ГОРСКА СЛУЖБА СПАСАВАЊА СРБИЈЕ

Transcription

1 ГОРСКА СЛУЖБА СПАСАВАЊА СРБИЈЕ

2 4 Река 2012, вежба спасавања из кањона, октобар 2012

3 5 САДРЖАЈ... Увод / 2 Спасавање у урбаним условима / 4 Спасавање у општим планинским условима / 6 Спасавање из стене / 8 Спасавање из јама и пећина / 10 Спасавање на скијашким теренима / 12 Хеликоптерско спасавање / 14 Спасавање помоћу спасилачких паса / 15 Организациона структура Горске службе спасавања Србије / 16 План развоја Горске службе спасавања Србије / 18 Обука / 18 Лиценца / 19 Сарадња / 20 Опрема / 21 Територијална организација Горске службе спасавања Србије / 22 ПРИПРЕМИЛИ Бојан Драгутиновић Мирјана Перић Фотографије коришћене у брошури су са акција и вежби спасавања Горске службе спасавања Србије

4 6 ГОРСКА СЛУЖБА СПАСАВАЊА (ГСС) СРБИЈЕ је добровољна и непрофитна организација чији је основни циљ помоћ и спасавање у неприступачним планинским и урбаним условима. Спасити људски живот, помоћи човеку у невољи, основни је задатак Горске службе спасавања Србије. Горску службу спасавања Србије су године основали искусни алпинисти, док данас Горску службу спасавања Србије чини око 250 активних спасилаца, од којих су многи искусни планинари, високогорци, алпинисти, спортски пењачи, спелеолози, рониоци, скијаши и параглајдеристи. ГСС СРБИЈЕ је члан међународне спасилачке организације за површинско спасавање IKARCISA (Internationale Kommission Für Alpines Rettungswesen Commission Internationale de Sauvetage Alpin), као и међународне спасилачке организације за спасавање у подземљу ECRA (European Cave Rescue Association), и свој рад усаглашава са препорукама ових организација. Законом о ванредним ситуацијама, Горска служба спасавања Србије је уврштена у чиниоце заштите и спасавања у Србији и дефинисана као стратешки партнер Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије за извођење спасавања на неприступачним теренима. Начелник Горске службе спасавања Србије је члан Републичког штаба за ванредне ситуације. ДОМЕНИ СПАСИЛАЧКИХ АКЦИЈА обучава и опрема своје спасилачке тимове и спасиоце за извођење свих врста спасилачких акција у различитим доменима: СПАСАВАЊЕ У УРБАНИМ УСЛОВИМА СПАСАВАЊЕ У ОПШТИМ ПЛАНИНСКИМ УСЛОВИМА СПАСАВАЊЕ ИЗ СТЕНЕ СПАСАВАЊЕ ИЗ ЈАМА И ПЕЋИНА СПАСАВАЊЕ НА СКИЈАШКИМ ТЕРЕНИМA

5 3 До данас, ГСС Србије је помогла хитно медицинско збрињавање и евакуацију више десетина хиљада повређених људи. Учествовали смо у свим ванредним ситуацијама дајући немерљив допринос спасавању великог броја људи из кризних ситуација. Током бомбардовања Србије спасавали смо људе из рушевина у урбаним областима погођеним експлозијама, приликом великих шумских пожара водили смо ватрогасце по терену и помагали им да дођу до неприступачних места за гашење, током обилних снежних падавина вршили смо евакуацију угрожених и доставу помоћи завејаним крајевима, у ванредним ситуацијама узрокованим поплавама приступали смо до повређних, медицински их збрињавали и евакуисали на сигурно. Наши спасиоци добијају све похвале за пожртвованост, храброст и ефикасност. Наше континуирано присуство на терену позитивно утиче и на туризам у региону. Ниједно од скијалишта у Србији се не би могло сматрати безбедним без наших ски патрола. ГСС Србије има врло важну едукативну улогу, која се манифестује кроз низ специјализованих спасилачких обука, обука из области прве помоћи у екстремним условима, као и заштите животне средине. ГСС Србије је данас обележје српског планинарства и наши спасилачки тимови су веома цењени и поштовани. Ово је искључиво могуће зато што ГСС инвестира значајне ресурсе и време у континуирану едукацију својих чланова, али и вршењем темељне годишње сертификације свог активног чланства. Статистика показује да је годишње, у просеку, више од 10 спасилаца укључено у спасилачке обуке, вежбе и акције сваки дан. Данас је ГСС Србије веома цењена и призната организација која функционише у оквиру цивилнојавног система за заштиту и одбрану у кризним ситуацијама. Са друге стране, за спасилачке акције, ГСС Србије користи сопствене ресурсе без редовног финансирања из буџета Републике Србије. СТАТИСТИКА О незамењивој улози Горске службе спасавања Србије најбоље сведоче подаци о броју интервенција, које спасиоци изведу на најнедоступнијим теренима пружајући помоћ угроженима. У досадашњем раду чланови Горске службе спасавања Србије збринули су више десетина хиљада повреда. У току године наши спасиоци збрину преко 1000 повређених на скијалиштима и неприступачним планинским теренима и имају преко 50 спасилачких интервенција (претрага и спасилачких акција) у свим деловима земље.

6 4 СПАСАВАЊЕ У УРБАНИМ УСЛОВИМА обавља спасавања у урбаним условима. Ту спада спасавање са високих зграда и грађевина и садејство са јединицама Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије у спасавању и отклањању последица у случају елементарних непогода као што су поплаве, велики снег, земљотреси, пожари и др. У спасавању са високих зграда и објеката, као и из рушевина, користе се идентичне процедуре, технике, али и опрема, која се користи за извођење спасавања из јама или из стене, па се ангажују спасиоци тима за спасавање у вертикалним условима са великим искуством у спасавању на стени и у јами. Након збрињавања повреда обавља се евакуација повређеног одговарајућим спасилачким носилом, а затим врши хитан транспорт до здравствене установе.

7 5 На отклањању последица елементарних непогода учествују спасиоци свих специјалности на тражењу, лоцирању, приступу повређеним особама, тријажи и пружању прве помоћи, транспорту до теренске амбуланте ради даљег медицинског збрињавања, али и на отклањању последица катастрофе и уклањању опасности по угрожене. У достави хране, воде и евакуацији становништва угроженог поплавама године учествовало је 140 спасилаца ГСС Србије који су током осам дана на терену евакуисали и медицински збринули око 1200 људи. ГСС Србије ради на подизању могућности за што успешнију реализацију своје улоге у заштити и спасавању у Републици Србији. Кроз тренинге, вежбе и годишње провере, одржава се висок ниво спремности спасилаца за реаговање у свим ситуацијама, вежбају се усвојене и усвајају нове технике и процедуре спасавања. Висок ниво могућности и спремности за реаговање у урбаним условима демонстрира се редовно и на Сајму заштите и спасавања. Значајније интервенције спасилаца Горске службе спасавања Србије у урбаним условима у протеклих неколико година биле су: Добра координација екипа је предуслов сваке успешне спасилачке акције. - Спасавање и отклањање последица по угрожене у земљотресу у Краљеву године, - Спасавање угрожених, уклањање леденица и опасности по грађане и житеље завејаних села у великим снежним падавинама и године - Евакуација становништва из крајева угрожених поплавама током ванредне ситуације у мају године.

8 6 СПАСАВАЊЕ У ОПШТИМ ПЛАНИНСКИМ УСЛОВИМА Спасиоци Горске службе спасавања Србије спасавање у општим планинским условима изводе кроз организацију претраге за повређеним лицима, пружање прве помоћи и евакуацију људи у невољи или повређених особа. Екипе Горске службе спасавања Србије годишње врше спасилачко обезбеђење преко 30 планинарских тура и акција. Обезбеђују се све републичке акције Планинарског савеза Србије и поједине планинарске акције на позив планинарских друштава, обезбеђују се Камп планинара Србије, Камп спелеолога Србије и Камп алпиниста Србије. Број учесника планинарских акција неретко прелази бројку од 1000 планинара, па у спасилачко обезбеђење акције може бити укључено више бројних екипа Горске службе спасавања Србије. Спасиоци Горске службе спасавања Србије обезбеђују такмичења у планинском бициклизму Бициклистичког савеза Србије, такмичења у спортском пењању Комисије за спортско пењање Планинарског савеза Србије, домаћа и међународна такмичења у параглајдингу Ваздухопловног савеза Србије, такмичења у планинарској оријентацији, планинске и авантуристичке трке, као и сва остала дешавања у екстремним спортовима која носе са собом одређену дозу ризика.

9 7 Спасилачки тимови који врше спасилачко обезбеђење планинарских акција и који учествују у претрагама су опремљени свом опремом неопходном за пружање прве помоћи, опремом за транспорт повређених и техничком опремом неопходном за осигуравање транспорта и спасавање и на најнеприступачнијим теренима. Код озбиљнијих повреда до изражаја у пуном смислу долази тимски дух и увежбаност спасилачких екипа и за најзахтевније задатке. Битан аспект деловања спасилаца Горске службе спасавања Србије је и превентиван рад, који се реализује у сарадњи са планинарским клубовима, основним, средњим школама и факултетима, где се кроз едукацију и демонстрацију на терену, указује на правила понашања и безбедног боравка у планини и основне принципе заштите животне средине. У току године у општим планинским условима спасиоци Горске службе спасавања Србије учествују у преко 50 интервенција тражења несталих или збрињавања повреда на неприступачним теренима. Спасиоци Горске службе спасавања Србије имају доста искуства у пружању прве помоћи и збрињавању унесрећених како у планинским, тако и у урбаним срединама. ГСС Србије улаже доста у превентиву, па се у сарадњи са туристичким организацијама реализује иницијатива да се обележавају планинарске и пешачке стазе, и на тај начин подигне ниво безбедности гостију, туриста, планинара, заљубљеника у природу и свих мештана.

10 8 СПАСАВАЊЕ ИЗ СТЕНЕ Под спасавањем из стене подразумева се пружање помоћи и спасавање пењача из алпинистичких смери, спасавање из кањона, као и у свим срединама где је за приступ и евакуацију повређеног неопходно користити специфичну опрему и процедуре за вертикална спасавања. Спасиоци који чине тим за спасавање у вертикалним условима Горске службе спасавања Србије су посебно обучени и опремљени за извођење спасавања из стене. ГСС Србије усваја и развија специјалне стратегије и технике за претрагу, лоцирање, приступ, помоћ и евакуацију људи у невољи у стени. Увежбавање спасилаца и спасилачких екипа, за извођење ове врсте спасавања, одвија се редовно током године на тренинзима и вежбама спасавања из стене у организацији Горске службе спасавања Србије. Вежбе се изводе на вежбалиштима у Београду, на полигонима за обуку Горске службе спасавања Србије и у свим већим пењалиштима код нас. На овим вежбама спасавања редовно учествују и представници Сектора за ванредне ситуације, МУП-а Србије, специјалних јединица полиције, као и остали учесници система заштите и спасавања у нашој земљи, чиме се увежбава сарадња и заједничко деловање у реалним ситуацијама. Спасиоци тима за спасавање у вертикалним условима, који изводе спасавања у стени су искусни пењачи, високогорци и алпинисти. Да би неко могао да се кроз Горску службу спасавања обучава и усавршава за спасавање из стене, леда, кањона и др. неопходно је да има стаж и искуство у бављењу алпинизмом. За извођење спасавања из стене неопходан је и велики број посебно обучених спасилаца.

11 9 Спасавање из стене карактеришу врло компликовани услови приступа, збрињавања и евакуације повређених. До изражаја долази значај увежбаности спасилаца за извођење спасавања у стени и значај брзог транспорта спасилачких екипа и опреме до локације несреће. Изведене домаће и међународне вежбе спасавања из стене у организацији Горске службе спасавања Србије у протеклих неколико година: - Копаоник, године; - Горњачка клисура, године; - Горњачка клисура и Бељаница, године; - Борски Стол и Копаоник, године; - Бељаница, године. Медицински тим Горске службе спасавања Србије често мора да збрињава повреде и на најнеприступачнијим местима. За брз приступ локацији несреће честа је потреба за коришћењем хеликоптерског транспорта спасилаца.

12 10 СПАСАВАЊЕ ИЗ ЈАМА И ПЕЋИНА Тим за спасавање у вертикалним условима Горске службе спасавања Србије реагује и у случају повређивања у спелеолошким објектима (јамама и пећинама). Спасавање из јама спада у ред најтежих и најзахтевнијих акција спасавања. Спасавање у јамама отежава компликован приступ повређеном, тешки услови у којима се пружа прва помоћ и безбедно одржава сигурност и комфор повређеног. Уско и најчешће вертикално окружење значајно отежава транспорт повређеног у носилима. Поред великог броја специјално обучених спасилаца, за извођење акције у спелеолошким условима потребна је и велика количина спасилачке опреме разне намене: за спречавање потхлађивања повређеног, за поуздану комуникацију међу спасиоцима и спасилачким екипама, за брзо постављање спасилачке инсталације за евакуацију, за брз и сигуран транспорт повређеног итд. У протеклих 6 година спасиоци Горске службе спасавања Србије учествовали су у 6 већих акција спасавања из јама у нашој земљи и у земљама региона. Спасилачке екипе на додељеним локацијама у објекту извршавају своје задатке. Акција спасавања из спелеолошког објекта изводи се строго по унапред договореном плану акције где свака екипа има јасно дефинисано место и задатак. Спасавање из спелеолошких објеката изводе спасиоци тима за спасавање у вертикалним условима, који су искусни спелеолози. Да би неко могао да се кроз Горску службу спасавања обучава и усавршава за спасавање из јама и пећина, неопходно је да има велики стаж и искуство у бављењу спелеологијом.

13 11 је један од оснивача Европске асоцијације за спасавање из спелеолошких објеката (ECRA) и своје технике и процедуре усклађује са препорукама ове међународне спасилачке организације. Транспорт повређеног мора да тече без застоја, било да се ради о хоризонталном......било о вертикалном транспорту носила. У оквиру редовних годишњих активности, спасиоци Горске службе спасавања Србије изведу минимум једну већу вежбу спасавања из спелеолошког објекта. Ова вежба се организује са циљем увежбавања спасилаца и спасилачких екипа за извођење спасавања из спелеолошких објеката и одржавања сарадње са спелеолошким клубовима у земљи и спелеоспасилачким службама из региона. На вежби се симулира приступ, збрињавање и евакуација повређене особе из јаме дубине преко 150 метара. Изведене домаће и међународне вежбе спасавања из спелеолошког објекта у организацији Горске службе спасавања Србије у протеклих неколико година: - Фаца Шора, године; - Суви понор, године; - Ракин понор, године; - Суви понор, године; - Ивков понор, године; - Ракин понор, године; - Јама у Ланишту, године. Спелеоспасилачка вежба је једна од најмасовнијих акција Горске службе спасавања Србије, која на директан начин приказује расположиве потенцијале Горске службе спасавања за спасавање из подземља, али је и најбоља прилика да се види како генерално изгледа реална ситуација спасавања на екстремно неприступачним теренима и сарадња са сродним службама из наше земље, као и колегама из околних земаља.

14 12 СПАСАВАЊЕ НА СКИЈАШКИМ ТЕРЕНИМА ГСС Србије на скијашким теренима организује претраге за изгубљеним скијашима, врши пружање прве помоћи повређеним лицима и организује транспорт повређених до здравствене установе. ГСС Србије обезбеђује скијашке центре од дана њиховог отварања: на Копаонику смо од године, на Старој планини од године и на Златибору од године. На све три планине, годишње се збрине преко 1000 повреда. Због природе скијашког спорта, повреде су доста честе и неретко прилично озбиљне, што захтева брзо лоцирање повређеног и пружање неопходне прве помоћи. У случају неисправности у раду жичара, спасиоци Горске службе спасавања Србије евакуишу скијаше из корпи. Спасиоци Горске службе спасавања обезбеђују и сва такмичења и манифестације у скијашким центрима. У скијашком центру Копаоник у сваком тренутку дежура 12 спасилаца Горске службе спасавања Србије, у скијашком центру Златибор дежурају 3 спасиоца, а за безбедност скијаша на Старој планини се брину 4 припадника Горске службе спасавања Србије. Спасиоци Горске службе спасавања организују и спасавања лица из лавина, користећи за то предвиђену опрему. За транспорт озбиљнијих повреда на скијашким теренима, поред моторних санки и спасилачког чамца, користи се и табач. Скијаше је са жице неопходно евакуисати у што краћем времену због опасности од потхлађивања.

15 13 Спасиоци Горске службе спасавања Србије на скијашким теренима су одлични скијаши и добри познаваоци планине. ГСС Србије изводи спасилачко дежурство у скијашким центрима и у току летње сезоне ради безбедности заљубљеника у природу, шетње у природи, планинара, љубитеља планинског трчања и планинског бициклизма. Поред збрињавања повреда и транспорта повређених до здравствене установе, спасиоци Горске службе спасавања организују претраге за изгубљеним лицима. У случају неисправности жичара, које лети раде због панорамских вожњи и превоза бициклиста на врх, спасиоци безбедно евакуишу људе на земљу. До застоја рада жице може доћи и лети, када је неопходно евакуисати панорамисте и бициклисте. У току летњег дежурства на скијалиштима спасиоци брину о пешацима, планинарима, бициклистима, параглајдеристима...

16 14 ХЕЛИКОПТЕРСКО СПАСАВАЊЕ Хеликоптер представља незамењиво средство у многим спасилачким интервенцијама, а обука за хеликоптерског спасиоца је једна од најкомплекснијих коју служба изводи. За отпочињање обуке за стицање звања хеликоптерски спасилац у Горској служби спасавања Србије, могу се пријавити искључиво спасиоци који већ имају положено звање у специјалности спасилац у вертикалним условима и велико искуство у техничким спасавањима. У спасавању, хеликоптер има вишеструке намене: од брзог транспорта спасилачке екипе и опреме до локације угрожених, преко хитног транспорта повређених до здравствених установа, па до најкомплекснијих акција спасавања уз употребу сајле и специјалног витла, намонтираног на летелицу. Употреба хеликоптера има и своја ограничења (смањена могућност употребе у урбаним срединама, немогућност полетања и летења услед лоших метеоролошких услова, постојање уређеног простора за слетање...), због чега је за сваку акцију спасавања неопходно имати и резервни план извођења, који подразумева долазак возилима, преношење опреме на леђима и доласка спасилаца до угрожених пешке. ГСС Србије улаже доста труда у обучавање и лиценцирање спасилаца за извођење хеликоптерских спасавања. Досад су одржане обука за хеликоптерског спасиоца по модулу А, организованa од стране Министарства одбране Републике Словеније (2006. и године), обука за хеликоптерско спасавање, организована од стране Министарства одбране Босне и Херцеговине (2009. и године) и обука за хеликоптерског спасиоца организованa од швајцарског Ер Цермата у Хрватској (2012. године). Ради се на томе да се обуке за хеликоптерско спасавање и лиценцирање спасилаца изводе и у Србији, ради унапређења хеликоптерског спасавања у нашој земљи, смањења трошкова обуке и бољег повезивања свих елемената заштите и спасавања у Србији кроз заједничко извођење обука и акција спасавања. У периоду од до године изведено је више заједничких увежбавања - са Службом трагања и спасавања (ТиС) и хеликоптерском јединицом Војске Србије, као и са Жандармеријом МУП-а Србије и Хеликоптерском јединицом МУП-а Србије.

17 15 СПАСАВАЊЕ ПОМОЋУ СПАСИЛАЧКИХ ПАСА Пси за претраге неприступачних терена (у природи, из лавина и на води) не постоје у нашој земљи, као ни појединци нити организације које би се бавиле обуком потражних паса и спасавањем помоћу потражних паса. На Горску служба спасавања Србије, као специфичну организацију која се бави спасавањем у овим условима, пада и обавеза развоја спасавања помоћу потражних паса, организовања обуке за водиче паса, дресуре паса и извођење спасавања помоћу спасилачких паса. Спасилачки пси као део спасилачког тима чине неодвојиви део потражног ланца у ком свака карика има засебну и тачно одређену сврху. Својим вишеструко истанчанијим чулима, готово 40 пута израженијим у односу на човека, пас на захтевнијем терену замењује до тридесет људи у акцији спасавања. Вредност одшколованог спасилачког пса изузетно је висока, а од непроцењиве важности је у свакој потражној акцији. Досадашњи резултати текуће обуке водича и спасилачких паса Горске службе спасавања Србије се редовно приказују на тренинзима и вежбама спасавања. Водичи паса и спасилачки пси Горске службе спасавања Србије су од почетка године стални учесници на акцијама спасилачких обезбеђења, где осим што својим присуством повећавају безбедност учесника планинарских догађаја, такође привлаче велику пажњу свих учесника акције. спремно се хвата у коштац са свим овим изазовима, јер спасавање више или само једног људског живота нема цену. ГСС Србије интензивно ради на проналажењу разумевања, подршке, сарадника, спонзора и донатора, који потпомажу развој ове битне и хумане приче. У плану је повећање броја тимова спасилачких паса, интензивирање њихове обуке, редовно извођење семинара и вежби, промовисање употребе паса у спасилаштву и др. Обука спасилачких паса је дуготрајан процес, а осим доста воље захтева велико стрпљење и напоран, дуготрајан рад. Дужина трајања обуке варира и у просеку траје око две године. По завршетку обуке водич и пас полажу испит, на ком доказују да су успешно савладали обуку и да су спремни и за најтеже задатке. Радни век спасилачког пса је временски ограничен и износи 8-10 година.

18 16 ОРГАНИЗАЦИОНА СТРУКТУРА ГОРСКЕ СЛУЖБЕ СПАСАВАЊА СРБИЈЕ Највиши орган одлучивања у Горској служби спасавања Србије је Скупштина. Скупштину чине сви чланови Горске службе спасавања Србије. На сваке две године организује се изборна скупштина на којој се бира најважније тело Горске службе спасавања - Начелништво. Начелништво је седмочлано управно тело чији су задаци и примарни циљеви: стратешко планирање, расподела ресурса, синхронизација и координација активности стратешког и оперативног нивоа, односи с јавношћу, координација са Сектором за ванредне ситуације МУП-а Србије, Војском Србије, Планинарским савезом Србије и другим релевантним субјектима, едукација, тренирање и развој Горске службе. Према организационој структури Горске службе спасавања, постоји 7 извршних тела - комисија. Сваку комисију чине Председник и два члана Комисије. Комисије и њихови задаци изгледају овако: ГСС Србије Комисије Комисија за спасавање на скијашким теренима Комисија за спасавање у општим планинским условима Комисија за спасавање у вертикалним условима Комисија за обуку - организација рада спасилачких тимова на скијашким теренима у току зимске и летње сезоне. - обука и организација спасилачких тимова у општим планинским условима (обезбеђење планинарских тура, обезбеђење спортских такмичења и догађаја, претраге у општим планинским условима, претраге из лавина, претраге помоћу претражних паса...) - укључивање нових чланова у организацију и активности службе. - организација спасилачких тимова у условима техничког спасавања (у алпинистичким условима стене, снега и леда, спелеолошким условима, као и у урбаним условима, где се за приступ и транспорт унесрећеног користе спелеолошке, алпинистичке, као и посебне спасилачке технике и хеликоптерско спасавање) - спровођење обуке за спасиоце у звањима Спасилац у вертикалним условима и одржавање нивоа обучености спасилаца са звањима Спасилац у вертикалним условима. - организација обуке за спасиоце и спасилачке тимове за извођење спасавања у свим условима у складу са Правилником о чланству и звањима ГСС-а и Правилником о обуци ГСС-а. Комисија за медицину - организација медицинског тима, достизање и одржање неопходног нивоа знања чланства ГСС-а за пружање прве помоћи и збрињавање унесрећених. Комисија за опрему - у складу са потребама и могућностима брине о снабдевености ГСС-а опремом за извођење спасавања у свим условима: општим планинарским, на скијашким теренима, у условима стене, снега и леда, из спелеолошких објеката и у урбаним срединама. Комисија за логистику - бави се организацијом логистичког тима, организацијом логистичке подршке свих активности ГСС-а, а осим тога, прикупља, заводи и архивира комплетну документацију свих комисија, води евиденцију о свим члановима ГСС-а, њиховим звањима и активностима и бави се обрадом и анализом података.

19 17 Основни циљеви Горске службе спасавања Србије су: Спречавање несрећа, спасавање и пружање прве помоћи унесрећенима и успостављање и одржавање система спасавања: - на планинама и у природи; - на скијашким теренима; - у спелеолошким објектима; - у алпинистичким условима (спасавање из стене, снега и леда); - у урбаним условима. Спасавање и пружање прве помоћи и у другим случајевима, код којих при спасавању треба примењивати посебно стручно знање и употребити техничку опрему за спасавање у планинама, а нарочито за време елементарних непогода и природних катастрофа. је дужна да у току извођења својих делатности води рачуна о заштити природе, планинских и других објеката којима се служе људи у планинама. У напорима достизања ових циљева, Горска служба спасавања реализује следеће задатке: Учествовање у стварању и тестирању нових узорака спасилачке опреме као и испитивање и представљање нових и унапређених спасилачких техника и метода. Разрада теоретских и хипотетичких проблема претраге, спасавања и преживљавања људи у невољи. Медијски и односи с јавношћу који укључују информисање и афирмисање на тему безбедног планинарења, као и консултације људи и органа власти о питањима сигурносних гаранција и понашања у урбаним и планинским катастрофама. Еколошке активности и заштита наших планина. Константни тренинзи, едукација и опремање спасилаца, спасилачких тимова и спасилачких екипа. Одређивање процедура и координација са релевантним субјектима у постизању веће брзине и већег квалитета спасилачких операција. Ови субјекти су локалне власти, штабови за ванредне ситуације свих нивоа, Сектор за ванредне ситуације, Министарство унутрашњих послова и Војска Србије и Планинарски савез Србије. Сарадња са иностраним спасилачким и другим релевантним организацијама. Ова сарадња се посебно односи на размену искустава, заједничке тренинге и операције, унапређивање метода тражења и спасавања, коришћење нове безбедносне и спасилачке опреме итд.

20 18 ПЛАН РАЗВОЈА ГОРСКЕ СЛУЖБЕ СПАСАВАЊА СРБИЈЕ Континуирани рад Горске службе спасавања Србије на превенцији и спасавању базира се на успостављању јединственог система заштите и спасавања на неприступачним теренима, који је у сагласности са Законом о ванредним ситуацијама Републике Србије и системом заштите и спасавања на територији наше земље. То подразумева успостављање стандардизоване обуке спасилачког кадра, јединственог система лиценцирања спасилаца за спасавање у свим условима, повезивање за свим елементима заштите и спасавања у земљи, повезивање у систем обавештавања и јављања у случају несрећа, одржавање и обнављање спасилачке опреме, унапређење територијалне организације службе кроз оснивање неопходног броја станица Горске службе спасавања Србије и др. ОБУКА ГСС Србије највише времена и средстава улаже управо у обуку, јер је добра и систематска обука полазиште за добијање квалитетних спасилаца, па самим тим и врхунске спасилачке службе, спремне да одговори на сваки од добијених задатака на подизању безбедности, заштити и спасавању грађана. Основни курс Горске службе спасавања је полазна обука за све заинтересоване скијаше, планинаре, алпинисте, спелеологе, рониоце и др., који се интензивно баве неком од ових активности. Постати спасилац је дуготрајан процес, а основни курс Горске службе спасавања представља само прву фазу на том путу. Вишегодишња традиција и искуство уграђени су у модел по коме се генерације спасилаца обучавају на Основном и на напредним спасилачким курсевима Горске службе спасавања Србије. Добра и систематска обука је полазиште за добијање квалитетних спасилаца, па самим тим и врхунске спасилачке службе. Основни курс Горске службе спасавања Србије се, кроз предавања и вежбе, изводи од септембра до децембра на Авали, Златибору, Старој планини и Копаонику. Предавачи на курсу су инструктори Горске службе спасавања који полазницима преносе неопходна знања, како би они, након завршеног почетног курса, били спремни да се одазову позиву службе и пруже помоћ онима којима је потребна. Инструкторски тим Горске службе спасавања Србије.

21 19 На Основном курсу Горске службе спасавања Србије полазници овладају основним знањима из следећих области: Медицина и пружање прве помоћи у урбаним и на неприступачим теренима; Основе спасавања (у урбаним и неприступачним теренима); Чворови; Оријентација, кретање у природи и употреба ГПС уређаја; Боравак у планини зими и лети; Опасности у планини; Лична опрема спасиоца и опрема за извођење спасавања; Носила, израда импровизованих транспортних средстава и транспорт повређених лица; Идеја, структура, организација Горске службе спасавања, итд. Организовање, вођење и учествовање у претрази за несталим лицима; Евакуација скијаша са жичара. По успешно завршеном курсу и положеним испитима, полазници курса постају кандидати за чланове Горске службе спасавања, тако што по завршетку једногодишње праксе постају спасиоци приправници у општим планинским условима и на скијашким теренима и имају могућност да се кроз наредне обуке усавршавају у спасилачком раду. Према плану обука Горске службе спасавања Србије, редовно се одржавају следеће обуке: Курс спасавања из лавина, Курс оријентације, Курс извођења претрага, Курс спасавања из спелеолошких објеката, Курс спасавања из стене, Курс скијања, Курс турног скијања, итд. У сарадњи са кинолошким друштвима у Србији и спасилачким службама из окружења, обавља се и обука за водиче претражних паса. ЛИЦЕНЦА Спасилачки тим Горске службе спасавања Србије за извођење претрага помоћу спасилачких паса. Ниво спремности спасилаца за учешће на спасилачким дежурствима, спасилачким обезбеђењима и спасилачким акцијама непрекидно се проверава. Спасиоци Горске службе спасавања Србије дужни су да једном годишње положе испите из физичке припремљености, писмени и усмени испит из медицине и испит технике евакуације жичаре, да би добили дозволу за рад (спасилачку лиценцу) која важи годину дана. Поред ове, основне лиценце, спасиоци тима за спасавање у вертикалним условима имају обавезу да полажу испите за добијање дозволе за спасавање у вертикалним условима, која се обнавља на две године. Спасиоци Горске службе спасавања Србије су изразито обучени за спасавање у свим срединама, а многи су сертификовани и на међународном нивоу.

22 20 САРАДЊА има изузетну сарадњу са Планинарским савезом Србије, Војском Србије, Министарством унутрашњих послова Србије, Сектором за ванредне ситуације МУП-а Србије, Противтерористичком јединицом и Специјалном антитерористичком јединицом. Многи примери успешно реализованих здружених вежби приказали су висок ниво сарадње Горске службе спасавања Србије са свим субјектима, али и могућности и правце за њено унапређење. Река 2012 здружена вежба спасавања из кањона. Овај документ подразумева предузимање заједничких напора на унапређењу спасавања, а у случају већих катастрофа стављање својих могућности у службу заштите људских живота и имовине у целом региону. ГСС Србије високо цени и партнерство са многим реномираним компанијама и институцијама, које су препознале сарадњу и улагање у службу као улагање у репутацију корпоративно друштвено одговорне организације. ГСС Србије је потписник уговора о међународној сарадњи регионалних националних служби спасавања у неприступачним теренима, чији су потписници још Горска служба спасавања Словеније, Хрватска горска служба спасавања, Горска служба спасавања Босне и Херцеговине, Горска служба спасавања Црне Горе и Горска служба спасавања Македоније. Копаоник 2013 вежба спасавања у скијашком центру. С обзиром на непрофитну природу спасилачке организације, Горској служби спасавања су константно потребни финансијски, материјални и други ресурси како би наставила да на најбољи начин припрема своје чланство за будуће изазове. У ту сврху, различити видови спонзорства и донација (спонзорски уговор на одређени период, спонзорски уговор за одређену манифестацију, донације у опреми, итд.) су од значајне користи за рад службе. Прењ 2012 вежба спасавања повређених из палог ваздухоплова.

23 21 ОПРЕМА За извођење спасавања на неприступачним теренима неопходна је велика количина разноврсне, квалитетне опреме: лична опрема спасилаца (спасилачка униформа), опрема за пружање прве и хитне медицинске помоћи, опрема за приступ повређеном (опрема за спелеологију, опрема за алпинизам, скијашка опрема...), опрема за евакуацију (опрема намењена искључиво за спасавање), опрема за комуникацију, опрема за оријентацију, итд. Опрему ове врсте карактерише висока цена набавке, али и ограничено време коришћења. Спасилачка служба доста улаже у набавку и тестирање опреме за извођење спасавања у свим доменима. За брзо и ефикасно реаговање у случају незгода, неопходно је да спасилачка служба има на располагању све видове транспортних средстава. Спасиоци Горске службе спасавања Србије, користећи се свим расположивим средствима, без проблема долазе до сваке локације где је њихово присуство неопходно. Бољом опремљеношћу и самосталношћу службе подиже се ниво безбедности на неприступачним теренима и подижу могућности Горске службе спасавања.

24 22 ТЕРИТОРИЈАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА ГОРСКЕ СЛУЖБЕ СПАСАВАЊА СРБИЈЕ Спасиоци Горске службе спасавања Србије организовани су у ГСС станице по територији целе земље. Према плану развоја Горске службе спасавања Србије, након анализе и процене броја и распореда спасилаца на територији Србије, географских одлика територије, административне поделе Републике Србије на управне округе и општине, нивоа потребе за станицом Горске службе спасавања на појединој територији и потребом за афирмацијом малих средина, дефинисано је постојање 26 станица Горске службе спасавања Србије. Процес формирања ГСС станице је дуготрајан и захтева велику подршку локалне самоуправе и организација у виду материјалне и нематеријалне помоћи за реализацију школовања спасилачког кадра у малим срединама, снабдевања станице опремом неопходном за извођење спасавања у различитим срединама, проналажења просторија и возила за потребе ГСС станице и др. Тек кад су наведене ставке реализоване, може се рећи да је процес образовања станице у једној средини доведен крају и да је од тог момента станица у великој мери способна самостално да се носи са свим задацима, без потребе на знатно ослањање на станицу Београд, која је у овом тренутку најоперативнија станица у земљи у погледу могућности да самостално и потпуно изведе комплетну акцију спасавања на сваком терену. Наравно, по успостављању свих станица, и даље остаје да се код најобимнијих акција спасавања (у случају већих природних катастрофа, озбиљнијих удеса, падова ваздухоплова, комплексних спасилачких акција у стени или јами, масовних претрага терена за несталим лицима, али и у случајевима проглашења ванредних стања и ванредних ситуација) ангажују сви расположиви капацитети службе; спасиоци, опрема и возила из свих станица упућују се на место несреће. Начелник Горске службе спасавања Србије је члан Републичког штаба за ванредне ситуације. У току године је извршено укључење спасилаца у рад општинских, градских и окружних штабова за ванредне ситуације у срединама у којима то није већ учињено. На овај начин је убрзано формирање и развој ГСС станица и подигнута на висок степен могућност ГСС станица за извођење спасавања у различитим доменима на локалном нивоу.

25 23

26 24 Дан трагања и спасавања - Копаоник, јул 2014

27 25

28 26 У случају потребе, позив за помоћ можете упутити на следеће бројеве телефона: Копаоник Стара планина Златибор Станица Београд Станица Крушевац Станица Бољевац Станица Пожега Булевар војводе Мишића Београд Србија