СПЕЦИФИЧНОСТИ ТРЕНИНГА КОРЕКТОРА У ОДБОЈЦИ

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА СПЕЦИФИЧНОСТИ ТРЕНИНГА КОРЕКТОРА У ОДБОЈЦИ (ЗАВРШНИ РАД) Кандидат: Огњен Булић Београд, 2013. године

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА СПЕЦИФИЧНОСТИ ТРЕНИНГА КОРЕКТОРА У ОДБОЈЦИ (ЗАВРШНИ РАД) Кандидат: Огњен Булић Датум: Оцена: комисије: Ментор: Проф. др Горан Нешић Чланови Доц. др Зоран Валдевит Ас Милан Сикимић Београд, 2013. године

СПЕЦИФИЧНОСТИ ТРЕНИНГА КОРЕКТОРА У ОДБОЈЦИ Сажетак Захтеви који се данас постављају у спорту траже пуну ангажованост и стручност тренера и професора физичког васпитања, самим тим и рад у одбојци захтева одговарајуће стручњаке. Њихова улога је веома значајна, не само у образовном и педагошком већ и у методичком смислу. Рад је намењен претежно тренерима, али и наставницима и професорима који раде са одбојкашима. Предмет рада је специфичност тренинга коректора у одбојци. Циљ рада је да се темељно објасни тренинг коректора у одбојци. Кроз рад су обрађене неке значајне методске јединице, као и увод у тренажни рад са одбојкашима. Кључне речи: тренинг, коректор у одбојци Summary The requirements are currently being placed in sports demanding full commitment and expertise of trainers and teachers of physical education, and therefore work in volleyball requires appropriate professionals. Their role is very important, not only in the educational and pedagogical but also in methodological terms. The work is intended mainly coaches, and teachers and professors who work with volleyball players. The paper specific training concealer in volleyball. The aim of this paper is to explain the basic training concealer in volleyball. Through the work are discussed some important methodological units, as well as an introduction to the training work with volleyball players Key words: training, spiker in volleyball. 1

САДРЖАЈ: 1. УВОД... 3 2. ДЕФИНИЦИЈА ОСНОВНИХ ПОЈМОВА... 5 2. 1. КАРАКТЕРИСТИКЕ КОРЕКТОРА У ОДБОЈЦИ... 5 2. 1. 1. АНТРОПОМЕТРИЈСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КОРЕКТОРА... 5 2. 1. 2. АНТРОПОМОТОРИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КОРЕКТОРА... 7 2. 1. 3. ПСИХОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КОРЕКТОРА... 10 2.2. МОДЕЛОВАЊЕ И МОДЕЛИ У СПОРТУ... 14 2. 3. СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ИГРАЧА У ОДБОЈЦИ... 18 2. 3. 1. ИНДИВИДУАЛНА ТАКТИКА... 18 3. ПРЕДМЕТ, ЦИЉ, МЕТОД РАДА... 23 3.1. Предмет рада... 23 3.2. Циљ рада... 23 3.3. Метод рада... 23 4. КАРАКТЕРИСТИКЕ КОРЕКТОРА У ОДБОЈЦИ... 24 4.1. Антропометрија и антропомоторика коректора... 24 4.1.1. Приказ основних података коректора по репрезентацијама... 25 5. ТРЕНИНГ КОРЕКТОРА У ОДБОЈЦИ... 33 6. ЗАКЉУЧАК...35 ЛИТЕРАТУРА... 36 2

1. УВОД Одбојка, игра чија је првобитна намера била готово рекреативне природе, данас је једна од најпопуларнијих спортских игара на планети. Иако спада у групу релативно младих спортских игара, одбојка је претрпела промене које су саставни део њене можда кратке, али зато богате историје. Како би се у потпуности разумело колико се ова игра променила и колико је рада уложено да би се она учинила успешном, мора се вратити на сам почетак настанка Одбојке, да би се видело зашто су одређене промене и настале. Пре само 100 година, тачније 1895, William G. Morgan измислио је данашњи облик одбојке, коју је у почетку назвао Минтонетте. Намена ове игре била је да се одржи континуирани рад код играча бејзбола и рагбија у зимском периоду. Mintonette је садржао елементе два спорта: тениса и кошарке. У почетку, играло се са унутрашњим делом кошаркашке лопте а терен је делила тениска мрежа. Због своје тежине, кошаркашка лопта замењена је мањом и мекшом. Прва утакмица одиграла се у граду Халиоку (1896) после чега су се многи заинтересовали за овакав начин забаве. Одбојка је у домовини свог настанка (САД) стекла велику популарност, и као допунска кондициона игра за остале спортове и као самостална игра. Из Америке брзо се ширила и у остале суседне земље (Мексико, Куба, Аргентина, Бразил), а затим и на остале континенте, Азију и Европу. Оснивањем FIVB (Federation internationale de volleyball) - Светске одбојкашке федерације 1947. године у Паризу, одбојка доживљава велики међународни значај и развој у читавом свету. Одмах, следеће године организовало се прво европско првенство за мушкарце, а наредне 1949., прво светско првенство за мушкарце и прво европско првенство за жене. Свакако, најважнији тренутак за одбојку је укључење у програм олимпијских игара, где се први пут нашла 1964. године на Олимпијади у Токију. Последњих десет година одбојка достиже огромну популарност захваљујући средствима масовне комуникације. Та чињеница условљава бржи развој и осавремљеност одбојкашке игре. Промене 3

које се јављају развојем одбојкашке игре, углавном се односе на технику, тактику и психо-физичку припрему одбојкаша. Осамдесетих година, врхунске екипе заснивају своју игру на високој специјализацији својих играча. Специјализована места дизача, смечера постоје од раније, али се данас та специјализација још више понтенцира. Јављају се нове уско специјализоване улоге у екипи као што су «коректор, блокер и коректор». Из тих разлога долази до моделирања одбојкашког модела тј. идеала. Под моделом схвата се мера на основу које се бирају позитивно одабрани одбојкаши. У одбојци постоје најмање три модела или идеала: 1. модел смечера 2. модел дизача 3. модел универзалног играчакоректор, о коме је и реч у овом раду. На савременим такмичењима бирају се најбољи играчи из ове три категорије и на тај начин се потенцира развој специфичних способности играча. Постоји велеки број универзалних захтева које мора да задовољи идеални савремени одбојкаш, од морфолошких карактеристика,функционалних и моторичких способности, до психичких особина. Ако се садашњи тренд развоја одбојкашке игре задржи, могло би се десити да играчи од уско специјализованих улога у екипи дођу до високе универзалности, изузев дизача. Да би се то постигло не мора се наглашавати какве техничко-тактичке и психолошко-физичке способности треба да поседује савремени одбојкаш. 4

2. ДЕФИНИЦИЈА ОСНОВНИХ ПОЈМОВА 2. 1. КАРАКТЕРИСТИКЕ КОРЕКТОРА У ОДБОЈЦИ ( антропометријске, антропомоторичке, психолошке) Да би се основне карактеристике једног спортисте, у овом случају коректора у одбојци добро објасниле, портебно је да се обухвате три области: антропометрија, антропомоторика и психологија спорта. Као што и сам предмет овог рада налаже, објасниће се и описати које су то најпожељније односно моделне карактеристике које савремени коректор у одбојци треба да поседује почевши од телесне висине, тежине преко антропомопоричких способности и психичког стања спортисте. 2. 1. 1. АНТРОПОМЕТРИЈСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КОРЕКТОРА Под морфолошким карактеристикама човека, најчешће се подразумевају процеси раста и човековог онтогенетског развоја, док је антропометрија техника којом се утврђују квантитативни показатељи раста (висина, маса, обим, дебљина кожних набора). Основна карактеристика развоја деце је раст. Раст се може посматрати као механизам адаптације организма на животне услове па према томе и на тренирање одбојке. Један од битних параметара за одбојку је телесна висина спортисте. Познато је да дечаци достижу већу коначну телесну висину од девојчица. Играч, са коначном телесном висином од 185цм у врухунској одбојци, тешко да може играти на позицији нападача, што указује на то, колико је значајна телесна висина у савременом одбојкашком надигравању. Основни задатак играча на позицији коректора је свакако напад,разоран сервис. Због та два елемента, телесна висина спортисте који је на овој позицији је изузетно важна. 5

Са циљем да се избегну ненаучне методе у процесу значаја телесне висине за одбојку, неке од одбојкашких асоцијација нормирале су вредности телесне висине. Као пример наводим нормативе и оцене за мушкарце бугарске федерације: (Чакров Т., Жечев Ж., 1986) ТАБЕЛА 1.: Нормативи и оцене телесне висине за мушкарце узраст(године) оцена: 6 оцена: 5 оцена: 4 оцена: 3 оцена: 2 13 175 и 171-175 167-170 164-166 испод 164 више 14 185 и 180-185 175-179 172-174 испод 172 више 15 191 и 187-191 183-186 177-182 испод 177 више 16 194 и 190-194 186-189 180-185 испод 180 више 17 196 и 193-196 190-192 185-184 испод 185 више 18 196 и више 193-196 190-192 185-184 испод 185 Из табеле 1, јасно се види да дечак старости 18 година треба да има телесну висину од 196цм како би задовољавао највише одбојкашке критеријуме везане за антропометрију. Данашња врхунска одбојка указује на то да модел коректора треба да буде спортиста са просечном телесном висином од 196цм и телесном масом од 88кг али о томе ће бити више речи у даљем тексту. 6

2. 1. 2. АНТРОПОМОТОРИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КОРЕКТОРА Под антропомоторичким карактеристикама подразумевају се показатељи одбојкашке спотрске радне способности као што су: снага, издржљивост, брзина, покретљивост и координација. (Костић, Р., Калајџић, Д., 1995) Приликом анализе моторичких способности у спортским активностима, најчешће се примењује модел састављен од моторичких способности снаге, брзине, координације, флексибилности, равнотеже, прецизности и издржљивости. (Костић, Р., 1995) Снага, као што је у пракси познато, развија се и примењује у различитим активностима вежбања и тренинга па сходно томе постоје и различите врсте испољавања снаге. Снага у физици представља рад који је извршила сила у одређеном временском интервалу,или формулом: A F s P = ------- A = F s P = -------------- P= F V t t где је: P- снага ; А- рад; t- време ; S- пређени пут под дејством силе F и V- брзина покрета. 7

Снага је делом урођена и делом стечена способност одбојкаша да телом или појединим деловима тела изрази одређен степен мишићне силе. У свакој одбојкашкој техници, мишићна снага се испољава на карактеристичан, одбојкашки начин. Снага одбојкаша зависи од две групе фактора: наследних и стечених. Од наследних фактора значајну улогу имају: састав основних ткива, урођене способности координације...од спољашњих фактора истиче се тренинг, стање тренираности, утицај фактора из материјалног и друштвеног окружења. ( Костић, 1995 ) У спортској теорији и пракси издвојила су се четири вида снаге (Нешић, Г., 2001.): 1. апсолутна снага или максимална сила 2. експлозивна снага 3. брзинска снага 4. издржљивост у снази АПСОЛУТНА СНАГА ИЛИ МАКСИМАЛНА СИЛА Ову снагу карактерише максимално напрезање мишића спортисте.максимална мишићна снага је највећа снага коју нервномишићни систем одбојкаша може да испољи у току једне максимално слободне контракције.с обзиром на режим у којима се испољава мишићна контракција, максимална снага се испољава као концентрична, ексцентрична и изометријска. У игри се максимална мишићна снага, као посебан облик испољавања снаге не примењује у изворном облику. Она се користи на тренингу. На утакмици су ретке ситуације у којима коректор савлада максималне спољне отпоре за које је потребно максимално мишићно напрезање. Међутим, максимална снага је базична за остале појавне облике снаге и од ње зависи динамичност покрета и кретања. ЕКСПЛОЗИВНА СНАГА Експлозивна снага представља способност да спортиста постигне што веће напрезање у кратком временском интервалу, тј. експлозивна снага 8

је способност да се уложи максимална енергија у једном покрету за што краће време. За коректоре је битна»тактичка ефикасност «испољене експлозивне снаге у техници (нпр. у скоку за смеч, ударцу,итд.) ( Костић, 1995) Експлозивна снага се развија и испољава у специфичним околностима и окружењима на тренингу и утакмици. БРЗИНСКА СНАГА Брзинска снага представља способност да спортиста реализује што већа напрезања при великим брзинама покрета тј. уколико се у неком покрету захтева брзо извођење једнократног покрета користи се термин-брзинска снага. Она се утолико више испољава у покретима, уколико се изводе већом брзином и на дужем путу. Заступљена је у две врсте покрета. Први се изводе уз савладавање знатног оптерећења (бацања, дизање тегова, скокови из места...), а други уз савладавање незнатног отпора ( шутеви и ударци по лопти у играма, ударци у борилачким вештинама...). У одбојкашким техникама, спољашњи отпор представља тежина лопте. У оваквим условима, брзинска снага има велики значај за ефикасност техника у такмичењу са противницима којима она недостаје. ИЗДРЖЉИВОСТ У СНАЗИ -заступљена је у оним активностима, где је потребно дуготрајно мишићно напрезање. Могуће је издвојити две врсте издржљивости у снази: динамичку и статичку. Динамичка издржљивост у снази карактеристична је за вежбе цикличног и ацикличног карактера. То су вежбе које се изводе релативно умереним интензитетом ( трчање дугих пруга, бициклизам, веслање...) и вежбе цикличног и ацикличног карактера код којих је уз издржљивост у снази потребна и брзинска или експлозивна снага ( спринт у пливању, трчању, бициклизму, као и троскоку, скокови у спортским играма ). Статичка издржљивост у снази карактеристична је за активности у којима је потребно одржавање одређеног положаја у току дужег времена ( стрељаштво, стреличарство...). 9

Одбојку карактерише велики број активности са савладавањем малих оптерећења, која се много пута понављају. Развијена специфична способност за испољавање издржљивости у снази пружа могућност коректору да одржава различите ставове, да поново снажно скочи у смечирању или блокирању. Издржљивост у снази обезбеђује да појава замора драстично не наруши основне структуре технике, што би смањило ефикасност играчау игри или тренингу. Испољавање наведених облика одбојкашке снаге на утакмици и тренингу зависи од многих фактора. Најважнији су наследни фактори и тренинг. Код врухунских одбојкаша и почетника уочене су велике разлике у испољавању снаге што показује да је одбојкашка снага и њено испољавање у игри специфично антропомоторичко својство које се може развијати. 2. 1. 3. ПСИХОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КОРЕКТОРА Дуго се сматрало да успех у спорту зависи од талента, кондиције, вежбања, тактикчке и техничке припреме, од објективних услова итд. Међутим данас се све више испитује утицај психолошких фактора односно значај специфичних психолошких способности и карактеристика личности спортиста. Спортска психологија је често оно што прави разлику између онога ко је добар и оног ко је шампион, дајући оно мало екстра предности над противником. Све добре спортске перформансе потичу од добре припремљености како физичке тако и менталне. Како би се постао најбољи, вештине које се поседују морају се искористити на најбољи могући начин. Често спортисти који су веома талентовани, никад не постигну своје врхунске перформансе, јер немају развијене менталне способности. Можда њихова концентрација «падне» у кључним моментима, можда је у питању недостатак мотивације или је тешко налазе кад раде под притиском. Спортска психологија је ту да помогне спортистима да развијају своје потенцијале и достигну перформансе о којима су сањали. Постизање циља је веома битна стартна тачка. Сви добри спортисти имају пред собом постављен циљ и развијен план о томе како ће га достићи. Како би циљеви стварно постали достижни, треба 10

се усредсредити на њих и били «фокусиран». Основни циљ код коректора је развој следећих психолошких карактеристика личности: 1. карактерне особине 2. емоционална стабилност 3. ителектуалне способности 4. вољни квалитети и друге пожељне психичке карактеристике ПОЖЕЉНЕ КАРАКТЕРНЕ ОСОБИНЕ КОД КОРЕКТОРА Под карактером и карактерним особинама подразумева се систем особина и црта личности које показују какво је понашање појединца у вези са датим моралним принципима и схватањима у друштву. Одбојка као колективни спорт са собом носи низ специфичности колективног живота и рада. Због своје улоге у тиму, коректор представља, назовимо га тако, универзалног играча. Он је играч који треба да зна да прими, одбрани и нападне. Морално психолошки квалитети таквог играча, свакако да морају бити на високом нивоу. Осим оних општих, он мора да поседује и неке специфичне моралнопсихолошке особине. Поред толеранције, дружељубивости, колективности, које треба да поседује сваки «добар» играч у тиму, код њега нарочито треба да се истиче: самопожртвовање, одговорност, солидарност, узвишеност, уздржљивост, самокритичност. Моралне норме о спортском начину вођења спортске борбе, треба стално неговати. Задовољавање личних спортских потреба треба да се истакне у први план.како се у одбојци оне могу задовољити само унутар екипе то уравнотеживање екипних и индивидуалних спортских циљева мора да буде потенцирано у свим вежбањима и такмичењима. Равноправност, човекољубље и слобода треба да буду идеали за изградњу моралних квалитета и цтра личности. ЕМОЦИОНАЛНА СТАБИЛНОСТ Једна од значајних, ако не и најзначајнија психолишка карактеристика је свакако емоционална стабилност спортисте. 11

Емоцијама спортиста изражава свој лични однос према својим и екипним активностима, противнику, тренеру, публици, победи и поразу и другим појавама у спорту. Како у другим спортовима тако и у одбојци, емоционална стабилност спортиста је од пресудног значаја у постизању врхунских резултата. Израженост емоција зависи од значаја такмичења и резултата за екипу и одбојкаша. Најзначајнија и јака емоционална узбуђења су: радост, жалост, гнев, бол и страх. Процес вежбања а посебно такмичења, одвија се у одређеним емоционалним стањима која имају позитиван или негативан утицај на антропомоторичку делатност играча. Примач у одбојци са улогом коју врши у току такмичења, односно игре, трпи велики емоционални притисак. У току такмичења се издвајају ситуације које имају велики утицај на емоционално стање коректора а то су: тај-брек и игра у завршници сета где успешни сервис, пријем сервиса, напад, контра и одрбана у већини случајева зависе од коректора а његово позитивно емоционално стање и спремност су од пресудног значаја у том тренутку. Примач као и остали играчи, треба да се оспособи да преузме мере за побољшање свог емоционалног стања за време активног дела игре а посебно у прекидима ( тајм-аут, промена између сетова). За спортску борбу према П. А. Рудику (1974), значајна су следећа емоционална стања: спортско узбуђење, спортско одушевљење, спортско супарништво, спортска част, спортски понос, спортски дуг, и одговорност. ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СПОСОБНОСТИ Интелигенција је општа или ментална способност која учествује у свему што радимо. Интелигенција спортиста има нормалну расподелу као што је то случај са становништвом у целини. Утврђено је да врхунски спортисти имају интелигенцију нешто изнад просека (115 ИQ ). Битно је да играч који игра на месту коректора у одбојци поседује способност да научи ново и непознато, да се сналази у различитим новим ситуацијама на основну мишљења, да се брзо сналази и адаптира на нове ситуације, јер поуздано је утврђено да је интелигенција у позитивној корелацији са успехом у спорту. 12

ВОЉНИ КВАЛИТЕТИ КОД КОРЕКТОРА Под вољом у психолошком смислу, подразумева се акција ка испуњењу неког циља. За одбојкаше она представља специфичну способност управљања својим понашањем у процесима вежбања и такмичењима где се на тај начин унапред постављен лични или екипни циљ. Одбојкашка активност је повезана са савладавањем потешкоћа како у процесу развоја тренираности ( техника, тактика), учењу одбојкашких садржаја савлађивање оптерећења тако и обавезама за одбрамбене акције, постизање норми као и испуњење обавезе за уговор... Основни циљ вољне припреме је да развија највише психичке појаве. Заједно са осталим облицима припреме (техника, тактика, кондиција), основни вољни квалитети спортисте подједнако морају да се истакну. Према Д. Калајџићу ( 1995 ), основни квалитети које коректор мора да стекне јесу: 1. Упорност- је квалитет који коректора стално побуђује да вежба, да се усавршава и такмичи. 2. Увереност- је вољни квалитет који код коректора отклања све сумње да то што ради јесте најбоље, и да га то води ка остварењу постављеног циља. 3. Издржљивост- квалитет који обезбеђује да коректор не напусти започету вежбу, да не попусти пред тешкоћама и да настави да се бори. 4. Самоконтрола- је квалитет који омогућује коректору да контролише своје поступке, негативне емоције. 5. Одлучност и решеност- су квалитети да коректор чини акцију без страха, да брзо доноси одлуке и да је спреман да их брзо спроводи у дело. 6. Дисциплинованост- квалитет који изражава способност коректора да своје активности и жеље потчини колективним и тимским интересима који воде ка коначном циљу. 13

7. Агресивност- је квалитет који се мора неговати у свакој нападачкој акцији. Сви описани квалитети јављају се повезано. Њихов развој усмерава тренер, али одговорност треба да преузме и сам играч јер је он основни креатор својих вољних квалитета. 2.2. МОДЕЛОВАЊЕ И МОДЕЛИ У СПОРТУ Конструкција најадекватнијег жељеног стања спортске активности, која нам омогућава да се проуче и припреме веома сложени тренажни процеси представља, уствари, оно што се назива моделовање у спорту. ( Малацко и сарадници, 2001) Како сваки спорт или спортска дисциплима представља моделну ситуациону моторичку структуру саму за себе и како међу спортовима скоро да непостоје сродне кретне структуре, моделовање у спорту представља веома сложени процес. Структуру већине спортова и спортских дисциплина чине низови основних и специфичних антропомоторичких и ситуационих способности као и кретне структуре које утичу на спортско резултатску вредност. Међу факторима успешности постоје они који су примарни, доминантни, они од којих успех превасходно зависи, и они секундарни, релевантни, мање важни, назовимо их потпомажући фактори. Сви ови фактори, и примарни и секундарни морају бити дефинисани хијерархијски ( линеарном једначином ). Овај начин је од огромне важности и у основи он представља постављање доминантних способности и карактеристика спортиста на врх, а секундарни, мање важни на дно хијерархијске лествице. Такође постоји могућност моделовања и у односу на класификацију по сродности већег броја спортова. Модели хијерархијске структуре спортова нам пружају податке о томе колико ендогених и егзогених фактора делује на појединачну спортску активност. То значи да фактори као што су антрополошке особине, способности и карактеристике, само фактори којима су коефицијенти различити од нуле ( имају ненулте коефициенте учешћа ), чине хијерархијску структуру или једначину спецификације, односно модел комплеситета тог спорта. 14

Утврђивање хијерархијске структуре изводи се применом математичкостатистичким методама а најчешћи облик изгледа овако (Малацко, 2001): R= (aifi) + ex где је : Р- резултат у спотру у одређеној грани Fi- број фактора од којих зависи успешност у спортској активности ai...an- коефицијент учешћа појединих фактора у доприносу спортског успеха ex- фактори грешке Када се сви фактори сматрају једнако важнима, број ненултих коефицијената у једначини довољне су информације о вредности једне спортске гране. Поседовање што већег броја ненултих коефицијената од стране неке спортске активности аутоматски значи повећање њиховог индивидуалног и друштвеног значаја. Све ово нам даје могућност одређивања вредности спортова првенствено са становишта друштвене и индивидуалне користи. Помоћу ове једначине, посебно се може одредити релативна вредност поједине спортске активности, узимајући у обзир хијерархију фактора. Ако је неки коефицијент једнак нули, фактор се помоћу те активности не може развити, и обратно, ако је којефицијент већи од нуле, фактор се може, али и не мора развити. Када се неки фактор може развити промене ће настати само под утицајем активности у којима тај фактор учествије. Вредност ове једначине јесте у томе да се на основу ње може вршити одабирање спортиста а самим тим унапред одредити успех у том спорту. Када су нам релевантни и доминантни фактори познати, успех у том спорту зависиће од генетичких потенцијала учеснока који се тим спортом баве. Познавањем ових фактора може се унапред одредити вероватноће успеха што је веома битно јер се на тај начин млади могу усмерити на спортове у којима би могли постићи значајне резултате. У многим спортовима једначина спецификације највећи допринос даје у програмирању тренажног рада. 15

Ако успех у неком спорту зависи од фактора који имају велике повратне коефицијенте, онда ће тренажни рад првенствено бити програмиран тако да се код спортиста праве и развијају способности и карактеристике од којих највише зависи успех у том спорту. Могућности једначине спецификације су многобројне. Осим већ наведених могућности и њене применљивости, она се може користити и у сврхе индивидуалног праћења, уношења корекција у методе обуке и тренинга, утврђивања разлика у особинама, способностима и карактеристикама ко спортиста као и значајног путоказа усмеравања целокупног тренажног процеса. Сложеност спортско тренажних проблема довела је до модела класификације по сродности спортова који су настали као теоријска и као практична нужност јер врло често није могуће обухватити све битне компоненте, њихова својства, међусобне везе појединих компоненти и елемената. Веома је добро познато да међу спортовима скоро да и непостоје сродне кретне структуре али и поред тога приликом анализирања појединих спортских активности постоји могућност одговарајуће класификације спортова са којим се већи број спортова може сврстати у одређени број сродних група а сходно томе постоји могућност конструисања и одговарајућих симулационих, симболичких и ситуационих модела. За непосредну практичну употребу од посебног значаја су такозвани ситуациони модели који се конструишу и формирају на бази променљивости које чине интегралну. Класификација ситуационих модела се, са обзиром, на карактер и доминацију морфолошко-функционалних,биохемичко-моторичких, биохемијско-физиолошких, когнитивно-конативних и социолошкогрупнодинамичких такмичарских активности може извршити на основу следећих критеријума (Малацко, 2000): 1. моноструктуралних цикличних ситуационих модела 2. полиструктуралних ацикличних ситуационих модела 3. полиструктуралних комплексних ситуационих модела Моноструктурални циклични ситуаицони модели су усмерени за изучавање покрета који садрже једну или више затворених структура у складу са законитостима за регулисање максималне ефикасности тих кретања.они обухватају активнисти којима је физикални циљ увек савлађивање властитим телом, који се објективно може мерити и где углавном доминира циклична 16

структурна кретња а резултат по правилу не зависи од кооперације између чланова групе. Постоје спортови у којима доминира структура : ацикличног типа (атлетски скокови и бацања, скокови у воду, прескоци у спортској гимнастици, дизање тегова, скијашки скокови...) цикличног типа ( атлетска трчања, пливање, веслање, бициклизам...) Полиструктурални ациклични ситуациони модели су усмерени на изучавање спортова где доминира ациклична структура кретања која се изводи и ограничава у контакту са партнером а резултат је обострана променљивост. Ова група спортова обухвата џудо, бокс, рвање, карате, мачевање, тенис, стони тенис и др. Активност ове групе спортова одвија се на основу званичних међународних правила које спортиста сме да примењује у циљу постизања повољног резултата. Основни циљ у току процеса тренинга је примена што ефикасијих кретних структура којима се решавају моторички задаци. Свака промена и развој у техници резултат су непрекидног трагања за што ефикаснијим начином извођења техничких елемената и развијенејих моторичких и функционалних способности а на основу биомеханичких истраживања и непрекидног проверавања ефикасности технике на такмичењима. Полиструктурални комплексни ситуациони модели су усмерени да изучавање спортова цикличног и ацикличног типа у којима резултат првенствено зависи од кооперације чланова екипе.основни циљ у спортским играма је постизање поготка а то зависи од сарадње између свих чланова екипе. На основу што успешније тактичко-техничке ефикасности, једна екипа функционише као специфичан систем сарадње кога чине играчи делујући као лична комуникациона мрежа. 17

2. 3. СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ИГРАЧА У ОДБОЈЦИ У одбојци, као и у другим спортским играма, тактика представља сложени део одбојкашке игре али примењује сер тек након што се савладају основни делови из психо-физичких и техничких делова одбојке, односно тек када играчи буду довољно психо-физички спремни и када буду могли правилно да изведу основне техничке елементе ( одбијања, дизања, блок, смеч ). Разлог је што су све ове радње зависне једна од друге и на тај начин чине нераздвојни део одбојкашке игре. Тактички системи се примењују у зависности од степена знања и могућности расположивих играча. Сам систем без квалитетних играча мало или уопште не вреди. Да би се тактичка знања играча могла успешно користити потребно је да се играчи придржавају основних тактичких принципа од којих зависи успешност екипе. Тактика и системи омогућавају да се све способности играча искористе колективним деловањем. Систематизација играча односи се на поделу улога играчима у игри. У саставу једног тима налазе се: дизач, коректор, средњи блокер, коректор и либеро. Одбојка је колективан спорт а ни у једној спортској игри зависност саиграча један од другог није у тој мери тако изражена као што је у одбојци. 2. 3. 1. ИНДИВИДУАЛНА ТАКТИКА Као у свакој спортској дисциплини тактика је битна да би се постигао успех, како колективни тако и индивидуални. Тако је и у одбојци. Свако од играча било да је он дизач, коректор, коректор, блокер или либеро захтева се одређено тактичко размишљање то јест одређивање тактичке улоге сваког играча. Играч који игра на месту '' дизача'' представља '' вођу'' када је реч о нападима на противничку екипу, јер практично од њега и полазе сви напади изузев ''сервиса и блока''. Улога му је и задатак да процењује коме ће, када и где по висини и дужини ''дићи'' лопту, при томе водећи рачуна где се налази противнички блок. Наравно да дизач мора имати увид у тренутну форму смечера као и важност поена. Примач је играч који има веома сложен тактички задатак. Сем дизања он обавља све остале елементе почевши од пријема противничког 18

сервиса, напада и контранапада до блокирања и нападања противника. Са обзиром на сложеност улоге коју обавља у игри, играч на месту коректора мора да поседује добру техничку припремљеност јер од технике зависи прецизност у одигравању сваког елемента. Што се тиче играча који игра на месту коректора, његова улога је у игри првенствено напад на противника. То су обично играчи који знају добро и прецизно да смечирају како из предње тако и из задње зоне ( зона до 3 метра ). Улога коју још врше у игри је блокирање док су од пријема ослобођени јер тај задатак имају коректори у тиму и либеро. Средњи блокери или популарно ''средњаци'' су играчи који нападају са средине и играју главну улогу у блокирању противника. Као што је случај са коректором тако су и средњаци ослобођени пријема с'тим што њих замењује либеро када се нађу у другој линији. За сваку одбојкашку екипу нужно је да упражњава три основна система: ( Гвоздановић, Л. и сарадници, 2001.) : 1. основни систем ''6+6 сви-све'' 2. систем ''4+2'' 3. систем ''5+1'' За извршавање свих ових задатака потребно је извршити селекцију играча најпре кроз основни систем пријем-сервиса ''сви-све'' ( 6+6 ). ОСНОВНИ СИСТЕМ 6+6 Ово је најједноставнији а самим тим и најлакши начин да почетници могу да га успешно примењују код пријема противничког сервиса. У пријему учествује пет играча а само је један дизач постављен уз мрежу. У овом систему сви играчи су у позицији да поред пријема сервиса дижу лопте, смечирају и блокирају зависно од зоне која се налази на терену. Нема никакве специјализације. Сви раде све, дижу, смечирају, блокирају и друго. Због обавезне ротације играчи се мењају у смеру казаљке на сату па су приморани да се нађу у свим зонама у терену. Зато су по овом систему у могућности да изводе све акције у одбојци. 19

Овај систем развија универзалност одбојкаша и омогућава да сваки играч искаже своје најјаче индивидуалне способности. То је уједно и прилика тренерима да оцене могућности и квалитет сваког играча по специјалности. Ово ће им истовремено послужити за примену следећег система који ће бити нешто сложенији где ће се наставити селекција по специјалности. СИСТЕМ ИГРЕ 4+2 Систем 4+2 је нешто сложенији од претходног и има најједноставнији и најцелисходниоји распоред играча и то из неколико разлога: -добар је за још недовоњно обучене играче, најприхватљивији због своје једноставности и једнако подељеног анагажовања сваког играча; -кроз овај систем се омогућава да сви играчи стекну и примењују све елементе одбојкашке игре; -систем 4+2 пружа већу могућност играчима да искажу своју специјалност тј. своје могућности у свим елементима одбојкашке игре; -посебно је важно истаћи да овај систем захтева два дизача. Основне и препознатљиве карактеристике система 4+2 су: У игри су два техничара; постоји начин дизања из предње и задње линије; постоје само три позиције за организацију пријема сервиса, које се дуплирају; дизачи као играчи у пољу, немају оптерећење припреме напада из друге линије; ако се у пољу одбрани дизач, он додаје лопту опет дизачу из прве линије; напад са корекције лако се замењује нападом из зона ВиВИ Подела играча у систему 4+2 У основној постави, односно у првој шесторци, екипе у систему 4+2 састав је следећи: -два дизача -два средњака -два примаца 20

У овом систему препознатљиве су три позиције за огранизацију пријема сервиса и организацију првог напада. То се после понавља са другим дизачем и то је све. На тај начин се уско специјализују, конкретизују улоге и задаци па се спровођење тих радњи и обуком на тренинзима долази до већег учинка сваког појединца на свакој конкретној позицији. Кроз игру свих шест позиција ротације лако се виде и утврђују управо само те три позиције које увек у реализацији напада остављају своје позиционе играче на своја места ( дизач на II, средњак на III и коректор на II ). СИСТЕМ 5+1 После система 4+2 прелази се на још сложенији систем 5+1 однсно систем са једним дизачем у првој постави.ово је систем који се примењује последњих петнаест година, и он обухвата систематизацију играча која је данас најактуелнија и по којој се врши моделовање играча у одбојци. Код овог система у првој постави екипе налазе се следећи играчи: -1 дизач -2 примаца -2 средња блокера -1 коректор -1 либеро Систем игре 5+1 у време када није било либера захтевао је већу ширину и способност свих играча у постави. Поготово средњи блокери а понекад и дизачи увођењем либера ослобођени су доброг дела оптерећања у игри. Класични систем 5+1 без либера, подразумева и комплекснији рад на обуци и усавршавању играча. Систематизацијом играча у постави било је тада препознатљиво и уобичајено да средњи блокери и коректори стандардно заузимају своје позиције у линијама одбране а највећа промена појавом либера је управо донела највеће измене у комплексном тренажном процесу. Примачи- као систематизовано место у постави имају незнатне измене у свом тренажном процесу појавом либера. У неку руку помаже им се, дели се оптерећење у игри у одбрани, раније су покривали средњаке када су назад а сада либеро њима помаже када су у пријему. Међутим, сада су коректори оптерећени у нападу поготово када су у задњој линији. Систематизовано место у игри-коректор сервиса и нападач, 21

поред тих улога мора све остале елементе технике и тактике да поседује на највишем нивоу јер су препознатљиви у игри, добијају пуно лопти, од њих се директно највише поена добије или губи. Према томе место коректора у игри је предодређено да обавља велики део посла у нападу а помоћ се добила у одбрани увођењем либера. То су основне разлике у систему 5+1 са и без либера што се тиче систематизованог места-коректора. Што се тиче промене у глобалу, у функционисању екипе у игри, са либером се далеко више постиже у пријему сервиса, игри у одбрани, па и у дизању када затреба. У истом моменту су се високи и троми играчи-средњи блокери ослободили за њих тешке обавезе пријема сервиса, ниског става у пољу, заштита сопствених смечера у нападу итд. али су се зато специјализовали за те три позиције када су у игри на мрежи користећи максимално оптерећења за то што се сада са правом од њих и очекује, на много вишем нивоу. У систему игре 5+1 дизач и коректор имају идентичну улогу и у игри са либером и без њега са незнатним олакшањима када ја либеро спреман технички да може да диже лопте које су на његовој страни-када дизач не стиже да то уради. У таквим околностима либеро мора да поред поштовања правила игре да поседује техничку спремност да припреми акцију која може да се реализује. Кроз описаних свих шест позиција у игри може се у систему 5+1 дочарати улога сваког систематизованог места у тиму, па и нагласити разлике са или без либера. 22

3. ПРЕДМЕТ, ЦИЉ, МЕТОД РАДА 3.1. Предмет рада Предмет овог рада су моделне карактеристике коректора у одбојци. 3.2. Циљ рада Циљ рада је приказ моделних карактеристика коректора у одбојци. 3.3. Метод рада Метод рада је дескриптиван (описан), а за писање рада је коришћена доступна литература, знање стечено на Спортској академији и играчко и тренерско искуство аутора. 23

4. КАРАКТЕРИСТИКЕ КОРЕКТОРА У ОДБОЈЦИ Моделне карактеристике обухватају све опште карактеристике везане за антропометрију, антропомоторику и психологију спорта. Како би се одредио најадекватнији модел коректора у одбојци, потребно је, изанализирати одређене способности и карактеристике коректора који се тренутно третирају као најбољи.за овај рад узети су узорци коректора из следећих земаља: Србије и Црне Горе, Бразила, Кубе, Пољске, Грчке и Аргентине који су играли Светску лигу 2005 (World League 2005). 4.1. Антропометрија и антропомоторика коректора Као што је на почетку рада већ објашњено, под антропометријом подразумева се техника којом се утврђују квантитативни показатељи раста, као што су: телесна висина и маса, обими делова тела као и кожни набори. Помоћу ове технике и узорка који предствљају по четири коректора из сваке, горе наведене екипе, одредиће се која је то просечна телесна висина и маса коректора према коме ће се касније правити и сам модел коректора у одбојци. Поред ових података у ртабелама су дате одређене антропомоторичке вредности: дохват у смечу и дохват у блоку. 24

4.1.1. Приказ основних података коректора по репрезентацијама КОРЕКТОРИ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ БРАЗИЛА Име и презиме: Андерсон Родригуес Датум рођења: 21.05.1974. Висина (цм): 190 Тел. маса: 95 Дохват у смечу и блоку: 330/321 Име и презиме: Dante Amaral Датум рођења: 30.09.1980 Висина (цм ): 201 Тел. маса (кг ): 86 Дохват у смечу и блоку: 345/327 Име и презиме: Andre Nascimento Датум рођења: 04.03.1979. Висина (цм ): 195 Тел. маса (кг ): 95 Дохват у смечу и блоку: 340/32 25

КОРЕКТОРИ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ КУБЕ Име и презиме: Osmany P. Juantorena Датум рођења: 12.08.1985. Висина (цм ): 190 Тел. маса (кг ): 78 Дохват у смечу и блоку (цм ): 350/330 Име и презиме: Yasser Portuondo Датум рођења: 02.02.1983. Висина ( цм ): 196 Тел. маса (кг ):90 Дохват у смечу и блоку (цм ): 351/319 Име и презиме: Tomas M. Aldazabal Датум рођења: 30.05.1976. Висина (цм): 193 Тел. маса (кг ): 83 Дохват у смечу и блоку (цм ): 360/340 26

КОРЕКТОРИ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ ПОЉСКЕ Име и презиме: Piort Gruszka Датум рођења: 08.03.1977. Висина (цм ):206 Тел. маса (кг ): 102 Дохват у смечу и блоку (цм ): 352/325 Име и презиме: Dawid Murek Датум рођења: 24.07.1977. Висина (цм ): 196 Тел. маса (кг ): 94 Дохват у смечу и блоку: 341/325 Име и презиме: Mariusz Wlazly Датум рођења:04.08.1983. Висина (цм ): 195 Тел. маса (кг ): 75 Дохват у смечу и блоку (цм ): 362/343 27

КОРЕКТОРИ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ ГРЧКЕ Име и презиме: Tontor-Zlatko Baev Датум рођења: 31.05.1977. Висина (цм ): 200 Тел. маса (кг ): 95 Дохват у смечу и блоку ( цм ): 340/333 Име и презиме: Ilias Lappas Датум рођења: 20.07.1979. Висина (цм ): 194 Тел. маса (кг ): 92 Дохват у смечу и блоку ( цм ): 335/320 Име и презиме: Chrysanthos Kyriazis Датум рођења: 21.04.1972. Висина (цм ): 195 Тел. маса (кг ): 84 Дохват у смечу и блоку (цм ): 338/322 28

КОРЕКТОРИ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ АРГЕНТИНЕ Име и презиме: Gustavo Scholtis Датум рођења: 16.12.1982. Висина (цм ): 203 Тел. маса (кг ): 70 Дохват у смечу и блоку (цм ): 341/320 Име и презиме: Jeronimo Bidegain Датум рођења: 16.01.1977. Висина (цм ): 200 Тел. маса (кг ): 96 Дохват у смечу и блоку (цм ): 352/335 Име и презиме: Gaston Giani Датум рођења: 26.04.1979. Висина (цм ): 193 Тел. маса (кг ): 83 Дохват у смечу и блоку (цм ): 345/330 29

Табеларни приказ вредности за висину, телесну масу, скок у смеч, блок и старосна доб коректора Кубе, Пољске, Бразила, СЦГ-а, Грчке и Аргентине који су учествовали у Светској лиги 2005. ТАБЕЛА 2 Презиме и име репрезентација старосна доб телесн а висина (цм) телесн а маса (кг) дохват смеч (цм) дохват блок (цм) Алдазабал М. Куба 29 193 83 360 340 Томас ПортуондоYассер Куба 22 196 90 351 319 Јуанторена Куба 20 190 78 350 330 П.Османy Диаз Ц. Yоандри Куба 20 196 89 358 328 Грусзка Пиотр Пољска 28 206 102 352 325 Мурек Даwид Пољска 28 196 94 341 325 Сзyмански Пољска 27 202 92 345 328 Грзегорз Wлазлy Мариусз Пољска 22 195 75 362 343 Годоy Ф. Гилберто Бразил 29 192 85 325 312 Насцименто Андре Бразил 29 195 95 340 320 Родригуез Бразил 31 190 95 330 321 Андерсон Амарал Данте Бразил 25 201 86 345 327 Константинос Грчка 28 195 87 341 320 Цхристофиделис Гиордас Марио Грчка 32 202 90 356 341 Цхрисантхос Кyриазис Грчка 33 195 84 338 322 Баев Тондор Грчка 28 200 95 340 333 Сцхолтис Густаво Аргентина 23 203 70 341 320 Бидегаин Аргентина 28 200 96 352 335 Јеронимо Торцелло Маxимо Аргентина 24 198 88 345 315 Гиани Гастон Аргентина 26 193 83 345 330 ТОТАЛ / 27 196 88 345 325 30

Из табеле 2, може се одредити најстарији,најмлађи, највиши и најнижи коректор, као и који од ових коректора има највећи и најмањи дохват у смечу и блоку. Па тако, најстарији коректор из ове групе је Константинос Цхристофиделис, коректор из Грчке, који има 33 године, док је најмлађи коректор из Кубе, Османy П. Јуанторена, који има 20 година. Пиотр Грусзка из Пољске је највиши коректор- 206цм, телесна маса му је 106кг, дохват у смечу и блоку ( 352/325 цм). Најнижи коректори су Родригуез Андерсон из Бразила и Османy П. Јуанторена из Кубе који су високи 190 цм. Највиши дохват и у смечу и у блоку има Мариусз Wлазлy, коректор из Пољске и то 362цм дохват у смечу, и 343цм дохват у блоку. Најнижи дохват у смечу има Родригуез Андерсон из Бразила 330цм; а најнижи дохват у блоку има Годоy Филхо Гилберто такође коректор из Бразила, 312цм. Ови подаци указују на чињеницу, а то је да антропометријски параметри играча нису повезани са његовим антропомоторичким способностима, јер се из овог истраживања јасно види да највиши коректор, из ове групе која је одређена као узорак, нема и највиши дохват ни у смечу ни у блоку (где је потребна експлозивна и брзинска снага ), што би се по његовој висини дало очекивати. Напротив, играч који има највиши дохват у смечу и блоку, висок је 195 цм. Из овога се види да поред стечених фактора, важну улогу имају и наследни фактори. Из табеле 2, и узорка који је узет за ово истраживање (24 коректора из 6 екира (Куба, Бразил, СЦГ, Пољска, Грчка, Аргентина) који су учествовали у Светској лиги 2005), дошло се до података потребних за прављење модела коректора у областима антропометрије и антропомоторике. Просечна старосна доб ових коректора је 27 година, телесна висина 196 цм, телесна маса 88 кг, дохват у смечу износи 345 цм док је дохват у блоку 325 цм.ово су параметри које модел савременог коректора треба да поседује. 31

Поред основних података ( висина,телесна маса... ), за прављење савременог модела коректора важна је и сама ефикасност играча на утакмици.преко узорка, у табели 3, рангирани су коректори по успешност осталим елементима на утакмици ( смеч, блок, сервис ), где је приказано 12 најефикаснијих коректора у игри. ТАБЕЛА 3 Презиме и име репрезентација смеч блок сервис тотал Јуанторена Османy Куба 28 5 6 39 Данте Амарал Бразил 27 4 / 31 Андре Насцименто Бразил 24 4 1 29 Wлазлy Мариусз Пољска 19 10 / 29 Грусзка Пиорт Пољска 24 1 1 26 Сзyмански Грзегорз Пољска 23 2 / 25 ПортуондоYассер Куба 14 1 / 15 Мурек Даwид Пољска 11 / / 11 Диаз Ц. Yоандри Куба 7 / / 7 Андерсон Родригуез Бразил 1 / 1 2 ТОТАЛ / 18 2 1 21 32

5. ТРЕНИНГ КОРЕКТОРА У ОДБОЈЦИ 1.У овој вежби тренер стоји поред корпе и додаје лопте дизачу који диже лопте преко главе коректору у другу линију(зону 1).Коректор смечује лопте произвољно. 2.Сервери сервирају лопту у зону 5 и 6,после пријема дизач диже прву лопту у задњу линију затим иде одма други сервис и дизач диже лопту у предњу линију (зону 2)коју исти играч смечује после брзог извлачења. а)смечује се паралела б)смечује се дијагонала 3.У овој вежби коректор има насупрот себе блок који који му представља препреку ка узимању поена.игра се до 15 поена коректор против блока. а)јединачан блок б)двојни блок в)тројни блок 33

4.Коректор мора прво да одбрани лопту која је одмечована из ѕоне 4 попаралели затим му ту исту лопту дизач диже у другу линију (зону 1) и са задатком је напада. а)смечује паралелу б)смечује дијагоналу 5.Коректор се извачи из активног блока и брани кратку дијагоналу после које следи смеч из зоне 2 на јединачан блок 6.Коректор смечује сам против целе екипе и и мора да узме поен.ако екипа у одбрани изблокира коректора или додирне лопту два пута,броји се као поен за одбрану.игра се д.о 15 34

6. ЗАКЉУЧАК Одбојка спада у најкомплексније спортске игре.управо та њена комплексност је сврстана у групу најзанимљивијих спртова за гледање и играње. Широке народне масе се могу поистоветити са најбољим играчима који им врло лако постају омиљене личност, хероји. У савремено доба одбојка стиче све више публике, и све више младих се опредељује управо за овај тимски спорт. Људи убрзо постају везани за овај спорт, јер обилује разним карактеристикама које су веома занимљиве за гледати и играти. Одбојка је динамичан спорт, и са правилима који не остављају места за грешке веома напет и занимљив за све који се баве њиме,или су само непосредни посматраоци. Одбојка је спортска игра надигравања људским психофизицким способностима. Коректор је играч који је у дијагонали са техничаром. Његова главна одлика је напад. Ако постоји неки играч који треба, и може кориговати тешке лопте у нападу, проћи у нападу у преломним тренутцима тај играч је коректор. Не може се замислити нека врхунска екипа без врхунског играча на овом месту. У већини екипа најбољи играчи су на месту коректора. Главне караректеристике коректора су: снажан и висок одраз, велика снага ударца, прецизност, сигурност у нападу и блоку коју пружа саиграчима и разоран сервис. Зона нападу у којој су коректори најуобојитији је зона 1(зона одбране), иначе нападају и из зоне 4 и 2. Медју најбоље светске коректоре спадају: Иван Миљковић (СЦГ); Andre Nasimento i Anderson (БРАЗИЛ); Lajonel Maršal (КУБА). 35

ЛИТЕРАТУРА 1. Гроздановић, С. и сар. (2001). Одбојка АБЦ. Београд: Бонарт. 2. Илић, С. (1979). Техника одбојке. Нови Сад: Југословенски завод за физичку културу и медицину спорта. 3. Илић, С. (1983). Методика одбојке. Нови Сад: Југословенски завод за физичку културу и медицину спорта. 4. Илић, С. (1985). Физичка припрема одбојкаша. Нови Сад: Југословенски завод за физичку културу и медицину спорта. 5. Јанковић, В., Марелић, Н. (1995). Одбојка. Загреб: Кинезиолошки институт. 6. Костић, Р. (2000). Теорија и методика спортске игре - одбојка. Ниш: Факултет физичке културе. 7. Копривица,В. (1998). Основе спортског тренинга ( И део). Београд: КСЦ. 8. Лукман, Л., Лукман, А. (1999). Биомеханика спорта. Београд: Спортска академија. 9. Нешић, Г. (2000). Физичка припрема одбојкаша. Београд: Семинар одбојкашких тренера ОСС. 10. Нешић, Г. (2002). Основи антропомоторике. Београд: Спортска академија. 11. Малацко,Ј. (2000). Основе спортског тренинга. Београд: Спортска академија. 12. Михајловић, М. (1999). Спортови снаге и фитнес. Београд: Спортска академија. 13. Томић, Д., Немец, П. (1989). Теорија одбојкашке праксе. Београд: самостално издање аутора. 36