ТЕОРИЈСКО - ПРАВНИ АСПЕКТИ ЗАЈЕДНИЧКЕ ИМОВИНЕ СУПРУЖНИКА

Transcription

1 УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ са привременим седиштем у Косовској Митровици ТЕОРИЈСКО - ПРАВНИ АСПЕКТИ ЗАЈЕДНИЧКЕ ИМОВИНЕ СУПРУЖНИКА Мастер рад Ментор: проф. др Олга Јовић-Прлаиновић Кандидаткиња: Миљана Цветковић године

2 САДРЖАЈ: УВОД... 4 ЗАКОНСКИ ИМОВИНСКИ РЕЖИМ Заједничка имовина супружника Појам заједничке имовине Рад Заједница живота супружника Ствари и права која улазе у састав заједничке имовине Приходи од заједничке имовине Приходи од посебне имовине који су остварени радом супружника Ствари набављене из заједничке имовине Накнаде које су добијене за рад супружника а не представљају зараду Ауторска, проналазачка и друга имовинска права интелектуалне својине Имовина стечена играма на срећу Имовина стечена уговором о доживотном издржавању Појам посебне имовине супружника ПРАВНА ПРИРОДА ЗАЈЕДНИЧКЕ ИМОВИНЕ СУПРУЖНИКА Правна природа заједничке имовине за време трајања заједнице живота Неопредељеност удела титулара права у стварним и тражбеним правима која сачињавају заједничку имовину Права супружника на непокретностима која су део њихове заједничке имовине Управљање и располагање заједничком имовином Заједничко и споразумно управљање и располагање Уговор о управљању и располагању заједничком имовином

3 5. Деоба заједничке имовине супружника Споразумна деоба Судска деоба Деоба тзв.привилегованих ствари Одговорност за обавезе преузете ради подмиривања потреба заједничког живота у браку УПОРЕДНО-ПРАВНИ ПРИКАЗ ЗАКОНСКОГ ИМОВИНСКОГ РЕЖИМА И БРАЧНОИМОВИНСКИ ОДНОСИ НА НИВОУ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ Режим заједничке имовине Хрватска Француска Италија Режим одложене заједничке имовине Шведска, Норвeшка, Данска Немачка Режим одвојености имовина Велика Британија Аустрија Грчка Режим имовинских односа супружника са међународним елементом ЗАКЉУЧАК ЛИТЕРАТУРА ПРАВНИ ИЗВОРИ СУДСКА ПРАКСА

4 УВОД Кроз временску димензију посматрано, имовински односи супружника претрпели су значајне промене. У патријархалном брачном праву, наиме, жена је долазила под мужевљеву власт и губила пословну способност, а њен имовински допринос породичној имовини огледао се у доношењу мираза. Мираз је улазио у мужевљеву имовину, а основна сврха му је била лакше функционисање у заједници. У Српском грађанском законику положај жене у односу на заједничку имовину остао је непромењен - жена је губила пословну способност, све ствари које жена поседује припадале су мужу, а мираз је био начин учешћа жене у породичном наслеђу. Важније новине у вези са заједничком имовином супружника уведене су тек када је супрематија у патријархалној породици уступила место равноправности супружника, тако да се у савременим породичним законодавствима издвојило као основно начело - начело равноправности мушкарца и жене у брачној заједници. Са правног, теоријског и практичног становишта, појам заједничке имовине супружника посматра се у светлу основних компоненти које га чине. Породични закон Републике Србије, у том смислу, јасно дефинише да је законски имовински режим категорија која обухвата режим заједничке и режим посебне имовине супружника. Заједничка имовина или имовинска маса (која се састоји из више стварних или тражбених права) јесте имовина коју супружници у току трајања животне заједнице стичу радом. На основу овог полазног гледишта, заједничка имовина одређује се као скуп стварних права на неодређеним деловима ствари и скуп тражбених права чији износ није одређен према сваком од титулара, односно супружника. Из перспективе упоредног права посматрано, имовински односи супружника уређени су тако да их карактерише разноврсност брачних имовинских режима и слобода избора режима. У многим земљама Европске Уније признат је уговорни режим у имовинским односима, а најшире поље примене у том случају има брачни уговор. Тежиште хармонизације права у оквирима Европске уније усмерено је на поједина подручја грађанског права. У националним породичним 4

5 законодавствима имовински односи супружника регулисани су посебним правилима која се у значајној мери разликују од општих правила имовинског права. Постојећи комунитарни правни инструменти у материји породичног права односе се на питања процедуре, односно сукоба надлежности и признања одлука. Разлике у националним легислативама повећавају потребу за уједначавањем правила међународног приватног права у породичним односима са страним елементом. Ако би се тежиште усмерило на одговор на питања колико разлика постоји између националних система држава чланица, онда не би било начина за њихово превазилажење, а тиме се ограничава основни принцип слободног протока грађана Европске уније. У том циљу, Европски савет је крајем године усвојио Хашки програм са задатком дефинисања правила за одређивање меродавног права за уговорне обавезе. На пољу породичног права, Европска комисија позвана је да поднесе следеће предлоге: Нацрт инструмента о признавању и извршењу одлука о издржавању, укључујући и мере предострожности и привремено извршење и Зелену књигу о сукобу закона у области брачних имовинских режима, укључујући питање надлежности и узајамно признавање и сл. У судској пракси, домаћој и страној, начин решавања спорова у вези са имовинским односима супружника није јединствен, што је разлог за компаративни преглед судске праксе. Поред тога, уочена потреба у пракси за остваривањем судске сарадње у предметима имовинскоправних односа са прекограничним елементом подразумева судску сарадњу и једнак приступ суду, с обзиром да без ове сарадње, признавања и извршења одлука изван државе у којој су оне донесене не може се гарантовати правна сигурност европских грађана. Основни циљ истраживања у раду условљен је актуелношћу теме. Научни циљ истраживања подразумева анализу и синтезу поимања, одредница и теоријско правних аспеката заједничке имовине супружника, начинима поступања с њом и условима у којима је овај концепт применљив. Практични циљ истраживања огледа се у компаративном приказу правних аката и постојећих модалитета брачноимовинских режима, у националним законодавствима појединих држава и 5

6 на нивоу ЕУ, те уoчавање сличности и разлика у тој области између домаће и легислативе других земаља. Основне поставке рада усмерене су на законски имовински режим који обухвата посебну и заједничку имовину супружника. Пажња ће бити посвећена историјској перспективи имовинских односа супружника кроз призму права, ради комплетнијег увида овог вишезначног правног института. Правна природа, начин управљања и располагања заједничком имовином супружника са конкретним примерима из праксе домаћих судова и судске праксе у другим државама, допринеће бољем разумевању појма заједничке имовине супружника. Деоба заједничке имовине појмовно се односи на утврђивaње сувласничког односно суповерилачког удела сваког супружника у заједничкој имовини и може се тражити за време трајања брака и после његовог престанка. У погледу начина деобе могућа су два решења, и то: споразумна и судска деоба, чијим специфичностима ће бити посвећена потребна пажња у овом мастер раду. Будући да ПЗ РС нема посебних одредби о деоби заједничке имовине, примењује се одредба чл која упућује на одредбе стварног и облигационог права, односно одредбе закона којим се уређују својинскоправни односи и закона којим се уређују облигациони односи. Научни методи који су коришћени у раду су општи и посебни: дескриптивни, правно-социолошки, нормативноправни, историјскоправни, упоредноправни, и правнодогматски метод. У истраживању заједничке имовине супружника, као друштвеног и правног феномена своје место ће наћи методолошки поступци и истраживачке технике који се у истраживањима овог типа користе за прикупљање, обраду и анализу добијених података. 6

7 Први део ЗАКОНСКИ ИМОВИНСКИ РЕЖИМ 1. Заједничка имовина супружника 1.1. Појам заједничке имовине Брачни имовински односи су посебни имовински односи чије су особине условљене специфичношћу везе између титулара - супружника. Постојање брачне везе и личних односа између супружника који из те везе проистичу, условљавају правно познавање посебних облика имовине, њихових режима управљања и располагања, те деобу имовине која је најчешће последица престанка брака. 1 Брачни имовински односи, укључујући односе у ванбрачној заједници, односе између родитеља и детета, као и специфичне односе у породичној заједници, део су шире целине који потпадају под имовинске односе у породици. 2 Имовинско брачно право Републике Србије разликује два посебна режима: законски имовински режим и уговорни имовински режим. Уговорни имовински режим се разликује од законског имовинског режима по томе што на њега од 1. јула године примењују одредбе закона по коме се уређују облигациони и својинскоправни односи, осим у случају брачног уговора који је регулисан Породичним законом Републике Србије. Од усвајања овог закона, режим заједничке имовине супружника више није принудног карактера. То значи да супружници своју имовину и посебну и заједничку могу уредити закључивањем уговора: брачни уговор, уговор о управљању и располагању заједничком имовином, уговор о деоби заједничке имовине, уговор о поклону, уговор о купопродаји, уговор о размени и уговор о пуномоћству. Дакле, законски имовински режим се може прихватити као непроменљива категорија, или се брачним уговором 1 Ковачек-Станић, Г. Овлашћења јавног бележника у брачним/партнерским односима, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 46 (2), Нови Сад 2012, стр Ковачек-Станић, Г., Имовински односи у породици. Зборник радова: Грађанска кодификација бр.4, Центар за публикације Правног факултета у Нишу, Ниш 2004, стр

8 може споразумно мењати и уређивати у зависности од жеља и потреба супружника. Уколико имовински односи супружника нису другачије уређени уговором, примењује се законски режим заједничке имовине. 3 Имовина се дефинише као скуп свих имовинских права која припадају једном лицу. Предмет имовинских права чине: стварна права (својинa, право залоге и сл.); ауторска права и права индустријске својине; права личности која се могу новчано изразити, и облигациона права. 4 И у правничком свету, и у лаичким круговима, појам својине се често синонимно користи са појмом имовина. Ипак, имовина је значајно шира категорија од појма својине, јер обухвата и својину, као и остала имовинска права која припадају једном лицу. Теоријски и практично посматрано, заједничка имовина супружника се означава и као брачна тековина управо због тога што је основ стицања заједничке имовине супружника двовалентан, што значи да подразумева: рад и заједницу живота. Појам заједничке имовине у домаћем праву је, дакле, конституисан из два елемента, рада и постојања заједнице живота. Рад као један од елемената појма заједничке имовине може бити заједнички или одвојен. Под одвојеним радом се подразумева да брачни другови не учествују у извршавању истог посла или занимања или појединих фаза неког посла. Такође, рад се дефинише као посредан или непосредан, када је подела учињена с обзиром на чињеницу да ли рад има непосредан финансијски ефекат или нема. Постојање заједнице живота је други конститутивни елемент при дефинисању појма заједничке имовине супружника. За настанак заједничке имовине је ирелевантан правно-формални статус постојања пуноважног или ништавог брака. Оно што се узима као правно релевантна чињеница јесте да се заједничка имовина супружника може стицати само уколико постоји заједница живота као суштински елемент брака. Управо из то разлога, 3 Јовић Прлаиновић, О. - Правна природа заједничке имовине супружника. У: Законодавство Републике Србије-стање, циљеви и даљи развој тематски зборник са научног пројекта / уредник Зоран Исаиловић- Косовска Митровица: Правни факултет, 2013, стр Ibid. стр

9 имовина стечена пре настанка заједнице живота или по престанку заједнице живота супружника дефинише се као посебна имовина брачних другова. 5 Заједничка имовина супружника представља један од фондова у оквиру укупне имовине супружника. Специфичан правни режим који овај део имовине издваја у посебну целину огледа се у постојању два титулара. Муж и жена са неопредељеним уделима су имаоци брачне тековине и они нису титулари одређених делова стварних права, као што је на пример: заједничка својина, плодоуживање, стварне службености, и нису повериоци утврђеног дела потраживања. Правне последице које условљава правна природа заједничке имовине јесу: супружници споразумно управљају и располажу заједничком имовином, супружник не може отуђити или оптеретити свој удео у заједничкој имовини правним послом inter vivos. 6 У литератури се наводи да законски имовински режим, у упоредном праву, постоји у три облика: законски режим заједничке имовине, законски режим одложене заједничке имовине и законски режим посебне имовине. Када је у питању режим заједничке имовине реч је о специфичном својинском праву заједничке својине. У случају режима одложене заједничке имовине, супружници су појединачно власници ствари, а тек приликом деобе имовине долази до изражаја карактер заједништва. Дакле, основна разлика између режима заједничке имовине и режима одложене заједничке имовине јесте у карактеру својине. Општа правила имовинског права примењују се у режиму посебних имовина, јер су у том случају супружници независни. 7 Из перспективе упоредног права посматрано, уређење имовинских односа супружника карактерише разноврсност брачних имовинских режима и слобода избора режима. У области уговорног режима, многе европске земље познају и признају имовинске уговоре између супружника. 5 Панов, С. Антић, О. - Породично право и наследно право. Београд, Пројурис, 2006, стр Тешић, Н. - О заједничкој имовини супружника. Правни живот, бр. 10, 2006, стр Ibid. 9

10 За разлику од националних законодавстава, на нивоу Европске уније постоји тек незнатан број правила која се односе на имовинске односе супружника, и то, пре свега, у области уговорног имовинског режима. Као што је познато, тежиште хармонизације права у оквирима ЕУ усмерено је на поједина подручја грађанског права, међутим, процес европских интеграција захтева све већу активност и у области породичног права. У том смислу, ваља посебно истаћи да су у националним породичним законодавствима имовински односи супружника регулисани посебним правилима која се у значајној мери разликују од општих правила имовинског права. Постојећи комунитарни правни инструменти у материји породичног права односе се на питања процедуре, односно сукоба надлежности и признања одлука. Управо разлике у националним легислативама повећавају потребу за уједначавањем правила међународног приватног права у породичним односима са страним елементом Рад Рад је начин стицања нове имовинске вредности и представља прво битно обележје заједничке имовине супружника. Може бити самосталан или заједнички, непосредан или посредан. Под самосталним радом подразумева се самостална, односно појединачна активност супружника на основу: уговора о раду, уговора о ауторском делу, раду у домаћинству, испуњење уговора о доживотном издржавању. Под заједничким радом подразумева се заједнички рад на имању, занатској радњи, адвокатској или нотарској канцеларији. Непосредан и посредан рад разликују се по томе што се посредним радом не ствара нова вредност већ се ослобађањем од бриге за свакодневне животне потребе око деце и домаћинства, помаже супружнику да оствари повећану вредност, а непосредним радом се доприноси стварању нове вредности у облику плате. 8 Рад супружника свакако је категорија која захтева екстензивно тумачење као свака врста активности која увећава вредност имовине непосредно или посредно, односно веза између рада и 8 Јовић Прлаиновић, О. - Правна природа заједничке имовине супружника, op.cit.,стр

11 стицања заједничке имовине може бити непосредна и посредна. 9 Рад не подразумева само активност која супружницима доноси одређену финансијску корист у смислу плате или накнаде за коришћење ауторског дела, већ и старање о деци, бригу о породици и домаћинству, и друге активности од значаја за брачну заједницу Заједница живота супружника Породични закон Републике Србије као други кључни елемент у одређивању појма заједничке имовине наводи заједницу живота супружника. 11 Без обзира на то да ли је брак пуноважан или не, током трајања заједнице живота настаје брачна имовина. При томе, за настанак заједничке имовине потребно је да брак формално и фактички постоји. Заједница живота супружника се темељи на вољи супружника да остварују брачну заједницу и представља основни садржај брака. Приликом одређивања садржине правног стандарда брачне заједнице одлучујући је вољни елемент. Супружници могу живети одвојено из различитих разлога, али ће заједница живота постојати уколико супружници желе да она постоји. 12 Такође, уколико супружници престану да деле уобичајене животне 9 Тешић, Н. - О заједничкој имовини супружника, op.cit.,стр Меродавне околности за одређивање удела брачних другова у заједничкој имовини су не само зарада и други приходи сваког брачног друга, већ и помоћ једног брачног друга другоме, старање о деци, о вођењу домаћих послова, старање и одржавање имовине и сваки други облик рада и сарадње у управљању, одржавању и повећању заједничке имовине. Одредбом члана 321. раније важећег Закона о браку и породичним односима прописано је да је имовина, коју су брачни другови стекли радом у току брачне заједнице, њихова заједничка имовина. У смислу одредбе члана 327. истог Закона, брачни другови могу у свако доба споразумно извршити деобу заједничке имовине, а у случају да до споразума не дође, колики је удео сваког брачног друга у заједничкој имовини одређује суд према његовом доприносу оцењујући све околности. При томе ће се, сходно одредби 328. наведеног Закона, водити рачуна не само о личном дохотку и другим приходима сваког брачног друга, већ и о помоћи једног брачног друга другоме, старању о деци, о њиховом вођењу домаћих послова, стварању и одржавању имовине и о сваком другом облику рада и сарадње у управљању, одржавању и повећању заједничке имовине. Ове околности другостепени суд је ценио и правилно одредио удео тужиље и туженог у стицању заједничке имовине предметног стана. Стога наводи ревизије, којима се оспорава овакав закључак окружног суда, нису основани. Пресуда Врховног суда Србије, Рев. бр. 2379/05, стр Чл ст. 1. Породичног закона Републике Србије (у даљем тексту: ПЗС), Сл. гласник РС, бр. 18/05, 72/2011 и 6/ Заједница живота брачних другова подразумева не само становање на истој адреси, већ постојање узајамне наклоности и љубави, поштовање, разумевање и поверење. Изјављеном ревизијом, према ставу Врховног суда, основано се побија правилност нападнуте одлуке због битних повреда 11

12 садржаје, а и даље живе у истом домаћинству, вољом супружника престаје заједница живота. 13 Стицање заједничке имовине престаје онда када престане трајање заједнице живота. 14 Уколико дође до прекида заједнице живота, по правилу се прекида и стицање заједничке имовине. Карактер заједничке имовине поступка из члана 361. став 1. у вези са чл. 7. и 8. и члана 361. став 2. тачка 12. Закона о парничном поступку, јер побијана пресуда има недостатака због којих се не може испитати, што битно утиче на њену правилност. Наиме, суд по слободном уверењу оцењује које ће чињенице узети као доказане. Међутим, та оцена суда не сме да буде арбитрарна, већ заснована на савесној и брижљивој оцени сваког доказа засебно и свих доказа заједно, као и на резултатима целокупног поступка. Тако другостепени суд закључује, између осталог - на основу чињеница које су довеле до повлачења тужбе у предмету развода брака тужиље и покојног супружника да њихова заједница живота није била прекинута (у тужби је наведено пребивалиште за обе странке на истој адреси). Међутим, то може бити евентуално само доказ о истом пребивалишту странака у тој парници, али не и доказ о постојању њихове заједнице живота. Брачни другови и по престанку заједнице живота могу наставити да станују на истој адреси одн. у истом стану или кући. Заједница живота брачних другова подразумева, постојање узајамне наклоности и љубави, поштовање, разумевање и поверење, а не само становање на истој адреси. Дакле, оно што је битно за одлуку у овој парници, а што по оцени овог суда није утврђено на несумњив начин, је чињеница да ли је заједница живота брачних другова прекинута пре смрти једног од брачних другова. По оцени Врховног суда, неприхватљив је став изражен у побијаној пресуди да тужена није доказала ову чињеницу, упркос неспорним чињеницама да сада покојни није природни отац детета рођеног у браку са тужиљом, да је по сазнању за ту чињеницу поднео тужбу за развод брака, наводећи да су због тога њихови односи трајно поремећени, да је та тужба одбачена као неуредна управо због нетачне адресе, да се тужиља није налазила у стану сада покојног у време његове смрти, а ни непосредно пре тога. Решење Врховног суда Србије, Рев. 2614/08 од године, стр Јовић Прлаиновић, О. - Правна природа заједничке имовине супружника, op.cit., стр У ситуацији у којој због поремећених односа између супружника дуже време не постоји заједница живота, један брачни друг има правни интерес за подношење тужбе против другог брачног друга којом захтева да се утврди да одређена имовина представља његову посебну имовину, како би другог брачног друга спречио да без његове сагласности користи ту имовину и причињава му штету. Према утврђеном чињеничном стању, тужени Т. је супруг тужиље С., а тужени И. јој је зет. Тужиља дужи низ година не живи са туженим Т., већ у заједници са сином, Б., у В.Б. Тужени Т. живи у селу П., где негује болесног сина. Тужиља је власник непокретности на кп. бр и Кп. бр. 1438, по основу наслеђивања свог оца. Тужени су без знања и одобрења тужиље извршили сечу шуме на тим непокретностима у количини од 7,90м3, при чему вредност посечене дрвне масе износи ,45 динара, што је утврдио вештак шумарске струке. Предмет спора пред првостепеним судом био је тужбени захтев тужиље да се утврди њено право својине на непокретностима на којима је извршена сеча шуме. Првостепени суд је усвојио тужбени захтев, а тужени су против такве пресуде изјавили жалбу. По схватању Апелационог суда, првостепени суд је на тачно и потпуно утврђено чињенично стање правилно применио материјално право када је усвојио тужбени захтев, о чему је дао довољне и правилне разлоге, које прихвата и Апелациони суд. Нису основани жалбени наводи да тужиља није имала правног интереса да тражи утврђење права својине на предметним непокретностима будући да јој тужени нису оспоравали право својине. Тужени Т. је, наиме, саслушан у својству странке изјавио да је скоро 35 година секао предметну шуму и да има право да је користи без тужиљиног одобрења јер је с њом у браку. Из такве изјаве произлази закључак да је понашањем туженог Т. оспорено тужиљино право својине. То значи да је она имала правни интерес да се утврди то њено право, будући да предметне парцеле представљају њену посебну имовину, а не брачну тековину. Пресуда Апелационог суда у Нишу, Гж. 2853/10, стр

13 има и имовина коју супружници стекну уколико наставе да живе у заједници живота иако је дошло до престанка брака, разводом или поништајем Ствари и права која улазе у састав заједничке имовине Поред имовине коју су супружници стекли радом у току трајања брака, под заједничком имовином супружника подразумева се и: имовина стечена у играма на срећу (члан 172. ПЗС). У случају да супружник докаже да је у игре на срећу уложио средства из посебне имовине, у том случају добитак у играма на срећу спада у његову посебну имовину; имовина стечена коришћењем права интелектуалне својине (члан 173. ПЗС), приходи од заједничке имовине, који могу бити резултат рада или закупнина, камата и сл., приходи од посебне имовине који су остварени радом супружника, предмети или вредности који су добијени заменом за неке друге предмете или вредности из заједничке имовине (реална суброгација) у случају да се несумњиво може утврдити да је од једне продате ствари и добијене цене купљена друга ствар, накнада која је добијена за ствари из заједничке имовине на основу накнаде штете или осигурања, имовина стечена на основу уговора о доживотном издржавању, облигациона права, а пре свега, потраживања супружника према трећим лицима која су везана за њихов рад Приходи од заједничке имовине Приходи од заједничке имовине, који могу бити резултат рада или закупнина, камата и слично, спадају у заједничку имовину супружника Поњавић, З., Породично право, Правни факултет, Крагујевац 2007, стр Опширније видети код Драшкић М., Породично право и права детета, Београд 2014, стр Странке су, након развода брака, пред судом закључиле поравнање и поделиле своју заједничку имовину. Тужиља се том приликом одрекла било каквог потраживања од туженика по том основу. У 13

14 Приходи од посебне имовине који су остварени радом супружника У заједничку имовину супружника улазе приходи, зараде и друга примања која су остварена радом супружника, без обзира на то да ли је до њихове исплате дошло пре или по престанку брачне заједнице, под условом да је њихово потраживање последица ефективног рада код послодавца оствареног за време брака. Ове врсте прихода послодавац исплаћује запосленом у вези с радом Ствари набављене из заједничке имовине Предмети или вредности у заједничкој имовини који су добијени заменом за неке друге из заједничке имовине спадају у заједничку имовину супружника када се на несумњив начин може утврдити да је уместо једне ствари која је продата, од добијене цене купљена друга. Реална, односно стварна суброгација, настаје када престаје један објект правног посла, а уместо њега се појављује други који задржава исте битне особине Накнаде које су добијене за рад супружника а не представљају зараду Накнаде које су добијене у вези са радом супружника, а не представљају зараду, могу бити: накнада запосленом током плаћеног одсуства, накнада зараде за време привремене спречености за рад (боловања, породиљског одсуства), отпремнина због одласка у пензију, накнада штете због повреде на раду или професионалног обољења, и друга примања, као што је јубиларна награда, спадају у заједничку имовину. У заједничку имовину улази и отпремнина која се запосленом исплаћује због престанка потребе за његовим радом као и бесплатне акције као врста прихода од рада. Заједничку имовину чине и примања на основу права из пензијског и садашњој парници тужиља потражује од туженика део уштеђевине стечене у браку заједничким радом. Њен тужбени захтев се одбија као неоснован. Доказима је првостепени суд утврдио да се не ради о уштеђевини као посебној имовини тужиље, већ о заједничкој имовини. С обзиром на садржину судског поравнања, сходно чл.171. ст.1. Породичног закона, правилно је примењено материјално право те се жалба пуномоћника тужиље показује неоснованом. Пресуда Окружног суда у Ужицу, Гж. 739/ Бабић, И., Основи имовинског права Увод у грађанско право и стварно право, Службени гласник, Београд 2008, стр

15 инвалидског осигурања: старосна пензија, инвалидска пензија, право на новчану накнаду за телесно оштећење. 19 Новчана накнада за случај незапослености посредно представља резултат рада супружника, а лице стиче право на ову надокнаду ако је било осигурано најмање 12 месеци непрекидно или у прекидима последњих 18 месеци. Ова накнада спада у заједничку имовину супружника. Награде које су резултат научно-истраживачког, књижевног или уметничког рада, нпр. награда за најбољи роман или глумачко остварење године представљају заједничку имовину Ауторска, проналазачка и друга имовинска права интелектуалне својине У заједничку имовину супружника спада и право интелектуалне својине. Аутор је физичко лице које је створило ауторско дело. Аутором се сматра лице чије су име, псеудоним или знак назначени на примерцима дела или наведени приликом објављивања дела, док се не докаже друкчије. Изузетно, правно или физичко лице чији назив, односно име је на уобичајен начин назначено на филмском делу сматра се произвођачем тог дела, док се не докаже друкчије и он је носилац ауторског права. Поред аутора носилац ауторског права може бити и лице које није аутор, а које је у складу са овим законом стекло ауторско право. Аутор има право на 19 Право на новчану накнаду материјалне штете у виду изгубљене зараде због наступиле неспособности за рад је строго лично, непреносиво право које се досуђује доживотно или за одређено време (чл.188. ст.1 у вези чл.197 ст.1 ЗОО). Из образложења: Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је поднела захтев ради повећања месечне ренте коју је њен покојни супруг примао на име накнаде штете због смањене радне способности, на основу правоснажне пресуде. Правилно су нижестепени судови применили материјално право, и то одредбе чл.188 ст.1. у вези чл.197 ст.1. Закона о облигационим односима, када су тужбени захтев тужиље одбили као неоснован. Према одредби чл.188 ст.1. Закона о облигационим односима, у случају смрти, телесне повреде или оштећења здравља, накнада се одређује, по правилу, у облику новчане ренте, доживотно или за одређено време. Ово право, у смислу одредбе чл.197 ст.1 ЗОО, не може се пренети другом лицу осим доспелих износа утврђених правоснажном пресудом или писменим споразумом. Одлука ВСС, Рев. II 1547/03 од г. Преузето са: Новаковић, Д. Заједничка имовина супружника у праву Републике Србије, Универзитетска мисао, 12 (1), 2013, стр

16 економско искоришћавање свог дела, као и дела које је настало прерадом његовог дела. 21 За свако искоришћавање ауторског дела од стране другог лица аутору припада накнада ако законом или уговором није друкчије одређено. Када су у питању ауторска права у контексту заједничке имовине супружника, према Закону о ауторским и сродним правима лична ауторска права, односно, ауторско дело као сопствена имовина брачног супружника који га је створио за време брака, доноси имовинску корист која спада у заједничку имовину супружника. Ово се примењује и за накнаду коју интерпретатор (певач, глумац, диригент) добија за интерпретацију ауторског дела. Из режима заједничке имовине нису изузета права индустријске својине (право на проналазак, дизајн и жиг): Имовина стечена коришћењем права интелектуалне својине у току трајања заједнице живота у браку представља заједничку имовину. 22 Предмет заједничке имовине могу бити: износ ауторског хонорара, накнаде по уговору о лиценци на основу уступљеног права искоришћавања проналаска, техничког унапређења, жига, дизајна. Иако је ауторско дело или проналазак настао пре склапања брака, исплаћена или доспела надокнада улази у заједичку имовину супружника. У случају употребе личног имена супружника или дела његовог имена у допуштене сврхе, важи правило за накнаду стечену коришћењем права интелектуалне својине. 23 Уколико се супружник делимично одрекне права на његову заштиту, уговорена накнада улази у заједничку имовину. Накнада за употребу имена улази у посебну имовину супружника. Име је лично добро, али се супружник може, и уз накнаду, делимично одрећи права на његову заштиту. Овако уговорена накнада улази у заједничку имовину. Потраживања настала проузроковањем штете, потраживања из пословодства без налога, као и потраживања из једностраних изјава воља улазе у заједничку 21 Чл. 9. и чл. 19. Закона о ауторском и сродним правима, Сл.гласник РС, бр. 04/2009, 99/2011, 119/2012 и 29/ Чл ПЗС. 23 Чл ПЗС. 16

17 имовину супружника Имовина стечена играма на срећу Према Закону о играма на срећу, приход који је остварен у неком квизу знања не улази у заједничку имовину супружника јер добијени приход зависи од случаја или неизвесних околности, не само од знања или вештине учесника. 24 С друге стране, у заједничку имовину супружника улази надокнада која је добијена на лутрији, наградним играма, лотоу и слично. Основна претпоставка од које се полази у судском процесу јесте да је новац добијен на овај начин део заједничке имовине Имовина стечена уговором о доживотном издржавању Имовина стечена по уговору о доживотном издржавању представља заједничку имовину брачних супружника. Без обзира на то што само један од супружника може бити уговарач, имовина стечена уговором о доживотном издржавању спада у заједничку имовину ако су оба брачна супружника учествовала у давању издржавања 25 јер представља резултат заједничког рада и одрицања. 26 Уколико је један брачни друг учествовао у извршавању обавезе краће од другог супружника, његов допринос у стицању имовине не може бити исти, односно једнак, тако да је у случају судског процеса у овом случају потребно утврдити колики је допринос сваког од супружника у извршавању уговорене 24 Чл. 2. Закона о играма на срећу, Службени гласник РС, бр. 88/2011 и 93/ Лазаревић Д., Сусвојина, заједничка својина и заштита права својине, Пословни биро д.о.о Београд. 2011, стр Ако су се оба брачна друга, извршавајући обавезе издржавања према примаоцу издржавања, понашали као једна уговорна страна и ангажовали се у свим пословима савесно према другом сауговарачу, а солидарно у међусобном односу као брачни другови који деле све обавезе домаћинства, па и ову према трећем лицу преузету уговором - онда је оправдано да се таква узајамна солидарност у извршавању обавеза вреднује кроз њихов једнак допринос у стицању имовине. Ово без обзира ко је од њих, због посебног односа са примаоцем издржавања, са њим закључио уговор и без обзира на њихов појединачни допринос у стицању преосталих добара заједничке имовине. То произилази из природе уговора о доживотном издржавању, као теретног уговора којим се имовина стиче као накнада за учињене услуге различитих облика помагања и издржавања примаоца издржавања У оваквој ситуацији, дакле, постоји једнак допринос и једнак сувласнички удео назначених странака на имовини стеченој по основу уговора о доживотном издржавању. Пресуда Окружног суда у Београду, Гж. 2576/03. 17

18 обавезе. Овај уговор као начин стицања заједничке имовине веома је сложен и прелази оквире предметног рада. 2. Појам посебне имовине супружника Посебна имовина супружника дефинише се са два временска аспекта. Са једне стране, посебна имовина супружника дефинише се као она имовина коју је супружник имао у тренутку закључења брака, без обзира на то да ли је имовина стечена радом, теретним или доброчиним правним пословима. Са друге стране, посебна имовина супружника је она која је стечена за време трајања брака на основу бестеретног стицања: поклоном, наслеђем или другим правним послом којим се стичу само права или на основу деобе заједничке имовине, односно имовина коју је супружник у току брака стекао, али не радом, већ наслеђем, поклоном или неким другим обликом бестеретног стицања. 27 Посебну имовину у нашем правном систему чини: имовина коју је један од супружника имао у тренутку закључења брака; имовина која је стечена у браку на основу бестеретног стицања; Панов С., Породично право, Пројурис, Београд, 2006, стр Не представља заједничку имовину стан купљен годину дана пре закључења брака са туженимпротивтужиоцем делом сопственим средствима, а делом од кредита чији су ануитети отпочели и пре саме куповине а који је отплаћиван током трајања брака и од средстава остварених његовим издавањем. На потпуно и правилно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио материјално право (члан 168. став 1. Породичног закона). Правилан је закључак да предметни стан представља посебну имовину тужиље-противтужене, те је правилно поступио и када је побијаном пресудом противтужбени захтев туженог-противтужиоца (којим је тражио да се утврди да је по основу доприноса у стицању имовине током трајања брака стекао право својине у одређеном идеалном делу) одбио као неоснован. За ове ставове првостепени суд је дао јасне и довољне разлоге које у свему прихвата и другостепени суд. У жалби туженог-противтужиоца неосновано се трврди да је предметни стан стечен у току трајања брачне заједнице странака. Наиме, изведеним доказима је утврђено да је тужиља-противтужена предметни стан купила годину дана пре закључења брака са туженим-противтужиоцем и то делом сопственим средствима, а делом од кредита који је почела да отплаћује још пре саме куповине. Предметни стан је отплаћиван током трајања брака и од средстава остварених његовим издавањем, па није стечен радом у току трајања заједнице живота у браку. Због тога не представља њихову заједничку имовину у смислу члана 171. став 1. Породичног закона, већ посебну имовину тужиље-противтужене. На другој страни, нису од утицаја на законитост и правилност побијане пресуде ни наводи жалбе туженог- противтужиоца да је све време трајања брачне заједнице имао неупоредиво већа примања од тужиље-противтужене, те да је требало одредити вештачење ради утврђивања доприноса странака у његовом стицању. (Пресуда Апелационог суда у Београду, Гж. 6964/2013 од године). 18

19 имовина која је стечена на основу извршене деобе заједничке имовине брачних другова; приходи од посебне имовине који нису резултат рада брачних другова; средства добијена на основу накнаде неимовинске штете за претрпљене физичке или психичке болове или страх једног од супружника као оштећеног или по принципу реалне суброгације, накнаде имовинске штете за предмете из посебне имовине; имовинске обавезе које по закону терете само једног супружника (обавезе настале пре склапања брака или деликатне обавезе за једног брачног друга); ствари за личну употребу једног брачног друга које нису у несразмерној вредности према истим таквим стварима другог супружника или према вредности целокупне заједничке имовине брачних другова; покретне ствари ( на пример, апарати за домаћинство) које су пре закључења брака набављене купопродајним уговором, а исплата кредита је настављена након закључења брака. Власник ових ствари је супружник који је закључио купопродајни уговор, с обзиром на то да се својина на покретним стварима стиче у моменту предаје, а не у моменту исплате купопродајне цене. У домаћој правној доктрини дилему отвара питање да ли пензија као накнада за минули рад спада у заједничку или посебну имовину супружника, за које поједини аутори 29 сматрају да би пензија требало да буде део посебне имовине супружника, јер се добија без улагања рада, иако је у њу инкорпориран минули рад. Такође, она се по правној природи ствари наслеђује (породична пензија). 29 Ibid. стр

20 Други део ПРАВНА ПРИРОДА ЗАЈЕДНИЧКЕ ИМОВИНЕ СУПРУЖНИКА 3. Правна природа заједничке имовине за време трајања заједнице живота 3.1. Неопредељеност удела титулара права у стварним и тражбеним правима која сачињавају заједничку имовину Имовинска маса која се састоји од више појединих стварних и тражбених права чини заједничку имовину, те се, према томе, заједничка имовина одређује као скуп стварних права на неодређеним деловима ствари и скуп тражбених права, под којим се подразумевају све обавезе које по закону терете оба супружника, а чији износ није одређен према сваком од титулара. У састав заједничке имовине супружника спадају стварна права. Најважније стварно право јесте право заједничке својине, а затим се издвајају право залоге, стварне службености. Заједничка својина на покретним и непокретним стварима, односно ствари које су стечене радом у току трајања заједнице живота супружника спада у заједничку имовину супружника. Према општим правилима грађанског права, заједничка својина се разликује од сусвојине и од етажне својине као правна заједница, јер је заједничка својина право својине коју имају два или више лица на истој ствари, а њихови удели нису ни реално ни идеално одређени. Дакле, удели супружника у заједничкој својини, неодређени су, а удели титулара права у тражбеним и стварним правима, неопредељени. На све оно што су стекли у току трајања брачне заједнице, заједничари имају подједнако право. Све док не дође до деобе заједничке имовине, важи посебни правни режим. 30 Правни режим Републике Србије разликује се у овој области од хрватског законодавства где су супружници сувласници у брачној тековини уколико не постоји другачији договор. Дакле, према Обитељском закону Републике Хрватске, 31 идеални удео сваког од супружника у заједничкој имовини је једнак. 30 Јовић Прлаиновић, О. - Правна природа заједничке имовине супружника, op.cit., стр Čl. 36. st. 3. Obiteljski zakon, ObZ, Narodne novine, br. 103/

21 Једна од предности овог концепта је у томе што приликом деобе заједничке имовине, судски поступци су краћи, будући да су својински односи јасни, већи је степен примене начела породичне солидарности и равноправности супружника. Ипак, овај закон има и своје недостатке због неправде према супружнику који је радио и увећавао вредност заједничке имовине, док, у неким случајевима, други супружник није ништа доприносио. Такође, један од крупних недостатака овог закона јесте и недоследна примена, с обзиром да правила о сусвојини не искључују облигационоправни захтев супружника који сматра да је више уложио у стицању заједничке имовине. 32 У стварним и тражбеним правима која сачињавају заједничку својину супружника, неопредељеност удела титулара подразумева да се право супружника односи на све што је радом стечено у току брака. Како удели супружника имају одредиви карактер, али нису унапред одређени, супружници до деобе не знају колики су им удели. Управо из тог разлога, до деобе важи посебан правни режим за заједничку имовину супружника. У заједничку имовину поред стварних, како је већ напоменуто, улазе и тражбена права, пре свега, потраживања супружника према трећим лицима везана за њихов рад, попут отпремнине коју је један супружник примио приликом одласка у пензију (исплаћена по основу рада који је супружник обављао за време трајања брака). 33 Поред тога, потраживања супружника могу се односити на потраживања за каматом добијеном од заједничког новца уложеног на штедњу, накнаде штете за заједничку имовину, потраживања из хартија од вредности. 34 Према члану 239. Закона о облигационим односима потраживање из хартије од вредности везано је за саму хартију и припада њеном законитом имаоцу и као законити ималац хартије од вредности на доносиоца сматра се њен доносилац. Као законити ималац хартије од вредности на име или по наредби сматра се лице на које хартија од вредности гласи, односно лице на које је уредно 32 Јовић Прлаиновић, О. - Правна природа заједничке имовине супружника, op.cit., стр Видети решење Окружног суда у Ваљеву, Гж. 179/2007, Актуелна судска пракса, бр. 2, Београд Видети Поњавић З., Породично право, Службени гласник, Београд 2017, стр

22 пренета. Савесни прибавилац хартије од вредности на доносиоца постаје њен законити ималац и стиче право на потраживање уписано на њој и кад је хартија од вредности изашла из руку њеног издаваоца, односно њеног ранијег имаоца и без његове воље Права супружника на непокретностима која су део њихове заједничке имовине У циљу заштите посебног правног режима, права на непокретностима које су део заједничке имовине уписују се у јавни регистар права на непокретностима, на име оба супружника са неопредељеним уделима. Супружници су заједнички власници непокретности чак и уколико је упис извршен на име само једног од њих. Примена ове законске претпоставке обуставиће се у случају да је након уписа између супружника закључен споразум о деоби заједничке имовине, брачни уговор и онда када је о правима супружника на непокретностима одлучивао суд (чл ПЗС) Чл Закона о облигационим односима, Сл. гласник СФРЈ, бр. 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89, Сл. лист СРЈ, бр. 31/93 и Сл. лист СЦГ, бр. 1/2003. Преузето са: Имајући у виду да је стан откупљен у току трајања брачне заједнице нижестепени судови су правилно закључили да исти представља заједничку имовину брачних другова и да су њихови удели подједнаки, без обзира што је тужилац добио стан од своје организације. При томе су посебно цењене чињенице да је број чланова домаћинства утицао на положај тужиоца на ранг-листу приликом доделе спорног стана, а затим да је број чланова домаћинства такође утицао на структуру додељеног стана. Без утицаја су наводи ревизије да су нижестепени судови требали да испитују допринос тужене, од чега би зависила и њена права на спорном стану, јер се у конкретном случају ради о посебном начину стицања својине у смислу Закона о стамбеним односима, који је утврдио услове под којима се стан може откупити, која лица улазе у круг овлашћених за откуп стана, начин утврђивања и отплате цене која није тржишна, као и бонификације које прате поступак утврђивања цене. При таквом начину стицања својине, који се разликује од уобичајеног начина стицања путем купопродаје, градње и слично, основни показатељ из обима права на стану стеченом у току брака обухватају чињенице које се односе на време када је стан додељен номиналном носиоцу станарског права (пре или после ступања у брак), затим да ли су и колико чланови домаћинства утицали да номинални носилац станарског права уђе у круг приоритетних лица за решавање стамбених потреба, колики је њихов утицај на структуру стана и слично. Следствено томе, наведене чињенице оцењене су као релевантне за утврђивање обима права парничних странака, па су нижестепени судови правилно утврдили сусвојину у једнаким уделима парничних странака. Врховни суд Србије, Рев. 2960/97. 22

23 4.Управљање и располагање заједничком имовином 4.1. Заједничко и споразумно управљање и располагање Заједничка имовина супружника је према члану 174. Породичног закона Србије регулисана и дефинисана тако да супружници заједнички и споразумно управљају и располажу њоме, заједнички је користе и убирају корист од ствари и плодова. Одлуке које се доносе у вези са управљањем и располагањем заједничком имовином морају представљати резултат усаглашене воље супружника. Акти који се предузимају у циљу одржавања имовине могу бити: фактичке радње и правне радње и правни послови. Треба разликовати правни посао и правну радњу, јер правни посао представља врсту правне радње, али није свака правна радња правни посао. Под фактичким радњама подразумевају се: обрада земљишта, сетва, одржавање стана. У правне радње и правне послове убрајају се: наплаћивање закупнине, камате и слично. То такође спада у управљање заједничком имовином. 37 Управљање и располагање заједничком имовином могу вршити оба супружника, може само један од њих по споразуму или управљање могу поверити неком трећем лицу. У том случају се подразумева да, уколико није другачије договорено, управљање обухвата и располагање у оквиру редовног пословања. Споразум се може односити на целокупну заједничку имовину супружника или се може односити на само један њен део, он може бити изричит или прећутан, и нема посебну форму. Правна претпоставка да послове редовног управљања супружник увек преузима уз сагласност другог супружника је оборива. Оборивост ове правне претпоставке заснива се на томе што је уобичајено да су радње супружника у оквиру редовног управљања заједничком имовином засноване на сагласности другог супружника. Поред тога, претпоставка да сваки правни посао буде заснован на сагласности другог супружника немогућа је и због тога што савремени начин живота то не дозвољава. 37 Јовић Прлаиновић, О. - Правна природа заједничке имовине супружника. op.cit., стр

24 У случају ванредног управљања или располагања заједничком имовином примена ове претпоставке искључена је. Изричит пристанак другог супружника неопхoдан је код послова ванредног управљања, а начин исказивања воље зависи од тога који је правни посао у питању. Под пословима ванредног управљања подразумевају се послови који се предузимају на ствари и у вези са ствари, а премашују послове редовног одржавања, употребе и коришћења ствари, као што је: давање ствари у залог, промена намене ствари и друго. Супружник не може располагати својим уделом у заједничкој имовини, нити га може оптеретити правним послом међу живима. У случају деобе заједничке имовине, када супружник из заједничке имовине стекне посебну имовину, овај правни посао је могућ. Путем завештања, када се утврђује колико је наследник наследио након деобе заједничке имовине, располагање уделом у заједничкој имовини је могуће. Пошто се не зна колики је удео сваког од супружника у заједничкој имовини, повериоци се не могу наплатити из заједничке имовине и у томе се огледа њена специфичност. Повериоци могу остварити своја потраживања принудним путем, тек онда када траже деобу заједничке имовине супружника и када се изврши издвајање удела дужника Уговор о управљању и располагању заједничком имовином Између супружника може се остварити споразум по коме један од супружника може располагати целокупном имовином или неким њеним делом. Споразум мора бити закључен у писменој форми и уписан у регистар права на непокретностима, уколико се односи на непокретности из заједничке имовине супружника. 39 Поред тога, располагање заједничком имовином од стране једног 38 Ibid, стр Ако је у земљишне или друге јавне књиге уписан као власник на заједничкој имовини само један брачни друг, сматраће се као да је упис извршен на оба брачна друга, уколико до уписа није дошло на основу писменог уговора закљученог између брачних другова. Спорна непокретност стечена је радом у току трајања брачне заједнице, па она у смислу члана 321. Закона о браку и породичним односима представља њихову заједничку својину. По члану 322. наведеног закона (који нижестепени судови нису применили) ако је у земљишне или друге јавне књиге уписан као власник на заједничкој имовини само један брачни друг, сматраће се као да је упис извршен на оба брачна друга, уколико до уписа није дошло на основу писменог уговора закљученог између брачних другова. Из наведене одредбе произилази да је за пуноважност уписа једног брачног друга у случају 24