Сања Мандарић ЕФЕКТИ ВЕЖБАЊА ПО ПРОГРАМУ "HIGH-LOW" АЕРОБИКА КОД УЧЕНИЦА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Abstract EFFECTS OF «HIGH-LOW» AEROBICS PROGRAMME EXERCISES ON THE 7 th GRADE SCHOOLGIRLS The existing researches have shown that the current curriculum cannot provide the continuity of exercise or the realisation of single tasks set within the physical education curriculum and that there exists a strong need for the inovations in teaching. Inevitably, the above statement has triggered the following question: could aerobics, as a world popular system of exercise, be, as such, applied also in our country within the primary school education curriculum? The research was conduced on the sample of 63 schoolgirls attending the 7 th grade of «Jovan Jovanovic Zmaj» primary school from Kanjiza, divided into two groups (one experimental and the other control group). The experimental factor was represented by specially designed classes of aerobic exercises with music based on the «high-low» aerobics model conducted in the experimental group, while the control group followed the Physical Education curriculum set by the Serbian Republic Ministry of Education. The effects of «high-low» aerobics were monitored within the frame of motor (sixteen variables) and funcional (three variables) abilities. The research results show that the programmed exercises with music based on the «high-low» aerobics model have influenced the improvement of motor and functional abilities of the 7 th grade schoolgirls as opposed to the control group. The biggest improvement is noticed in the maximum oxygen uptake and variables within the frame of general coordination and the rhythm-based coordination. The obtained results of the research point out the applicability of the aerobic exercise with music based on the «high-low» aerobics model within the physical education curriculum, the goal of which is a precise dosage of exercise and realisation of aims and tasks of physical education. Key Words: PHYSICAL EDUCATION / FUNCTIONAL ABILITIES / MOTORIC ABILITIES / AEROBICS /»HIGH-LOW» AEROBICS 62 Годишњак 12 (2004)
1. УВОД Аеробик је систем вежбања и начин живљења, који већ четрдесет година егзистира како у свету, тако и код нас. Чињеница је да је аеробик своју практичну применљивост доживео, као рекреативан вид вежбања, а од 1983. године о аеробику се може говорити као спортској дисциплини. Међутим, тако популаран систем вежбања није пронашао своју применљивост у оквиру наставе физичког васпитања. Поставља се питање ЗАШТО? Налазимо се у јеку великих промена васпитно-образовног система и у периоду реформи школства, које са једне стране имају за циљ унапређење, осавремењавање и побољшавање процеса рада. Тренутно стање физичког васпитања указује, да укупни ефекти наставе не могу у довољној мери ефекасно да реше постављени циљ и задатке, да задовоље жеље и потребе ученика. Разлог оваквих проблема ''лежи'' у чињеници да се у школама, проблеми решавају углавном на класичан и превазиђен начин, поштујући старе организационе форме и моделе рада. Настава физичког васпитања указује на нерационалност и неефикасност актуелне праксе, ''посустајући'' у праћењу савремених светских токова и трендова. У циљу проналажења решања за побољшање и унапређење процеса наставе физичког васпитања савременијим наставним моделима, а у духу тренутних реформи јавила се идеја о примени аеробика у оквиру наставе физичког васпитања основне школе. Сходно томе, јавило се интересовање за проучавање ефеката аеробика, односно "high-low" аеробика, као система вежбања уз музику, код ученица основне школе. "High-low" аеробик је систем вежбања уз музику, који карактеришу основни облици кретања: ходање, трчање, скокови, поскоци, кораци у свим смеровима, као и њихове комбинације, врло често повезане у плесне кораке, уз различите (у зависности од равни, интензитета, темпа) покрете рукама. Сва ова кретања се могу изводити у месту, али и у кретању (у простору), у различитим равнима, различитом временском трајању (темпо, ритам, трајање), којег одређује музика. Оптималан ниво за успешно извођење ових кретних структура зависи од саме природе кретања, претходног знања и нивоа мотивације. Тако се интензитет вежбања може окарактерисати као "high impact" (висок интензитет) и "low impact" (низак интензитет), који одређују природу кретања у односу на применљиви интензитет на часу. "High-low aerobic" се састоји од најразличитијих кретања, која се изводе у месту и кретању, и могу се поделити на покрете ногама и покрете рукама. Годишњак 12 (2004) 63
Поред ових основних кретања, у оквиру "high-low" програма аеробног вежбања, примењују се и вежбе истезања мускулатуре (''stretching''), вежбе за развој снаге, повезаних у координацијско-ритмичке целине. Популарност аеробика, као система вежбања уз музику, лакоћа у конципирању часа, утицај на психосоматски статус појединца, ''пробудио'' је интересовање за ову тему и тежњу ка унапређењу ефикасности процеса наставе физичког васпитања основне школе, применом програма "highlow" аеробика. Сходно томе, предмет истраживања је проучавање ефеката и доприноса вежбања по програму "high-low" аеробика код ученица седмих разреда основне школе у настави физичког васпитања. Циљ овог рада је да се утврди утицај вежбања по програму "highlow" аеробика, код ученица седмих разреда основне школе, на њихове одабране моторичке и функционалне способности. 2. МЕТОДЕ ИСТРАЖИВАЊА Целокупан програм експерименталног поступка реализован је у О.Ш. ''Јован Јовановић Змај'' из Кањиже. Експеримент је спроведен у временском периоду од осам недеља са три часа недељно, односно 24 часа укупно реализованог експерименталног програма. У току примене експерименталног програма, експериментална група је похађала програмирану наставу "high-low" аеробика, а контролна група уобичајену наставу физичког васпитања, односно наставне јединице из атлетике и одбојке. Узорак испитаника сачињавале су ученице седмих разреда О.Ш. ''Јован Јовановић Змај'' из Кањиже (Н=63), просечне старости 13,4 година подељених у две (експерименталну и контролну) групе. Експерименталну групу су сачињавале 32 ученице, а контролну групу 31 ученица седмих разреда, које нису имале нека хронична оболења или деформитете кичменог стуба и екстремитета, односно обољења за које није индикована физичка активност. Истраживањем су обухваћене варијабле, које је ради систематског приказа могуће поделити у следеће групе: Варијабле из простора функционалних способности: фреквенција срца у миру (Фр мир ), фреквенција срца при оптрећењу (Фр опт ), максималан утрошак кисеоника (VО 2 макс). Варијабле из простора моторичких способности: 64 Годишњак 12 (2004)
Варијабле из простора снаге: скок у даљ из места (СДаљ), троскок из места, (ТрсМ), дубоки чучањ за 30 секунди, (ДЧ30), подизање трупа за 30 секунди (Птр30), издржај у згибу (ИзЗг). Варијабле из простора опште координације: осмица са сагињањем (Осмица), кораци у страну (КорСт), окретност на тлу (ОкрТл). Варијабле из простора координације у ритму: неритмичко бубњање (НрБуб), бубњање ногама и рукама (БубНР), поскоци у ритму (ПосРит). Варијабле из простора фреквенције покрета: тапинг ногом (ТапН), тапинг руком (ТапР), скипинг (Скип). Варијабле из простора флексибилности: претклон на клупици (ПрКл), искрет палицом (ИскПал). Сви подаци су обрађени поступцима дескриптивне и компаративне статистике. Из простора дескриптивне статистике за сваку варијаблу одређене су репрезентативне мере централне тенденције и мере дисперзије. У простору компаративне статистике примењене су дискриминативне статистичке процедуре, анализа варијансе по моделу поновљених мерења (АNOVA-Repeated Measures). У току нумеричке обраде података, дискриминативна анализа иницијалних вредности је указала да групе у одређеном броју варијабли нису биле хомогене. Сходно томе, јавила се потреба за одређењем индекса напредовања, у циљу елиминисања паразитарног фактора исказаног у форми нехомогених група. Сви подаци су обрађени у рачунарском центру Факултета спорта и физичког васпитања у Београду, на персоналном рачунару Пентиум III, уз употребу апликационог система СПСС. 2.1. Експериментални програм Програм експериментално програма био је конципиран за сваку наставну јединицу програма вежбања "high-low" аеробика, прилагођен четрдесетпето минутном часу физичког васпитања. Свака наставна јединица је била подељена на уводни, главни и завршни део часа. Основна карактеристика вежбања у уводном делу часа су основни кораци и просте кретне структуре, рад са малим амплитудама покрета, вежбе истезања, умерен темпо рада, координацијско једноставне вежбе уз кранијалнокаудални или обрнут редослед извођења вежби. Ова фаза часа је трајала од 8-12 минута, уз примену фонталног облика рада са ученицама. Годишњак 12 (2004) 65
Главни део часа вежбања по програму "high-low" аеробика, састављен је од кретања која су усмерена на развој кардиоваскуларних и респираторних способности, развој издржљивости, јачању мускулатуре доњих екстремитета и потрошњу велике количине енергије ученица. Ова кретања су се изводила у месту и кретању различитим темпом и ритмом. Темпо музике је бржи него у уводном делу часа и креће се од 140-155 откуцаја у минути. У главном делу часа примењене су кореографије које су се састојале из покрета руку и ногу повезаних у једну целину. Кореографије су садржале кораке из следеће групе корака: кораци са привлачењем (''step touch''), кораци са подизањем (''lift steps''), скокови (''jumping''), поскоци (''step hop''), трчећи кораци (''jogging''), кораци са издржајем (''non-impact aerobics''), плесни кораци (''dance steps''). Овај део часа је трајао између 15-20 минута, и којем су ученице непрекидно биле активне. Након спроведене и научене кореографије, у главном делу часа спроводиле су се вежбе јачања мишића трбушног зида, мишића леђа, мишића руку и раменог појаса, мишића абдуктора и адуктора, као и мишића глутеалне регије. У спровођењу експерименталног поступка, у оквиру завршног дела часа, примењена је ''мека'' метода вежби истезања чије је темеље поставио Боб Андерсон. Вежбе истезања су се изводиле према следећој шеми: лагано истезање (''еаsy stretch'')-опуштање-поновно истезање (''developmental stretch''). Музика у току овог дела часа је обавезно било умирујућа (50-90 откуцаја у минути). 3. РЕЗУЛТАТИ СА ДИСКУСИЈОМ Након експерименталног програма вежбања "high-low" аеробика, у експерименталној групи, уочене су позитивне промене како моторичких тако и функционалних способности. Измерене промене се најбоље могу уочити анализом индекса напредовања. У табели бр. 1 приказане су просечне вредности (М) индекса напредовања моторичких и функционалних способности експерименталне и контролне групе, и њихов резултат укупног (Ф тест) варијабилитета. 66 Годишњак 12 (2004)
Табела бр.1 Индекс напредовања моторичких и функционалних спoсобности ученица експерименталне и контролне групе ВАРИЈАБЛА Е М (%) К СДаљ 2.4 1.1 4.1 0.0205* ТрсМ 6.2 0.6 27 0.0001* ДЧ30 8.3 2.8 19.5 0.0001* Птр30 16.8 4.8 16.7 0.0001* ИзЗг 4.3 3.8 2.4 0.1008 Осмица 10.4 2.2 36.2 0.0001* КорСт 15.7 11.4 4.5 0.0137* ОкрТл 6.6 2.8 5.1 0.0081* НрБуб 46.2-7.4 74.2 0.0001* БубНР 65.4 2.1 43.8 0.0001* ПосРит 99.5 27.6 9.3 0.0001* ТапН 12.2 3.8 40.3 0.0001* ТапР 28.1 3.9 40.7 0.0001* Скип 34.5 10.3 42.7 0.0001* ПрКл 4.7-0.8 19.7 0.0001* ИскПал 8.5 3.3 10.5 0.0001* Фр мир 6.4 2.5 18.7 0.0001* Фр опт 0.6 0.7 8.2 0.0005* VО 2 макс 11.2-1.4 135 0.0001* Ф П У графикону бр. 1 приказане су просечне вредности (М) индекса напредовања моторичких и функционалних способности експерименталне и контролне групе. Годишњак 12 (2004) 67
Графикон бр.1 Просечне вредности (М) индекса напредовања моторичких и функционалних способности ученица експерименталне и контролне групе % 120 100 80 60 40 20 0-20 ИНДЕКС НАПРЕДОВАЊА Е ГРУПА К ГРУПА ВАРИЈАБЛЕ Увидом у резултате индекса напредовања, може се уочити напредак сваке групе под утицајем одређеног програма (експериментални и настава физичког васпитања) вежбања. С обзиром на то да аеробно вежбање уз музику карактерише извођење покрета и кретања целог тела уз одређен ритам, односно музику, овакво побољшање резултата има оправдање. Резултати индекса напредовања (табела бр. 1, графикон бр. 1) варијабли из простора моторичких способности указују да је највеће побољшање резултата уочено у варијаблама из простора координације у ритму, координације и фреквенције покрета. Овако високи резултати индекса напредовања варијабли из простора координације у ритму са једне стране могу се образложити позитивним утицајима наставе аеробика, а са друге стране треба имати у виду постојање могућности да је ученицама задатак на финалном мерењу био лаган. Међутим, може се претпоставити да су резултати финалног мерења, резултат вежбања задатих кретних структура (кореографије) у одређеним ритмичким структурама четворочетвртинског такта. Собзиром на то да аеробно вежбање уз музику карактерише извођење покрета и кретање целог тела уз одређени ритам, односно музику, постоји претпоставка о позитивном утицају наставе аеробног вежбања уз музику на способност памћења (меморисања), формирања пажње и перцепције ритма, који су одговорни за успешно извођење тестова за процену координације у ритму. 68 Годишњак 12 (2004)
Поменути тестови за процену координације у ритму захтевају структуирање задатог низа покрета у једну ритмичку целину. Након спроведеног мерења (бубњање ногама и рукама; неритмичко бубњање) и одређивања индекса напредовања запажа се да су ученице највише напредовале у могућности изражавања способност креације таквог ритма који одговара задатој структури покрета и првенствено зависи од њиховог ''унутрашњег'' ритма. За разлику од ова два теста за процену координације у ритму, код теста поскоци у ритму, који подразумева извођење покрета (у једнаким интервалима) у складу са спољашњим ритмом уочава се још веће напредовање (Инx Е =99,5%). Извођење овакве врсте покрета је карактеристично и за аеробно вежабање уз музику. Увидом у резултате индекса напредовања варијабли из простора координације, уочава се побољшање резултата експерименталне и контролне групе под утицајем примењених програма (експерименталног и наставе физичког васпитања). Међутим, побољшање резултата под утицајем "high-low" аеробног програма вежбања се статистички значајније разликује у односу на побољшање резултата под утицајем наставе физичког васпитања. Резултати истраживања се налазе у оквирима навода појединих истраживача из области аеробног вежбања уз музику. Тако Загорц, М. (2000) наводи, да се аеробним вежбањем уз музику развијају скоро све врсте координације, а да је побољшање резултата координације у "highlow" аеробику резултат примењених кореографија, састављених од великог различитих кретних структура целога тела, које се изводе у задатом ритму и темпу. Анализа добијених резултата у осталим одбраним варијаблама моторичког простора указују на чињеницу, да је доследно реализован експериментални поступак, у настави физичког васпитања, позитивно утицао на одређене промене у истраживаном простору. Резултати истраживања указују да посебно изабрана музичка пратња, приликом вежбања, не само да утиче на успостављање пријатне атмосфере за вежбање, ритам и темпо вежбања, већ и на побољшање моторичких способности. Генерална оцена ефеката вежбања по програму "high-low" аеробика, показује статистички значајно побољшање ниво праћених варијабли (табела бр. 1, графикон бр. 1). Добијени резулати указују да аеробно вежбање уз музику, као један иновативни програм у настави физичког васпитања, може представљати једно погодно средство за интензификацију наставе физичког васпитања уз постизање оптималног оптерећења организма сваке ученице (ученика). Ово се регулише брзином извођења покрета, ритмом вежбања и бројем понављања. Годишњак 12 (2004) 69
У настави физичког васпитања аеробно вежбање уз музику се може спроводити као средство побољшања моторичких способности, у оквиру целог часа или уводно-припремне фазе. Увидом у резултате индекса напредовања, уочава се статистички значајна разлика унутар експерименталне групе између иницијалног и финалног мерења (табела бр. 1, графикон бр. 1). Резултати истраживања показују да је експериментални програм, спроведен у настави физичког васпитања имао позитиван утицај на побољшање нивоа функционалних способности ученица седмих разреда. Под утицајем вежбања по програму "high-low" аеробика, највећи напредак ученица седмих разреда уочава се у максималном утрошку кисеоника (Инx Е =11,2%). Упоређујујући наставу физичког васпитања и експериментални програм и њихов утицај на максималан утрошак кисеоника, уочава се да су ученице контролне групе постизале слабије резултате у односу на ученице експерименталне групе (табела бр. 1; графикон бр. 1), односно да је аеробно вежбање уз музику три пута недељно у трајању једног школског часа побољшало резултате максималног утрошака кисеоника. Добијени резултати истраживања се налазе у оквирима резултата до којих су дошли и други истраживачи [Clearly,M.L., Moffatt,R.J., Knutzen,K.M. (1984), Watterson,V.V.(1984), Eickhoff,J., Thorland,W., Ansorge,C. (1983) Blyth,M., Goslin,B.R.(1985), Загорц, М. и сар. (1996)]. У истраживањима ''The American College of Sports Medicine (ACSM)'' (1997), као и Загорц, М. и сар. (1996) наводе, да вежбање које се спроводи 20-60 минута у аеробном режиму, 3-5 пута недељно утиче на побољшање кардиоваскуларне издржљивости (''cardiovascular endurance''), односно на кардиоваскуларни систем. Резултати истраживања у варијаблама из простора функционалних способности указују, да је систематско аеробног вежбања уз музику имало позитиван утицај на поменуте варијабле и да су задовољени и остварени посебни задаци аеробног вежбања уз музику. Поменути резултати, не умањују значај и утицај наставе физичког васпитања, односно наставе атлетике и одбојке на функционалне способности ученица, већ указују на оправданост експерименталног поступка у оквиру наставе физичког васпитања. 70 Годишњак 12 (2004)
4. ЗАКЉУЧАК Генерелно се може закључити да је након осам недеља експерименталног програма вежбања "high-low" аеробика, дошло до побољшања моторичких и функционалних способности ученица седмих разреда. Уз обавезне ограде да се не погреши у закључивању, може се рећи да је експериментални поступак вежбања по програму "high-low" аеробика резултирао позитивним утицајем на одабране моторичке и функционалне способности. Резултати истраживања показују да експериментални програм у односу на класичну наставу физичког васпитања имао значајно повећање у односу на моторичке и функционалне способности ученица седмих разреда основне школе. Истраживање упућује на већу могућност оптимализације, рационализације и интензификације наставног процеса у смислу оперативне ефикасности решавања задатака наставе физичког васпитања. 5. ЛИТЕРАТУРА 1. Blessing,D.L., Wilson,G.D., Puckett,J.R., Ford,H.T. (1987): The physiologic effects of eight weeks of aerobic dance with and without hand-held weights. American journal of sprots medicine (BalTImore) 15(5), 508-510 Refs:11 2. Blyth,M., Goslin,B.R. (1985): Cardiorespiratory responses to "aerobic dance. Journal of sports medicine and physical fitness (Torino, Italy) 25(1/2), 57-64 Refs:21 3. Вишњић, Д. (1987): Подстицање ученика на самостално вежбање као фактор успешности наставе физичког васпитања. Докторска дисертација, ФФК, Београд. 4. Eickhoff,J., Thorland,W., Ansorge,C.(1983): Selected physiological and psychological effects of aerobic dancing among young adult women. Journal of sports medicine and physical fitness 23(3), 273-280 Refs:28 5. Загорц, М., Бергоч, Ш. (2000): Методе поучавања в аеробики. Факултет за шпорт, Љубљана. 6. Clearly,M.L., Moffatt,R.J., Knutzen,K.M. (1984): The effects of two-and threeday-per-week aerobic dance programs on maximal oxygen uptake. Research quarterly for exercise & sport (Reston, Va.) 55(2), 172-174 Refs:11 7. Watterson,V.V. (1984): The effects of aerobic dance on cardiovascular fitness. Physician and sportsmedicine (Minneapolis, Minn.) 12(10), 138-141; 144-145 Refs:11 Годишњак 12 (2004) 71