2. НАСЛОВ, ПРЕДМЕТ И ХИПОТЕЗЕ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

Transcription

1

2 Школске 2008/2009. године уписала је Докторске академске студије биологије (област Хидробиологија) Природно математичког факултета Универзитета у Крагујевцу. Од октобра године Божица Васиљевић је запослена као истраживач приправник на Одељењу за хидроекологију и заштиту вода Института за биолошка истраживања Синиша Станковић у Београду. У септембру године кандидат распоређен на радно место млађег асистента на Одељењу за хидроекологију и заштиту вода Института за биолошка истраживања Синиша Станковић у Београду, стиче звање истраживач сарадник са могућношћу једног реизбора. Након спроведеног поступка реизбора истраживачког звања у септембру године кандидат стиче звање истраживач сарадник за период од три године. Божица Васиљевић се у лабораторији Одељења за хидроекологију и заштиту вода Института за биолошка истраживања Синиша Станковић Универзитета у Београду бави научно-истраживачким радом из области екологије организама водених екосистема, са ужом области истраживања екологије и биодиверзитета бентосних силикатних алги и развојем метода биолошког мониторинга слатководних екосистема заснованих на овој групи организама. 2. НАСЛОВ, ПРЕДМЕТ И ХИПОТЕЗЕ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Предложена тема докторске дисертације Бентосне силикатне алге (Bacillariophyta) у процени еколошког статуса река Велике Мораве и Саве је добро дефинисана и у сагласности са предвиђеним садржајем. Припада области Биологија, односно, ужој научној области Екологија, биогеографија и заштита животне средине и поседује како научни, тако и шири, апликативни значај. Предмет истраживања докторске дисертације под наведеним насловом су бентосне заједнице силикатних алги река Велике Мораве и Саве и могућност примене података о њиховом квалитативном и квантитативном саставу у оцени еколошког статуса типова водотока којима припадају испитиване реке. Силикатне алге су широко распрострањене и присутне током целе године насељавајући разноврсна микростаништа у воденим екосистемима. Пошто су веома добри биоиндикатори, развијени су многи еколошки индекси на основу силикатних алги, са циљем оцене еколошког статуса вода и праћења дугорочних промена у воденим екосистемима. Тестирањем постојећих индекса базираних на бентосним силкатним алгама, издвојили би се најподобнији за процену еколошког статуса типова река којима припадају Велика Морава и Сава. 3. ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА На основу приложене документације о научно-истраживачком раду, биографским и библиографским подацима, Комисија је утврдила да кандидат Божица Васиљевић, студент докторских академских студија Биологије, у Институту за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу, испуњава услове за одобравање теме. Кандидат Божица Васиљевић је поред техника теренских хидробиолошких испитивања овладала и техникама и методама рада у лабораторији за Хидробиологију Природно-математичког факултета у Крагујевцу, као и Одељењу за хидроекологију и заштиту вода Института за биолошка истраживања Синиша Станковић у Београду. Поседује способност и интересовање за научно-истраживачки рад.

3 У текућем пројектном периоду кандидат учествује у реализацији пројеката Министарства просвете, науке и технолошког развоја: ( ), ОН Еволуција у хетерогеним срединама: механизми адаптација, биомониторинг и конзервација биодиверзитета и ( ), ТП Мерење и моделирање физичких, хемијских, биолошких и морфодинамичких параметара река и водних акумулација Поред пројеката финансираних од стране ресорног Министарства, кандидат Божица Васиљевић је учествовала у реализацији следећих пројеката: (2008) ALARM European Commission 6 th Framework Program - Integrated Project contract GOCE-CT (Proposal full title: Assessing LArge-scale environmental Risks with tested Methods). (2011) Идејни пројекат и Студија оправданости изградње ХЕ на Ибру, Грађевински факултет и Институт за биолошка истраживања Синиша Станковић, Универзитет у Београду. (2011) Студија о процени утицаја на животну средину регулације реке Пештан и контроле отицања поплавних вода. Део студије: стање биолошке разноврсности, анализа потенцијалних утицаја, статус вода, предлог мониторинга и идентификација мера, Грађевински факултет и Институт за биолошка истраживања Синиша Станковић, Универзитет у Београду. (2011) Студија утицаја изградње хидроелектрана Бродарево 1 и 2 на животну средину, Енергопројект-Хидроинжењеринг, Београд и Институт за биолошка истраживања Синиша Станковић, Универзитет у Београду. (2011) Биолошки елементи у процесу примене Директиве о водама ЕУ за подручје Србије типологија, референтни услови и границе класа еколошког статуса, Институт за водопривреду Јарослав Черни, Београд и Институт за биолошка истраживања Синиша Станковић, Универзитет у Београду. (2011) Идејни пројекат са хидрауличким моделом и Студијом оправданости за ХЕ Бук Бијела и ХЕ Фоча. Анализа утицаја на животну средину, Грађевински факултет и Институт за биолошка истраживања Синиша Станковић, Универзитет у Београду. (2012) Програм контроле квалитета вода река и канала на територији Београда у години, Програм контроле квалитета воде подавалских акумулација у години и Програм контроле квалитета воде Савског језера на Ади Циганлији, Градски завод за јавно здравље Београд и Институт за биолошка истраживања Синиша Станковић, Универзитет у Београду. ( ) Биолошки елемени у оцени статуса вода на подручју Србије, Институт за водопривреду Јарослав Черни, Београд и Институт за биолошка истраживања Синиша Станковић, Универзитет у Београду. (2013) Основни извештај о стању биолошке разноврсности на подручју реализације рударског пројекта Авала (Ecological Baselian Report for Avala mining project). Привредно друштво Avala Resource Д.О.О. Београд и Институт за биолошка истраживања Синиша Станковић, Универзитет у Београду.

4 ( ) GLOBAQUA-Managing the effects of multiple stressors on aquatic ecosystems under water scarcity. European Union s Seventh Programme for research, technological development and demonstration under grant agreement No Резултати научно-истраживачког рада кандидата Божице Васиљевић, објављени су у виду једног поглавља у истакнутој монографији међународног значаја, 4 научна рада публикована у међународним научним часописима са SCI листе, 12 саопштења са међународних научних скупова штампанa у целини, 3 саопштења са међународних научних скупова штампана у изводу, један рад публикован у водећем часопису националног значаја, 2 поглавља у истакнутој монографији националног значаја, 7 радова у научном часопису и 10 саопштења са научних скупова националног значаја штампана у целини, што укупно чини 40 библиографских јединица. Библиографски подаци Поглавље у истакнутој монографији међународног значаја (М13) Simić B. S., Karadžić R. V., Cvijan V. M. and Vasiljević M. B. (2015). Algal Communities Along the Sava River. In: Milačić R., Ščančar J., Paunović M. (eds.). The Handbook of Environmental Chemistry Vol. 31: The Sava River. pp Springer Berlin Heidelberg. ISSN X, ISBN Рад у врхунском међународном часопису (М21) Kolarevic, S., Knezevic-Vukcevic, J., Paunovic, M., Kracun, M., Vasiljevic, B., Tomovic, J., Vukovic-Gacic, B., Gacic, Z. (2013). Monitoring of DNA damage in haemocytes of freshwater mussel Sinanodonta woodiana sampled from the Velika Morava River in Serbia with the comet assay. Chemosphere 93 (2): ISSN Рад у међународном часопису (М23) Atanacković A., Šporka F., Tomović J., Vasiljević B., Marković V., Simić V., Paunović M. (2012). First record of Bothrioneurum vejdovskyanum Štolc, 1886 (Oligochaeta, Tubificidae) in Serbia. Arch. Biol. Sci., 64(3): ISSN Kolarević S., Knežević-Vukčević J., Paunović M., Vasiljević B., Kračun Margareta, Gačić Z., Vuković-Gačic B. (2012). Seasonal Variations of Microbiological Parameters of Water Quality of the Velika Morava River, Serbia. Arch. Biol. Sci., 64(3): ISSN Atanacković A., Šporka F., Csányi B., Vasiljević B., Tomović J., Paunović M. (2013). Oligochaeta of the Danube River a faunistical review. Biologia 68(2): ISSN Саопштење са међународног скупа штампано у целини (М33) Atanacković, A., Đikanović, V., Tubić, B., Vasiljević, B., Pantović, N., Vranković, J. (2010). Water quality evaluation of the Kolubara River Basin based on aquatic macroinvertebrates. Balkans regional young water professionals conference. Conference Proceedings, pp.77-79, Belgrade. ISBN Đikanović, V., Tomović, J., Zorić, K., Vranković, J., Vasiljević, B., Zindović, B., Todorović, A. (2010). Biological data and WFD implementation in Serbia. Balkans regional young water professionals conference. Conference Proceedings, pp , Belgrade. ISBN Paunović, M., Vasiljević, B., Stefanović, K., Jakovčev-Todorović, D., Simić V., Simić., S. (2010). Development of multimetric index based on aquatic macroinvertebrates for running waters in Serbia. The Fourth Conference on water observation and information system for decision support, BALWOIS. Proceedings on CD. Republic of Macedonia, Ohrid.

5 Simić, S., Pantović, N., Vasiljević, B. (2010). Factors Threatening The Habitats Of Rare Species Of Rhodophyta In Serbia. The Fourth Conference on water observation and information system for decision support, BALWOIS. Proceedings on CD. Republic of Macedonia, Ohrid. Zorić, K., Atanacković, A., Tomović, J., Vasiljević B., Tubić, B. (2010). Biological invasions of aquatic ecosystems in Serbia. Balkans regional young water professionals conference. Conference Proceedings, pp , Belgrade. ISBN Marković, V., Vasiljević, B., Atanacković, A., Tomović, J., Zorić, K., Tubić, B., Paunović, M. (2012). Status Assessment Of The Lim River Based on Macroinvertebrate Communities. The Fifth Conference on water observation and information system for decision support, BALWOIS. Proceedings on CD. Republic of Macedonia, Ohrid. Tubić, B., Zorić, K., Vasiljević, B., Tomović, J., Atanacković, A., Marković, V., Paunović, M. (2012). Saprobiological analyze of the Ibar River based on aquatic macroinvertebrates. The Fifth Conference on water observation and information system for decision support, BALWOIS. Proceedings on CD. Republic of Macedonia, Ohrid. Markovic, V., Tomovic, J., Kracun, M., Ilic, M., Zoric, K., Vasiljevic, B., Atanackovic, A., Tubic, B., Paunovic, M. (2013). Freshwater snails in the Belgrade region. EcoIst 13, Conference Proceedings, pp , Bor. ISBN Zarić, I., Vasiljević, B., Mitrović, P., Hrkalović, D. (2013). Aquatic community testing of the River Basin Trebišnjica and Neretva watercourses, research Water in sensitive and protected areas, 3 rd Inernational Conference Proceedings, pp , Zagreb, Croatia. ISBN Zoric, K., Markovic, V., Vasiljevic, B., Tomovic, J., Atanackovic, A., Ilic, M., Kracun, M., Paunovic, M. (2013). Alien macroinvertebrate species of the Velika Morava River. EcoIst 13, Conference Proceedings, pp , Bor. ISBN Popović N., Marković V., Atanacković A., Vasiljević B., Anđus S., Ilić M., Kračun- Kolarević M., Paunović M. (2015). Water quality assessment of the Jablanica River based on aquatic macroinvertebrate community. VII International Conference, faculty of Agriculture University of Belgarde, Conference proceedings: ISBN Zoric, K., Vasiljevic, B., Tomovic, J., Atanackovic, A., Tubic, B., Popović, N., Raković, M., Novaković, B., Paunovic, M. (2015). Allochthonous macroinvertebrate species of the Serbian stretch of the Tisa River. EcoIst 15, Conference Proceedings, pp , Kopaonik. ISBN Саопштење са међународног скупа штампано у изводу (М34) Zorić, K., Tomović, J., Vasiljević, B., Atanacković, A., Vranković, J., Marković, V., Paunović, M. (2011). Aquatic alien invasive species as management issue. International Conference on the Status and Future of the World's Large Rivers, Vienna. Book of abstracts, 244 p. ISBN Kolarević, S., Knežević-Vukčević, J., Paunović, M., Kračun, M., Vasiljević, B., Tomović, J.,Vuković-Gačić, B., Gačić, Z. (2012). Monitoring of DNA damage in haemocytes of freshwater mussel Sinanodonta woodiana sampled from the Velika Morava River in Serbia with the comet assay. International meeting on biology and conservation of freshwater bivalves, Braganca, Portugal. Book of abstracts, 113 p. ISBN Vasiljević, B., Simić, S., Paunović, M., Marinković, N., Đikanović, V., Kračun- Kolarević, M., Anđus, S. (2016). Diatom based assessment of the ecological status of the

6 Sava River 2014 case study. 1 st GLOBAQUA International Conference Managing The Effects Of Multiple Stressors On Aquatic Ecosystems Under Water Scarcity January 2016, Freising (Germany). Book of abstracts, p. Поглавље у истакнутој монографији националног значаја (М44) Зорић, К., Вранковић, Ј., Цакић, П., Томовић, Ј., Васиљевић, Б., Симић, В., Пауновић, М. (2010). Интродуковане врсте акватичних макробескичмењака. Стр У: Пауновић, М., Симоновић, П., Симић, В. и С. Симић (едит.). Дунав кроз Србију Друго заједничко истраживање реке Дунав. Републичка дирекција за воде, Београд. ISBN Симоновић, С., Пауновић, М, Атанацковић, А., Васиљевић, Б., Симић, С., Петровић, А., Симић., В. (2010). Квалитет воде и оцена хемијског и еколошког статуса Дунава и његових притока према резултатима Другог заједничког истраживања реке Дунав. Стр У: Пауновић, М., Симоновић, П., Симић, В. и С. Симић (едит.). Дунав кроз Србију Друго заједничко истраживање реке Дунав. Републичка дирекција за воде, Београд. ISBN Рад у водећем часопису националног значаја (М51) Zoric, K., Jakovcev-Todorovic, D., Dikanovic, V., Vasiljevic, B., Tomovic, J., Atanackovic, A., Simic, V., Paunovic, M. (2011). Distribution of the Ponto-Caspian polychaeta Hypania invalida (Grube, 1860) in inland waters of Serbia. Aquatic Invasions 6 (1): ISSN Рад у научном часопису (М53) Atanacković, A., Jakovčev-Todorović, D., Simić, V., Tubić, B., Vasiljević, B., Gačić, Z., Paunović, M. (2011). Oligochaeta community of the main Serbian waterways. Water Resarch and Management (1): ISSN Marković V., Atanacković A., Tubić B., Vasiljević B., Simić V., Tomović J., Nikolić V., Paunović M. (2011). Indicative status assessment of the Velika Morava River based on aquatic macroinvertebrates. Water Research and Management 1 (3): ISSN Marković V., Atanacković A., Tubić B., Vasiljević B., Kračun M., Tomović J., Nikolić V., Paunović M. (2012). Indicative status assessment of the Danube River (Iron Gate sector 849-1,077 rkm) based on the aquatic macroinvertebrates. Water Resarch and Management, 2(2): ISSN Tomović J., Zorić K., Kračun M., Marković V., Vasiljević B., Simić V., Paunović M. (2012). Freshwater Mussels of the Velika Morava River. Water Research and Management 2(4): ISSN Novaković, B., Ilić, M., Kračun-Kolarević, M., Vasiljević, B., Tubić, B. and V. Marković (2014). Contribution to the knowledge of Platambus maculatus (Linnaeus, 1758) (Dytiscidae: Coleoptera) in Serbia. Water Research and Management, 4 (3): ISSN Simić S.B., Đorđević N.B. and B.M. Vasiljević (2014). New Record of Red Alga Thorea hispida (Thore) Desvaux (Rhodophyta) in the River Sava (Sremska Mitrovica, Serbia). Water Research and Management 4 (1): ISSN Vasiljević B., Krizmanić J., Ilić M., Marković V., Tomović J., Zorić K., Paunović M. (2014). Water quality assessment based on diatom indices small hilly streams case study. Water Research and Management 4 (2): ISSN Саопштење са скупа националног значаја штампано у целини (М63) Атанацковић, А., Тубић, Б., Јаковчев-Тодоровић, Д., Ђикановић, В., Томовић, Ј., Васиљевић, Б., Пауновић, М. (2009). Макроинвертебрате реке Велики Рзав (састав и

7 квалитет воде). Конференција о актуелним проблемима коришћења и заштите вода Вода. Зборник радова, стр , Златибор. ISBN Стефановић, К., Васиљевић, Б., Панов, Е.В., Александров, Б., Семенченко, В., Пауновић, М. (2009). Методологија процене ризика од водених инвазија - резултати ALARM пројекта (2009). Конференција о актуелним проблемима коришћења и заштите вода Вода. Зборник радова, стр , Златибор. ISBN Ђикановић, В., Атанацковић, А., Томовић, Ј., Васиљевић, Б., Пантовић Н., Цакић, П. (2010): Оцена статуса реке Градац /слив реке Колубаре/ на основу водених макробескичмењака. Конференција о актуелним проблемима коришћења и заштите вода Вода. Зборник радова, стр , Дивчибаре. ISBN Тубић, Б., Васиљевић, Б., Зорић, К., Ђикановић, В., Вранковић, Ј., Пауновић, М. (2010). Сапробиолошка анализа реке Милешевке (слив реке Лим, басен реке Саве) на основу заједнице макрозообентоса. Конференција о актуелним проблемима коришћења и заштите вода Вода. Зборник радова, стр , Дивчибаре. ISBN Томовић, Ј., Марковић, В., Васиљевић, Б., Атанацковић, А., Вранковић, Ј., Пауновић, М. (2011). Акватични макробескичмењаци-биоиндикатори квалитета воде реке Дрине. Конференција о актуелним проблемима коришћења и заштите вода Вода. Зборник радова, стр , Златибор. ISBN Крачун, М., Марковић, В., Васиљевић, Б., Атанацковић, А., Томовић, Ј., Тубић, Б., Зорић, К., Пауновић, М. (2012). Сапробиолошка анализа реке Пештан на основу заједнице макробескичмењака. Конференција о актуелним проблемима коришћења и заштите вода Вода. Зборник радова, стр , Дивчибаре. ISBN Илић М., Крачун М., Томовић Ј., Атанацковић А., Зорић К., Васиљевић Б., Тубић Б., Марковић В., Пауновић М. (2013). Оцена одабраних акумулација подручија Београда на основу заједнице макробескичмењака. Конференција о актуелним проблемима коришћења и заштите вода Вода. Зборник радова, стр , Перућац. ISBN Крачун М., Илић М., Томовић Ј., Атанацковић А., Зорић К., Васиљевић Б., Тубић Б., Марковић В., Пауновић М. (2013). Оцена стања мањих водотока и канала на територији града Београда на основу заједнице макробескичмењака. Конференција о актуелним проблемима коришћења и заштите вода Вода, Зборник радова, стр , Перућац. ISBN Н. Маринковић, М. Илић, Б. Тубић, К. Зорић, Б. Васиљевић, М. Пауновић, А. Танасковић (2014). Оцена еколошког статуса великих река (Сава и Дунав) на подручју града Београда на основу заједнице макробескичмењака. Конференција о актуелним проблемима коришћења и заштите вода Вода, Зборник радова, стр , Тара. ISBN Ђукнић Ј., Васиљевић Б., Раковић М., Ђикановић В., Атанацковић А., Тубић Б., Пауновић М. (2015). Прелиминарни резултати истраживања макробескичмењака реке Саве током године. 44. Конференција о актуелним проблемима коришћења и заштите вода Вода 2015 Копаоник, Зборник радова, ISBN ПРЕГЛЕД СТАЊА У ПОДРУЧЈУ ИСТРАЖИВАЊА Према Директиви о водама Европске Уније (WFD, 2000), која представља опсежни пропис у области управљања водама чији је оснивни циљ спречавање даље деградације, заштита и унапређење стања водених екосистема, фитобентос (силикатне и остале алге) је важан биолошки елемент квалитета и користи се у процени еколошког статуса водених екосистема. Предности коришћења бентосних силикатних алги се

8 огледају у постојању стандардизоване методе узорковања, идентификације таксона и њихове квантитативне процене, као и примени OMNIDIA софтвера (Lecointe et al., 1993) за израчунање дијатомних индекса. Процена еколошког статуса великих река на основу бентосних силикатних алги се примењује у многим европским земљама. Приказ система процене за Аустрију, Белгију, Естонију, Чешку, Мађарску, Немачку, Финску, Француску, Холандију, Словачку и Словенију је дат у оквиру извештаја о интеркалибрацији метода за велике реке, заснованих на бентосним алгама (Schöll et al., 2012). Све методе указују на ефекте еутрофикације и/или органског загађења. Велике реке обухваћене овом анализом су сврстане у различите типове на основу флористичке сличности бентосних силикатних алги. Дефинисање типова великих река се сматра значајним у даљем раду, јер референтни услови и путања деградације нису исти код свих типова великих река. У Дунаву, где је обогаћење нутријентима идентификовано као значајан антропогени притисак на квалитет воде, бентосне алге су есецијална компонента свих студија заснованих на биолошким елементима (Makovinska и Hlubikova, 2015). Таксономски састав и бројност бентосних алги су испитивани на сваких шест година (2001., и 2013.) у оквиру Заједничког истраживања Дунава (Joint Danube Survey, Резултати ових истраживања представљају најобимнији приказ бентосне алгалне флоре Дунава (и силикатних и осталих алги), као и оцену еколошког статуса на основу бентосних силикатних алги. Вишегодишња истраживања указују на примењивост, првенствено силикатних алги, у оцени еколошког статуса као и на чињеницу да су оне важан индикатор услова животне средине и деградације (Makovinska и Hlubikova, 2015). Успешна примена силикатних алги у оцени статуса Дунава потврђује да могу значајно допринети свеобухватним истраживањима, посебно онима која се заснивају на Директиви о водама. Иако се залажу за укључивање осталих група алги у оцену еколошког статуса, како би се добила потпунија слика стања, оцена на основу силикатних алги се током спроведених истраживања показала као довољно поуздана и прецизна. Од године су према закону Републике Србије (Сл. гласник РС, бр. 74/2011) прописани параметри еколошког статуса за површинске воде, међу којима се налази оцена еколошког статуса на основу силикатних алги. Све површинске воде су подељене у шест типова и предвиђене су граничне вредности за два дијатомна индекса: IPS (CEMAGREF, 1982) и CEE (Descy and Coste, 1991). Алголошка истраживања река Велике Мораве и Саве до сада су се првенствено односила на заједницу фитопланктона (Obušković, 1979; Obušković i Kalafatić 1979, Obušković i Martinović 1987, Martinović-Vitanović 1994, 1996; Laušević et al. 1998; Čađo et al. 2006), док су ипитивања заједница бентосних силикатних ових река започета последњих година (Simić et al., 2015). Процена еколошког статуса великих река на основу ове групе организама је тек у повоју у Србији. 5. ЗНАЧАЈ И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА СА СТАНОВИШТА АКТУЕЛНОСТИ У ОДРЕЂЕНОЈ НАУЧНОЈ ОБЛАСТИ Значај предложене теме докторске дисертације огледа се у томе што ће бити прва која је заснована на теренским истраживањима читавог тока река Велике Мораве и Саве, са циљем научног доприноса у познавању заједнице бентосних силикатих алги у њима и проширивању знања о флористичкој разноврсности ове групе организама. Даљом анализом указало би се на подобне дијатомне индексе за оцену еколошког статуса овог типа великих река.

9 Циљеви истраживања су: одређивање квалитативног и квантитативног састава заједнице бентосних силикатних алги у истраживаним водотоцима; да укаже на евентуално присуство за њих специфичних индикаторских таксона; разматрање утицаја физичко-хемијских особина воде на састав заједнице; издвајање одговарајућих дијатомних индекса за испитиване типове водотка; ефикасније укључивање бентосних силкатних алги у систем оцене еколошког статуса; 6. ВЕЗА СА ДОСАДАШЊИМ ИСТРАЖИВАЊИМА Досадашњи стручно-научни и практични рад кандидата углавном је везан за истраживања у области екологије и биодиверзитета организама који насељавају дно водених екосистема, како макробескичмењака, тако и бентосних силикатних алги, као и развој метода биолошког мониторинга слатководних екосистема заснованих на овој групи организама. Резултати постигнути у току израде ове докторске дисертације ће омогућити континуитет у раду, што поред стручног усавршавања кандидата има за циљ и допринос сазнања о биодиверзитету и екологији, као и практичној примени тих сазнања у грађењу адекватног система оцене еколошког статуса на основу бентосних силикатни алги. 7. МЕТОДЕ ИСТРАЖИВАЊА Истраживање обухвата следеће методе: теренска истраживања на рекама Великој Морави и Сави подразумевају узорковање бентосних силикатних алги на одабраним локалитетима (5 тачака на Великој Морави и свеукупно више од 20 тачака на реци Сави), према европском стандарду EN (2003). Са одговарајућег места за узорковање се узима пет каменова и са сваког четкицом саструже површина од 100 cm 2 или већа, уз испирање водом. Узорак се пребацује у одговарајућу амбалажу и фиксира формалдехидом до коначне концентрације од 4%. На сваком локалитету се мере одабрани физичко-хемијски параметри: температура воде ( o C), растворени кисеоник (mg/l и %), ph, електропроводљивост (µs/cm), док се у лабораторији одређују концентрације амонијум јона NH (mg/l), нитрата NO 3 (mg/l) и ортофосфата PO - 4 (mg/l). лабораторијски рад подразумева припрему узорака силикатних алги за прављење трајних препарата, према стандардној процедури са концентрованом сумпорном киселином, калијум-перманганатом и оксалном киселином (Krammer и Lange-Bertalot 1986). Идентификација и квантификовње таксона бентосних силикатних алги ради се према европском стандарду EN (2004), коришћењем микроскопских метода. При идентификацији се користи релевантна таксономска литература. употреба OMNIDIA софтвера, којим се уносом добијених квантитативних и квалитативних података, израчунавају вредности 17 различитих дијатомних индекса. анализа резултата истраживања обухватиће и употребу статистичких техника коришћењем програмских пакета Statistica for Windows 6 i FLORA (Karadžić i

10 Marinković, 2009), који ће бити коришћени за мултиваријантну анализу података. 8. ОЧЕКИВАНИ РЕЗУЛТАТИ Добијени резултати истраживања требало би да допринесу познавању заједница бентосних силикатних алги река Велике Мораве и Саве, и да поред научног имају и шири, апликативни значај. Очекује се допринос у области биолошког мониторинга кроз развој метода процене еколошког статуса на основу силикатних алги бентоса типова водотока којима припадају испитиване реке. 9. ОКВИРНИ САДРЖАЈ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Предложена докторска дисертација садржи следећа поглавља: 1) Увод 2) Циљ истраживања 3) Материјал и методе истраживања 4) Резултати 5) Дискусија 6) Закључци 7) Литература У Уводу докторске дисертације биће приказане биолошке и еколошке особине силикатних алги, карактеристике испитиваних водотокова, представљено тренутно стање у области биолошког мониторинга засновано на бентосним силикатним алгама, као и преглед литературе. У следећем поглављу ће бити дефинисани циљеви истраживања. У поглављу Материјал и методе истраживања ће бити изложен детаљан опис методологије узорковања и све потребне методе за анализу добијених података. Добијени резултати рада ће бити прказани тебеларно и/или графички у оквиру поглавља Резултати и даље у оквиру Дискусије коментарисани и тумачени у складу са литературним подацима. Појединачни и општи закључци на основу спроведених истраживања ће бити представљени у завршном поглављу. Литература ће садржати преглед литертурних извора коришћених у оквиру претходних поглавља докторске дисертације. 10. ИМЕ МЕНТОРА СА ОБРАЗЛОЖЕЊЕМ За ментора докторске дисертације се предлаже др Снежана Симић, ванредни професор Природно-математичког факултета у Крагујевцу, ужа научна област: Екологија, биогеографија и заштита животне средине. Проф. др Снежана Симић се активно бави научно-истраживачким радом у области Биологија, ужа научна област Екологија, биогеографија и заштита животне средине. Ментор се бави проблемима еколошког мониторинга вода, са посебним аспектом на процени еколошког статуса површинских вода на основу различитих група бентосних и планктонских хидробионата. Већи број радова се односи на таксономију, екологију, процену угрожености и значај бентосних и планктонских алги у рекама и акумулацијама Србије. Резултате рада публиковала је у око 130 библиотечких јединица. Од тога, у међународним часописима са SCI листе 20 радова, (3 М21, 2 М22 и 15 М23), 26 радова у националним часописима, 23 саопштења на међународним и 54 на националним скуповима. Аутор је једног универзитетског

11 уџбеника из области екологије копнених вода, уредник једне монографије водећег националног значаја (М48), аутор два поглавља у истакнутој монографији националног значаја (М44) и два у националним монографијама (М45), као и једног поглавља у истакнутој монографији међународног значја (М13). Коутор је базе података под називом: Биодиверзитет акватичних екосистема Србије, ex situ заштита. (БАЕС, ex situ) која је доступна на интернету ( ). Коаутор је нове методе за еколошки мониторинг текућих вода под насловом: Балкан Биотички Индех (БнБИ) и новог модела за процену ризика изумирања и приоритета конзервације хидробионата (ЕС-ХИППО модел). Учесник три међународна пројекта, већег броја националних пројеката, руководилац једног подпројекта и учесник великог броја студија, чије су теме еколошки мониторинг водених екосистема. 11. НАУЧНА ОБЛАСТ ДИСЕРТАЦИЈЕ Предложена тема за докторску дисертацију Бентосне силикатне алге (Bacillariophyta) у процени еколошког статуса река Велике Мораве и Саве припада области Биологија, односно, ужој научној области Екологија, биогеографија и заштита животне средине. 12. НАУЧНА ОБЛАСТ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ Ментор и предложени чланови комисије се баве научним радом у областима релевантним за тему предложене докторске дисертације како је наведено у преамбули овог извештаја. Сви чланови комисије имају већи број радова објављених у међународним научним часописима и завидно искуство у образовању научног подмлатка у својим институцијама. Састав Комисије је следећи: 1. др Снежана Симић, ванредни професор Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу, ужа научна област: Екологија, биогеографија и заштита животне средине; 2. др Бранислав Ранковић, редовни професор Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу, ужа научна област: Aлгологија, микологија и лихенологија; 3. др Јелена Кризманић, доцент Биолошког факултета Универзитета у Београду, ужа научна област: Алгологија и микологија; 4. др Момир Пауновић, научни саветник Института за биолошка истраживања Синиша Станковић Универзитета у Београду, научна област: Биологија, ужа научна област: Хидробиологија.

12