КОЛУБАРА. Путеви угља - термоелектране, индустрија, широка потрошња. Тема броја:

ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКОГ БАСЕНА КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ КОЛУБАРА 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 Број: 1086 8 30. септембар 2011 8 Година LII 8Излази месечно 8Бесплатан примерак Тема броја: Путеви угља - термоелектране, индустрија, широка потрошња Скупштина РБ колубара : позитивно финансијско пословање 8стр. 6 рб колубара на сајму енергетике 8стр. 9

Оснивач и издавач: Привредно друштво за производњу, прераду и транспорт угља Рударски басен Колубара д.о.о. Директор РБ Колубара : Небојша Ћеран Руководилац Одељења за информисање и главни и одговорни уредник: доц. др Милорад Ђоковић Технички уредник: Милош Павловић Редакција: Дана Аћимовић, Даница Вуковић, Драгана Весковић, Мирјана Димитријевић, Драгољуб Ђорђевић, Мирослав Живановић, Наталија Живковић, Милеса Караџић, Љуба Младеновић, Слободан Младеновић, Данијела Матић, Марија Микић, Ана Ћирић Митровић, Ана Павловић, Мирјана Радосављевић, Зоран Станковић, Ана Стојановић, Милун Тадић, Оливера Шолтиш (новинари), Александар Рашин, Милан Цвијетић (фоторепортери), Славица Станишић (администратор), Радмила Лазић (пословни секретар) Адреса Одељења за информисање и Редакције листа Колубара : 11550 Лазаревац, Карађорђева 38, тел-факс: 011/8123-931, 8123-432 лок. 60 www.rbkolubara.co.r redakcija@rbkolubara.co.r 30. септембар, 2011, бр. 1086 Тираж: 15.000 примерака Први број изашао је 24. септембра 1960. године Оснивач Привредног друштва: ЈП Електропривреда Србије Генерални директор: Драгомир Марковић Насловна страна: ТЕ Никола Тесла (Снимио: Александар Рашин) Последња страна: Мотив Железничког транспорта (Снимио: Александар Рашин) Штампа: Службени гласник, Београд, Јована Ристића 1, Штампарија, Лазаревачки друм 13-15 Агенција за привредне регистре Србије NV000060 CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 658(497.11) (085.3) Месечно: ISSN 1451-2890=Колубара (Лазаревац) COBISS.SR-ID 18604290 САДРЖАЈ ИЗМЕЂУ РЕДОВА Изоштравање диоптрије пословања 3 ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ Почело откопавање јаловине 4 производња Ископано 19,6 милиона тона угља 5 АКТУЕЛНО Позитивно финансијско пословање 6 Више системских искорака 7 Промоција стуба енергетике Србије 9 ЗЕЛЕНА СТРАНА Отпад као могући енергент 11 ТЕМА БРОЈА путеви угља Из колубарског угља 52 одсто струје у Србији 12 Дневно се превози 120 композиција лигнита 13-14 Даноноћни ритам индустријске железнице 15-16 Испорука по утврђеним приоритетима 17 РЕПОРТАЖА Багер у језеру од блата 18-19 ИЗДВОЈЕНА ПРЕДУЗЕЋА Отпремнине за 102 запослена 20 Делатност подижу на виши ниво 21 лазаревац Други ребаланс општинског буџета 22 образовање и култура Чаролија и смех у новој библиотеци 23 Анастасија у парохијском дому 24 спорт Друго место за угљаре 25 Мушки до најсјајније медаље 26 Први пратилац лидера 27 КОЛУБАРА

ИЗМЕЂУ РЕДОВА Изоштравање диоптрије пословања Ако је судити по производним резултатима у првих шест месеци онда ће РБ Колубара до краја године наставити тренд успешног пословања, са билансом успеха који ће бити адекватан производњи угља. На четири површинска копа произведено је у шестомесечном периоду 14,4 милиона тона лигнита, што је у односу на план више за око десет одто, односно за око три процента у односу на исти период прошле године. Охрабрује сазнање да је дошло и до пребачаја откривке за 6,5 одсто и са 35,4 милиона кубика она више није ограничавајући чинилац производње угља, нити је, као реметилачки фактор, предмет расправе надлежних органа у ЕПС-у и РБ Колубара. Степен искоришћености капацитета у производњи јаловине и угља, оцена је стручњака, достигао је технички максимум. Од укупно произведених количина угља за термоелектране је испоручено 13,6 милиона тона лигнита, што је за око девет процената више од плана. Истовремено је план сировог угља за индустрију и широку потрошњу премашен за око 41 одсто, услед нереалног планирања, јер нису узете у обзир повећане потребе за овом врстом угља на тржишту. На овакве резултате, поред великог залагања запослених и повећаног рада јаловинских и угљених система, утицале су и повољне временске прилике. Допринос РБ Колубара енергетској сигурности Србије је више него импресиван, о чему сликовито говори податак да је из колубарског лигнита произведено 9.926 GWh електричне енергије, што представља 52,5 одсто укупне производње електричне енергије у Србији, или око 75 одсто производње у термосектору. И други показатељи у структури пословања указују да су пословни расходи нешто мањи од планираних и да је до тога дошло захваљујући мерама штедње и рационализације пословања током прошле и ове пословне године. Бројни чиниоци указују да је дошло до изоштравања диоптрије пословања и да се све више под лупу пословања стављају различите економске категорије, у складу са међународним рачуноводственим стандардима. Број запослених је већ дуже време испод 10.000, дошло је до смањења прековременог рада, до мањег боловања, а када је реч о продуктивности она износи 819 тона угља по запосленом и већа је за око 3,5 одсто у односу на исти период прошле године. Само трошкови одржавања су смањени за око 15 милиона евра на годишњем нивоу. У оквиру своје финансијске консолидације РБ Колубара уводи праксу да анализира своје пословне односе са основаним и издвојеним предузећима, до чега је дошло пре неколико година у оквиру процеса рационализације БРОЈ 1086 30. септембар 2011 и реструктурирања ЕПС-а. Тако РБ Колубара почиње да разматра економски положај Колубара Метала, чији је оснивач, али и предузећа Колубара-Грађевинар, Колубара-Услуге и Колубара-Угоститељство, чији је оснивач Република, односно Влада Србије. Не улазећи детаљно у све елементе пословања РБ Колубара, може се запазити да се добијеним приливом средстава од продаје угља за термоелектране, индустрију и широку потрошњу, као и других прихода могу измирити трошкови запослених, одржавање опреме, пословних расхода и обавезе за ПДВ, јавне расходе и остале обавезе по кредитима, осим кредита за ЕПС. У 2010. години РБ Колубара је имала дефицит од око десет милијарди, од чега је измирила око три милијарде динара. Око седам милијарди динара краткорочног дуга према ЕПС-у конвертовано је у дугорочни кредит на десет година, са грејс периодом од једне године. Иако је остварена добит за шест месеци износила 291 милион динара, тако да је укупан финансијски резултат позитиван, расправа на седници Скупштине РБ Колубара је показала извесно незадовољство менаџмента али и синдикалних представника који су указали да је апсурд да прекобилансна производња угља не доноси пословну корист привредном друштву. Да би се ово стање променило већ су учињени одређени кораци према надлежнима у ЕПС-у. Наиме, како је у више наврата наглашено, по основу прекостандардне производње термоелектранама је испоручено 2,7 милиона тона угља по цени од око 149 динара по тони, што је знатно умањило резултат из пословних односа. Услед тако ниске цене угља изгубљен је приход од око 3,2 милијарде динара. Количина угља од око 490.000 тона само је делимично ублажила негативан ефекат прекостандардне производње за око 521 милион динара, али остаје чињеница да је негативан ефекат у укупном приходу око 2,7 милијарди динара. Овај објективан економски проблем у пословању РБ Колубара је актуелизован и у тромесечном периоду када је усвојен извештај о пословању, али до битнијих реаговања и анализа од стране надлежних још увек није дошло. Упоредо са напорима да повећа производњу и смањи трошкове, рационалнијим пословањем, смањењем залиха и анализом других економских показатеља, без нарушавања развојнох пројеката, РБ Колубара, настоји да се уважи економска логика тржишта и да се целокупна производња угља, без обзира да ли се ради о билансној или прекостандардној, на адекватан начин вреднује и валоризује, како би и финансијски показатељи били у складу са реалном производњом. Милорад Ђоковић 3

људи и догађаји 4 Почело откопавање јаловине Упоредо са исељавањем дела насеља и измештањем гробља у Вреоцима, на површинском копу Поље Д, почеле су припреме за враћање дела механизације у ову зону копа. У откопавање јаловине улазиће се постепено, како се буду стварали услови за улазак јаловинских система у производњу. Глодар 3 улази у атар села Вреоци Намера је да се у ову зону копа, до краја године, преселе два јаловинска система, док се прве количине лигнита из новог откопа у атару Вреоца планирају за крај 2013. или прву половину 2014. године. Остваривање ових планова зависиће, углавном, од брзине експропријације појединих парцела у овом насељу као и од динамике премештања вреочког гробља. У атар овог насеља тако је 23. септембра ушао глодар 3, који ради на Другом БТО систему, чиме су, и практично настављени радови на откопавању јаловине на овом делу копа. Дужина пута који је багер прешао, за десетак дана, је 12 километара, а процењене резерве лигнита у овом делу колубарског басена су око пола милијарде тона. М. Т. Угаљ ослонац производње На седници Управног одбора Електропривреде Србије, одржаној почетком септембра у Београду, Драган Влаисављевић, директор Дирекције ЕПС-а за трговину електричном енергијом, представио је извршење електроенергетског биланса за јул, процене реализације за август и сагледавање ситуације за септембар. Влаисављевић је подсетио на лошу хидрологију током јула, али и истовремено поуздан рад термоелектрана на угаљ, које су у јулу произвеле за 226,4 милиона киловат-сати више од биланса. Термоелектране на угаљ биће главни ослонац производње електричне енергије и током септембра, као што су биле током јула и августа, јер ће производњом од око две милијарде киловатсати електричне енергије, односно за 88 милиона киловат-сати више, у септембру надокнадити мању производњу проточних и акумулационих хидроелектрана рекао је на седници Управног одбора ЕПС-а Драган Влаисављевић. Директор Дирекције ЕПС-а за производњу електричне енергије Бошко Буха, предочио је члановима УО и текуће ремонте у електранама, посебно наглашавајући скори завршетак ремонта на блоку 4 у ТЕНТ А, као и у ТЕНТ Б2. Сви текући ремонти спроводе се по плану, а и рударски сектор је спреман за зимску сезону рекао је Буха. О. Ш. Ново насеље на Тамнави Н ово насеље за смештај сменских радника на копу Тамнава- Западно поље оживело је средином септембра. Свечано отварање модерног објекта догодило се почетком јула, али су се тек сада стекли услови за технички пријем зграде добијањем противпожарне сагласности од надлежних институција. Три смене, односно 790 људи напустило је старо контејнерско насеље и сместило се у новом простору 14. септембра, док је четврта смена то урадила наредног дана. Док је трајало пресељење, а за сваку смену је требало око 70 минута, системи су стајали. Кажу, било је брзо и ефикасно. У старом насељу и даље ће се пресвлачити 40 људи, по десет из смене, док ће се остали контејнери користити као магацински простор. О првим утисцима говорио је Мирослав Крнетић, помоћник управника копа: Комплетно пресељење завршено је 15. септембра, а започето је претходног дана. Прве реакције људи говоре да је све урађено како ваља. Технички проблеми су телефонске и интернет везе и битно је да нам се што пре обезбеди могућност коришћења квалитетнијих телефонских веза. Оне иду преко линкова, па у периодима када су нам највише потребне, а то су почетак и крај смене, долази до загушења. Ефикасно пресељење потпомогнуто је и стављањем у функцију пратећих служби које обезбеђују друге фирме, а без којих не би били обезбеђени сви радни услови у објекту. Јавно комунално предузеће из Лајковца је испоручило контејнере за смеће. Угоститељство је дан пре пресељења опремило кантину и бифе, материјално и организационо, а на службу за хигијену из Услуга нема примедби у почетном периоду. Када је реч о превозу, Ластра је урадила комплетну анализу промене дужине пута и прилагодила је време полазака свих линија везаних за овај коп. М. Д. Завршено асфалтирање на Пољу Б Завршена последња деоница новог пута С редином септембра, завршено је асфалтирање последње деонице новог пута преко унутрашњег одлагалишта Поља Б. Након обележавања и постављања саобраћајних знакова очекује се пуштање у саобраћај. Нови пут је привременог карактера, дужине 2.800 метара и повезује Барошевац и Стару монтажу, односно насеља Барошевац, Стрмово и Јунковац. Његова изградња условљена је напредовањем рударских радова на Пољу Б. Наиме, стари пут ће бити прекопан, одмах по завршетку инвестиционе оправке Првог БТО система, тако да смо омогућили несметано одвијање превоза у овом делу општине рекао је за наш лист Предраг Симић, технички директор Поља Б. На израдњи пута ангажована је Колубара-Грађевинар. Д. В. КОЛУБАРА

ОСМОМЕСЕЧНА ПРОИЗВОДЊА У РБ КОЛУБАРА Ископано 19,6 милиона тона угља План лигнита пребачен за шест, откривка већа за близу пет одсто На површинским коповима Рударског басена Колубара за осам месеци је произведено преко 19,6 милиона тона угља, што је за шест одсто више од плана. Према информацијама Службе за координацију производње Колубаре, на копу Тамнава-Западно поље ископано је највише тона лигнита, преко 7,8 милиона, што је незнатно ниже од плана. Поље Д је, са произведених 6,7 милиона тона лигнита, остварило пребачај плана од близу 23 одсто. Коп Велики Црљени је дао око 3,2 милиона тона угља, што је близу билансних количина. На Пољу Б је ископано преко 1,8 милиона тона угља, што је мало мање од плана. У августу је у РБ Колубара ископано преко 2,8 милиона тона лигнита, што је незнатно ниже од плана. Депоније термоелектрана су добро попуњене. Поред потрошње, део угља из августовске производње је коришћен за реализацију зимских билансних резерви електрана. Производња откривке у Колубари у протеклих осам месеци је износила око 45,8 милиона кубика, што је за око пет одсто више од плана. Посматрано по коповима, Поље Д је имало највећу производњу, преко 21,3 милиона кубика јаловине или пет одсто преко плана. На копу Тамнава-Западно поље је откопано и ПРИПРЕМЕ ЗА ЗИМУ НА КОПУ ТАМНАВА-ЗАПАДНО ПОЉЕ БРОЈ 1086 30. септембар 2011 одложено 17,3 милиона кубика откривке и остварен највећи пребачај плана од близу 16 одсто. Поље Б је дало 4,9 милиона кубика откривке, што је нешто мање од планираних количина. Поље Велики Црљени је, са производњом од близу 2,2 милиона кубика јаловине, план остварило са 65 одсто. У августу је на коповима Колубаре откопано и одложено око шест милиона кубика откривке, што је за 12 одсто више од плана. Д. Вуковић Нови багер чека ремонт На Другом јаловинском систему биће отклоњени проблеми на багеру. Сва решења обезбедиће Круп јер је справа у гарантном року Још на пролеће на површинском копу Тамнава-Западно поље почеле су припреме за рад у зимским условима, са обавезом да се испуне захтевније производне обавезе. Годишњи ремонти завршени су на угљеном и Првом јаловинском систему. По оцени Милутина Бобића, директора копа, ове године су годишњи ремонти урађени коректно, а посао ће им олакшати и нови бандваген који од половине јуна ради на угљеном систему, без већих проблема, док се ситнији отклањају без дужих застоја. Преостало је да се уради ремонт Другог јаловинског система, односно багера на овом систему. С обзиром да је реч о новом систему, а да је много проблема било само на багеру, урадићемо оно што је потребно на овој справи. Три велика посла нас чекају, а то су замена редуктора радног точка, решење проблема са носачем високонапонских и осталих каблова у каци и елиминација вибрација на кабини које су изнад дозвољене границе. Овај ремонт ће почети 2. октобра и трајаће 45 дана. Да бисмо открили веће количине угља, зауставићемо Први БТО систем и његов багер глодар 2 ће прећи на Други јаловински систем. Припреме Највећа производња на Тамнава-Западу за транспорт овог багера су већ почеле, па тако у овом периоду у ствари неће радити Први БТО систем истакао је челни човек овог копа. Прошле године је багер са новог јаловинског система, због квара на редуктору копања, дуго био ван радног циклуса. И поред покушаја да се квар отклони Круп је успео само да санира проблем, уз обавезу да ове године испоручи нови редуктор. Крајем септембра требало би да почне транспорт редуктора из Немачке и очекује се да у комплету на Тамнава-Западном пољу буде 10. октобра, да би се током ремонтног периода уградио у справу. Решење за проблем са носачем високонапонских и осталих каблова дала је немачка фирма Каблшлеп, али се оно није показало као добро. Ова фирма је прихватила да отклони наведени недостатак. Велике муке, пре свега багеристима, задају вибрације на кабини које су изнад дозвољених вредности. Током периода стајања, решење, које ради Круп (јер је справа још у гарантном року) биће реализовано, да би се вибрације на кабини довеле до нормалних вредности. Према Бобићевим речима, када сви ови послови буду урађени Тамнава-Западно поље не би требало да има проблема у производњи у зимском периоду који предстоји. Изузетно високе температуре су, како каже, за нама, а продужено лето са вишим температурама него што је уобичајено не ствара битније проблеме у раду. М. Димитријевић 5 производња

актуелно 6 ОДРЖАНА 36. СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ РБ КОЛУБАРА Позитивно финансијско пословање Шестомесечна производња угља од 14,4 милиона тона већа од плана за 9,5 одсто. Пословна добит износи око 291 милион динара За шест месеци остварени су изванредни производни резултати у РБ Колубара, као и позитивно финансијско пословање од 291 милион динара, констатовано је на 36. седници Скупштине РБ Колубара која је одржана 14. септембра у Лазаревцу, у Дирекцији привредног друштва. Поред представника менаџмента на седници Скупштине привредног друштва којом је председавао Слободан Митровић, овлашћени представник ЕПС-а као оснивача, присуствовао је и активно учествовао Милан Ђорђевић, председник Главног одбора синдиката ЕПС-а и члан Управног одбора ЕПС-а. У опсежном излагању извештај о шестомесечном пословању привредног друштва поднео је Љубиша Некић, помоћник директора РБ Колубара за економско-финансијске послове, који је истакао да су са производњом од 14,4 милиона тона угља остварени веома добри производни резултати, тако да је производња угља пребачена за 9,5 одсто, док је производња откривке износила преко 37 милиона кубика и већа је за 12 процената од плана. Из колубариног лигнита произведено је 9.926 GWh електричне енергије, што представља 52,5 одсто укупне производње у Србији. ТЕ Никола Тесла је испоручено око 13,6 милиона тона угља што је за око девет одсто преко плана, а такође је пребачена производња сировог и сушеног угља. Међутим, по речима Некића висока прекопланска производња угља испоручена термоелектранама не прати одговарајуће финансијске резултате и не одражава се битније на пословање привредног друштва, с обзиром да је преко плана испоручено 2,7 милиона тона угља. Учествујући у расправи о пословању Владан Радовановић, заменик директора РБ Колубара, рекао је да су начин и методологија око утврђивања цена за прекопланску производњу угља неодрживи и да такво стање треба мењати. Коментаришући пословање РБ Колубара Небојша Ћеран, директор, оценио је да је остварен добар резултат, с обзиром на производне и финансијске показатеље. По његовим речима најважније је задржати контролу трошкова одржавања производње, такође је битно боље управљати залихама које расту. Како је рекао Ћеран, оперативни трошкови у привредном друштву се добро контролишу, али је потребно сагледати негативне ефекте прекобилансне производње угља као и оценити реалност дугова према ЕПС-у. Осврћући се на изнете податке о смањењу броја прековремених сати у непосредној производњи Милан Ђорђевић је рекао да то није реална слика на терену, с обзиром да радници и даље раде прековремено, али уместо да за то добијају надокнаду они одседају, односно користе слободне дане. С друге стране, како је рекао Ђорђевић, РБ Колубара у односу на ЕПС мора да заузме активнији став у одбрани својих пословних интереса. С посебним интересовањем присутних на седници Скупштине је расправљано о финансијском пословању за шест месеци Колубара-Метала, издвојеног предузећа чији је оснивач РБ Колубара. Известиоци по овом извештају су били Радослав Милић, помоћник директора за производно-техничке послове и Сава Ковачев, директор Колубара-Метала. У овом колективу је остварен нето губитак у износу од 490 милиона динара, а Главна тема Скупштине пословање Колубаре применом међународних рачуноводствених стандарда, по речима Ковачева, очекује се да ће губитак бити мањи за око 200 милиона динара. Како је нагласио Ковачев, овај колектив је под притиском константне неликвидности и беспарице. Дошло је до подбачаја плана производње за осам одсто, а највећи утицај на негативно пословање је имала чињеница да у трошковима пословања учешће запослених износи око 67 одсто, с обзиром да је у овом колективу запослено 2.934 радника. Једна од мера да се побољша ликвидност и смање губици је увођење отпремнине за раднике Метала, сходно одлуци Управног одбора ЕПС-а која је недавно донета. На седници Скупштине одлучено је да се измени одлука којом је почетком 2006. године, сходно унутрашњој органи зацији образован Огранак Валоризација техногених сировина, који никада реално није ни заживео у привредном друштву. У међувремену је, по објашњењу Ратка Јовановића, руководиоца Сектора за правне, кадровске и опште послове, део послова из наведеног огранка преузео Сектор за заштиту животне средине, са значајним пословима који се обављају у готово свим огранцима привредног друштва. Формирањем овог сектора су у значајној мери ослабили мотиви и разлози да се организује нови огранак, па је одлука о његовом укидању била неминовна. Према закључку који је усвојен убудуће ће се, како је образложио Миле Јеремић, помоћник директора за организациона питања и људске ресурсе, евентуална додатна средства Синдикалној организацији Колубара за потребе финансирања превенције инвалидности и рехабилитације радника регулисати споразумом између послодавца и синдиката. Сходно налогу директора Небојше Ћерана на седници је Миле Јеремић поднео извештај о правима породица умрлих и погинулих радника запослених у РБ Колубара на новчану помоћ (посебан текст у овом броју). У расправи о овом изузетно етички осетљивом питању Небојша Ћеран, Слободан Митровић и Милан Ђорђевић су се сагласили да је неопходно да се за сваки конкретан случај уради социјална карта од стране социјалних радника и представника Синдикалне организације Колубара. Проблем за одређену породицу погинулог или умрлог радника је посебно отежан када супруга због законског ограничења нема права на породичну пензију. Због сложености социјалног питања треба сагледати и друге могућности помоћи породицама погинулих и умрлих радника у заједничким активностима послодавца и синдикалне организације, као и државе. М. Ђоковић КОЛУБАРА

ЈАВНА РАСПРАВА О ПРЕДЛОГУ НАЦРТА ЗАКОНА О РУДАРСТВУ И ГЕОЛОШКИМ ИСТРАЖИВАЊИМА Више системских искорака У израду предлога закона укључене све релеванте институције. На скупу нешто више од стотину учесника изнете бројне сугестије Поводом предлога Нацрта закона о рударству и геолошким истраживањима, јавна расправа је одржана 7. септембра, у Центру за културу у Лазаревцу, окосници рударства Србије. Бројне учеснике скупа, у име домаћина, поздравио је Небојша Ћеран, директор Рударског басена Колубара, а потом су изложене презентације представника ресорног министарства о стратегији развоја рударског и геолошког сектора Србије. Помоћник министра рударства Зоран Теодоровић, упознао је присутне са најзначајнијим новинама које су унете у нови нацрт закона. Међу нешто више од стотину учесника, скупу су присуствовали представници Министарства животне средине, рударства и просторног планирања, ЕПС-а, привредних друштава РБ Колубара и ТЕ-КО Костолац, НИС-а, Рударско-геолошког факултета, Рударског института, синдикалних организација, локалних самоуправа и других установа. У току дискусије изнете су бројне сугестије и примедбе на предлог Нацрта закона о рударству и геолошким истраживањима. Према речима државног секретара Министарства живо тне средине, рударства и просторног планирања Златка Драго сављевића, нови закон има низ системских искорака, који треба да створе знатно бољи амбијент за инвестирање у рударску индустрију Србије, као и да рударским компанијама побољшају услове пословања, али и подигну степен одговорности и обавезности у раду компанија. Том приликом он је нагласио: Централна порука данашњег скупа је неопходност успостављања широког консензуса и потреба да утврдимо заједничку визију министарства, привредних друштава, локалне самоуправе и стручне јавности о промоцији и могућностима развоја рударске индустрије и инвестирања у геолошка истраживања. Са намером смо изабрали да се јавне расправе одрже у Лазаревцу и Бору, два највећа рударска центра Србије, јер на тај начин показујемо да желимо да закон живи у пракси, буде применљив и реалан. Зато на изради предлога радимо заједно са представницима свих привредних субјеката и институција које су од стратешког значаја у области рударства. Како је истакао Јеленко Мићић, помоћник директора РБ Колубара за инвестиције, развој и унапређење производње, нацрт закона завршен је у рекордном року и реч је о добром материјалу. Износећи мишљење о овом предлогу закона Мићић је рекао: Нацрт новог закона има сличности са актима других европских земаља. Морамо дати шансу приватном капиталу и новим улагањима навео је Мићић и осврнуо се на чињеницу да је свега два процента бруто дохотка у нашој земљи из рударства, а циљ је да буде пет процената. У разговору за лист Колубара Слободан Митровић, директор Дирекције за стратегију и инвестиције ЕПС-а, нагласио је: Свако савремено друштво које тежи владавини права, правној држави и просперитету мора своје законе и друге акте прилагођавати новим тенденцијама и иновацијама у области законодавства. Динамика развоја области о којој говоримо и Детаљ са скупа у Лазаревцу неопходност промена, као и циљеви којима тежимо, захтевали су припрему и доношење новог и модерног закона, који ће представљати правни оквир за развој у области рударства и геолошких истраживања. Наш примарни циљ је уграђен у овом акту, где се налази целокупан развој рударства и геолошких истраживања, као и праћење европских и светских стандарда. Како је истакао Митровић, усвајањем нацрта новог закона биће створени услови за транспарентно издавање одобрења за вршење геолошких истраживања и експлоатације минералних сировина. Створиће се услови да рударске и друге активности везане за минералне сировине, заузму положај који би омогућио постизање већег доприноса у будућности, стимулишући економски раст и подржавајући одрживи развој сектора минералних сировина. Тренутно смо у фази доношења Стратегије развоја минерално-сировинског комплекса Републике Србије и припремној фази доношења нове стратегије енергетике Србије. Учешће ЕПС-а и привредних друштава, што чинимо данас и чинићемо у наредном периоду израдом средњорочног плана од 2012. до 2017. године са освртом на 2025. годину, омогућиће реално и стварно сагледавање будућности енергетског сектора Србије казао је Митровић. Говорећи о значају усвајања закона о рударству и геолошким истраживањима Небојша Ћеран, директор РБ Колубара, оценио је: Сигуран сам да ће овај скуп унапредити нацрт закона, који је један од најзначајнијих у привредној делатности. Ситуација је сложенија јер је наша земља у поступку доношења бројне законске регулативе, а овај закон знатно је повезан са Законом о планирању и изградњи, Законом о енергетици, Законом о заштити животне средине, Законом о локалној самоуправи и Законом о раду. Веома је важно овај нацрт сагледати са свих аспеката, како аспекта привредних друштава, тако и универзитета, локалних самоуправа и других установа које се баве сродним делатностима рекао је Ћеран и истакао да се од новог закона пуно очекује, као и да је од велике важности допринос стручњака Колубаре у формирању што квалитетнијег предлога. Овим поводом одржане су још две јавне расправе једна у Бору, а потом и у Привредној комори Србије. Н. Живковић БРОЈ 1086 30. септембар 2011 7

УСВОЈЕН ИЗВЕШТАЈ О ПРАВИМА ПОРОДИЦА УМРЛИХ И ПОГИНУЛИХ РАДНИКА КОЛУБАРЕ 8 Утврђени критеријуми за помоћ За стипендирање деце умрлих радника Колубара је у јулу издвојила 6,54 милиона динара. Породице радника који су погинули на радном месту, поред свих наведених права, добијају и двоструко већу накнаду за полису Дунав осигурања, а породична пензија се обрачунава у већем износу, јер је смрт наступила као последица повреде на раду На 36. седници Скупштине РБ Колубара, одржаној средином септембра, усвојен је Извештај о правима породица умрлих и погинулих запослених у РБ Колубара на новчану помоћ. Овај извештај сачињен је на иницијативу директора РБ Колубара, а по закључку овлашћеног представника оснивача са претходне скупштинске седнице. Извештај је припремила Драгица Радосављевић, руководилац Кадровског одељења Површинских копова, а на седници образложио Миле Јеремић, помоћник директора РБ Колубара за организациона питања и људске ресурсе. Како се у извештају наводи, у случају смрти осигураника, Законом о пензијском и инвалидском осигурању, члановима породице умрлог обезбеђује се материјална и социјална сигурност кроз право на породичну пензију. За испуњење права на породичну пензију морају бити испуњени прописани законски услови код корисника права, као и посебни услови које треба да испуњавају чланови породице. Закон о пензијском и инвалидском осигурању предвиђа да удовица стиче право на породичну пензију само под јасно одређеним условима. Удовица која је до смрти брачног друга навршила 45 година живота стиче право на породичну пензију када напуни 50 година живота, закључно са 2011. годином. Услов година живота потребних за остваривање овог права сваке наредне године повећава се за по шест месеци све до 53. године живота. Уколико је супруга у тренутку смрти брачног друга млађа од 45 година не може никада остварити право на породичну пензију, изузев ако њихова деца нису школског узраста и они ће бити корисници пензије. Под посебним условима које прописује закон, право на породичну пензију могу остварити и удовац и родитељи, али у досадашњој пракси ови случајеви су у РБ Колубара веома ретки. Право на породичну пензију дете аутоматски стиче и припада му до 15. године живота без потврде о школовању, а потом породичну пензију наставља да прима уколико продужава школовање. Право на пензију остварује најкасније до 20 година, уколико похађа средњу школу, или до 26 година, уколико студира. О висини породичне пензије одлучује Фонд пензијскоинвалидског осигурања, а условљава је и дужина стажа и зара да коју је остварио умрли осигураник током радног века. Уколико само један члан породице остварује право на породичну пензију, висина примања је 70 процената од основа, за два члана 80, три 90 процената, а уколико услове испуњава четири и више чланова добијају пун износ. По Колективом уговору РБ Колубара, на основу члана 77. послодавац је дужан да у случају смрти запосленог обезбеди помоћ породици у висини трошкова погребних услуга (која је у прошлом месецу износила око 50 хиљада динара) и једнократну новчану помоћ у висини месечне зараде остварене у претходном месецу (за август око 90 хиљада динара). Миле Јеремић Послодавац у случају смрти запосленог преузима обавезу стипендирања деце преминулог радника током редовног школовања. Висина стипендије утврђена је за основно образовање у висини од 50 процената просечне месечне зараде исплаћене у привреди Србије за претходни месец од исплате, што је за август износило близу 23 хиљаде динара. За ученике средњих школа месечна стипендија је у висини од 70 процената просечне републичке зараде (за претходни месец нешто више од 32 хиљаде), а за више и високо образовање 80 процената, односно близу 37 хиљада динара. За стипендирање деце умрлих радника рударског басена у јулу је издвојено 6,54 милиона динара. У случају природне смрти запосленог у Колубари, породице имају право на новчану надокнаду на основу важећег уговора о осигурању преко полисе Дунав осигурања, а током августа је утрошено 400 хиљада динара. О висини суме осигурања одлучују привредна друштва ЕПС-а. Грански синдикат додељује породици преминулог радника помоћ од 10 хиљада динара, а Извршни одбор синдиката, на основу молбе породице умрлог радника, може одобрити помоћ у износу од 10 до 30 хиљада динара. Последњих година, Скупштина РБ Колубара одобравала је по три тоне сувог угља, са превозом, свим породицама умрлих радника које имају своје грејање. У 2011. години поред угља, одобравано је и по три кубна метра огревног дрвета. Породице радника који су погинули на радном месту, поред свих наведених права, добијају и двоструко већу накнаду за полису Дунав осигурања и породична пензија се обрачунава у већем износу, јер је смрт наступила као последица повреде на раду. Поред осталог, у извештају се наводи и да питање отписа кредита и донација у случају умрлих и погинулих радника не треба регулисати посебним актима привредног друштва, јер нема основа да се послодавац обавезује да у сваком појединачном случају исплаћује дугове настале на основу кредита умрлих и погинулих радника. Када је реч о ситуацији да је породица умрлог или погинулог радника материјално угрожена, требало би путем донација помоћи у отплати кредита, као што је и до сада била пракса. Будући да су у материјални положај породица запослених најближе упућени социјални радници, у извештају је предложено да њихово мишљење заједно са оценом синдиката буде укључено у одлучивању о исплатама дуговања насталих на основу кредита умрлих и погинулих радника. Н. Живковић КОЛУБАРА

рб колубара на СЕДМом МЕЂУНАРОДНом САЈму ЕНЕРГЕТИКЕ У БЕОГРАДУ Промоција стуба енергетике Србије На Седмом међународном сајаму енергетике ЕНЕРГЕТИ- КА 2011 који се одржава на београдском сајму од 12. до 14. октобра, међу бројним излагачима из света електричне енергије, нафте и гаса, обновљивих извора енергије и енергетске ефикасности, биће представљен и Рударски басен Колубара, енергетски ослонац Србије. Наше привредно друштво ће, међу излагачима ЕПС-а и других привредних друштава, имати сопствени штанд површине од око 80 квадрата, који ће бити уређен на савремен начин, према пројекту и идејама стручњака из РБ Колубара, са садржајима који ће бити препознатљиви за пословни идентитет наше компаније. Сајам енергетике се одржава под покровитељством ЕПС-а и Министарства инфраструктуре и енергетике Србије. На челу Организационог одбора се налази проф. др Милош Бањац, а међу члановима овог тела, које је задужено за реализацију сајма је и Небојша Ћеран, директор РБ Колубара. Поред учешћа РБ Колубара, на сајму ће учествовати и Колубара-Метал, чији је оснивач наше привредно друштво. Продаја угља јавним оглашавањем Са прошлогодишњег Сајма енергетике Пријавило се 307 потенцијалних купаца На основу одлуке директора РБ Колубара и одредбе Правилника о продаји угља, 20. августа оглашена је продаја сушеног и сировог угља путем јавног позива за период од 1. октобра до 31. децембра. Овим огласом понуђена је продаја 8.000 тона сушеног угља асортимана комад, 6.000 тона коцке, 25.000 тона комад-коцке као и 80.000 тона сировог угља асортимана комад. Рок за подношење пријава био је 2. септембар, након чега је комисија почела да разматра пријаве. До овог датума пристигло је 307 пријава, од тога благовремених је било 301, неблаговремених шест и пет неисправних пријава са непотпуном документацијом. Укупан број пријава за сушени угаљ асортиман комад је 126, за коцку 104, за комад-коцку 278 и за сирови угаљ асориман комад 297. Максимална количина коју један купац може преузети у огласном периоду за сушени комад износи 400 тона, за коцку 300 тона, за асортиман комад-коцка 500 тона а исто толико се одобрава и за сирови угаљ асортимана комад. Цене угља веће за 9,7 одсто од 1. октобра На бази програма мера за спровођење Годишњег програма пословања Рударског басена Колубара и сагледавања објективних трошкова производње, од 1. октобра цене угља за индустрију и широку потрошњу повећане су за 9,7 одсто линеарно за све асортимане. Нова цена сушеног угља асоритмана комад-коцка је 8.290,03 динара по тони са ПДВ-ом док је претходна била 7.557 динара. Од 1. октобра тона сировог угља асортимана комад стајаће 2.905,96 динара са ПДВ-ом, а стара цена је 2.649 динара. Сви купци који су до 1. октобра авансно уплатили профактуре имају гарантоване цене. М. Р. У односу на претходни јавни оглас за продају угља, у овом другом тендеру у делу који се односи на критеријуме за избор пријаве, има неколико новина. Код просечних количина купљеног угља по асортиману у претходне три године направљен је већи распон бодова у односу на претходни оглас. Уведен је критеријум поштовања плаћања издатих профактура по претходном јавном огласу и код поседовања стоваришта у власништву тражено је да се достави извод из листа непокретности за катастарску парцелу на којој се налази стовариште. На претходном јавном огласу за продају угљa који је обухватио тромесечни период од 1. јула до 1. октобра, стигло је 719 пријава, а угаљ су добили на сушеном комаду 83 купца, на коцки 58, комад-коцки 193 и на сировом комаду 233. М. Радосављевић Испорука угља радницима РБ Колубара Средином септембра испорука угља запосленима у Рударском басену Колубара ушла је у завршну фазу. На 40 спискова који су до тада обрађени налазило се преко 5.640 радника који су захтевали сушени и 2.880 који су желели куповину сировог угља. Према подацима малопродаје Комерцијалног сектора обавезе према запосленима у Колубари измирене су са око 85 одсто, односно остале су обавезе још према 880 радника који су уписали куповину сушеног и према нешто мање од 300 радника који су тражили сирови угаљ. Посматрано у тонама, од 48.420 тона сушеног угља колико је уписано за раднике Колубаре, до средине септембра остало је да се испоручи још око 7.000 тона. Код сировог угља тражено је 37.560 тона а постоји обавеза за испоруком још око 3.000 тона. М. Р. БРОЈ 1086 30. септембар 2011 9

ПОБОЉШАН АКТ О ПРОЦЕНИ РИЗИКА Безбедност радника приоритет Већа превентивна заштита у непосредној производњи у свим сменама Након што је недавно потписан уговор о зајму са EBRD банком, у Рударском басену Колубара предузете су бројне активности у складу са Акционим планом за заштиту животне средине и социјална питања. Подсетимо, кредит од 80 милиона евра биће утрошен за унапређење оперативне технологије на површинским коповима и увођење посебног система за управљање квалитетом угља да би његова калоријска вредност од копа до термоелектране била иста, што би довело до уштеда у технолошком ланцу. У Сектору за безбедност и здравље на раду и заштиту од пожара већ су предузете мере усклађивања и испуњавање обавеза које Акциони план налаже. Једна од њих је да извођачи и подизвођачи испуњавају захтеве стандарда OHSAS 18001, који одређује критеријуме безбедности и здравља на раду. Рударски басен Колубара овај важан документ поседује годину дана, али је проблем што главни извођач Колубара-Метал нема уведен овај стандард. Такође, неопходно је и израдити документа о процени ризика приликом управљања опасним материјама као и процену ризика безбедности и здравља на друштвене заједнице захваћене пројектом, затим развити одговарајуће поступке за ванредне ситуације, док су обуке запослених за по бољшање безбедности на раду и превенцију смртних случајева већ обављене. Према речима Зорана Кулића, руководиоца Сектора за безбедност и здравље на раду и заштиту од пожара, у Колубари су већ спроведене бројне мере за заштиту запослених. Акт о процени ризика измењен је за радна места: старешина смене, руковалац погонске станице и бравар сервисне групе. Промене су обављене јер је утврђено да је на овим радним местима повећана опасност или су се већ дешавали смртни случајеви. У циљу још веће безбедности, неопходно је поставити табле које ће забрањивати пролаз испод станице где не постоји мрежа, ходање, прелаз и подвлачење испод траке, подмазивање док је трака у покрету. На таблама ће, такође, писати Опасан високи напон Забрањен рад на транспортеру док је у покрету, а оне ће бити постављене на сваких 50 метара са обе стране траке, погонске и повратне станице, тако да могу бити уочљиве и дању и ноћу. Ради спречавања повређивања запослених на копу потребно је и даље спроводити интензивну двосмерну сарадњу 10 семинар за стручњаке Рударског басена КОЛУБАРА Мере опреза уз заштитну опрему између Службе за медицину рада лазаревачког Дома здравља и Колубариних служби за безбедност и здравље запослених, посебно код селекције радника за послове на радним местима са трауматогеним ризицима, периодичне контроле здравствене и радне способности, при анализирању и утврђивању правих узрока повреда на радним местима на којима је степен и тежина повређивања изнад толерантних вредности. Такође, убудуће, запослени који имају пролазне здравствене сметње не би требало да буду распоређени на послове на којима постоји могућност повређивања, све док тегобе трају. Онима који се жале на тренутан умор или су под стресом, потребно је омогућити да тог дана раде на пословима на којима не постоји могућност повређивања. Тимску процену здравственог, менталног и социјално-економског стања радника који су склони повређивању или су претрпели више од једне повреде током годину дана, обављаће специјалиста медицине рада, психолог и социјални радник. Према Кулићевим речима, након обављене контроле, инспекција ресорног министарства дала је препоруке за побољшање мера безбедности у циљу спречавања или смањења повреда на раду. Став ове инспекције је да је неопходно повећати надзор у свим сменама, вршити честу едукацију запослених и створити систем вредности где је безбедност запослених приоритет над производним резултатима. Д. Матић Одржати квалитет управљања Методе одржавања и усавршавања Интегрисаног система менаџмента назив је семинара који је 15. и 16. септембра одржан у згради Дирекције Рударског басена Колубара. Ова едукација била је намењена запосленима који су од стране директора погона одређени да се упознају са методама одржавања и усавршавања Интегрисаног система менаџмента у складу са захтевима стандарда ISO 9001, ISO 14001 i OHSAS 18001 и свима који су одговорни за извршавање свога рада, као и за обављање посла других запослених у организацији. Било је речи и о проблемима поузданости, одржавања и сигурности средстава за рад, радних просторија, инсталација, одржавања чистоће са аспекта ИМС-а, у циљу помоћи средњој руководној структури. Семинар је био користан запосленима у Сектору за управљање квалитетом, управљање заштитом животне средине и управљање заштитом на раду, а намењен је и руководиоцима производно-техничког сектора, главним инжењерима, управницима електро и машинског одржавања. Предавања о бројним методама Интегрисаног менаџмент система одржао је проф. др Љубиша Папић, директор Истраживачког центра DQM из Чачка. Д. М. КОЛУБАРА

ПРОЈЕКАТ ВАЛОРИЗАЦИЈЕ ОТПАДНИХ МАТЕРИЈАЛА Отпад као могући енергент Узорци отпадних материјала узети са копова и из Прераде испитују се и анализирају у Институту Винча и Рударском институту за потребе студије Узорковање и анализа отпадних материјала који настају у процесу прераде угља, угљева ниске топлотне моћи и биомасе коју финансира ЕПС БРОЈ 1086 30. септембар 2011 Узорковање на Тамнава-Западном пољу У зимањем узорака угљева ниске топлотне моћи са површинских копова Поље Д и Тамнава-Западно поље, као и из Прераде, чију обраду ће до краја октобра обавити Институт за нуклеарне науке Винча и Рударски институт, настављена је реализација пројекта о могућности енергетског коришћења отпадних материјала који настају у процесу прераде угља, угљева ниске топлотне моћи, биомасе и сагоривог индустријског отпада у Колубари. У пројектном задатку за израду Претходне студије оправданости са генералним пројектом, која је поверена АД Енергопројект-Ентел, a финансирао је Фонд за заштиту животне средине Србије, препознато је десет врста отпадних материјала, који потенцијално могу бити гориво за производњу електричне и топлотне енергије. Поред осталих, то су угљена прашина, отпадни угаљ ниске калоричне моћи (глиновити угаљ), сирови угаљ класе -80+0, талог КЕК из Сушаре и талог из Мокре сепарације, Сушаре и Топлане, различити шумски и сагориви индустријски отпад. Покренули смо поступак провере исплативости свега тога као потенцијалног горива, али не за класичне, већ за котлове који су пројектовани за горива ниске топлотне моћи, на бази технологије сагоревања у флуидизованом слоју или ниско температурном вртлогу. Обе поменуте технологије се у свету користе већ 30 година, а данашњи блокови снаге 450 мегавата сведоче о развоју ових технологија каже ексклузивно за наш лист др Слободан Ђекић, дипломирани инжењер машинства, који испред Дирекције за стратегију и инвестиције ЕПС-а, руководи радном групом која прати и координира активности на узорковању и анализи отпадних материјала и од почетка је укључен у пројекат. У радну групу, као представници Колубаре именовани су мр Милан Стојаковић, Новица Момчиловић, Миодраг Кезовић и Драган Стојановић. Како др Ђекић објашњава, полазећи од потреба Електропривреде Србије, питања у ком правцу иде наше друштво у погледу коришћења ресурса, заштите животне средине, сарадње са индустријом (произвођачима енергетске опреме), отварања послова у non-core делатностима, сарадње за локалним заједницама, код Дирекције за стратегију је покренута израда неколико студија, од којих се очекују одговори на врло битна питања за будућност. На пример, студија предсушења угља има за циљ да се повећа степен корисности угља за термоелектране, а студија коју би крајем септембра требало да заврши Институт Винча, показаће могућност косагоревања угља и биомасе. С обзиром да у РБ Колубара и данас има знатних количина угља ниске топлотне моћи (по проценама око милион тона годишње), а да ће га убудуће бити све више, резултати рударско-геолошких истраживања немачког Ватенфала (Vattenfall) говоре о више милиона тона годишње већ за десетак година, значајна су очекивања од Претходне студије новог термоенергетског постројења (ТЕ-ТО снаге 200-230 MW), коју би до краја године требало да заврши Енергопројект. По речима др Ђекића, студија треба да одговори на неколико питања. Поред осталог, када би то постројење требало да буде расположиво за коришћење колубарских угљева ниске топлотне моћи, који се, иначе, сада затрпава јаловином уместо да се од њега производи електрична енергија. Затим, које снаге ће постројење бити и, што је такође од значаја, на којој локацији ће се градити. Да ли уз ТЕ Колубара А, на широј локацији ТЕ Колубара Б, или можда негде ближе Лазаревцу. Јер, како каже, када због ширења копова Топлана у Вреоцима више не буде ту где је, ново, комбиновано постројење требало би да преузме и функцију даљинског грејања Лазаревца и околног подручја. У сваком случају, на пролеће се очекује комплексан одговор на питање-шта у будућности радити и којим правцима ићи када се ради о отпадним материјалима из Колубаре? Не само с циљем њихове употребе као горива, већ и у индустрији грађевинског материјала, на пример, или производа за тржиште (биомаса у форми пелета). Конкретније ће на сва та питања одговорити посебне тзв. студије оправданости, а то ће бити подједнако од значаја и за друге делове ЕПС-а ( Костолац ) као примењиви модел. Користи за Колубару, чији је Сектор за заштиту и унапређење животне средине покренуо овај пионирски пројекат, биће несумњиви и вишеструки. Проблеми везани за ове врсте отпада се решавају на модеран и еколошки прихватљив начин, управљање отпадом ће бити имплементирано у све фазе животног циклуса производа тако да ће огромне површине бити очишћене, и урадићемо нешто што ради сав разуман свет, који не баца оно што може да буде корисно, и то је, у суштини, оно што нас у сектору првенствено интересује каже Драган Стојановић, инжењер за отпад и опасне материје. Од додаје да је радна група ЕПС-а током узорковања у Колубари добила сву потребну помоћ одговорних на коповима и у Преради, и да ће се ускоро видети резултати заједничког рада ЕПС-а и Колубаре. По његовим речима пројекат валоризације отпадних материјала, као што је глиновити угаљ, Колубари би могао да обезбеди и додатну профитабилност у наредним годинама, што је, свакако и један од разлога, да овај пројекат има сву неопходну подршку и потпору. С. Младеновић 11 зелена страна

тема броја 12 путеви угља од копова до термоелектрана, индустрије и широке потрошње Из колубарског угља 52 одсто струје у Србији ТЕ Никола Тесла има 14 блокова снаге 3.288 мегавата И за уобичајене пословне констатације да се угаљ са копова испоручује термоелектранама, индустрији и широкој потрошњи заправо се крију непресушне реке потрошача које даноноћно гутају колубарски угаљ, почев од ТЕ Никола Тесла, топлана, болница, наменске индустрије, до домаћинстава... Годишње се на површинским коповима Колубарског угљеног басена производи око 30 милиона тона угља, од чега око 90 одсто сагори у термоелектранама, а остатак одлази до других купаца. Главни потрошач угља Привредно друштво ТЕ Никола Тесла, са 14 блокова укупно инсталисане снаге од 3.288 мегавата, чини трећину производног потенцијала ЕПС-а. Са годишњом производњом од око 20 милијарди киловат-сати ТЕНТ даје половину укупне производње струје у Србији. Привредно друштво ТЕ Никола Тесла чини ТЕ Никола Тесла А са шест блокова, снаге од 1.650 MW. Затим, ТЕ Никола Тесла Б са два блока, снаге од 1.240 MW. Најстарији капацитет ЕПС-а који са налази у саставу ТЕНТ-а је ТЕ Колубара у Великим Црљенима која ради од 1956. године са својих пет агрегата, укупне инсталисане снаге од 270 мегавата. ТЕ Морава са једним блоком снаге од 125 мегавата налази се у Свилајнцу на подручју где се налазе јамски рудници угља, али она користи и колубарски лигнит. У првих шест месеци ове године из колубарског лигнита произведено је 9.926 GWh електричне енергије, што представља 52,5 одсто укупне производње струје у Србији, односно 75 процената производње у термосектору. Производња у РБ Колубара чинила је око 74 процената производње угља у ЕПС-у. На површинским коповима Колубаре за шест месеци произведено је 14,4 милиона тона угља, што је за 9,5 одсто више од плана. Реализација угља за Привредно друштво ТЕ Никола Тесла износила је у овом периоду око 13,6 милиона тона угља и виша је од плана за око девет одсто. Ван термоелектрана испоручено је око 800.000 тона различитих врста сушеног и сировог угља, за индустрију, стоваришта, синдикалне организације, буџетске купце, пензионере, тендерску продају и остале потрошаче. Тема овог броја Путеви угља је покушај да се истраживачки и комплексно сагледају вишеструки аспекти путева колубарског лигнита, на начин који је недовољно познат читаоцима. КОЛУБАРА

Возом од Колубаре до ТЕ Никола Тесла Дневно се превози 120 композиција лигнита На најпрометнијој прузи у Европи, која спаја рудник Колубара и ТЕ Никола Тесла у Обреновцу, нема више старих отправника, па савремене возове, уместо пиштаљки, из железничких станица испраћају компјутери! На једном скривеном полигону, у близини села Цветовац, уз помоћ напуштене приколице, група малишана упорно вежба припремајући се за врло ризичну авантуру скидања угља са возова који непрекидно, и дан и ноћ, превозе колубарско црно злато!? Сцена изгледа као у узбудљивом филму за само шездесетак секунди искусан цветовачки гусар у стању је да до врха напуни платнени џак овом, за њих, врло вредном робом. И док га једни из нужде краду, други га шверцују, трећи спаљују на ломачи, да би из тог пакленог посла створили електричну енергију! Отприлике истом брзином, којом извежбани крадљивац угља напуни платнени џак, руковалац истовара у ТЕ Никола Тесла испразни један вагон до врха напуњен лигнитом. Угаљ у Обреновац, из рудника Колубара, стиже железницом, а овај гвоздени пут црног злата најпрометнији је у читавој Европи! Од 1966. године из рудника Колубара до ТЕ Никола Тесла отпремљено је преко 800 милиона тона племенитог црног грумена. Угаљ се прво превозио ћиром, а данас је електрифицирана пруга на овој релацији једна од најмодернијих у Европи. На дужини од свега стотинак километара дневно се на сваких пола сата мимоиђе један пар, од укупно 120 возова, који за 24 сата прокрстаре овим шинама. На гвозденом путу угља возове више не дочекују отправници у плавим оделима и црвеним капама. Пиштаљку и високо подигнуту, црно-белу сигналну палицу, данас су заменили рачунари, а цео саобраћај на овој својеврсној сајбер железници прати се из јединственог центра који се налази у Обреновцу. Једине две станице, у Бргулама и Стублинама, данас су пусте, а њихови демоде отправници већ одавно броје пензионерске дане. Младен Глишић и Жељко Бошковић спадају међу оне савремене отправнике возова који пругом данас командују електронским мишем уместо пиштаљком. Њих двојица су већ одавно црвене капе заувек окачили о чивилук, али посао који }} Најпрометнија пруга у Европи: до ТЕ Никола Тесла испоручено 800 милиона тона угља БРОЈ 1086 30. септембар 2011 13

Возом од Колубаре до ТЕ Никола Тесла обављају због тога није ништа лакши од онога, када су њихове колеге на железничким станицама, закопчане до грла, пиштаљком и сигналном палицом дочекивали и испраћали возове. У нашем послу веома је важно да располажемо правим информацијама, тако да се у свакој смени обави преко 250 телефонских разговора. Истовремено, путем радио-везе у сталном смо контакту с машиновођама чије се локомотиве налазе на прузи прича Младен, док на великом екрану, препуном малих сијалица које представљају возове, нетремице прати најгушћи железнички саобраћај у Европи. 14 Услужни домаћини Приликом посете ТЕ Никола Тесла у Обреновцу, директор овог Привредног друштва Петар Кнежевић и његови најближи сарадници срдачно су примили екипу листа Колубара. Кнежевић је приликом тог сусрета истакао важност будуће још ближе сарадње између рудника Колубара и ТЕ Никола Тесла. Д. Ђ. Пругом која спаја рудник Колубара и ТЕ Никола Тесла у Обреновцу, годишње се превезе преко 26 милиона тона угља. Толику количину товара железница Србије превезе за пет година. Из станице у Каленићу и Вреоцима, где се налазе постројења за дробљење угља, годишње се отпреми преко 18.000 вагона угља. Сајбер отправници одржавају ред вожње Пре коначног транспорта за термоелектране, где ће угаљ спаљивањем бити претворен у струју, сирови колубарски лигнит пролази посебан третман. У дробилани, која се налази у Каленићу, и Вреочкој сепарацији, моћне машине мељу угљене громаде у безброј ситних коцкица, мањих од кутије за шибице. Милена Живановић једна је од неколико жена које руководе овим процесом у вреочкој Преради. Док показује парчад издробљеног угља, она објашњава да у Колубари беспрекорно функционише и локални железнички транспорт, тако да се откопани лигнит до Прераде транспортује разгранатом шинском мрежом дугом преко 40 километара. На појединим местима у функцији је још увек технологија стара преко 50 година, па тако поједине возове и даље вуку парне локомотиве каже Милена. Руковалац истовара на дробилани у Каленићу Милета Вас и љ е в и ћ и његов колега с друге стране Колубарине империје, маневриста у вреочкој Преради, Срећко Марковић пример су за тај технолошки временски процеп. Док један утовара возове уз помоћ дугмића, померајући вагоне телекомадама, други их празни обртањем на виперрингиншпилу. У току смене преврнем и по 40 вагона. Кад угљени воз дође с Поља Д пребацим га на последњи, 12. колосек, па удри. Пиштаљком јавим колеги на рампи, а овај руком обавести машиновођу да покрене композицију. Миц по миц сликовито објашњава овај монотони посао вредни маневриста. На сваких 12 минута по један воз, са 52 вагона, пуних колубарског црног злата, спреман је да крене на пут до обреновачких котлова. Овде нема стриктног реда вожње па се због тога, веома често, на овој релацији истовремено нађе и по пет композиција одједном. Тада сајбер отправници уз помоћ високе стручности одржавају ред на шинама. Улазећи у пусту станицу Бргуле, које је већ одавно остала без свог старог отправника возова, машиновођа Саша Ђорђевић увек притисне сирену до даске. Стари је то обичај да се свирне и тако означи улазак воза у станицу. Морам да признам да ми помало недостају они старински отправници и њихове високо уздигнуте сигналне палице које су нам уливале сигурност искрен је Саша. Машиновођа Саша Ђорђевић Он и преко 140 колега у четири смене даноноћно, с 35 локомотива, просечном брзином од седамдесетак километара, превозе колубарски угаљ до термоелектране у Обреновцу. Кад коначно стигне до свог одредишта за свега тридесет минута 1.500 тона угља пропадне у термоелектранине бункере, одакле се, компликованим системом трака, уситњен као брашно, под притиском, убацује у паклена гротла моћних термоелектраниних котлова. Рударске машине тешке 69.000 тона Да би се произвело годишње око 30 милиона тона угља на површинским коповима Колубаре радило је 59 различитих врста рударских справа, укупне тежине 69.000 тона опреме (закључно са крајем јуна 2011. године). На коповима има 18 роторних багера (36.000 т.), један ведричар (2.000 т.), десет багера-одлагача (8.000 т.), девет самоходних транспортера бандвагена (3.000 т.), 17 ЕШ -ева (7.200 т.) и четири мариона 7200, тежине од 800 тона. Укупна дужина трачних транспортера којима се транспортује откривка и угаљ на коповима износи 100 километара, што је раздаљина Лазаревац-Београд- Лазаревац. Р. К. И тако, нон-стоп, и лети и зими, и дању и ноћу, без престанка, возови без возног реда клапарају гвозденим путем црног злата од кога на различите начине живи готово цела Србија. Д. Ђорђевић КОЛУБАРА

ПУТЕШЕСТВИЈЕ ЛИГНИТА СА КОПОВА КОЛУБАРЕ Даноноћни ритам индустријске железнице По обиму рада станица у Вреоцима друга је у Србији, одмах иза станице Радинац у Смедереву. Возови даноноћно превозе угаљ до постројења за прераду, термоелектрана... Превозећи угаљ са копова до Вреоца и Великих Црљена, укупном дужином од 25 километара уског и 15 километара нормалног колосека, са око 90 скретница, угљени вагони Железничког транспорта клапарају доносећи светлост и топлоту. На почетку сваке приче је багер на најстаријем угљенокопу и утоварно место Церовити поток у Барошевцу, одакле лигнит са Поља Б индустријском железницом креће своје путешествије ка увек познатом циљу. Угљена прашина засићује ваздух. Продорним звуком и светлосним сигналом означава се крај и почетак утовара наредних вагона који клизе, тако да сваки уредно прими своју порцију угља. Празне вагоне електровође маневарки преузимају, утоварају и спремају за одвоз угља. Најстарији међу њима, са 27 година стажа, Душко Мирковић говори: Посао железничара у рударству је веома специфичан, опрезност мора бити увећана, нарочито приликом рада са маневарским саставима. При обављању послова строго поштујемо све прописе и правила која се примењују и у јавној железници. Пратећи пругу, пролазимо кроз Барошевац који је увелико освојило Поље Б. Уз колосек се диже двометарски бедем, будући зелени појас, који ће штитити ово насеље од рударских радова. Пруга нас даље води кроз Зеоке, где се налази и истоимена станица. Ту се сусрећемо са руководиоцем Слободаном Марковићем: У зависности од потреба Сушаре, врши се утовар на Пољу Б који траје око 50 минута, што зависи да ли ради багер глодар или ЕШ. За осам радних сати, односно једну смену, у просеку се пошаље шест композиција. С обзиром да свака композиција има по 18 вагона, а у сваки стаје по 35 тона, то значи да се дневно превезе око једанаест хиљада тона. У односу на протекле године, овогодишња производња, односно превоз угља је више него дуплиран, због повећања производње на најстаријем угљенокопу. Својим капацитетима ми можемо да испратимо ово увећање производње и већ се припремамо за наредно. Наиме, током ремонта, станица Зеоке је оспособљена тако да са садашњом пропусном моћи од четири колосека можемо у потпуности да пропратимо производњу са Поља Б проницљиво запажа Марковић. Пролазимо и Медошевац. Након пређених девет километара стижемо у Вреоце, односно Прераду. Ту се сусрећу ровни угаљ са поља Б и Д који се допрема трачним транспортерима БТУ и БТС система. У Преради сав пристигао угаљ иде даље на оплемењивање, односно прање, сушење и класирање. Из постројења за прераду лигнита се, пут потрошача шаље сирови, суви комад или сува коцка, грах и орах. Сваки од њих има свог купца. Писак за поздрав дочекује нас у станици Сушара у Вреоцима. Она је главна станица и централна тачка индустријске мреже пруга Рударског басена Колубара. Ратко Петровић, руководилац, објаснио нам је да се њена специфичност састоји у томе што има две групе колосека, једну од 900 милиметара и другу од 1. 435 милиметара које се укрштају, уплићу и збијају на појединим деоницама. У овој станици се врши истовар, ранжирање и утовар расутих терета на различитим местима и ширинама колосека. Из ње се вагонима Железничког транспорта угаљ (одсев) отпрема за ТЕ Колубара у Великим Црљенима. Такође, обавља се утовар у вагоне Железнице Србије, такозване маршрутне возове који се отпремају до станице Вреоци у Вреоцима, а одатле пут ТЕ Морава у Свилајнцу. У вагоне Железнице Србије товари се и угаљ за индустрију и широку потрошњу наглашава Петровић. На утоварним местима Вреоци 1 и Вреоци 2 врши се утовар у вагоне ТЕ Никола Тесла који угаљ допремају до Обреновца. У станици Тамнава угаљ са тамнавских копова се утовара у вагоне Железнице Србије и вагоне ТЕНТ-а типа арбел. Железнички транспорт Прераде овде врши само маневрисање и ранжирање тих вагона. }} Лепота старе даме У станици Сушара у Вреоцима, пензионисана је једна од првих парних локомотива. Стара дама, марке дековил има више од 50 година и данас представља праву музејску вредност. Често је посећују љубитељи старих локомотива, удружења парњача из Велике Британије, Француске, Чешке, али и остали заљубљеници широм света у ове времешне машине. Парњача из Железничког транспорта послужила је чак као мотив за израду разгледница које са порукама пријатељства путују широм Европе. Д. В. БРОЈ 1086 30. септембар 2011 15

ПУТЕШЕСТВИЈЕ ЛИГНИТА СА КОПОВА КОЛУБАРЕ Железнички транспорт је само током прошле године превезао око четири милиона тона угља. Погон од 320 радника са својих 170 вагона успева годинама да задовољи потребе превоза угља. Уз 17 електролокомотива, две дизел-локомотиве, пет парних локомотива, дресином и пратећом механизацијом за одржавање средстава, погонски су спремни да одговоре на све постављене производне задатке. О томе довољно говори и податак да је до 1. септембра са поља Б и Д превезено око два милиона тона угља, што је 13 одсто изнад плана. Осим сопствене мреже, за функционисање басена Колубара значајне су и мреже пруга ЈП Железнице Србије, са којима је веза остварена у станици Вреоци ЖС и мрежа пруга ТЕ Никола Тесла Обреновац, са којом постоји двојна веза, индиректно, преко станице Вреоци ЖС и директно, преко станица Тамнава РБК и ТЕНТ а. А наша прича о превозу угља Колубарином железницом није потуна без разговора са посестримом, Железницом Србије. Наш саговорник, руководилац станице Вреоци Мирослав Станчић одмах је истакао да је сарадња ове две железнице на завидном нивоу. Максимално се трудимо да задовољимо потребе Колубаре са нашим вагонима, које она у зависности од потражње картира за разне дестинације. Сувог и сировог угља највише иде за Војводину. Поред широке потрошње, око 500.000 тона одлази за ТЕ Морава у Свилајнцу маршрутним возовима. Тренутно смо суочени са великим проблемима, због имобилизације знатног броја локомотива, екстремних температура, летње сезоне... Све у свему, због свих ових разлога теже излазимо у сусрет Колубариним захтевима, али уз помоћ Железничког транспорта и ову ситуацију превазилазимо наглашава Станчић. Колики је обим посла, говори и чињеница да је током наше посете на осам колосека ове станице било смештено 250 вагона. Пуно као око! Још једна ситница, по обиму рада железничка станица Вреоци друга је у Србији, одмах иза станице Радинац у Смедереву! Управник саобраћаја Железничког транспорта Зоран Матић сложио се да је сарадња са Железницом Србије, тачније станицом Вреоци на завидном нивоу. Он нам је изнео и део планова за будућност: Како смо ремонтне планове испунили у потпуности, сада се фокусирамо на испуњење годишњег плана превоза угља са поља Б и Д. Тражимо начине за превазилажење проблема и недостатака употребе заштитне опреме радника, коришћења интегрисаног менаџмент система у технологији рада и наравно 16 радимо на реализацији свих започетих пројеката. Без обзира што разне комбинације годинама круже о одређивању нашег статуса у оквиру РБ Колубара, сигуран сам да Железнички транспорт има високу погонску спремност за реализацију свих задатака у области превоза угља вагонима. Управо у циљу унапређивања и постизања бољих резултата, покренута је реализација Идејног пројекта модернизације и реконструкције сигнално-сигурносног уређаја у станици Сушара, што ће уцртати пут којим ће Железнички транспорт ићи наредних година. Д. Весковић Угаљ за велепродају... С обзиром да се календарска година приближава крају у великопродаји Комерцијалног сектора настоје да испуне преузете обавезе. По речима руководиоца Oдељења великопродаје Јасминке Јовановић, од почетка године закључно са 31. августом укупна реализација сушеног угља износила је скоро 240.000 тона, што је око 62 одсто у односу на укупно планиране количине на годишњем нивоу. У овом периоду индустрији је испоручено преко 113.000 тона сушеног угља, што је око 66 одсто од планираних количина на годишњем нивоу, док је трговинама-широкој потрошњи испоручено око 92.600 тона, што је скоро 84 одсто од плана. Осталим купцима као што су јавна комунална предузећа, хотели, болнице и други, отпремљено је близу 13.100 тона, што је скоро 97 одсто од плана. Путем тендерске продаје реализовано је око 21.100 тона што је око 23 одсто од плана. Испорука сировог угља преко великопродаје у првих осам месеци износила је укупно око 124.500 тона, што је готово половина у односу на годишњи план. Посматрано по категоријама купаца, индустрија је добила око 5.400 тона, што је скоро 70 одсто од годишњег плана, трговине-широка потрошња су узели близу 81.600 тона или 81 одсто од годишњег плана. Остали купци, као што су јавна комунална предузећа, хотели, болнице и други, добили су близу 900 тона, што је половина од плана. Тендерска продаја износила је нешто више од 36.600 тона или око 26 одсто. Акценат продаје угља у овом тренутку је на индустријским потрошачима, као и на тендерској продаји трговцима, а ускоро, како је планом већ предвиђено, треба да крену отпреме за јавна комунална предузећа, хотеле, болнице и друге... М. Р. КОЛУБАРА

Малопродаја угља за осам месеци Испорука по утврђеним приоритетима На сушеном угљу од укупног плана реализовано 62, а на сировом 67 одсто Поред снабдевања радника Рударског басена Колуба ра угљем, што има приоритет у раду малопродаје Комерцијалног сектора, постоји још читав низ категорија купаца који се овде редовно снабдевају огревом. Докле се дошло са реализацијом преузетих обавеза на прагу грејне сезоне сазнајемо од Зорице Живковић, руководиоца Одељења малопродаје. Према пресеку стања који је урађен за првих осам месеци, закључно са 31. августом, у односу на укупан план продаје сушеног угља реализовано је око 62, а сировог за око 67 одсто. Сматра се да ће се темпом којим се ради до краја године испунити задати планови. У зависности од приоритета различит је степен реализације угља до 1. септембра. Обавезе према ЕПС-овим радницима измирене су са 76 на сировом и око 55 одсто на сушеном угљу. Предузећима која су издвојена из састава Колубаре дато је око половине уговорених количина сировог и око 68 одсто сушеног угља. Различитим синдикалним организацијама са територије целе Србије испоручено је сировог угља око 48 одсто у односу на план и 44 одсто сушеног. Различитим удружењима пензионера отпремљено је око 80 одсто сировог и 82 одсто сушеног угља. Инвалиди рада и ратни војни инвалиди добили су 67 одсто сировог и 40 одсто сушеног угља. Буџетски купци, као што су општине, школе, болнице, домови здравља и различите установе, добили су 25 одсто од планираних количина на сировом и око 38 одсто на сушеном угљу. Испорука овим категоријама сада интензивније креће. Осталим купцима (као што су пекаре, скупштине станара...) на сировом је дато 64 одсто, а на сушеном Детаљ из Прераде 63 одсто. За готовину је дато 47 одсто од плана на сировом и око 44 одсто на сушеном угљу. Према плану малопродаје до августа су имали ограничену количину уписа сировог угља за готовину, а од 22. августа омогућено је утоваривање угља са сепарације на Тамнави, тако да је у односу на планиран број упис повећан за још око 20 готовинских тура дневно. Већ од септембра почело је више да се продаје сировог угља за готовину, у просеку и до 200 тона дневно. Поред сепрације на Тамнави сирови угаљ утовара се на грабуљару 1 који се налази на Тамнава-Источном пољу, грабуљару 2 на Тамнава-Западном пољу док се са сепарације у Вреоцима угаљ товари искључиво за раднике Колубаре. М. Радосављевић БРОЈ 1086 30. септембар 2011 17

репортажа 18 ДРАМАТИЧНА НОЋ НА ПОЉУ Д Багер у језеру од блата Захваљујући правовременој реакцији посаде багера несвакидашњи инцидент прошао без повреда људи и већих оштећења машине. Последице истицања око 10 хиљада кубних метара блата саниране за 24 сата Багеристи смене А, на глодару 9, Мирославу Раден ковићу, требало је, у ноћи између 30. и 31. августа, шест руку како би обавио најнужније радње и спасао најскупљу и најпродуктивнију рударску машину на овом копу од удара 10 хиљада кубика блата, које се на ову машину сручило за педесетак секунди. Прво што сам урадио, када сам видео да се етажа отвара и према багеру креће лавина, било је да преко багерског разгласа упозорим људе на опасност која долази. Истовремено је требало подићи радни точак и кабину која је, у том тренутку била на само пет-шест метара висине. Багер је, уз то, требало померити назад колико је то било могуће за тако кратко време, како би се ослабио удар надолазећег таласа. Све то успео сам, не знам ни ја како... Кабину и радни точак сам подигао на безбедну висину, а багер је направио неколико корака уназад, све док га није стигао ударни талас када је модерна електроника искључила све команде на багеру започиње своју узбудљиву исповест багериста Мирослав. Уплашио сам се и на тренутак затворио очи. Када се све стишало имао сам шта и да видим багер је и буквално био у језеру од блата, заробљен са свих страна... Висина блата била је толика да је потопила просторију за раднике која се налази на висини од осам до 10 метара. Булдозерац Божа, који се у тренутку инцидента налазио на само неколико метара од места одакле је блато кренуло и кога сам опоменуо и видео како свом снагом бежи испред таласа, стајао је као окамењен... Након тишине која је изгледала као вечност живот је опет кренуо и ми смо за пар минута утврдили да нико од радника није страдао, нити је повређен. Багер је остао стабилан и, како смо касније утврдили, заробљен на правом месту. Како на правом месту? Па, видите овако... На нас није ударило блато које се налазило у равни рада багера, оно је до тренутка отварања било знатно ниже. Када смо ми откопавајући јаловину пробили капсулу у којој се то блато налазило, огромне количине земље која се налазила изнад језера потиснуле су то блато и почеле да тону. У том делу откопа налазио се један од багера типа ЕШ и да се, којим случајем, обрушио још који метар земље тај багер би се преврнуо. Овако деветка је зауставила талас и спречила даље истицање блата. Стручне екипе, на челу са директором копа, које су убрзо дошле на ову локацију, утврдиле су да би се ствари по ову машину завршиле много горе, да је деветка од блока била одмакнута који метар више. То је прича човека који је све видео и који је најзаслужнији што је овај инцидент завршен са последицама које се без претеривања могу назвати минималним. Попричали смо и са његовим колегама из смене који ће дуго памтити овај догађај. У просторији за раднике, на којој су још увек приметне последице посете Источна кипа Откоп јаловине на такозваној Источној кипи обавља се уз огромне потешкоће и велики ризик. Ради се о одлагалишту које је настало шездесетих година прошлог века, током прве деценије рада овог копа. Реч је о огромној маси јаловине (процена је да је на овом простору одложено око 40 милиона кубика). Посао, нарочито, отежавају бројна језера на која рудари неизбежно наилазе током овог изнуђеног, поновног, откопа јаловине. Тако се, овде, осим уобичајених клизања терена појављују и тецишта воде и блата, која настају када се отвори неко од тих језера. Упркос томе, захваљујући великом опрезу и одговорном раду, овде није било озбиљнијих инцидената, па су количине откопане јаловине, (током три године рада) на нивоу планираних, и досегле су 22 милиона кубика јаловине. М. Т. Мирослав Раденковић суровог госта, прво бележимо њихова имена. Са нама су Владан Гаврић, бравар на глодару, Милојко Трајковић, планирмајстор, Мирољуб Мијаиловић, помоћни радник, Иван Мијатовић, помоћни радник, Златан Кеџић, бравар на тракама, Иван Синђелић и Милан Јовановић, који раде на малом транспорту, на овом глодару, Иван Димитријевић, електричар на тракама, Златан Матић, електричар на багеру и Игор Павловић, електронадзорник. Ту су, наравно, багериста Мирослав Раденковић и Жељко Ђоковић, главни пословођа смене А на Петом БТО систему. Сви који су се у том тренутку затекли у зони глодара 9. Атмосфера је пријатељска и одмах по уласку у просторију питају нас јесмо ли за кафу. Кажу хоће да часте што су сви живи и здрави и што је све прошло уз минимална оштећења неких периферних делова багера. Причамо, онако, комшијски без тензија и уз искреност која је својствена људима који радећи рударски посао, како је неко давно записао, зарађују хлеб са девет кора. Позитивна енергија испуњава простор, а прича (уједињена) отприлике иде овако: Преживели смо пакао, а сада смо најсрећнији радици на овом копу. Када је багер сутрадан, негде у исто време, поново почео да копа, купили смо прасе и частили се... Ваља се, кажу у народу. А, да је било тешко и веома застрашујуће било је. У свој муци, када се све КОЛУБАРА

стишало, смејали смо се онако блатњави један другом, сликали се мобилним телефонима... Удар је био веома брз и јак. Блато је скоро у тренутку досегло висину од око 10 метара и покривило гелендере, газишта, али и челичне профиле који су јаки као две железничке шине. Потом нам бравар Гаврић показује један од још увек закривљених профила, који се налази изнад просторије за раднике. Прича, наравно, иде даље. Неки од њих остали су заробљени у радној просторији, а врата се нису дала отворити. Неки од прозора нису били потпуно затрпани... Страх је страх, поготово када се не зна да ли ће бити нових удара... Извалили су једно окно и туда изашли. Ни ту нису направили штету, кажу прозор су (који је од плексигласа) сутрадан наместили. Некима је од узбуђења скочио притисак па су морали у хитну, да приме инјекције. Они што су ситуацију посматрали са стране кажу да је слика била језива. Пословођа Ђоковић је описује овако: Гледам, нема транспорта, чеони део багера осим кабине и радног точка је у целости у блату, бочно се не види ништа, све је прекрило блато. Мислим, шта ли је с људима... Причу о петом тецишту (овако на копу називају ову врсту проблема) затвара Милан Петровић, директор Поља Д : Преживели пакао посада глодара 9 Хоћу најпре да се захвалим онима који су учинили све што су могли да последице ове поплаве буду минималне. Хвала им што су имали храбрости и професионалног умећа да сачувају и људе и механизацију. Ово је пети или шести случај да нам давно затрпана језера угрожавају механизацију. Овај последњи удар је био и најмоћнији... Због тога смо донели одлуку да деветка у времену које долази ради само у сигурним зонама, док ће претходне још увек ризичне послове обављати ситнија механизација. Према причама старих рудара, који су радили на отварању овог копа, на овом терену су постајала бројна језера која су настала као последица вађења глине за потребе Шамота из Аранђеловца. Та језера су затрпана, а нико нема податке о њиховим локацијама. Морам да се захвалим и осталим радницима из различитих делова Колубаре који су на наш позив (али и самоиницијативно) дошли да помогну бројном механизацијом, али и физички. Дошли су људи са других система и лопатама и голим рукама скидали блато са тешко доступних места на багеру... Успели смо тако, захваљујући том пожртвовању, да већ сутрадан након двадесетак сати рада, поново покренемо багер, санирамо оштећења и наставимо са производњом, закључује први човек овог копа драматичну августовску причу са овог копа. М. Тадић Траже се оптимална решења Да би се обезбедиле довољне количине лигнита, у наредне две године, на површинским коповима Поље Д и Поље Б се интензивно ради на изради траса за продужавање БТС угљеног система Поља Д који ће, када се за то створе услови, повезати површинске копове Поље Д и Поље Б. Намера је да овај систем током 2012. и 2013. године откопава угаљ у зони најстаријег колубарског копа и да га путем трачних транспортера (преко још неотвореног копа Поље Ц ) допрема до погона Прераде у Вреоцима. Овакав начин рада омогућиће да се премости несташица угља све до откривања нових количина лигнита у зони Вреоца и отварања новог површинског копа Поља Е, чији је пројектовани капацитет 12 милиона тона лигнита на годишњем нивоу. Рад овог копа, у пуном капацитету, планиран је за крај 2015. године. Да би се то и остварило, неопходно је убрзати експропријацију у зони Зеока која, уз мање застоје, тече по плану. Пре три године ове копове, на сличан начин, повезао је Први Ц БТО систем, који већ две године јаловину откопава на Пољу Б, а одлаже је у зони Поља Д. М. Т. БРОЈ 1086 30. септембар 2011 19

издвојена предузећа СМАЊЕН БРОЈ ЗАПОСЛЕНИХ У КОЛУБАРА МЕТАЛУ Отпремнине за 102 запослена Споразум о престанку радног односа уз узимање стимулативне накнаде у Привредном друштву Колубара-Метал д.о.о. потписала су 102 запослена. Њима је радни однос престао 31. августа. Средства за исплату стимулативних отпремнина, по речима Мирослава Китановића, помоћника директора за правне послове, обезбедио је Рударски басен Колубара на основу одлуке Управног одбора ЕПС-а. Одлука о стимулативној накнади за споразумни престанак радног односа урађена је уз учешће синдиката и први пут на овај начин у Колубари. Предвиђене су групе за отпремнине, односно направљена је скала висина стимулативних накнада у зависности од испуњавања услова за одлазак у пензију. Основица за утврђивање накнаде дата је у еврима и динарској противвредности, што до сада није био случај. Управни одбор ЕПС-а је донео одлуку да се за ову намену издвоје средства од 140.679.906 динара каже Китановић и додаје да се 107 запослених пријавило за потписивање споразума, али се осам људи предомислило и повукло пријаве. Међутим, накнадно се јавило још троје, што је укупно 102 запослена. Занимљив је податак да су се из такозване сиве зоне пријавила само три запослена. Метал је 2005. године, када је издвојен из Колубаре, имао 3.144 запослена. Према тадашњој процени консултантске куће Фактис оптималан број за ефикасно пословање фирме је 20 АЛТЕРНАТИВНИ ПРАВЦИ РАЗВОЈА КОЛУБАРА-ГРАЂЕВИНАРА 2.500 запослених. Оснивач се, у складу са чланом 43 оснивачког акта, обавезао да помогне у решавању вишка радне снаге, кроз доношење одговарајућих програма и обезбеђивање потребних средстава. Правилником о систематизацији из 2006. године предвиђена су одељења за реструктурирање или твз. сива зона, у којој се налазило 216 радника који су из разних разлога неупослени. Имају почетни коефицијент у оквиру квалификације и раде послове које тренутно могу. У Металу су даване стимулативне отпремнине и 2005, 2006. и 2007. године. По овом основу престао је да ради укупно 651 запослени. Од септембра Метал има 2.832 запослена, укључујући 274 уговорца. У сивој зони сада, након овогодишњих отпремнина, има стотинак људи истиче Китановић. Консултантска кућа Фактис, каже наш саговорник, на иницијативу оснивача ради преиспитивање односа оснивача (РБ Колубаре ) и зависног Привредног друштва Колубара- Метал, као и процену оптималног броја запослених у Металу. Израда студије треба да буде завршена крајем новембра. Циљ овог посла је да се побољша пословање и смање трошкови оснивача РБ Колубара, главног корисника услуга ПД Колубара- Метала. Д. Вуковић Потенцијали неметаличних сировина Трагом писма које је руководство Колубара-Грађевинара недавно послало надлежним министарстви ма тражећи, уз бројне аргументе, да се врате у састав Електропривреде Срби је, о потенцијалима пратећих немета личних минералних сировина разгова рали смо са Сашом Цвијићем, дипломираним инжењером рударства који у Грађевинару обавља послове инве стиција и развоја. Међу разлозима да се Грађевинар, након седам година недефинисаног статуса, врати у састав Рударског басена Колубара запослени у Грађевинару наводе и могућности експло атације огромних резерви шљунка, кварцног песка и других неметаличних минералних сировина. Цвијић сматра да постоје трендови искоришћавања кварцног песка, разних врста глине и шљунка, мада се све те сировине не могу искористити. Грађевинар има два своја лежишта неметаличних сировина. Једно је Та насијевића брдо у Чибутковици, где се доломитски кречњак може експлоатисати отприлике још годину до годину и по дана, а према поврди о резервама из 2006. године било је око 290.000 кубика ове сировине. Друго лежиште је Плочник код Саша Цвијић Брајковца, где се експлоати ше техничкограђевински камен. Неактивна лежишта су Оњег код Брајковца (кварц) и Дрен код Лазаревца (керамичка глина). Осврћући се на могућност пласмана неметаличних сировина Цвијић је рекао: Проблем је улазак на тржиште, а такав проблем Колубара нема, пошто се зна куда иде угаљ. У експлоатацији неметала је, на пример, тешко заменити некога ко испоручује неку сировину 20 година. У току је израда документације за једно мало лежиште у Ћелијама, где би се вршила прерада техничко-грађевинског камена. Требало би да оно буде заменски капацитет за Тана сијевића брдо. Потенцијали су велики. Осим фелдспата, све друге сировине могу се наћи на територији лазаревачке општине. Цвијић сматра да и Колубара може наћи свој интерес, додајући да би можда требало да постоји и неки део који би се бавио експлоатацијом неметаличних минералних сировина у оквиру басена, али и ван њега. Све зависи од тога како се опходимо према овим сировинама и како ћемо их одлагати. Потенцијала, наравно, има. И колеге из Колубаре су писале о томе, али је проблем што Колубара увек мора да обезбеди довољне количине угља. Оног тренутка када басен буде могао на неки начин релаксирано да ради, тада ће се и та потреба за неметалима решити закључује Цвијић. М. Караџић КОЛУБАРА

ПРЕДУЗЕЋЕ КОЛУБАРА - УСЛУГЕ СПРЕМНО ДОЧЕКУЈе НОВИ ЗАКОН О ОБЕЗБЕЂЕЊУ Делатност подижу на виши ниво Уграђен GPS систем у возила патроле и обезбеђивања транспорта новца. Почела основна обука службеника обезбеђења на Стрелишту Тамнава Уочекивању доношења Закона о приватном обезбеђењу, Предузеће за заштиту имовине и одржавање објеката Колубара-Услуге, свесно потреба тржишта и сопствених могућности, међу првима у Републици Србији је кренуло у реализацију одређених програма који ће тек бити обавеза за све правне субјекте из области приватне безбедности. Указујући на значај посла који раде, Љиљана Дубоњић, специјалиста за безбедносни менаџмент Колубара-Услуга је рекла: Делатност треба подићи на што виши ниво и спремно дочекати његову примену у предвиђеном року који неће бити дужи од једне године. Стога смо, у циљу побољшања техничког капацитета, односно опреме за рад, недавно завршили уградњу и имплементацију система за даљинско праћење возила који се користи у склопу патроле и обезбеђења транспорта новца, вредносних и других пошиљки. Обављена је и набавка опреме, односно контејнера са GPS и електро-хемијском заштитом новчаних вредности. Циљ увођења GPS система је повећање безбедности у транспорту, сигурности возила, возача и пратње, самим тим и повећање продуктивности и ефикасности. Уградњом овог система добија се могућност детаљне анализе евентуалних незгода, непрекидно праћење возача и возила, али и смањење трошкова комуникације и контроле. Важно је напоменути и да се овим системом контролише поштовање планираних вожњи и спречавају разне врсте злоупотреба. Наша саговорница је истакла да су Колубара-Услуге у циљу побољшања нивоа квалитета услуга започеле спровођење основне стручне обуке за запослене на пословима обезбеђења, што ће, несумњиво, бити законом прописана обавеза. Основна стручна обука службеника обезбеђења (назив је дефинисан у српском стандарду за услуге обезбеђења и прихваћен у закону) спроводи се по општеприхваћеном европском програму. Тај програм је усаглашен са нормативним оквиром и гранским стандардима у Србији, односно, прилагођен је домаћим специфичностима и законским оквирима. Ангажовали су компетентног консултанта, а од сопствених кадровских ресурса обучили су предаваче, инструкторе и асистенте, како би обука била спроведена стручно, ефикасно и економично. Обука се од 5. септембра спроводи по групама од по 30 полазника и траје по Објашњење У прошлом, 1085. броју листа Колубара, у тексту под насловом На путу пословне консолидације који се бавио проблематиком пословања Колубара-Угоститељства, поткрала се техничка грешка. У делу написа Број запослених оптималан али структура није на крају текста нашла се реченица: Просечна старосна доб настрадалих износила је 25 година, која није део овог текста. Извињавамо се нашим читаоцима и саговорници директорки Јелени Видаковић на насталом пропусту. Р. К. Стрелиште Тамнава : обука радника обезбеђења шест дана за сваку групу. Класична предавања су заступљена са мање од 20 одсто од укупног програма обуке. Вежбе, семинари, дијалог и провере по темама су основни принцип обуке, где су полазници активно укључени. Након усвајања преко потребног Закона о приватном обезбеђењу, упоредо са његовом применом и применом пратећих подзаконских аката, ми ћемо надлежном министарству поднети захтев за акредитацију, како бисмо у нашем Центру за обуку на Стрелишту Тамнава вршили основну стручну као и остале врсте додатних и специјалистичких обука за послове обезбеђења и заштите. Ценећи постојеће капацитете са којима располажемо, убеђени смо да ћемо и тај задатак успешно реализовати каже Љиљана Дубоњић. То фактички значи да ће, када дође време, Колубара-Услуге бити спремне да тржишту понуде и ту врсту услуге, комплетну обуку службеника обезбеђења по свим врстама и категоријама обезбеђења. Д. Весковић Туристичка посета Бечу Туристичка агенција Колубара-турс настоји да сваког месеца понуди неки интересантан излет, тако да је за крај септембра планиран одлазак до аустријске престонице Беча. Четвородневно путовање аутобусом почиње 29. септембра у вечерњим часовима. Након ноћне вожње преко Мађарске, у Братиславу се стиже у преподневним сатима. Планирано је трочасовно задржавање у словачкој престоници уз краће разледање историјског дела града. По доласку у Беч у поподневним часовима одвојено је време за посету највећег шопинг центра у овом граду SCS -а. Вечера са музичким програмом у чувеном боемском кварту Гринцлингу је факултативна. Поред панорамског разгледања града, други дан боравка у Бечу биће искоришћен за обилазак центра: Трга Марије Терезије, Хофбурга, Грабена, Катедрале Светог Стефана... Предвиђен је и читав низ факултативних посета: Јерменском манастиру, Градском парку са Штраусовим монументом и посета дворцу Белведере, парку Шенбрун, летњој империјалној резиденцији Хабзбурговаца... Цена овог аранжмана је 135 евра, а плаћање се врши у више месечних рата с тим што се даје 20 одсто аконтације приликом пријаве. М. Р. БРОЈ 1086 30. септембар 2011 21

лазаревац 22 ПРВА ЈЕСЕЊА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ГО ЛАЗАРЕВАЦ Други ребаланс општинског буџета Повећана средства за заштиту животне средине Скупштина Градске општине Лазаревац, почетком септембра, усвојила је одлуку о другом овогодишњем ребалансу општинског буџета, којом је повећан планирани обим средстава за 69,7 милиона динара, односно на 904,3 милиона динара. За овакву одлуку гласало је 36 одборника владајуће коалиције ДСС-НС-СПС-ПУПС, док седници, на кратко, осим двојице одборника УРС, није присуствовао нико из коалиције За европску Србију. Како је образложио начелник за финансије Душан Марковић, изменама у буџету средства за општу потрошњу су повећана за 68, 2 милиона, а за наменску потрошњу за 1,5 милиона динара. У оквиру наменских средстава смањена су средства за комуналну потрошњу, а увећана средства за заштиту животне средине. Усвојеном одлуком се распоређују и средства Града Београда пренета општини по посебном решењу у износу од ЈАПАНСКА ДОНАЦИЈА ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА У ЛАЗАРЕВЦУ 248 хиљада динара. На страни расхода, по речима Марковића, највеће промене су код финансирања програма буџетског фонда за заштиту животне средине, где су издаци увећани за нешто преко 30 милиона динара. Од тога 20 милиона се усмерава за капиталне инвестиције у објекте топлификације, а по пет милиона динара у водоснабдевање и управљање комуналним отпадом. Повећани су и расходи и издаци за финансирање Управе Градске општине Лазаревац и органа управе, за Дирекцију, као и у области социјалне заштите, образовања и спорта. Како је на почетку седнице одборнике обавестио председник Скупштине Милан Ивковић, нови председник одборничке групе Демократска странка Србије-Нова Србија је Драгослав Васиљевић, а његов заменик је Радоје Максимовић. Члан ове одборничке групе више није Милован Обрадовић, а нови члан је Ненад Пауновић, раније одборник Г 17 плус (УРС). Такође, одлуком општинског одбора Демократске странке Лазаревац, из састава одборничке групе ове партије брисан је Микица Миловановић. С. Младеновић За дужи и квалитетнији живот Опремом вредном преко 130.000 евра побољшани услови лечења Лазаревчана Сарадњом српске и јапанске владе, у оквиру пројекта Унапређење скрининга и превенције рака дојке у Републици Србији и пројекта опремања Специјалне болнице за ендемску нефропатију, новцем прикупљеним порезом од грађана Јапана лазаревачки Дом здравља Др Ђорђе Ковачевић добио је мамограф и пратећу опрему у вредности око 70.000 евра. У Специјалној болници за ендемску нефропатију донацијом од 61.700 евра формирана је јединица полуинтензивне неге. Тим поводом Лазаревац су, 6. септембра, посетили амбасадор Јапана у Србији Тошио Цунозаки, шеф мисије Јапанске агенције за међународну сарадњу (Канцеларија за Балкан) Сатору Куросава и др Дубравка Шарановић Рацић, помоћница министра здравља. У пратњи директора болнице др Ивка Марића они су најпре обишли одељење полуинтензивне неге, а потом су др Зорици Петровић, в.д. директора Дома здравља, предали мамограф. Примопредаји опреме и обиласку полуинтензивне неге присуствовао је и председник Градске општине Лазаревац Бранко Борић. Влада Јапана наставља да пружа подршку здравственом систему Србије. Надам се да ће ова помоћ још више унапредити пријатељске односе наших земаља рекао је Цунозаки, а потом се захвалио грађанима Србије на солидарности са народом Јапана приликом трагичних непогода које су их задесиле у марту ове године. Захваљујући се на донацији која ће побољшати здравствену заштиту др Зорица Петровић је објаснила да су просторије Дома здравља адаптиране, а кадрови обучени према прописима дефинисним пројектом. У Специјалној болници за ендемску нефропатију опрема је инсталирана почетком маја. Очекује се Уручење мамографа Дому здравља да се у болници сваке наредне године лечи око 300 најтежих болесника са територије лазаревачке општине. Наши пацијенти су интернистички болесници чије здравствено стање захтева перманентно праћење виталних параметара. Оваквом јединицом полуинтензивне неге крупним кораком закорачили смо у модернизацију болнице која, по неким нашим начелним договорима са министарством, треба да буде специјална болница за интерне болести. И надам се да ће она у будућности бити капацитета примереног потребама грађана, а имајући у виду и удаљеност Лазаревца од Београда објаснио је Марић. Министарство здравља Републике Србије ће, по речима Дубравке Шарановић Рацић, уложити све напоре да лазаревачко породилиште пређе у нову зграду и да се специјална болница прошири на спрат где је сада породилиште. М. Караџић КОЛУБАРА

ДВАДЕСЕТ ТРЕЋИ ФЕСТИВАЛ ХУМОРА ЗА ДЕЦУ Чаролија и смех у новој библиотеци образовање и култура За адаптацију објекта Град Београд издвојио готово 80 милиона динара. Градска општина Лазаревац обавила реконструкцију, уређење ентеријера и екстеријера П од слоганом Чаролија је само у нама традиционални, 23. фестивал хумора за децу, у организацији лазаревачке Библиотеке Димитрије Туцовић, одржан је од 13. до 15. септембра, први пут у новом простору библиотеке, у обновљеном здању старе болнице. Фестивал је почео када је Александар Антић, председник Скупштине Града Београда, симболичним пресецањем врпце, отворио нови објекат библиотеке у присуству представника републичких, градских и општинских органа, РБ Колубара, владике шумадијског господина Јована, директора јавних предузећа и школа, библиотекара, писаца и глумаца. Град Београд је, у сарадњи са општином Лазаревац инвестирао готово 80 милиона динара у реконструкцију и опремање овог простора. Када се библиотекари и читаоци изборе за једну овакву импозантну зграду, то значи да овај град и ова држава имају будућност јер размишљају о образовању и култури истакао је Антић и напоменуо да је Град Београд издвојио шест милиона динара за куповину нових књига, од којих ће се неке наћи и у лазаревачкој библиотеци. Библиотека Димитрије Туцовић је основана 1949. године и од тада је радила непрекидно, али у неадекватном простору. У овом тренутку библиотека поседује 63 хиљаде књига у Одељењу за одрасле и 15 хиљада у Дечијем, док Завичајна збирка броји 244 јединице. У прошлој години имала је скоро шест хиљада редовних читалаца. Библиотека је издавач већег броја књига завичајних аутора, организатор стручних скупова, више од 160 разних програма годишње и Фестивала хумора за децу, манифестације која траје 23 године и по којој се Лазаревац препознаје. Сада, после више од шест деценија рада у ненаменским и полуподрумским просторијама Центра за културу, заслужено је добила свој простор. О томе је најбоље говорила Радмила Булатовић, директорка ове установе: Идеја да ова зграда буде кућа културе је потекла 80-их година прошлог века. И ево нас у новом простору који подржава БРОЈ 1086 30. септембар 2011 Маскенбал највеселији део фестивала наш сан о моћној библиотеци. Надам се да мој сан разумеју и сви читачи који су нам пуно помогли да се коначно уселимо у толико жељене нове просторије. У програму свечаног отварања уче ствовали су ученици Музичке школе Марко Тајчевић и глумица Ивана Не дељковић. Донатори Манифестацију су финансијски помогли Градска општина Лазаревац, Секретаријат за културу Града Београда, Рударски басен Колубара, док су програмску подршку пружили Центар за културу, Пулс театар и све основне школе у Лазаревцу. О. Ш. Током три дана трајања манифестације, чији је циљ афир мација хумора као значајне категорије у уметничком стваралаштву за децу, припремљен је богат и разноврстан програм. Награда Златно Гашино перо, изузетно ове године, додељена је постхумно писцу првих фестивалских прогласа Алеку Марјану, за укупан допринос деци и фестивалу. Сребрно Гашино перо, награду за књигу са највише хумора и хуманости објављену између два фестивала, добио је дечији писац Бранко Стевановић за књигу Авантуре Краљевића Марка, која афирмише јунака епске поезије и најмлађим читаоцима приближава историјско културно наслеђе. Гашино перо припало је Николи Сораку, ученику из Републике Српске, за књигу Распјевано детињство. Трећег дана фестивала уручене су награде деци за најбоље ликовне и литерарне радове. На конкурс овогодишњег фестивала пристигло је 1.611 дечијих радова из пет држава, 58 градова и више од 50 школа, библиотека и радионица за децу. Програм фестивала обухватио је и две изложбе. Изложба награђених радова била је постављена у холу испред свечане сале библиотеке, док је у галерији Симонида првог дана фестивала отворена изложба радова најмлађих полазника Ликовне радионице Алтернативна иницијатива. Осим сусрета песника са децом, одржане су и кликеријада, стручне трибине, као и ревија дечијих драмских група, за коју је одабрано пет представа, међу којима је био и комад ученика ОШ Дуле Караклајић. За најбољу представу је проглашен Гарави сокак деце из Ваљева. У Центру за културу за госте фестивала премијерно је изведена представа Пулс театра Хало, овде бомба. Највеселије је било последњег дана фестивала када је одржан традиционални маскенбал. Улицама града прошла је костимирана поворка деце из предшколских и школских установа Лазаревца. Први пут на маскенбалу је учествовало и 50 малишана из Аранђеловца. Фестивал је завршен избором најлепших маски уз песму, игру и глуму. О. Шолтиш 23

НОВИ ДЕПАДАНС ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ Анастасија у парохијском дому У адаптираном простору тренутно борави око 50 малишана Депаданс лазаревачке Предшколске установе Ракила Котаров Вука, назван Анастасија, који је недавно почео са радом у делу парохијског дома, 13. септембра, освештао је владика шумадијски Јован у присуству бројних представника Града Београда, РБ Колубара и Градске општине Лазаревац. Део парохијског дома наменски је уступљен предшколској установи на коришћење без надокнаде. Простор је адаптиран, прилагођен и опремљен у складу са правилником за боравак деце и захтевима предшколског васпитно-образовног рада, у дворишту су постављени мобилијари за игру. По речима Љиљане Јовчић, градског секретара за дечију заштиту, у наредним месецима треба да се постави ограда за коју је добијена сагласност од Завода за заштиту споменика. У овом депадансу тренутно се налази око 50 малишана мешовитог узраста који су распоређени у две групе. Постојећи објекти предшколске установе су отварањем новог истуреног одељења растерећени, а стекли су се и услови за запошљавање још четири васпитача. Средства за адаптацију и набавку целокупног намештаја и мобилијара издвојио је Град Београд. Град има велику обавезу према Лазаревцу, јер он даје велики допринос развоју Београда и енергетској стабилности читаве републике и зато са пуним правом очекује од читавог друштва да му се део тога што улаже у добро свих врати рекао је овом приликом Александар Антић, председник Скупштине Града Београда. 24 ИЗЛОЖБА МУЗЕЈА САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ У МОДЕРНОЈ ГАЛЕРИЈИ Велико учешће у изградњи парохијског дома, поред Градске општине Лазаревац, имао је РБ Колубара. Свечаном чину освештавања новог вртића присуствовао је Небојша Ћеран, директор РБ Колубара, који је овом приликом рекао да лично осећа велико задовољство што су се најмлађи Лазаревчани уселили у парохијски дом, јер читав овај објекат отварањем депаданса добија нову и значајнију димензију. Радо ћемо се и у будућности укључивати у пројекте од значаја за друштвену заједницу, јер то јесте историја, али и будућност Рударског басена Колубара, као и свих великих компанија, што наше предузеће свакако јесте истакао је директор Ћеран. О. Шолтиш Град као инспирација Детаљ са отварања изложбе Живот у тесним ципелама Представа Звездара театра из Београда Живот у тесним ципелама, редитеља Душана Ковачевића, 4. октобра, отвориће нову позоришну сезону у лазаревачком Центру за културу. У Ковачевићевој трагикомедији, која има поднаслов По р- нографија живота и смрти, неколико радника пропале фабрике обуће штрајкује глађу и лагано нестају, умиру као учесници једног од многих ријалити програма. У овој веома популарној представи глуме Ненад Јездић, Злата Петковић, Драган Петровић, Љиљана Драгутино вић, Слободан Нинковић, Соња Колачарић и Милорад Мандић Манда. O. Ш. Овогодишња изложбена сезона у лазаревачкој Модерној галерији отворена је, 7. септембра, гостујућом изложбом Град хронике урбаног простора Музеја савремене уметности из Београда. На изложби, која истражује и презентује различите модалитете градске средине и живота једног града, представљено је 30 уметничких дела више аутора Саве Шумановића, Милене Павловић Барили, Петра Лубарде, Милана Коњовића, Љубице Цуце Сокић, Вељка Станојевића. Представа града као тема изузетно је заступљена у уметности 20. века јер је он одувек представљао један од омиљених простора стварности за које су уметници имали изражену жељу и потребу да се вежу. Као производ индустријске револуције, град има снажну моћ естетске привлачности јер представља место које рефлектује културу, слободе и достигнућа савремене цивилизације. Градска средина, више него било која друга, припада уметности јер се различите форме уметничког изражавања стално ослањају на тему града, који је увек посебан предмет уметничке инспирације рекао је отварајући изложбу Слободан Накарада, извршни директор Музеја савремене уметности. Одређене уметничке представе града током времена постепено су се мењале, стилски и идејно, јер се урбана култура и уметност темеље на прошлости, али су истовремено у великој мери отворени за садашњост и усмерени према променама у будућности. Изложба Град-хронике урбаног простора представљена је лазаревачкој публици после гостовања у Новом Саду, Горњем Милановцу, Ужицу и Суботици и представља наставак успешне сарадње Модерне галерије и Музеја савремене уметности. О. Шолтиш КОЛУБАРА

ОДРЖАНЕ XXXVI РАДНИЧКЕ СПОРТСКЕ ИГРЕ ЕПС-А Друго место за угљаре спорт Прво место освојила екипа Координације за дистрибуцију електричне енергије. У екипи Координације за производњу угља већину такмичара чинили радници Колубаре Око пет стотина спортиста, радника ЕПС-а, учествовало је на XXXVI радничко-спортским играма ЕПС-а, одржаним током прва три септембарска дана у Врњачкој Бањи. Учествовало је пет репрезентација које су представљале следеће координације ЕПС-а: за производњу угља, за дистрибуцију електричне енергије, за производњу хидроенергије, за производњу термоенергије и пету координацију (Дирекција ЕПС-а, ЕМС и Епстурс). Спортске сусрете радника ЕПС-а отворио је Аца Марковић, председник Управног одбора Електропривреде Србије. Учеснике су поздравили и Бранко Томић, заменик председника Синдиката ЕПС-а и Бранко Сеизовић, градоначелник Врњачке Бање. Игре су се одвијале у укупно 16 дисциплина. Било је борбено, понегде узбудљиво, на трећој страни расположено и насмејано. Победама својих екипа у тачно пола дисциплина, дистрибутери су надмоћно освојили прво место у укупном пласману (68 остварених поена) и пригрлили прелазни пехар. Мало изненађење представља друго место копача црног злата који су заостали шест поена и освојили (за многе) црно сребро у укупном пласману. Трећи су били термаши, четврта пета координација, а на петом месту нашли су се хидраши. Конопаши су супериорно дошли до првог места Најуспешнија угљарска екипа били су конопаши, сви до једног радници Колубаре, већином из непосредне производње. Селектор Драган Радојичић Мангура предводио је де сет такмичара, чија је тежина свих заједно прелазила 1.600 килограма. Тим угљара у надвлачењу конопца чинили су: Зоран Илић, Радован Рајковић, Ратко Ђукић, Радисав Спасић, Саша Ћирић, Мирко Белаћевић, Срђан Цветковић, Будимир Ђоковић, Горан Јелић и Срђан Јовић. Сама њихова појава на асфалту спортских терена Коцка била је толико импресивна да је натерала две екипе да без борбе предају надвлачење, док су друге две глатко надвучене у оба такмичарска надвлачења. Победоносни загрљај колоса и њихово ух-ух-ух-ух... слика је која се не заборавља. Све четири победе забележили су и кошаркаши, чији мечеви су одиграни у лепој хали спортова Владе Дивац. Селектор БРОЈ 1086 30. септембар 2011 и тренер био је Јован Свилар, а златне медаље са ових игара понели су играчи Далибор Илић, Момчило Момчиловић, Жарко Симић, Петар Танасковић, Марко Орловић, Слободан Радованчевић, Никола Матовић, Жарко Жакула и Петар Миљевић. Није било нимало лако. Дистрибутери и термаши били су ове године јако добри, али смо се потрудили каже Свилар, који је, баш као и сви остали из кошаркашког тима, радник Рударског басена Колубара. Кошаркаши угљара били су надмоћно први Максимални учинак имали су и чланови стонотениске екипе. Сви противници су лако савладани, уз само један изгубљен сет. Леп успех за играче Срећка Јанковића, Милана Митровића и Срђана Пантелића, као и селектора и резервног играча Драгишу Петронијевића. Само један изгубљен сет (од термашица ) биланс је женске одбојкашке екипе чији је селектор, капитен и играч била Татијана Крупниковић. Све четири победе у сали Средње угоститељске школе у Врњачкој Бањи забележила је екипа коју су чиниле Емилија Милосављевић, Тања Мандић Вуче тић, Јасмина Филиповић, Славка Драгојловић, Мирјана Петровић, Ранка Вуковић и Слађана Лакета. Прошле године спортски риболовци угљара били су трећи, али је промена на селекторском месту изгледа донела напредак. Нови селектор Михаило Арсенијевић одабрао је Слађана Милојевића из РБ Колубара, Небојшу Кошанина из Подземне експлоатације угља и Јовицу Јованова са костолачких копова и није погрешио. У такмичењу у спортском риболову на пловак, одржаном на рибњаку покрај манастира Жиче, били су убедљиво најбољи. Са уловљених 14,6 килограма бабушке и шарана резултат Небојше Кошанина одскочио је од свих других. Прво место угљарима је донела и сениорска екипа у малом фудбалу, састављена огромном већином од радника из Костолца. Било је ово још једно лепо и добро дружење радника електропривреде. Честитам победничкој екипи, али остаје жал што угљари нису одбранили победнички пехар освојен прошле године. Врњачка Бања је као и увек била изванредан домаћин и надам се да ћемо се дружити и следеће године, уз жељу да повратимо прелазни пехар рекао је Миодраг Ранковић, председник Синдиката Колубара. На завршној вечери додељени су пехари и медаље, а после тога игре је затворио Животије Јовановић, директор Дирекције за дистрибуцију електричне енергије. Наравно, то није био крај догађања, весеље и дружење је још потрајало. З. С. 25

ЛАЗАРЕВЧАНИН ДУШАН САВКОВИЋ ПОБЕДИО НА ЈУНИОРСКОМ ШАМПИОНАТУ ЕВРОПЕ Мушки до најсјајније медаље Млади такмичар лазаревачког Будокана Душан Савковић (16) освојио је златну медаљу феноменалном победом над такмичарски много искуснијим Русом Андрејом Чагином у финалу Европског јуниорског кик-бокс шампионата, одржаног у италијанском граду Лињано Сабијадоро у првој половини септембра. Савковић је наступао за репрезентацију Србије у тешкој категорији (плус 81 кг) у дисциплини лоу-кик. До најсјајнијег одличја Душан је стигао после своје једанаесте борбе. Тренира више од три године, а ватрено крштење имао је маја прошле године у земунском рингу. Изгубио је тај први меч, што је и његов једини пораз до сада. Актуелни је првак Београда и Србије. Редован је ученик Машинске школе Радоје Дакић у Раковици, учи за оружара, свакодневно путује до школе и натраг што одузима доста времена. Тешко је баш све ускладити, на тренинзима проводим по два сата дневно. Пре кик-бокса био сам окренут атлетици и кошарци. Овај спорт ми се највише допада. У нашем клубу тренутно је десетак активних бораца и редовно тренирамо у сали за борилачке спортове спортског центра. Немам неког спортисту као узора, али волим да преко интернета гледам мечеве и тренинге и крадем оно што мислим да ми одговара. У првим мечевима имао сам малу трему пре уласка у ринг, али данас није тако. Као да једва чекам борбу... говори Душан. Висок (188 цм) и снажан (86 кг), дете је из једне просечне српске породице. Отац Миле је руковалац станице у рударском басену, мајка Јованка је незапослена, млађа сестра Исидора је ученица. Тренер Горан Васиљевић Ђовани уз Душана је од његових првих кик-боксерских корака и каже нам да га одликују атлетске предиспозиције и самодисциплина. 26 скица за портрет спортисте Душан Савковић и Горан Васиљевић Душан је материјал од кога се праве велики шампиони, вредан, радан, изузетног карактера. Желим да нагласим да је неподељен утисак свих који су били на овом европском првенству да је он био најбољи и најатрактивнији борац. Уз Дарка Милошевића из Звезде и Александра Коновалова из Палминих тигрова највећи је потенцијал српског кик-бокса. Дужан сам да се посебно захвалим потпредседнику лазаревачке општине Александру Дражићу и његовом тиму на финансијској помоћи, без које овај успех можда не би био остварен - речи су Васиљевића, који је у борилачким спортовима цео свој живот. Последњих десетак година ради као кик-бокс тренер. Описујући Душана у рингу, потенцира повезаност ручних и ножних техника, као и менталну сигурност и физичку припремљеност. З. С. Сакупљач медаља Седамнаестодишња Нада Митровић, одбојкашица ООК Колубара, тек прераста кадетску селекцију, а већ у својој колекцији има пет медаља са респектабилних међународних такмичења. Ту су две златне медаље са прошлогодишње и овогодишње Балканијаде, бронзано одличје са Европског Нада и њена одличја првенства у Анкари ове године, сребрна медаља са ЕЈОФ-а (Европског олимпијског фестивала младих) у Трабзону (Турска) и бронзана са Светског првенства кадета у Анкари! Док се већина њених другарица одмарала, Нада је овог лета ишла са великог такмичења на још веће, са припрема на следеће припреме, без паузе. Одушевљена је другарством и позитивном енергијом која влада у кадетској селекцији Србије и нада се да ће изборити своје место и у јуниорској репрезентацији. Игра на позицији примача сервиса, понекад и на месту коректора. Одбојком је почела да се бави пре девет година, заједно са две године старијом сестром Кристином. Ова лепа игра привукла је и оца Милана, машинског инжењера, који ради у Железничком транспорту као надзорник у смени, па је свих ових година као спортски радник ангажован у клубу. Ван мреже остала је само мајка Светлана, машински техничар у Колубара-Металу. Свакако да ми је драго што сам део овако сјајне екипе, каква је кадетска селекција Србије. Надам се да ће, кад дође њено време, постићи резултате и боље од оних које има данашња селекција сениорки. Најупечатљивије сећање носим са полуфиналног меча на Светском првенству, против Турске, који смо изгубиле са 3:2 говори ова ведра девојка, чије су физичке предиспозиције идеалне за одбојкашки спорт (висока је 183 цм, а тешка 70 кг). Нада је ученик треће године лазаревачке Гимназије, а оно мало слободног времена што се украде између тренинга и школе најрадије проведе у шетњи са својим љубимцем хаскијем. З. Станковић КОЛУБАРА

ФУДБАЛ: ДОБРЕ ПАРТИЈЕ ЗЕЛЕНО-ЦРНИХ Први пратилац лидера ТЕНИС: ОДРЖАНО ШЕСНАЕСТО ОТВОРЕНО ПРВЕНСТВО ЛАЗАРЕВЦА Победник Петровић Првог септембарског викенда на тениским теренима Спортско-рекреативног центра Колубара одржано је Шеснаесто отворено првенство Лазаревца у тенису. Организатор је, као и увек до сада, био Тениски клуб Колубара. У сениорској конкуренцији (16 такмичара) победио је, као што се и очекивало међу лазаревачким познаваоцима тениса, Саша Петровић. У финалу је без већих напора савладао Дејана Миливојевића са 2:0. На турниру је учествовало десет тенисера-ветерана. Најбољи међу њима био је Драган Миловановић Леја који је у финалном мечу савладао Зорана Павловића са 2:0. Такмичење у млађим категоријама одржано је последњих дана августа, непосредно пред почетак нове школске године. У категорији пионирки учествовало је осам девојчица, а победник је Ана Сајић која је у финалу савладала Јелену Ђорђевић. Међу 16 пријављених такмичара најбољи БРОЈ 1086 30. септембар 2011 Стопостотним учинком на домаћем терену и тријумфом на гостовању у Инђији, екипа Колубаре наставила је са добрим резултатима чија серија је започела у завршници прошлог првенства. У првих седам првенствених кола такмичења у Првој лиги Србије освојено је 15 бодова и тренутно су други, са два бода заостатка иза водећег Радничког из Ниша. На гостовање прошлогодишњем суперлигашу Инђији, средином септембра, тим који води Драган Грчић отишао је са жељом да освоји бод, а вратио се са целим пленом. После мршавог првог полувремена, примљеног гола и помало стегнуте игре, у другом делу меча надахнути голман Лазаревчана Ненад Ранковић бранио је и немогуће, исказала се и одбрана на челу са капитеном Марком Ранковићем и младим Васиљевићем, док су Илић, Медић и Маринковић по једном убацили лопту у мрежу домаћина, што искористивши њихову грешку, свој добар шут или брзу контру. У остала четири меча Колубара је забележила три победе и један пораз. У Лазаревцу су савладани Напредак из Крушевца са 2:0, пожаревачки Млади радник са 1:0 (поново је Стојановић био стрелац одлучујећег гола у последњим минутима меча) и новосадски Пролетер са два поготка расположеног Стојановића. Најбоље издање лазаревачког тима приказано је у Нишу, у мечу у коме је лидер поразио Колубару уз помоћ среће, голом у последњим тренуцима сусрета. Два лазаревачка представника у Београдској зони држе се средине табеле, рудовачки Раднички има девет бодова, а Турбина из Вреоца поен мање. У последња три кола од седам одиграних Вреочани су везали две победе, савладавши у гостима добановачку Будућност са 3:0, док су последњем мечу на домаћем терену победили Ресник са 5:3. У седмом колу Вреочани су однели бод са врућег терена у Остружници, против Борца. Екипа из Рудоваца вратила се кући певајући из Винче, сусрет се завршио без голова. Са три победе и четири изгубљена меча лазаревачки Борац налази се на 12. месту Прве београдске лиге. Екипа Рудара из Зеока прву победу уписала је тек у шестом колу, победивши Црвену звезду (ММЛ) са 2:0, па заузима 16. место са пет бодова. Пао суперлигаш млађи пионир је Александар Ђорђевић. У финалу је био бољи од Марка Павловића (2:0). Такмичење омладинаца било је најборбеније. Учествовало је 16 такмичара, а победио је Александар Ранковић који је савладао у финалу Петра Сикимића са 2:1. Све нас у тениском клубу радује велики број такмичара у свим категоријама. Тешки временски услови, односно велике врућине правили су нам проблеме, морали смо да померамо сатницу турнира. Ипак, све је протекло у најбољем реду. Успеси наших најуспешнијих тенисера најбоље популаризују овај спорт и скоро сваког дана појави се дете које жели да научи пр ве тениске кораке задовољан је био Радомир Павловић, председник клуба. Победник турнира Саша Петровић похвалио је организаторе на сјајно припремљеним теренима, уз кратак коментар да је конкуренција била јача него прошле године и да је оправдао улогу фаворита. З. С. Најпријатније изненађење шеснаестине финала Купа Србије свакако је лазаревачка Колубара, која је у мечу, одиграном претпоследње септембарске среде, савладала у Кули домаћег суперлигаша Хајдука са минималним резултатом, голом Обрадовића из контранапада три на три у последњем минуту игре. Осмина финала игра се 28. октобра. З. С. Екипа Бурова своју жељу да прескочи ранг такмичења већ у првој сезони подупире добрим резултатима на терену. Први су на табели Друге београдске лиге група Сава са 13 бодова, после одиграних пет кола. Толико бодова има и Забрежје, па ће трка бити јако занимљива. Брајковачки БСК је после победе у последњем колу против Палежа избио на треће место са 11 поена, док Младост из Чибутковице, истоимени тим из Барошевца и ТЕК имају по седам бодова и на табели су поређани један иза другог, од петог до седмог места. Медошевачки Напредак је на 12. месту са само једном победом и три пораза, уз реми из последњег кола против Кртинске. З. С. Бронза Крстовићу Атлетичар Колубаре Предраг Крстовић (28) освојио је треће место и бронзану медаљу на Државном првенству за сениоре које је средином августа одржано у Крагујевцу. У дисциплини ходање на 10 километара (која иначе није његова специјалност) до медаље је дошао у конкуренцији 12 такмичара из целе земље. Поводом двестотинепетогодишњице Мишарске битке одржана је Мишарска трка на стази дугој 6,6 километара, од зграде Народног позоришта у Шапцу до Спомен-музеја на Мишару. Вредну победу извојевао је дугопругаш Колубаре Бојан Столић (19), вре днију самим тим што су услови били јако тешки, несносна врућина и запара обарали су тркаче. Од старта до циља била је блага узбрдица, а Столић је остварио време од 22 32. У финалу Купа Србије, одржаном првог септембарског викенда у Крагујевцу, Бојан је поправио своје личне рекорде 800 и 1.500 метара, за осам, односно шест секунди. З. С. 27