СЕКЦИЈА ЗА ЗООНОЗЕ СРПСКО ВЕТЕРИНАРСКО ДРУШТВО ВЕТЕРИНАРСКИ СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ ИНСТИТУТ ЗРЕЊАНИН С И М П О З И Ј У М XVI ЕПИЗООТИОЛОШКИ ДАНИ СРБИЈЕ SYMPOSIUM XVI EPIZOOTIOLOGY DAYS OF SERBIA ЗБОРНИК КРАТКИХ САДРЖАЈA - BOOK OF ABSTRACTS - Хотел "Војводина" - Зрењанин 06. - 07. новембар 2014. год.
Издавач / Publisher Секција за зоонозе / Section for Zoonoses Српско ветеринарско друштво / Serbian Veterinary Society за Издавача / for the Publisher Проф др Брана Раденковић Дамјановић Главни и одговорни уредник / Editor in Chief Др Тамаш Петровић, виши научни сарадник Технички уредник / Technical Editor Др Тамаш Петровић, виши научни сарадник Штампа / Printed SAGITTARIUS D.O.O. Суботица Тираж / Copies: 200 примерака ISBN 978-86-83115-25-9 1
ОРГАНИЗАТОРИ / ORGANISERS СЕКЦИЈА ЗА ЗООНОЗЕ СВД ВЕТЕРИНАРСКИ СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ ИНСТИТУТ ЗРЕЊАНИН СУОРГАНИЗАТОРИ и ПОКРОВИТЕЉИ / CO-ORGANISERS МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ УПРАВА ЗА ВЕТЕРИНУ ГЕНЕРАЛНИ СПОНЗОР / GENERAL SPONSOR NOACK & Co South East d.o.o. СПОНЗОРИ / SPONSORS PROVET d.o.o EKOSAN d.o.o MARLO FARMA d.o.o FISH CORP. 2000 d.o.o ДОНАТОРИ И ПРИЈАТЕЉИ СИМПОЗИЈУМА / SYMPOSIUM DONORS AND FRIENDS KRKA-FARMA d.o.o. Beograd VETERINA.INFO ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР / ORGANIZING COMMITTEE Предсeдник: др Тамаш Петровић Секретари: др Дарко Бошњак, Ђорђе Јанку, проф. др Брана Раденковић-Дамњановић Технички секретар СВД-а: Катарина Вуловић ПРОГРАМСКИ И НАУЧНИ ОДБОР / SCIENTIFIC COMMITTEE Тамаш Петровић, Мирослав Валчић, Иван Павловић, Соња Радојичић, Зоран Дебељак, Милош Петровић, Сава Лазић, Снежана Радивојевић, Бојана Гргић, Будимир Плавшић, Ђорђе Јанку, Александар Поткоњак СЕКРЕТАРИЈАТ / SECRETARIAT Александар Живуљ, Миланко Шеклер, Александар Томић, Тибор Молнар, Мирољуб Дачић, Славонка Стокић Николић, Слободан Станојевић, Слободан Максимовић, Драган Рогожарски, Милена Живојиновић, Милијана Нешковић, Братислав Кисин, Зоран Раичевић, Владимир Полачек, Ненад Јовановић, Бранка Видић, Бојана Гргић, Снежана Радивојевић, Божидар Љубић, Снежана Медић, Влада Теодоровић, Миленко Стеванчевић, Будимир Плавшић, Јелица Уѕелац, Ђорђе Јанку, Мирослав Ћирковић, Добрила Јакић-Димић, Дарко Бошњак, Мишо Коларевић, Милица Лазић, Марко Филиповић, Милош Петровић, Зоран Рашић, Слободан Илић, Љубомир Милић, Петар Миловић, Миодраг Николић. 2
АКТУЕЛНА ЕПИЗООТИОЛОШКА СИТУАЦИЈА АКС У УЖЕМ И ШИРЕМ ОКРУЖЕЊУ СРБИЈЕ Петровић Т. 1, Полачек В. 1, Проданов Радуловић Ј. 1, Дошен Р. 1, Лазић Г. 1, Лупуловић Д. 1, Лазић С. 1, Плавшић Б. 2 1. Научни институт за ветеринарство Нови Сад, Нови Сад, Србија 2. Управа за ветерину, Министарство пољопривреде и заштите животне средине, Београд, Србија Кратак садржај Афричка куга сњиња (АКС), која је класификована од стране Светске организације за здравље животиња (ОИЕ), као болест обавезна за пријављена, узрокује акутну хеморагичну грозницу код домаћих свиња. Она често резултира великим економским губицима због високе стопе морбидитета и морталитета. АКС показује потенцијал брзог ширења и пошто вакцина тренутно није доступна, опције контроле су ограничене на брзу дијагностику болести и уништавање заражених животиња и животиња у контакту са њима. Болест је први пут описана у Кенији 1921. године, када се вирус проширио са заражених дивљих свиња врсте Phacochoerus aethiopicus на домаће свиње (Sus scrofa) изазивајући болест са леталитетом од 100%. Болест је тренутно присутна у Африци, углавном у многим земљама које се налазе јужно од Сахаре, у већини којих је ендемског карактера и наставља да се шири на друге од инфекције слободне земље у том у региону. Вирус АКС се одржава у Африци у природном циклусу инфекције између дивљих свиња / suidae и меких крпеља. У неким од ових дивљих свиња, АКС инфекција се карактеришу ниским титром вируса у ткивима и ниским или недетектабилним нивоима виремије, али то је довољно за инфекцију крпеља и трансмисију вируса на домаће свиње. Овакав циклус болести чини исту веома тешком за искоренити у Африци. Године 1998., АКС је ппрви пут пријављена на Мадагаскару где се сада сматра ендемском болешћу. На крају 2007. године, АКС се појавила и на Маурицијус као другом острву у Индијском океану. У Европи, вирус АКС је унешен по први пут 1957. године у Португалу, преко отпада пореклом са међународних летова. Иако је ово прва епидемија брзо искорењена, током 1960. год. вирус је поново унешен у Лисабон брзо се ширећи кроз остатак Португалије и у Шпанији, где је остао у ендемској форми до 1995. год. У том периоду, дошло је до епизоотија у другим европским земљама, као што су: Андора (1975), Белгија (1985), Француска (1964, 1967 и 1974), Малта (1978), Холандија (1986) и Италија (1967, 1969 и 1993), укључујући Сардинију, где је ова инфекција постала ендемска од 1978. год. Све ове епизоотије повезане су са уношењем вируса путем исхране свиња са помијама. Спроведене епизоотиолошке студије су показале да најчешћи извор инфекције вирусом АКС био контаминиран отпад са међународних аеродрома и лука. У скорије време, током 2007. год., вирус АКС се проширио на транскавкаске земље и Руску Федерацију. Грузија је прва 5. јуна 2007. године пријавила ОИЕ-у избијање АКС, међутим, 1 др Тамаш Петровић, виши научни сарадник; др Владимир Полачек, научни сарадник; др Јасна Проданов Радуловић, научни сарадник; мр Радослав Дошен, стручни саветник; мр Госпава Лазић, истраживач сарадник; др Диана Лупуловић, научни сарадник; др Сава Лазић, научни саветник; Научни институт за ветеринарство "Нови Сад", Руменачки пут 20, 21000 Нови Сад, Србија. tomy@niv.ns.ac.rs 2 мр Будимир Плавшић, истраживач сарадник,управа за ветерину, Министарство пољопривреде и заштите животне средине, Омладинских бригада 1, 11000 Београд, Србија Рад је реализован по пројекту ТР31084 који се финансира од стране Министарства просвете науке у технолошког развоја Републике Србије 78
велика смртност код свиња је забележена и 2 месеца пре тога. Сматра се да је вирус вероватно унешен у Грузију бродским отпадом одложеног око луке Поти, а потом је преком исхране овим отпадом унешен у популацију домаћих свиња. Након тога, инфекција се брзо проширила по целој земљи. Пре тога, АКС није никада раније званично пријављена у региону Кавказа. Испитивањима је потврђено да вирус припада генотипу 2 и да је веома сличан и близак са вирусним сојевима из југоисточне Африке (Мозамбика, Мадагаскара и Замбије). У Јерменији, АКС је први пут пријављена 6. августа 2007. године, у близини границе са Грузијом. Већина каснијих епидемија је такође забележена на северу земље. Азербејџан има веома ниску густину домаћих свиња и неразвијено свињарство груписано у неколико хришћанских заједница. Једна једина пријављена епидемија се догодила у јануару 2008. године у селу Nidzh, у којем се налази око половине укупне популације свиња у овој држави. У наредним годинама вирус се проширио у суседне земље јужног Кавказа, а затим у Русији, инфицирајући и дивље и домаће свиње, и проширио се на подручју великог дела земље. Тренутно, болест се сматра ендемском на подручју јужног дела Русије и на простору око 300 км западно од Москве, како код домаћих тако и код дивљих свиња. Поред тога, епизоотије болести су такође често пријављене у другим областима западног дела Русије. Од 2007. год. Русија је пријавила ОИЕ-у око 400 епизоотија АКС са око 12.500 случајева код домаћих свиња (од 500.000 пријемчивих свиња) и 600 случајева код дивљих свиња. Украјина је пријавила први случај код домаћих свиња и 3 случаја код дивљих свиња у јулу 2012. год. У јуну и јулу 2013. године, Белорусија је пријавила два избијање АКС, од којих је један био веома близу границе са Литванијом и Пољском, а пријављено је 27 случајева инфекције код дивљих свиња. Украјина је затим поново потврдила два случаја избијања инфекције код домаћих свиња и 6 случајева код дивљих свиња у јануару 2014. године у региону Луганска близу Русије. Литванија је 24. јануара 2014. год. пријавила инфекцију вирусом АКС код две дивље свиње на подручју југоистока земље, недалеко од границе са Белорусијом. Пољска је 17. и 19. фебруара 2014, а затим и 3. маја 2014. године поднела четири пријаве случајева АКС код пронађених угинулих дивљих свиња у непосредној близини границе са Белорусијом. Летонија је 26. јуна 2014. године пријавила три случаја болести у једном двориштном држању свиња, као и код 13 пронађених угинулих дивљих свиња у периоду између 26. јуна и 03. јула 2014. Сви ови случајеви су били у близини границе са Белорусијом. Референтна лабораторија Европске уније је потврдила, путем генетског истраживања на основу редоследа фрагмената вируса изолованих у случајевима код литванских и пољских дивља свиња, да постоји 100% хомологије са вирусним сојевима који циркулишу у Белорусији и Русији и тиме доказала да вирус води порекло из Русије. Као закључак, АКС, која је сада ендемска у Русији, током 2014. године је пријављена у многим земљама Источне Европе, укључујући и у Украјину, која је од поменутих држава најближа Србији. Због брзог ширења болести може се очекивати да би АКС могла проширити и на Србију у блиској будућности, тако да Национални кризни план за детекцију, контролу и искорењивање АКС мора да буде усвојен/хармонизован и стављен у приправност да би се спречили вилики економски губитци који би могли настати појавом и ширењем АКС у Србији. Кључне речи: Афричка куга свиња, историјат ширења инфекције, актуална ситуација у Европи 79
CURRENT SITUATION OF AFRICAN SWINE FEVER IN REGIONS AROUND SERBIA Petrović T. 1, Polaĉek V. 1, Prodanov Radulović J. 1, Došen R. 1, Lazić G. 1, Lupulović D. 1, Lazić S. 1, Plavšić B. 2 1. Scientific Veterinary Institute Novi Sad, Novi Sad, Serbia 2. Veterinary Directorate, Ministry of Agriculture and Environmental Protection, Belgrade, Serbia Summary African swine fever (ASF), classified as a notifiable disease by the World Organisation for Animal Health (OIE), causes an acute hemorrhagic fever in domestic pigs. It often results in major economic losses because of the high rates of illness and death associated with the disease. ASF has the potential to spread rapidly and since a vaccine is currently not available, control options are limited to rapid diagnosis of the disease and culling of infected animals and animals in contact with them. The disease was described for the first time in Kenya in 1921 when the virus spread from infected warthogs (Phacochoerus aethiopicus) to domestic pigs (Sus scrofa) causing a disease with a 100% case-fatality rate. The disease is currently present in Africa, mainly in many countries located south of the Sahara, in most of which the disease is endemic and continues to spread to previously uninfected countries within the region. ASFV is maintained in Africa by a cycle of infection between wild pigs/suidae and soft ticks. In some of these wild pigs/suidae, ASFV infection is characterised by low levels of virus in the tissues and low or undetectable levels of viraemia, but this is sufficient to infect ticks and for tick transmission to domestic pigs. This disease cycle makes it very difficult to eradicate ASF in Africa. In 1998, ASF was reported in Madagascar for the first time; it is now considered to be endemic. At the end of 2007, ASF was introduced on a second Indian Ocean island, Mauritius. In Europe, ASFV was introduced for the first time in 1957 in Portugal, through waste from international flights. Although this first outbreak was rapidly eradicated, in 1960 the virus entered again in Lisbon (Portugal) and spread through the rest of Portugal and Spain, where ASFV remained endemic until 1995. During this period, some outbreaks occurred in other European countries, affecting Andorra (1975), Belgium (1985), France (1964, 1967 and 1974), Malta (1978), The Netherlands (1986) and Italy (1967, 1969 and 1993), including Sardinia island, where ASF has remained endemic since 1978. All these virus introductions were also related with swill feeding. Epidemiological studies have shown that the most frequent source of ASFV contamination was garbage from international airports or ports. More recently in 2007, ASF virus spread to the Trans Caucasus Countries and the Russian Federation. Georgia first reported ASF to the OIE on 5 June 2007, however mass mortality of pigs was reported at least 2 months before this. The virus was likely introduced into Georgia by ship waste disposed around the port of Poti and subsequently entered the pig population through pigs feeding from this waste. The disease then quickly spread through the whole country. ASF had never 1 Tamas Petrovic, PhD, senior research associate; Vladimir Polaĉek, PhD, research associate; Jasna Prodanov Radulović, PhD, research associate; Radoslav Došen, MSc, research assistant; Gospava Lazić, MSc, research assistant; Diana Lupulovic, PhD, research associate; Sava Lazic, PhD, principal research fellow, Scientific Veterinary Institute "Novi Sad", Rumenacki put 20, 21000 Novi Sad, Serbia. tomy@niv.ns.ac.rs 2 Budimir Plavšić, M.Sc., research assistant; Veterinary Directorate, Ministry of Agriculture and Environmental Protection, Omladinskih brigade 1, 11000, Belgrade, Serbia The presented work is part of the research done in the project TR31084 granted by the Serbian Ministry of Education, Science and Technological Development 80
previously been officially reported in the Caucasus region. The virus was shown to be Genotype II with a close relationship to virus strains from Southeast Africa (Mozambique, Madagascar and Zambia). In Armenia ASF was first reported on 6 August 2007, near the border with Georgia. Most of the subsequent outbreaks were also reported in the north of the country. Azerbaijan has a very low density of domestic pigs and pig husbandry is highly clustered in the few Christian communities. The only reported outbreak occurred in January 2008 in Nidzh, a village where about half of the national pig population was kept. In the following years it spread into the neighbouring countries of South Caucasus, and then in Russia, affecting wild boars and domestic pigs, and has spread in large part of the country. Currently, the disease is considered endemic in southern Russia and in an area approximately 300 km west from Moscow, both in domestic pigs and in the wild boar. Outbreaks of disease are also frequently reported in other areas in Western Russia. Russia reported to the OIE around 400 outbreaks due to ASF with approximately 12.500 cases in domestic pigs (out of 500.000 susceptible pigs) and 600 cases in wild boar since 2007. Ukraine reported 1 outbreak in pigs and 3 cases in wild boar in July 2012. In June and July 2013, Belarus notified 2 outbreaks of ASF, one of them very close to the border with Lithuania and Poland and reported 27 cases in wild boar. Again Ukraine confirmed 2 ASF outbreak in pigs and 6 cases in wild boar in January 2014 at the Lugansk Region, close to Russia. Lithuania confirmed on 24 January 2014 the infection with the ASF virus of two wild boars in the south east of Lithuania, not far from the Belarusian border. Poland made on 17 and 19 February 2014 and on 3 May 2014 four notification of cases of ASF in wild boar found dead very close to the Belarus border. Latvia confirmed three cases in one backyard pig holding on 26 June 2014 as well as 13 wild boars found dead and confirmed between 26 June and 03 July 2014. All these cases were adjacent to the border with Belarus. The EU Reference Laboratory confirmed, through genetic studies based on sequencing of fragments of virus isolates from the Lithuanian and Polish wild boar cases, that there is a 100% homology with the virus strains that circulated in Belarus and Russia proving that it comes from Russia As a conclusion, ASF is now endemic in Russia and has been reported in many Eastern European countries, including in Ukraine the closes country to Serbia during 2014. Due to rapid spread of disease it can be expected that ASF could reach Serbia in the near future, so the National crisis plan for ASF detection, control and eradication has to be adopted/harmonized and put into the force to prevent high economic loses that could arise by ASF spread in Serbia. Key words: African swine fever, history of disease occurrence, current situation in Europe 81