ПРЕДМЕТНЕ ОДРЕДНИЦЕ И КЉУЧНЕ РЕЧИ

Transcription

1 ПРЕДМЕТНЕ ОДРЕДНИЦЕ И КЉУЧНЕ РЕЧИ Бојана Б. Веселиновић Народна библиотека Србије, Београд УДК: на кључне речи, чиме би предметизација садржаја била много бржа. У електронском каталогу кључне речи би могле да буду помоћно средство којим се долази до тражених информација. Сажетак У неким нашим библиографским центрима постоји пракса да једна особа обавља све сегменте каталогизације. Са формирањем електронскe базе пода така, постоји уверење да је примена предметног каталога, у данашњем добу великог напретка информа ционих система, непотребна и да је сваки податак претражив и на основу кључних речи. У раду ће бити наведени неки од разлога који су довели до настанка предметног каталога, односно предметних одредница. Кроз приказивање предности и недостатака предметних одредница у односу на кључне речи, понудићемо аргументе за даље постојање предметног каталога, његову даљу примену, али и неопходну модернизацију. Један могући поступак модернизације би се огледао у већем ослањању Кључне речи: предметни каталог, електронски каталог, кључне речи, претраживање садржаја Класификација у библиотекама датира од најстаријих времена. Намена класификације није била стварање каталога у облику у коме га данас познајемо. Првобитно је каталог формиран ради лакшег сређивања материјала у библиотекама. Од првог покушаја предметне класификације, још у Асурбанипаловој библиотеци, па до савременог електронског каталога, питање на које још увек немамо одговор је веома слично. Који је то најкраћи пут који ће кориснику пружити потпуну и свеобухватну информацију о траженом термину?

2 Бојана Б. Веселиновић Основни циљ библиотечке класификације је да пружи брзу и непосредну информацију о одређеном предмету-теми 1. То је сврха различитих циљева и начела, којима су се руководили библиотекари ради пружања потпуније информације. Радна група под покровитељством Међународне организације библиотечких удружења и институција (IFLA) одредила је следеће циљеве. То су 2 : наћи односно лоцирати појединачни термин или скуп термина у складу са захтевима кори сника; идентификовати препознати термин који је тражен; одабрати публикацију која одговара захтевима корисника; прибавити или обезбедити приступ нађеном документу. Уз све ово, нешто касније постављен је и пети циљ, а то је: навигација циљ који се може дефинисати као начин на који приступамо тражењу ради приступања траженом документу. Некада корисник није оспособљен да на прави начин постави упит о одређеној теми, али је способан да препозна тражени документ. Циљ библиотекара је да препозна захтев и пружи информацију ослањајући се на библиографске записе. Тачност и прецизност библиографских записа од пресудног је значаја за прављење путоказа и трасирање пута ка одређеној информацији. Да би се на том путу избегла лутања и недоумице, неопходно је да информација која служи као критеријум за препознавање буде јасна, 1 Дивна Гумац, Милица Црвчанин, Правила за израду предметног каталога Народне библиотеке СР Србије, Заједница библиотека, год. 4, бр.3 (1973), Илејн, Свенонијус, Интелектуална основа организовања информација (Београд: Clio; Београд : Народна библиотека Србије, 2007), 36. сажета и приказана кроз појам који се најчешће користи, тј. који је прихваћен у општој употреби. Корисници често долазе са захтевом да се упознају са свим делима на одређену тему. Зато је веома битно да библиотекар што квалитетније и прецизније опише садржај документа кроз најчешће коришћене термине и изразе. Да бисмо омогућили претраживост таквих термина, неопходно је да у електронском каталогу број записа на одређену тему буде што ближи укупном броју релевантних записа. Исто тако, квалитетно урађен библиографски запис омогућава кориснику да без обзира на начин приступа информацији, систем одговори траженом појму. Библиографски захтев би, дакле, требало да обухвати све синониме, сродне термине и најчешће коришћене термине за дати захтев. У оквиру библиографског записа садржај дела се може описати на један од ових начина: коришћењем нормираног/библиографског, односно предметног језика (предметна одредница) коришћењем природног језика (кључне речи). У библиотекарству је кључна реч (енгл. keyword, catchword) значајна и меморисана реч или израз у наслову, апстракту или самом тексту, која служи као oзнака теме документа. 3 Према Луну: Кључне речи се дефинишу као речи или изрази у тексту, који дефинишу садржај дела више од других речи или израза. 4 Описивање садржаја кроз преузимање израза из дела и коришћење природног језика још се означава и као коришћење неконтролисаног речника. 3 Lexico Publishing, Dictionary.com, IAC Corporation, (преузето ). 4 Hans Peter Luhn, Keyword-in-Context Index for Technical Literature (KWIC Index), Alta plana, KWICindexing.pdf (преузето ). 108

3 ПРЕДМЕТНЕ ОДРЕДНИЦЕ И КЉУЧНЕ РЕЧИ Примена неконтролисаног речника дала би изузетно велики број појмова при чему сви они не би неминовно били у вези. Примера за то је много: лист вегетативни орган биљака лист део потколенице лист врста рибе лист лист папира Топола место у Србији топола врста листо падног дрвета Без додатног кратког објашњења, које се исписује у загради, податак о садржају не би био потпун. На упит би био добијен велики број информација, од којих су само неке релевантне за корисника. Овај недостатак би донекле било могуће отклонити тиме што би се поред назива уносило и објашњење о датом појму. Овако приказани термини могли би се означити као условно неконтролисани речник. Следећи недостатак у примени природног језика био би сувише велики број 'расутих' елемената у електронској бази. На пример: обољења вена болести вена венске болести венска обољења запаљење плућа упала плућа pneumonia Сви ови термини, који у суштини имају исто значење, не би нужно били препознати и приказани у систему претраживања базираном на кључним речима. Коришћењем природног језика, приказани садржај је исувише терминолошки зависан од језика аутора. Сва дела у којима се користе стари и страни термини не би била обухваћена и приказана кроз претрагу. Уколико бисмо желели да главни недостатак кључних речи прикажемо на практичном примеру (COBISS. SR, локална база Народне библиотеке Србије), онда бисмо претраживањем термина КОРОВИ преко кључне речи добили 359 записа (у узајамној бази COBIB.SR хосту 802). Локална база података Народне библиотека Србије Узајамна библиографско -каталошка база података COBIB.SR ТЕРМИН: КОРОВИ предметне одреднице: 143 записа предметне одреднице: 391 запис кључне речи: 359 записа кључне речи: 802 записа Као што се види из табеле, за исти термин претраживањем по предметној одредници добијамо 143 записа (у узајамној бази 391). Преко кључне речи, претраживањем би били обухваћени не само корови у различитим гранама пољопривреде и шумарства него и корови у областима које за пољопривреду нису ни од каквог значаја (на пример, друштвени 'коров' у етици или књижевности), јер сви ови записи у свом библиографском опису документа садрже израз КОРОВ. Предметном одредницом су приказани само записи који говоре о коровима, било да тај назив садрже у наслову, било да га нема у наслову, али је тема документа. Ипак, приказивање садржаја преко кључне речи има својих предности. Једна од предности је што се оваква дела брзо и једноставно предметизују (садржински класификују), а за сам поступак презентације садржаја није неопходна велика стручност ни обученост каталогизатора. Други начин приказивања садржаја документа коришћењем библиографског језика може се дефинисати и као примена контролисаног речника. 109

4 Бојана Б. Веселиновић Садржај је представљен додељеним изразима који представљају везу између начина постављања упита корисника и нормираног језика. Овако прика зани изрази сложени су у предметни каталог (лисни каталог), односно у нормативне датотеке (у електронском каталогу). Изрази су лексикографски сређени са успостављеним логичким везама међу њима, чиме је представљен предмет, тема или садржај публикација које улазе у фонд библиотеке. 5 Примена каталога у великој мери је олакшала посао библиотекара, који су сада грађу могли да разврставају према садржају уклапајући га у већ постојећи систем и на тај начин олакшају корисницима сналажење у каталогу (бази). Потреба за формирањем предметног каталога очигледна је када је утврђено да код анонимних дела прва реч није била довољна да пружи кориснику информацију о садржају. У библиографском запису појам је приказан преко најчешће коришћеног назива, али и преко синонима и сродних термина. Намера је да појам буде претражив различитим захтевима које је могуће замислити. Овај начин описивања садржаја се ослања на помоћ библиотекара у тражењу, али и на стручност каталогизатора. На пример: ПРИМЕР 1 ПРИМЕР 2 ПРИМЕР 3 шећерна болест дијабетес мелитус Diabetes mellitus хемијска једињења, органска органска хемијска једињења органска једињења конзервисање конзервирање Овако приказани појмови су претраживи по ра зличитим основама у складу са потенцијалним захте- 5 Љиљана Брковић, Предметна класификација предметни каталог (Београд: s.n, 1997), 9. вима корисника. Описивање садржаја на овај начин се у Народној библиотеци Србије користи од године. Тада је новоформирано Одељење пред метног каталога добило прецизан задатак...да на основу садржаја, односно предмета, обрађује књиге и њихове делове, чланке из листова или новина, помоћне збирке, речју цео фонд библиотеке, да читаоцу пружи сав расположив материјал по поједином проблему, без обзира на њихову врсту и језик. 6 Инструменти језичке контроле омогућавају да свака дефиниција или формулација исказана предемтном одредницом буде научно верификована и језички тачна и прецизна. Израда и примена тезауруса, као и стручност библиотекара, представљају врло важан сегмент ове контроле. Свакако да примена библиографског језика и примена контролисаног речника има више недо статака. То су, пре свега, недостатак кључа предметних одредница, недостатак тезауруса за већи број области, различита организација рада и субјективни приступ библиотекара. Да би се примена предметног каталога унапредила, пожељно је да се додељивањем предметних одредница бави библиотекар-специјалиста. Такође, неопходна је и контрола у јединственом библиотечко-информационом систему. Нужно је да тај облик контроле у систему обављају редактори за поједине области и комисије за класификацију, са јасно одређеном хијерархијом и надлежностима. Који је одговор на постављено питање са почетка овог рада? Основни циљ објављивања сваког документа јесте да пружи нову информацију, а да потом та информација буде правилно описана и пре зен тована 6 Мираш, Кићовић, Историја Народне библиотеке Србије (Београд: Народна библиотека, 1960),

5 ПРЕДМЕТНЕ ОДРЕДНИЦЕ И КЉУЧНЕ РЕЧИ у датом тренутку. 7 Из свега што је у овом кратком приказу наведено, јасно је да презентовање информација, било кроз примену кључних речи, било путем предметног каталога, има своје предности, али и недостатке. Пре свега, битно је да библиотекар-специјалиста приликом додељивања предметних одредница опише документ са што мање личног става о њему. Опис садржаја публикација не подразумева критику библиотекара-класификатора у погледу ваљаности самог садржаја. Тако субјективан став класификатора може да одведе корисника на потпуно погрешну страну, пружајући му погрешну и непотребну информацију. Са почетком предметизације чланака из научних часописа, термини који су уско стручни и прецизни сврставани су у шири контекст предметних одредница. Из овог разлога увек се мора размишљати о сталном иновирању каталога / базе података и увођењу нових одредница у хијерархијском низу, чиме би број резултата добијених на упит био мањи. На овај начин и корисник не би губио време у мору информација, које за њега немају никакав значај. На пример: КОРОВИ корови у кукурузу усколисни корови сирак корови у пшеници попино прасе корови у ратарским културама корови у воћњацима У предметном каталогу Народне библиотеке Србије је до данас доста урађено у том смислу. Од првобитних одредница: 7 Hans Peter Luhn, Keyword-in-Context Index for Technical Literature (KWIC Index), Alta plana, KWICindexing.pdf (преузето ). ЛЕКОВИ ВОЋЕ, сада имамо: - антиепилептици - јагодасто воће - седативи - коштичаво воће - антиреуматици... - јабучасто воће... Ипак, и даље има области у којима је предметна одредница остала на веома општем нивоу, тј. изражена је веома општим појмом. У те области спада, на пример, хемија, где одреднице неор ганска хемија, органска хемија, комплексна хемијска једињења обухватају веома широку област разли читих група једињења. Некада је један појам и синоним за различите термине исте области. Тако, на пример, одредница лекови, обухвата термин за облик примене лека (сирупи, таблете, супозиторије...), али и за његов начин деловања (седативи, антидепресиви, диуретици...) У оваквим случајевима можемо да се ослонимо на кључне речи. Уколико у претраживању, у електронском каталогу, укрстимо одређену пред метну одредницу са кључном речи коју тражимо, можемо да добијемо литературу само за одређени појам који нас интересује. Тиме је претрага сужена на област која нас занима, а притом не захвата друге области које би можда биле обухваћене претраживањем, уколико бисмо појам претраживали само кроз кључне речи. Дакле, примена кључних речи је погодан помоћни инструмент којим би се одређена информација пронашла и дала на увид кориснику. Систем пре дметног садржаја је прилагодљив и отворен за увођење нових речи и израза, па самим тим, овај 'каталог', ника да нема свој дефинитиван облик. Тако би могући одговор на питање из наслова текста о односу два наведена типа индексирања садржаја био да би у будућности ефикасни системи били они који користе све предности једног и 111

6 Бојана Б. Веселиновић другог класификационог језика. Тако већ постоје комбиновани класификациони системи који користе контролисане кључне речи или претраживање кључне речи у предметној одредници. 8 На овај начин би се повезале брзина и ефикасност са којом се додељују кључне речи са термином груписање преко предметница / приступних тачака до садржаја, што чини битан појам у библиографском језику. Електронски каталози и базе података у којима данас ради велики број библиотекара-класи - фикатора омогућавају дефинисање садржаја докумената библиографских ентитета на овај начин. Литература: Брковић, Љиљана, Предметна класификација Предметни каталог. Београд : s.n.,1997. Глумац, Дивна и Милица Црвчанин, Правила за израду предметног каталога Народне библиотеке СР Србије, Заједница библиотека, 1973, Год. 4, бр.3: Кићовић, Мираш, Историја Народне библиотеке у Београду. Београд : Народна библиотека, Luhn, Hans Peter. Keyword-in-Context Index for Technical Literature (KWIC Index), Alta plana, (преузето ). Lexico Publishing, Dictionary.com, IAC Corporation, keyword (преузето ). Поповић, Емил В., Стручни каталог, Београд, Народна библиотека Србије, Смиљанић, Илинка. Предметне одреднице, де - скри птори, кључне речи у Предметна класи фикација од лисног до електронског каталога : зборник радова, уредник Љиљана Ђурђић, стр Београд: Народна библиотека Србије, Свенонијус, Илејн. Интелектуална основа организовања информација. Београд: Народна библио тека Србије ; Београд : Clio, Тодоровић, Слободанка. Стручни каталог. Београд: Народна библиотека Србије, Bojana Veselinović National Library of Serbia Subject Headings and Keyword Abstract In our Bibliographic Center we can often see that one person covers all jobs of catalogization. Since the forming of the electronic database, some people think that using the catalog is unnecessary when one can find information by using the keyword. This text presents all reasons that justify the forming of the Subject Catalog and Subject Headings. The advantages of Subject Headings given in this text will provide justified reasons for a continued existence of the Subject Catalog and its further application. The electronic catalog keywords could be an auxiliary tool for reaching the searched for information. Keywords: subject catalogue, electronic database, keyword, search content 8 Илејн, Свенонијус Интелектуална основа организовања информација (Београд : Clio ; Београд : Народна библиотека Србије, 2007),