ДИДАКТИКА ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА DIDACTICS OF PHYSICAL EDUCATION Проф. др Недељко Родић Педагошки факултет у Сомбору Faculty of Education in Sombor 1
УВОД У ДИДАКТИКУ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА INTRODUCTION DIDACTICS OF PHYSICAL EDUCATION ПРЕДАВАЊЕ 2 LECTURE 2 2
УВОД У ДИДАКТИКУ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА Тематске целине: 1. Дефинисање појма и тематске области. 2. Предмет и значај дидактике физичког васпитања. 3. Циљ и задаци дидактике физичког васпитања. 4. Основни појмови у дидактици физичког васпитања. 3
Израз дидактика С обзиром да је израз дидактика употребљаван у атинским и спартанским школама, назив потиче од старогрчких речи дидаскеин (јасно излагати, поучавати држати наставу), дидаско (поучавам), дидактикос (поучан), дидаскалос (учитељ), али чини и основу за овај израз у латинском језику. У XVII веку, када се први пут употребљава као ознака за посебну педагошку дисциплину, и Ратке и Коменски су дидактику сматрали вештином поучавања у којој су садржане и дидактика и методика, те су их у потпуности поистоветили са педагогијом. 4
Синоними за дидактику Сем израза дидактика, данас се у синонимном значењу употребљава и израз теорија образовања и наставе. Овај израз је задржан до данас у земљама у којима живе германски и словенски народи, док се у романским и англосаксонским земљама сусрећу називи: технологија инструкција, образовна технологија, наставна технологија, моделовање процеса учења, курикулум (curiculum), теорија и проблеми поучавања, теорија поучавања и учења, наставне методе и технике, стратегија поучавања и учења и слично. 5
Дефинисање дидактике Дефинисање савремене дидактике је отежано и често противречно. Поједини аутори најчешће дидактику дефинишу као педагошку дисциплину која се бави проучавањем наставе (теорија наставе) или која за предмет има проучавање образовања (теорија образовања). Неки дидактичари сматрају да је предмет дидактике образовање (едукација), други да је настава, а трећи и образовање, и настава и учење. Предметно поље науке је област коју она изучава, односно део стварности којом се научно бави. 6
4 дефиниције дидактике Различито схватање појма и предмета дидактике произвело је четири групе дефиниција: 1) дидактика је наука о учењу и обучавању у свим облицима и на свим ступњевима; 2) дидактика је теорија образовних садржина и наставних планова; 3) дидактика је теорија поучавања (наставе) и учења; 4) дидактика је теорија најповољнијег надзора и управљања поучавања и учења (кибернетичка дидактика). 7
Дефинисање појма дидактика Према нашим дидактичарима, најпотпунија дефиниција дидактике је: дидактика је педагошка дисциплина која проучава опште проблеме и законитости поучавања (наставе) и учења у њиховом дијалектичком јединству. Разграњавањем (диференцијацијом) дидактике, једне науке на више научних дисциплина, према разним мерилима, настају нове, уже дидактичке дисциплине (нпр. предшколска, основношколска, средњошколска, високошколска дидактика). Исто тако, повезивањем (интеграцијом) дидактике са другим наукама, областима, научним и наставним дисциплинама настају и нове, посебне (специфичне) дидактичке дисциплине. 8
Дидактичка питања Дидактика, у целини, треба да одговори на питања: зашто (циљ, исходи), шта (садржине), како (методе, поступци) и чиме (средства, медији), што је основни услов образовно-васпитног процеса, односно наставне праксе. Међутим, да би дидактика одговорила на питање шта, мора да подробније познаје садржину (струку), с обзиром да из сврхе предмета произлазе садржине и циљеви, а из циљева методе рада и начини евалуације, јер се у супротном своди на уопштено педагошко теоретисање о питањима појединих наставних области и/или наставе у целини. 9
Однос дидактике и методике Често се у стручним и научним круговима сусрећемо са појмовима дидактика и методике, са нагласком надређености дидактике над методикама (над наставно-научним областима у школској пракси). Већина аутора су методику дефинисали као дидактичку дисциплину која проучава законитости једног наставног предмета (матерњег језика, страног језика, математике, познавања природе и друштва, физичког васпитања...), а да, при том, нису уочили и нагласили да је то једна наставно-научна област, један део наставе, у поучавању и учењу, наставе и образовања у целини. 10
Дефинисање појма У одређењу (дефинисању) појма морамо назначити најближи род (genus proximum) тог појма и његове специфичне разлике (differentia specifica). И за дидактику и за методике је genus proximum: проблеми и законитости образовно-васпитног (наставног) процеса. Differentia specifica за оба појма је ступањ наставног процеса. Док је за дидактику општи ниво (општи проблеми и опште законитости наставног процеса), дотле је за методике посебни ниво (посебни проблеми и посебне законитости наставног процеса, наставно-научне области, конкретно школског наставног предмета). 11
Посебне дидактике Зато мора доћи до редефинисања појмова, и то: за дидактику ОПШТА ДИДАКТИКА, а за Методике ПОСЕБНЕ ДИДАКТИКЕ (дидактике наставног предмета). На пример у школској пракси: Дидактика српског језика, Дидактика математике, Дидактика познавања природе и друштва, Дидактика физичког васпитања, Дидактика ликовне или визуелне културе, Дидактика музичке културе. 12
Појединачне дидактике Ако следимо исту логику, специјалне методике се морају редефинисати у ПОЈЕДИНАЧНЕ ДИДАКТИКЕ. На пример: Дидактика алгебре или геометрије, Дидактика физичког васпитања деце различитог доба, Дидактика различитих ликовних подручја - сликања, вајања и слично, Дидактика различитих музичких инструмената - виолине, клавира и др.). Због тога су без смисла синтагме дидактичкометодичке, дидактичко-стручне и сличне. 13
Дидактика Ако бисмо се удубили у суштину појма методика и за тренутак заборавили уврежена (и институционализована) мишљења, добили бисмо другачији одговор (назив) за ово тематско подручје. Познато је да је дидактика педагошка дисциплина која проучава опште проблеме и законитости наставе уопште, односно задатке, садржину и организовање наставе у целини, те методе суделовања учитеља и ученика. Дидактика даје одговоре на питања: ШТА, КОЛИКО, ЗАШТО и КАКО обрађујемо неке образовно-васпитне садржине. Међутим, потпуније је да она треба да одговара на питања: ШТА, КОЛИКО, КАДА, ЧИМЕ, РАДИ ЧЕГА и КАКО (примењујемо средства физичког васпитања). 14
Методика Проучавати и поучавати само путем методике значи обрађивати само питање КАКО (плански начин, пут...), а занемарити шта, колико, када, чиме и ради чега, која су основна питања неког образовно-васпитног подручја (а која иначе и обрађујемо у оквиру овог и сличних студија), јесте стручно и научно погрешно, сужено, окренуто искључиво вештинарству, скупу начина, поступака и радњи и сл. Помак од вештинарства (већ више од три деценије) ка ширем, образовно-васпитном обликовању младе личности велики је вредносни помак у схватању савременог образовно-васпитног рада, његовом значају и принципу хуманизације, који је усмерен ка човеку (ученику као субјекту). 15
Дидактичке јединице 1. комуникацијско-интеракцијске (однос учитељученик); 2. супстанцијско-структурне (циљеви, садржине, средства); 3. околина, услов (време, простор, односи); 4. процесно-артикулацијске (фазе процеса, дидактичке ситуације); 5. организацијске (облици и врсте процеса); 6. методолошко-методичке (методолошки приступи, методички поступци, технике рада). Само последњу димензију је могуће убројити у склоп методике. Зато се сматра да је методика само део дидактике. У процесу физичког васпитања, уместо досадашњег и увреженог појма методика, можемо говорити у последњој фази образовно-васпитног процеса, о методичком поступку, техници рада и слично. 16
Редефинисање области С обзиром на све ово и терминологију законодавца, неопходно је у блиској будућности редефинисати и номиновати ову тематску област као ДИДАКТИКА ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА (моторичке едукације) и то с обзиром на категорију популације, односно доба деце на: I део, (деце предшколског доба) примарна (првотна) моторичка едукација, II део (деце млађег школског доба) елементарна (основна) моторичка едукација, III део (средњег школског доба) и IV део (старијег школског доба). 17
Дидактика физичког васпитања Под дидактиком физичког васпитања сматра се област научних сазнања која се бави процесом физичког васпитања и његовим захтевима (законитостима). Посебности које произлазе из структуре предмета и особености дечјег доба, с друге стране, у оквиру сваког посебног наставног предмета, претпостављају науку која би се бавила проучавањем ових посебних законитости. 18
Дидактика физичког васпитања Како је физичко васпитање као наставни предмет дидактичка дисциплина, тако је физичко васпитање као процес антрополошка научна дисциплина (у интегралном проучавању човека у кретању). Из свега произлази за сада најбољи појам: Дидактика физичког васпитања је наука о општим законитостима управљања процесом физичког васпитања. 19
Дидактика физичког васпитања Дидактика физичког васпитања у ширем смислу уопштава предмет свог проучавања (свеукупну праксу физичког васпитања) ради успешности и јединственог обучавања и увежбавања човека, односно детета као младог бића. Дидактика физичког васпитања у ужем смислу бави се поступком стицања моторичких вештина (тј. кретних умења и навика) и развијања моторичких способности, и то примарне (првобитне), елементарне (основне) и напредне моторичке едукације деце школског доба. 20
Интегрисана научна дисциплина У ери широког разграњавања наука дидактика физичког васпитања добија све више обележје једне комплексне, шире целовите (интегрисане) научне дисциплине. По својим карактеристикама она припада кругу педагошких наука, али истовремено она има везе са свим осталим дисциплинама које се баве васпитањем и образовањем (андрагогијом, психологијом, ергологијом и др.). Исто тако, она је на својеврстан начин повезана и с природним наукама, као антрополошка научна дисциплина, у првом реду с оним које значајније доприносе расветљавању законитости и услова функционисања и развоја људског организма под утицајем посебно организоване моторичке (кретне, физичке) активности. У савременим обрасцима наставе изражено је настојање да се у одређивању и достизању образовно-васпитних циљева оствари спој теорија учења, теорија развоја и теорија личности. 21
Појам методика Појам методика нема јединствено значење. По једнима, методика је део или област дидактике (као посебна дидактика), по другима део или област педагогије (као посебна методика), док неки сматрају да је то посебна наука о обуци. Под обуком се подразумева припрема субјекта за практично обављање послова у струци. Методика, у својој општој предметној оријентацији, бави се начинима, путевима, методама и облицима помоћу којих остварујемо образовноваспитне циљеве. 22
Методика То значи да се методиком обрађује само дидактичко питање КАКО (плански начин, пут...), с обзиром да се методика бави начином рада јер тражи оптималне одговоре на питање како остварити оно што се захтева од образовно-васпитног рада у некој друштвеној средини, образовно-васпитном подручју или само једној дисциплини. С обзиром на предмет свог интересовања, методика се може бавити начином реализације само једног предмета, једне уже или шире области или начином рада у једној средини, што упућује на проблем степена општости, односно одређености разрешавања методичких проблема. 23
Предмет дидактике ФВ Предмет дидактике физичког васпитања чини свеукупна пракса физичког васпитања, односно питања повезана са проблемом максималне успешности (у развоју моторичких способности и стицању моторичких умења) и доследног спровођења моторичких задатака у пракси. У тражењу путева, решења и одговора на питања које јој поставља пракса дидактика ФВ се, пре свега, обраћа пракси, настојећи да из укупног збира појава открије оно шта је закономерно, шта је суштинско и шта је прогресивно. 24
Задатак дидактике ФВ Дидактика физичког васпитања има задатак да проналази одговарајуће оптималне путеве за достизање педагошких (образовних и васпитних) циљева, али и биолошких циљева. Узимајући у обзир податке из школске праксе, као и податке до којих долази у својим истраживањима или посредством других наука, дидактика разоткрива опште законитости наставе Физичког васпитања и свих других облика образовно-васпитне делатности која се везује за струку овог наставног подручја, с обзиром на познати мото да нема веће неједнакости од једнаког третмана неједнаких. 25
Научна и наставна дисциплина Као научна дисциплина, дидактика ФВ има задатак да прати и изучава опште законитости човека у кретању и категорије образовно-васпитног рада у процесу физичког васпитања. Као наставна дисциплина, дидактика ФВ има за циљ да свестрано оспособи будуће наставнике разних профила за извођење наставе Физичког васпитања и других облика образовно-васпитне делатности на том подручју. 26
Циљеви дидактике ФВ 1. заузимање начелних ставова и избор ефикасних средстава и метода за достизање циљева физичког васпитања; 2. упознавање студената с најновијим резултатима у области физичког васпитања и научним тековинама дидактике; 3. сагледавање принципа и законитости на којима се заснива и развија дидактика физ. васпитања и наставна пракса; 4. развијање способности уочавања методичких појава и њиховог значаја за стваралачки рад; 5. свестрано оспособљавање будућих наставника за самосталан теоријски рад, те стваралачки и самокритички однос према теорији и пракси; 6. развијање интересовања студената за сталне дидактичке новине и осавремењивање наставних садржина, наставних метода и облика организације наставног процеса; 7. оспособљавање студената за успешно обављање наставе Физичког васпитања, односно да их упућује у савремену технику и технологију; 8. оспособљавање и упућивање студената у све облике самообразовања и перманентног образовања. 27
Метод У најширем смислу речи, под методом подразумевамо систематски начин бављења чињеницама и појмовима. У педагошкој језичкој употреби под методом подразумевамо назначење пута, односно начин и поступак којим се остварују поједини задаци (активности) у настави. 28
Методски поступак Методски поступак је, према утврђеним начелима рада, по реду, специфични тип операције или начин прилажења, поступања у решавању било ког задатка, а који је под одређеним условима опште прихватљив. 29
Методска јединица Методска јединица је краћа партија заокруженог наставног градива (садржине) која се обично обрађује (или тачније садржине примењују) на једном наставном часу у школи, једном методом рада. 30
Наставна јединица Наставна јединица је садржајно и логички заокружен део наставне теме који се може обрадити за један школски час (или блок-час). 31
УВОД У ДИДАКТИКУ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА Тематске целине: 1. Дефинисање појма и тематске области. 2. Предмет и значај дидактике физичког васпитања. 3. Циљ и задаци дидактике физичког васпитања. 4. Основни појмови у дидактици физичког васпитања. 32
УВОД У ДИДАКТИКУ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА Контролна питања: На која питања треба да одговори дидактика у целини? Разлике између појмова дидактика и методика? Редефинисање појмова посебне и појединачне дидактике? Основне димензије дидактичких јединица у образовно-васпитном процесу? Номиновање нових тематских области у дидактици физичког васпитања? Дефинисање дидактике физичког васпитања? Дефинисање методике физичког васпитања? Дидактика физичког васпитања као интегрисана научна дисциплина? Значај теорије физичког васпитања као наставне дисциплине? Предмет дидактике физичког васпитања? Задатак дидактике физичког васпитања? Циљеви дидактике физичког васпитања? Дидактика физичког васпитања као наставне дисциплине? Дидактика физичког васпитања као научна дисциплина? Основни смисао појма метод? Основни смисао појма методски поступак? Разлика између појма методска и наставна јединица? 33
ХВАЛА НА ПАЖЊИ! 34
УВОД У ДИДАКТИКУ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА INTRODUCTION DIDACTICS OF PHYSICAL EDUCATION ПРЕДАВАЊЕ 2 LECTURE 2 35
ДИДАКТИКА ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА DIDACTICS OF PHYSICAL EDUCATION Проф. др Недељко Родић Педагошки факултет у Сомбору Faculty of Education in Sombor 36