«END OF PIPE» TEHNIKA

Škola za zaštitu životne sredine, Water Workshop - Kvalitet voda Novi Sad, 2-5. septembar, 2014. 1 OKRUGLI STO: ZNAČAJ KONTROLE OTPADNIH VODA NA IZVORU ZAGAĐENJA «END OF PIPE» TEHNIKA TRETMANA OTPADNIH VODA Profesor dr Božo Dalmacija Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine WW 2014, Novi Sa d, 02-05. septe embar 2014.

PRIMENA «END OF PIPE» TEHNIKA TRETMANA OTPADNIH VODA Jedna od najvažnijih činjenica je da se obezbedi primena eliminacije, redukcije zagađenja vode na izvoru (mestu nastanka) umesto na kraju ili pre tretiranja produkovane otpadne vode. Tehnike minimizacije otpada se široko primenjuju u industriji i podrazumevaju sledeće relacije sa tokovima otpadnih voda: redukcija zapremine, redukcija dužine emitovanja, eliminacija i ij ili smanjenje j koncentracije određenih đ supstanci, povećanje održivosti ponovne upotrebe. WW 2014, Novi Sad d, 02-05. septe mbar 2014. 2

KAKO TO POSTIĆI? Ako se resursi kao što su voda i energija koriste štedljivo, njihova potrošnja će se smanjiti. Zagađenost otpadne vode se može smanjiti eliminisanjem i i otpada (otpadnih voda) što je bliže moguće njegovom izvoru. Nus-proizvodi treba čuvati odvojene jedne od drugih, a ne namerno ih mešati sa vodom 3 WW 2014, Novi Sa ad, 02-05. septe embar 2014.

Količina otpada se može smanjiti merama kao što su, npr. ponovna upotreba nus-proizvoda tamo gde je to moguće. Potrošnja i emisije se moraju meriti; tehnike mogu biti identifikovane da se i jedno i drugo smanji; rezultati se mogu razmenjivati a tehnike isprobavati i testirati. Akcioni planovi u kojima se imenuju odgovorni pojedinci i vremenski rokovi se mogu napraviti i pratiti. WW 20 14, Novi Sad, 02-05. septemb bar 2014. Motivisanje i uključivanje osoblja kao i obezbeđivanje obuke i promovisanja šireg razumevanja procesa, mogu podstaći pozitivan stav prema korišćenju BAT 4

Opšti dizajn postrojenja za tretman industrijskih otpadnih voda mora biti u u skladu sa osnovnim principima održivog razvoja. Moraju se menjati zastarela načela Cena različitih projektanskih rešenja za ovakav tretman će u mnogome zavisiti iti od efikasnosti uređenja đ sistema na nivou pojedinačnih jedinica (pogona ili operacija), a potom na nivou postrojenja. (Reference Document on BAT for the Waste Treatments Industries, August 2006). WW 2014, Nov vi Sad, 02-05. septembar 2014. 5

RAZDVAJANJE OTPADNIH VODA NA NIVOU FABRIKE/POGONA UKLJUČUJE: j p j j j povraćaja sirovog materijala ako je to poželjno; smanjenja zapremine otpadne vode koja se treba prečišćavati; smanjenje utroška vode. Razdvajanje izlaznog efluenta u: diskontinualni izlaz: zagađena/nezagađena atmosferska voda; drenažna voda i voda za pranje; zagađena/nezagađena voda za hlađenje; kontinualni izlaz: procesna voda koja zahteva specifičan pred-tretman; procesna voda koja ne zahteva specifičan pred-tretman; 6 WRecikliranje unutar pojedinačnih jedinica sa ciljem: WW 2014, Novi Sad, 02-05. se eptembar 2014.

RAZDVAJANJE OTPADNIH VODA OMOGUĆAVA UVOĐENJE SKLADIŠTENJA, EGALIZACIJE ILI SIGURNOSNE REZERVOARE ZA EFLUENT: rezervoar za atmosferske vode koji je obično prazan i skladišti zagađenu atmosfersku vodu pre nego što će ona regulisanim protokom biti vraćena u proces; pufer/ujednačavajući (egalizacioni) rezervoari u jedinicama/pogonima koje zahtevaju specifičan pred-tretman; rezervoari promenljivog nivoa ujednačavanja (egalizacije) za kombinovani tok otpadne vode, koji služe za normalizaciju protoka i koncentracije zagađujućih supstanci od interesa; sigurnosni tank za efluent koji je obično prazan, i služi za skladištenje i eventualno tretiranje i reciklažu izlaznog efluenta koji ne zadovoljava propisane p kriterijume. Tretman se vrši pri regulisanom protoku nakon što se analizom utvrdi da je to moguće izvesti bez narušavanja narednih tretmana. 7 WW 2014, N ovi Sad, 02-05. septembar 20 014.

STRATEŠKA SEPARACIJA TOKOVA OTPADNE VODE OMOGUĆAVA CILJANO I EFIKASNO PROCESUIRANJE SLEDEĆEG: mikrobiološki nedegradabilinog ili teško razgradljivih oreganskih materija (HPK) korišćenjem oksidacije (npr. O 3, mokri procesi oksidacije) i adsorpcije (npr. aktivni ugalj, smole); toksičnih komponenti (npr. prioritetni polutanti, teški metali); amonijak (npr. striping i vode sa amonijakom kod fabrika za proizvodnju koksa); visoko koncentrovane, ali biodegradabilne otpadne vode koje mogu biti jeftinije prerađene korišćenjem visoko opterećenih BPK procesa (npr. metanska fermentacija); zagađene rashladne vode; 8 WW 2014 4, Novi Sad, 02-05. septemba r 2014.

Zašto anaerobni tretman? Gubitak toplote Influent + Aeracija (100 kwh) AEROBNI Efluent, 2-10 kg HPK Mulj, 30-60 kg 100 kg HPK 35 m 3 CH 4 382 kwh Biogas 40-45 m 3 (70% CH 4 ) Influent 100 kg COD ANAEROBNI Efluent, 10-20 kg HPK 9 Mulj, 5 kg

WW 2014, Novi Sad, 02-05. septembar 2014. 10

WW 2014, Novi Sad, 02-05. septembar 2014. 11 Gasovi staklene bašte

Princip koriščenja visoko opterećenih otpadnih voda i muljeva koji su nastali u tretmanu otpadnih voda za proizvodnju energije WW 2014, Novi Sad, 02-05. septembar 2014. 12

PRIMER: Shematski prikaz mesta nastanka i tokova otpadnih voda u fabrici skroba «Jabuka» Razdvajanje tokova vode na: visokoopterećene i niskoopterećene otpadne vode. Visokoopterećene otpadne vode mogu biti iskoristiv potencijal za dobijanje energije anaerobnim tretmanom. Niskoopterećene otpadne vode mogu se tretirati aerobnim tretmanom; WW 2014, Nov vi Sad, 02-05. septembar 2014 4. 13

Parametar Broj Mesto uzorkovanja Opis procesa Protok (m 3 /h) Temp. vode ( 0 c ) ph El. provo- dljivos t (μs) HPK BPK 5 NH + 4 (mgo 2 /l) (mgo 2 /l) (mgnh + 4 /l) 1. Voda iz kvasione 2. Voda za kvašenje (močenje) kukuruza Voda od pranja u Hidrantska voda za pranje kvasioni opreme i poda kvasione 11 44.1 3.48 11 460 60 000 31 500 150 0.5 18.8 6.00 1 540 3 400 1 890 45... 13. Rashladna voda, Odeljenje Modifikata Voda za rashladne tornjeve 6 26.8 8.57 526 20 16.9 0.25 14. Voda od hlađenja pumpi, Odeljenje Modifikata Hidrantska voda za hlađenje i dihtovanje pumpi 1 24.1 7.57 869 20 18.6 0.25 16. Voda od pranja Hidrantska voda za pranje opreme, Odeljenje opreme i poda u odeljenju Modifikata Modifikata 0.5 16.9 7.83 828 600 141 0.75 17. Voda od odsoljavanja kotla Ispuštena voda iz kotla zbog odsoljavanja 3 90 11.3 6 790 40 29 0.25 18. Voda od regeneracije Voda za regeneraciju jonoizmenjivača i peščanih filtera 2 Otpadne vode iz suvog 20. Šaht S2 odeljenja i istraživačke laboratorije 14 21. Bunarska voda Voda iz sopstvenih bunara 80 15.6 7.59 678 10 20.2 0.25

ŠEMA PROCESA PREČIŠĆAVANJA OTPADNIH VODA WW 2014, Novi Sad, 02-05. septembar 2014. 15

Recikliranje vode u fabrici šećerne repe repa pranje i čišćenje repe prerada šećera ć fabrika ki kristalizacija ij šećer CaO Zgušnjivač mulja Jezero za poliranje Kondenzati (visoka temp., nizak HPK, NH 4+ ) WW 201 14, Novi Sad, 02-05. septemb bar 2014. Jezero za sedimentaciju 16

Recikliranje vode u fabrici šećerne repe repa pranje i čišćenje repe prerada šećera fabrika kristalizacija šećer CaO Zgušnjivač mulja Sedimentaciono jezero Jezero za poliranje UASB kondenzat Kada je UASB uključen u proces cirkulacije vode dodavanje anje kreča nije potrebno 17 WW 201 14, Novi Sad, 02-05. septemb bar 2014.

Recikliranje vode u fabrici šećerne repe repa Zgušnjivač mulja pranje i čišćenje repe 200 m 3 /h Jezero za poliranje UASB prerada šećera ć fabrika ki kristalizacija ij šećer male zapremine vode za pranje i transportovanje repe kratka HRT s smanjenje dodatnih HPK opterećenja energetski efikasnije WW 2 014, Novi Sad, 02-05. septem mbar 2014. Sedimentaciono jezero aerobno poliranje N-uklanjanje sek. bistrenje 18 reka

Influent ANA DEN NIT NT NO 3 Interna recirkulacija MLSS Povrat mulja Najčešća konfiguracij a PPOV Višak mulja Reaktor Uslovi Postupak E-S Oprema ANA Anaerobni, bez O 2 Otpuštanje P Mešanje DEN Anoksični, bez O 2 Denitrifikacija Mešanje Oksidacija C Aeracija + NIT Aerobni, sa O 2 Nitrifikacija mešanje Vezanje P 19

WW 2014, Novi Sad, 02-05. septembar 2014. Tipična konfiguracija selektora 20

WW 2014, Novi Sad, 02-05. septembar 2014. 21

Karakterističan rast filamentoznih i nefilamentoznih organizama u funkciji koncentracije supstrata Selektor procesa sa aktivnim muljem. U cilju sprečavanja uticaja mikroorganizama i na prečišćavanje sa aktivnim i muljem koriste se specifični i bioreaktori dizajnirani tako da favorizuju rast bakterija koje ne dovode do bujanja ili dizanja mulja, kao ni stvaranja pene. Visoke koncentracije supstrata (zagađujućih materija u otpadnoj vodi) favorizuju rast nefilamentoznih organizama. Selektor je mali biorektor (kontaktno vreme 20 do 60 min) ili serija bioreaktora gde vladaju različiti uslovi (aerobni, anoksični i anaerobni). WW 201 4, Novi Sad, 02 2-05. septemba ar 2014. 22

Modifikovan Bardenpho TM proces za uklanjanje fosfora i azota Petofazni sistem omogućuje anaerobne, nekiseonične i aerobne faze za uklanjanje fosfora, azota i ugljenika. Druga nekiseonična faza obezbeđuje dodatnu denitrifikaciju korišćenjem nitrata, proizvedenim u aerobnoj fazi, kao elektron akceptora, a endogenog organskog ugljenika kao elektron donora. Finalna aerobna faza se korsiti da ukloni rezidualni gas azota iz rastvora i da smanji oslobađanje fosfora u finalnom taložniku. Promešana otpadna voda iz prve aerobne zone se vraća ć u nekiseoničnu ič zonu. 23 Petostepeni proces koristi duže SRT (10 do 20 dana) nego A 2 /O TM proces i na taj način smanjuje mogućnost oksidacije ugljenika. WW 2014, Novi Sad, 02-05. sep ptembar 2014.

WW 2014, Novi Sad, 02-05. septembar 2014. Uklanjanje amonijka iz otpadnih voda proizvodnje koksa 24

SVI PROCESI I OPERACIJE MORAJU BITI ISPITANI I SLEDEĆA PITANJA POSTAVLJENA Koliko vode/energije je potrošeno? Za šta je utrošeno? Koliko je potrebno da se postigne željeni rezultat bez ugrožavanja kvaliteta proizvodnje? Odgovori na ova pitanja mogu pomoći da se identifikuju mesta na kojima se uštede vode i energije mogu ostvariti. U mnogim slučajevima će se ustanoviti da ima mnogo rasipanja vode, zato što voda u stvari ne čini sastavni deo procesa. Tipičan primer je voda za pranje koja u stvari i ne dopire do proizvoda ili opreme koju treba oprati. Takve rasipne situacije moraju se eliminisati. 25

WW 2014, Novi Sad, 02-05. septembar 2014. PRIMER: Ponovna upotreba vode u konzervnoj industriji (BREF in the Food, Drink and Milk Industries, 2006) 26

WW 2014, Novi Sad, 02-05. septembar 2014. 27

WW 2014, Novi Sad, 02-05. septembar 2014. 28

Gubici vode zbog slavina koje cure, creva iz kojih voda stalno teče i toaleta Vrsta i uslov Gubitak (l/h) Gubitak (m 3 /god) Slavina koja curi - - 10 kapi u 10 sekundi 30 kapi u 10 sekundi 0,7 21 2,1 6,1 18,4-1 mm isteka 9,0 79-1,5 mm isteka 18,0 158 Crevo za vodu teče non-stop (8 sati svih 250 dana) 3000 6000 - ½inča (12,7 mm) 5100 10.000 - ¾ inča (19 mm).¾ Toalet - curi jedva primetno 99 - curi primetno 195 - mreškava površina vode 495 - lije 3000 29 WW 2014, Novi Sad, 02-05. se eptembar 2014.

KORIŠĆENJE ČIŠĆENJA VODOM POD PRITISKOM Uprkos efektima npr. temperature i agenasa za čišćenja, efikasnost čišćenja pomoću creva zavisi od protoka vode i pritiska u crevu. Izveštaji jikažu da pritisak od d15mp 1,5 MPa i protok od d60 l/min po mlaznici pruža dobre rezultate za čišćenje kamiona, u poređenju sa 0,3 mpa i 250 l/min, tj. 75% vode se može uštedeti uz iste rezultate čišćenja. Starteri za kontrolisano zaustavljanje dotoka vode mogu da se montiraju na creva za čišćenje Automatski zaporni ventili se često prodaju zajedno sa mlaznicama. Mlaznice povećavaju efekat vode i smanjuju protok. 30 WW 2014, Nov vi Sad, 02-05. septembar 2014 4.

WW 2014, Novi Sad, 02-05. septembar 2014. 31 PRIMER (zaključak)dobre prakse

Primer: Otpadna voda iz postrojenja za zaštitu metala ima sledeće karakteristike: Procesna voda (PV): Q = 10 m 3 /dan, 2 mg/l Cr, i Voda od pranja (VP): Q = 40 m 3 /dan, 0,1 mg/l Cr Efekat rada postrojenja: 0,5 mg/l koliko i zahteva GVE PV Q = 10 m 3 /dan, 2 mg/l Cr Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda Eflent Q = 50 m 3 /dan, 0,5 mg/l Cr Opterećenje recipijenta 0,5 x 50 = 25 g/dan VP Q = 40 m 3 /dan, 0,1 mg/l Cr PV Q = 10 m 3 /dan, 2 mg/l Cr Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda Eflent Q = 10+40 m 3 /dan, PV 10 m 3 /dan i 0,5 mg/l Cr i VP Q = 40 m 3 /dan, 0,1 mg/l Cr Opterećenje recipijenta (0,5 x 10) + (0.1 x 40) = 9 g/dan VP Q = 40 m 3 /dan, 0,1 mg/l Cr 32 WW 2 014, Novi Sad, 02-05. septem mbar 2014.

POGON GDE SE KORISTE OPASNE MATERIJE (npr. proizvodnja hlora) POGONI GEDE SE KORISTE OSTALE MATERIJE KOJE NISU OPASNE MATERIJE POGONON GDE SE KORISTE OPASNE MATERIJE (npr. Pogon za proizvodnju polivinilhlorida) POSTROJENJE ZA PREDTRETMAN INDUSTRISKIH OTPADNIH VODA POSTROJENJE ZA PREČIŠĆAVANJE INDUSTRIJSKIH OTPADNIH VODA RECIPIJENT (npr. vodotok) POSTROJENJE ZA PREČIŠĆAVANJE KOMUNALNIH OTPADNIH VODA 33

PRETHODNA OBRADA OTPADNIH VODA IZ INDUSTRIJE KOJE SE PREČIŠĆAVAJU ZAJEDNO ZA OTPADNIM VODAMA IZ DOMAĆINSTVA Potreba za prethodnom obradom proističe iz kvaliteta otpadne vode iz pogona i performansi centralnog postrojenja. j Prethodnom obradom se sprečava negativan uticaj industrijskih otpadnih voda iz različitih pogona na rad centralnom postrojenja. Kada je u pitanju zajednički tretman voda iz domaćinsta i industriskih voda može se preći da pretreman industrijskih voda je u stavi primena tehnike «end of pipe» U principu prethodna obrada nije potrebna kada je otpadna voda iz proizvodnje znatno više opterećena organskim materijama nego komunalna otpadna voda. 34

ZAJEDNIČKO PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA OTPADNE VODE OSTALE OBORINSKE INDUSTRIJSKE DOMAĆINSTAVA VODE VODE OTPADNE VODE KOMUNALNE OTPADNE VODE KOMUNALNO (CENTRALNO) POSTROJENJE ZA PREČIŠĆAVANJE POSTROJENJE ZA PRETHODNU OBRADU INDUSTRIJSKO POSTROJENJE ZA PREČIŠĆAVANJE WW 2014, Novi Sad, 02-0 05. septembar 2014. VODOTOK (RECIPIJENT) 35

ZAJEDNIČKO ODVOĐENJE I PREČIŠĆAVANJE KOMUNALNIH I INDUSTRIJSKIH OTPADNIH VODA Zajedničko odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda domaćinstava, industrije i zanatskih radnji, široko se primenjuje u svetskoj praksi. Zajednička ili odvojena obrada navedenih vrsta otpadnih voda, predstavlja pitanje, na koje je teško unapred odgovoriti, bez prethodnih analiza. Na donošenje odluke utiče niz faktora, koje treba ponaosob ocenjivati, u svakom konkretnom slučaju. WW 2014, N ovi Sad, 02-05. septembar 20 014. 36

PREDNOSTI ZAJEDNIČKE OBRADE INDUSTRIJSKIH I KOMUNALNIH OTPADNIH VODA Veća postrojenja su ekonomičnija od manjih; Usled ujednačenog sastava otpadnih voda (veća količina i veći puferski kapacitet), postižu se povoljniji uslovi obrade; Lakše se obezbeđuje stručno vođenje i kontrola prečišćavanja; Bezbednija zaštita vodoprijemnika od udarnog opterećenja zagađenjem (u odnosu na individualnu obradu po fabrikama i direktnog ispuštanja); Prenošenje brige o otpadnim vodama u nadležnost komunalne delatnosti i Konsekventno i ravnopravno sprovođenje propisanih uslova priključivanja j na javni sistem kanalizacije i njegovo 37 korišćenje. WW 2014, N ovi Sad, 02-05. septembar 20 014.

NEDOSTACI ZAJEDNIČKE OBRADE Opasnost od poremećaja procesa prečišćavanja na centralnom postrojenju; Smanjeni interes fabrika za vođenje brige o karakteristikama otpadnih voda unutar proizvodnje; Nadležni organi ili njihove službe u naselju preuzimaju zakonsku odgovornost za eventualne posledice koje nisu one izazvale; Nedovoljan efekat usvojenog postupka prečišćavanja na centralnom postrojenju za neke specifične otpadne vode iz industrija i Opasnost od prekomernog opterećenja ć centralnog postrojenja za prečišćavanje zagađenjem i snošenje njenih zakonskih posledica od strane nadležne komunalne organizacije. 38

O čemu se mora voditi računa kada je u pitanju zajedničko prečišćavanje otpadnih voda iz domaćinstva i ostalih otpadnih voda koje nastaju na teritoriji jednog grada Industrijske otpadne vode j p p j Uticaj na kanalizacioni sistem Uticaj na proces prečišćavanja Otpadne vode Uticaj na kanalizacioni sistem zanatskih radionica Uticaj na proces prečišćavanja Ostale otpadne vode koje ne potiču iz domaćinstva Uticaj na kanalizacioni sistem Uticaj na proces prečišćavanja 39

Otpadne vode industrije i zanatskih radionica, koja se upuštaju u javni sistem kanalizacije moraju udovoljiti sledećim opštim zahtevima Prvi zahtev Drugi zahtev Zastoji u pogonu postrojenja za prečišćavanje Smanjenje j efekta prečišćavanja Širenje neugodnog mirisa Korišćenje mulja u poljoprivredi zaštita zdravlja i života ljudi koji rade na javnom sistemu kanalizacije dase spreči da se oštete opreme i objekti na kanalizacionom slivnom području nastaju pre svega, usled visokog sadržaja taloživih i plivajućih materija u otpadnoj vodi posebno u slučajevima poremećaja biohemijskih procesa razgradnje. visok sadržaj biološki teže i sporo razgradljive organske materije poremećaj procesa taloženja usled visokog sadržaja emulgujućih sredstava itd. nastupa prilikom oslobađanja određenih lakoisparljivih materija, intenzivnog mirisa, poreklom iz parcijalnih tokova industrijskih otpadnih voda sadržaj jona teških metala u mulju, iznad određenih granica, isključuje takvu mogućnost 40 WW 2014, Nov vi Sad, 02-05. septembar 2014 4.

Bitno je poznavati i GVE za upuštanje prečišćenih komunalnih otpadnih voda u vodotok i industrijskih voda u gradsku kanalizaciju, kao i standarde (norme) za kvalitet mulja. 41

1. Bitno je kontrolisati kvalitet industrijskih otpadnih voda (granične vrednosti emisije-gve) koji se ispuštaju u gradsku kanalizaciju u cilju da se spreči njihov negativan uticaj na proces prečišćavanja i kvalitet nastalog mulja. Industrijske otpadne vode GVE za indstrijske otpadne vode koje se ispuštaju u gradsku kanalizaciju Uliv komunalnih otpadnih voda UREĐAJ ZA PREČIŠĆAVANJE GRADSKIH OTPADNIH VODA Muljevi UREĐAJ ZA OBRADU MULJEVA Odlaganje muljeva GV za kvalitet viška mulja Izliv GVE za komunalne otpadne vode VODOT TOK (RECIPIJE ENT) WW 2014, Nov vi Sad, 02-05. septembar 2014 4. 2. Zatim je potrebno kontrolisati kvalitet izlaznih tokova: prečišćenu komunalnu otpadnu vodu (GVE) i nastali mulj u procesu prečišćavanja 42

Redni Jedinica Granična Parametar broj mere vrednost 1. ph 6,5-9,5 2. Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) mg/l 1000 (VII) 3. Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK 5 ) mg/l 500 (VII) 4. Ukupni neorganski azot (NH 4 -N, NO 3 -N, NO 2 -N) mg/l 120 5. Ukupni azot mg/l 150 6. Amonijak, izražen preko azota (NH 4 -N) mg/l 100 (I) 7. Taložive materije nakon 10 minuta mg/l 150 (II) 8. Ukupan fosfor mg/l 20 9. Ekstrakt organskim rastvaračima (ulja, masnoće) mg/l 50 (III) 10. Mineralna ulja (IV) mg/l 30 11. Fenoli (fenolni indeks) mg/l 50 12. Katran mg/l 5 13. Ukupno gvožđe mg/l 200 14. Ukupni mangan mg/l 5 15. Sulfidi mg/l 5 16. Sulfati mg/l 400 17. Aktivni i hlor mg/l 30 18. Ukupne soli mg/l 5000 (VIII) 19. Fluoridi mg/l 50 20. Ukupni arsen (VI) mg/l 0,2 21. Ukupni barijum mg/l 0,5 22. Cijanidi (lako isparljivi) mg/l 0,1 23. Ukupni cijanidi mg/l 1 24. Ukupno srebro mg/l 0,2 25. Ukupna živa (VI) mg/l 0,05 26. Ukupni cink (VI) mg/l 2 27. Ukupni kadmijum (VI) mg/l 0,1 28. Ukupni kobalt mg/l 1 29. Hrom VI (VI) mg/l 0,5 30. Ukupni hrom (VI) mg/l 1 31. Ukupno olovo mg/l 0,2 32 Ukupni kalaj mg/l 2 33. Ukupni bakar (VI) mg/l 2 34. Ukupni nikal (VI) mg/l 1 35. Ukupni molibden mg/l 0,5 36. BTEX (bezen, toluen, tiobenzen, ksilen) (V) 0,1 37. Organski rastvarači (V) 0,1 38. Azbest mg/l 30 39. Toksičnost Odnos razblaženja LC50% (toksikološki test sa ribama ili dafnijama) 40. Temperatura o C 40 Granične vrednosti emisije za određene grupe ili kategorije zagađujućih supstanci za tehnološke otpadne vode, pre njihovog ispuštanja u javnu kanalizaciju (Uredbe o GVE zagađujućih materija u vodu i rokovima za njihovo dostizanje) (I) Određuje se za 24-časovni srednje kompozitni uzorak. (II) Samo u tom slučaju se određuje, ako je zapremina taloživih materija, nakon 10 minuta taloženja veća od 5x10-3 m 3 /m 3. (III) U slučaju dnevnog protoka od 100 m 3 /d, za materije biljnog i životinjskog porekla granična vrednost je trostruka, a iznad toga dvostruka. (IV) Iznad 10 m 3 /d. (V) Granična vrednost je izražena u 10-3 m 3 /m 3. (VI) U slučaju korišćenja mulja nastalog na centralnom postrojenju granične vrednosti se mogu zaoštriti ili ako se utvrdi da dolazi do smetnje na centralonom prečistaču usled velikog broja priključenih industrija za svaki slučaj potrebno je revidirati date vrednosti. (VII) Ove vrednosti mogu biti revidirane uzimajući u obzir tehničke, tehnološke i ekonomske faktore koji utiču na izbor zajedničkog prečišćavanja komunalnih i industrijskih otpadnih voda na gradskom postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda, kao i prodor podzemnih voda u kanalizaciju usled čega koncentracija organskih materija u dotoku na postrojenje može biti niska. (VIII) Ove vrednosti mogu biti revidirane uzimajući u obzir 43 tehnološke faktore koji utiču na izbor zajedničkog prečišćavanja komunalnih i industrijskih otpadnih voda na gradskom postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda

Primer: Iz postrojenja od 10.000 ES mulj je cele godine odvožen u tečnoj formi na poljoprivredno zemljište. U kanalizacionom slivu postaojalao je postrojenje za galvanizaciju koje je produkovalo nikl (Ni) GVE za Nikl u prečišćenoj vodi koja se ispušta u gradsku kanalizaciju ij je 1 mg Ni/l. Količina ispuštene prečišćene otpadne vode bila je 50 m 3 /dan. Pri sadržaju nikla u graničnim vrednostima nastaje: Opterećenje Ni = 50 m 3 /d 1g/m 3 = 50 g/d = 50.000 mg Ni/dan Ako postrojenje j za prečišćavanje produkuje 75 g suve materije/(es d) sa 2/3 organskog udela i odvajanjem 50% organske supstance, nastaje 50 g suve materije/(es d) ili 0,05 kg suve materije/(es dan). Na postrojenju za prečišćavanje nastaje posle stabilizacije: Količina suve materije = 10000 ES 0,05 = 500 kg suve materije/dan Opterećenje niklom Ni = 50000/500 = 100 mgni/kg čvrste materije Granična vrednost za korišćenje mulja u poljoprivredi za nikl je 60 mg Ni/kg suve materije a 400 mg/kg za ostale potrebe 44

Granične vrednosti emisije za ostatke koji nastaju nakon procesa prečišćavanja komunalnih otpadnih voda (Uredbe o GVE zagađujućih materija u vodu i rokovima za njihovo dostizanje) Parametar Jedinica mere 1 Granična vrednost Za upotrebu u poljoprivredi 2 Za ostale potrebe 3 Neorganske materije Olovo mg/kg 120 1200 Kadmijum mg/kg 2,5 40 Hrom mg/kg 100 1000 Nikl mg/kg 60 400 Živa mg/kg 1,6 25 Bakar mg/kg 700 1750 Cink mg/kg 1500 4000 Arsen mg/kg 15 75 Organske materije AOH 5 mg/kg 400 500 RSV 6 mg/kg 0,1 (po kongeneru) 0,2 (po kongeneru) PCCD/F 7 ng /kg SO 30 30 Patogeni 4 Salmonella MPN/10g SO 8 0-10 Enterovirus MPCN/10g SO 9 3 1 Odnosi se na masu suvog ostatka od prečišćavanja otpadnih voda (SO) 2 Pri korišćenju mulja u poljoprivredi mora se voditi računa o ciklusu proizvodnje poljoprivrednih kultura, uz uslove da je ph zemljišta od 6 do 7. Ako se mulj koristi pri nižim ph od 6 mora se uzeti u obzir povećanje mobilnosti metala i njihovog usvajanja od strane biljaka i tada se moraju uzeti niže GV. Mulj se koristi na način da se uzme u obzir potreba biljaka za nutrijentima, kvalitet zemljišta i da ne dođe do zagađivanja površinskih i podzemnih voda. 3 Mulj se može koristiti za pokrivanje deponija, u parkovima za zelene površine, za popravljanje kvaliteta zemljišta na kome se neće najmanje godinu dana gajiti poljoprivredne kulture i napasati stoka, za nasipanje depresija (popravljanje pejsaža). Pri svim navedenim slučajevima ph zemljišta treba da se kreće od 6 do 7. 4 Kod specifične upotrebe zemljišta, namenjenih za korišćenje napr. povrća i ispašu, postavljaju se ograničenja radi rizika za zdravlje ljudi od preostalih patogena. U tom slučaju mulj se tretira pre upotrebe da bi se smanjio broj patogena na prihvatljivu meru. 5 AOX adsorbabilna hlorovana organska jedinjenja 6 PCB polihlorovani bifenili, svaki od 6 individualnih PCB ( 28, 52, 101, 138, 153 i 180). Prema IUPAC nomenklaturi to su: 2,4,4'- Trichlorobiphenyl, 2,2',5,5'-Tetrachlorobiphenyl, 2,2',4,5,5'-Pentachlorobiphenyl, 2,2',3,4,4',5'-Hexachlorobiphenyl, 2,2',4,4',5,5'- Hexachlorobiphenyl, 2,2',3,4,4',5,5'-Heptachlorobiphenyl. 7 PCCD/F- polihlorovani dibenzo-p-dioksini i furani 8 MPN/- najverovatniji broj 9 MPCN- najverovatniji broj koji izazivaju citopatogeni efekat 45

Za pravilan rad komunalnog postrojenja j i kontrolu GVE indsutrije koja ispusta svoje otpadne vode u gradsku kanalizaciju potrebno je formirati katastr zagađivača za kanalizcijoni sliv na kome se nalazi postrojenje Postrojenje za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda 46 WW 2014, Novi Sad, 02-05. septembar 2014.

CILJ KATASTRA OTPADNIH VODA KOD IZGRAĐENIH SISTEMA ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA JE: Kontrole rada uređaja za prečišćavanje otpadnih voda, Obeđivanje pravilnog funkcionisanja gradskog g uređaja za zajedničko prečišćavanje industrijskih i komunalnih otpadnih voda Katastar otpadnih voda može korisno poslužiti za vođenje predtretmana industrijskih otpadnih voda i gradskog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Poboljšanje celokupnog sistema kontrole kvaliteta voda. 47 WW 2014, Novi Sad, 02-0 05. septembar 2014.

PODACI IZ KATASTRA OTPADNIH VODA MOGU POSLUŽITI ZA: Izračunavanje organskog opterećenja preko ES za posmatrana preduzeća/pogone. Postavljanje osnove za optimizaciju rada postrojenja. Opis poslova u pogonu koji su značajni za produkciju otpadnih voda. Određivanje dinamike uzorkovanja otpadnih voda u pogonima i opseg analitičkih ispitivanja otpadnih voda na osnovu dinamke i kapaciteta proizvodnje. Vremenski periodi ispitivanja zavise od veličine pogona i učestalosti ispuštanja otpadnih voda. Određivanje opterećenja otpadnih voda u pogonu i učešća pogona u ukupnom opterećenju otpadnih voda obuhvaćenih katastrom. Podaci iz katastra mogu da posluže za donošenje propisa u vezi opterećenja ć otpadnih voda koji se prečišćavaju na zajedničkom postrojenju. Dokazi o mogućem prevazilaženju kapaciteta postrojenja za prečišćavanje. Podaci o pogonima kojim će se u poznatom periodu povećati kapacitet. 48 WW 2014, Novi Sad, 02-0 05. septembar 2014.

DELATNOST PARAMETRI SISTEMSKE ŠIFRE TIP ZAGAĐIVAČA RECIPIJENT ŠIFARNICI INDUSTRIJA UPITI U NASELJA BAZU PODATAKA FARME ZAGAĐIVAČI TERMOENERGETSKI OBJEKTI ZAGAĐIVAČ TIP RECIPIJENTA OPŠTINA KAPACITET KANALIZACIJA MESTO REŽIM RADA VODOTOK SIROVINE SEPTIČKA JAMA PROIZVODNJA MEĐUPROIZVODI OSTALO Globalan OTPADNE VODE PROIZVODI TIP REŽIMA RADA ANALIZA OTPADNIH VODA GORIVA UJEDNAČEN ENERGETSKI PROMENLJIV model OBJEKTI VRSTA MATERIJALA SIROVINE POSTROJENJE ZA PREČIŠĆA- MEĐUPROIZVODI baze VANJE OTPADNIH VODA PROIZVODI POREKLO OTPADNE VODE GORIVA NALAZ INSPEKCIJE KANALIZACIJA AGREGATNO STANJE ISPUŠTANJE OTPADNIH VODA VODOTOK KORIŠTENIH MATERIJALA ISPUSTI OTPADNIH VODA SEPTIČKA JAMA TEČAN OSTALO ČVRST GASOVIT TIP OTPADNE VODE TIP RECIPIJENTA PROCESNA STACIONAŽA IZLIVA RASHLADNA NAČIN UZORKOVANJA RECIRKULACIONA MESTO UZORKOVANJA SANITARNA STEPEN OBRADE OTPADNE VODE DATUM UZORKOVANJA BEZ PREČIŠĆAVANJA TIP UZORKA TRENUTAN PRETHODNA VREMENSKI PERIOD KOMPOZITNI OBRADA UZORKOVANJA PRIMARANA UČESTALOST UZORKOVANJA SEKUNDARNA KOD KOMPOZITNOG UZORKA TERCIJARNA NAČIN MERENJA PROTOKA PODACI ANALIZE OTPADNE VODE / EFLUENTA podataka KOLIČINA ODABRANOG PARAMATETRA OPTEREĆENJE VODE ZA ODABRANI PARAMATAR ANALIZA UTICAIJA OTPADNE VODE NA RECIPIJENT UPRAVLJANJE KVALITETOM VODA WW 2014, N ovi Sad, 02-05. septembar 20 014. 49

PODACI O KORISNICIMA KANALIZACIJE WW 2014, Novi Sad, 02-05. septembar 2014. 50

IDENTIFIKACIONI PODACI O KORSINICIMA KANALIZACIJE WW 2014, Novi Sad, 02-05. septembar 2014. 51

PRIMER PRIMENJENI PROCESI U INDUSTRIJI WW 2014, Novi Sad, 02-05. septembar 2014. 52

UPRAVLJANJE AKCIDENTIMA U INDUSTRIJI WW 2014, Novi Sad, 02-05. septembar 2014. 53

WW 2014, Novi Sad, 02-05. septembar 2014. 54 PRIKAZ PODATAKA O OPASNIM MATERIJAMA

AŽURIRANJE KATASTRA U SVRHU UPRAVLJANJA POSTROJENJA ZA ZAJEDNIČKO PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA Katastar je potrebno stalno ažurirati. Ograničenja nastaju u obuhvatljivosti ispitivanja i podataka za pogone malog kapaciteta. Treba obuhvatiti nove pogone i ažurirati podelu pogona po vrsti proizvodnje i kapacitetu, obeležiti ugašene pogone. Važno je utvrditi nastanak novog pogona na mestu ugašenog g ili promenu u proizvodnom programu. Obeležiti najvažnije pogone kako bi se glavno opterećenje sigurno obuhvatilo. Kasnije se obuhvataju i manje važni. 55 WW 2014, N ovi Sad, 02-05. septembar 20 014.

Prilikom odlučivanja o zajedničkom ili odvojenom odvođenju i prečišćavanju otpadnih voda domaćinstava, industrije i zanatskih radionica u naselju treba odmeriti svaki od navedenih argumenata, i tako ih odabrati, da usvojeno rešenje bude tehnički racionalno, ekonomski opravdano i podržano od strane lokalne samouprave. Po pravilu, treba težiti zajedničkom odvođenju i prečišćavanju komunalnih i industrijskih otpadnih voda. WW 2014, N ovi Sad, 02-05. septembar 20 014. 56

WW 2014, Novi Sad, 02-05. septembar 2014. 57 Hvala na pažnji!