ИЗБОРНОМ ВЕЋУ МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ

Transcription

1 МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТA У КРАГУЈЕВЦУ ИЗБОРНОМ ВЕЋУ МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ Предмет: Извештај Комисије за избор једног наставника у звању редовног или ванредног професора, за ужу научну област Инфективне болести, на неодређено време са пуним радним временом. Одлуком Стручног већа за медицинске науке Универзитета у Крагујевцу, бр. 2012/8 од године, на основу члана 119. Статута Универзитета у Крагујевцу, а у складу са чланом 64. Закона о високом образовању, а имајући у виду предлог Изборног већа Медицинског факултета у Крагујевцу (одлука бр /5-1 од године), формирана је Комисија за писање извештаја о пријављеним кандидатима за избор једног наставника, у звању редовног или ванредног професора, за ужу научну област: Инфективне болести, у следећем саставу: 1. Проф. др Жарко Ранковић, Медицински факултет у Нишу, председник 2. Проф. др Милорад Павловић, Медицински факултет у Београду, члан 3. Проф. др Небојша Арсенијевић, Медицински факултет у Крагујевцу, члан На основу увида у конкурсну документацију, Комисија подноси следећи ИЗВЕШТАЈ На расписани конкурс пријавио се само један кандидат, доктор медицинских наука, др Предраг Чановић, ванр. проф. за ужу научну област Инфективне болести, на Медицинском факултету у Крагујевцу. А Биографски подаци Кандидат, др Предраг Чановић рођен је године у Приштини у породици просветних радника. Основну школу завршио је са одличним успехом због чега је награђен дипломом "Вук Стефановић Караџић". Гимназију је завршио у Крагујевцу, такође са одличним успехом, а за постигнуте резултате из хемије, физике и биологије уручене су му Аласове дипломе. 1

2 Медицински факултет у Београду одељење у Крагујевцу уписао је школске 1978/79 године, а завршио га године са просечном оценом 8.50 (осам и педесет). За време студија обављао је послове демонстратора на предмету Хистологија са ембриологијом. Лекарски стаж је обавио у КБЦ-у у Крагујевцу. Војни рок је служио у Београду, где је завршио школу резервних официра санитетске струке. По повратку из ЈНА, најпре је радио као лекар опште праксе у селу Лужнице, а потом у Служби хитне помоћи. Године добио је специјализацију из Инфективних болести, а специјалистички испит положио године са одличним успехом на Институту за инфективне и тропске болести у Београду. За асистента приправника на Медицинском факултету у Крагујевцу, за предмет Инфективне болести, изабран је године. После дипломирања научно усавршавање наставио је у оквиру магистарских студија на Медицинском факултету у Београду из области пулмологије. Магистарски рад под називом "Пнеумопатије у току епидемије морбила" успешно је одбранио године на Медицинском факултету у Крагујевцу и већ следеће године изабран је у звање асистента. Докторску тезу под називом "Пнеумопатије у току морбила, варицеле и инфлуенце" успешно је одбранио године на Медицинском факултету у Крагујевцу. За доцента на предмету Инфективне болести изабран је године. У претходном периоду учествовао је у извођењу теоретске и практичне наставе на наведеном предмету. За ванредног професора на предмету Инфективне болести изабран је године. У претходном периоду учествовао је у извођењу теоретске и практичне наставе на наведеном предмету. Био је ментор великом броју студентских радова који су излагани на конгресима, као и стручни рецензент. Такође био је и рецензент две научне монографије и већег броја радова објављених у домаћим и међународним часописима. Објавио је три монографије, један је од коаутора две универзитетске збирке решених тест питања из области инфектологије, аутор је једног уџбеника за високу медицинску школу, коаутор једног универзитетског уџбеника и има једно написано поглавље у монографији. Учествовао је у изради 70 научно-стручних радова из више области инфектологије, који су публиковани у часописима међународног и националног значаја, као и зборницима радова са различитих научно-стручних скупова. Учесник је у два домаћа научна пројекта ресорног Министарстава Републике Србије, једном међународном пројекту, као и у једној међународној клиничкој студији. Као предавач радио је и на Вишој медицинској школи у Ћуприји, где је изводио наставу из предмета Инфективне болести и Интерна медицина. Од године стално је запослен на Инфективном одељењу КБЦ-а у Крагујевцу, где је шеф Одељења за нејасна фебрилна стања и ХИВ инфекцију. Тренутно је шеф Катедре за инфективне болести, а од године изабран је за продекана за наставу на студијском програму Интегрисаних академских студија медицине на Медицинском факултету у Крагујевцу. У својој дугогодишњој лекарској пракси увео је низ нових дијагностичких метода на Инфективној клиници, као што су ректосигмоидоскопија, колоноскопија, а учествовао је и у извођењу слепих аспирационих биопсија јетре. Такође 2

3 је као новину, на Инфективној клиници у Крагујевцу, увео локалну анестезију при извођењу лумбалне пункције и тиме значајно побољшао примену ове дијагностичке методе. Члан је Комисије за полагање специјалистичког испита из Инфективних болести. Био је учесник више едукативних семинара и симпозијума из различитих области инфектологије. Члан је Српског лекарског друштва подружнице у Крагујевцу, а од године је почасни члан Универзитетског удружења српско-грчког пријатељства Републике Српске. Стални је рецензент часописа ANSI Journals и члан техничког уредништва. Од године члан је председништва Секције инфектолога Србије. Резервни је војни старешина у чину капетана и учесник последњег рата на територији бивше Југославије. Био је посланик Скупштине Републике Србије у периоду од до године. Од страних језика служи се руским и енглеским. Ожењен је и отац троје деце. Б Активности кандидата из претходних изборних периода Магистарски рад "Пнеумопатије у току епидемије морбила" Предраг Чановић, Медицински факултет, Крагујевац, Докторска дисертација "Пнеумопатије у току морбила, варицеле и инфлуенце" Предраг Чановић, Медицински факултет, Крагујевац, Група 1.1 Радови штампани у целини у часописима од међународног значаја 1. П. Чановић, З. Тодоровић, О. Гајовић, Љ. Нешић, Ж. Мијаиловић. Псеудомембранозни колитис у току антибиотске терапије. Мед Прегл 2003; LVI (7-8): П. Чановић, О. Гајовић, Ж. Мијаиловић. Рајтеров синдром у току салмонелозне инфекције. Srp arh celok lek 2004; 3-4: Ж. Мијаиловић, П. Чановић, О. Гајовић, З. Тодоровић, Љ. Нешић. Фактори ризика за настанак хепатитис Ц вирусне инфекције. Мед Прегл 2003; LVI (11-12):

4 Радови штампани у страним медицинским часописима у апстракт форми 1. O. Gajović, Z. Lazić, J. Dragojlović, M. Šašić, P. Čanović, Z. Todorović, R. Petrović, Ž. Mijailović, Lj. Nešić. Acute respiratory insufficiency in patients with bacterial meningoenceph, European Respiratory Juornal, Volume 16, Supplement 31, August Радови штампани у целини у домаћим часописима 1. М. Божић, Р. Петровић, Љ. Нешић, З. Тодоровић, П. Чановић, О. Гајовић, В. Грујовић. Weil-ov sindrom, Медицински часопис, 1994; 1: Р. Петровић, Поскурица, З. Тодоровић, О. Гајовић, П. Чановић, Ж. Мијаиловић. Шок у току хеморагичне грознице са бубрежним синдромом. Медицински часопис, 1997; 2: П. Чановић, О. Гајовић, Р. Петровић, Ж. Мијаиловић. Радиолошке манифестације варицелозних пнеумопатија. Acta Infectologica Yugoslavica, 1998; 3: П. Чановић, Д. Чановић, О. Гајовић, Р. Петровић, З. Тодоровић, Љ. Нешић, Ж. Мијаиловић. Crohnova болест као узрок хроничног дијареалног синдрома: приказ два болесника. Acta Infectologica Yugoslavica, 1999; 4: П. Чановић, О. Гајовић, З. Тодоровић, Ж. Мијаиловић. Радиографске манифестације грипозних пнеумопатија. Medicus, 2003; 4(2): П. Чановић, З. Тодоровић, О. Гајовић. Wегенерова грануломатоза као узрок фебрилног стања нејасне етиологије. Medicus, 2004; 5(1): П. Чановић, О. Гајовић, М. Матовић, Ј. Томашевић. Sjögrenov синдром у болесника са хроничним хепатитисом Ц. Acta Infectol Yugoslav 2004; (8): Група 1.2 Уџбеници и монографије 1. П. Чановић. Ентеровирусне болести, Медицински факултет у Крагујевцу, монографија 2002, ИСБН , ЦИП Р. Петровић, З. Тодоровић, П. Чановић, Љ. Нешић, О. Гајовић. Инфективне болести, збирка тест питања са одговорима-репетиторијум, Медицински факултет у Крагујевцу, 2002., ИСБН , ЦИП (075.8) (079.1). 3. П. Чановић, З. Тодоровић. Инфективне болести са епидемиологијом, уџбеник за Вишу медицинску школу, Ћуприја, 2003., ИСБН , ЦИП (075.8). 4

5 4. П. Чановић, З. Тодоровић. Плућне промене у току морбила, варицеле и инфлуенце, Медицински факултет у Крагујевцу, монографија, 2003., ИСБН , ЦИП : , : , : Група 1.3 Радови саопштени на међународним или домаћим скуповима 1. Р. Петровић, З. Тодоровић, П. Чановић, О. Гајовић, В. Грујовић, Љ. Нешић. Морбили код адолесцената. Секција инфектолога Србије, Врњачка Бања, П. Чановић, В. Грујовић, Р. Петровић, З. Тодоровић, О. Гајовић, Н. Милојевић. Менингококна болест као преципитирајући фактор у испољавању дијабетес мелитуса типа I. XXI Октобарски дани, Зборник сажетака и радова, Крагујевац, П. Чановић, Н. Милојевић. ХИВ инфекција као могући узрок фебрилних стања нејасне етиологије. XXI Октобарски здравствени дани, Крагујевац, М. Хаџић, С. Марковић, О. Хаџић, Д. Димитријевић, З. Тодоровић, А. Вујић, П. Чановић, М. Алексић. Рехидрација оросол-ом у одојчати и мале деце. Симпозијум инфектолога Југославије, Зборник резимеа, Приштина, М. Хаџић, С. Марковић, О. Хаџић, З. Тодоровић, А. Вујић, П. Чановић, М. Алексић. Салмонелозне инфекције у новорођене деце лечене у педијатромском центру у Крагујевцу. Симпозијум инфектолога Југославије, Зборник резимеа, Приштина, З. Тодоровић, Т. Јанковић, О. Гајовић, П. Чановић. Клиничке карактеристике и облици салмонелоза "минор". Симпозијум инфектолога Југославије, Зборник резимеа, Приштина, О. Гајовић, З. Тодоровић, Р. Петровић, П. Чановић: Тифоидни облици салмонелозе "минор", Октобараски здравствени дани, Зборник сажетака, Крагујевац, Р. Петровић, М. Поскурица, З. Тодоровић, О. Гајовић, М. Милосављевић, П. Чановић. Хеморагијска грозница са бубрежним синдромом. VII Конгрес инфектолога Југославије, Зборник резимеа, Приштина, О. Гајовић, Ј. Драгојловић, П. Чановић, Р. Петровић, З. Тодоровић, Љ. Нешић. Етиологија и други фактори значајни за исход у оболелих од бактеријског менингоенцефалитиса са АРИ. XXV Октобарски здравствени дани, Зборник сажетака, Крагујевац, Lj. Nešić, M. Šašić, Z. Todorović, O. Gajović, P. Čanović. Disturbance of the consciousness during acute virus encefalitis and relation toward course and final result of the disease. 8 th International Congress on Infections Diseases. Boston, Massachusetts, USA,

6 11. Љ. Нешић, З. Тодоровић, О. Гајовић, П. Чановић, Ж. Мијаиловић. Исход акутних вирусних енцефалитиса. XXVI Октобарски здравствени дани, Зборник сажетака, Крагујевац, З. Тодоровић, Љ. Нешић, О. Гајовић, П. Чановић. Тровање гљивама мицетисмус. XXVI Октобарски здравствени дани, Зборник сажетака, Крагујевац, Р. Петровић, Ж. Мијаиловић, О. Гајовић, П. Чановић. Хепатитис Ц вирусна инфекција - клиничко-епидемиолошка истраживања. XXVI Октобарски здравствени дани, Зборник сажетака, Крагујевац, О. Гајовић, З. Лазић, З. Тодоровић, П. Чановић, Р. Петровић, Љ. Нешић, Ж. Нешић. Примена вештачке вентилације у току бактеријског менингитиса. XXVI Октобарски здравствени дани, Зборник сажетака, Крагујевац, П. Чановић, О. Гајовић, Р. Петровић, З. Тодоровић, Љ. Нешић, Ж. Мијаиловић. Crohnova болест као узрок хроничног дијареалног синдрома-приказ два болесника. XXVI Октобарски здравствени дани, Зборник сажетака, Крагујевац, O. Gajović, Z. Lazić, J. Dragojlović, M. Šašić, P. Čanović, Z. Todorović, R. Petrović, Ž. Mijailović, Lj. Nešić. Acute respiratory insufficiency in patients with bacterial meningoenceph, World Congress on Lung Health and 10 th ERS Annual Congress, Florence, Italy, August 30-September 3, Р. Петровић, А. Кузмановић, О. Гајовић, З. Тодоровић, П. Чановић, Ж. Мијаиловић. Хепатитис Б и хепатитис Ц вирусна инфекција у добровољних давалаца крви. XIV Конгрес лекара Србије и конгрес лекара отаџбине и дијаспоре, Зборник сажетака, Београд, Ј. Томашевић, О. Гајовић, З. Тодоровић, П. Чановић. Ботулизам приказ болесника. Октобарски здравствени дани, Зборник сажетака, Крагујевац, Ј. Томашевић, З. Тодоровић, О. Гајовић, П. Чановић. Компликације у току трихинелозне инфекције приказ болесника. Симпозијум инфектолога, Нови Сад, З. Тодоровић, Ј. Томашевић, П. Чановић. Епидемиолошке и клиничке карактеристике хидричне епидемије у Тополи. Секција за инфективне болести, Српско лекарско друштво, Београд, П. Чановић, З. Тодоровић. Рајтеров синдром у току салмонелозне инфекције. Лукини дани, Српско лекарско друштво, Секција за инфективне и тропске болести, Београд, П. Чановић, О. Гајовић, З. Тодоровић, Љ. Нешић. Wegenerova грануломатоза као узрок фебрилног стања нејасне етиологије. Научно-стручни скуп "Фебрилна стања нејасне етиологије". Медицински факултет у Крагујевцу, Секција за инфективне болести, Крагујевац, О. Гајовић, П. Чановић, З. Тодоровић, Љ. Нешић. Субакутни тиреоидитис као узрок нејасног фебрилног стања. Научно-стручни скуп "Фебрилна стања нејасне 6

7 етиологије", Медицински факултет у Крагујевцу, Секција за инфективне болести, Крагујевац, О. Гајовић, З. Лазић, П. Чановић. Иктерус и генерализована лимфаденопатија код младог мушкарца. Југословенско удружење за астму и хроничну опструктивну болест плућа, Београд, Група 1.4 Пројекти, оригинални метод, студија, патент 1. П. Чановић. Међународна клиничка студија BP-IFN-RIB , помоћни научни истраживач. 2. П. Чановић. Фармаколошка анализа ефеката ексцитаторних аминокиселина и хормона нерохипофизе на глатке мишиће желуца и јајовода. републички пројекат, основна медицинска истраживања, уговор пројекта бр. 1214, руководилац: проф. др С. Јанковић. 3. П. Чановић: Биомедицинско испитивање титана - BIBUS Metals AG, учешће на Међународном пројекту, Активности кандидата у меродавном изборном периоду Кандидат је у меродавном изборном периоду, као аутор, односно коаутор, објавио: једну монографију, један универзитетски уџбеник, једну допуњену збирку тест питања репетиторијум, једно поглавље у монографији, три рада у целини у водећим часописима од међународног значаја, десет радова у целини у међународним часописима, три рада у међународним часописима у апстракт форми, пет радова у целини у домаћим часописима и већи број радова саопштених на међународним и домаћим скуповима. Такође, кандидат је учесник једног домаћег пројекта. Даље наводимо анализу само за објављене радове од последњег избора кандидата па до данас, по хронолошком редоследу њиховог објављивања. В Група 1.1 Радови штампани у целини у водећим часописима од међународног значаја 1. T. Soldatović, P. Čanović, D. Čanović and Ž. Bugarčić. Competetive Reactions of Lmethionine and 5'-GMP Towards Platinum (II) Complexes. Med Chem (Bentham science publishers ltd.) 2005; 1(6): У раду су изучаване интеракције комплекса Pt(II) са неким биолошки значајним молекулима, као што су: гуанозин-5-монофосфат (5-GMP), инозином (INO), инозин- 5-монофосфат (5-IMP), метионин и глутатион. Реакције су изучаване UV-VIS 7

8 спектрофотометријски и 1 H NMR спектроскопски. Утврђено је да комплекси прво регују са л-метионином, а потом долази до трансформације у стабилнији Pt-GMP производ. Ово је веома значајно због медицинске употребе комплекса платине у хемотерапији [Број бодова: 5]. 2. V. Jakovljević, PS Čanović, NV Anđelković, DM Đurić. The effects of nimodipine and L-NAME on coronary flow and oxidative stress parameters in isolated rat heart. Acta Physiologica Hungarica 2006; 93(4): Рад се бави ефектима селективне инхибиције фосфодиестеразе 1 (PDE 1 ) на коронарну циркулацију изолованог срца пацова. У истраживању се посебно ставља акценат на улофу ендотела, азотног моноксида и оксидативног стреса у овим ефектима. С обзиром да су последња истраживања механизама развоја нитратне толеранције доказали улогу over експресије PDE 1 у овом феномену, као и на претходно доказану улогу оксидативног стреса у истом феномену, рад потенцијално има велики апликативни значај. У раду је недвосмислено доказано да инхибиција PDE 1 нимодипином доводи до изразитог пораста коронарног протока са потенцијалном про-оксидативним дејством, које је посредовано L-arginin:NO системом. Инхибиција NO-система у потпуности поништава ове ефекте [Број бодова: 5]. 3. T. Soldatović, P. Čanović, R. Nikolić, R. Jelić, Ž. Bugarčić. Equilibrium and 1 H NMR Kinetic Study of the Reactions of Dichlorido [S-Methyl L-Cysteine(N,S)] Platinum (II) Complex with Some Relevant Biomolecules. J Solution Chem 2009; 38: Изучавана су равнотежна мерења комплекса платине, [Pt(SMC)(H 2 O) 2 ] 2+, (SMC је S-метил-л-цистеин) са л-метионином и глутатионом. Одређен је састав награђених комплекса, њихова стабилност и расподела. Реакција комплекса са гуанозин-5-монофофатом изучавана је протонском NMR спектроскопијом. Одређене су константе брзине реакције и утврђено је да први корак реакције настаје комплексирањем у trans- положају у односу на координовани сумпор из SMC, а потом долази до трансформације у стабилнији cis- положај [Број бодова: 0.96]. Радови штампани у целини у часописима од међународног значаја 1. П. Чановић, В. Јаковљевић, О. Гајовић, З. Лазић. Промене осмолалности плазме у току алиментарне токсиинфекције. Југослав Мед Биохем 2005; 24: Истраживањем је обухваћено 30 болесника са алиментарном токсиинфекцијом. Сви болесници су хоспитализовани због повишене температуре, повраћања и учесталих течних столица. Осмолалност плазме одређивана је осмометријом из снижења тачке мржњења, а осмолалитет плазме по формули: Ef. Posm= 2 Na + glikemija. У циљу праћења промене вредности ових параметара, они су боленицима одређивани и после терапијске корекције насталог гастроинтестиналног поремећаја. Добијени статистички резултати указују да су вредности укупне и ефективне осмолалности плазме биле значајно веће код болесника с присутним цревним поремећајем у односу на њихове вредности после излечења цревне инфекције. Такви резултати сугеришу да у току алиментарне токсиинфекције настаје поремећај метаболизма воде и електролита с хипер осмолалним стањем (хипертонијски тип дехидратације) [Број бодова: 3]. 2. П. Чановић, A. Равић-Николић. Акутни серозни менингитис код болесника са инфективним еритемом. Војносанит Прегл 2006; 63(1):

9 У раду је приказан болесник, стар 12 година, код кога је парвовирус B19 узроковао два клиничка синдрома: инфективни еритем и серозни менингитис. Хумани парвовирус B19, иако не показује изразиту неуротропност, један је од могућих узрочника серозног менингитиса, тако да при диференцијалнодијагностичком разматрању ове врсте менингитиса треба мислити на парвовирус B19, нарочито у току епедемије инфективног еритема [Број бодова: 3]. 3. П. Чановић, О. Гајовић, З. Тодоровић, Ж. Мијаиловић. Epstein-Barr вирус хепатитис са појавом иктеруса приказ случаја. Мед Прегл 2006; LIX (3-4): Акутни хепатитис са појавом иктеруса је ретка клиничка манифестација примарне Epstein-Barr вирусне инфекције. Међутим, понекад може бити и једина манифестација болести. У раду је приказан болесник код кога се развио Epstein-Barr вирусни хепатитис са иктерусом и дуготрајном фебрилношћу, без ангине и лимфаденопатије који су карактеристични за инфективну мононуклеозу. Етиолошка дијагноза болести постављена је на основу позитивне Paul-Bunnellove реакције и налаза специфичних анитела и IgM класи на Epstein-Barr вирус капсидни антиген у серуму оболелог. Маркери осталих вируса хепатитиса били су негативни [Број бодова: 3]. 4. Ж. Мијаиловић, П. Чановић, О. Гајовић, С. Томашевић. Миоперикардистис у току акутне Epstein-Barr вирусне инфекције приказ једног болесника. Мед Прегл 2006; LIX (9-10): У овом раду приказан је болесник са сликом миоперикардитиса у току акутне Epstein-Barr вирусне инфекције, чији је исход био повољан. У дискусији приказа акценат је стављен на паогенетским разматрањима оштећења миокарда у току ове инфекције [Број бодова: 3]. 5. П. Чановић, Љ. Нешић, О. Гајовић, Ж. Мијаиловић. Промене осмолалности плазме у току алиментарне интоксикације. Мед Прегл 2006; LIX (7-8): Истраживањем је обухваћено 30 болесника са алиментарном интоксикацијом. Сви болесници су хоспитализовани због учесталог повраћања с последичном дехидратрацијом организма. Дијагноза алиментарне интотоксикације је постављена на основу клиничке слике болести с кратком инкубацијом и позитивне епидемиолошке анкете. Осмолалност плазме одређивана је осмометријом из снижења тачке мржњења, а осмолалитет плазме по формули: Ef. Posm= 2 Na + glikemija. У циљу праћења промене вредности ових параметара, они су боленицима одређивани и после терапијске корекције насталог гастроинтестиналног поремећаја. Добијени статистички резултати указују да вредности укупне и ефективне осмолалности плазме код болесника са присутним цревним поремећајем нису биле значајно веће у односу на њихове вредности после излечења цревне инфекције. Такви резултати сугеришу да у току алиментарне интоксикације настаје поремећај метаболизма воде и електролита са изоосмоларним стањем (изотонијски тип дехидратације) [Број бодова: 3]. 6. О. Гајовић, П. Чановић, Ж. Мијаиловић, З. Лазић. Интрахоспиталне инфекције код болесника са акутним инфекцијама централног нервног система. Мед Прегл 2007; LX (1-2):

10 Имајући у виду актуелност и повећану учесталост интрахоспиталних инфекција, аутори су желели да истраже учесталост, факторе ризика, клиничке манифестације и етиолошке узрочнике интрахоспиталних инфекција код болесника са инфекцијама централног нервног система. Ретроспективном и проспективном анализом обухваћено је 2246 болесника са инфекцијом централног нервног система који су лечени у јединици интензивне неге Института за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије у Београду и инфективног одељења КБЦ у Крагујевцу. Клиничке манифестације интрахоспиталне инфекције регистроване су код 180 (12.7%) болесника. Непосредни фактори ризика за настанак интрахоспиталних инфекција били су: венске линије, уринарни катетер, лечење дуже од 20 дана, примена инхибитора гастричне секреције, поремећај свести до нивоа коме, ендотрахеална интубација, трахеотомија и контролисана вештачка вентилција дужа од 5 дана. Најчешће клиничке манифестације интрахоспиталних инфекција су биле: инфекција мокраћних путева, бактерије/сепсе и нозокомијалне пнеумоније. Заблежен је сигнификативно већи број смртних исхода код болесника са интрахоспиталном инфекцијом [Број бодова: 3]. 7. Љ. Нешић, З. Тодоровић, О. Гајовић, П. Чановић. Поремећај нивоа свести као пшараметар који утиче на ток и исход акутних вирусни хенцефалитиса. Мед Прегл 2007; LX (3-4): Циљ истраживања био је да се одреди степен поремећаја свести и да се утврди колико степен поремећаја свести утиче на дужину и трајање болести, на ток и коначан исход. Обрађена је група од 63 болесника који су лечени од акутног вирусног енцефалитиса. Највише болесника је било у коми 24 (38.09%), у сопору је било 19 (30.15%), сомнолентних је било 9 (14.25%), док је без поремећаја свести било 9 (14.25%) болесника. Степен поремећаја свести утицао је на крајњи исход болести. Дужина поремећаја свести је у директној корелацији са исходом болести [Број бодова: 3]. 8. Ж. Мијаиловић, П. Чановић, О. Гајовић. Weilov синдром у току лептоспирозне инфекције: приказ једног болесника. Мед Прегл 2007; LX (9-10): У раду је приказан ток болести код једног болесника са Weilovim синдромом као манифестацијом лептоспирозне инфекције. Карактеристике овог синдромa су акутна бубрежна слабост, иктерус, хеморагијски синдром и поремећај стања свести. У лечењу је примењен еритромицин, због алергије болесника на пеницилин, као и симптоматска и супституциона терапија. Ток болести је био бениган, тј. завршио се комплетним опоравком болесника [Број бодова: 3]. 9. М. Живковић, З. Тодоровић, П. Чановић, Ж. Мијаиловић. Примена рибавирина у лечењу хеморагијске грознице са бубрежним синдромом. Мед Прегл рад позитивно рецензиран (приложена потврда од год.). У раду аутори указују да специфична антивирусна терапија ХГСБС која се спроводи применом рибавирина, и поред ране примене, није дала задовољавајуће резултате у смислу скраћења тока болести. Осим тога, због пада броја тромбоцита са последичним крварењем, терапија овим леком је морала бити прекинута код највећег броја болесника. Због тога, примена рибавирина може бити индикована само у првих пет дана болести, уз велики опрез [Број бодова: 3]. 10

11 10. З. Тодоровић, М. Живковић, П. Чановић. Хеморагијска грозница са бубрежним синдромом у трудноћи-приказ болесника. Мед Прегл рад позитивно рецензиран (приложена потврда од год.). У раду аутори дају приказ две труднице са ХГСБС, које су примљене на одељење са навршене 23, односно 26 недеља трудноће. Лечене су диуретицима, аналгетицима и применом кортикостероида (метилпреднизолон 60 мг). Исход болести у оба случаја је био повољан, при чему су у термину рођена здрава деца [Број бодова: 3]. Радови штампани у страним медицинским часописима у апстракт форми 1. O. Gajović, Z. Lazić, P. Čanović, Z. Todorović, Ž. Mijailović. Impact of nosocomial pneumonia on the outcome of mechanically-ventilated patients, Europian Respiratory journal, Volume 24, Supplement 48, September 2004., p. 548s. 2. O. Gajović, Z. Lazić, P. Čanović, Z. Mijailović. Ventilator-associated pneumonia (vap): comparasion of pneumonia caused by methicillin-resistent and methicillin-sensitive staphylococcus aureus. Toraks dergisi, Toraks Derneginin Yayinidir, Vol 5, Suppl. 1, Abstract book, p.179, O. Gajović, P. Čanović, Ž. Mijailović, Z. Lazić. Late-onset ventilator Impact of nosocomial pneumonia on the outcome of mechanically-ventilated pati-associated pneumonia in patients with acute nervous system infections. Europian Respiratory journal, Volume 26, Supplement 49, September 2005., p. 1s. Радови штампани у целини у домаћим часописима 1. П. Чановић, Ж. Мијаиловић, Ј. Гавриловић, О. Гајовић. Епидемијска плеуродинија - могући имитатор коронарне болести. Медицински часопис 2005; 39 (1): С обзиром да се епидемијска плеуродинија често манифестује, уз опште инфективне симптоме, боловима у пределу грудног коша или горњег абдомена, у диференцијално-дијагностичком разматрању важно је искљућити коронарну болест или неко хируршко абдоминално обољење. У раду је приказан болесник стар 26 година, који је примљен у Инфективну клинику због повишене температуре, главобоље и болова у горњем делу грудног коша. Болесник је лечен симптоматском терапијом. Ток и исход болести били су повољни [Број бодова: 1.5]. 2. О. Гајовић, П. Чановић, Ж. Мијаиловић, Љ. Нешић. Субакутни тиреоидитис као урок нејасног фебрилног стања. Медицински часопис 2005; 39 (1): У раду је приказан болесник са субакутним тиреодитисом који је испитиван у Инфективној клиници Клиничког центра у Крагујевцу, због дуготрајне фебрилности. Дијагноза болести је постављена сцинтиграфским и функционалним испитивањем штитасте жлезде уз јако позитивне маркере инфламације. Болесник је лечен нестероидним антиреуматицима (инометацин) када је дошло до субјективног побољшања и пада фебрилности. Подаци из литературе указују да субакутни тиреоидитис може бити узрок фебрилног стања нејасног узрока, што потврђује и приказ овог болесника [Број бодова: 1.5]. 11

12 3. Ж. Мијаиловић, П. Чановић, О. Гајовић, Р. Петровић. Савремени приступ у примени антивирусних лекова у лечењу хроничне хепатитис Б вирусне инфекције. Медицински часопис 2005; 39 (1): Савремени терапијски третман хроничне ХБВ инфекције укључује примену два, за сада једино одобрена, лека: интерферон алфа и ламивудин. Примена интерферона алфа доводи до стабилне ремисије болести, али само код 30-40% болесника, и то одабране групе. Код осталих, који не одговарају на терапију интерфероном, могао би да се примени неки од аналога нуклеозида са моћним нетоксичним, антивирусним дејством. Ламивудин је један од таквих. Међутим, појава мутанти, резистентних на овај лек, као и поновна репликација ХБВ после престанка терапије, умањују значај примене овог лека. Постоји могућност да се ови приблеми превазиђу применом комбиноване терапије ламивудин и интерферон или ламивудин и неки од новијих, знатно потентнији аналог нуклеозида за које је експериментално показано да спречавају појаву ламивудин-резистенте ХБВ варијанте [Број бодова: 1.5]. 4. П. Чановић, Љ. Нешић, М. Томовић, Д. Чановић. Дијагностички и прогностички значај мерења прокалцитонина у току септичких стања. Медицински часопис 2006; 40 (3): С обзиром на значај раног постављања дијагнозе сепсе у јединицама интензивне терапије, многе клиничке студије су описивале дијагностичку вредност IL-6, IL-8, као и дијагностички значај мерења прокалцитонина у групама пацијената са појавом акутних, тешких инфламација. У том циљу, процењује се да ли је значај мерења прокалцитонина, IL-6, IL-8 већи од мерења стандардних параметара - Ц - реактивног протеина и броја леукоцита у периферној крви, који у дијагностици представљају "златни стандард" [Број бодова: 1.5]. 5. З. Тодоровић, П. Чановић, Љ. Нешић, О. Гајовић. Птичји грип и опасност од пандемије. Медицински часопис 2006; 40 (3): У раду се анализира опасност од пандемије птичјег грипа и мерама превенције. Стално и активно трагање како над анималним, тако и над хуманим сојевима вируса грипа и њихова брза вирусолошка потврда, неопходне су мере превенције за пандемију грипа и треба да се спроведе у свим земљама света. Неопходно је обезбедити довољне количине антивирусних лекова и сезонске вакцине против грипа. Кад би се све мере контроле над грипом (хуманим и птичјем) доследно спроводиле према препорукама Светске здравствене организације, онда би шансе за настанак пандемије биле доста мање. Интересовање за грип и пандемију је велико онолико колико су земље економски јаке и колико се зна о здравственим и социјално-економским последицама пандемије хуманог грипа [Број бодова: 1.5]. Група 1.2 Уџбеници и монографије 1. П. Чановић, О. Гајовић, Д. Чановић, Ј. Величковић. Дехидратација у току акутних цревних инфекција, Медицински факултет у Крагујевцу, монографија 2007, ИСБН , ЦИП /

13 Монографија "Дехидратација у току акутних цревних инфекција", резултат је трогодишњих испитивања оболелих од акутних цревних инфекција. Основни циљ ове монографије је утврђивање везе између базичне и клиничке медицине и да омогући клиничким лекарима лакше сагледавање врло компликованих патафизиолошких збивања у организму условљених хидро-електролитним дисбалансом. Зато сматрамо да ће ова монографија бити добра препорука у клиничком раду многим лекарима, а пре свега, лекарима опште праксе, специјалистима опште и ургентне медицине, инфектолозима и педијатрима [Број бодова: 9]. 2. Р. Петровић, З. Тодоровић, П. Чановић, Љ. Нешић, О. Гајовић. Инфективне болести, збирка тест питања са одговорима-репетиторијум, друго допуњено издање, Медицински факултет у Крагујевцу, 2006., ИСБН , ЦИП (075.8) (079.1) ( ). Ова збирка тест питања је допуњено и комплетирано издање претходно објављене Збирке тест питања из године. Збирка тест питања са одговорима, дело наставника са катедре за Инфективне болести Медицинског факултета у Крагујевцу, намењена је студентима четврте године овог факултета. Збирка је написана у складу са наставним планом и програмом предмета Инфективне болести. За највећи број питања понуђено је више одговора, а за нека питања је неопходно да студент допише тачан одговор. На крају збирке налазе се тачни одговори. Питања су систематизована према појединим клиничким синдромима на један врло прегледан и за студенте приступачан начин. Ова збирка, чији је рукопис одобрен као репетиторијум, омогућиће веома ефикасну проверу знања студената пре полагања усменог испита и као таква представља значајно остварење аутора са катедре за Инфективне болести Медицинског факултета у Крагујевцу [Број бодова: 1.73]. 3. П. Чановић. Синдром стечене имунодефицијенције. У: М. Јовановић ед. Анатомија адикције, Медицински факултет у Крагујевцу, 2005.: ИСБН , ЦИП У овој публикацији, која се бави проблематиком дијагностике и лечења наркоманије, аутор је у посебном поглављу детаљно описао најчешћу стечену имунодефицијенцију код деце и одраслих [Број бодова: 0.74]. 4. П. Чановић. Синдром П. Чановић. Анаеробне инфекције. У: М. Поскурица ед. Хитна стања у медицини, универзитетски уџбеник, Медицински факултет у Крагујевцу, ИСБН: , ЦИП: (075.8). У уџбенику Хитна стања у медицини, аутор је написао поглавље Анаеробне инфекције, где је посебно описао две најзначајније анаеробне инфекције: тетанус и ботулизам. При томе, посебан акценат је стављен на терапијски приступ и профилаксу код тетануса и ботулизма, с обзиром да је уџбеник намењен превасходно специјализантима Ургентне медицине. Такође, аутор је написао у истом уџбенику и поглавље о змијском уједу, при чему се осврнуо на најважније клиничке манифестације код озлеђених особа. С обзиром да се ради о ургентном стању, аутор је на врло прегледан начин описао и најважније трапијске смернице код змијског уједа [Број бодова: 0.16]. 13

14 Група 1.3 Радови саопштени на међународним или домаћим скуповима 1. O. Gajović, Z. Lazić, P. Čanović, Z. Mijailović. Ventilator-associated pneumonia (vap): comparasion of pneumonia caused by methicillin-resistent and methicillin-sensitive staphylococcus aureus. Turkish Thoracic Society 7th Annual Congress 2004, Abstract Book, PD-654. [Број бодова: 0.5] 2. O. Gajović, Z. Lazić, P. Čanović, Z. Todorović, Z. Mijailović. Impact of nosocomial pneumonia on the outcome of mechanically-ventilated patients, 14th ERS Annual Congress, Glasgow, UK, [Број бодова: 0.50] 3. О. Гајовић, З. Лазић, П. Чановић. Иктерус и генерализована лимфаденопатија код младог мушкарца. Југословенско удружење за астму и хроничну опструктивну болест плућа - ЈУДАХ, Београд, [Број бодова: 0.25] 4. П. Чановић, З. Тодоровић, Р. Петровић, Ж. Мијаиловић. Миоперикардитис у току акутне ЕБВ вирусне инфекције. Стручни састанак инфектолога Србије, Нови Пазар, [Број бодова: 0.25] 5. O. Gajović, P. Čanović, Ž. Mijailović, Z. Lazić. Late-onset ventilator-associated pneumonia in patients with acute nervous system infections. 15th ERS Annual Congress, Abstract, Copenhagen, Denmark, [Број бодова: 0.5] 6. Ж. Мијаиловић, П. Чановић, З. Тодоровић, О. Гајовић, Љ. Нешић, Р. Петровић. Weil-ов синдром у току лептоспирозне инфекције - приказ болесника, Састанак инфектолога Србије, Чачак, [Број бодова: 0.25] 7. П. Чановић, З. Тодоровић, О. Гајовић. Најчешћи тип дехидратације у току салмонелозне инфекције. Лукини дани, Српско лекарско друштво - Секција инфектолога Србије, Београд, [Број бодова: 0.25] 8. П. Чановић, З. Тодоровић, Н. Арсенијевић. Wegenerova грануломатоза као узрок фебрилног стања нејасне етиологије. VIII Конгрес интерне медицине Србије и Црне Горе, Игало, [Број бодова: 0.25] 9. О. Гајовић, П. Чановић, Љ. Нешић, З. Тодоровић, Ж. Мијаиловић. Болничке пнеумоније код болесника са инфекцијама ЦНС-а лечених у јединици интензивне неге. IV Конгрес инфектолога Босне и Херцеговине, Зборник резимеа, Октобар, [Број бодова: 0.25] 10. З. Тодоровић, О. Гајовић, П. Чановић, Љ. Нешић, Ж. Мијаиловић. Клиничкоимунолошке карактеристике херпес симплекс тип-1 вирусног енцефалитиса - приказ болесника. IV Конгрес инфектолога Босне и Херцеговине, Зборник резимеа, Октобар, [Број бодова: 0.25] 11. П. Чановић. Рационална терапија вирусних менингитиса. Први национални конгрес рационалне терапије у медицини, књига сажетака, Крагујевац, [Број бодова: 0.25] 14

15 Група 1.4 Пројекти, оригинални метод, студија, патент 1. П. Чановић, члан пројекта: Испитивање присуства бруцелозе код трудница са спонтаним побачајима и превременим порођајима. Јуниор пројекат Медицинског факултета у Крагујевцу број 7/06. Руководилац пројекта: проф. др Горан Лукић. [Број бодова: 3 1.5= 4.5] Група 1.5 Остварени резултати у развоју научног подмлатка Докторске дисертације 1. П. Чановић. Ментор докторске дисертације под називом: "Клиничко-радиолошке карактеристике варицелозних пнеумопатија и утицај појединих фактора на њихову појаву, ток и исход" кандидата мр Жељка Мијаиловића. Одлука број: 113 од [Број бодова: 3] 2. П. Чановић. Члан Комисије за оцену и одбрану докторске дисертације под називом: "Особености у току хеморагијске грознице са бубрежним синдромом у региону североисточне Црне Горе" кандидата мр Милована Живковића. Одлука број: /2-6 од [Број бодова: 1.25] 3. П. Чановић. Члан Комисије за оцену научне заснованости теме докторске дисертацијe под називом: "Епидемиолошке и клиничке карактеристике хепатитис Е у Србији и Црној Гори" кандидата мр Драгице Драшковић-Терзић, од [Број бодова: 0.40] 4. П. Чановић. Члан Комисије за оцену научне заснованости теме докторске дисертацијe под називом: "Знање, ставови и понашање младих у вези са HIV/AIDSом у Црној Гори 2007" кандидата Итане Лабовић, специјалисте медицинске статистике и информатике, од [Број бодова: 0.40] Магистарске тезе 1. П. Чановић. Члан Комисије за оцену научне заснованости теме магистарске тезе под називом: "Психолошке карактеристике особа оболелих од улцерозног колитиса", кандидата Јелене Д. Ђоковић, доктора медицине. Одлука број: 3759/2-2 од [Број бодова: 0.25] 2. П. Чановић. Потенцијални ментор Комисије за оцену научне заснованости теме магистарске тезе под називом: "Инфицираност трудница на територији Крагујевца HIV-ом, HCV-ом и HBV-ом - учесталост, ризик вертикалне трансмисије и мере превенције" кандидата Ивице Магдић, доктора медицине. Одлука број: 2010/2-14 од [Број бодова: 0.25] 15

16 3. П. Чановић. Члан Комисије за оцену и усмену одбрану магистарске тезе под називом: "Промене морфолошких карактеристика јетре под утицајем појединих ксенобиотика" кандидата Нарцисе Петровић - Субић, доктора медицине. Одлука број: 05-14/ од (Универзитет у Новом Саду, Медицински факултет Нови Сад). [Број бодова: 0.75] Г Број бодова пре и после избора у звање редовног професора према Правилнику Универзитета у Крагујевцу У следећој таблици извршено је бодовање резултата радова др Предрага Чановића, ванр. проф. Медицинског факултета у Крагујевцу, посебно у меродавном изборном периоду, према универзитетском Правилнику о условима за давање сагласности стручних већа Универзитета на одлуке о избору наставника. Напомињемо, да смо стриктно поштовали правила Правилника и бодовали само објављене радове и остале публикације. У таблици је посебно издвојен број бодова по одговарајућим групама-категоријама,у периоду пре и после избора у звање ванредног професора, и посебно је истакнут вишак бодова у свакој групи који је пренет у наредни изборни период. Такође, наведен је и укупан број бодова значајан за избор у више звање. Број бодова Параметри Правилника универзитета Група (категорија) радова Претходни изборни период Вишак бодова из претходног изборног периода Меродавни изборни период Укупан релевантан број бодова (1) (2) (3) (2+3) 1.1 Објављени радови у целини у часописима 1.2 Уџбеници, монографије, приручници, Саопштени радови на научностручним скуповима 1.4 Оригинално стручно остварење, учешће на пројектима, Остварени резултати у развоју научног подмлатка УКУПНО ОСТВАРЕНИХ БОДОВА Према Правилнику о условима и поступку за давање сагласности стручних већа Универзитета на одлуке о избору наставника, за избор у звање редовног професора потребно је у меродавном изборном периоду остварити минимални број бодова у оквиру појединих група, и то: ( ) 18 бодова; бода; бода и бода. 16

17 Д Предлог за избор кандидата у наставничко звање Педагошко искуство Др Предраг Чановић је за асистента приправника, на Медицинском факултету у Крагујевцу, за предмет Инфективне болести изабран године. После одбране магистарског рада изабран је у звање асистента јуна године на наведеном предмету. За доцента за ужу научну област Инфективне болести изабран је године. У претходном периоду је учествовао у извођењу теоретске и практичне наставе на наведеном предмету. За ванредног професора, за ужу научну област Инфективне болести, изабран је године. У претходном периоду је учествовао у извођењу теоретске и практичне наставе из наведене уже научне области. Члан је Комисије за полагање специјалистичког испита из инфективних болести. Био је учесник више едукативних семинара и симпозијума из различитих области инфектологије. Као предавач радио је и на Вишој медицинској школи у Ћуприји, где је изводио наставу из предмета Инфективне болести и Интерна медицина. Био је ментор великом броју студентских радова који су излагани на конгресима, као и стручни рецензент. Такође, био је и рецензент две научне монографије и већег броја радова објављених у домаћим и међународним часописима. Мишљење и предлог На основу увида у конкурсну документацију, затим укупно објављене радове, као и анализе објављених радова у меродавном изборном периоду, закључујемо да др Предраг Чановић, ванр. проф., као аутор односно коаутор има: три монографије - једну у меродавном изборном периоду; један универзитетски уџбеник - у меродавном изборном периоду; један уџбеник за Вишу медицинску школу; две збирке тест питања са одговорима - једну у меродавном изборном периоду; једно поглавље у монографији - у меродавном периоду; три рада објављена у целини у водећим часописима од међународног значаја са SCI листе - у меродавном изборном периоду; тринаест радова објављених у целини у часописима од међународног значаја - десет у меродавном изборном периоду; четири рада објављена у страном медицинском часопису у апстракт форми - три у меродавном изборном периоду; 17

18 дванаест радова објављених у целини у домаћим часописима - пет у меродавном изборном периоду; тридесет и пет радова саопштених на међународним и домаћим скуповима - једанаест у меродавном изборном периоду; учешће у два домаћа научна пројекта ресорног Министарства Републике Србије (један у меродавном периоду), једном међународном пројекту, као и у једној међународној клиничкој студији; ментор је једне одбрањене докторске дисертације; члан је једне Комисије за оцену и одбрану докторске дисертације; члан је две Комисије за оцену научне заснованости тема докторских дисертација; члан је једне Комисије за оцену и одбрану магистарске тезе; члан је две Комисије за оцену научне заснованости тема магистарских теза; стални је рецензент и члан редакције једног међународног часописа; био је рецензент две научне монографије; има велико педагошко искуство у настави. 18

19 На расписани конкурс јавио се само др Предраг Чановић, ванредни професор, те стога дајемо следећи ЗАКЉУЧАК Комисија утврђује да др Предраг Чановић, ванредни професор, према Закону о високом образовању, Статуту Медицинског факултета у Крагујевцу и Правилнику о условима и поступку за давање сагласности стручних већа Универзитета у Крагујевцу на одлуке о избору наставника, својим свеукупним научним резултатима значајно превазилази тражени минимални број бодова, што значи да испуњава све услове за избор у звање редовног професора за ужу научну област Инфективне болести на Медицинском факултету у Крагујевцу. Стога са задовољством предлажемо Изборном већу Медицинског факултета у Крагујевцу, дá др Предрага Чановића, ванредног професора, изабере у звање редовног професора за ужу научну област Инфективне болести. У Нишу, Београду и Крагујевцу, јануара ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ: 1. Проф. др Жарко Ранковић, редовни професор, председник Медицински факултет у Нишу Ужа научна област: Инфективне болести 2. Проф. др Милорад Павловић, редовни професор, члан Медицински факултет у Београду Ужа научна област: Инфективне болести 3. Проф. др Небојша Арсенијевић, редовни професор, члан Медицински факултет у Крагујевцу Ужа научна област: Микробиологија и имунологија 19