NASILJE U PORODICI U VOJVODINI

Vesna Nikolić-Ristanović urednica NASILJE U PORODICI U VOJVODINI Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Novi Sad, 2010.

Ova publikacija objavljena je uz podršku Fonda Ujedinjenih nacija za zaustavljanje nasilja nad ženama. Fond Ujedinjenih nacija za zaustavljanje nasilja nad ženama je multilateralni mehanizam koji podržava napore vlada i nevladinih organizacija u zaustavljanju nasilja nad ženama i devojkama. Fond za zaustavljanje nasilja nad ženama je ustanovljen 1996. godine odlukom 50/166 Generalne skupštine UN, a po ovlašćenju sistema Ujedinjenih nacija administrira ga Razvojni fond za žene pri Ujedinjenim nacijama (UNIFEM). Stavovi izraženi u ovoj publikaciji pripadaju isključivo autorima/kama, i ne predstavljaju nužno stavove Fonda Ujedinjenih nacija za zaustavljanje nasilja nad ženama, UNIFEM-a, Ujedinjenih nacija ili bilo koje druge organizacije pod okriljem UN. The United Nations Trust Fund in Support of Actions to Eliminate Violence against Women (UN Trust Fund) is a multi-lateral grant-making mechanism supporting countrylevel efforts of governments and non-governmental organizations to end violence against women and girls. Established in 1996 by General Assembly resolution 50/166, the UN Trust Fund is administered by the United Nations Development Fund for Women (UNIFEM) on behalf of the United Nations system. The views expressed in this publication are those of the authors, and do not necessarily represent the views of the UN Trust Fund, UNIFEM, the United Nations or any of its affiliated organizations.

SADRŽAJ Pre d go vor... 5 Mr Sa nja Ćo pić O is tra ži va nju na si lja u po ro di ci u Voj vo di ni: pred met, cilj i me tod... 7 Ni ko la M. Pe tro vić Opis uzor ka... 13 Mr Sa nja Ćo pić Pri ku plja nje po da ta ka o na si lju u po ro di ci u Voj vo di ni: pro ble mi i is ku stva... 21 Ni ko la M. Pe tro vić Ras pro stra nje nost na si lja u po ro di ci u Voj vo di ni... 25 Struk tu ra raz li či tih ob li ka na si lja... 25 Psi hič ko na si lje... 28 Pret nje fi zič kim na si ljem... 32 Fi zič ko na si lje... 38 Sek su al no na si lje... 43 Pro ga nja nje... 47 Na si lje u pri mar noj po ro di ci... 51 Z a klju č ak... 52 Dr Ve sna Ni ko lić-ri sta no vić Ni ko la M. Pe tro vić Fak to ri ko ji uti ču na iz lo že nost že na na si lju u po ro di ci... 55 Fak to ri pret nji fi zič kim na si ljem... 59 Fak to ri fi zič kog na si lja... 63 Fak to ri sek su al nog na si lja... 67 Fak to ri pro ga nja nja... 70 Uti caj na si lja u pri mar noj po ro di ci na na sil nič ko po na ša nje i vik ti mi za ci ju u se kun dar noj po ro di ci... 74 Z a klju č ak... 75 3

Dr Ve sna Ni ko lić-ri sta no vić Lji lja na Stev ko vić Ka rak te ri sti ke fi zič kog i sek su al nog na si lja u po ro di ci ana li za po sled njeg slu ča ja na si lja... 79 Ko su žr tve fi zič kog i sek su al nog na si lja i ka kvo na si lje su pre ži ve le?... 79 Ka rak te ri sti ke na sil ni ka... 80 Po sle di ce, na čin nji ho vog pre vla da va nja i po tre be žr ta va... 82 Upo zna tost bli skih oso ba s na si ljem... 84 Za što že ne ne na pu šta ju na sil ni ke?... 86 Pri su stvo de ce na si lju nad že na ma i nji ho va vik ti mi za ci ja... 89 Z a klju č ak... 91 Mr Sa nja Ćo pić Dr Ve sna Ni ko lić-ri sta no vić Ni ko la M. Pe tro vić Na si lje u po ro di ci u Voj vo di ni i dru štve na re ak ci ja... 93 Obra ća nje žr ta va na si lja u po ro di ci dr žav nim or ga ni ma, in sti tu ci ja ma i ne vla di nim or ga ni za ci ja ma... 93 Per cep ci ja na si lja u po ro di ci kao kri mi na la i svest že na o za kon skoj re gu la ti vi... 106 Per cep ci ja na si lja u po ro di ci kao kri mi na la... 106 Upo zna tost že na sa za kon skom re gu la ti vom o na si lju u po ro di ci... 110 Upo zna tost sa či nje ni com da je na si lje u po ro di ci ka žnji vo... 110 Z a klju č ak... 123 Dr Ve sna Ni ko lić-ri sta no vić Z aklju č ak... 127 Literatura... 131 4 Sadržaj

Pred go vor To kom po sled nje de ce ni je pred u zi ma ne su raz li či te me re i ak tiv no sti u po gle du su zbi ja nja na si lja nad že na ma. Du go go di šnja za la ga nja da se na si lje u po ro di ci pre po zna kao ozbi ljan dru štve ni pro blem i kr še nje ljud skih pra va že na, do ve la su do usta no vlja vanja od go va ra ju ćeg za ko no dav nog (Kri vič ni za ko nik, Po ro dič ni za kon) i stra te škog okvi ra (Stra te gi ja za za šti tu od na si lja u po ro di ci i dru gih ob li ka rod no za sno va nog na si lja u AP Voj vo di ni). Vi dlji vi su i na po ri žen skih ne vla di nih or ga ni za ci ja, kao i vla di nih te la da se jav nost upo zna s pro ble mom na si lja nad že na ma i da se pro me ne uko re nje ni pa tri jarhal ni sta vo vi ko ji ma se to le ri še na si lje nad že na ma ili se vi di pre sve ga kao pro blem ko ji po sto ji u pri vat noj sfe ri. Me đu tim, iako smo sve sni ši ro ke ras pro stra nje no sti na si lja nad že na ma i ma da se s tim na si ljem sva ko dnev no su o ča va mo, još uvek ne ras po la že mo s do volj no po da ta ka na osno vu ko jih bi smo mo gli utvr di ti nje go ve pra ve raz me re i ka rak te ri sti ke. Is tra ži vanja o to me vr lo su ret ka, a evi den ci ja ko ju vo de in sti tu ci je ne do volj no raz vi je na, či me se one mo gu ća va ce lo vit uvid u pro blem. Ne do sta tak po da ta ka umno go me ote ža va kre i- ra nje me ra i po li ti ka za su zbi ja nje na si lja u po ro di ci i za šti tu od nje ga, a one mo gu ća va i pra će nje od no sno pro ce nu efi ka sno sti me ra ko je se tre nut no spro vo de. Upra vo za to je Po kra jin ski se kre ta ri jat za rad, za po šlja va nje i rav no prav nost po lo va, u sa rad nji s Vik timo lo škim dru štvom Sr bi je, spro veo is tra ži va nje o na si lju u po ro di ci u Voj vo di ni. Pu bli kaci ja pred va ma pred sta vlja pr vo is tra ži va nje ta kve vr ste ko je je spro ve de no u Voj vo di ni i do no si ve o ma zna čaj ne po dat ke o pro ble mu ko ji zbog svo jih spe ci fič no sti pred sta vlja ve li ki is tra ži vač ki iza zov. Po red po da ta ka ko ji se od no se na uče sta lost na si lja i ko ji ukazu ju na svu ozbilj nost pro ble ma i nje go vu ne pri hva tlji vu ras pro stra nje nost, is tra ži va nje do no si i po dat ke o fak to ri ma ko ji uti ču na iz lo že nost že na na si lju u po ro di ci, za tim karak te ri sti ke fi zič kog i sek su al nog na si lja u po ro di ci, ali i dru štve nu re ak ci ju na na si lje u po ro di ci. Is tra ži va njem su ta ko đe ob u hva će na is ku stva že na ko je su pre tr pe le na si lje pri li kom obra ća nja dr žav nim or ga ni ma, in sti tu ci ja ma i ne vla di nim or ga ni za ci ja ma. Ve ru je mo da će sa zna nja do ko jih se do šlo ovim is tra ži va njem pred sta vlja ti bi tan iz vor in for ma ci ja za sve ak te re ko ji ra de na spre ča va nju na si lja u po ro di ci i za šti ti od nje ga i da će omo gu ći ti da se sa gle da ju efek ti me ra ko je se tre nut no pred u zi ma ju na su zbi ja nju na si lja. Isto vre me no, na da mo se da će is tra ži va nje po slu ži ti kao osno va za dono še nje no vih me ra i uvo đe nje no vih uslu ga ko je će bi ti u skla du s pri ro dom pro ble ma i u ve ćoj me ri od go va ra ti po tre ba ma že na ko je su pre tr pe le na si lje. U tom smi slu, ova publi ka ci ja je na me nje na ši ro kom kru gu pro fe si o na la ca i pro fe si o nal ki ko ji ra de na su zbija nju na si lja, bez ob zi ra na to da li su an ga žo va ni u dr žav nim or ga ni ma, in sti tu ci ja ma ili ne vla di nim or ga ni za ci ja ma, oni ma ko ji do no se od lu ke i ko ji će mo ći da uti ču na ka rak ter me ra ko ja će dr ža va pred u zi ma ti, aka dem skoj za jed ni ci, a ta ko đe ve ru je mo da pred stavlja i dra go ce no sred stvo za in for mi sa nje jav no sti o pro ble mu na si lja u po ro di ci. Is tra ži va nje je spro ve de no u okvi ru pro jek ta Ka sve o bu hvat nom si ste mu za suzbi ja nje na si lja nad že na ma u Voj vo di ni, ko jim se do pri no si ostva ri va nju ci lje va de fi ni- 5

sa nih Stra te gi jom za za šti tu od na si lja u po ro di ci i dru gih ob li ka rod no za sno va nog na silja u AP Voj vo di ni za pe riod od 2008. do 2012. go di ne, a ko ji po dr ža va Fond Uje di nje nih na ci ja za po dr šku ak ci ja ma za za u sta vlja nje su zbi ja nja na si lja nad že na ma. Pro je kat se spro vo di u sa rad nji s ne vla di nim or ga ni za ci ja ma Vik ti mo lo škim dru štvom Sr bi je, Autonom nim žen skim cen trom, Eku men skom hu ma ni tar nom or ga ni za ci jom kao i Cen trom za so ci jal ni rad Som bor. Po kra jin ski se kre tar Mi ro slav Va sin 6 Predgovor

Mr Sa nja Ćo pić O is tra ži va nju O is tra ži va nju na si lja u po ro di ci u Voj vo di ni: pred met, cilj i me tod Is tr a ži v a nje na si lja u p o ro di c i u Vojvodini, koje je realizov al o V ikti mol o š ko dr u š t vo Sr bi je, pred sta vlja deo ši reg pro jek ta Ka sveobuhvatnom sistemu suzbijanja na silja nad žena ma u Voj vo di ni. No si lac ce lo kup nog pro jek ta je Po kra jin ski se kre ta ri jat za rad, za po šljav a nje i r av no pr av nos t p o lo v a, a p ore d V iktimol oš ko g dr uš t v a S r bije, par tner i u realiz ac iji pro jek t nih ak ti v no s ti je su i nev ladine o rg aniz ac ije: Ekumensk a huma nit arna o rg aniz ac ija iz No vog Sa da, Auto nom ni žen ski cen tar iz Be o gra da i Cen tar za so ci jal ni rad Som bor. Istra ži va nje je fi nan si rao Fond UN za podršku akcijama protiv na silja nad žena ma. Istraživa - nje či ji su re zul ta ti pred sta vlje ni u ovoj knji zi re a li zo va no je to kom 2009. go di ne. Pred met i cilj is tra ži va nja Is tra ži va nje na si lja u po ro di ci u Voj vo di ni je za pred met ima lo na si lje nad že na ma u po ro di ci na te ri to ri ji AP Voj vo di ne. Na si lje u po ro di ci je za po tre be ovog is tra ži va nja de fi ni sa no kao psi hič ko, fi zič ko i sek su al no na si lje ko je pre ma pu no let nim oso ba ma ženskog po la vr še brač ni i van brač ni (sa da šnji i biv ši) dru go vi, čla no vi uže ili ši re po ro di ce (krv ni srod ni ci i srod ni ci po ta zbi ni), bez ob zi ra na to da li ži ve u istom do ma ćin stvu s nji ma ili ne, kao i oso be s ko ji ma de le isto do ma ćin stvo (stam be ni pro stor u ce li ni) bez ob zi ra na to da li su u srod stvu s nji ma ili ne (npr. po ro di ce ko je su pri mi le iz be gli ce ko je ni su nji ho vi ro đa ci, ali ne i sta na ri ko ji ži ve u iz najm lje noj so bi). 1 Pri to me, pred met is traži va nja bi lo je na si lje u po ro di ci ko je pre ma že na ma vr še oso be oba po la. Ovim is tra ži va njem smo na sto ja li da sa zna mo u ko joj me ri su že ne u Voj vo di ni ugro že ne na si ljem u po ro di ci. 2 Ta ko je osnov ni cilj is tra ži va nja bio do la že nje do sa zna nja o ras pr o stra nje no sti, struk tu ri i ka rak te ri sti ka ma na si lja u po ro di ci nad že na ma u Voj vodi ni. Pri to me smo na sto ja li da do đe mo do po da ta ka ka ko o part ner skom na si lju, ta ko i o dru gim vi do vi ma na si lja, po seb no na si lju pre ma sta rim li ci ma i na si lju ro di te lja pre ma pu no let nim ćer ka ma, kao i o dru gim ob li ci ma na si lja ko ji se ja vlja ju u okvi ru po ro di ce. 1 Slič na de fi ni ci ja čla na po ro di ce pri hva će na je u Po ro dič nom za ko nu Re pu bli ke Sr bi je (član 197 st. 3). Slu žbe ni gla snik RS br. 18/2005. 2 Iako nam to ni je bio pri mar ni cilj, ovim is tra ži va njem smo po ku ša li da do đe mo i do po data ka o even tu al noj ugro že no sti mu ška ra ca po ro dič nim na si ljem. Zbog to ga je za be le žen i sva ki slu čaj zlo sta vlja nja mu škog čla na po ro di ce ko ji bi is pi ta ni ce na ve le. Mr Sanja Ćopić 7

Uz to, is tra ži va nje je za cilj ima lo do la že nje do sa zna nja o ob li ci ma dru štve nog re a go va nja na na si lje u po ro di ci u Voj vo di ni. S tim u ve zi is pi ti va li smo da li se i u ko joj me ri že ne-žr tve na si lja u po ro di ci obra ća ju dr žav nim or ga ni ma i in sti tu ci ja ma (po seb no po li ci ji, su do vi ma, cen tri ma za so ci jal ni rad i me di cin skim usta no va ma), kao i ne vla dinim or ga ni za ci ja ma, za po moć, kao i da li su i u ko joj me ri za do volj ne ra dom ovih slu žbi i od no som pre ma nji ma. Uz to, is pi ti va li smo i na ko ji na čin že ne per ci pi ra ju na si lje u po ro di ci i mo gu ća prav na i dru ga re še nja ovog pro ble ma. Ovim is tra ži va njem smo, ta ko đe, na sto ja li da do đe mo do sa zna nja o upo zna to sti že na s po sto ja njem i ak tiv no sti ma slu žbi ko ji ma mo gu da se obra te za po moć na kon pre ži vlje nog na si lja. Naj zad, je dan od ci lje va is tra ži va nja bio je i do la že nje do sa zna nja o uzro ci ma, od no sno, fak to ri ma ko ji do pri no se ja vlja nju na si lja u po ro di ci. S tim u ve zi poseb no smo is pi ti va li uti caj eko nom skih fak to ra, ra ta i na si lja u pri mar noj po ro di ci žr tve i na sil ni ka na ja vlja nje na si lja u po ro di ci. M eto d Is tr a ži v a nje na si lja u p o ro di c i u Voj vo di ni spro ve d e no je p o is toj me to d o l o gi ji k ao i is tr a ži v a nje na si lja u p o ro di c i u S r bi ji ko je je V ik ti mo lo š ko dr u š t vo S r bi je spro ve l o 20 01. go di ne (Ni ko li ć - Ri s t a no v i ć, 20 02). Po da c i su pr i ku plja ni pu tem fa ce-to-fa ce in ter vjua. Za pr i ku plja nje p o da t a k a ko r i š ć e na je an ke t a o v ik ti mi za c i ji, ko ja pred s t a v lja naj p o u zda ni ju i naj če šće ko ri šće nu teh ni ku za pri ku plja nje po da ta ka o tam noj broj ci kri mi na li te ta (ne pri - ja v lje ni ili pr i k r i ve ni k r i mi na li tet), ko ja je ko d na si lja u p o ro di c i p o s eb n o iz r a že na. A n ke t a o v ik ti mi za c i ji je ko m bi no v a na s fe mi ni s tič k im na č i no m vo đe nja in ter vjua, ko ji d e lu je osna žu ju ć e i p o d s ti c aj no na že ne da go vo re o s vo m is ku s t v u v ik ti mi za c i je. Ko m bi na c i ja an ke te o v ik ti mi za c i ji s fe mi ni s tič ko m me to do lo gi jo m sma tr a s e naj p o u zda ni jim na č i n o m da s e do đe do v i s o ko g s te p e na ot k r i v a nja slu č a je v a na si lja u p o ro di c i, o ko me že ne ina č e te š ko pr i č a ju dr u gim os o ba ma, uk lju č u ju ć i tu i is tr a ži v a č e, o d n o sno is tr a ži v a č i ce. Kao in stru ment za pri ku plja nje po da ta ka ko ri sti li smo upit nik. Nje go vu osno vu je pred sta vljao upit nik ko ji je ko ri šćen u is tra ži va nju 2001. go di ne, s tim što je on ovom prili kom zna čaj no una pre đen, pri la go đen pro me na ma u dru štve nim od go vo ri ma do ko jih je do šlo u me đu vre me nu, i pro ši ren pi ta nji ma u ve zi s pro ga nja njem. Na taj na čin obezbe đe na je upo re di vost re zul ta ta ova dva is tra ži va nja, uz isto vre me no una pre đi va nje i pri la go đa va nje upit ni ka. Upit nik se sa sto jao od pet ce li na: 1. op šti po da ci o is pi ta ni ci (so ciode mo graf ski i so cioeko nom ski po da ci), 2. po da ci o vik ti mi za ci ji u sop stve noj ili dru gim po ro di ca ma (po da ci o psi hič kom, fi - zič kom i sek su al nom na si lju, kao i o pret nja ma fi zič kim na si ljem i o pro ga nja nju), 3. po da ci o po sled njem pre tr plje nom fi zič kom ili sek su al nom na si lju, 4. po da ci o na si lju u pri mar noj po ro di ci, i to ka ko u po ro di ci is pi ta ni ce, ta ko i u poro di ci na sil ni ka, 5. mi šlje nje o za kon skoj re gu la ti vi i dru gim ob li ci ma re a go va nja dru štva na na si lje u p o ro di c i. Na k r a ju in ter vjua, is pi t a ni c a ma je os t a v lje no pro s to r a da izne su s vo je ko ment are i su ge sti je u ve zi s te mom is tra ži va nja. Ta ko đe je omo gu će no i an ke tarkama da no tira ju svo - je ko men ta re u ve zi sa sva kom po je di nom is pi ta ni com i in ter vju om ko ji je vo đen s njom. Upit nik ko ji smo ko ri sti li kao in stru ment za pri ku plja nje po da ta ka po ka zao se kao iz u zet no po uz dan. Na i me, sva ki od na pred na ve de nih de lo va in stru men ta, kao i in strument u ce li ni pre la zio je Kron ba ho vu al fu 0.9. Dru gim re či ma, uko li ko bi se isti ovaj 8 O istraživanju

in stru ment ko ri stio za pri ku plja nje po da ta ka o na si lju u po ro di ci nad ne kim dru gim is pita ni ca ma na pod ruč ju Voj vo di ne, uz pri me nu istog me to do lo škog pri stu pa, ve ro vat no ća da bi se do šlo do istih re zul ta ta je ste pre ko 90%. Obu ka an ke tar ki Na pri ku plja nju po da ta ka bi lo je an ga žo va no 14 an ke tar ki 3 iz me sta ko ja su cen tri okru ga u ko ji ma su pri ku plja ni po da ci. Ono što se či ni va žnim za spro vo đe nje is tra ži va nja o ova ko ose tlji voj te mi je ste či nje ni ca da se pri li kom oda bi ra an ke tar ki vo di lo ra ču na o to me da to bu du že ne ko je su ak ti vist ki nje žen skih gru pa ili dru gih ne vla di nih or ga ni za cija, od no sno že ne ko je su na dru gi na čin sen zi bi li sa ne u po gle du pred me ta is tra ži va nja. 4 Uz to, pre za po či nja nja ra da na te re nu, sve an ke tar ke su pro šle jed no dnev nu obu ku. 5 Obu ka an ke tar ki se sma tra ključ nom za re a li za ci ju is tra ži va nja, jer od nje umno go me za vi si tač nost i po u zda nost do bi je nih po da ta ka, obez be đu je se lak še pri sta ja nje že na da otvo re no go vo re o na si lju ko je tr pe, a ujed no se uma nju je broj od bi ja nja i pre ki nu tih in ter vjua (Ol lus i Ne va la, 2005: 27). To kom obu ke, an ke tar ke su se upo zna le s pred me tom, ci ljem i me to dom is tra živa nja na si lja u po ro di ci u Voj vo di ni, s re zul ta ti ma is tra ži va nja na si lja u po ro di ci u Sr biji, ko je je pri me nom istog me to do lo škog pri stu pa 2001. go di ne spro ve lo Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je, 6 i prak tič nim is ku stvi ma u ve zi s pri ku plja njem po da ta ka o ovoj te mi. Ta ko đe su se upo zna le sa osnov nim po stav ka ma fe mi ni stič kog is tra ži va nja. S tim u ve zi, po se ban ak ce nat sta vljen je na ak tiv no slu ša nje, usme ra va nje raz go vo ra, ali uz odr žava nje kon tro le, od su stvo hi je rar hij skog od no sa na re la ci ji an ke tar ka-is pi ta ni ca, osna živa nje i in for mi sa nje is pi ta ni ce, na čin is pi ti va nja o sek su al nom na si lju i be le že nje lič nog is ku stva sa me an ke tar ke. Ta ko đe, an ke tar ke su do bi le ja sne in struk ci je u po gle du oda bi ra do ma ćin sta va i is pi ta ni ca s ko ji ma će vo di ti in ter vjue, vo đe nja ra ču na o bez bed no sti is pi ta ni ca i sopstve noj bez bed no sti, kao i o po stu pa nju u slu ča ju da je is pi ta ni ca žr tva po ro dič nog nasi lja ko joj su po treb ni po moć i po dr ška. For mi ra nje uzor ka U na sto ja nju da uzo rak bu de što re pre zen ta tiv ni ji, pri li kom nje go vog od re đi va nja uze ta su u ob zir me sta s naj ve ćim bro jem sta nov ni ka pre ma po pi su iz 2002. go di ne, i to iz sva kog od uprav nih okru ga na te ri to ri ji AP Voj vo di ne. Uzo rak za sva ki okrug od re đen je sra zmer no bro ju sta nov ni ka u nje mu. 3 Je le na Mi loj ko vić, Iva na Milj ko vić i Stan ka Jan ko vić (No vi Sad), Ma ri ja Ku zma no vić (Sremska Mi tro vi ca), Lji lja na Stev ko vić i Je le na Di mi tri je vić (Pan če vo), Oli ve ra Ke kić i Bi lja na Ili čić (Ki kin da), Ru ži ca Ni ko lić i Ka ta ri na Dmi truk (Som bor), Ma ri ja Ku ru čev i Sa nja Ko so (Zre nja nin), Ma ri ca Stan kić i Ka ta ri na Kor po na ić (Su bo ti ca). 4 O oda bi ru an ke tar ki ka da su u pi ta nju is tra ži va nja na si lja nad že na ma vi de ti vi še u: Ol lus i Ne va la, 2005: 27. 5 Obu ku an ke tar ki su re a li zo va le prof. dr Ve sna Ni ko lić-ri sta no vić, mr Sa nja Ćo pić i Iva na V i d a ko v i ć. 6 Re zul ta ti tog is tra ži va nja ob ja vlje ni su u: Ni ko lić-ri sta no vić, 2002. Mr Sanja Ćopić 9

Ta be la 1. Broj is pi ta ni ca u za vi sno sti od me sta bo rav ka Okrug Broj Pr o c e n a t Ju žno bač ki okrug (No vi Sad) 122 23.6 % Se ver no bač ki okrug (Su bo ti ca) 70 13.6 % Sred nje ba nat ski okrug (Zre nja nin) 82 15.9 % Ju žno ba nat ski okrug (Pan če vo) 70 13.6 % Za pad no bač ki okrug (Som bor) 62 12 % Srem ski okrug (Srem ska Mi tro vi ca) 60 11.6 % Se ver no ba nat ski okrug (Ki kin da) 50 9.7 % U ku p n o 516 100 % Pri li kom od re đi va nja uzor ka u okvi ru sva kog okru ga, vo di lo se ra ču na o to me da bu du ob u hva će ne grad ske i se o ske sre di ne. An ke tar ke su do bi le in struk ci je u po gle du ukup nog bro ja in ter vjua ko je tre ba da oba ve u sva kom od na ve de nih gra do va, s jed ne, i se li ma ko ja se na la ze u nji ho voj ne po sred noj bli zi ni, sa dru ge stra ne, a shod no bro ju sta nov ni ka u grad skoj i se o skoj sre di ni. Osim to ga, an ke tar ke su mo ra le da vo de ra ču na da u gra do vi ma bu du za stu plje ni cen tral ni i pe ri fer ni de lo vi. Pri li kom pri ku plja nja po da ta ka an ke tar ke su ima le pre ci zne in struk ci je o to me na ko ji na čin u gra du, od no sno se lu, tre ba da oda be ru do ma ćin stvo, a po tom i is pi ta ni cu unu tar do ma ćin stva s ko jom će vo di ti in ter vju. Pr vi ko rak u oda bi ru is pi ta ni ca sa sto jao se u to me da na su mi ce iza be ru ku će ili zgra de, a u zgra da ma sta no ve i to u cen tral nim i pe ri fer nim de lo vi ma gra da ili se la. Kada oda be ru do ma ćin stvo, tre ba lo je da za mo le za in te r vju pu no let nu žen sku oso bu ko ja ži vi u tom do ma ćin stvu. U slu ča ju da u do ma ćin stvu ži vi vi še pu no let nih žen skih oso ba, za in ter vju je tre ba lo za mo li ti že nu ko joj je ro đen dan pr vi na re du. Uko li ko pu no let na žen ska oso ba či ji je ro đen dan pr vi na re du ni je kod ku će ili ne že li da raz go va ra, tre balo je za mo li ti za raz go vor dru gu pu no let nu žen sku oso bu iz istog do ma ćin stva. Ta ko đe, an ke tar ke su do bi le in struk ci ju da po ku ša ju da us po sta ve kon takt s po ten ci jal nom ispi ta ni com i oba ve in ter vju s njom, pa uko li ko po ten ci jal na is pi ta ni ca ni je u mo guć no sti da raz go va ra u tom mo men tu, tre ba lo je osta vi ti pro sto ra da se do go vo ri ne ko dru go vre me, a mo žda i me sto ka ko bi se in ter vju oba vio. Na taj na čin smo na sto ja li da ko li ko je mo gu će sma nji mo broj od bi ja nja. U jed nom objek tu (ku ći ili zgra di) mo gla je da bu de in ter vju i sa na sa mo jed na žena. Uko li ko, pak, u do ma ćin stvu ko je je oda bra no ni je bi lo po ten ci jal ne is pi ta ni ce ili je po ten ci jal na is pi ta ni ca od bi la da raz go va ra, an ke tar ke su ima le in struk ci ju da oda be ru dru gu is pi ta ni cu u istom ili su sed nom objek tu. Ta ko đe, pri li kom pra vlje nja uzor ka za sva ki po je di ni okrug vo đe no je ra ču na o to me da on oba ve zno ob u hva ti na ci o nal no sti ko je su u nje mu naj broj ni je. Uz to, u uzorak je na mer no bi lo uklju če no 20 Rom ki nja s te ri to ri je No vog Sa da i oko li ne, ka ko bi se osi gu ra lo da i one bu du ob u hva će ne is tra ži va njem. Ka ko bi se olak ša lo pri ku plja nje po da ta ka o na si lju u po ro di ci me đu Rom ki nja ma i do bi li što ve ro do stoj ni ji od go vo ri, za in ter vjue s nji ma bi la je an ga žo va na an ke tar ka ko ja je ta ko đe Rom ki nja. An ke tar ke su do bi le in struk ci ju da vo de ra ču na i o rav no mer noj za stu plje no sti že na svih do bi, ka ko bi i sta ro sna struk tu ra uzor ka bi la što ujed na če ni ja. 7 7 An ke tar ka ma je da ta in struk ci ja da in ter vjue vo de to kom raz li či tih de lo va da na ka ko bi se u uzor ku na šle is pi ta ni ce iz svih sta ro snih ka te go ri ja. 10 O istraživanju

Uzo rak ko ji je for mi ran na ovaj na čin mo že se sma tra ti sa mo de li mič no slu čaj nim, ali smo se na nje ga sve sno opre de li li, ima ju ći u vi du is ku stva iz slič nih is tra ži va nja u Sr bi ji i dru gim ze mlja ma. Na i me, na osno vu is ku sta va iz pret hod nih is tra ži va nja zna li smo da je zbog ve li kog bro ja od bi ja nja ne mo gu će do bi ti re pre zen ta ti van uzo rak. Upra vo sto ga, od lu či li smo se za me to do lo ški pri stup ko ji ga ran tu je mak si mal nu re pre zen ta tiv nost i u uslo vi ma vi so kog ni voa od bi ja nja. Pri ku plja nje po da ta ka Po da ci su pri ku plja ni u pe ri o du od 1. ma ja do 1. ju la 2009. go di ne. In ter vjui su vo đe ni sa ukup no 516 že na iz se dam gra do va (No vi Sad, Su bo ti ca, Zre nja nin, Pan če vo, Som bor, Srem ska Mi tro vi ca i Ki kin da) i 40 se la na te ri to ri ji AP Voj vo di ne. In ter vjui sa ispi ta ni ca ma su u pro se ku tra ja li 45 mi nu ta. Ima ju ći u vi du ose tlji vost te me, a u ci lju sma nje nja ri zi ka od od bi ja nja, is tra ži va nje je po ten ci jal nim is pi ta ni ca ma na sa mom po čet ku pred sta vlje no kao deo ši reg pro jek ta či ji je no si lac Po kra jin ski se kre ta ri jat za rad, za po šlja va nje i rav no prav nost po lo va, a ko je ima za cilj una pre đi va nje po lo ža ja i za šti te že na u Voj vo di ni. Ta ko đe, an ke tar ke su poten ci jal nim is pi ta ni ca ma mo gle da da ju bro je ve te le fo na Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je i Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za rad, za po šlja va nje i rav no prav nost po lo va, ka ko bi mo gle da pro ve re in for ma ci je u ve zi sa is tra ži va njem. Kada je reč o pri ku plja nju po da ta ka, po treb no je is ta ći da je po seb na pa žnja bi la po sve će na pi ta nju bez bed no sti an ke tar ki. U tom smi slu, an ke tar ke su do bi le in struk ci ju da ne idu u de lo ve gra da ili se la u ko ji ma se ne ose ća ju bez bed no. Ta ko đe, uko li ko vra ta ku će ili sta na otvo ri mu ška oso ba, su ge ri sa no je da ne ula ze u do ma ćin stvo ako prethod no ne vi de da li u do ma ćin stvu ima i ne ka žen ska oso ba. To kom vo đe nja in ter vjua, an ke tar ke su mo ra le da vo de ra ču na i o bez bed no sti is pi ta ni ca. One su do bi le od go va ra ju će in struk ci je ka ko da po stu pa ju u slu ča ju da razgo va ra ju sa že nom ko ja još uvek tr pi na si lje, pa se do go di da na sil nik ili ne ki dru gi član do ma ćin stva uđe u pro sto ri ju u ko joj se vo di in ter vju. U tom slu ča ju, an ke tar ka ma je reče no da po ku ša ju da pre đu na pi ta nja ko ja su ne ka vr sta za me ne i ko ja ne ot kri va ju šta je pra vi pred met is tra ži va nja (na pri mer, po ve sti raz go vor o re pro duk tiv nom zdra vlju, de ci, deč jim vr ti ći ma, do je nju i slič no). Ta ko đe, u ta kvim okol no sti ma tre ba lo je pro ceni ti da li da se in ter vju na sta vi ili da se po la ko okon ča, pa ka sni je po no vo kon tak ti ra ti sa is pi ta ni com ka ko bi se za vr šio in ter vju uko li ko je to mo gu će. Kao i is tra ži va nje na si lja u poro di ci u Sr bi ji, ko je je Vik ti mo lo ško društvo Srbije spro - ve lo 20 01. go di ne, i is tr a ži v a nje p o ro di č no g na si lja u Voj vodini imal o je akc ioni k ar akter, š to je ujed no i je d na o d v a žnih k a r ak te r i s ti k a fe mi ni s tič k ih is tr aživ anja. A kc ioni k ar akter is tr a ži v a nja o gl e dao s e u na s to ja nju da d e lu je mo u pr av cu p odiz anja s ve s ti žena o na silju u po ro di ci, ali i da ih in for mi še mo o to me ko me i na ko ji na čin mo gu da se obra te uko li ko su v ik ti mi zi r a ne ov im v i d o m na si lja ili s e na si lje d e š a v a ne kome iz njih ovo g o k r uženja, a ko me bi o ne že l e l e da p o mo g nu. U to m c i lju, an ke t ar ke su d elil e ispit anic a ma info rma ti vni ma te ri jal i bro je ve te le fo na slu žbi ko ji ma mo gu da se obra te za po moć u svom me stu ili nep o sred noj o ko li ni (na p r i mer, te l e fo ne p o li c ij sk ih upr a v a i s t anic a, c ent ar a za s oc i jalni r ad, zdrav stve nih slu žbi, ne vla di nih or ga ni za ci ja i slič no), te le fon slu žbe za žr tve Vik ti mo lo škog dr u š t v a S r bi je VD S in fo i p o dr ška žr t va ma, k ao i dr u ge ma ter i jal e nev ladinih o rganiz ac ija ko ji su nam bili d o s tup ni. Ta k v im p o s tu pa njem je ujed no izb e gnuto d el ov anje an ke t ark i kao sa vet ni ca, jer im je i to kom obu ke skre nu ta pa žnja da one tre ba is pi ta ni ca ma da pru že po treb ne in for ma ci je, ali ne i da im da ju sa ve te. Mr Sanja Ćopić 11

Sa dru ge stra ne, i sam pro ces in ter vju i sa nja je imao osna žu ju ći ka rak ter za is pita ni ce. Ta ko su ne ke is pi ta ni ce ose ti le olak ša nje što su ne ko me is pri ča le svo je is ku stvo u ve zi s na si ljem ko je su tr pe le, ose ti le su se sna žni jim i za do volj nim jer ih je ne ko saslu šao, a pri to me ih ni ko ni je op tu ži vao za ono što im se do go di lo. Me đu tim, po je di ne is pi ta ni ce, žr tve po ro dič nog na si lja, na ve le su da im je dra go što su svo je is ku stvo po deli le s ne kim, ali isto ta ko da bi im bi lo lak še da ni su mo ra le da ver ba li zu ju svo je is ku stvo, već da su sa mo mo gle sa me da po pu ne upit nik. U ne ko li ko slu ča je va is pi ta ni ce su čak i za mo li le da sa me po pu ne upit nik, pa su im an ke tar ke iza šle u su sret. Naj zad, rad na pri ku plja nju po da ta ka pred sta vlja zna čaj no is ku stvo i sa mim anke tar ka ma. Iako je me đu nji ma bi lo onih ko je su ima le ra ni je is ku stvo u ra du sa že na ma žr tva ma na si lja, za ve ći nu njih je ovo ipak bi lo no vo is ku stvo, ko je će, na da mo se, bi ti od zna ča ja za nji hov da lji rad na pla nu su prot sta vlja nja na si lju nad že na ma jer su mahom sve na ne ki na čin uklju če ne u to. Ima ju ći to u vi du, ovo is tra ži va nje je, kao i dru ga fe mi ni stič ka is tra ži va nja, za cilj ima lo me nja nje onih ko ji se is tra žu ju, is tra ži va ča i društve nog od go vo ra na na si lje nad že na ma u po ro di ci (Kon stan ti no vić-vi lić, Ni ko lić-ri stano vić i Ko stić, 2009: 85). Za ob ra du do bi je nih po da ta ka ko ri šćen je pro gram SPSS 17.0. Po da ci su ob ra đe ni de skrip tiv nom sta ti sti kom, Hi -kva drat te stom i Pir so no vom ko re la ci jom. Po red kvan ti ta - tiv ne, ra đe na je i kva li ta tiv na ana li za od go vo ra na ma nji broj otvo re nih pi ta nja. Is tra ži va njem je ru ko vo di la prof. dr Ve sna Ni ko lić-ri sta no vić, dok je rad an ke tar ki na te re nu ko or di ni ra la mr Sa nja Ćo pić. Za unos i ob ra du po da ta ka bio je za du žen Ni ko la Pe tro vić, a Ja smi na Ni ko lić je bi la ad mi ni stra tiv na asi stent ki nja. 12 O istraživanju

Ni ko la M. Pe tro vić Opis uzor ka Kao što je već po me nu to, is pi ta no je 516 pu no let nih že na s te ri to ri je AP Voj vo dine. Ka ko bi či ta o ci mo gli da stek nu uvid u to ko su bi le na še is pi ta ni ce, u ovom odelj ku bi će pri ka za ni po da ci o nji ma gru pi sa ni po od re đe nim ka te go ri ja ma u za vi sno sti od karak te ri sti ka is pi ta ni ca ko je su pro ce nje ne kao re le vant ne i za be le že ne. So ci o de mo graf ske ka rak te ri sti ke Tip na se lja Is pi ti va njem je ob u hva će no 167 is pi ta ni ca iz se o ske sre di ne (32.4%) i 349 is pi tani ca iz grad ske sre di ne (67.6%). Taj od nos je sli čan i ka da se okru zi u ko ji ma je ra đe no is tra ži va nje po sma tra ju za seb no, iako ima ma lih va ri ja ci ja. U se ver no ba nat skom okru gu je od nos is pi ta ni ca iz se la i gra da bio 40% 60%, u ju žno bač kom okru gu 21.3% 78.7%, dok se u osta lim okru zi ma taj od nos kre tao od 30.6% do 37.8% u se li ma, do 62.2% 69.4% u gra do vi ma. Ta be la 1. Broj is pi ta ni ca u za vi sno sti od me sta bo rav ka i ti pa na se lja Okrug Tip na se lja S e l o Grad Broj Pr o c e n a t Broj Pr o c e n a t Ju žno bač ki okrug (No vi Sad) 26 21.3 % 96 78.7 % Se ver no bač ki okrug (Su bo ti ca) 26 37.1 % 44 62.9 % Sred nje ba nat ski okrug (Zre nja nin) 31 37.8 % 51 62.2 % Ju žno ba nat ski okrug (Pan če vo) 26 37.1 % 44 62.9 % Za pad no bač ki okrug (Som bor) 19 30.6 % 43 69.4 % Srem ski okrug (Srem ska Mi tro vi ca) 19 31.7 % 41 68.3 % Se ver no ba nat ski okrug (Ki kin da) 20 40 % 30 60 % Nikola M. Petrović 13

Sta rost Naj za stu plje ni ju sta ro snu ka te go ri ju u uzor ku či ni le su is pi ta ni ce od 33 do 40 godi na sta ro sti (20.5%). Sle de is pi ta ni ce u do bu od 49 do 56 go di na (17.6%), za tim one sta ro sti iz me đu 41 i 48 go di na (17.1%). Is pi ta ni ce od 26 do 32 go di ne či ne 14.9% uzor ka, a naj mla đe, uz ra sta 18-25 go di na 11.4% uzor ka. S dru ge stra ne, naj sta ri je is pi ta ni ce u uzor ku, ko je ima ju pre ko 65 go di na sta ro sti, či ne 9.5% uzor ka, dok su is pi ta ni ce u do bu od 57 do 65 go di na naj ma lo broj ni je i či ne 8.9% od ukup nog uzor ka is pi ti va nih že na. Ta be la 2. Sta rost is pi ta ni ca Sta rost is pi ta ni ca Broj Pr o c e n a t 18-25 go di na 59 11.4 % 26-32 go di na 77 14.9 % 33-40 go di na 106 20.5 % 41-48 go di na 88 17.1 % 49-56 go di na 91 17.6 % 57-65 go di na 46 8.9 % Pre ko 65 go di na 49 9.5 % U ku p n o 516 100 % Brač ni i po ro dič ni sta tus Sko ro po lo vi na (47.5%) is pi ta ni ca ži vi u brač noj za jed ni ci, a 8.5% njih u van bračnoj za jed ni ci, što zna či da ukup no 56% is pi ta ni ca ži vi sa in tim nim part ne rom. Je dan deo is pi ta ni ca (16.3%) ži veo je sa part ne rom, ali sa da ži ve raz dvo je no ili je do šlo do raz vo da. Udo vi ce či ne 10.7% uzor ka, a ne u da te že ne 17.1%. Ta be la 3. Brač ni sta tus is pi ta ni ca Brač ni sta tus Broj Pr o c e n a t Uda ta 245 47.5 % Ži vi u van brač noj za jed ni ci 44 8.5 % Raz ve de na ili raz dvo je na 84 16.3 % Ud ov i c a 55 10.7 % Ne u da ta ili ne ži vi s part ne rom 88 17.1 % U ku p n o 516 100 % Na pi ta nje da li ima ju de cu, 382 is pi ta ni ce (74%), to jest ve ći na, da le su po tvr dan od go vor. Ka da je u pi ta nju uz rast de ce, 39.5% is pi ta ni ca ima ma lo let nu de cu, 50.3% pu no let nu, a 10.2% i ma lo let nu i pu no let nu. Od is pi ta ni ca ko je ima ju de cu, naj ve ći broj ima dvo je de ce (55%). Jed no de te ima 33.5% is pi ta ni ca, tro je 8.1%, dok vi še od tro je de ce ima 3.4%. 14 Opis uzorka

Ta be la 4. Broj de ce Broj de ce Broj Pr o c e n a t Jed no 128 33.5 % D vo j e 210 55 % Tr o j e 31 8.1 % Vi še od tro je 13 3.4 % U ku p n o 382 100 % Obra zo va nje Oko po lo vi ne (50.6%) is pi ta ni ca za vr ši lo je sred nju ško lu ili gim na zi ju, a 24% is pita nih že na je za vr ši lo fa kul tet. Osnov nu ško lu je za vr ši lo 15.9% is pi ta ni ca, a 4.7% is pi tani ca je pre ki nu lo po ha đa nje pre na vr še nih 8 raz re da. Vr lo je ma lo onih is pi ta ni ca ko je ni su uop šte išle u ško lu (3.3%), kao i onih ko je su ma gi stri ra le ili dok to ri ra le (1.6%). Ta be la 5. Obra zov ni sta tus is pi ta ni ca O b r a zo v a nj e Broj Pr o c e n a t Bez obra zo va nja 17 3.3 % Ne za vr še na osnov na ško la 24 4.7 % Osnov na ško la 82 15.9 % Sred nja ško la ili gim na zi ja 261 50.6 % Vi ša ško la ili fa kul tet 124 24 % Ma gi stra tu ra ili dok to rat 8 1.6 % U ku p n o 516 100 % Na ci o nal nost Vi še od po lo vi ne uzor ka či ni le su is pi ta ni ce srp ske na ci o nal no sti (58.7%), za tim sle de is pi ta ni ce ma đar ske (14.7%), hr vat ske (8.3%) i rom ske (7.4%) na ci o nal no sti. Osta le na ci o nal ne gru pe za stu plje ne u uzor ku broj ča no ne pre la ze 2% od ukup nog uzor ka. Ta be la 6. Na ci o nal na pri pad nost is pi ta ni ca Na ci o nal nost is pi ta ni ce Broj Pr o c e n a t S r pk i nja 303 58.7 % Mađa r i c a 76 14.7 % Hr v a ti c a 43 8.3 % Rom ki nja 38 7.4 % Bu njev ka 10 1.9 % Slo va ki nja 8 1.6 % Ru mun ka 8 1.6 % Ju go slo ven ka 6 1.2 % Mu sli man ka / Bo šnja ki nja 5 1 % Ru si n k a 4 0.8 % Nikola M. Petrović 15

Na ci o nal nost is pi ta ni ce Broj Pr o c e n a t A l b an k a 3 0.6 % Make d o n k a 2 0.4 % Cr no gor ka 2 0.4 % Je vrej ka 1 0.2 % Ukra jin ka 1 0.2 % N e o p r e d e lj e na 6 1.2 % U ku p n o 516 100 % Na pi ta nje da li je ne ki član nji ho ve po ro di ce raz li či te na ci o nal no sti u od no su na njih, 40.3% is pi ta ni ca da lo je po tvr dan od go vor, a 59.7% od ri čan. Utvr đe no je da je u 139 slu ča je va sa da šnji ili biv ši muž od no sno part ner raz li či te na ci o nal no sti od is pi ta ni ce. U 54 slu ča ja to je je dan od ro di te lja, u 45 slu ča je va zet ili sna ha, a u 13 slu ča je va de te is pi ta ni ce. U 30.3% slu ča je va ka da u po ro di ci po sto ji oso ba raz li či te na ci o nal no sti u odno su na is pi ta ni cu utvr đe no je da u po ro di ci ima vi še ta kvih oso ba. So ci o e ko nom ske ka rak te ri sti ke Ma te ri jal ne pri li ke Sko ro po lo vi na is pi ta ni ca (49.6%) na la zi se u rad nom od no su ili oba vlja ne ki posao za ko ji su pla će ne. Ne za po sle no je 83 is pi ta ni ce (16.1%), a 14 je na pri nud nom odmo ru (2.7%). U pen zi ji je 76 is pi ta ni ca (14.7%), a njih 60 su do ma ći ce (11.6%). Sred nju ško lu ili fa kul tet po ha đa 27 is pi ta ni ca (5.2%). Ta be la 7. Rad ni sta tus is pi ta ni ca Rad ni sta tus Broj Pr o c e n a t Z a p o s l e na 256 49.6 % Ne za po sle na, tra žim po sao 83 16.1 % Na pri nud nom od mo ru, ste čaj na rad ni ca 14 2.7 % Do ma ći ca 60 11.6 % Pe nzi o n e r k a 76 14.7 % Stu dent ki nja ili uče ni ca 27 5.2 % U ku p n o 516 100 % Do sta is pi ta ni ca je pro ce ni lo svo je ma te ri jal no sta nje u pro te klih de set go di na kao na iz me nič no do bro i lo še (40.9%). Pro ce nu da je nji ho vo sta nje sta bil no lo še da lo je 9.9% is pi ta ni ca, a 11% is pi ta ni ca iz ja vi lo je da je nji ho vo sta nje u pro ce su stal nog pogor ša nja. Je dan broj is pi ta ni ca (13.6%) tvr di da se ma te ri jal no sta nje nji ho vih po ro di ca po gor ša lo u po sled nje vre me. Pre ma to me, ma te ri jal no sta nje po ro di ca 34.5% is pi ti vanih že na tre nut no je lo še. Če tr de set jed na is pi ta ni ca (7.9%) iz ja vi la je da se si tu a ci ja u po gle du ma te ri jal nog sta nja po pra vi la, de vet is pi ta ni ca (1.7%) iz ja vi lo je da je ma te ri jal no sta nje uvek bi lo oko pro se ka, a 77 (14.9%) is pi ta ni ca sma tra da je bi lo do bro u to ku ce le pro te kle de ce ni je. 16 Opis uzorka

Ta be la 8. Ma te ri jal no sta nje po ro di ce is pi ta ni ce u po sled njih de set go di na Ma te ri jal no sta nje Broj Pr o c e n a t Sve go re i go re 57 11 % Sta bil no lo še 51 9.9 % Ma lo do bro, ma lo lo še 211 40.9 % Bi lo je jed no vre me lo še, ali je on da po če lo da bi va sve bo lje 41 7.9 % Sve vre me je sred nje 9 1.7 % Bi lo je do bro, pa je sa da lo še 70 13.6 % Do bro je sve vre me 77 14.9 % U ku p n o 516 100 % U ve zi sa od no som ni voa za ra de is pi ta ni ce i nje nog part ne ra u po sled njih de set go di na, 234 is pi ta ni ce (45.3%) su re kle da je u tom pe ri o du nji hov part ner za ra đi vao vi še od njih, tri is pi ta ni ce (0.6%) da je nji hov part ner je di ni za ra đi vao, a 69 (13.4%) da je za rađi vao ma nje od njih; 67 is pi ta ni ca (13%) je iz ja vi lo da su u to ku ce log tog pe ri o da za ra điva le sko ro pod jed na ko kao i nji hov part ner; da je nji hov part ner naj pre za ra đi vao vi še, a po tom ma nje, re klo je 27 is pi ta ni ca (5.2%), a obr nu ta si tu a ci ja bi la je kod 22 is pi ta ni ce (4.3%); 53 is pi ta ni ce (10.3%) ni su ima le part ne ra u tom pe ri o du, a 41 is pi ta ni ca (7.9%) iz ja vi la je da ni njen part ner, a ni ona sa ma ni su za ra đi va li, već da su ih dru gi iz dr ža va li. Ta b e l a 9. Od nos u za ra di iz me đu is pi ta ni ce i nje nog part ne ra u po sled njih de set go di na Ko je vi še za ra đi vao u po sled njih 10 go di na, is pi ta ni ca ili njen part ner Broj Pr o c e n a t Ni sam ima la part ne ra, sa ma sam se iz dr ža va la 53 10.3 % Part ner je sve vre me vi še za ra đi vao od me ne 234 45.3 % Part ner je naj pre za ra đi vao vi še, a po tom ma nje od me ne 27 5.2 % Part ner naj pre ni je uop šte ili je ma nje za ra đi vao, a on da je po čeo da za ra đu je vi še od me ne 22 4.3 % Part ner je sve vre me za ra đi vao ma nje od me ne 69 13.4 % Sve vre me smo za ra đi va li slič no 67 13 % Part ner je je di ni za ra đi vao 3 0.6 % Ni ko od nas dvo je ni je za ra đi vao, dru gi su nas iz dr ža va li 41 7.9 % U ku p n o 516 100 % Naj če šće je kao glav ni hra ni lac 1 u po ro di ci pro ce njen sa da šnji ili biv ši muž ili partner is pi ta ni ce (37.4%). Oko tre ći ne is pi ta ni ca pro ce ni lo je sa mu se be kao glav nog hra nio ca u po ro di ci (33.9%). Se dam de set is pi ta ni ca (13.6%) iz ja vi lo je da su glav ni hra ni o ci u nji ho voj po ro di ci nji ho vi ro di te lji ili ba ba od no sno de da, dok 31 is pi ta ni ca (6%) ka že da su to nji ho va de ca ili unu ci. Sa mo u šest slu ča je va (1.2%) is pi ta ni ca je s ro di te lji ma glav ni hra ni lac, a u pet (1%) za jed no s de com. Sve kar i sve kr va su u dva slu ča ja (0.4%) pro cenje ni kao glav ni hra ni o ci, a brat is pi ta ni ce u jed nom slu ča ju (0.2%). 1 Pod glav nim hra ni o cem po ro di ce pod ra zu me va se oso ba ko ja naj vi še za ra đu je u po ro di ci. Nikola M. Petrović 17

Ta be la 10. Glav ni hra ni lac u po ro di ci is pi ta ni ce Glav ni hra ni o ci po ro di ce Broj Pr o c e n a t I s p it a ni c a 175 33.9 % Muž/part ner ili biv ši muž/part ner is pi ta ni ce 193 37.4 % Is pi ta ni ca i njen muž/part ner 33 6.4 % De ca ili unu ci is pi ta ni ce 31 6 % Is pi ta ni ca i nje na de ca 5 1 % Ro di te lji ili ba ba/de da is pi ta ni ce 70 13.6 % Is pi ta ni ca i nje ni ro di te lji 6 1.2 % Brat is pi ta ni ce 1 0.2 % Sve kar/sve kr va is pi ta ni ce 2 0.4 % U ku p n o 516 100 % Stam be ne pri li ke Ma lo ma nje od tre ći ne is pi ta nih že na (29.8%) ži vi u nu kle ar noj po ro di ci, za jed no s mu žem ili part ne rom i nji ho vom za jed nič kom de com. Sa mo s part ne rom ži vi 15.7% is pi ta nih že na, a s part ne rom, ro di te lji ma i de com 10.1% is pi ta ni ca. To zna či da s part nerom ži vi pre ko po lo vi ne is pi ta ni ca, a ka da se ovom bro ju pri do da ju i is pi ta ni ce ko je ži ve s part ne rom, de te tom i nje go vom, od no sno nje nom po ro di com (2.9%), taj pro ce nat se po ve ća va na 58.5%. S ro di te lji ma, i u ne kim slu ča je vi ma sa bra tom, se strom ili de com, ži vi 14.7% is pi ta ni ca, dok 12.6% ži ve sa me s de com, a 9.7% njih ži ve pot pu no sa me. U ši rim od no sno dru ga či jim po ro dič nim za jed ni ca ma ži vi 4.1% is pi ta ni ca, a dve is pi ta ni ce (0.4%) ži ve sa oso bom s ko jom ni su u srod stvu. Ta be la 11. Tip ži vot ne za jed ni ce u ko joj is pi ta ni ca ži vi S kim ži vi is pi ta ni ca Broj Pr o c e n a t Ži vim sa ma 50 9.7 % Ži vim sa ma sa de com 65 12.6 % S mu žem/part ne rom 81 15.7 % S mu žem/part ne rom i de com 154 29.8 % S ro di te ljem/ro di te lji ma i/ili bra tom/se strom i/ili de com 76 14.7 % S mu žem/part ne rom, ro di te lji ma i de com 52 10.1 % Sa de te tom i nje nom/nje go vom po ro di com (i mu žem/part ne rom) 15 2.9 % Ži vim u ši roj ili dru ga či joj po ro dič noj za jed ni ci 20 4.1 % Ži vim s ne kom dru gom oso bom, s ko jom ni sam u srod stvu 2 0.4 % U ku p n o 516 100 % Ve ći na is pi ta ni ca ži vi vi še od 15 go di na u me stu u kom su is pi ti va ne (61.2%). U sa dašnjem pre bi va li štu 11% is pi ta ni ca ži vi iz me đu de set i pet na est go di na, 10.3% iz me đu pet i de set go di na, 11.8% iz me đu jed ne go di ne i pet go di na, a 5.6% ma nje od go di nu da na. 18 Opis uzorka

Ta be la 12. Du ži na bo rav ka is pi ta ni ce u me stu sta no va nja Du ži na bo rav ka u me stu sta no va nja Broj Pr o c e n a t Ma nje od jed ne go di ne 29 5.6 % Vi še od jed ne, a ma nje od 5 go di na 61 11.8 % Vi še od 5, a ma nje od 10 go di na 53 10.3 % Vi še od 10, a ma nje od 15 go di na 57 11 % Pre ko 15 go di na 316 61.2 % U ku p n o 516 100 % Kva li tet stam be nih uslo va u ko ji ma ži ve 7.8% is pi ta ni ca pro ce nju je kao iz ra zi to loš, 10.3% kao loš, 31.8% kao ni do bar ni loš, 43.8% kao do bar i 6.4% kao vr lo do bar. Ta be la 13. Kva li tet stam be nih uslo va u ko ji ma is pi ta ni ca ži vi Stam be na si tu a ci ja Broj Pr o c e n a t Ja ko lo ša 40 7.8 % L o š a 53 10.3 % Ni do bra ni lo ša 164 31.8 % Do bra 226 43.8 % Ve o ma do bra 33 6.4 % U ku p n o 516 100 % Is ku stvo ra ta Na kra ju ovog opi sa, va žno je do ta ći se i seg men ta ko ji se ti če is ku sta va is pi ta ni ca iz ra to va ko ji su u pret hod noj de ce ni ji za de si li na še pro sto re. Na pi ta nje da li se be smatra ju žr tvom ra ta 170 is pi ta ni ca (32.9%) od go vo ri lo je po tvrd no. Ta be la 14. Is ku stvo is pi ta ni ca u ve zi s rat nim sta njem Da li is pi ta ni ca sma tra se be žr tvom ra ta Broj Pr o c e n a t Da 170 32.9 % Ne 346 67.1 % U ku p n o 516 100 % Me đu raz lo zi ma zbog ko jih ispitanice sebe smatraju žrtva ma rata mo gu se iz dvoji - ti tr i gr u p e o d go vo r a. Pr v u č ine r azl ozi koji s e o dn os e na izb egli š t vo, bil o da je is pit a nic a iz be gli ca ili da je pri mi la iz be gli ce u svoj dom. Dru gu gru pu, ko ja broj ča no me đu od go vo rima na ovo pi ta nje do mi ni ra, či ne raz lo zi ko ji se od no se na ne po sred no uče šće u ra tu, bi lo sa mih is pi ta ni ca, bi lo čla no va njihovih porodica, kao i slučajeve u kojima je neko od čla - no v a nji ho v ih p o ro di c a bio p ov ređen ili je izgubi o život. Posl e dnju gr u p u č i ne r azl ozi koji s e ti č u psi hi č k ih i ma te r i jal nih p osl edic a koje r at z a s ob o m os t av lja. O d psi hi čk ih p osl e dic a me đu o d go vo r i ma mo gu s e nać i s tr ah, nervoz a, b r ig a, p os t-tr a umatsk i s tre sni p ore meć aj, psi ho za, psi ho lo ški pri ti sak izazvan diskriminacijom i proga njanjem, itd. Ka da su materijal - ne po sle di ce u pi ta nju, one se uglavnom svode na osiromašenje, gu bitak po sla, nemo guć - nost na stav ka ško lo va nja i sl. Bi lo je i od go vo ra ko ji se ne mo gu svr sta ti ni u jed nu od ove tri gru pe, ka kav je npr. stav is pi ta ni ca da su svi lju di u na šoj ze mlji žr tve ra ta. Nikola M. Petrović 19

Ta be la 15. Raz lo zi zbog ko jih se sma tra ju žr tva ma ra ta Is ku stvo sa iz be gli štvom Broj Iz be gli ca sam 35 Imam ili sam ima la iz be gli ce u ku ći 29 Ukup no 64 Uče šće u ra tu Broj Član po ro di ce je bio uče snik ra ta 58 Član po ro di ce je po vre đen ili je po gi nuo u ra tu 22 Ja sam bi la uče sni ca ra ta 6 U ku p n o 86 Po sle di ce ra ta Broj Ima la sam psi hič ke po sle di ce 17 Ima la sam ma te ri jal ne po sle di ce 11 Ima la sam i psi hič ke i ma te ri jal ne po sle di ce 5 U ku p n o 33 Ne što dru go 15 20 Opis uzorka

Mr Sa nja Ćo pić Pri ku plja nje po da ta ka o na si lju u po ro di ci u Voj vo di ni: pro ble mi i is ku stva To kom ra da na pri ku plja nju po da ta ka, an ke tar ke su ima le za da tak da be le že sluča je ve od bi ja nja že na da bu du an ke ti ra ne, da za be le že svo je uti ske i za pa ža nja o ra du na pri ku plja nju po da ta ka, kao i ko men ta re is pi ta ni ca u ve zi sa is tra ži va njem. Za po tre be pi sa nja ovog de la ra da ana li zi ra ni su po da ci ko ji su do bi je ni u ve zi s tim. Od ukup nog bro ja že na s ko ji ma su an ke tar ke stu pi le u kon takt, tj. njih 927, čak 402 (43.4%) 1 od bi le su da uče stvu ju u is tra ži va nju, dok je 9 že na na po čet ku pri sta lo da raz go va ra sa an ke tar kom, ali su se to kom in ter vjua pre do mi sli le i od u sta le od da ljeg inter vjua. Ovaj po da tak go vo ri o ve o ma vi so koj sto pi od bi ja nja. Naj če šći raz lo zi zbog ko jih že ne ni su pri sta ja le na uče šće u is tra ži va nju ili su tokom in ter vjua od u sta le od da ljeg raz go vo ra sa an ke tar kom bi li su: ne do sta tak vre me na, ne do sta tak pri vat no sti, to jest pro sto ra u ko ji bi mo gla da se pri mi an ke tar ka ka ko bi se in ter vju ne sme ta no oba vio (na pri mer, pri su stvo mu ža, go sti ju, de ce, sve kra ili sve kr ve u do ma ćin stvu), ne za in te re so va nost za te mu i uče šće u bi lo ka kvom is tra ži va nju i priro da pi ta nja. 2 Po red to ga, bu du ći da se ra di o ve o ma ose tlji voj te mi, po je di ne že ne, ko je ve rovat no još uvek ži ve u na sil noj za jed ni ci, ni su pri sta ja le na in ter vju i sa nje zbog stra ha da će im bi ti po vre đe na pri vat nost ili zbog stra ha od re ak ci je mu ža. Ta ko je jed na an ke tar ka za be le ži la re či dve že ne ko je su od bi le da s njom raz go va ra ju: Tu mi je muž, a ne mo gu da odem iz ku će, a da on ne sa zna gde sam i s kim sam bi la. Ako me ne ko vi di da pri čam sa Va ma, ne će bi ti do bro. Muž će se na lju ti ti. Ne... ne mo gu... ne. Ta ko đe, po je di ne že ne ni su pri sta le da uče stvu ju u is tra ži va nju sma tra ju ći da je ono što ima ju da ka žu bes ko ri sno, da ni su do volj no kom pe tent ne i da ne zna ju mno go o te mi is tra ži va nja. Jed na že na je ta ko na ve la: Šta da pri čam o to me, sad že ne ima ju ve ća pra va od mu ška ra ca. Ne ke su od bi le uče šće zbog sop stve ne bo le sti ili bo le sti ne kog od čla no va do ma ćin stva, sta ro sti ili umo ra. U po je di nim slu ča je vi ma, sta ri je že ne su upu ći- 1 Po re đe nja ra di, pro ce nat od bi ja nja u is tra ži va nju na si lja u po ro di ci u Sr bi ji 2001. go di ne iz no sio je 38.6% (Ni ko lić-ri sta no vić, 2002), a u is tra ži va nju na si lja u po ro di ci u Ma ke doni ji 2006. go di ne 9.8% (Ča če va, Fri ščić, Mi šev, 2007). 2 Ta ko je, na pri mer, jed na is pi ta ni ca ko ja je pri sta la da bu de in ter vju i sa na, od u sta la od da ljeg raz go vo ra jer joj je bi lo ne pri jat no da od go va ra na pi ta nja o na si lju. Mr Sanja Ćopić 21

va le an ke tar ke na mla đe že ne, da one ka žu šta mi sle, ve ro vat no sma tra ju ći da je nji ho vo vre me pro šlo. U ne kim slu ča je vi ma be le že se strah i ne po ve re nje že na da pri me ne po zna tu osobu u stan ili ku ću, kao i ne po ve re nje pre ma dr žav nim slu žba ma i ne vla di nim or ga ni za cija ma. S tim u ve zi jed na an ke tar ka je za be le ži la: Že ne je strah da pri me stran ca u ku ću, i po red le gi ti ma ci je, ne ke pret po sta vlja ju da je la žna. Po ka zu ju strah da im se stra nac (tj. ja) mo ta po ku ći. Ni su uvek sve na glas iz ra ža va le strah, ali se on vi deo po li ci ma, je dva od škri nu tim vra ti ma. Jedna že na je ja sno re kla: Sva šta sam ču la i vi de la da se ra di. Stvar no mi ovo ni je p o treb no. Naj zad, u ne kim, ma da spo ra dič nim slu ča je vi ma, de ša va lo se da su že ne bi le pri lično gru be i ote ra le su an ke tar ke, mi sle ći da su pro dav ci ili čla no vi sek te, a ne ke ni su zna le ka ko da ob ja sne pri su stvo an ke tar ke uku ća ni ma pa im je bi lo lak še da ne pri hva te uče šće u is tra ži va nju. Po je di ne že ne su re kle da ovo is tra ži va nje ne mo že da po mog ne da se prome ni po lo žaj že na u na šoj ze mlji i za to su od bi le da uče stvu ju u nje mu. Osim od bi ja nja, an ke tar ke se ni su sre ta le s ne kim dru gim pro ble mi ma. Ana li zom be le ški an ke tar ki, mo gu će je iz dvo ji ti ne ko li ko za pa ža nja ko ja mo gu da bu du od zna ča ja za ne ka bu du ća is tra ži va nja na si lja u po ro di ci. Is ku stvo an ke tar ki je da na raz go vor lak še pri sta ju že ne ko je ne tr pe na si lje ili su iza šle iz na sil ne za jed ni ce, one ko je su bi le sa me kod ku će, kao i udo vi ce, ko je su se tek na kon smr ti na sil ni ka osna ži le i po sta le sprem ne da pri ča ju o svom is ku stvu, jer vi še nema ko da im na u di. O to me sve do če re či po je di nih an ke tar ki: Uglav nom su pri sta ja le da raz go va ra ju sa mnom one že ne ko je su bi le sa me u ku ći ta da su bi le ko mot ni je, opu šte ni je, sprem ni je da iskre no go vo re, ali i one ko je ni su zlo sta vlja ne. Uvek je bi lo opu šte ni je sa že na ma ko je su sa me u ku ći s jed nom sam za vr ši la in ter vju su tra dan, ka da muž ni je bio tu, obe smo oce ni le da će ta ko bi ti bo lje. Ba ka je bi la iz ra zi to otvo re na. Re kla je da tek po sle smr ti su pru ga sme o to me da pri ča, jer ne ma vi še ko da joj na u di. Is pi ta ni ca je sa odu še vlje njem pri hva ti la uče šće u is pi ti va nju. Po pu nja va nje upit nika pro pra će no je re či ma Sve ću sad ja te bi da is pri čam. Otvo re no i bez us te za nja ob ja šnja va la je i pri ča la o na si lju, uz ko men tar na kra ju po pu nja va nja upit ni ka, da je bi la u bra ku i da je ne ko pi tao za na si lje ko je je pre tr pe la u bra ku, ve ro vat no ne bi hte la is pri ča ti kao što je uči ni la sad. Ova is ku stva upra vo po tvr đu ju či nje ni cu da je, ka da se re a li zu je ova kva vr sta istra ži va nja, va žno pra vil no ras po re di ti vre me vo đe nja in ter vjua, to jest rad na te re nu spro vo di ti u raz li či to vre me to kom da na, kao i rad nim da ni ma, ka da se mo že oče ki va ti da će ma nje uku ća na bi ti kod ku će, pa će i is pi ta ni ce da se ose ća ju si gur ni je, la god ni je i da lak še pri sta nu na in ter vju. S dru ge stra ne, či ni se sa svim lo gič nim da na raz go vor lak še pri sta ju že ne ko je ne tr pe na si lje ili su iza šle iz na sil ne za jed ni ce. Ali, to upra vo govo ri i o zna ča ju obu ke an ke tar ki u po gle du na či na na ko ji tre ba pri ći is pi ta ni ci, za po če ti i vo di ti raz go vor. To je po seb no va žno ako je is pi ta ni ca žr tva na si lja, ko ja, mo žda po pr vi put, otvo re no go vo ri ne ko me o sop stve nom is ku stvu vik ti mi za ci je, pa je tre ba pa žlji vo slu ša ti, osna ži va ti i ne po vre đi va ti do dat no. Osim to ga, rad na te re nu mo že da za vi si i od go di šnjeg do ba to kom ko jeg se priku plja ju po da ci. Na i me, za raz li ku od is tra ži va nja na si lja u po ro di ci u Sr bi ji, u okvi ru ko ga 22 Pri ku plja nje po da ta ka o na si lju u po ro di ci u Voj vo di ni: pro ble mi i is ku stva