КОЛУБАРА. Ремонти - завршено велико спремање. Тема броја:

ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКОГ БАСЕНА КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ КОЛУБАРА 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 Број: 1087 8 31. октобар 2011 8 Година LII 8Излази месечно 8Бесплатан примерак Тема броја: Ремонти - завршено велико спремање до реалних трансферних цена 8стр. 6 Успешан наступ угљеног лидера 8стр. 14-15

Оснивач и издавач: Привредно друштво за производњу, прераду и транспорт угља Рударски басен Колубара д.о.о. Директор РБ Колубара : Небојша Ћеран Руководилац Одељења за информисање и главни и одговорни уредник: доц. др Милорад Ђоковић Технички уредник: Милош Павловић Редакција: Дана Аћимовић, Даница Вуковић, Драгана Весковић, Мирјана Димитријевић, Драгољуб Ђорђевић, Мирослав Живановић, Наталија Живковић, Милеса Караџић, Љуба Младеновић, Слободан Младеновић, Данијела Матић, Марија Микић, Ана Ћирић Митровић, Ана Павловић, Мирјана Радосављевић, Зоран Станковић, Ана Стојановић, Милун Тадић, Оливера Шолтиш (новинари), Александар Рашин, Милан Цвијетић (фоторепортери), Славица Станишић (администратор), Радмила Лазић (пословни секретар) Адреса Одељења за информисање и Редакције листа Колубара : 11550 Лазаревац, Карађорђева 38, тел-факс: 011/8123-931, 8123-432 лок. 60 www.rbkolubara.co.r redakcija@rbkolubara.co.r 31. октобар, 2011, бр. 1087 Тираж: 15.000 примерака Први број изашао је 24. септембра 1960. године Насловна страна: Ремонт глодара 4 Последња страна: Угљена громада Оснивач Привредног друштва: ЈП Електропривреда Србије Генерални директор: Драгомир Марковић (Снимио: Александар Рашин) (Снимио: Александар Рашин) Штампа: Службени гласник, Београд, Јована Ристића 1, Штампарија, Лазаревачки друм 13-15 Агенција за привредне регистре Србије NV000060 CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 658(497.11) (085.3) Месечно: ISSN 1451-2890=Колубара (Лазаревац) COBISS.SR-ID 18604290 САДРЖАЈ уводник Ехо актуелних догађаја 3 ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ Ускоро нови закон 4 производња Угаљ и откривка преко плана 5 АКТУЕЛНО До реалних трансферних цена 6 Тежак тренутак за Колубару 7 ТЕМА БРОЈА Велико спремање 8 Спремни да остваре планирану производњу 9-10 Добра сарадња са Металом 10-11 Отклањају се уочени недостаци 11-12 Савремени плац за извођење радова 12-13 Превентивно и сервисно одржавање 13 САЈАМ Успешан наступ угљеног лидера 14-15 Коцка за Гинисову књигу рекорда 16 Златне руке породице Бугарчић 17 ЗЕЛЕНА СТРАНА Приоритетне активности до 2021. 18 ДОНАЦИЈЕ Строго контролисана давања 19 ЛАЗАРЕВАЦ Нужна изградња трећег котла 22 ОБРАЗОВАЊЕ И КУЛТУРА Прича о два локалитета 24 Реновирана велика сала 25 спорт Ћудљиви као река чије име носе 26 Поход ка Првој Б 27 КОЛУБАРА

уводник Ехо актуелних догађаја После хапшења једног броја челних руководилаца, хтели ми то признати или не РБ Колубара се нашла у веома тешкој ситуацији, преживљавајући најтеже тренутке у својој историји. После прејудицираних изјава, вишемесечних истрага, унапред изречених оптужби, остаје горак утисак да су у овом случају затајиле одговорне институције које нису имале механизме да под контролу ставе све оно што је могло бити сумњиво и ван законских норми. Кључно је питање како обезбедити ефикасне механизме и превентивне мере да се спрече и санкционишу уочене слабости везане за нелегално пословање и упути јасна порука неодговорнима да је РБ Колубара, иако формално правно привредно друштво, државно предузеће од посебног интереса, чије мањкавости у пословању одмах треба спречити, примењујући све законске мере. Живећи са хипотеком грешника, РБ Колубара ће морати уложити доста труда и напора како би се избегла црна слика о њеном лику и генерализација о свеопштој кривици и одговорности запослених и њених руководилаца. Да је то могуће показују пословни резултати који су постигнути у задње две године, где су остварени велике уштеде, рационално пословање, висока производња и добит. Упркос бројним објективним тешкоћама изазваним глобалним привредним поремећајима, али и унутрашњом при вредном кризом, РБ Колубара улаже велике напоре да очува високу производњу и ликвидност, као водећи произвођач угља и компанија која сваке године издваја, уз помоћ државе, значајна средства за инвестиције у производне капацитете. За девет месеци на коповима је произведено 22,4 милиона тона угља и сви су изгледи да ће до краја пословне године бити произведено око 30 милиона тона. Економски показатељи нису адекватни производним, па је охрабрују ћи корак учињен формирањем стручне комисије на нивоу ЕПС-а која ће се почети бавити тзв. трансферним ценама које су до сада деловале дестимулативно за РБ Колубара када је реч о прекобилансној производњи угља. Биће то прилика да се покрене и оправданост интерног задуживања Рудар ског басена Колубара у оквиру ЕПС-а, утврђивањем општих и партикуларних интереса привредних друштава, без угро жавања основне улоге јавног предузећа да буде поуздан снабдевач електричном енергијом. Усвојен је извештај интерног ревизора који није имао озбиљнијих примедби на пословање Колубаре у 2010. години, изузимајући захтеве за одређеним усаглашавањем рачуноводствених стандарда који се тичу пословне политике читавог ЕПС-а. БРОЈ 1087 31. октобар 2011 Значајан посао који је у току је вредновање и система тизација радних места, чиме ће се створити предуслови да се доследније и систематичније оцењује радни допринос сваког запосленог, али и утврде критеријуми за одговорније понашање сваког руководиоца, без обзира на којој степеници хијерархијског одлучивања се налази. За будућност РБ Колубара је од изузетне важности наставак трагања за стратешким партнером око изградње нових термоелектрана, с обзиром да претходни напори нису дали очекиване резултате. Ових дана је потписан протокол између ЕПС-а и конзорцијума кинеских компанија. Предвиђена је градња трећег блока ТЕ Никола Тесла Б и отварање новог копа Радљево у Колубарском угљеном басену, а укупна вредност инвестиција износи око две милијарде евра. Треба подсетити да су резерве копа око 550 милиона тона угља и то ће значити ново запошљавање радника и извеснију економску будућност за људе овог краја. Коначна одлука о градњи ТЕ Никола Тесла Б3 треба да буде донета до првог квартала идуће године, да би се након тога формирало заједничко предузеће ЕПС-а са кинеским компанијама. Интересантно је нагласити да ће, према првим информацијама, електрану и коп градити нова фирма, која ће бити ван ЕПС-а. Ако све буде како је планирано 2014. године градиће се нови блок снаге 744 мегавата, а радови ће трајати четири до пет година. У оквиру друштвено одговорног пословања РБ Колубара успешно исказује своју корпоративну филантропију донирајући два инкубатора за бебе у акцији Битка за бебе, финансирајући реконструкцију Центра за културу у Лазаревцу, помажући ученицима да освоје три бронзане медаље на Светској олимпијади астронома одржаној у Казахстану... На Седмом међународном сајму енергетике РБ Колубара је имала успешан наступ, а током три дана представљено је наше привредно друштво са више пројеката, уз велико интересовање посетилаца. Својом посетом штанду РБ Колубара бивши министар а сада саветник за енергетику премијера Владе Србије проф. др Петар Шкундрић је на неки начин охрабрио све запослене када је, обраћајући се медијима, рекао да треба уважавати напоре рудара који у најтежим околностима испуњавају обавезе за електроенергетски систем Србије. Окретање решавању конкретних радних и животних питања на локалном и националном нивоу, не доводећи у сумњу своју лидерску позицију у ЕПС-у, једини је начин да РБ Колубара, полако и стрпљиво, стичући наклоност јавности, учврсти позицију друштвено одговорне компаније ко јој се може веровати. Милорад Ђоковић 3

људи и догађаји 4 Међународна конференција Угаљ 2011 на Златибору П ета међународна конференција Угаљ 2011 одржана је на Златибору од 19. до 22. октобра, у организацији Рударскогеолошког факултета у Београду, Савеза инжењера рударства и геологије Србије, Југословенског комитета за површинску експлоатацију, Факултета природних и техничких наука Универзитета Гоце Делчев, ЕПС-а, РБ Колубара, ТЕ-КО Костолац, Електропривреде Републике Српске и Електропривреде Црне Горе. Основне теме овогодишње конференције биле су геолошке и експлоатационе резерве угља, развој система и унапређење технике и технологије експлоатације угља, заштита на раду и заштита животне средине, законска регулатива у рударству и геологији. На округлом столу одржаном у оквиру стручног скупа говорило се о Стратегији управљања минералним ресурсима Републике Србије. На Међународној конференцији Угаљ 2011, као и претходних година, учествовали су и представници Рударског басена Колубара, највећег произвођача угља у нашој земљи. О. Ш. Ускоро нови закон У разговору за лист Колубара, Зоран Теодоровић, помоћник министра рударства Србије, током одржавања међународне конференције Угаљ 2011 на Златибору, истакао је очекивања да ће за 15 до 20 дана на снази бити нови Закон о рударству и геолошким истраживањима. Нови Закон о рударству и геолошким истраживањима је у процедури, 20. октобра посланици Народне скупштине Републике Србије усвојили су текст закона у начелу, а сада следи расправа о појединостима рекао је Теодоровић. Н. Ж. Пројекти ЕПС-а у Барселони Н а конференцији Потенцијали инвестирања у електроенергетски сектор Србије, одржаној у Барселони половином октобра, договорено је да Влада и Агенција за енергетику шпанске покрајине Каталоније и више шпанских компанија од сада заједно наступају на тржишту обновљивих извора Србије. Како је објаснио др Братислав Чеперковић, извршни директор Електропривреде Србије, шпански инвеститори су веома активни у нашем региону и спремни су да уложе више милијарди евра у нашу земљу и да сарадњу активирају кроз потписивање Меморандума о сарадњи са ЕПС-ом. О. Ш. Обележено 55 година рада Термоелектране Колубара П ригодном свечаношћу, у присуству представника пословодства ПД ТЕНТ, пословних партнера и сарадника, Термоелектрана Колубара у Великим Црљенима обележила је 20. октобра 55 година рада. За протеклих пет и по деценија, најстарија термоелектрана Електропривреде Србије, са пет блокова укупне инсталисане снаге 271 мегават, произвела је више од 51,6 милијарди киловатчасова електричне енергије. Апсолутни рекордер по броју радних сати је њен блок А-3, који је 1976. године забележио 8.465 часова рада, са само 12 дана застоја. У непрекидном раду био је од јула 2009. до јануара 2010. године, када је без паузе радио 4.042 сата, односно 168 дана. У последњих десетак година реализовано је неколико значајних пројеката. Најзначајнији послови у 2011. години су капитални ремонт турбине на блоку А-3, адаптација разводног постројења 110 kv, модернизација система управљања котлом 4 и изградња друге фазе отпепељивања на блоку А-5 рекао је на свечаности Драган Николић, директор ТЕ Колубара. О. Ш. Инвестирање у ТЕНТ Б3 и коп Радљево Е лектропривреда Србије потписала је, 20. октобра, са конзорцијумом кинеских компанија Протокол о реализацији развојних пројеката у електроенергетици Србије, међу којима су на првом месту изградња трећег блока Термоелектране Никола Тесла и отварање копа Радљево. Укупна вредност инвестиција у трећи блок и коп Радљево, са кога ће се нови блок снабдевати угљем, процењује се на више од две милијарде евра. Протокол су потписали генерални директор ЕПС-а Драгомир Марковић, председник Одбора директора China Environmental Energy Holding Били Нгол и председник Одбора директора Shenzen Energy Group Гао Цимин. Протоколом, који смо потписали, дефинисане су активности које нас очекују у наредном периоду, а то је посета експертског тима ЕПС-а референтним постројењима и пројектантским институцијама у Кини, затим дефинисање прецизних пројектних задатака за студије изводљивости и идејних пројеката, заједничка израда студија у сагласности са регулативом НР Кине и Републике Србије, финалне инвестиционе одлуке, формирање заједничке компаније, обезбеђивање финансирања и на крају изградња и експлоатација изјавио је Драгомир Марковић, генерални директор ЕПС-а. О. Ш. Здравко Чолић промотер ЕПС-а Ј едан од најпопуларнијих певача и кантаутора на домаћој забавној музичкој сцени Здравко Чолић и генерални директор ЕПС-а Драгомир Марковић недавно су потписали протокол о сарадњи, пре свега у промовисању активности Електропривреде Србије. ЕПС сарађује са најбољима у свим областима, у спорту и многим другим сферама рекао је Марковић и саопштио да ће ЕПС већ за Нову годину обрадовати своје потрошаче, који уредно измирују своје рачуне, новим ДВД-ом са снимком концерта Здравка Чолића. О. Ш. КОЛУБАРА

Деветомесечна производња Рударског басена Колубара Угаљ и откривка преко плана Ископано 22,4 милиона тона угља (шест одсто преко плана) и 51,9 милиона кубика земље (четири одсто изнад плана) На основу електроенергетског биланса ЕПС-а ове године план производње угља у Рударском басену Колубара дефинисан је на нивоу од 29.464.000 тона и откривке од 65,5 милиона кубика. Служба производње Производно-техничког сектора Колубаре будно прати, из дана у дан остварену производњу на коповима. Према њиховим подацима у првих девет месеци укупно је произведено око 22,4 милиона тона угља што је за 1.198.000 тона више од биланса, односно 5,7 одсто више од плана. Производња откривке у овом периоду износи 51,9 милиона кубика, што је чак за 2,1 милион изнад плана за првих девет месеци или 4,2 одсто више од плана. Производња угља у Колубарском басену одвија се на четири површинска копа. У протеклих девет месеци на Пољу Б остварена је производња од преко два милиона тона лигнита што је 97,7 одсто од плана, док је на Пољу Д она износила скоро 7,6 милиона тона угља, што је чак за 20,8 одсто више у односу на план. Уз добру организацију, уложени су велики напори да се производња угља на тамнавским коповима одржи на билансу који је доста велики. На Тамнава-Западном пољу и копу Велики Црљени за девет месеци ископано је 12,7 милиона тона угља, што је 99,5 одсто од плана. Откопавање отривке одвијало се у складу са технолошким могућностима појединих копова. На копу Поље Б ископано је и одложено 5,2 милиона кубика откривке што је 94,14 одсто од плана. И поред повремених тешкоћа које су се јављале на Пољу Д откопано је преко 23,9 милиона кубних метара земље што је 3,2 одсто више у односу на план. На Тамнава-Западном пољу Тамнава-Западно поље изнад плана Термоелектранама, индустрији и широкој потрошњи током септембра испоручено је преко 2,69 милиона тона колубарског лигнита, што је 99,5 одсто у односу на план. На Пољу Б произведено је око 242.700 тона угља (84 одсто од плана), на Пољу Д близу 857.200 тона (готово осам одсто више у односу на план). На тамнавским коповима, који обухватају Тамнава-Западно поље и Велике Црљене, због мањка угља на Пољу Д билансиран је знатно већи план. Ипак, тамнавски копови су успели да произведу преко 1.590.000 тона што је на нивоу биланса. У септембру у Колубари је укупно откопано и одложено преко шест милиона кубика јаловине, што је на нивоу планираног. На Пољу Б ископано је безмало 300.000 кубика земље (54 одсто од планираног) а на Пољу Д због реконструкција и премештања система као и ручева остварена је откривка од 2,5 милиона кубика (89 одсто од планираног). На Тамнава- Западном пољу до изражаја је дошао изузетан рад како људи тако и добре технологије. Укупно је произведено преко 2,7 милиона кубика јаловине, што је скоро 25 одсто више него што је планирано за тај месец. На копу Велики Црљени пошто нема експроприсаних парцела за даље копање откривено је око 461.000 кубика откривке, што је 92 одсто од плана. М. Р. БРОЈ 1087 31. октобар 2011 Угљена етажа откоп јаловине остварен је у износу од преко 20 милиона кубика чврсте масе што је скоро 17 одсто више у поређењу са планом. Коп Велики Црљени у прва три месеца ове године није радио због проблема са експропријацијом, тако да је остварио производњу од 2,6 милиона кубика откривке, што је око 69 одсто од плана. До истека календарске године остало је још мало. Одговор на питање, каква су очекивања у испуњењу Годишњих планова производње угља и отривке, потражили смо од Љубивоја Гачића, руководиоца Службе производње Производно-техничког сектора Колубаре. Очекујемо да ће годишњи план производње угља од 29.464.000 тона бити испуњен и вероватно пребачен за око милион тона, као што имамо пребачај за девет месеци. Производња ће сигурно бити преко 30 милона тона. Про цењујемо да на Пољу Б план од три милиона нећемо моћи да испунимо због технолошких проблема које смо имали док ће се план на Пољу Д од 8.835.000 тона вероватно пребацити за око 20 одсто. На Тамнава-Западном пољу очекујемо да ће производња бити на билансу, 17.629.000 тона, као и на копу Велики Црљени који има план од пет милиона тона угља. План откривке за 2011. годину је 65,5 милиона кубних метара земље и очекујемо испуњење и ових биланса каже наш саговорник. М. Радосављевић Стање на депонијама оптимално На крају септембра депоније термоелектрана су добро попуњене колубарским угљем, у оквирима билансираних количина за овај период године. Према извештају Службе производње РБ Колубара на депонијама Термоелектране Ни кола Тесла налазило се око 1,4 милиона тона колубарског угља, у Термоелектрани Колубара у Великим Црљенима око 70.000 тона и електрани Морава у Свилајнцу преко 100.000 тона. За ово годишње доба попуњеност депонија је оптимална, тако да електране спремно дочекују хладније дане када је реч о снабдевености угљем. М. Р. 5 производња

актуелно 6 Следи израда студије Унапређења система трансферних цена у ЈП ЕПС До реалних трансферних цена Постојећи однос фиксних и варијабилних трошкова који граде трансферну цену је неодржив Крајем септембра Стручни савет ЕПС-а за област трансферних цена одржао је седницу на којој је разматран припремљен Пројектни задатак за израду студије Унапређења система трансферних цена у ЈП ЕПС. Постојећи систем трансферних цена који се примењује у пракси ЕПС-а од 2005. године, чини кључне претпоставке за пословне резултате сваког од зависних привредних друштава у ЕПС-у. Циљ студије је целовито сагледавање и решавање питања система трансферних цена унутар ЕПС-а са различитих аспеката. На челу овог Стручног савета је Ратко Богдановић, помоћник директора ЕПС-а за економске послове, а у раду савета, поред двадесетак чланова из свих зависних предузећа ЕПС-а, стручњака са Економског факултета и Агенције за енергетику, учествује и представник Рударског басена Колубара, Љубиша Некић, помоћник директора РБ Колубара за економске послове. Чланови Стучног савета имали су задужење да у циљу евентуалног унапређења Пројектног задатка доставе своје мишљење и конкретне предлоге, што је РБ Колубара и учинила. У више наврата Рударски басен Колубара захтевао је преиспитивање постојећег система трансферних цена за угаљ који се испоручује термоелектранама, нарочито у делу прекостандардизоване производње угља. Сада је на више густо куцаних страна аргументовано сагледано тренутно стање и положај РБ Колубара у систему трансферних цена. Стандардизована производња угља дефинисана је према инсталисаним капацитетима термоелектрана и нормативима потребног угља. За производњу и испруку угља термоелектранама значајно изнад стандардизоване испоруке, систем трансфених цена умањује пословни приход од угља и доноси губитак РБ Колубара. У материјалу који је достављен Стручном савету ЕПС-а указано је на потребу да се трошкови одржавања производње угља више вреднују, уз већи проценат варијабилности. Постојећи однос фиксних и варијабилних трошкова који граде трансферну цену је неодржив. Све старија рударска опрема и интензивна производња угља захтева и одговарајуће одржавање рударске опреме. Систем формирања трансферних цена треба да покрива пословне расходе, а огромна прекостандардизована производња, са њеном ценом објективно не може да покрије стварне пословне расходе који су у функцији производње. У претходних пет година остварена је стандардизована производња од 105,5 милиона тона угља и прекостандардна производња од преко 21,6 милина тона. Ако је просечно остварена цена угља за стандардизовану производњу у овом периоду око 990 динара, а цена за прекостандардизовану производњу од 93 динара по тони угља, покривеност стварних пословних расхода пословним приходима више је него очигледна. На дужи рок може се израчунати да се на сваких десет година изгуби једногодишњи приход. Није реално да РБ Колубара за добре резултате у производњи и испоруци угља, у систему финалног производаеле ктричне енергије, носи толики терет. Не може се потценити чињеница да Колубара даје 80 одсто укупне производње лигнита и учествује са око 79 одсто производње електричне енергије у термосектору у Републици Србији. У РБ Колубара сматрају да се морају узети у обзир и расходи из ванпословних односа-финансијски и остали расходи као Утовар угља за ТЕНТ што су камате, курсне разлике, други расходи финансирања и расходи осталих односа. Ово је изузетно битно са становишта утицаја трансферне цене угља за термоелектране на сопствене изворе финансирања инвестиција. У сопственим средствима за улагања и инвестиције РБ Колубара нема довољно средстава. Из средстава амортизације не може се покрити ни 50 одсто потребних средстава. Док су раније трошкови екпропријације били елеменат це не коштања и улазили у цену угља по критеријумима за утвр ђивање трансферних цена, сада по Међународним рачуноводствним стандардима трошкови експропријације нису трошкови године у којој су дата средства, него се као амортизација надокнађују у току експлоатационог века површинског копа. Трошкови експропријације у Колубари износе око једне до 1,4 милијарде динара годишње и како нису уграђени у цени угља целокупни трошкови експропријације се финансирају из средстава за инвестициона улагања којих нема или нема довољно да се покрију из амортизације рударске опреме. Указано је да је, када су рудници угља у питању, дошло до промена у вредновању у више области. У цени угља не налази се накнада за усеве, објекте и засаде на земљишту које се експроприше, а која представља чак три четвртине трошкова експропријације. За експропријацију треба узимати зајам, нашта је Колубара и била принуђена, али тај зајам нема никакав извор за враћање. Финансијски положај рударског басена због захтева за производњом преко плана, неколико задњих година је све тежи, са тенденцијом даљег погоршања због заједнички утврђених инвестиционих активности у наредним годинама. Повећана произодња захтева и веће трошкове материјала и трошкове одржавања који су или фиксни или 85 одсто фиксни. Зараде радника се исто сматарју фиксним трошком. Како се маса зарада утврђује јединствено за Јавно преузеће, ако се желе додатно наградити изузетни резултати у производњи које РБ Колубара има, извора за те намене у цени нема. Стручњаци Рударског басена Колубара сматрају да систем трансферних цена треба унапређивати у наредном периоду у правцу реалнијег планирања свих пословних расхода, уз разматрање већег броја елемената који улазе у трансферну цену. Како је направљен тек први корак који води ка изради студије Унапређења система трансферних цена у ЕПС-у, пројектни задатак треба преиспитати и допунити, а постоји решеност менаџмента у Колубари да се за боље позиције привредног друштва изборе снагом аргумената. М. Радосављевић КОЛУБАРА

ОБРАЋАЊЕ ЈАВНОСТИ НЕБОЈШЕ ЋЕРАНА, ДИРЕКТОРА рударског басена Тежак тренутак за Колубару Запослени позвани на повећање одговорности у извршавању својих радних обавеза После хапшења једног броја руководилаца у РБ Колубара јавности се 6. октобра на конференцији за новинаре у Лазаревцу обратио директор привредног друштва Небојша Ћеран који је нагласио да је ово тежак тренутак за привредно друштво, али да треба са пуном одговорношћу извршавати све радне обавезе у нашем колективу. Наглашавајући да је свестан тежине положаја у коме се РБ Колубара налази Ћеран је нагласио: Желим да кажем да је РБ Колубара свесна чињенице да је у једном периоду направљен проблем. То грађани Лазаревца знају годинама и ми подржавамо да се проблем реши. Са истражним органима смо до сада професионално сарађивали, али истовремено ово јесте тежак тренутак за Колубару. Фирма је већ неколико година анатемисана, а управо зато је додатно тешко обављати одговорне послове. На крају конференције за новинаре Небојша Ћеран је позвао грађане Лазаревца да имају стрпљења а запослене у Колубари да имају озбиљан и одговоран однос према послу. Том приликом он је нагласио: На почетку смо зимског периода и знамо да од нормалног пословања Колубаре зависи нормалан живот у Србији, поготово зими. Веома је важно да свако на свом радном месту обавља послове на најбољи могући начин. Јер, без обзира шта се дешавало у прошлости и данас, Колубара има обавезу редовног снабдевања угљем објеката ЕПС-а, од чега зависи нормалан живот у Србији. Челни руководилац РБ Колубара је своје обраћање јавности завршио речима: ОДРЖАНА 37. СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ РБ КОЛУБАРА Закључци о програму пресељења насеља Барошевац На 37. седници Скупштине РБ Колубара, која је одржана 29. септембра у Лазаревцу, главна тема је била усвајање извештаја независног ревизора Deloitte о ревизији одобрених финансијских извештаја за 2010. годину у Рударском басену Колубара. У уводном излагању Љубише Некића, помоћника директора за економско-финансијске послове, оцењено је да независни ревизор није имао озбиљнијих примедби на финансијске извештаје привредног друштва у минулој години. Независна ревизија је обухватила биланс стања на крају прошле године, са извештајима о променама на капиталу и токовима готовине, са прегледом значајних рачуноводствених показатеља. У извештају ревизора се констатује да су финансијски извештаји састављени по свим материјално значајним питањима у складу са рачуноводственим прописима Републике Србије. У извештају независног ревизора се наглашава да је ревизија обављена у складу са међународним стандардима ревизије и Законом о ревизији и Небојша Ћеран Пословодство Колубаре и ја бићемо непрекидно на располагању у наредним данима и недељама у решавању актуелних проблема Колубаре које, реално, један нормалан живот и производња увек доносе. Непосредно пре конференције за новинаре директор РБ Колубара Небојша Ћеран је одржао састанак са руководиоцима свих огранака привредног друштва, на коме су сагледана актуелна питања производње и пословања. Овом састанку су присуствовали и Милан Ђорђевић, председник Синдиката ЕПС-а и Миодраг Ранковић, председник синдикалне организације РБ Колубара, који су изнели своје оцене поводом догађања минулих дана. М. Ђ. Усвојен извештај независног ревизора рачуноводством Србије, који налажу усаглашеност са етичким принципима и уверењима да финансијски извештаји не садрже погрешне информације од материјалног значаја. Поред директора РБ Колубара Небојше Ћерана и Слободана Митровића, овлашћеног представника ЕПС-а као оснивача, у расправи су учествовали и други чланови менаџмента привредног друштва, након чега је донета одлука о усвајању извештаја независног ревизора. Руководилац Сектора за правне, кадровске и опште послове Огранка Површински копови Зоран Марковић је поднео информацију која се односи на усвајање Споразума о спровођењу програма пресељења дела насеља Барошевац, при чему је РБ Колубара преузела део својих обавеза у вредности од 1,7 милиона евра. После расправе донет је закључак да се усваја наведени споразум који ће омогућити реализацију приоритетних активности на спровођењу програма пресељења, као и плана генералне регулације и стратешке процене у деловима који се односе на организацију пресељења домаћинстава и услова живота у насељу. Такође је усвојен предлог уговора о финансирању рада амбуланте у Вреоцима и ФК Турбина. М. Ђоковић БРОЈ 1087 31. октобар 2011 7

тема броја 8 РЕМОНТИ У РБ КОЛУБАРА : ПОСАО КОЈИ НЕ ПРЕСТАЈЕ Велико спремање Велико спремање рударских машина и опреме, прихваћено под називом ремонти, један је од послова који непрекидно траје у РБ Колубара. Ове године започео је у јануару на Пољу Б сређивањем мариона 6, а завршиће се последњих дана децембра ремонтом мариона 9 на истом копу. Све у свему планом је предвиђено да се доведе у ред 60 објеката и делова погона, који се налазе распоређени на 22 система колико их има четири активна површинска копа и шест погона за прераду и оплемењивање угља. Р емонти се најчешће посматрају кроз пуко извођење радова, уградњу опреме, проценте урађеног у односу на планирано, бројке, новчана улагања, расписане тендере, сређене (ремонтоване) јединице, часове рада, ангажовање радника... Међутим, шта се крије иза цифара, статистичких прегледа и табела, често неразумљивих и тешко објашњивих, како се током године трчи својеврсни ремонт-маратон, шта се све предузима да се купе што бољи резервни делови и опрема, побољша квалитет ремонта и уграђено дуже користи у производњи. О тим, ретко помињаним аспектима ремонта, занимљиву причу нуди мр Драган Јовановић, координатор планирања ремоната и одржавања машинских система у Колубари. У овој години планирано је да Колубара издвоји око 5,1 милијарду динара за одржавање рударских машина и опреме. Од тога ремонти ће коштати непуне 2,5 милијарде. Пресек стања за прво полугође показује да се улагања за ремонте крећу у планираним оквирима прави кратак увод Јовановић и одмах прелази на суштину потешкоћа са којима се сусрећу задужени за ремонте у рударском басену. Како набавити квалитетну опрему, резервне делове и репроматеријал? Од решавања овог питања у многоме зависи судбина ремоната. Мада је понуда велика, квалитет производа најчешће није на задовољавајућем нивоу какав је неопходан Колубари. Овде нам Закон о јавним набавкама донекле везује руке, јер при избору више понуђивача, који имају атесте и гаранције, принуђени смо да се опредељујемо за оне који нуде најповољнију цену. Међутим, то не значи да смо купили од провереног произвођача објашњава Јовановић и додаје да је направљен први корак ка квалитетнијој набавци при изради тендерских документација, која је била у рукама комисија. Новина је да документација мора да буде дефинисана у погледу услова и стандарда на нивоу одговарајућих служби. Сада се тачно зна за сваку опрему, резервни део или репроматеријал шта ће све бити контролисано. Уочи расписивања сваког тендера уведена је посебна контрола како би се испоштовали неопходни услови и критеријуми. Уколико се уочи њихов недостатак, тендерска документација се враћа стручним службама на дорађивање. Намера је да се предупреде евентуалне грешке при набавци. Уведена је и пракса да текст уговора сваке набавке мора доћи на последњу контролу код координатора планирања ремоната и одржавања машинских склопова. Овако дефинисане критеријуме садрже и уговори са изабраним добављачима. Поред тога настојимо да прецизнијим приказивањем трошкова за ремонте, добијемо праву слику колико коштају. Исто тако настојаћемо да се ослободимо великог вишка залиха по магацинима и оспособимо службе за пријем опреме, резервних делова и репроматеријала, које ће по одређеним поцедурама знати шта и како да контролишу сваки производ. Зато је и уведено да за набавку, поред количине, мора да се напише и стање траженог производа у магацинима каже Јовановић. Наш саговорник истиче да се мора побољшати организација набавке на коповима због честог дуплирања опреме, резервних делова и репроматеријала. Предвиђене су веће ингеренције главног машинског инжењера над управницима служби по погонима. Њему ће први сарадници бити помоћници главног инжењера који ће бринути о стратегији и праћењу стања резервних делова и виталних машинских склопова. Техничке припреме неће бити сервиси погона него ће непрекидно осмишљавати и учествовати у набавци за ремонте. О виталним машинским захватима неће одлучивати само директори погона без консултација машинске струке. Драган Јовановић сликовито пореди ремонте са маратоном који се трчи у Колубари током читаве године. Мера његове успешности је производња. Доводећи у однос годишњу производњу угља и ископане јаловине са издвојеним средствима за ремонте, закључује да ремонт Колубару кошта 26 динара по тони (кубику), што је, у поређењу са сродним рударским басенима у Србији, повољна цена. Када је реч о ремонтима увек треба имати на уму да се приликом највећих захвата на џиновским машинама на њима замени и угради опрема која чини око 20 одсто од тежине багера. М. Живановић КОЛУБАРА

ПОЉЕ Д : РЕМОНТИ НА НАЈВЕЋЕМ КОПУ НА БАЛКАНУ Спремни да остваре планирану производњу Редовни годишњи ремонти јаловинских и угљених система, на Пољу Д, нашем најпродуктивнијем копу, улазе у завршну фазу. Од почетка године, до половине октобра, обављене су редовне инвестиционе оправке пет јаловинских и оба угљена система. План инвестиционих оправки, међутим, неће у целости бити реализован јер, због недостатка одговарајућих делова, није обављен планирани годишњи ремонт IV БТО система. Ремонт овог система је померен за идућу годину јер, и поред појачаних напора, нисмо успели да до планираног термина оправке набавимо куглибанд за багер који ради на овом систему ( глодар 2 ). Израда и испорука овог изузетно сложеног и веома скупог дела уговорена је са Немцима, али се још увек не зна тачан термин његове испоруке. Због тога смо, уважавајући околности, одлучили да се термин почетка ремонта веже за датум испоруке овог виталног багерског склопа. Сви остали планирани ремонти система успешно су окончани, уз неке промене термина (није се увек радило по утврђеном плану) јер су уважаване објективне околности, како би се планирани послови обавили ваљано и у најкраћим временским роковима. Поље Д, тако, и у предстојећи зимски период улази спремно да оствари планирану производњу каже Милован Радисављевић, помо ћник управника за машинско одржавање механизације на овом копу. Овогодишњи ремонти на Пољу Д започели су редовном инвестиционом оправком багера ЕШ 10, која је трајала од 17. фебруара до 29. марта. Пре тога, половином јануара, завршена је оправка ЕШ-а 5. До незнатног пробијања термина дошло је због отежаних услова рада и лоших временских услова. Припрема резервних делова детаљ из радионице за машинско одржавање багера Стручне службе су квалитет радова на овим багерима оцениле задовољавајућим, уз констатацију да је осетно повећана њихова погонска спремност у односу на стање пре почетка ремоната. У ремонт јаловинских система ушло се у последњој декади месеца фебруара ремонтом V БТО система иако је било планирано да овогодишњи ремонти система на Пољу Д, у истом термину, почну ремонтом II БТО јаловинског система. Ремонт овог система (најмоћнијег на копу, на којем је прошле године капитално ремонтована и модернизована деветка ) трајао је скоро месец дана и окончан је уз констатацију да су планирани послови обављени у целости и да је квалитет обављених послова добар. Значајан удео у овом послу имали су и радници из коповских радионица који су квалитетно обавили све послове везане за оправку погонских станица, трака и трачних транспортера. Реч је огромном послу који се мери километрима трака и трачних транспортера, хиљадама ролни и неколико погонских станица. Стручне екипе Метала обавиле су ремонт багера и одлагача V БТО система уз асистенцију људи из коповских радионица, који су им обезбедили неопходне резервне делове (погонски бубњеви, редуктори...). Након тога стручне екипе Метала и коповских радионица преселиле су се на II БТО систем како би обавили планиране послове на редовној, годишњој оправци овог система. Током оправке која је трајала двадесетак дана и реализована у планираном року (18. март - 10. април) уочени су и неки недостаци и кварови који нису били познати пре почетка ремонта, али су и они отклоњени у задатом року, па је систем у производни процес укључен како је и планирано. }} БРОЈ 1087 31. октобар 2011 9

ПОЉЕ Д : РЕМОНТИ НА НАЈВЕЋЕМ КОПУ НА БАЛКАНУ Доста посла било је и током ремонта I Б јаловинског система. Посао, међутим, није у целости обављен. Ово се, углавном, односи на послове који су планирани на глодару 5, а који су означени као ситнији и мање битни. Разлог - недостатак одговарајућих делова. Планиране оправке биће урађене када се за то стекну услови. У ремонт угљених система ушло се половином априла. Најпре је ремонтован БТС систем чија је инвестициона оправка трајала 25 дана. Осим редовних, на овом систему било је и додатних послова који су успешно обављени. Током ремонта, наиме, уочено је да је затезни бубањ (Тк-4) озбиљно оштећен и да га ваља заменити, што је и учињено. Осим тога урађена је и демонтажа, радионичка регенерација и монтажа полумесеца радног точка. Осим овога на систему је урађен и уобичајени ремонт утоварних колица и транспортера. Посао су квалитетно и у планираном обиму и року обавили радници Метала, коповских радионица и запослени на овом и на другим системима. Уз све то, током септембра, са претходне локације ( Источна кипа ) измештен је у зону Вреоца II БТО систем, за шта је требало, најпре, изградити трасу и припремити одлагалиште. Након тога уследиле су демонтажа и монтажа трачних транспортера и премештање и увезивање погонских станица, као и транспорт багера и одлагача на нове локације. Сви ови послови су успешно ПОЉЕ Б : ОСЛОНАЦ НА СОПСТВЕНЕ КАДРОВЕ 10 окончани па је овај систем, крајем септембра, укључен у производни процес. У месецима који следе биће обављен редован ремонт ситније механизације, а колико је она ситна најречитије говори податак да су неке од тих машина (типа ЕШ, а на овом копу их је осам) тешке и до 700 тона и које сачињавају осим металних и други компликовани механички и електрично-електронски склопови. У том делу најозбиљнији послови их чекају на оправци ЕШа 29 који ће, ове године, бити комплетно ревитализован, док су на преосталих седам ЕШ -ева планирани уобичајени годишњи ремонти. На крају, мора се рећи, да су се и овогодишњи ремонти одвијали у околностима кашњења набавки и недостатка квалитетних резервних делова, што се неминовно одражавало и на рокове и на квалитет обављених послова. На овом копу (по ко зна који пут) указују на велики недостатак радне снаге уз посебан нагласак да коповским радионицама одавно недостају мајстори различитих профила (бравари, електричари, вулканизери, вариоци...) Питање је дана када ће неки од редовних послова почети да се одгађају, јер неће имати ко да их обави. Њима, у овом тренутку, кажу интервентно, треба најмање 100 радника. М. Тадић Добра сарадња са Металом Детаљ са ремонта глодара 4 Инвестиционе оправке на системима са припадајућом опремом Поља Б и машинама обављају се углавном годишње, док је за марионе и ЕШ -еве предвиђена на две године. Након утврђених основних захвата које је потребно урадити током ремонта, руководство копа заједно да главним инжењерима договара се са Колубара-Металом, главним извођачем радова. Предраг Симић, технички директор Поља Б објаснио нам је да се том приликом, са Колубара-Металом увек договара и о додатним радовима који ће се накнадно уписати у дефектажне листе. Наиме, тек приликом демонтаже и отварања појединих склопова установљава се да ли су за замену или не. Рекао нам је да је током ове године обављена ревитализација глодара 4, при чему је на багер монтиран нови радни точак уз нови редуктор и извршена реконструкција стреле радног точка. Урађена је делимична реконструкција угљеног система, ремонт бандвагена 1.200, косог моста, дробилишног постројења, ЕШ -а 25 и мариона 5. Управо је у завршници инвестициона оправка I БТО система са припадајућим глодаром 6, одлагачем О5 и пет погонских станица. Реконструисано је одлагалиште, односно на нови положај измештене су станице Б18 и Ц5 (са пратећим тракама) и спуштене на нижу нивелету. Оно по чему је ова година специфична управо јесте велики број реконструкција система. Ревитализација глодара 4 урађена је добро, али због мањка средстава поједини послови нису обављени. По укључењу багера у рад, пратили су нас бројни проблеми око опреме која је пратила рад новог редуктора. Бандваген 1.200 био је у скраћеној оправци, јер се морао укључити у рад са глодаром 3. И поред тога што је ремонт ЕШ -а 25 урађен квалитетно, завршетак радова пролонгиран је за два, три дана због изостанка контроле при склапању редуктора у погону Колубара- Метала. Што се тиче ремонта I БТО система, предвиђено је да траје нешто дуже од уобичајених 30 дана, због обима планираних послова, нарочито на глодару 6 и одлагачу О5 истакао је Симић. Добро сарађујемо, међутим, јављају се проблеми око цене додатних радова, транспорта са радилишта до фабрике и назад и при крају ремонта око датума завршетка инвестиционе оправке. Ремонтом I БТО система, фактички су ремонти на Пољу Б завршени, јер ће глодар 3 ући у инвестициону оправку тек у марту идуће године. То што је Колубара-Метал главни извођач ремоната на багерима, не значи да Поље Б у њему не учествује. Чак напротив, утолико више, уколико је систем у ремонту. Почевши од чињенице да Поље Б обезбеђује све резервне делове потребне за ремонт, па преко машинских, електро, вулканизерских радова у инвестициону оправку су максимално укључене све радионице копа. КОЛУБАРА

ПОЉЕ Б : ОСЛОНАЦ НА СОПСТВЕНЕ КАДРОВЕ При ремонтима багера, машинска радионица за одржавање багера је та која даје логистичку подршку материјала, делова и техничке документације потребне за ремонт. Од ове године истиче руководилац радионице за машинско одржавање багера Драган Симић максимално смо укључени у ремонтне активности са подршком, сервисирањем делова, склопова, обезбеђивањем потребног материјала, што подразумева вијчану робу, лимове, профиле, цеви и електроде за варења. Највећи обим посла имали смо током ремонта I БТО система, односно на оправци глодара 6 и одлагача О5. Резервни делови за глодар 6 обезбеђени су у сарадњи са Пољем Д, са којима имамо веома коректну сарадњу као и са Колубара-Металом. Као један од већих проблема навео је недостатак радне снаге, а са њим се сложио руководилац радионице за одржавање трачних транспортера Зоран Лазић. Да би се ремонт урадио квалитетно, потребно је имати и људство, међутим, нама константно недостаје свих профила радника на одржавању трака. Рецимо, са овим бројем извршилаца пре десет година одржавана су три трачна транспортера, данас их има 20. Уз њих, водимо рачуна о дробилишном постројењу, троја утоварних колица, три клизна воза, косих чланака колико и транспортера и повратних станица. При ремонтима система, сви редуктори и бубњеви трачних транспортера се у овој радионици репарирају. Трудимо се да увек имамо довољно резервних делова, тако да их правимо, односно поправљамо током године. Слободно се може рећи да смо ми четири месеца у ремонту, док се остало време уз превентивно и текуће одржавање, припремамо за ремонт констатује Лазић. Пословођа за вулканизацију трака Александар Јовић био је врло јасан у изношењу проблема ове групе: Нас је седам, уз два вулканизера из Колубара-Универзала. Одржавамо четири система, дакле, водимо рачуна о око 25 километара траке колико је има на Пољу Б. Од почетка године на њој је урађено око 200 састава и 15 флека. Колико има посла говори и чињеница да смо од ове године увели и сменски рад. Па и поред тога вулканизери су принуђени да продужавају смене, долазе од куће за време одмора... Паралелно са машинским, током ремоната одвијају се електро радови. Управник Електро службе Ненад Ђурић изнео нам је обим и оцену овогодишњих ремоната: За обављене оправке правовремено су обезбеђени резервни делови, опрема и каблови, што из магацина Поља Б, што из других магацина. Као и у свим службама, недостаје нам сменских инжењера. Највећи проблем нам је како сачувати опрему од крађе, а нарочито каблове истакао је Ђурић. Д. Весковић ТАМНАВА-ЗАПАДНО ПОЉЕ : РЕКОНСТРУКЦИЈОМ ОПРЕМЕ ДО МОДЕРНОГ КОПА Отклањају се уочени недостаци Део овогодишњих инвестиционих оправки на копу Тамнава-Западно поље је завршен и оне су на овом копу извршене у планираним терминима. У мају и јуну ремонтовани су угљени системи, током јула и августа то је урађено на I јаловинском, док су на најновијем, II јаловинском систему радови отпочели 15. октобра. Технички директор копа Жељко Јовановић истиче да су ремонтни радови на БТО 2 систему подељени у две групе. С обзиром да је опрема са овог система још у гарантном року, а да је током прошле и ове године било доста примедби на рад багера, Круп ће о свом трошку отклонити уочене недостатке. Остали део система, трачни транспортери и одлагач ће радити јер смо са I јаловинског пребацили глодар 2 и он заузима позицију глодара 3 који ће бити у ремонту. Систем је стајао три дана и то време смо искористили за други део радова. Урадили смо четири редуктора на транспортерима, сервис на одлагачу и прикључили глодар 2 на овај систем рекао је Јовановић. По речима управника копа Слободана Вучетића када се отклоне ови проблеми, нестаће и потреба за дежурствима. Управник Електро службе Јагош Лончар тврди да су више пута имали оштећења каблова и на великом броју је рађена санација. Од осталих послова пожељно је да се замене уређаји за контролу надбрзине стреле и за контролу проклизавања трака на багеру, као и исправљачи од 110 волти. Управник Машинске службе Миломир Ивковић каже да ће се радити и на вибрацијама кабине багеристе и главног витла, на затезању трака 1 и 3, на кабловском ланцу. Редуктори код којих постоји проблем са лежајем или цури уље биће послати у Гошу јер су у гарантном року. Радове у име Крупа изводиће профитни центар Монтажа из Метала док ће остале радове обавити Централни ремонт. Овај профитни центар ће имати }} Сви Прерадини погони ремонтовани У склопу редовних годишњих сређивања погона за производњу, прераду, оплемењивање и транспорт угља у Колубари, ремонт је завршен и у Преради. Како је и планирано од првих дана до краја јуна ове године поспремљени су погони прве, друге и треће фазе Суве сепарације, Мокре сепарације, Сушаре и Топлане. Истовремено ремонтом су обухваћени и превозна средства и делови индустријског колосека Железничког транспорта Прераде. М. Ж. БРОЈ 1087 31. октобар 2011 11

ТАМНАВА-ЗАПАДНО ПОЉЕ : РЕКОНСТРУКЦИЈОМ ОПРЕМЕ ДО МОДЕРНОГ КОПА мање посла и то на хабајућим шинама, на одбојним бубњевима оба пресипа и хабајућим шинама на конусу радног точка, као и послове на замени завеса, ролни и заптивних гума. Три дана стајања искоришћено је за агрегатну замену погонског бубња траке 2, два редуктора за погон траке и редуктора малог транспорта на одлагачу 2, као и да се на транспортеру О-2 угради трансформатор 35/07 кw, снаге 2.500 киловолтампера, с намером да се оптерети док је у гарантном периоду. Сезону ремонтних радова, како је то уобичајено, отворили су радови на угљеним системима. Веома битан посао урађен је заменом погона радног точка и уградњом фреквентне регулације за нове моторе радног точка на два багера глодара на угљу. Са урађеном фреквентном регулацијом, тврди управник Вучетић, добило се на поузданости рада тих багера и на њиховој бољој искоришћености, као и на бољем откопавању глиновитих прослојака и угља. То значи да радни точак сада има променљиву брзину кретања и омогућава наизменично откопавање угља и међуслојне јаловине. Осврћући се на радове из области Електро службе Јагош Лончар је нагласио: Да бисмо ово реализовали било је потребно уградити трансформаторе 2.500 киловолтампера, фреквентне регулаторе, нове ВЕЛИКИ ЦРЉЕНИ : СТАРА ОПРЕМА НА НОВОМ КОПУ 12 моторе 2x500 кw и решити уклапање управљања ових мотора у постојећи систем управљања, при чему се брзина обртања радног точка подразумева у опсегу од 60 до 100 одсто номиналне брзине. Послови око радног точка су пролонгирали радове за 10 дана за оба система, па је ремонт трајао 35 уместо 25 дана. По оцени Лончара, од радова на I БТО систему од капиталног значаја је уградња индустријског рачунара који врши управљање радом одлагача уместо досадашње релејно-контактне технике. Целокупан посао урађен је за 45 дана, што се сматра успехом како извођача радова, тако и стручњака укључених у посао који је обавио Метал, уз надзор ИТ инже њеринга из Београда. Са овом заменом остварено је пове зи вање одлагача у постојећи систем трачних транспортера и комплетно функционисање да љинског управљања и визуели зације из диспечерског центра. Машинска служба искористила је могућност да се одлагач врати на монтажни плац па је извршена контрола куглибана уз задизање горње градње. На глодару 2000 замењен је лежај радног точка и куглибан, урађена сва три редуктора кружног копања, рађено је на редуктору копања, на транспорту. Погонска спремност I БТО система је добра. М. Димитријевић Савремени плац за извођење радова Три године од почетка производње на копу Велики Црљени. Нови диспечерски центар у Дробилани Прелазак комплетног БТО система преко новог тока реке Колубаре, 9. октобра 2008. године, означио је почетак рада најмлађег колубарског копа, а уједно, представљао је и јединствен, несвакидашњи подухват у рударству. Резерве копа процењене су на око 30 милиона тона угља, а првобитно планирана производња на годишњем нивоу заокружена је на око пет милиона тона. У протекле три године, тј. од почетка производње лигнита на копу Велики Црљени, због нерешених проблема са имовинско-правним односима, планиране количине су биле у подбачају. Експропријација представља кључ проблема и уколико се буде редовно одвијала, планирана производња ће се вршити неометано. Важан предуслов успешне и сигурне производње су и ремонти и годишње инвестиционе оправке, посебно када се има у виду да је опрема БТО система пребачена са Тамнава-Источног поља где је коришћена преко тридесет година. Технички руководилац погона површинског копа Велики Црљени Бранимир Симић истиче да, што се производње на јаловинском систему тиче, читаве године одступало се од стандардне технологије у зависности како су решавани имовинскоправни односи. БТО систем није имао већих застоја у раду, сем мањих интервенција на радном точку где долази до убрзаног хабања услед сталног контакта са шљунком. Интервенције на транспорту, замену трака, итд. успешно су обавили радници матичног система и радионице Тамнава-Источног поља, док су компликованије захвате извршиле ремонтне службе Колубара- Метала. Комплетан ремонт глодара 1 и БТО система планиран је пре великог пролећног ремонта на угљеном систему 2012. године у трајању од 45 радних дана. То ће бити прилика да се Бранимир Симић на овој рударској машини изврше извесне измене у поступку управљања увођењем система фреквентне регулације. Ремонт угљеног система, тј. глодара 2, обављен је у уобичајном термину за тамнавске копове, од 11. маја до 3. јуна. По први пут, а услед неопходног упошљавања Профитног центра Монтажа, ремонт глодара 2 обавили су радници овог дела Метала. У инвестициону оправку није ушао комплетан угљени систем јер је банд 1 постављен као испомоћ глодару 1 који се тих дана налазио на простору Црних вода. Према речима надлежних у служби копа Велики Црљени, ремонт је урађен веома квалитетно, детаљно и дан пре предвиђеног рока, што је изузетно важно ако се има у виду да су монтажери до овог ремонта били ангажовани искључиво на монтажи нових машина и санацији хаварисаних, што спада у спороходне вишемесечне послове. Такође, још један битан моменат који треба споменути је изузетно припремљен плац за извођење радова који, по мишљену стручних служби и самих радника, спада у најбоље организована радилишта на простору колубарских копова у протеклих неколико година. КОЛУБАРА

ВЕЛИКИ ЦРЉЕНИ : СТАРА ОПРЕМА НА НОВОМ КОПУ Од пролећа, тачније од априла, на најмлађем копу РБ Колубара започела је производња за широку потрошњу. При оваквом начину производње и дистрибуције угља главну улогу преузели су самоходни преносиви сепаратор, популарни грабуљар и ЕШ 105 који је, непосредно пре почетка радова, изашао из инвестиционе оправке. Управо на ЕШ -у 105 Службе машинског одржавања ПК Тамнава-Источно поље самостално су обавиле послове оправке. Одлука о самосталном раду, без учешћа екипа Колубара- Метала, донета је на нивоу колектива. Што се предстојећег зимског периода тиче, када је ремонт ЕШ -ева у питању, договор са Металом је да се ремонти заврше до почетка јануара. КОЛУБАРА-МЕТАЛ : ГЛАВНА КАРИКА У ЛАНЦУ РЕМОНАТА Превентивно и сервисно одржавање Крајем маја и почетком јуна ове године извршен је ремонт Дробилане. У радовима су учествовали радници Профитног центра Монтажа и Машинске службе Тамнава-Источног поља, док су постављање оптичких каблова извршили радници Електро службе. Ремонт погона Дробилана, по уобичајној динамици, трајао је 23 радна дана. Послови су успешно обављени. Диспечерски центар је из објекта 1 пребачен у посебан простор на првом спрату објекта. Регенерисан је радни точак депонијске машине где су замењене три траке, чекићи и погонска звезда на екстрактору. Такође, санирана су оштећења на бункерима и пресипним местима. М. Микић Колубара-Метал обавља инвестиционе оправке и сервисирање рударских машина за површинску експлоатацију, превентивно и сервисно, а бави се и санацијом свих врста хаварија на рударској опреми, што заузима велики простор у производним активностима предузећа. У машинској и електро радионици Погона за ремонт врши се регенерација делова и склопова који се демонтирају са рударских машина. У оквиру ремонтног програма налазе се четири службе: Техничка контрола, Техничка припрема, Служба складиштења и координације набавке и Оперативна припрема. Три профитна центра из Програма ремонта: Електро машински ремонт на терену, Машински ремонт у радионици и Ремонт електричних машина, дуже времена су најзначајнији сегмент предузећа које реализује највећи број послова, а самим тим остварује и највећи део планиране вредности посла. Носилац посла Метала у РБ Колубара је, свакако, Профитни центар Електро машински ремонт на терену, али треба узети у обзир да се, у великој мери, користе услуге свих расположивих погона и радионица. Дугогодишња је пракса да се почетком године праве планови ремоната и осталих већих послова у РБ Колубара. То је добра основа за успешан рад како би се планирале потребе у радној снази, неопходним резервним деловима и материјалу. План ремоната ради се у сарадњи са представницима Колубаре и Површинских копова. Ове године ремонти су, како кажу у Металу, почели на време. Први послови су започети по уобичајном распореду за зимске месеце, тако да је ЕШ 23 враћен у производњу на Пољу Д 31. јануара ове године, након чега је уследио ремонт V БТО система. Што се Поља Б тиче, након мариона, током марта уследила је санација глодара 3. Ремонтна сезона на Тамнава-Западном пољу почела је радовима на ЕШ 1 и ЕШ 2 а уследили су послови на ведричару. На површинском копу Велики Црљени ситуација је ове године била очекивано другачија. После завршетка радова на санацији ЕШ -ева 101 и 103, екипе Ремонта нису отварале своја радилишта у овом делу колубарских копова. Инвестициону оправку глодара 2 премијерно је обавила екипа радника Профитног центра Монтажа. Менаџер програма за ремонт и монтажу Миодраг Цојић истиче да је, без обзира на знатан обим одрађених послова, првих девет месеци ове године прошло у веома нестабилном и неизвесном пословању. Уобичајни поступак уговарања и пројекције ремоната за предстојећу радну годину био је знатно измењен од стране РБ Колубара, а набавка материјала и резервних делова је, према новом уговору, потпуно остала у надлежности наручиоца посла, тј. РБ Колубара. Набавка материјала у тржишним условима, који су свеприсутни у домаћем окружењу веома је проблематична, инертна и спора. Ипак, Метал је флексибилна фирма која је успела да се прилагоди и тако отежаном начину пословања па је све ремонте током девет месеци, сагласно термин-плану, завршила у року. Поред ремоната, екипе фирме из Вреоца, свакодневно су пружале квалитетне и брзе сервисно-интервентне услуге на копу Тамнава-Западно поље. Временски услови су нам ове ремонтне сезоне ишли на руку. Изузев кратког кишног периода и неколико дана са високим температурама, није било већих проблема на терену. Све време поштовани су прописи о раду, а ове године је знатно смањен број повреда на раду истиче Цојић и каже да је споразумним престанком радног односа уз исплаћене отпремнине током септембра из Програма ремонта и монтаже посао напустила једна трећина радника. Ипак, ситуација није ни мало боља јер су фирму, углавном, напустили радно способни, искусни радници, док је најмањи одзив био из тзв. сиве, неупослене зоне. Извршни директор Профитног центра Машински ремонт у радионици Драган Јовановић упозорава да је обим послова у радионицама знатно опао, јер се са копова на регенерацију у радионице довози све мање склопова. Овогодишње смањење буџета у РБ Колубара знатно се осетило у пословању Колубара-Метала, а може се рећи, и више него у самом басену. Извршни директор ПЦ Ремонт електричних машина Радиша Сандић истиче да је успорена набавка материјала и резервних делова направила пометњу на тржишту овог предузећа јер је опште позната чињеница да све што стиже на санацију и репарацију под ознаком хитно подлеже скупљој наплати посла, а оваквим начином пословања какво је показано у првих девет месеци ове године, цифре завршног рачуна крајем године неће бити ни мало задовољавајуће што представља велики проблем за будуће посовање Метала. Што се тиче Профитног центра Електро машински ремонт на терену, квалитет радова се не доводи у питање. Радилишта се организују по потреби и распореду, а према речима Владимира Симића, извршног директора, поједини послови који су годинама спадали у редовне ремонте, ове године су скинути са листе. То се, пре свега, односи на глодар 2 на Пољу Д, Ц 700 на Пољу Б и јаловински систем на ПК Велики Црљени. Недостатак посла директно ће утицати на пословну способност фирме, како у финансијском смислу и исплату зарада, тако и на немогућност инвестиционих улагања Колубара-Метала у нову технологију, машине и објекте. М. Микић БРОЈ 1087 31. октобар 2011 13

РБ КОЛУБАРА НА СЕДМОМ МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ ЕНЕРГЕТИКЕ сајам 14 Успешан наступ угљеног лидера Међу више од 250 излагача, из 11 земаља, на сајмовима енергетике и заштите животне средине, РБ Колубара презентовала пословне и производне резултате. За успешан промотивни наступ штанд нашег привредног друштва окићен сребрним одличјем. Највећа атракција угљена громада са колубарских копова тешка око 25 тона Под слоганом Природно на Београдском сајму, од 12. до 14. октобра, одржани су VII Међународни сајам енергетике ЕНЕРГЕТИКА 2011 и VIII Међународни сајам заштите животне средине ЕКОFAIR. На овогодишњем сајму Рударски басен Колубара први пут се самостално представио изложбеним штандом и стручним презентацијама. Обе сајамске манифестације, у којима је учествовало око 250 излагача из 11 земаља, свечано је отворио Оливер Дулић, министар заштите животне средине, рударства и просторног планирања Републике Србије. Министар Дулић је нагласио да је Електропривреда Србије лидер у региону када је у питању инвестирање у заштиту животне средине и истакао да држава има озбиљну намеру да улаже средства у електроенергетски сектор, који представља велику шансу за развој земље и да ће се поред инвестирања у области екологије, средства пласирати и у обновљиве изворе енергије. Покровитељи сајма енергетике и заштите животне средине су Министарство за инфраструктуру и енергетику и Министарство заштите животне средине, рударства и просторног планирања уз подршку Електропривреде Србије и Привредне коморе Србије. Међу бројним излагачима, поред нашег привредног друштва, на сајму енергетике представили су се и ТЕНТ, ТЕ-КО Костолац, ЕПС, ЕМС, Колубара-Метал, НИС, Србија гас и друге компаније из земље и иностранства. На штанду РБ Колубара сва три дана сајамске манифе стације организовани су програми који су били изузетно посећени. Првог дана презентацију највећег произвођача угља у земљи Сребрно одличје за први наступ Колубаре На VII Сајму енергетике Удружење за тржишне комуникације Србије (УЕПС) наградило је Рударски басен Колубара сребрним одличјем за оригиналан промотивни наступ излагача. Друго место за успешан промотивни наступ на сајму енергетике, Рударски басен је поделио са ПД ТЕ- ТО Костолац, док је златно признање припало ПД Термоелектране Никола Тесла. На свечаности поводом додела награда, признање за РБ Колубара примио је Предраг Виденовић, стручни сарадник директора за односе са јавношћу. По оценама стручног жирија, овогодишње сајмове енергетике и екологије одликовали су оргинални и јединствни наступ излагача и велика посећеност, каквом се специјализовани сајмови до сада нису могли похвалити. Н. Ж. КОЛУБАРА

РБ КОЛУБАРА НА СЕДМОМ МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ ЕНЕРГЕТИКЕ одржао је Небојша Ћеран, директор Колубаре. Презентација о аспектима пословања, развоја привредног друштва и инвестиција изазвала је велику пажњу. Другог дана одржане су две презентације, које су запажене од стране стручне јавности и посетилаца. О инвестицијама које су неопходне за развој колубарског угљеног басена и наставак сигурне производње на коповима говорили су Јеленко Мићић, помоћник директора за инвестиције, развој и унапређење производње и Слободан Марковић, директор Сектора инвестиција Површинских копова РБ Колубара. Детаљ са штанда Презентације машинског и електро одржавања на површинским коповима и у огранку прераде угља одржали су Драган Јовановић, Радован Максимовић, Ненад Павловић, Ненад Стевановић и Дејан Радивојевић. Последњи дан сајма обележиле су две веома посећене презентације. Најпре су о заштити животне средине у рудар ском басену говорили мр Вукица Попадић Њуњић, Весна Крстић, Бранислав Пајић и професор Милош Грујић, а потом су активности на интегрисаном систему квалитета у Колубари представили Дејан Зекић и др Слободан Радосављевић. Велико интересовање деце за макету багера Штанд Колубаре, поред бројних гостију и пословних партнера, посетили су и Оливер Дулић, представници ресорног министарства, Петар Шкундрић, саветник премијера Србије за енергетику, др Аца Марковић, Слободан Митровић председник Скупштине рударског басена, представници ресорног министарства, дирекције и привредних друштава ЕПС-а, издвојених предузећа, локалних самоуправа на чијим подручјима се одвија експлоатација лигнита и други партнери. Директор Небојша Ћеран истакао је да је учешће на овом сајму још једна прилика да се, с обзиром на све што се тренутно дешава у и око Колубаре, пословним партнерима покаже намера да рударски басен остаје гарант производње електричне енергије у Србији, профитабилна компанија и гарант пристојног живота и стандарда запослених. Оливер Дулић на отварању сајма Приликом посете штанду Колубаре Петар Шкундрић саветник премијера Србије за енергетику, у изјави за лист Колубара рекао је: Колубара заслужује сваку пажњу јер без Колубаре не би било 50 посто произведене електричне енергије у Србији и земља би била заиста у великим проблемима када Колубара не би добро функционисала и добро радила. Увек желим да истакнем допринос Колубаре и допринос рудара који у најтежим условима успевају увек да ураде онолико колико је потребно да би електроенергетски систем Србије функционисао стабилно, сигурно и нормално и у условима који нису нормални. Веома посећене презентације О учешћу Колубаре на сајму енергетике Бранко Борић, председник ГО Лазаревац, рекао је: Ово је још једна успешна презентација рударског басена. Сви у Лазаревцу знамо деценијски пут и развој Колубаре али овај сајам је још једна прилика да шира стручна јавност упозна потенцијале развоја рударског гиганта. Наша општина и Колубара успешно се могу развијати једино уз партнерски однос који смо увек заступали. Општи утисак по завршетку сајма енергетике је да се Колубара, сопственим потенцијалима и људским ресурсима, уз скромна материјална средства, представила у светлу какво и заслужује највећи произвођач угља и ослонац електроенергетске стабилности земље. Н. Живковић БРОЈ 1087 31. октобар 2011 15

НА САЈМУ ЕНЕРГЕТИКЕ ИЗЛОЖЕНА ГРОМАДА УГЉА ТЕШКА 25 ТОНА Коцка за Гинисову књигу рекорда Од експоната је могуће произвести струју за 30 домаћинстава 16 Припрема громаде за презентацију на сајму Лакирана угљена коцка, ископана у Рударском басену Колубара, била је нај већа атракција овогодишњег Ме ђуна родног сајма енергетике одржаног у Београду. Испред хале један, била је поста вљена громада лигнита дужине 5, ширине 2,2 и висине 2,5 метара, тешка чак 25 тона! Да би Гинисова громада угља стигла на сајам рударима Поља Д било је потребно пуна два дана, да је уз помоћ неколико тешких машина и моторних тестера изваде с дубине од преко 30 метара. Због њене величине инжењери Колубара-Метала пројектовали су посебну платформу за вучни воз, на којој је затим превезена до главног града. Када је стигла на сајам оргазнизатори су били принуђени да од градитеља моста на Ади позајме једну велику дизалицу како би је истоварили на место излагања! Колико знам овако нешто до сада нико никада у свету није ни покушао. Када смо коцку, после два дана напорног рада, коначно одвојили од угљеног блока, с неколико булдозера смо је извезли до платоа где је потом уз помоћ две велике дизалице коначно натоварена на вучни воз. Када је извађена била је тешка 32 тоне, али је приликом обраде и припреме за транспорт изгубила на килажи седам тона. За њено накнадно лакирање утрошено је чак 100 литара првокласног лака каже технички директор Поља Д Драган Арсенијевић. Петорица радника Поља Д, Томислав Гајић, Жарко Радојчић - Чварак, Милош Милић, Слободан Некић и Александар Николић пуна два дана секли су моторним тестерама, центиметар по центиметар, велики угљени блок да би на крају ископали ову необичну коцку лигнита. Иначе, идеју за овај несвакидашњи пројекат осмислило је Одељење за информисање и редакција листа Колубара. Претпоставља се да је угљени слој из кога је на Пољу Д извађена изложена громада угља стар између осам и девет милиона година. Да је завршила у неком од обре новачких котлова од Гинисове коцке би ло би могуће произвести око 18.000 Кwh струје. Ако се има у виду да једно просечно домаћинство у Србији месечно потроши око 600 Кwh, то значи да би се струјом добијеном спаљивањем угљене громаде лигнита изложене на Београдском сајму подмириле потребе чак 30 српских породица! Д. Ђорђевић Пехар и златне медаље Предузеће за заштиту имовине и одржавање објеката Колубара-Услуге је на 18. међународном сајму хортикултуре, одржаном од 28. септембра до 2. октобра у Новом Саду, постигло запажене резултате. Четири дипломе и велике златне медаље Услуге су добиле за колекцију стабала џиновске секвоје, за производњу репроматеријала за пошумљавање, за реализацију пројеката пошумљавања и рекултивације, као и за дрворедне саднице лишћара. Пехар сајма и диплома добијени су за Расадник Барошевац и постигнуте резултате у области пошумљавања и биолошке рекултивације деградираних јаловишта. Похвале и позитивне реакције стижу и из струке и од учесника сајма, а нама, запосленима, то је сатисфакција да још више и боље радимо. Планирамо и даље да учествујемо на сајмовима у Београду, Новом Саду и Лазаревцу рекао је Слободан Жујовић, извршни директор за организационотехничке послове Колубара-Услуга. На прошлогодишњем сајму Услуге су добиле три медаље и плакету. М. К. КОЛУБАРА

БЕЛЕШКА С ПОВОДОМ Златне руке породице Бугарчић Висока метар и 30 центиметара, широка скоро исто толико и дугачка два и по метра, макета багера Плава птица заиста је деловала импозантно на штанду РБ Колубара, на Сајму енергетике. Колики труд и напор је уложен у репарацију ове макете, најбоље зна бравар Колубара-Метала Дејан Бугарчић, који је комплетан посао урадио за мање од једне седмице. Иако је тих дана био на годишњем одмору, у дворишту његовог дома у Црним барама, радило се даноноћно. Посла су се латили и остали чланови породице-супруга Снежана и синови Иван (21) и Лазар, ученик шестог разреда ОШ Војислав-Вока Савић, који је, по речима свог оца, био највреднији. Осврћући се на посао који је урадио Дејан каже: Репарација је компликован задатак. Најпре смо извршили пескарење, уследило је лемљење ограде, исправљање деформација на огради, наношење подлоге, фарбање различитим бојама где смо користили најтање четкице за ликовно. Такође, репарисали смо и један мали ЕШ како бисмо употпунили визуелни ефекат. Упркос врло кратком временском року, на време смо завршили комплетан посао. Сирови угаљ отпремљен Крајем септембра испорука сировог угља радницима рударског басена, као што је и очекивано у малопродаји Комарцијалног сектора, завршена је сем једног малог броја закључница које су из разних разлога биле одложене. Према пресеку стања од 16. октобра, сирови угаљ је уписало 2.913 радника, а за отпрему је остало још четири закључнице. Запосленима је испоручено око 41.000 тона сировог угља. До средине октобра радницима је отпремљено и близу 49.000 тона сушеног угља. Ову врсту огрева тражило је 5.720 радника а до средине октобра остале су обавезе само према 180 запослених. Тренутно се у малопродаји контролишу спискови којих је било укупно 46 и очекује се да ће и овај посао бити завршен до краја овог месеца. М. Р. Ово није први пут да Дејанове мајсторске руке доприносе маркетингу предузећа. Без икакве новчане надокнаде, без бројања прековремених сати, без икаквих услова. Скромно каже да је то његов посао, али и да му је част што је његов рад добио све похвале. То је, како каже, његова највећа награда. А. Стојановић Ципеле стигле, одела пристижу Набавка личне заштитне опреме за потребе запослених у Рударском басену Колубара у 2011. години планирана је у вредности од око 86 милиона динара. Од ове суме за набавку ципела издвојиће се око 20 милиона динара, 32 милиона за радничка одела, а преостала сума од око 34 милиона динара је предвиђена за куповину опреме као што су капе, шлемови, рукавице, разне маске, чизме... У току летњег периода расписана су три тендера за набаву личне заштитне опреме, посебно за одела, ципеле и за осталу опрему. Испорука ципела је при крају. У магацине је приспело око 5.000 пари плитких и дубоких ципела, а за реализацију је остало само још стотинак пари. Обућа је набављена од Стила из Зрењанина. Испоруку радничких одела врши Јумко из Врања. Недавно је кренула допрема тако да је до средине октобра извршена испорука око 20 одсто од планираних количина, а пристизала су углавном летња одела. По овогодишњем тендеру уговорена је испорука укупно 10.000 радничких одела од тога 7.900 летњих и 2.100 зимских. С обзиром да је стање залиха у магацинима добро, јер је доста одела остало од прошле године, попуњавање магацина сада се практично врши за следећу календарску годину. Прошле године набављено је скоро 15.000 пари одела и 1.000 пари дубоких и плитких ципела. За набавку остале опреме која обухвата капе, чизме, рукавице, маске, тендер је расписан током јуна и сада следи избор најбољих понуђача. Очекује се да ће до закључења уговора доћи до средине новембра, а након тога следе и испоруке. У овој групи опреме приоритет има набавка чизама и рукавица. М. Р. БРОЈ 1087 31. октобар 2011 17

зелена страна 18 НОВА СТУДИЈА ЗА РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Приоритетне активности до 2021. Студију израдили Рударско-геолошки факултет и Сектор за заштиту и унапређење животне средине РБ Колубара Собзиром да за санирање досадашњих последица експло ата ције лигнита на животну средину и предузимање те кућих активности Колубари треба много више средстава него што реално може да издвоји, као неминовност се намеће постепеност у решавању ових проблема, а то подразумева успостављање листе приоритета. Документ који се управо на то односи је недавно за вршен и дефинише најважније послове у периоду од 2011. до 2021. године. Студију је израдио тим Рударско-геолошког факултета у Београду који је предводио проф. др Милош Грујић, а као стручни консултанти у његовој припреми учествовали су руководиоци свих служби у оквиру Сектора за заштиту и унапређење животне средине ПД РБ Колубара. Управо чињеница да смо учествовали у изради овог документа даје му квалитет и потребну реалност и утемељеност, што значи да није некакав списак жеља, већ заиста садржи оно што је важније од најважнијег да Колубара учини у наредним годинама како би се ефикасно заштитила животна средина. Наравно, промене су могуће, тако што се, примера ради, неки пројекат може померити у наредну годину, али то неће много променити ствари. Приоритетни пројекти за наредну годину су планирани, неке активности већ започете и оно што предстоји је даља реализација каже мр Гордана Томашевић, руководилац Службе за биолошку рекултивацију, додајући да се дефинисање приоритета у заштити животне средине у ТЕ Никола Тесла оваквом једном студијом, истог аутора, показало као веома значајан корак у овом привредном друштву. У Колубариној студији питања животне средине су третирана у четири групе: проблеми који се јављају на површинским коповима, питања везана за рекултивацију деградираних површина, проблеми заштите животне средине у огранку Прерада и питања везана за отпад у ПД РБ Колубара. Студијом су предвиђене и акције које представљају основни задатак и које не улазе у оцену приоритета јер су обавеза, као што су, између осталих, израда Стратегије управљања животном средином, стално иновирање знања и едукација менаџмента и запослених, радови на текућим пословима рекултивације и одржавања рекултивисаних површина, мониторинг квалитета животне средине, еколошка валоризација подручја просторног плана (еколошка карта) РБ Колубара и др. Студија садржи и Акциони план за сваку годину посебно. Тако је за 2012. годину, између осталог, предвиђена израда Пројекта мониторинга животне средине у Колубари, израда Студије изводљивости за трајно решавање транспорта и депоновања пепела и шљаке из Топлане, Пројекат уградње система за континуално праћење емисија загађујућих материја у ваздух у огранку Прерада, затим израда идејних пројеката са студијама оправданости за реконструкцију електрофилтерских постројења 1 и 2 и реконструкцију отпепељивања и доградњу опреме за складиштење и испоруку сувог пепела у Топлани. Што се тиче опасног отпада, планирана је израда тендерске документације и спровођење тендера за евидентирање и карактеризацију трансформатора, уљних прекидача и кондензаторских батерија са садржајем ПЦБ (активности су започете у овој години). У области биолошке рекултивације, уз пројекте израде ветрозаштитних појасева на површинским коповима, планирано је и формирање тематских карата на рекултивисаним површинама РБ Колубара. Ради се о пројекту израде прегледних тематских карата пољопривредног коришћења земљишта у ГИС окружењу на простору депосола Колубарског басена са циљем да се, заправо, успостави мониторинг квалитета применом ГИС техно логије и омогући спровођење добре пољопривредне праксе, као и одржавање и заштита животне средине. Издвојиће се, дакле, зоне погодности за заснивање различитих видова по љопривредне производње или организовање других активности (рибњаци, на пример), па ће овај пројекат омогућити и предлагање адекватнијих мера поправљања деградираних по вршина објашњава мр Гордана Томашевић. Као нешто сасвим ново, она за наредну годину најављује израду претходне студије оправданости са генералним пројектом за подизање експерименталних засада ароније на 0,2 хектара и израду Претходне студије оправданости са генералним пројектом за подизање винограда на површини од 16,7 хектара. Иначе, акционим планом за 2012. годину за све предложене активности и пројекте на заштити животне средине у ПД РБ Колубара требало би уложити 620 хиљада евра, што је двоструко више него што је планирано за ову годину. С. Младеновић Сектор за заштиту животне средине на Сајму енергетике Сектор за заштиту и унапређење животне средине ПД РБ Колубара представио је своје активности 14. октобра на 7. међународном сајму енергетике и животне средине, одржаном у Београду. Како је, између осталог, рекла мр Вукица Попадић-Њу њић, руководилац сектора, пуно је утицаја Колубаре на животну средину, а најзначајнији су заузимање земљишта (рударски басен се простире на 70 километара квадратних) и пресељење становништва. Као примере добре праксе она је истакла успостављање добре комуникације са расељеним становништвом и настојања да се у површинској експлоатацији угља што више смањи негативан утицај на животну средину. Некад нам то успева мало више, некад мало мање, али трудићемо се сви да будемо успешнији рекла је Попадић-Њуњић. Активности служби за заштиту животне средине огранака Прерада и Површински копови, овом приликом представили су њихови руководиоци Весна Крстић и Бранислав Пајић, а проф. др Милош Грујић говорио је о приоритетима у решавању проблема животне средине у Колубари до 2021. године. С. М. КОЛУБАРА

ИЗМЕНE ПРАВИЛНИКA О СПОНЗОРСТВУ И ДОНАЦИЈАМА Строго контролисана давања донације У току прошле године издвојено близу 120 милиона динара за спонзорства, донације, хуманитарне активности... Рударски басен Колубара као друштвено одговорнa компанија већ дуги низ година излази у сусрет многобројним подносиоцима молби за помоћ у виду спонзорства и донација. Помоћ подносиоцима молби пружа се кроз новчана давања или у виду испоруке одређених количина угља у складу са важећим актима привредног друштва. Број захтева за помоћ је изузетно велики, тако да се не може свима изаћи у сусрет и поред тога што РБ Колубара сваке године опредељује значајна средства за ове намене. На седници Скупштине Рударског басена Колубара, из међу осталог, усвојене су измене и допуне важећег Правилника о коришћењу средстава за рекламу, пропаганду, репре зентацију, спонзорство и донацију. Потреба да се изврше ове измене и допуне, како смо обавештени од Данијеле Арсенијевић, руководиоца Одељења за нормативне послове и рад орга на Привредног друштва Рударског басена Колубара, настала је ради ускла ђивања постојећег правилника са новом Одлуком ЈП ЕПС о донацијама и спонзорствима донетом у априлу ове године: Морали смо да ускладимо важећи правилник са новом Одлуком ЕПС-а о критеријумима и мерилима за давање ових средстава. Наш правилник је донет у складу са ранијом одлуком ЕПС-а, где су утврђени критеријуми за расподелу, а сада смо уградили измене и допуне правилника, јер је ЕПС у априлу донео нову Одлуку о донацијама и спонзорствима. У обавези смо да сва наша акта усклађујемо са актима оснивача. У делу правилника који регулише спонзорство и донације убачен је члан у коме је речено да се укупан новчани износ средстава за ове намене за календарску годину одређује Годишњим програмом пословања привредног друштва и ЕПС-а као оснивача, а користе се у складу са овим правилником и Одлуком о критеријумима и начину коришћења средстава за спонзорства и донације ЈП ЕПС. У оквиру укупног износа планираних средстава за спонзорства и донације, први пут посебно се исказују: средства из којих ће се финансирати активности од заједничког интереса за привредно друштво и ЕПС, средства за помоћ у отклањању штете изазване елементарним непогодама или другим разлозима, БРОЈ 1087 31. октобар 2011 Спортски центар: спорт на списку за донације намена по врсти и износу помоћи за финансирање пројеката и активности из области које имају шири друштвени значај или су у вези са пословима из делатности привредног друштва и ЕПС-а. Прецизирано је да се издвајање одговарајућих средстава у виду спонзорства врши када се правно или физичко лице обрати привредном друштву за финансијска средства у својству организатора одређених манифестација, акција, пројеката, конгреса и сличних активности које имају комерцијални значај и које представљају добар начин и могућност за рекламирање привредног друштва као спонзора. Издвајање одговарајућих средстава у виду донација врши се на образложен захтев хуманитарних организација, фондација, верских заједница, организа ција које реализују пројекте или спрово де акције од значаја за ширу друштвену заједницу, а издвајања немају комерци јални ефекат или на образложени захтев физичких лица којима су неопходна финансијска средства у здравствене сврхе или за стручно усавршавање, специјализацију и студијски рад који има шири друштвени значај. Издвајање средстава по основу спонзорства и донација има за циљ обе збеђивање финансијске подршке поје ди н цима и организацијама за активности и пројекте којима се обезбеђује друштвени, економски и технолошки напредак и реализација иновативних пројеката, а што ће имати позитивни утицај на пословни углед привредног друштва у областима: науке, образовања, културе, презентација и објављивања стучних радова и публикација и учешћа на стучним скуповима, подршка здравству, хумани тарних активности, верских органи за ција, установа и институција, спорту, презентација тема из области енергетике, активности удружења и струковних организација. Средства по основу спонзорства и донација исплаћују се у складу са Одлуком о критеријумима и начину кори шћења средстава за спонзорства и донације ЕПС-а, а у износу одређеном годишњим програмом пословања. Извештај о реализацији издвајања планираних средстава за спонзорства и донације квартално се достаља директору ЕПС-а. У току прошле године РБ Колубара је на име издатака за спонзорства, донације, хуманитарне активности, рекламу и пропаганду, репрезентацију и друге намене, издвојила близу 120 милиона динара, што је за 40 одсто мање него што је потрошено у 2009. години. У складу са ЕПС-овим препорученим мерама рационализације средстава за спонзорства и донације, хуманитарне, спортске и друге активности, била су готово преполовљена и износила су око 75 милиона динара. У првих шест месеци приликом трошења ових средстава, максимално су се спроводиле мере рационализације препоручене од стране пословодства ЕПС-а, тако да је за наведене намене утрошено око 34 милиона динара, што је знатно мањи проценат у односу на план. М. Радосављевић 19

НОВА ПОЛИТИКА КВАЛИТЕТА У КОЛУБАРИ Друштвено одговорно пословање Нова пословна политика прокламује управљање организацијом применом различитих облика корпоративне одговорности Политика квалитета, заштите животне средине, безбедности и здравља на раду, још један је документ који прецизније одређује начине пословања Рударског басена Колубара, чији ће се пословни успех и развој и убудуће заснивати на квалитету у производњи, преради и транспорту угља, смањењу трошкова пословања, унапређењу заштите животне средине, безбедности и здравља на раду, као и друштвено одговорном пословању. Сви ови сегменти већ су одређени стандардима ISO 9001, ISO 14001, OHSAS 18001 и ISO 2600, које наше привредно друштво поседује. Од раније донетог документа, овај се разликује по дефинисању друштвено одговорног пословања, којим Колубара практично може да се похвали већ дуги низ година. Како сазнајемо од Дејана Зекића, руководиоца Сектора за интегрисани менаџмент систем, нова политика прокламује ефективно управљање организацијом која се заснива на увођењу 20 СЕКТОР ЗА ИМС НА САЈМУ ЕНЕРГЕТИКЕ принципа друштвене одговорности у доношењу пословних одлука. Кључни елементи друштвене одговорности су управљање организацијом у доношењу пословних одлука, поштовање људских права на живот, слободу, једнакост, одговорност пред законом, омогућавање највишег нивоа здравствене заштите и спречавање било ког облика дискриминације. Такође, Колубара ће и даље развијати повољне радне услове који подразумевају радно време, годишње одморе, празнике, задовољење елемената здравог живота и приступ службама медицинске зашите, све у складу са важећом законском регулативом. Менаџмент спроводи процене које избегавају, смањују или ублажавају ризик по животну средину. Нова политика инсистира и на раду заснованом на поштењу сваког запосленог, поштовању имовинских права, одговорности према корисницима, обавештавање и пружање тачних информација на одговарајући и транспарентан начин. Део који је до сада био веома очигледан у пракси, а сада је формулисан овим документом, учешће је у животу и развоју друштвене заједнице, побољшање квалитета живота становништва са овог подручја уз уважавање културних, друштвених и политичких права формалних и неформалних група које могу допринети развоју друштва. Д. М. Рад на свим врстама квалитета Побољшање система у техничком и пословном смислу, један од приоритета у наредном периоду Дејан Зекић На Седмом међународном сајму енергетике презентован је и рад Колубариног Сектора за интегрисани менаџмент систем. Уводну реч дао је Дејан Зекић, руководилац Сектора за ИМС, упознавши присутне са чињеницама да наше привредно друштво послује по европским стандардима који регулишу норме у квалитету, заштити животне средине и безбедности и здрављу запослених. Др Слободан Ра досављевић, руководилац Службе за ра звој и унапређење ИМС-а, објаснио је да су први кораци ка пословању по стандардима учињени 2007. године, израдом пројеката, а затим и имплементацијом. Искуства у овим пословима показала су да су производни и технолошки процеси у рударству веома специфични и комплексни, али и поред тога Колубара је највећи произвођач и прерађивач угља у Србији са јасно одређеном стратешком мисијом и визијом са циљевима за стално побољшање квалитета. Тиме се стварају реалне претпоставке и шансе за стварање позиција на тржишту у равни са сличним фирмама, јер садашњи реалан тренд за велике системе и технолошке процесе у рударству захтева профитабилност, сма њење трошкова и флексибилност. То је, поред посвећености корисницима, заје дни чка визија Колубаре и читавог си стема ЕПС-а, док је мисија нашег при вредног друштва да испуњавајући пла ниране задатке обезбеди стално и поуздано снабдевање угљем термоелектрана, индустрије и осталих корисника, под економски и еколошки прихватљивим условима. У наредном периоду задаци Сектора за ИМС биће успо стављање, документовање, примена и одржавање система управљања квалитетом, заштита животне средине и безбедности и здравља на раду, побољшање система у техни чком и пословном смислу, коорди нација у изради програма, планова и докумен тације. Посебна пажња је усмерена ка организовању и извођењу интерне провере, стицању нових знања у циљу уна пређења кроз сарадњу са консултантским и другим релевантним организацијама и институцијама. И даље ће се радити на пра ћењу функционисања стандарда у свим деловима Колубаре и усаглашавању са домаћим законима. Да би се поправио квалитет управљања, постојеће стање непрекидно ће се анализирати и побољшаваће се организациони нивои. Д. Матић КОЛУБАРА

СУШАРА прераде УСКОРО СИГУРНА ОД ПОЖАРА Систем вредан 100 милиона динара Слични системи већ уграђени у ТЕ Никола Тесла, цементару Лафраж и железару у Смедереву Када идуће године буде коначно уграђен најсавременији систем за дојаву и аутоматско гашење сви објекти у погону Сушаре угља у Вреоцима биће у потпуности заштићени од пожара. Пројекат вредан око 100 милиона динара састоји се од два аутоматска система, једног за сигнализацију и другог за гашење пожара. Директор Прераде Саша Марјановић истиче да је због великих ризика од пожара била неопходна уградња једног модерног система противпожарне заштите који задовољава све СПП ЕН стандарде. Након уградње овог ефикасног система сви објекти на Сушари угља биће у потпуности заштићени од пожара. Систем за дојаву препознаваће све врсте пожара преко специјалних инфрацрвених детектора. Сем класирнице, у којој ће бити уграђен систем за гашење пожара угљендиоксидом, у свим другим објектима биће уграђен такозвани дренчер систем, а у његовој инсталацији налазиће се вода под притиском од шест до седам бари објашњава Марјановић. Систем се састоји од централе за дојаву и гашење пожара, напајања, аутоматских јављача, оптичких и топлотних детектора и уређаја за алармну сигнализацију. Брањени простор Планиране мере заштите од пожара подељен је на целине, које укупно садрже 22 засебна система који ће моћи да се покрену на три начина аутоматски, полуаутоматски помоћу тастера и ручно. За петнаест дана почињу радови на фабрикацији цеви и постављању инсталација а завршетак посла на уградњи комплетног система и његово пуштање у рад планирано је за време редовног ремонта идуће године. Слични системи већ су уграђе ни у ТЕ Никола Тесла у Обреновцу, цементари Лафраж у Беочину и смедеревској железари прецизирао је Марјановић. Д. Ђорђевић РБ КОЛУБАРА НА МЕЂУНАРОДНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ О РЕСУРСИМА И ДРУШТВЕНОМ РАЗВОЈУ Изазови за рударство Центар за стратешка истраживања националне безбедности ЦЕСНА Б из Београда је крајем септембра на Рајцу организовао Међународну конференцију на тему Ресурси и друштвени развој Србије. Представници Рударског басена Колубара учествовали су у раду конференције чије је одржавање, у складу са својом мисијом друштвене одговорности, басен и помогао. Током дводневног скупа више од 25 универзитетских професора и стручњака из земље и иностранства је у својим излагањима као императиве друштвеног развоја у Србији навело образовање, интелектуалну својину, људске и руралне ресурсе, саобраћај, сточарство... Како је основни циљ центра рад на конципирању стратегије националних интереса, сесијом је дат допринос креирању, изградњи и усвајању стратешког документа неопходног за развој државе. Тема 50. конференције треба да одговори на проблематику потенцијала и капацитета Србије који су респектабилни, неискоришћени или слaбо искоришћени због објективних и субјективних разлога. Циљ је просперитет земље и афирмација позитивних вредности, како би се све то конципирало и формулисало у једној свеобухватној стратегији националних интереса објаснио је у уводном излагању проф. др Слободан Нешковић, директор центра. Рударски басен Колубара представио се активним учешћем др Слободана Радосављевића, руководиоца Службе за развој и унапређење ИМС-а у Сектору за интегрисани менаџмент система, који је својим радом питање менаџмента ризиком поставио у функцију ресурсне ефикасности великих система рударства и енергетике са циљем повећања интегративних квалитативних перформанси и позиционирања укупног доприноса стратешким интересима друштвеног развојa Републике Србије. Циљ је компетентна операционализација процесом управљања ризиком, минимизирање потенцијалних деструкција и штета, како бих се створили потребни предуслови менаџменту у великим системима за доношење квалитетних стратешких одлука. Како је Радосављевић закључио, учешће на конференцији је представљало изазов за технички аспект рударства и енергетике у контексту позиционирања и могућих доприноса укупној ресурсној ефикасности стратешких ресурсних потенцијала државе. Другог дана конференције промовисан је зборник радова са претходне конференције одржане на Дивчибарама, чију је реализацију Колубара, такође, помогла. М. Караџић БРОЈ 1087 31. октобар 2011 21

лазаревац 22 ТОПЛОВОД: ЛИЦЕ И НАЛИЧИЈЕ Нужна изградња трећег котла Из Топлане у Вреоцима упозоравају да због застарелих цеви и нереалних планова Лазаревац може да остане без грејања За време сезоне грејања губитак воде из лазаревачког топловодног система Колубару годишње кошта око 400.000 евра! Само прошле године у систем је сваког дана упумпавано свежих 1.500 кубика свеже дестилисане воде, чија производња и загревање Прераду кошта два евра по кубику!? Топлотна енергија се тако необјашњиво расипа, а њени губици у мрежи су готово невероватни. Стручњаци тврде да би подношљив губитак за топлификациони систем, сличан овом у Лазаревцу, укупног капацитета од око 5.000, месечно износио највише 200 кубика воде. Међутим, они су у случају лазаревачког топловода прошле године дневно износили чак једну четвртину његовог укупног капацитета. Али и поред чињенице да кроз дотрајале цеви лазаревачког топловода годишње испари готово читав један нови котао, ЈП Топлификација, која је од Колубаре пре четири године преузела команду над топловодом, уместо у реконструкцију постојећег система, паре улаже у ширење корисничке мреже. Управник Топлане у Вреоцима Душко Миловановић тврди да је у питању технички нонсенс и да је просто несхватљиво да се, уместо у санацију, новац улаже у ширење топлификационе мреже. Кроз дотрајали топловод годишње исцури пола новог котла, а Топлификација улаже у нове прикључке. Губици из примарне мреже су толики да Топлана тренутно ради на ивици техничких могућности. На почетку рада топловода, осамдесетих година прошлог века, диктир пумпа, која надокнађује воду испуштену из система, радила је дневно три до четири сата. Прошле године свих 24 сата на дан, пуном паром без престанка, радиле су, не једна, већ четри диктирке. Овакво стање је неодрживо објашњава Миловановић. Он даље тврди да је без изградње нових капацитета немогуће испратити нереалне планове ширења мреже. Наиме, до 2015. године потрошња топлотне енергије потребне за грејање града износиће 89 мегавата. Тренутни капацитети оба котла су нешто испод 60 мегавата, тако да Топлана већ у овом тренутку ради на ивици могућности. С топловодом бушним као сито и нереалним плановима може се догодити да Лазаревац остане без грејања. Да се то не би догодило потребно је одмах размишљати о изградњи новог котла изричит је Миловановић. Нема пара за реконструкцију У Топлификацији тврде да њихова инспекцијска служба све држи под контролом и да више нема улудог трошења вреле воде. Топлотни губици настају услед лоше изолације стамбених објеката и дотрајалих цеви. Тридесет посто свих цеви које се налазе под земљом уграђене су још пре тридесет година, али пара за њихову замену једноставно нема јасан је Мршовић. Д. Ђ. Међутим, руководилац Службе развоја у ЈП Топлификација Славољуб Мршовић, сматра да стање није алармантно и да је све под контролом. Ништа није драматично. Тврдим да Топлана има могућност да задовољи све планиране потребе до 2015. године. Постоји проблем са дотрајалим цевима, јер је чак 30 посто њих уграђено пре тридесет година када је технологија производње ових цеви била тек у повоју. Али, у овом тренутку пара нема за реконструкцију а цеви мењамо по потреби, кад пукну објашњава Мршовић. Према његовим речима, до пре десетак година готово да није било озбиљног улагања у топловод. Од 2002. године у потпуности је обновљено 95 одсто магистралних водова а добар део средстава за те послове обезбедила је лазаревачка општина. Због пресељења места Вреоци РБ Колубара још увек плаћа изградњу и обнављање топловодне мреже али више не учествује у одржавању топловода. Мршовић каже да је у последњих две године Топлификација драстично смањила дугове за испоручену топлотну енергију и да су рачуни за прошлу и 2009. годину у потпуности исплаћени. Прошле године Топлификација је потрошила 80 милиона динара а половина тог новца отишла је на крпљење цевовода. Д. Ђорђевић Донирана два инкубатора У оквиру акције Фонда Б92 Битка за бебе, Институту за неонатологију у Београду 21. октобра испоручено је девет нових инкубатора међу којима су два инкубатора донација РБ Колубара. На тај начин је заокужена испорука прве половине потребних апарата овој здравственој установи. Уручењу су присуствовали представници донатора који су поставили таблице са именима својих компанија на дониране инкубаторе. У име РБ Колубара овом догађају присуствовао је Предраг Виденовић, стручни сарадник за односе са јавношћу. Набавку медицинских апарата неопходних превремено рођеним малишанима, својим донацијама су омогућили: Mi neco Group (2), Рударски басен Колубара (2), банка Поштан ска штедионица, Министарство правде Дирекција за упра вљање одузетом имовином, OMV Србија, Милшпед и гра ђани Србије појединачним уплатама на рачун Фонда Б92 и сла њем m порука на број 3110. Д. В. КОЛУБАРА

ПОВОДОМ ПЕДЕСЕТЕ ГОДИШЊИЦЕ ИЗЛАЖЕЊА ЛИСТА КОЛУБАРА Живот за и са карикатуром Милан Поп Новаков, дугогодишњи сарадник нашег листа, нацртао око 30 хиљада карикатура Када је 6. октобра 1981. године у листу Колубара објавље на прва карикатура радника Прераде Милана Поп-Новакова, била је то најава плодне тринаестогодишње сарадње. Поп-Новаков је већ тада уживао углед афирмисаног карикатуристе. Његов хуморни свет цртежа увелико је живео на страницама већине дневних и недељних новина бивше Југославије. То му није сметало да објављује и у фабричким новинама колектива у којем је био запослен. Напротив, са истом професионалношћу исцртавао је за великотиражну штампу, као и за ону која се не налази на киосцима. Зато и не чуди Миланова максима: Карикатура је мој живот. Када се зна са каквом је љубављу, страшћу и енергијом цртао свет својих јунака, препознаје се потпун склад између речи и његовог стваралачког чина. Милан је живео за и са карикатуром. Према сопственој рачуници Поп-Новаков је објавио између 20 и 30 хиљада карикатура. Многе од њих биле су награђиване на фестивалима у земљи и иностранству. Заблистао је 1987. освојивши интернационалну награду за антиратну карикатуру у Крагујевцу и две године касније, када му је на истом фестивалу припао Гран-при. Према мишљењу многих познавалаца карикатуре, прва на града у Единбургу (Шкотска) 1990. годи не представља сам врх његовог стваралаштва. БРОЈ 1087 31. октобар 2011 Да би ушао у најужи круг српске и југословенске карикатуре, Поп-Новаков је усавршавао старе и истраживао нове начине изражавања. Посвећујући се даноноћно карикатури, знао је, када га слуша рука, да током 24 сата, нацрта више десетина цртежа, због чега је понео епитет Алија Сиротановић југословенске карикатуре. Како би сачувао од заборава своје радове, објавио је шест књига карикатуре: Чаплину с љубављу, Зрно по зрно...рафал, Велики мали свет, Дечји свет, Шашави буквар и Удружење добронамерних. Несвакидашња сарадња трилинга асова лазаревачке карикатуре (Милан Поп- Новаков, Милан Гамбелић и Душан Смиљањић) резултирала је књигама: Сасвим обичне ствари, Тесла у карикатури и ГОООООЛ. Рођен 1951. Поп-Новаков је почео да се бави карикатуром 1969. године на једној од 13 омладинских радних акција којима се радо одазивао. У Прераду се запослио 1981, где је радио до пензионисања 1994. године. Као добровољац на книнском ратишту преживео је два инфаркта. Тих година престаје и његова сарадња са нашим листом. Поп-Новаков је писао кратке приче, козерије, хумореске и афоризме. Први афоризам објављен му је у Колубари месец дана по излажењу прве карикатуре. Препознатљиве су и његове карикатуре у Карикатура у стрипу Поп-Новакова ( Колубара 1983. године) Милан Поп-Новаков стрипу и серијали посвећени Чаплину, Марксу, Тесли и другим познатим личностима. Милан је остварио многе замисли. Неке идеје остале су неостварене. Маштао је да почне израду цртаног филма и отвори школу карикатуре у Лазаревцу. Намеравао је да штампа нове књиге карикатуре. Није му пошло за руком да буде прихваћен његов дрвени лутак Угљеша, замишљен да представља заштитни знак РБ Колубара. Судбина се претерано сурово поиграла са човеком који је на живот гледао кроз карикатуру, која на латинском значи претеривање. Боли опора сварност да болесни Милан и посустали дух једног од најталентованијеих српских карикатуриста чаме заборављени од свих у једном земунском старачком дому. М. Живановић 23

образовање и култура КОЛУБАРА У ПРАИСТОРИЈИ У МОДЕРНОЈ ГАЛЕРИЈИ 24 Прича о два локалитета Изложба део пројекта Заштитна археолошка ископавања и истраживања на подручју РБ Колубара. На територији Колубарског басена постоји 35 археолошких локалитета У лазаревачкој Модерној галерији, 29. септембра, отворена је археолошка изложба под називом Колубара у праисторији прича о два локалитета. Настала у сарадњи Републичког завода за заштиту споменика културе Београд и Центра за културу Лазаревац, изложба представља археолошки материјал из периода неолита и део је пројекта Заштитна археолошка ископавања и истраживања на подручју РБ Колубара. Међу овим материјалом посебно се истичу форме посуда од печене глине, предмети од камена, кости и култни предмети који припадају старчевачкој и винчанској култури. Изложбу су отворили Предраг Виденовић, стручни сарадник за односе с јавношћу РБ Колубара и председник Управног одбора Центра за културу и Драгана Антоновић из Арехеолошког института и дугогодишњи сарадник на пројекту заштите археолошких ископавања. Посуда за чување хране Данијела Петковић и Неда Мирковић Марић Ископавања и истраживања на овој територији почела су 1991. године, а интензивирала су се почетком 21. века. Ова изложба је посвећена великим локалитетима, који су прекопани и сада више не постоје. То су пре свих Масинске њиве и Јаричиште. Изложба треба да предста ви за сада најстарије остатке људског бивствовања на овим просторима рекла је Драгана Антоновић. Археолози Данијела Петковић, Неда Мирковић Марић и Мирјана Благојевић, ауторке су изложбе Колубара у праисторији. Конципирале су је тематски са циљем да посетиоцима на једноставан начин прикажу како су живели и чиме су се бавили људи у VI миленијуму пре нове ере. Изложба прати израду грнчарије, обраду камена, прављење оруђа, ткање, израду керамичког посуђа и друге занате који су постојали у то време на овој територији. Колико су то велика насеља била говори податак да се локалитет Масинске њиве пружао на површини од око четири хиљаде, а Јаричиште чак на 37 хиљада метара квадратних. На територији Рударског басена Колубара констатовано је 35 археолошких локалитета. Пројекат Заштитна археолошка ископавања и истраживања на подручју РБ Колубара изводи се у континуитету већ двадесет година. Радове изводи Републички завод за заштиту споменика културе Београд у сарадњи са Археолошким институтом САНУ, Народним музејом из Ваљева и Музејом града Београда. Од почетка заштитних радова истражено је 12 археолошких локалитета чији су резултат три у целости истражена праисторијска насеља и једна средњовековна некропола. На фронту напредовања рударских машина није могуће сачувати значајне непокретне археолошке објекте или делове насеља, већ је једина могућност обавити конзервацију и измештање на локације које неће бити угрожене експлоатацијом површинских копова и тиме их трајно сачувати за будућа поколења. Презентовање резултата истраживања стручњацима одвија се кроз организовање научних скупова, публиковање часописа Колубара и стручне монографије, а широј јавности кроз изложбе као што је Колубара у пра историји прича о два локалитета, која ће у Модерној галерији бити отворе на наредних неколико година, до неког сле дећег великог археолошког открића. О. Шолтиш Смотра ветерана фолклора Културно-уметничко друштво Димитрије Туцовић из Лазаревца било је домаћин Прве смотре ветерана фолклора која је, 14. октобра, одржана у лазаревачком Центру за културу. Ветерани фолклора први пут су се окупили на једном месту да публици прикажу своја вишегодишња играчка умећа. Осим домаћина, који се представио игром на почетку и на крају наступа, на смотри су учествовала и културно-уметничка друштва из Крагујевца, Обреновца, Смедерева, Аранђеловца, Ва љева, Сремске Митровице и Добановаца. О. Ш. КОЛУБАРА

ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ ЛАЗАРЕВАЦ Реновирана велика сала Средства за инвестицију вредну око пет милиона динара обезбедили РБ Колубара и Град Београд Завршетак радова на реновирању велике сале обележен је 10. октобра у лазаревачком Центру за културу. Пригодној свечаности присуствовали су Небојша Ћеран, директор РБ Колубара, Ивана Авжнер, градска секретарка за културу Града Београда и представници јавних предузећа и установа општине Лазаревац. За 34 године, колико Центар за културу постоји у Лазаревцу, веома мало је улагано у његово одржавање, што је утицало на то да се извођење програма доведе у питање. Захваљујући РБ Колубара и Секретаријату за културу Града Београда извршено је реновирање велике сале у којој се одржава већина наших програма и кроз коју је до сада прошло преко милион посетилаца. Они су обезбедили средства за ову инвестицију вредну око пет милиона динара рекла је Стела Станишић, директорка Центра за културу. Велика сала добила је нов и модеран изглед. Осим замењених подова, сценске завесе и филмског платна, обављена је поправка и пресвлачење преко 600 седишта за које је РБ Колубара издвојила три милиона динара. Речи захвалности за ову донацију треба упутити, не директору, већ запосленима у рударском басену, пре свега рударима који извршавају своје обавезе и пребацују задате планове и остварују приход чијим делом могу да покажу друштвено одговорно понашање једне велике компаније као што је Колубара. ИЗЛОЖБА СЛИКА ЈЕЛЕНЕ СИМОВИЋ Откуцаји срца УМодерној галерији, 13. октобра, отворена је самостална изложба слика београдске уметнице Јелене Симовић. Изложба названа X eart Beat састоји се од приказа шездесет откуцаја срца на платну. Лазаревачкој публици академска сликарка Јелена Симовић се први пут представља и то мало другачијим радовима. У питању је циклус слика који обрађује мотив људског срца, мотив који није непознат у ликовном стваралаштву и који има различита значења, од извора живота и света до симбола храбрости и истине рекла је отварајући изложбу Даринка Станојевић, кустос Модерне галерије. Ауторка се бави формом путем које истражује садржај, користећи се свим средствима. Основа јој је срце коме испитује сваку капљицу крви, где се крије и одакле долази сваки импулс. Тако уметница анатомију људског срца користи као метафору за своје личне аутопортрете и на себи својствен начин проучава и преиспитује неке своје унутрашње светове. Јелена Симовић је рођена 1982. године у Београду, где је и дипломирала на Факултету примењених уметности, одсек зидно сликарство. Члан је УЛУС-а са статусом слободног уметника. О. Шолтиш Сала у новом руху Мени је задовољство што смо део средстава од донација могли да упутимо у ову салу, јер је то место где долазе радници Колубаре и њихове породице истакао је Небојша Ћеран и нагласио да је од донаторских средстава сваки динар који дође у ову установу културе на прави начин искоришћен, као и да ће сарадња Колубаре и Центра за културу бити настављена. На овој малој свечаности приказан је краћи филм о томе како је изгледао Центар за културу некад и како изгледа сада у новом руху, после реновирања. О. Шолтиш Успех, љубомора и освета Лазаревачки Центар за културу позоришну сезону наставио је 28. октобра представом Ја и ти Битеф театра из Београда. Представа је рађена по мотивима филма Шта се догодило са Бејби Џејн и садржи успех, љубомору, несрећу, љубав, мистерију, освету и смрт, све неопходне састојке некадашњег доброг филма. Главне улоге у овом комаду тумаче Бранка Стојковић и Оливера Викторовић Ђурашковић, које су и ауторке представе. Оне приказују живот две сестре, проблем злоупотребе деце у шоу-бизнису и његове последице. Мирјана Карановић је супервизор ове необичне представе која жанром више подсећа на филмску уметност. О. Ш. Друштвена одговорност Колубаре Ученици Математичке гимназије из Београда освојили су три бронзане медаље на 16. међународној олимпијади из астрономије, која је одржана крајем септембра у Казахстану, у граду Алма Ата. Међу бројним такмичарима из 53 државе истакла се петочлана екипа српских гимназијалаца и наставила традицију освајања награда. Великом успеху младих астронома допринео је и Рударски басен Колубара донирајући 200.000 динара за њихов одлазак на олимпијаду. Колубара је још једном показала своју корпоративну одговорност и тиме у последњем тренутку омогућила ученицима учешће на такмичењу у Казахстану. О. Ш. БРОЈ 1087 31. октобар 2011 25

ПООДМАКЛА ЈЕСЕЊА ФУДБАЛСКА СЕЗОНА спорт 26 Ћудљиви као река чије име носе Екипа Колубаре на челу табеле Прве лиге, са освојена 24 бода, осам победа и четири пораза Тешко да у Првој лиги има ћудљивије екипе од лазаревачке Колубаре. У сезони 2009/10. овај тим је пласман у Супер лигу изгубио поразом од Телеоптика у последњем колу после чудних судијских одлука и фамозног прекида, да би у наредној сезони такмичарски изгубио статус прволигаша и опстао у рангу такмичења само захваљујући казни за београдски БСК. Сада се зелено-црни поново, после 12 одиграних кола, налазе на челу прволигашког каравана са великим шансама да тамо и остану. Да све буде интересантније, ради се о готово истом играчком саставу, једина битна разлика је у томе ко се налази на тренерској позицији. Када је то Драган Грчић, екипа осваја бодове, али то је већ тема за другачију новинску причу. У последњих пет кола забележене су три победе и два пораза. Успешна серија настављена је победом на гостовању у Београду, Чукарички је декласиран са 3:0, а потом је на лазаревачком стадиону савладан и сомборски Раднички са 2:0. Тиме је Колубара на кратко, за свега три дана, засела на чело, да би је пораз на гостовању против Бежаније од 0:3 вратио на другу позицију. Уследио је шок изгубљен је и сусрет са Сремом из Сремске Митровице на домаћем терену са 0:2. Посртање водећег нишког Радничког учинило је да минимална победа зелено-црних против нишког Синђелића у 12. колу донесе Грчићевим пуленима прву позицију. У овом последњем мечу није приказан квалитетан фудбал. Прво полувреме било је испод нивоа, Нишлије су у том делу игре биле опасније и квалитетније. Почетак другог дела донео је борбенију игру, пре свега Колубаре, са много више хтења да се постигне гол. Ређала се серија корнера, лопта се нон-стоп врзмала по шеснаестерцу Јовића, али гола није било. Радост за све навијаче и играче Колубаре наступила је у 62. минуту једна одбијена лопта легла је на волеј одличном шутеру Медићу, пројектил усмерен ка десној старни Јовићевог гола нишки голман, иако се испружио колико год је могао, није одбранио. Био је то моменат због кога се и долази на фудбалске стадионе гол по мери сладокусаца ове игре. Наш пласман је изнад очекивања, и мојих и руководства клуба. Успевамо да победимо и много квалитетније екипе, имамо Гол за прво место пројектил Медића срећан спој искуства и младости, приметни су залагање и борбеност. Надам се да ћемо јесењи део првенства завршити што ближе првом месту, ако не и на њему кратак је Драган Грчић. Два лазаревачка представника у Београдској зони, вреочка Турбина и Раднички из Рудоваца, држе се средине табеле. У последњем, 12. колу, Вреочани су убедљиво савладали ИМТ са 3:0, своју бодовну залиху подигли до коте 18 и осмог места на табели, док Раднички, после ремија са Посавцем (3:3) на домаћем терену, има бод мање и налази се на три позиције ниже. Најуспешнији представник у Првој београдској лиги са лазаревачке територије је новајлија у лиги, шопићка Шумадија. У комшијском дербију узели су меру лазаревачком Борцу као гости, било је 2:0 головима Бељића и Терзића. Тренутно су шести са 20 бодова, на једанаестом месту је Борац са 15, док је зеочки Рудар у знаку броја 13 то им је позиција на табели и бодовни салдо. У Другој београдској лиги - група Сава, љубоморно прву позицију чува ОФК Бурово, иако је у последњем, деветом колу претпело први пораз од истоименог тима у Забрежју, са којим је поравнат по броју бодова (22). Од шестог до деветог места су брајковачки БСК, барошевачка Младост, ТЕК из Великих Црљени и медошевачки Напредак. Заостаје само Младост из Чибутковице, на дванаестом је месту са седам бодова. З. С. И даље у врху Суперлиге Лазаревачки рукометаши добро се држе у новом првенству Меркур осигурање Суперлиге. После шест одиграних кола налазе се на трећем месту, са четири победе, једним нерешеним резултатом и поразом у првом колу од београдске Црвене звезде. Пошто београдски врхунски клубови имају утакмицу или две мање због учешћа у међународним такмичењима, ово треће место је условно када се одиграју сви мечеви кртице ће бити између четвртог и шестог места. Колубара је без већих проблема добила сва три меча на свом паркету. Са девет голова разлике савладано је Смедерево у другом колу, са четири гола предности испрашена је Црвенка Јафа, а са шест костолачки Рудар. Савладан је Обилић на гостовању у Београду са два гола предности, док је меч трећег кола у Каћу против Југовић Унимета окончан нерешеним резултатом 22:22. Девет освојених бодова вероватно да су права мера кртица у овом тренутку, али је сигурно да рукометашима преко потребна много већа подршка са трибина што до сада није био случај. Они то итекако заслужују. З. С. КОЛУБАРА

КК КОЛУБАРА ЛА 2003 СТАРТОВАЛА СА ТРИ ПОБЕДЕ Поход ка Првој Б Нешто слабији такмичарски резултати оставили су лазаревачку кошарку у запећку у односу на друге дворанске спортове у овом граду. Ове године Кошаркашки клуб Колубара ЛА 2003 обележава четири деценије постојања, већ је толико прошло од првог ме ча против Пожаревца на асфалтном терену крај Техничке школе, а рангом такмичења прве екипе нико у клубу није задовољан. Леп старт у првенству Прве српске лиге група Центар као да је осоколио све у клубу и око њега па отуд и громогласна најава да је циљ освајање првог места и пласман у Прву Б лигу. Остварене су победе на гостовањима против Саве (97:73) и Звездаре (68:62), док је на паркету лазаревачке хале спортова савладана екипа Про спорт (87:74). Тим који води Зоран Ђорђевић Моца заузима челну позицију у лиги од 14 екипа, а први пратилац је Сурчин са нешто слабијом кош-разликом. Према прогнозама, Сурчинци ће уз екипу Торлака бити једини прави конкуренти полетној екипи Колубара ЛА 2003. Екипа је потпуно спремна, влада одлична атмосфера, а управа је урадила све што је у њеној моћи да несметано радимо. Верујем да ћемо наставити са победама и ПОЧЕЛо ОДБОЈКАШКо ПРВЕНСТВо Успешан старт Изненађујућа, глатка победа одбојкашица Колубаре против ТЕНТ-а на обреновачком паркету у првом колу Суперлиге, најавила је лепу сезону. У следећем мечу, у лазаревачкој хали, истим резултатом 3:0 савладана је екипа Војводине, објективно најслабији тим лиге. На гостовање у Суботицу, против НИС Спартака, Лазаревчанке су отишле ослабљене, што због болести, што због тога што неколико одбојкашица није могло да изостане од школских обавеза (утакмица је играна прошлог петка). Овај меч је изгубљен резултатом 1:3 и Колубара је тренутно трећа на табели, иза Црвене звезде и НИС Спартака. У свим досадашњим мечевима добре партије пружиле су све одбојкашице, али се ипак мора истаћи Сузана Бишевац Шарац, капитен екипе. Пред нам је серија тешких мечева, распоред нам баш није наклоњен. За нама је добар почетак сезоне која се одлично отворила, тешко је играти против екипа које располажу са много већим буџетом него што је наш. Ипак, надам се да је наш крајњи пласман негде у средини табеле, све изнад седмог места за нас је велики успех. Треба рећи да и наше млађе селекције, пре свега пионирска и кадетска, постижу одличне резултате речи су Владана Гајића, председника Управног одбора клуба. Одбојкашице Лазаревца, које се такмиче у Првој лиги, изгубиле су оба меча на домаћем терену, са крагујевачким Радничким било је 1:3, док је против Јединства (Стара Пазова) било 0:3. Једина победа извојевана је у Нишу, против Студента (3:0) и тренутно су у доњем делу табеле. З. С. БРОЈ 1087 31. октобар 2011 славити на крају првенства каже Момчило Момчиловић, капитен екипе. Оцена Слободана Кандића, председника Управног одбора је да се у клубу јако озбиљно ради и да је нормално да се очекују добри резултати. И он се нада првом месту и верује да ће се овај тим идуће године наћи на списку екипа Прве Б лиге. Све селекције су почеле са припремам између првог и осмог августа. Први тим појачали су Петровић, Здравковић и Дамњановић, а у клубу су остали Симић и Момчиловић, пошто нису успели да пронађу ангажман у иностранству. У припремном периоду од шест дуела изгубљен је само један, али треба нагласити да су сви мечеви одиграни против врло јаких тимова. Квалитет до сада приказане игре је на завидном нивоу, али су потребна брушења на одбрамбеном плану. Наш циљ је јасан освајање првог места, и то одговара реномеу који наш клуб има у читавој држави. У шест такмичарских селекција имамо регистрована 144 играча, али су нам велики проблем термини за тренинге. Наши тренери су претежно бивши играчи клуба, а желимо да обухватимо целу територију општине, као и Лајковац, Аранђеловац, Љиг, Уб... Детаљ са меча Један смо од најорганизованијих клубова у земљи, тако да није чудо што и један Партизан жели да потпише Уговор о пословно-техничкој сарадњи са нама. Уосталом, у Партизану се афирмисало неколико играча пониклих код нас речи су Милорада Рајковића, спортског директора клуба. Управа, стручни штаб и играчи су јединствени у својој жељи и прогнози. Да ли ће се остварити, зависи само од њих. З. С. Белаћевић апсолутни победник Своју доминацију у бенч пресу (дизању тегова са клупе) Мирко Белаћевић (25), радник Сектора обезбеђења Колубара- Услуга, потврдио је и на Отвореном првенству Војводине, одржаном средином октобра у Бачкој Паланци, освојивши прво место у супер-тешкој категорији (преко 125 кг телесне тежине) пошто је подигао 190 килограма! Он је тим резултатом освојио и титулу апсолутног победника првенства. Још један радник Услуга остварио је запажен резултат на овом такмичењу. Са подигнутих 145 килограма Александар Ракић (41) дошао је до трећег места у категоријама сениора и ветерана. Тренер ове двојице атлета је Раде Матијашевић, такође радник Услуга. З. С. Напредак најмлађих Оствареним резултатима на првенству Београда за пионире, одржаном средином септембра на теренима Војне академије, истакло се неколико чланова лазаревачког атлетског клуба. На 300 метара Драгољуб Трифуновић био је четврти са резултатом 43 50, на стази дугој 800 метара Стефан Грујић такође је био четврти (2:26 54). Такмичећи се на 2.000 метара Ненад Ристић освојио је треће место са резултатом 6:52 66. Почетком октобра одржано је Финале Купа Србије за старије пионире. Стефан Грујић је на тартан стази Војне академије у Београду заузео шесто место резултатом 2:24,24, док је исти пласман остварио Ненад Ристић на стази дугој 2.000 метара резултатом 6:39,93. З. С. 27