Дечије игре типа хваталица као наставни садржај уводног дела часа

Горан Шекељић 796.11:372 Стручни члaнaк / Professional paper Примљeнo / Received 11/11/2003 Дечије игре типа хваталица као наставни садржај уводног дела часа CHILDREN S GAMES OF CATHCING TYPE AS THE INSTRUCTION CONTENT OF THE INTRODUCTORY PART OF THE LESSON Физичкa културa, Бeoгрaд, 57/58 (2003-2004) 1-4, стр. 69-76, таб. 2, лит. 11 УВОДНА ФАЗА ЧАСА / ХВАТАЛИЦЕ / ЗАГРЕВАЊЕ / ИНТЕНЗИТЕТ / УЗРАСНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ / МИ-ШИЋНИ СИСТЕМ / ЛОКОМОТОРНИ АПАРАТ / КАРДИОВАСКУЛАРНО-РЕСПИРАТОРНИ СИСТЕМ Хваталице - специфични облици кретања који имају елементе игре - препоручују се од већине аутора уџбеника методика физичког васпитања као средство за постизање задатака уводне фазе часа физлчког васпитања. Овај рад бави се анализом интензитета и облика кретања која се у њима испо-љавају, разматра оправданост и примењивост хваталица као средства за наведену сврху. Fizička kultura, Beograd, 57/58 (2003-2004) 1-4, p. 69-76, tab. 2, ref. 11 INTRODUCTORY PART OF THE LESSON / CATCHING / WARM UP / INTENSITY / AGE CHARACTERISTICS / MUSCULAR SYSTEM / LOCOMOTORY APPARATUS / CARDIOVASCULAR RESPIRATORY SYSTEM Catching - specific forms of movement which have elements of games are recommended by the majority of textbooks authors of teaching methods of physical education as the means for achieving tasks of the introductory part of the physical education class. This paper tackles the analysis of the intensity and forms of movement that are demonstrated, considers justification and applicability of catching games as the assets for the aforesaid purpose. 1. ХВАТАЛИЦЕ - ДЕФИНИЦИЈА И КАРАКТЕР КРЕТАЊА КОЈИ СЕ ИСПОЉАВАЈУ КОД ОВИХ ИГАРА Као средство за постизање циљева уводне фазе часа физичког васпитања, препоручују се природни облици кретања: пузање, ходање, трчање, скокови, бацање, пењање... Због својих изражених специфичности посебно место као средство у реализацији бројних задатака и садржаја у првом делу часа припада хваталицама. Оне представљају разноврсне облике кретања у облику дечије игре које носе заједничко име хваталице, односно вија, јура, чока, гања или шуга. Карактеристична кретања, која проистичу из овако осмишљених елементарних игара, са задацима да се неко ухвати, улови, стигне, престигне, да се од некога побегне, сакрије, да се заузме неко место на терену, да се уз нешто попење или сиђе са справе, спусти или скочи, поред ових подразумевају такође и кретања наглих промена праваца, брзине и смера трчања као што имамо код игара: Шуга; Вук и јагње; Оса, врабац и комарац; Берем, берем грожђе, мада могу садржати и остале облике кретања - пењање, пузање, скакање, провлачења (Поплава, град). Треба истаћи да хваталице скоро увек имају изражен такмичарски мотив, а посебно је изражен код игара: Ко ће брже, Који ће воз пре стићи, Које јато брже лети. 69

2. ПРИМЕНА ХВАТАЛИЦА У УВОДНОМ ДЕЛУ ЧАСА 2.1. Задаци уводне фазе часа Сва досадашња сазнања науке физичке културе указују на потребу да се час физичког васпитања, ако се као критеријум часа узме садржај часа, састоји од четири дела (уводног, припремног, главног и завршног) при чему сваки од ових делова чини засебну целину са карактеристичним садржајима, задацима и дужином трајања" 1. Сврха (задаци) уводне фазе часа: 1. Физиолошко увођење ученика у рад. Уводни део часа у времену од око 5 минута подразумева избор и интензитет телесних активности којима ће се утицати на појачани рад унутрашњих органа и система у првом реду срчано-судовног и дисајног" 2. У принципу, уводне активности не треба да буду превише интензивне, већ само довољне за физиолошко и емоционално увођење ученикау рад" 3. 2. Емоционално (психолошко) увођење ученика у рад. Састоји се у стварању потребног расположења ученика и у изазивању и одржавању интереса за телесно вежбање" 4. 3. Организационо увођење у рад што подразумева успостављање одговарајућег контакта, који ће постојати током целог часа" 5 и припремање ученика за задатке који следе у другој и трећој фази часа" 6. 2.2. Позитивни аспекти примене хваталица Богатство облика и форми кретања, разноврсност у испољавању интензитета кретања, могућност коришћења и примене свих справа и реквизита као и неограничени потенцијали ресурса природе, уколико се час реализује напољу, дају хваталицама, као средству у остварењу циљева свих делова часа физичког васпитања практично неограничене могућности. Сасвим је сигурно да хваталице могу задовољити организационе задатке уводне фазе часа. Ако се одлучимо за њих, час може почети веома једноставно и брзо, са свега неколико речи и без обзира да ли су ученици наставника чекали у врсти или заузети" неком својом игром: Данас нека јури Милош". Такав почетак часа не захтева ни постројавање, ни пребројавање, нити испуњавање било које друге стројеве команде, или неке сличне форме. Почетак уводног дела часа, у овом случају, није временски детерминисан, а нема ни просторне захтеве што значи да час може почети на сваком делу вежбалишта па чак и у свлачионици једноставним обраћањем наставника: Нека јури онај ко се последњи спреми за час". Све то може почети без сувишних прича, са неколико примерених речи, које дају задатак, објашњавају игру, или дају подстрек, или иницијативу за почетак часа. Када наставник мало боље познаје ученике, час сасвим коректно може да почне и неким познатим или препознатљивим гестом, знаком или мимиком. Хваталице се могу организовати тако да ученици задатке испуњавају: индивидуално (Шуге, Поплава град), у пару (Тражење друга) у тројкама (Вук и Јагње), четворкама, петоркама... по врстама (Ко ће брже или модификација хваталице Које јато брже лети) у колони (Трчање разним брзинама, Вијугаво трчање) и сл. Оваква подела може олакшати организациону припрему у каснијим фазама часа, у случајевима ако се одлучимо да у припремном или главном делу часа ученици раде у паровима, односно групама. Хваталице имају предност у односу на остала средства, која се могу примењивати у првом делу часа стога што се неограничен број кретних задатака може сместити у један мисанзен и сценарио игре, амбијент надигравања и такмичења. Тако постаје непревазиђено средство у стварању ведрог амбијента и пожељног емоционалног набоја, поткрепљеног жељом за самопотврђивањем и доказивањем, у надигравању са другима. Тиме се један изражен нагон код деце, потреба за кретањем, у хваталицама удружује са не мање значајном потребом - потребом за игром. Обједињавање потребе за разноврсним кретањем и за игром претвара хваталице у моћно средство за остварење организационих али и емоционалног задатака уводне фазе часа. 70

Хваталице лако задржавају пажњу деце, јер увек постоји велико интересовање за кретање кроз забаву и игру. Игре, опет, подстичу фантазије,нарочито у случајевима хваталица које су поткрепљене имитацијама из природе (Поплава и град), животињског света (Оса, врабац и комарац, Вук и јагње, Трчање у јатима) или ситуација из свакодневнице (Раскршће, Возови, Берем, берем грожђе...). Хваталицама се, из света егоцентричности, једним организованим системом игре, са јасним задацима и правилима, постиже ненаметљива социјализација деце и њихова тежња за истицањем, надметањем, афирмацијом и упоређивањем. Све ово утиче на то да деца лако прихватају задатке и обавезе, да их лако извршавају те се на један сасвим лак, једноставан и природан начин могу остварити не само задаци уводне фазе часа, већ и део циљева часа физичког васпитања. 2.3. Недостаци хваталица као средства уводне фазе часа Речи које описују пожељна кретања код хваталица неретко имају атрибуте: брзо, што брже, што пре, најбрже, са задацима да се неко ухвати, улови, стигне, престигне, сакрије, да се од некога побегне, сакрије, или да се што пре заузме неко место на терену. Врло често неке од хваталица имају изражен такмичарски мотив (нпр. Ко ће брже, Који ће воз пре стићи, Које јато брже лети). Овакви задаци често подразумевају кретања наглих промена праваца, брзине и смера (нпр. Шуга; Вук и јагње; Оса, врабац и комарац; Берем, берем грожђе), изненадна кретања великог интензитета, не ретко из стања мировања и повратак у мировање (нпр. Хватање са искључењем). Реализација оваквих кретања (максимално брза, са израженим променама брзине, смера и правца) максимално ангажује и оптерећује мишиће, лигаменте, зглобове и коштане структуре, што није пожељно у фази часа када је организам још увек функционално неспреман и органски недовољно припремљен за максимална оптерећења и када у периоду од око 5 минута, колико траје ова фаза часа треба дати почетни импулс прогресивном порасту физиолошких оптерећења" 7. Тек се у другој фази часа - припремној фази - одговарајућим средствима постиже органско-техничка припрема што подразумева стварање оптимално физио-механичких услова за функционисање апарата за кретање у једном режиму који се квалитетом и квантитетом телесног кретања разликује од уобичајених. Тиме се смањују ризици од могућих повреда у мишићима, лигаментима, зглобним везама" 8. Сличног мишљења је и Лескошек (1980) који се позива на В. Сидоровића... и недвосмислено указује да је најбољи начин загревања онај који је заснован на лаганом и систематском повећању оптерећења и да брзо упражњавање вежби већег интензитета, нарочито при ниској температури ваздуха, лако доводи до повреда и то чак на самом почетку загревања" 9. Де Врис (1976) је у својој лабораторији дошао до објективних података да је повреда мишића стварно могућа онда када жестоком напору не претходи одговарајуће загревање" 10. Према Медведу, (1987) препорука америчких аутора у вези са телесном активношћу током загревања јесте да треба бити врло опрезан ако се ипак у програм убаци понека спортска игра, па натјецатељске компоненте треба смањити на минимум" 11. Ако је реч о интензитету оптерећења, препоручљива структура криве физиолошког оптерећења на часу физичког васпитања (табела 1.) подразумева и одговарајуће оптерећење које треба постићи за време уводне фазе часа. Табела 1. Стандардна (пожељна) структура криве физиолошког оптерећења 12 71

Табела 2. Емпиријска структура криве физиолошког оптерећења 13 постићи његову органско-техничку припрему. Да се нарушава пожељна концепција интензитета уводне фазе часа, а самим тим и идеална динамика оптерећења на часу физичког васпитања, којој треба тежити. У случајевима када примењујемо хваталице које нису пажљиво одабране, или прилагођене потребама и задацима уводне фазе часа, вредности срчаних откуцаја у минути код неких ученика могу достићи субмаксималне и максималне вредности, на самом почетку часа. Тако интензивна моторичка кретања, која за последицу имају и велика оптерећења, пожељна су тек у главном делу часа. У таквим случајевима се постиже емпиријска (табела 2) уместо пожељне стандардне структуре (табела 1) криве физиолошког оптерећења. То је карактеристика хваталица: Шуга, Ко ће брже, Који ће воз пре стићи, Вук и јагње... У случају х-ваталице Повезивање у ланац" најчешће се догоди да се прво улове" ученици са најслабијим моторичким способностима. Када се повежу у ланац два - три таква ученика, они не могу више никога да ухвате ма колико се трудили, јер су, сем својим физичким способностима, спутани обавезом држања за руке. Мишљења смо да неадекватно одабране хваталице, које се користе као средство у реализацији уводне фазе часа физичког васпитања, могу довести до нежељених последица, као: Да се не остварује основна сврха и задатак уводне фазе часа - физиолошко увођења ученика у рад. Да се претерано ангажује кардиоваскуларни систем у фази часа која је осмишљена као време предвиђено за поступно увођење свих система у рад. Да се максимално ангажује локомоторни апарат пре припремног периода (II фаза часа) када тек треба 3. ИЗБОР ХВАТАЛИЦА ПРЕМА УЗРАСНИМ КАРАКТЕРИСТИКАМА УЧЕНИКА И ПОТРЕБАМА УВОДНЕ ФАЗЕ ЧАСА 3.1. Телесне карактеристике деце узраста од 7 до 11 година: 14 Релативна стабилизација телесног раста и развоја (5 цм односно 2,5-3 кг на годишњем нивоу) Успостављање нормалне физиолошке искривљености кичменог стуба који и даље показује изузетну пластичност и стога је веома подложан деформитетима Појачавање волумена грудног коша али још увек мала запремина грудног коша и недовољна развијеност дисајне мускулатуре Неуједначеност, неокончаност окоштавања Развој мишићне масе крупних мишића и формирање ситне мускулатуре Недовољно чврста веза мишића са костима Преовладавање мишића аеробног типа (спорих мишићних влакана карактеристичних за остварење покрета издржљивости) Покретљивост процеса у кори великог мозга и велика емоционална раздражљивост Ниска толеранција организма на присуство угљендиоксида и млечне киселине Ниска способност рада у анаеробним условима Низак капацитет радне способности Интензиван и кратак период опоравка код кратких и интензивних оптерећења. 72

3.2. Карактеристике пожељних кретања у уводном делу часа С обзиром на карактеристике телесног развоја деце узраста од 7 до 11 година и сврху уводне фазе часа, током 5 минута уводног дела часа физичког васпитања требало би да доминирају разноврсна кретања, која ангажују комплетан локомоторни апарат, уз третман што већег броја мишићних група. Дефиниција издржљивости, способност да се истраје у моторичким активностима испод максималних оптерећења што дуже, са ефикасном реализацијом снаге, брзине и спретности" 15, као и тврдња да ни у једном периоду млађег школског узраста не постоји функционална сметња за испољавање ове способности, сва се здрава деца могу подврћи тренингу издржљивости" 16, јасно указују да су то кретања која треба да доминирају у првој фази часа. Ако прихватимо тврдњу да узрасни период од I до IV разреда не изискује наглашену потребу развијања снаге" 17, те чињеницу да уводни део часа није најадекватније место за значајније третирање било ког физичког својства човека па ни снаге, са чињеницом да развој коштаних структурау овом узрасту није ни близу завршетка, као податак о слабости коштано-мишићних веза, онда је јасно да вежбе, у којима се значајније испољава снага мишића, нису пожељне у првом делу часа. Нарочито су непожељна кретања експлозивног карактера, што подразумева скокове удаљ или вис преко 50% индивидуалних могућности, ексцентричне контракције (скокове у дубину - за млађи школски узраст преко 20 цм а старији преко 30 цм), те нагли преласци из стања мировања у брза креташа са наглашеним променама смера и правца кретања. Активности не треба да захтевају већа изометријска напрезања, а уколико су у питању ношења она не би требало да превазилазе тежипу реквизита (лопте, чуња, обруча и сл.). Што се снаге тиче сматрам да у вежбањима треба да се испољава лакши репетативни ангажман мишићних структура. Неприлагођеност организма у овом узрасту, као и неприпремљеност организма у уводном делу часа за већа анасробна напрезања, не оправдава примену вежби у којима се кретања изводе максималном брзином тј. у анаеробном режиму рада. Покрети који захтевају изражено повећане амплитуде покрета пожељни су тек у каснијим фазама часа. Окретност је свакако способност неопходна за успех у игри хваталица, али, у овој фази часа, на окретности треба инсистирати толико да задовољи потребе елементарних кретања у једноставним играма. Кретања не треба да захтевају већу спретност или прецизност, компликованије координацијске покрете или озбиљније захтеве у очувању равнотеже. Моторне навике треба да су добро познате и усвојене тако да их ученици изводе без већих проблема. На пример, у хваталицама типа,,шуге" у варијанти вођења лопте било ногом или руком неопходно је да су ученици вођење као елемент технике, добро усвојили на неком од претходних часова. У хваталицама када се јурени може спасити од онога ко јури, хватањем добачене лопте од саиграча, неопходно је да технике хватања, додавања и гађања већ буду усвојене, у противном игра може бити опасна по безбедност ученика. То се односи и на пузања, пењања, провлачења, рецимо у хваталици.,поплава - град". Неке од хваталица су условљене познавањем саобраћајних знакова или прописа као у хваталицама типа Раскршћа" или мотористике као у хваталици Трчање разним брзинама". 3.3. Хваталице које испуњавају кретне задатке уводне фазе часа Хваталице које препоручујемо за I и II разред: 1. Трчање за наставником. - Деца слободно ходају у простору за вежбање, а на наставников знак Трчите за мном!", трче за њим. Наставник мења правац и темпо, а деца га прате. Када се наставник заустави, деца поново почну да ходају, очекујући следећи знак. 2. Који ће воз пре стићи. - Одељење поделити у две групе, једна група је 73

брзи", а друга путнички" воз. На наставников знак настаје утркивање возова. Победник је воз који пре стигне на станицу и правилно заузме место. Варијанте са бројем вагона, са две локомотиве напред и назад које на знак преузимају вучу", са перонима, са кретањем узбрдо, низбрдо, у тунелу, са оглашавањем на знак и сл. 3. Које јато брже лети. - Одељење поделити у две групе, јата", која се налазе на чеоној линији игралишта, жици". Јата се слободно крећу по вежбалишту (ходом и трчећи) да би на наставников знак Птице на жицу"! - Јата што пре долетела на своја места и стала на жицу. Варијанте су те што жица може бити клупа, ниска греда, линија, лествица на рипстолу, што свака птица" има своје место или редослед на клупи, греди рипстолу. 4. Поплава - град. - Деца слободно трче по вежбалишту. На наставников знак поплава" настоје да се што пре попну на неку справу, а на знак град" брзо траже неко место где се могу заштитити од падања града". На знак прошла опасност!" настављају кретање. 5. Хваталице са пиковима". - Обележимо неколико стабала и жбунова око којих ће се деца кретати. То су пикови". Играч који жели да се искључи из игре, ослободи играча који га хвата, бежи до пика" и додирује га. Док се држи за пика" не може бити ухваћен. Задржавање око пика може бити ограничено. Варијанте су цртање кругова или у сали постављање већег броја справа (козлић, коњ, шведски сто, сандук, клупа или греда) и све справе имају улогу пика. 6. Трчање разним брзинама. - Деца су размештена у једну или две колоне. На знак наставника крећу првом брзином, а затим повећавају брзину трчећи другом, трећом", па четвртом". Циљ игре је да се што правилније изврши задатак и укључи у ритам који наставника даје. Варијанте: увести брзине лер и рикверц а пут могу бити линије, простор између линија, жбунова, дрвећа... 7. Писање слова. - Одељење поделити у парове који се слободно крећу по вежбалишту. На наставников знак, на 74 пример, слово О", трче и путањом кретања исписују" слово. После извршеног задатка настављају кретање, очекујући наредни задатак. Варијанта: исписивање бројева, геометријских слика... 8. Вијугаво трчање. - На једнаким размацима, дуж линије игралишта (на свака 3-4 м), поставе се сталци, лопте медицинке, чуњеви и сл. Ученици трче у колони поједан око игралишта, вијугаво обилазећи постављене препреке. 9. Кочијаш. - Одељење је подељено на парове. Један ученик из пара има узду - вијачу коју пребацује свом пару око појаса. На наставников знак почиње трчање по игралишту, слободно, у разним правцима, са заустављањем, мимоилажењем, све то уз весело добацивање разних досетки. Варијанте: тропрег, четворопрег... 10. Трчање ујатима. - Одељење поделити у две или више група (врапци, ласте, роде и сл.). Свака група има вођу јата", иза којег трче по одређеном простору. Варијанте су: јата се заустављају слободно или унапред одређеном простору сва одједном или појединачно на карактеристичну ономатопеју за то јато. Хваталице које препоручујемо за III и IV разред: Све хваталице препоручене за I и II разред и: 1. Шуга у варијанти са: искључивањем и вођењем лопте рукама, држањем за руке у паровима, у упору за рукама, чучећи, кретања додирујући руком тло Одреди се један ученик који хвата, док остали беже да не буду ухваћени или дотакнути. Ухваћени ученик мења улогу са учеником који га је ухватио, односно он постаје онај који јури. Варијанте су: одредити 2, 3 или више играча који јуре, ученици воде лопту руком или ногом, раде у пару, држећи се за руке, двоколице, ношења на кркаче, јуре се у упору за рукама, чучећи, котрљајући лопту руком по тлу и сл. 2. Тражење друга. - Одељење је поређано у парове и они се држе за руке. На наставников знак, раздвајају се и слободно трче. На знак тражите друга", свако настоји, што је могуће брже, да пронађе свог друга и да стане испред наставника, држећи га за руку. Победник је пар који је најбрже извршио задатак.

3. Трчање са променом пара. - Ученици слободно трче по вежбалишту, у паровима. На наставников знак парови се раздвајају и, што је могуће пре, траже новог пара настављајући лагано да трче. 4. Сеоба. - Нацртати на вежбалишту 4 круга кућице", у 4 угла, тако да се међусобно једнако удаљени. У сваки круг стане исти број ученика. На дати знак, сви крећу ка кућици" десно од своје. Победник је група која се пре смести у нову кућицу. 5. Борба петлова. - Ученици држе руке прекрштене на грудима и скакућући на једној нози покушавају да избаце другог ученика из равнотеже, из круга и сл. Варијанте: руке су у узручењу, предручењу, одручењу, на потиљку или леђима. 6. Пиле, квочка и кобац. - Ученици су у колони а кобац испред колоне. На челу колоне налази се квочка која треба да заштити пиле које је последње у низу. 7. Раскршће. Помоћу чуњева, палица, лопти и сл. направи се раскршће двеју улица. На средини раскршћа је ученик који имитира саобраћајног милиционера. Остали ученици су у мањим групама и налазе се на почетку означених улица. На одређен знак ученици прелазе раскршће или се заустављају. 8. Игре са вијачом. - Деца су постројена у врсту и свако дете има вијачу. На удаљености од 15 м до 20 м испред врсте обележи се линија. На наставников знак сви ученици полазе истовремено трче и прескачу вијачу. Задатак је стићи до линије, или ко ће пре до линије и натраг. 4. ЗАКЉУЧАК Богатство облика и форми кретања, неограничена разноврсност у испољавању интензитета кретања, обједињена потреба за кретањем и игром, могућност коришћења и примене справа и реквизита, као и неограничени природни ресурси, уколико се час реализује напољу, омогућавају да хваталице постану моћно средство у остварењу циљева свих делова часа физичког васпитања. У избору кретања која имају елемент игре (хваталица), а које се препоручују и веома често користе у уводној фази часа физичког васпитања, треба бити веома обазрив. Само пажљиво одабрана или прилагођена и дозирана хваталица (према узрасту, полу, локалитету, атмосферским приликама, спољној температури ваздуха) може послужити као средство за остварење свих задатака уводне фазе часа физичког васпитања. Оваква тема заслужује свеобухватније истраживање, савременим средствима (пулсметром) за процену оптерећења ученика у уводном делу часа. ЛИТЕРАТУРА /1/ Де Вриес, X. (1976): ФИЗИОЛОГИЈА ФИЗИЧКИХ НАПОРА У СПОРТУ И ФИЗИЧКОМ. ВАСПИТАЊУ, Партизан, Београд. /2/ Ивовић, С., Жарковић, Б. (1977): ИГРЕ ЗА ШКОЛЕ СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈУ, Спортска књига, Београд. /3/ Кошничар, М. (1967): ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ, Завод за издавање уџбеника, Београд. /4/ Крагујевић, Г. (1987): МЕТОДИКА НАСТАВЕ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. /5/ Лескошек, Ј. (1980): ТЕОРИЈА ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ, Партизан, Београд. /6/ Матић, М. (1978): ЧАС ТЕЛЕСНОГ ВЕЖБАЊА, Партизан, Београд. /7/ Милановић, Љ. (1997): НАСТАВА ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. /8/ Станојевић, И. (1965): МОГУЋНОСТИ ЗА ПОБОЉШАЊЕ КВАПИТЕТА И ИНТЕНЗИТЕТА НАСТАВНОГ РАДА, Београд. /9/ Медвед, Р. и сар. (1987): СПОРТСКА МЕДИЦИНА, Југословенска медицинска наклада, Загреб. /10/ Томић, Д. (1986): ЕЛЕМЕНТАРНЕ ИГРЕ, Партизан, Београд. /11/ Здански, И. (1986): ИНТЕНЗИФИКАЦИЈА ЧАСА ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА, Партизан, Београд. 75

Прилог: Опис задатака у хваталицама које су као примери наведени у овом раду 1 : 1. Хватање са искључивањем. - Један ученик хвата остале. Када стигне неког друга, удара га по рамену и одмах седа на тле. Ученик који је дотакнут наставља хватање. Игра се завршава када сви ученици седну. 2. Хватање у ланац. - Ученик који хвата настоји да ухвати неког свог друга. Када у томе успе, хватају се за руке и настављају да хватају све док сви не буду ухваћени и укључени у ланац. Право хватања имају само ученици на крају ланца, а последњи ученик је победник. Ако је ланац у прекиду, хватање се не признаје. Варијанта: ланац јури ланац, ланац у облику колоне, кретање ланца у назад или чучећи, коришћење пикова", где спас" може бити повезивање у круг, захтев да сви у ланцу чучну, седну не реметећи везу држања за руке. 3. Берем, берем грожђе. - Један ученик седи на тлу. Он је чувар. Остали ученици у чучећем ставу ходају, изводе покрете рукама као да беру грожђе, и певају песмицу: Берем, берем грожђе док чика не дође..." На последњу реч песмице ученици се разбеже а чика" их хвата. Ухваћени ученик постаје чика" и игра се понавља. Варијанте: са више чувара грожђа, са спречавањем, ако се попне ван домашаја чике" на клупу, рипстол, сандук, лестве или сакрије подвлачењем под неку, унапред намештену справу. 4. Вук и јагње. - Сви ученици су у тројкама и држе се за пас слободно распоређени по игралишту. У игралишту су још вук" и јагње". Вук" покушава да ухвати јагње", док оно бежи и настоји да се спасе хватајући се за појас последњег у некој од тројки, а овај га избегава и омета у томе. Варијанта где два или три ученика хватајући се за руке направе торић" у који се јагње може увући и спасити док вука ометају скупљајући руке или ноге. 5. Оса, врабац и комарац. - Одељење поделити у групе по три, и то тако да је једна оса", друга врабац", а трећа комарац". Врабац" лови комарца". Када врабац" улови комарца", игра се прекида и играчи мењају улоге. 6. Трка колица. - Један ученик је у упору за рукама а други га држи за стопала. Циљ је стићи на другу "обалу", ухватити други пар, ходати по линији и сл. Варијанта ако је ученик у упору за рукама окренут леђима поддози. 7. Коњаници. - Један ученик носи партнера на леђима са циљем да оборе други пар, да стигну на другу страну терена и сл. Варијанта јесте ако је ономе ко носи навучена капа преко главе, па се током кретања ослања на инструкције,јахача". 8. Прозивање. - Деца слободно трче по вежбалишту. Наставник прозове једног ученика, који је дужан да се заустави чим чује своје име. Сви остали притрчавају прозваном ученику и окружују га, а кад се окупе, наставник даје знак да се опет могу слободно кретати по вежбалишту, очекујући наредни позив. ФУСНОТЕ 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 физичког васпитања, стр. 61. Миливоје Матић, Час телесног вежбања, стр. 161. физичког васпитања, стр. 63. Миливоје Матић, Час телесног вежбања, стр. 161. Љубинко Милановић, Наставник физичког васпитања, стр. 11. Миливоје Матић, Час телесног вежбања, стр. 62. Миливоје Матић, Час телесног вежбања, стр. 161. Миливоје Матић, Час телесног вежбања, стр. 194. Јанко Лескошек, Теорија физичке културе, стр. 247. Де Врис, Физиологија физичких напора у спорту у физичком васпитању, стр. 372. Радован Медвед и сарадници, Спортска медицина, стр. 539. Мр Горан Шекељић Учитељски факултет у Ужицу Трг Светог Саве 36 12 13 14 15 16 17 18 физичког васпитања, стр. 68. Иван Станојевић, Могућности за побољшање квалитета и интензитета наставног рада, стр. 24. физичког васпитања, стр. 23-25. физичког васпитања, стр. 32. физичког васпитања, стр. 34. физичког васпитања, стр. 30. Све хваталице су преузете из уџбеника Настава физичког васпитања Љ. Милановића и књиге Елементарне игре Д. Томића а варијанте је смислио аутор текста. 76