Gradska galerija Požega

Transcription

1 Gradska galerija Požega Nataša Tanović Marković i Ivan Tanović / Spomen-zbirka Bogića Risimovića Risima Jovana Stojanović / Milun Vidić / Grupa Rouge / Irena Kelečević i Miodrag Krkobabić Milica Rakić / Nataša Kokić / Slobodanka Milošević / Stefana Savić / Ivan Petrović + Novi novi val / Studio S / Kopča / Original Budimka Muzej objekata / Kultura u protestu Godišnji katalog 2013

2

3 Gradska galerija Požega Nataša Tanović Marković i Ivan Tanović / Spomen-zbirka Bogića Risimovića Risima Jovana Stojanović / Milun Vidić / Grupa Rouge / Irena Kelečević i Miodrag Krkobabić Milica Rakić / Nataša Kokić / Slobodanka Milošević / Stefana Savić / Ivan Petrović + Novi novi val / Studio S / Kopča / Original Budimka Muzej objekata / Kultura u protestu Godišnji katalog 2013

4 Kulturni centar Požega Gradska galerija Požega / Godišnji katalog 2013 a Knjaza Miloša 8, Požega t ; f Podržano od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije Urednik Slađana Petrović Varagić Izdavač Kulturni centar Požega Za izdavača Slađana Petrović Varagić Umetnički savet Darka Radosavljević, Perica Donkov, Maida Gruden, Aleksandar Dimitrijević i Slađana Petrović Varagić Organizacija i tehnička realizacija Dragan Živanović, Verica Jovanović, Tanja Čakarević, Uroš Pavlović Administracija Mirjana Ivanković, Branka Jordović Grafičko oblikovanje Uroš Pavlović Fotografije postavki Sreten Vuković i umetnici / Fotografija Ivana Petrovića - Marija Iva Gocić; fotografija Stefane Savić - Blagovesta Tsvetkova / Titraž 300 Štampa Inprint, Užice Prijatelji Televizija Požega, Radio Požega, Narodna biblioteka Požega, Forca Požega, NFC Filmart Požega, Narodna biblioteka Arilje, Umetnička galerija Nadežda Petrović Čačak, Academica Beograd, VŠLPUSS Beograd, Budimka Požega, Kiosk Beograd, Asocijacija NKSS Zahvaljujemo se Sretenu Vukoviću, Milici Đorđević, Marku Kovačeviću, Jasminki Đurić, Darku Babiću, Nedi Šorak, Đorđu Stevanoviću

5 2013

6 Sadržaj 06 Uvodna reč Nataša Tanović Marković Skulpture Ivan Tanović Skulpture / Keramika 10 Slike iz spomen zbirke Bogića Risimovića Risima Jovana Stojanović Ekrani ( ) Klikni ovde! ( ) Milun Vidić Retrospektiva 22 Grupa Rouge Gozba za veliko delo 26 Irena Kelečević Miodrag Krkobabić In Absentia / U odsutnosti 30 Milica Rakić Rođena bez razloga Nataša Kokić Crtež

7 42 Slobodanka Milošević Crteži 46 Stefana Savić Polka Ivan Petrović Zgrada 50 Academica Novi novi val Studio S Delotvorni preobražaj. Novi život prostora 62 Kopča Origina Budimka 66 Kiosk Muzej objekata 70 NKSS Kultura u protestu 72

8 Gradska galerija Požega godina Gradska galerija Požega od svog osnivanja godine, sve do danas, ne prestaje da traga za novim modelima komunikacije kako sa širom publikom, tako i sa stručnom javnošću. U skladu sa namerom da predstavi i afirmiše savremenu umetničku produkciju, pored samostalnih i grupnih izložbi, galerija organizuje autorske izložbe, prezentacije umetnika, radionice, javna vođenja, razgovore i projekcije. Već četiri godine za redom, galerija u okviru svoje izdvačke delatnosti, objavljuje godišnje kataloge, kojima na savremeniji i sadržajniji način dokumentuje i arhivira programske sadržaje ove ustanove. Petočlani Umetnički savet Gradske galerije Požega, sastavljen od priznatih profesionalaca iz redova stručne i akademske javnosti* sa značajnim iskustvom, uređuje program galerije, uzimajući u razmatranje preko stotinu konkursnih prijava umetnika, kustosa i umetničkih grupa, ali i dajući svoj doprinos relevantnim predlozima za predstavljanje umetničkih projekata po pozivu imajući u vidu celokupnu umetničku scenu savremene vizuelne umetnosti u Srbiji. Pored termina za izlaganje dodeljenih prema konkursu i po pozivu, savet galerije upoznajući lokalnu likovnu scenu, u godišnji program, ima obavezu da uvrsti i dva termina za predstavljanje lokalnih stvaralaca u oblasti vizuelnih umetnosti. Koncepcijski, galerija nastoji da bude usmerena prema savremenim tendecijama i inovativnim praksama u oblasti vizuelnih umetnosti, ali vodeći računa o činjenici da predstavlja jedinu galerijsku ustanovu ove vrste u Požegi, preuzima na sebe obavezu da promoviše raznovrsne umetničke projekte i izbegne svaku vrstu uskog profilisanja po pitanju poetike i medija umetničkog izražavanja. Ovakva koncepcijska orijen- tacija podrazumeva realizaciju izložbi koje produkcijski nastaju namenski za ovaj prostor, ili mu se barem delimično, u samoj postavci, prilagođavaju. Pribegava se, najčešće, principu saradničkog pristupa u realizaciji svake postavke kroz korelacju kustos-autor. Programska konzistentnost Gradske galerije Požega, najčešće se ogleda u predstavljanju umetničkih projekata koje ujedinjuje i obeležava svesna i odgovorna funkcija umetnosti da ukazuje na određene društvene pojave, da pokreće određena pitanja, da humanizuje i dekontaminira polje socijalnih i društvenih relacija. Gradska galerija Požega, već deceniju i po, učestvujući u javnom predstavljanju savremenih umetničkih praksi u zemlji, nastoji da doprinese decentralizaciji umetnosti i kulture, da bude prepoznata kao mesto koje svojim potencijalima, na profesionalan način omogućava predstavljanje gostujućih umetničkih projekata, ali i kao važan produkcijski centar koji doprinosi razvoju savremene umetnosti u zemlji, sa posebnim zadatkom osnaživanja lokalne likovne scene. U toku godine, predstavljeno je jedanaest koncepcijski i medijski raznovrsnih umetničkih projekata u okviru programa koji je definisao Umetnički savet galerije, a podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Takođe, u okviru dodatnih termina, organizovano je još šest izložbi kojima su predstavljene inicjative nezavisnog sektora u kulturi, partnerski projekti sa drugim institucijama ili različiti sadržaji koji pored svog umetničkog kvaliteta poseduju i poseban lokalni značaj. _ Slađana Petrović Varagić

9 * Saziv umetničkog saveta Gradske galerije Požega od do godine: Darka Radosavljević Vasiljević, istoričar umetnosti (Remont), Maida Gruden, istoričar umetnosti (DKSG Beograd), Mr prof Perica Donkov (Fakultet umetnosti Niš), Aleksandar Dimitrijević, akademski slikar i Slađana Petrović Varagić, istoričar umetnosti (Gradska galerija Požega / KC Požega)

10

11 Program 2013

12 Nataša Tanovic Markovic Skulpture # februar - 4. mart Ivan Tanovic Skulpture / Keramika Nаtаšа Tanović Mаrković i Ivаn Tаnović mlаdi su umetnici koji svojim prisustvom obogаćuju požešku likovnu scenu, posebno rаdom u oblаsti skulpture. Usmereni na ovaj medij umetničkog izrаžаvаnjа u Srednjoj umetničkoj školi u Užicu, аkаdemsko obrаzovаnje stiču nа Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogrаdu, nа odsecimа zа primenjeno vаjаrstvo i kerаmiku. Ivаn Tаnović ukаzuje nа vаjаrа suptilne ekspresivnosti sа izvаnrednim osećаjem zа formu i elegаnciju, kаo i zа dinamizam forme. Nаtаšа Tanović Mаrković sopstvenim tаlentom i sposobnošću zа vešt zanatski tretmаn rаzličitih mаterijаlа, kroz slobodаn pristup u istrаživаnju likovnih elemenаtа, pokаzuje spremnost zа eksperiment. Ovo je njihovа prvа sаmostаlnа izložbа. _ Slаđаnа Petrović Vаrаgić

13 NATAŠA TANOVIĆ MARKOVIĆ, rođena u Užicu godine. Završila Srednju umetničku školu u Užicu, smer konzervator kulturnih dobara. Diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu na odseku primenjeno vajarstvo u klasi prof. Zorice Janković. Od radi kao nastavnik u Umetničkoj školi u Užicu. Živi u Požegi. Izložbe: Tragovi, Užice, Požega, Čačak, Kraljevo; Izložba Oni koji dolaze, Gradska galerija Užice; Predmet slikanje FPU, Velika galerija Dom kulture Studentski grad, Beograd; Izložba Oni koji dolaze, Gradska galerija Užice; Izložba Oni koji dolaze, Gradska galerija Užice; XIV Međunarodna kolonija umetničke keramike Zlakusa, Užice; Izložba Profil, Galerija kluba vazduhoplovstva vojske Srbije, Zemun; Izložba Oni koji dolaze, Gradska galerija Užice ; II Međunarodni festival umetnosti Š.U.N.D. ArtCEN- TAR, Beograd; Izložba Oni koji dolaze, Gradska galerija Užice; Omladinski likovni klub Gradske galerije Užice, Užice; Užički regionalni likovni salon, Gradska galerija Užice; Izložba Umetnost mladih kao most između planine i ravnice, Gradska biblioteka Pančevo; Užička likovna scena, Narodni muzej Užice; Skulpture keramika, Gradska galerija Požega. - IVAN TANOVIĆ, rođen u Užicu godine. Srednju umetničku školu završio u Užicu godine. Apsolvent Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu na odseku keramika. Izložbe: XII Međunarodna kolonija umetničke keramike Zlakusa, Užice; Izložba Oni koji dolaze, Gradska galerija Užice; izložba Oni koji dolaze, Gradska galerija Užice; Izložba Oni koji dolaze, Gradska galerija Užice; II Međunarodni festival umetnosti Š.U.N.D. ArtCENTAR, Beograd; Izložba Oni koji dolaze, Gradska galerija Užice; Omladinski likovni klub Gradske galerije Užice, Užice; Izložba Oni koji dolaze, Gradska galerija Užice; FESTUM, SKC Beograd; Terratorija Kikinda, Beograd; Skulpture keramika, Gradska galerija Požega

14 - 12 -

15 Nataša Tanović Marković Bez lica metal s. 12 s. 12 Ivan Tanović Forme kamenina Ivan Tanović Biomorfne forme kamenina

16 Slike iz Spomen-zbirke Bogica Risimovica Risima [sažet izbor] # mart Autor izložbe: Julka Marinković, kustos Umetničke galerije Nadežda Petrović Čačak B ogić Risimović Risim pripada prvim generacijama mladih školovanih slikara koji su početkom pedesetih godina prošlog veka u uzavreloj atmosferi opšteg društvenog, ekonomskog i kulturnog poleta učestvovali u stvaranju nove umetničke scene, razvijajući se i sazrevajući uporedo sa pojedinim oblicima posleratnog modernizma srpskog i jugoslovenskog slikarstva. Tokom tri i po decenije stvaralačkog rada prošao je osoben, složen i celovit razvojni put u kojem je zavičaj bio ishodište i nepresušna ikonografska potka u stvaranju čistog jezičkog prostora i put ka integralnom umetničkoom delu univerzalnog značenja. Sudbinska vezanost za boju započela je u ranom detinjstvu u živopisnom okruženju bojadžijske radnje njegovog oca što je u Risimovoj svesti utkalo živu kolorističku matricu i u mnogome odredilo njegovo slikarsko biće. Stvaralaštvo je počeo slikama zavičajne nostalgije prožetih duhom, etikom i estetikom krajputaša i nadgrobnih seoskih spomenika Dragačeva, a potom, preko slika setnih, tajanstvenih prostora stvarne i imaginarne gradske atmosfere ispunjenih simbolikom prolaznosti, otuđenosti i usamljenosti savremenog čoveka, stigao do predstave univerzalnog i metafizičkog zavičaja, do slika čistog poetskog doživljaja, kojima je definisao svoj filozofski i egzistencijalni stav. Risimovu tematsku vezanost za zavičaj treba posmatrati u širem sociološkom i kulturološkom kontekstu velikih demografskih pomeranja iz prvih poratnih decenija u zemlji kada se od patrijahalnog, uglavnom seoskog čoveka, gotovo preko noći stvarao lik novog, modernog čoveka urbane civilizacije upregnutog da iznese, takođe nagli, tehnički i industrijski napredak novog društva. Veliki rezovi koji su se u to vreme dešavali u društvu, politici i privredi zalazili su u duhovnu i psihološku sferu pojedinca narušavajući osećaj ravnoteže i unutrašnjeg spokoja kojeg je zavičajaj kao mesto gde život teče u izvornim i jednostavnim oblicima postojanja označavao, a koji će se u njegovoj svesti sve češće poistovećivati sa slikom izgubljenog raja. U isto vreme kao reakcija na ideologiju i programe socijalističkog realizma koji je mnoge i važne egzistencijalne teme tog doba zanemarivao, u srpskom slikarstvu i uopšte u umetnosti pedesetih zavičaj je kao komponenta identiteta postao vodeća estetička maksima koja je kroz povratak detinjstvu, korenima i arhetipovima mnogim umetnicima, među kojima i Risimu, bila ne samo snažan stvaralački podsticaj već i trajna jezička i poetska sredina. U njoj je Risim organizacijom slike u nadrealističkom prosedeu čisto likovnim sredstvima: linijom, svetlošću, bojom, materijom, površinom, kao i valerskim, tonskim i, naročito, prostornim odnosima, strpljivo izgrađivao svoje slikarstvo u kojem je, po rečima Lazara Trifunovića želeo da sliku detinjstva trajno učvrsti i sačuva, stvorivši i više od toga: prijatnu i toplu opšteljudsku umetnost skrojenu po meri čoveka, koja i danas pleni svojom lepotom i humanošću. _ Julka Marinković

17 BOGIĆ RISIMOVIĆ RISIM, je rođen u Čačku godine. Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu završio u klasi profesora Mihaila Petrova i Đorđa Andrejevića Kuna. Pored slikarstva uspešno se bavio filmskom scenografijom za filmove Puriše Đorđevića, ilustracijama u dnevnim novinama, listovima, časopisima i knjigama, pisao poeziju i tekstove o umetnosti. Bio je profesor crtanja na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Izlagao je na velikom broju samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je nekoliko najvažnijih nagrada za umetnost i kulturu, među kojima su Nagrada Politike, 1958, Zlatna arena za scenografiju na Filmskom festivalu u Puli i Oktobarska nagrada grada Beograda, Umro je u Beogradu. - SPOMEN-ZBIRKA BOGIĆA RISIMOVIĆA RISIMA Zbirka je formirana 1992, pošto je njegova porodica Skupštini opštine Čačak poklonila 40 slika, nekoliko stotina crteža, skica, ilustracija, literarnu zaostavštinu i arhivsku građu sa namerom da to kao celina bude osnova za legat. Stručni poslovi su povereni Umetničkoj galeriji " Nadežda Petrović" koja je u svom fondu već posedovala 16 Risimovih slika, koje sa novodobijenim omogućavaju dosta dobar pregled stvaralaštva ovog značajnog srpskog slikara. Za potrebe čuvanja i izlaganja zbirke rekonstruisana je stara kuća u Gospodar Jovanovoj 11, koja se kao izložbeni prostor, sa kolokvijalnim nazivom Galerija Risim, koristi i za druge programske sadržaje Galerije. Čačak koga nema ulje na platnu 100 x 80 cm

18 s. 12 Nedeljom popodne ulje na platnu 73 x 79 cm Čačanski partizanski odred (IV varijanta) ulje na platnu 190 x 226 cm

19

20 Jovana Stojanovic Ekrani ( ) Klikni ovde! ( ) # april - 1. maj Možemo raspravljati o tome da li naše društvo jeste društvo spektakla ili simulacije ali, bez sumnje, ono je društvo ekrana. Lev Manovič, Metamediji P itanje realnosti danas je nepotrebno postavljati sve je stvarno i sve je dozvoljeno, odnosno, realnost više ne postoji. Gomilanjem predstava stvorena je fragmentisana i haotična struktura gde simulacije preuzimaju vlast i gde dominira konfuzno stanje bez kriterijuma vrednosti. Bodrijarova teza o dubokoj iluzornosti sveta govori nam o vremenu kada je 'subjekt' potpuno potisnut i kada su objekti, tj. predstave počele da upravljaju ljudima. Iluzije su konstruisane paralelne dimenzije, simulakrumi koji nisu suprotnost realnosti, već njena negacija i dokazi da ona više ne postoji. Kompjuterski generisanu sliku sve češće osećamo stvarnijom od pogleda kroz prozor. Pogled kroz prozor je danas pogled na ekran. Komunikacija putem ekrana, pre svega, kompjuterskog displeja, predstavlja novi oblik stvarnosti. Preplavljenost informacijama i slikama trajno menja način života. Mogućnost izbora između bezbroj televizijskih programa, virtuelno okruženje kompjuterske igre ili hipertekst na Internetu pružaju utisak slobode, međutim u pitanju je ograničena" sloboda, jasno definisana ivicama ekrana. " Upravo tu, u okviru ove nove stvarnosti, na društvenim mrežama poput Facebook-a ili Tweeter-a, možemo jedni druge da pratimo kroz različite faze vrlo kompleksnih paralelnih života. Nova kultura razvila je i sopstvene načine komunikacije preko novih vrsta jezika, od različitih formi internet slenga, kao što je npr. hakerski kodirani govor (alternativni alfabet engleskog jezika l33t ili leetspeak) i akronima koji se koriste u chat-u i SMS govoru, do kompleksnijih web fenomena kao što su meme ili ASCII art. Radovi iz serije " Ekrani" nastali su ponovnom upotrebom izabranog Internet-otpada. Oni su uglavnom rezultat korišćenja pojedinih statusa sa Facebook-a i njihove transkripcije u vizuelno - procesa tokom koga se ističe važnost određene izjave, ali istovremeno i njena banalnost. Izdvojeni primeri kodiranih i uprošćenih komunikacija predstavljeni su u formi finog ručnog rada, vezenog jastučeta ili jastučeta sa crtežom načinjenim od čioda, formi koja je svojom preciznošću i sporošću (sporo nastajanje veženjem) u direktnoj suprotnosti sa svojim sadržajem praznom i beznačajnom izjavom o nečijem trenutnom raspoloženju. Radovi iz serije Ekrani" referišu " na spoj tradicionalnog ekrana, omeđenog prostora slike i crteža, i savremenog, kompjuterskog ekrana koji predstavlja digitalnu sliku. Princip prema kome ekran prikazuje sliku primenjen je u predstavljanju nove vrste slike digitalne, dinamične, sačinjene od mnoštva minijaturnih jedinica. Prevođenjem iz jednog medija u drugi nastaje paradoksalni predmet spori ekran klasične slike koji prikazuje piksele. Spojem binarnog koda digitalne slike sa drvenom i platnenom konstrukcijom Ekrani" postavljaju pitanja o prirodi medija u " post-medijsko" doba. " Ista metodologija i slične tehnike korišćene su u izradi radova iz serije " Klikni ovde!", u kojoj su internet reklame i 'spam' mejlovi, koji na neverovatne načine teže da privuku pažnju korisnika, dobili novi život. Radovi iz ove serije nastali su preuzimanjem i reinterpretacijom banera sa različitih sajtova ili nekih njihovih delova (kao što su dugmići koji preporučuju da 'kliknemo ovde' ili da 'igramo odmah' i sl.). 'Spam' poruke ili stranice na koje nas one neočekivano odvode jesu sirovi materijal za ove radove koji su svojevrsni rezultat recikliranja banalnih i beskorisnih infomacija kojima smo svakodnevno obasuti u virtuelnoj realnosti ekrana. Korišćenje ovih 'neželjenih' sadržaja u kreiranju predmeta iz svakodnevnog života (kao što su zidni sat, čaršav ili šal) konačno im daje konkretnu namenu i novi smisao. _ Jovana Stojanović

21 JOVANA STOJANOVIĆ (Beograd, 1978) je diplomirala godine na katedri za slikarstvo, Akademija umetnosti, Novi Sad; završila magistarske studije, Katedra za crtanje, godine na istom fakultetu; od godine na doktorskim studijama, Višemedijska umetnost, Univerzitet umetnosti u Beogradu. Izlagala na šest samostalnih i brojnim grupnim izložbama

22 - 20 -

23 Status #6_ Jessica D. Just wanted to drop by and say hi! detalj s. 20 s. 20 s. 20 Status #4 _ Philip D. It's time to show the world that more of us support our troops than don't!!! Status #1 _ Julie B. has to go to a funeral today Status #6 _ Jessica D. Just wanted to drop by and say hi!

24 Milun Vidic ( ) Retrospektiva # maj jun Nagrade Miluna Vidića: Beograd, nagrada ALU za izvođenje skulpture u materijalu Tuzla, nagrada za skulpuru na Drugoj izložbi jugoslovenskog portreta Vrnjačka Banja, premija (prva nagrada) na I bijenalu jugoslovenske skulpture u pleneru - Zrenjanin, nagrada kulturno-prosvetne zajednice na XVIII izložbi umetničke kolonije Ečka Beograd, izvoženje skulpture u materijalu-nagrada na izložbi Prostor '76 - Beograd, nagrada livnice Plastika na XVII Oktobarskom salonu Kraljevo, prva nagrada na Jugoslovenskom konkursu za rešenje skulpture u krugu fabrike Magnohrom Beograd, nagrada lista Politika iz Fonda Vladislav Ribnikar za samostalnu izložbu skulptura u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu godine - Beograd, otkupna nagrada na jugoslovenskom konkursu za idejno rešenje Spomen parka-jajinci - Beograd, Premija za najbolje ostvarenje u (izložba skulptura) koju dodeljuje Gradska SIZ-a Murska Sobota,otkupna nagrada na 5.bijenala jugoslovenske male plastike - Banja Luka, Treća nagrada na jugoslovenskom konkursu na idejno rešenje spomenika Veselina Masleše (prva i druga nagrada nisu dodeljene) Murska Sobota, nagrada na 7. izložbi Jugoslovenske male plastike (nagrada) Galerije savremene umetnosti Pančevo) Beograd, nagrada za skulpturu na 27.Oktobarskom salonu - Beograd, nagrada iz fonda Ivan Tabaković Srpske Akademije nauka i umetnosti za samostalnu izložbu skulptura održanoj u Galeriji Kulturnog centra 1985.godine Premija na Jesenjoj izložbi ULUS ' Plaketa ULUPUDS-a za skulpturu na Oktobarskom salonu godine Druga nagrada (sa izvođenjem) na konkursu spomen obeležja; 100 godina turizma na Tari (sa Arh. Branimirom Mitrovićem)

25 MILUN VIDIĆ, rođen 9. marta godine u selu Roge kod Požege. Završio Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, kao i postdiplomske studije godine na istoj Akademiji, u klasi profesora Miše Popovića. Član ULUS-a od godine. Od do godine je u statusu Slobodnog umetnika i jedan je od osnivača (i član) vajarske grupe Deset plus '. Od do godine radio je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je prošao sva zvanja, od asistenta do redovnog profesora, za predmet Vajanje sa tehnologijom. Godine prelazi na Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, gde je radio kao redovni profesor za predmet Vajanje sve do godine, kada odlazi u penziju. Izlagao veliki broj puta samostalno i grupno u zemlji i inostranstvu. Njegove skulpture nalaze se u zbirkama brojnih muzeja i galerija, kao i u privatnim kolekcijama. Autor je većeg broja skulptura izvedenih u javnim prostorima u Srbiji i zemljama u regionu. Dobitnik je brojnih nagrada za svoj rad, između ostalog i Nagrade lista Politika iz Fonda Vladislav Ribnikar za samostalnu izložbu skulptura u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu godine; Nagrade za skulpturu na 27. Oktobarskom salonu u Beogradu, kao i nagarde iz fonda Ivan Tabaković'' Srpske Akademije nauka i umetnosti za samostalnu izložbu skulptura održanoj u Galeriji Kulturnog centra Beograda godine. Umro u Beogradu 15. novembra godine. Sahranjen u Aleji zaslužnih građana

26 Obeleženi predeo drvo 58 x 54 x 48cm s. 25 Veliki beleg drvo 121 x 111 x 105.5cm

27 - 25 -

28 Grupa Rouge Gozba za veliko delo # jul Uradu Kuhinja (video dokumentacija performansa, 360'), umetnice u šestočasovnom performansu stvaraju haotičnu i donekle apsurdnu situaciju koja je hiper naglašena kritika društva. Autorke interpretiraju probleme socijalno-političkog položaja žene i govore o radu kao osnovnom faktoru za socijalizaciju o uslovima i prostoru mogućeg djelovanja za ženu. Ideal žene se rapidno menjao od žene herojke, majke i žrtve, preko ponovo objektizovane žene-tela, do neoliberalne žene. Ove rapidne promene utiču na generacije koje rastu u društvenom, socijalnom, moralnom i ekonomskom haosu. U performansu se obrađuju pitanja stvaranja, profesije identiteta, požrtvovanosti, potrebe za delovanjem i ograničenja društva usled kulturne i seksističke hegemonije. U toku performansa umetnice kuvaju i istovremeno čitaju tekstove iz oblasti feminističke teorije i teorije umetnosti. Konfrontacijom dve tendencije - retradicionalizacija i emancipacija nastaje haotična situacija, koja je alegorija dezorijentisanog društvenog stanja. R adom Može li žena stvariti veliko delo? (mekana skulptura, 25x2,5 m) one uključuju u svoj rad preko 40 žena. Rad se sastoji od odevnih komada doniranih od strane učesnica projekta koji su ušiveni jedan za drugi tako da tvore jednu mekanu skulpturu velikih razmera 25x2,5m. Sistemskim načinom nastanka, brojnostima sitnih koraka, repeticijom prodora igle kroz tkaninu, ali i svojim gabaritom, ostavlja utisak velikog i napornog rada. Tako se može tumačiti da pored očigledne simbolike koju čitamo u nazivu, rad otvara i bezbroj drugih mogućnosti posmatranja. Rad se odvijao u nekoliko faza. Od sakupljanja, pripreme, razgovora sa učesnicama, šivenja i stvaranja objekta pa do javnih panel diskusija i predavanja sa učesnicama projekta i publikom. _ Grupa Rouge Na izložbi je prikazana video dokumentacija performansa zajedno sa hranom koja je nastala u toku performansa. Literatura korištena u video snimku: - Miško Šuvaković, Epistemologija umetnosti, Beograd, Orion art, Ljiljana Kolešić (ed.), Feministička likovna kritika i teorija likovnih umetnosti, izabrani tekstovi, Centar za ženske studije, Zagreb, Adriana Zaharijević (ed.), Neko je rekao feminizam? Kako je feminizam uticao na žene XXI veka, Sarajevo, Sarajevski otvoreni centar, Fondacija Heinrich Böll, Ured BiH, Fondacija Cure, Miško Šuvaković, Pojmovnik moderne i postmoderne likovne umetnosti i teorije posle godine, Srpska akademija nauka i umetnosti, Prometej, Beograd-Novi Sad

29 GRUPA RUŽ (2010) je umetnička grupa koju su osnovale Bojana Stamenković i Jelena Fužinato. Grupa je nastala kao spontan sled istrajne komunikacije. Zajednički rad ovim dvema umetnicama znači odstupanje od individualnih stavova i slivanje u jedan novi identitet, identitet grupe. Potreba za postojanjem grupe opravdana je i delovanjem jedne umetnice na drugu, promenama koje se dešavaju u zajedničkim intervencijama i ispitivanje načina, mogućnosti, problema i ograničenja. Osnovni problemi koje obrađuju u zajedničkom radu su rodna i identitetska. Koriste se teorijama i modelim umetničke prakse 20. i 21 v. bez tendencije da se ostvari novi izražaj i da se stvori novo umetničko delo. Samim tim grupa je orijentisana na proces, a ne na produkt (koji se može, ali ne mora desiti). U svojim participativnim projektima postavljaju temelje za kritički diskurs i ostavljaju prostor za diskusiju i dalju doradu od strane učesnika. Grupa se bavi različitim medijima u svojim radovima: video, instalacija, performans, skulptura ili likovni dvodimenzionalni radovi. Često polaze od nerazjašnjenih situacija bilo na ličnom ili na širem društvenom nivou bez imperativa da svojim radom odgovore na određeno pitanje, već da usmere i artikulišu razgovor oko pitanja. - JELENA FUŽINATO (1984, Prnjаvor) Institut zа umetnost u kontekstu, UDK, Berlin; Diplomirаlа nа Fаkultetu likovnih umetnosti, Beogrаd, odsek slikаrstvo; Akаdemijа umjetnosti, Bаnjа Lukа, odsek slikarstvo. - BOJANA STAMENKOVIĆ (1986, Čаčаk) Doktorske umetničke studije, Fаkultet likovnih umetnosti, Beogrаd; Sommeracademie Traunkirchen, Austrija, rаdionicа fotogrаfije; Diplomirаlа nа Fakultetu likovnih umetnosti u Beogrаdu, odsek slikаrstvo; International Summerakademie fur Bildene Kunst, Sаlzburg, Austrija, rаdionicа instаlаcijа-medija-performans. Kuhinja video dokumentacija performansa 360'

30 - 28 -

31 - 29 -

32 lrena Kelecevic i Miodrag Krkobabic ln absentia / U odsutnosti #06 30 jul avgust Najbezbolnije su lepršave dileme između plus beskonačno ničega i minus beskonačno nečega. To su dileme digitalnog sveta, sveta hiperrealnosti ili sfere uma, što plutaju po zaboravu sadržaja između kraja i početka sveta. Sveta, u kojem je započelo jedno novo poglavlje u umetnosti na razmeđu milenijuma. Umetnik, danas, želi da se otrgne od ličnog izraza, kojim bi mogao da povredi sopstvenu krhku zaštitu, u zbunjujućem metežu društvene stvarnosti. Umetnik, danas, umesto lirskog ili dramatičnog poetičkog ličnog iskaza, pribegava postavljanju pitanja, čime se diskretno ograđuje od lakomislenosti i laži, u koje bi svako tumačenje, na kraju druge i kratke povesti modernog doba, potonulo. Umetnik, danas, tragajući za nekom trećom povešću otvara ravnopravnu komunikaciju sa javnošću kojoj se obraća, oblikom nekog novog sofizma koji ne služi samo pouci drugih, već i sopstvenom podizanju svesti o stvarnosti. Jedno od ključnih pitanja što učestalo kruže umetničkim scenama danas, jeste otvoreno pitanje identiteta, koje, po sebi, ne čeka na odgovor, već usložnjava svoju nerešivost, a tako i privlačnost. Projekat Irene Kelečević i Miodraga Krkobabića, tematski ukršten pod nazivom U Odsutnosti, problematizuje pitanje identiteta, a posledica je spoznaje o njihovom spontanom dodiru u tematskom sloju, a divergentnom hodu kroz arsenal oruđa za dostizanje cilja. Zajedništvo, u idejnom sloju radova, nalazi svoje uporište u prihvatanju antinomijskog ili pre dijalektičkog modela opstajanja suprotnosti u jedinstvenom i kompleksnom pojmu identiteta. U Odsustvu postojanosti autentičnog, kroz introspekciju, Krkobabić otkriva sve potencijalne rizike kvarenja sopstvenog identiteta, prevodeći rizike greški u nove mogućnosti. Na taj način on postavlja suštinsko pitanje smisla i vrednosti bilo kakvog, takozvanog, autentičnog identiteta. Šireći koncentrične krugove oko sopstvene egzistencije, u talasima najuže porodice, familije, preko krugova prijatelja i poznanika, do važnih profesionalnih uticaja, on se na plastički virtuozan način u elektronskim i video medijima poigrava svojim identetetom, kao otvorenom knjigom u procesu. U Odsustvu prisustva, prisetimo se zaborava, koji treba označiti, tako da jasnim jezikom ne govori već miriše, svetluca tamnim iskrama, šušti nostalgične melodije, kao gluva soba, topla samo onome što ne boravi u njoj. A svim bićem želi. Sa izvorišta dileme o identitetu prostora, kojim se nužno okružuje, Irena Kelečević pretpostavlja značaj vazduha što ga udiše i težinu svetlosti što je vodi kroz lavirinte materijalne arhitekture, koja je sputava u okruženju. Nije to samo prosta zamena teza o stvarnosti, niti je samo antinaturalistički obrt i pobuna umetnika potpune apstraktne orjentacije protiv bilo kakve iluzivnosti. To je sadržinski obrt, kojim se na drastičan i ne baš jednostavno čitljiv način, u čistom simboličkom činu, uvodi vera u sve što materijalno nije, a mora da postane, jer stvarnije je od vida i dodira. Na taj način, u dualističkom relativizmu, miri se sećanje i bivstvovanje, nedostajanje i punoća, nemoć i natprirodna moć. Na takav način tuga se uzdiže do blagog, a savršenog osmeha, jer jasno je da ono, što prividno nije, snažnije je i toplije od same banalno opažene i prepoznate stvarnosti. Takva je osetljivost jezika, kojim Irena Kelečević govori, da je u njemu prirodno bilo očekivati tragove nikada napuštenog minimalizma. Sa linearnog, jasnog, asketskog i racionalnog crteža plana na podu prostorije, koji na prvom čitanju odaje poštu neoplasticizmu, podižu se po zidovima galerije tragovi svedočanstva, monumentalni zapisi o težini vremena i sadržaja, što ih u svome iskustvu nosi jedan prostor. Odmeren govor jednostavnih, linearnih plastičkih sredstava dovodi komunikaciju sa otvorenom publikom do najviših registara ulaganja. Ovde je prisećanje sve, samo ne banalno pripovedanje. A sve je, jer ne može bez saučesništva i nostalgije. Tako se na najdelikatniji način potvrđuje još jedna antinomična ideja - U Odsustvu prisustvo taloži najveću težinu. _ Ljubiša Simović

33 IRENA KELEČEVIĆ, diplomirala i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Samostalne izložbe: 2010, In Absentia, Prodajna galerija Beograd; 2008, In Between Pattern Space, Stadtturmgalerie Innsbruck, Austria; 2007, Free Space, REMONT, Beograd; 2006, Prostori različitih mišljenja, Galerija Zvono, Beograd; 2003, Prostor I, DOB, Beograd. Grupne izložbe: 2009, Ne-mesta Salon MSU, Beograd; 2007, Chronotopes, 9th Benal de Cuenca, Ecuador; Transformacije sećanja. Politike slike, 24. Memorijal Nadežde Petrović, Čačak; 2003, 44. Oktobarski salon, Pozitiv/Negativ, Beograd; 2002, Lični-javni prostor, 22. Memorijal Nadežde Petrović, Čačak. - MIODRAG KRKOBABIĆ, diplomirao i magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde trenutno završava doktorat , kao stipendista DAAD boravi u Bremenu, na specijalizaciji audivizuelnih kompozicija u Atelier fur Zeitmedien, HfK gde boravi i godine (DAAD Re-invitation program) na specijalizaciji projektovanja multimedijalnog studija i pratećeg nastavnog programa godine sa stipendijom KulturKontakta iz Beča, boravi kao gostujući umetnik u Insbruku, Austrija. 2001, dobitnik Oktobarske nagrade na 42. Oktobarskom salonu u Beogradu, a 2002, Nagrade na 22. Memorijalu Nadežde Petrović u Čačku; 2003, Dobitnik DAAD, Nemačke nagrade za razmenu akademskih građana i Počasne nagrade na 14. Festivalu elektronske umetnosti, Videobrasil u Sao Paulu. 2005, godine dobitnik Nagrade žirija na 10. Bijenalu u Kairu, Egipat. Od redovno izlaže, drži predavanja, radionice i projekte koji povezuju savremeni život, umetnost i kulturu širom sveta. Izlagao na više stotina izložbi, festivala i umetničkih projekata u galerijskom i javnom prostoru, a njegovi brojni radovi se nalaze u kolekcijama muzeja i instituta savremene umetnosti od Njujorka do Šangaja. Od do 2010, Umetnički direktor Memorijala Nadežde Petrović, gde uvodi novi idejni i organizacioni koncept i zajedno sa Mirkom Ilićem stvara vizuelni identitet Memorijala. 2007, realizuje izložbu 24. Memorijala Transformisanje sećanja. Politike slike u okviru koga se, kao centralni događaj (projekat Irena Kelečević) obnavlja Spomenik četiri vere u Čačku. 2010, realizuje jubilarni 25. Memorijal Ja sam to što jesam. Od 2012, profesor na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu

34 - 32 -

35 - 33 -

36 Milica Rakic Rodena bez razloga # septembar Kako u ličnom, tako i u kolektivnom pamćenju svesno (ili nesvesno) biramo šta ćemo pamtiti, a šta zaboraviti. Umetnica Milica Rakić se u svojim radovima bavi obnavljanjem sećanja boreći se upravo protiv selektivnog sećanja. Dijalog sa prošlošću nikada ne prestaje, istorija se prekraja i piše nanovo, novi heroji, novi branitelji su u modi... Među njima nema heroina, iako se u današnjem novogovoru po važećem pravopisu na zanimanja i titule u ženskom rodu uredno dodaju sufiksikinja/-ica/-ka kako bi se uklopili u projektovanu sliku proevropskog društva. Gotovo amblematske fotografije narodnih heroina nisu poznate novim generacijama fitnes ideologije jer žena ponovo postaje samo lep prizor za muške oči, roba koju treba što bolje prodati (udati). Retradicionalizacijom društva posle ratova 90-ih i povratkom na duboko patrijarhalni model, danas više od šest decenija od dobijanja prava glasa, ponovo se borimo za društvo jednakih mogućnosti pod okriljem evropskih vrednosti i standarda. Nisu li to univerzalne vrednosti koje su naše pretkinje već postigle i zašto se stidimo sopstvene antifašističke tradicije odbacujući je kao neželjeno nasleđe? Izložba Rođena bez razloga preispituje odnos prema recentnoj prošlosti koja se ne sme izbrisati. Socijalističko društvo je osiguravalo jednakost kao jedan od centralnih principa, makar na nivou teorije i deklarativnih proklamacija. Promovisana je nova žena koja bi trebalo da odbaci sve staro i preobrazi se u samostalnu i samosvesnu osobu. Žensko telo i način njegovog predstavljanja uvek su potvrda poretka pa nije slučajno što u prvim posleratnim godinama socijalistička država promoviše ženu novog tipa, u ratu partizanku, a u miru aktivistkinju, snažnu i mišićavu udarnicu bez odlika ženstvenosti koja je osuđivana kao malograđanska i buržoaska. Uplivom masovne kulture i potrošačkog društva, tokom pedesetih i šezdesetih godina, udarnice i heroine rata i rada gotovo neopaženo silaze sa javne scene, ostavljajući mesta za novu idealizovanu sliku stvarnosti i porodične sreće sa novim i sve dostupnijim kozmetičkim proizvodima i kućnim aparatima koji ženu učvršćuju u njenim tradicionalnim rodnim ulogama. Ikonična slika partizanke, ratnice u uniformi, plašila je i same kreatore emancipatorskih ideja, njihove dojučerašnje saborce. Jer kao što kaže Svetlana Slapšak žena sa oružjem sama bira... Da li potiskivanjem, brisanjem, nekritičkim postupcima prema decenijama druge polovine 20. veka možemo očekivati da nam, već sutra, istorija ponovo eksplodira u lice? Na to nas svojim radovima upozorava Milica Rakić uvlačeći nas u kritički dijalog provokativnim porukama preuzetim i prilagođenim citatima iz različitih izvora pisanim savremenim jezikom. Poigrava se rečima, preplitanjem privatnog sa javnim i političkim, prošlost prevodi u sadašnjost na svoj specifičan način, uz obaveznu dozu humora, kritički promišljajući trenutnu sliku društva. Radovi se sastoje iz statičnih ili pokretnih fotografija pronađenih na internetu i filozofskih, vanvremenskih, često ironičnih i uvek višeznačnih misli koje postavlja u korelaciju sa istorijom i sećanjem, pre svega kolektivnim sećanjem. Spajajući naizgled nespojivo Milica Rakić stvara veze između fotografija i poruka koje uz njih ispisuje i one poprimaju novo značenje jer pamćenje je ono kojem je neophodan narativ da bi se obnavljalo. _ Ana Panić kustoskinja, istoričarka umetnosti

37 MILICA RAKIĆ, rođena u SFRJ. Završila ALU u Beogradu. Član ULUS-a. Samostalni umetnik. Izlagala na preko 350 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. U svom radu ispituje način na koji jezik i kultura oblikuju lični identitet. Živi i radi. Samostalne izložbe: Rođena bez razloga", Galerija SULUJ, Centar Savremene umetnosti Crne Gore, Podgorica, Crna Gora; 2010 КРАСНАЯ ЗВЕЗДА, Galerija Dr Vinko Perčić", Subotica; 2009 Izveštaj, Galerija Ozon, Beograg, Galerija Dvorište, Pančevo; 2009 Bez reči, Gallery Kolarac, Belgrade; 2008 EKG, Galerija ULUPUDSa, Beograd; 2008 Zaveden, Galerija ULUPUDSa, Beograd, Galerija Vladislav Maržik, Kraljevo, Galerija Savremene umetnosti, Niš; 2007 Zovem se crvena, Prodajna galerija Beograd, Galerija Močvara Zagreb, Hrvatska; 2006 Na vašu odgovornost samo večeras ja,savremena galerija, Zrenjanin, Galerija Stara Kapetanija, Beograd; 2006 Dijalog, Gallery SULUJ, Belgrade; 2005 Ljubav ljubavi, Art klinika Šok, Novi Sad, Kulturni centar Šabac; 2005 Penelopa, Savremena galerija Smederevo, Galerija Crvena Komuna Petrovac, Crna Gora; 2005 Raspad sistema Galerija Dvorište, Pančevo, Galerija Cirkus SKC, Beograd; 2005 Punktum, Kulturni centar Kotor, Crna Gora

38 - 36 -

39 - 37 -

40 Natasa Kokic Crtež #08 26 septembar oktobar K ada sam počela da se bavim umetnošću, osnova mog rada se nalazila u okvirima socijalne (ne)pravde, u razmišljanju o tome ko odlučuje o našim životima i na koji način smo primorani da menjamo naše stavove i želje kroz vreme. Zainteresovala sam se za funkcionisanje društva kao celine, kako okolnosti u društvu utiču na naše odrastanje, na koji način bivamo oblikovani mestom na kom smo odrasli i šta se nalazi iza onoga što je vidljivo. Baveći se raznim nemogućnostima i njihovim prevazilaženjem, okrenula sam se pejzažu kao jednoj od okolnosti koje nas formiraju, ali i koje mi sami sklapamo i projektujemo kroz vreme. Usamljeni i udaljeni predeli nacrtani na velikim formatima govore o preprekama koje tek treba da pređemo, predstavljaju brige o budućnosti (kao i moguće ishode) i onaj deo našeg života koji zapravo možemo da kontrolišemo putem odluka. Usamljeni i udaljeni predeli nacrtani na velikim formatima govore o preprekama koje tek treba da pređemo, predstavljaju brige o budućnosti (kao i moguće ishode) i onaj deo našeg života koji zapravo možemo da kontrolišemo putem odluka. Pejzaž postaje mesto sigurnosti i nade, mesto gde možemo naći snagu da istrajemo u onome što želimo. Predstavljaju odluku iza koje se nalazi nešto novo, neizvesno i nevidljivo, o čemu možemo da razmišljamo i što nam budi maštu. U početku, crteži su predstavljali ne-mesta, prostore koji nisu imali definisanu temu, kao što je parče trave između dve zgrade. Postepeno, oni su se menjali od predstavljanja skoro nevidljivih lokacija do definisanih prostora velikih ravnica, planina, maglovitih brda. Ta mesta su intimna, izmišljena, oblik su neke neodređene želje koja nas vodi napred i daje nam energiju i snagu da stvaramo nove priče. _ Nataša Kokić

41 NATAŠA KOKIĆ, rođena u Beogradu godine. Diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti godine, a je dobila diplomu Magistra. Od godine izlaže na grupnim i samostalnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Boravila je na Islandu, u Holandiji i Srbiji u okviru rezidencijalnih programa i dobitnik je nekoliko nagrada. Više radova se nalazi u privatnim i javnim kolekcijama. Trenutno je na doktorskim studijama u Beogradu. Neke od izložbi: Oktobarski salon Life, art and confusion, Beograd; Ny Serbisk Kunst; Vanløse Kulturhus, Kopenhagen, Danska; 2009 Restauracija, Kulturni centar Beograda, Likovna galerija, Beograd; 2011 Snaga u nama, crteži velikog formata, Evropski centar za kulturu i debatu Grad, Beograd; Nagrada Dimitrije Bašičević Mangelos, izložba finalista, galerija Zvono, Beograd; Tranzit, galerija Stag, Drammen, Norveška; 2011 Hjem.Dom.Home, Vanløse Kulturhus, Kopenhagen, Danska; 2012 Supermarket, Stockholm Art Fair, Kulturhuset, Stokholm, Švedska; 2012 NordArt2012, Kunstwerk Carlshutte, Budelsdorf, Nemačka; 2012 Mikser festival, Beograd, Srbija; 2012 Strength in Us, samostalna izložba, Visual Kontakt gallery, Ulm, Nemačka; 2013 Tegneforbundet galerija, Nothing comes from isolation, samostalna izložba, Oslo, Norveška

42 Crtež olovka na papiru 176 x 126 cm s. 41 Crtež olovka na papiru 210 x 155cm detalj

43

44 Slobodanka Miloševic Crteži # oktobar - 4. novembar Z аhvаljujući Međunаrodnom simpozijumu Umetnost i pаpir koji se održаvа u Čаčku imаlа sаm priliku dа dođem u dodir sа pаpirom kаo grаdivnim mаterijаlom i suštinom istovremeno. U Fаbrici hаrtije Božo Tomić (kojа nаžаlost više ne rаdi), može se grаditi specifičаn odnos sа ovim mаterijаlom. Može se sаgledаti industrijski i upotrebni аspekt ovog mаterijаlа (reciklirаnog pаpirа koji je već bio nešto što će biti izbrisаno i preoblikovаno u novo, čisto i bezlično) i ličnog promišljаnjа i doživljаjа pаpirа. Rаd nа (u, o) pаpiru donosi sа jedne strаne veliku rаdost koju u sebi nosi sаm mаterijаl (jer se njegovim oslikаvаnjem, cepanjem, kolаžirаnjem, gužvаnjem, kvаšenjem, slаgаnjem, razlaganjem...) dobijаju potpuno neočekivаnа rešenjа. Dok sa druge strаne nosi veliku opаsnost dа tа njegovа snаgа i dopаdljivost odnesu prevаgu nаd idejom tj. mojim učešćem u crtežu. Nаkon sаkupljаnjа mаterijаlа (pronаđeni uzorci, grаfički pа piri, stаri radovi, sаlvete, mаrаmice, jаpаnski pаpiri, pаpir mаše) i iskustаvа, stvаrаm crteže (kolаže) u kojimа mogu iznovа dа proživim sve to. A iskustvа se, posle nekog vremenа, u sećаnju, pojednostаvljuju. _ Slobodanka Milošević

45 SLOBODANKA MILOŠEVIĆ, rođena godine u Požegi. Diplomirala na Akademiji umetnosti Novi Sad, smeru grafika, u klasi profesora Radovana Jandrića, trenutno na master studijama na odseku crtanje u klasi profesora Ljubomira Vučinića. Samostalne izložbe: Crteži Gradska galerija Požega, Kolektivne izložbe:,,poetika nađenog materijala Galerija za mlade,,macut, Spens, Novi Sad 2013;,,Odlasci dolasci Interakcija 2012, Gradska galerija Požega; Bijenale studentske grafike 2012, Dom kulture Studentski grad, Beograd 2012.; Izložba radova učesnika Međunarodnog simpozijuma Umetnost i papir, Dom kulture Čačak 2012, 2011, 2010, 2009; Završna izložba radova studenata IV godine Akademije umetnosti, Galerija Matice srpske, Novi Sad 2012; Prvo međunarodno bijenale grafike Čačak Galerija Doma kulture; 3. Svetski bijenale studentske fotografije, Novi Sad, Spens 2012; Mala grafika galerija Grafički kolektiv, Beograd; Izložba radova učesnika II Grafičke kolonije mladih u Prolom Banji, Dom kulture Studentski grad, Beograd 2011; Razlike, 2011 projekat Akademije umetnosti u Novom Sadu, SKC Fabrika Novi Sad; Izložba radova studenata - učesnika 5. Studentskog art festivala STARTFEST Multimedijalni centar Akademije umetnosti, Novi Sad; I Međunarodna izložba Umetnosti u minijaturi Majdanpek. Kolonije: II Grafička kolonija mladih u Prolom Banji 2011; Međunarodni simpozijum,,umetnost i papir, Čačak ; Likovna kolonija Gacko-Klinje Bosna i Hercegovina

46 - 44 -

47 - 45 -

48 Stefana Savic Polka # novembar... Počevši da pišem o mojim najranijim sećanjima i fenomenu lične i kulturalne memorije, bio mi je neophodan poseban termin da označim sekundarni, odloženi kvalitet mog srodstva sa vremenom i mestom koje nikada zaista nisam iskusila ili videla, ali koji su dovoljno živopisni tako da ih se sećam. Posredovana tuđim pričama, slikama i ponašanjima među kojima sam odrastala, nikada se te slike nisu sklopile u kompletnu, linearnu priču. Njihova moć da zasene moju ličnu memoriju proizilaze upravo iz slojeva... 1, kaže Merian Hrš u njenom pisanju o postmemoriji. R azmišljajući o tom pojmu pitam se često čije su slike nekog događaja ako se nekom Ja nije desio, već ih to Ja usvaja posredno preko tuđih priča, slika, sećanja, svedočenja, tekstova, usred kojih Ja izranja i postaje? Rad Stefane Savić, Polka, svedoči ovu nestabilnu granicu u postajanju bliskog Ja i pruža mogući odgovor na dato pitanje. Događaj o Polki Nedeljković govori o intimnom porodičnom prekidu, o smrti jedne mlade žene, izazvane greškom provincijskog, konzervativnog, patrijahalnog, društvenog poretka tokom pedesetih godina u centralnoj Srbiji: Došla je u Kraljevo i tu je našla posao, upoznala se sa čovekom koga je zavolela, rekla da će se udati za njega. Međutim ona je u tom međuvremenu ostala u drugom stanju. I nije smela da kaže ni ocu ni majci, nikome, jer mi smo patrijahalno vaspitani, u to vreme nije toga bilo...ako ne bude devojka vraća je kod roditelja, jednostavno istera je napolje... Svadba je bila ugovorena, ali saznala je da je on u braku, da ima ženu i dvoje dece. I onda je ona izvršila samoubistvo...ode na voz i baci se Marianne Hirsch, Leo Spitzer, Ghosts of Home. The afterlife of Czernowitz in Jewish Memory, The University of California Press, Berkeley-Losa Angeles-London, 2010, 9. 2 Audio-zapis autentičnog svedočenja Polkine rođene sestre Jele Zimonjić Veza između identifikacije sa svedočenjem primarne generacije svedoka o diskontinuitetu manjeg ili većeg inteziteta u porodičnoj hronici i našeg vlastitog osećanja našeg identiteta je, možemo reći, kompleksna i nikada dovoljno jasna per se. Tekstovi primarnih svedočenja u slučaju rada Stefane Savić Polka, koji je okružuju, koje ona posredno usvaja, međutim, unose jadan dodatni nivo teškoće. To su susreti sa drugošću slikama koji se opiru identifikaciji i normalizaciji porodične traume. Ta temeljna nemogućnost identifikacije, rada transfera, je pak paradoksalno manifestovana rastućom potrebom druge generacije svedoka (potomci onih koji su zaista videli) za identifikacijom, za prevazilaženjem i prevladavanjem porodičnog, a samim tim i ličnog diskontinuiteta. Ponavljanjem gubitka smisla, vakantnog mesta u označiteljskom lancu, rad Polka svedoči pokušaj lociranja nepremostivog jaza, mesta greške koja se dogodila u porodičnoj istoriji, kao uzroka niza neuspeha u ispisivanju nepojmljivog. Način na koji se sećamo i pamtimo obezbeđuje koordinate za konstruisanje našeg ličnog, društvenog, rodnog, kulturalnog identiteta u odnosu na postojeće slike i tekstove koje usvajamo, koji nas oblikuju i govore nam kako da pamtimo našu ličnu prošlost, kako da se ophodimo prema sadašnjosti i kako da se nadamo i očekujemo budućnost. Sećam se, jednom je neko rekao: Identitet bez pamćenja je prazan, pamćenje bez identiteta je besmisleno. _ Bojana Matejić

49 STEFANA SAVIĆ - Fotografkinja u pravom smislu te reči, s neskrivenim akcentom na ženskom rodu ove imenice, Stefana Savić ozbiljno promišlja i preispituje proces stvaranja u ovom, danas tako široko zastupljenom i olako shvaćenom mediju. Diplomirala je fotografiju na Akademiji umetnosti BK i završila master studije Teorije umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Pohađala je Akademiju za film i fotografiju (FAMU) u Pragu. Stefanina specijalnost je minimalna i kontemplativna fotografija. Izlagala je na četiri samostalne i niz grupnih izložbi u Srbiji, Sloveniji, BiH, Turskoj, Nemačkoj i Francuskoj. Trenutno radi kao urednica fotografije u specijalizovanom magazinu. Živi u Beogradu. Njeni radovi dostupni su na [Goran Gocić]

50 - 48 -

51 Polka lambda print 110 x 76 cm s. 48 Polka lambda print 76 x 110 cm

52 lvan Petrovic Zgrada # novembar decembar Muzej je kolosalno ogledalo u kome se čovek ogleda u svim svojim licima, da bi se našao doslovno zavodljiv i prepustio zanosu koji zagovaraju svi umetnički časopisi. 1 Ž. Bataj U metnička praksa Ivana Petrovića proističe iz višeznačnog i veoma posvećenog istraživanja fotografskog medija. Sa pozicije umetnika/autora njegovo bavljenje okrenuto je arhivskoj funkciji fotografije i njenom dokumentarnom karakteru, te strategijama koje arhivsku fotografiju kao neumetnički predmet prevode u izložbeni kontekst (a time i u svet umetnosti 2 ), dajući im tako status umetničkog artefakta. 3 U ovom smislu, njegova pozicija je dvostruko autorska on stvara i odabira fotografije ili ih pronalazi i selektuje, u oba slučaja kreirajući serije fotografija koje tokom procesa selekcije, a zatim i u određenoj izložbenoj situaciji bivaju dalje rekontekstualizovane. Sa druge strane, Ivan Petrović posvećen je istraživanju i artikulaciji društvene funkcije i istorijskog razvoja i značaja fotografije u lokalnim okolnostima. Podjednako kao i prirodom fotografskog medija, on razmatra delovanje, funkciju i razvoj fotografije i njenog statusa u socijalnom i institucionalno-umetničkom kontekstu, postavljajući ovim segmentom svoga delovanja pitanje o ulozi i značaju fotografije u uslovima (dis)kontinuiteta kulturnog nasleđa. 4 Prva autorska i druga kustosko-istoričarsko-antropološka pozicija sa koje Ivan Petrović nastupa kao fotograf ne mogu se odvojiti budući da zajedno čine glavnu liniju kojom se razvija umetnikovo razmišljanje i delovanje u okviru heterogenog polja fotografije u kontekstu njene prošlosti i savremenosti. Bez uvida u navedene pozicije nije moguće započeti interpretaciju Petrovićevih najnovijih fotografskih elaboracija. Juna godine Ivan Petrović angažovan je da za potrebe časopisa Forum dokumentuje tada započetu rekonstrukciju 1 Žorž Bataj,,,Muzej, Savremena umetnost i muzej. Kritika političke ekonomije umetnosti, ur. J. Stojanović, Muzej savremene umetnosti, Beograd 2013, Svet umetnosti ovde se odnosi na pojam Artworld koji Arthur C. Danto uvodi dajući jednu od prvih definicija intitucije umetnosti. Više u: Arthur C. Danto,,,The Artworld, The Journal of Philosophy, Vol. 61, Issue 19, 1964, O ovom segmentu umetničke prakse Ivana Petrovića više u: Mihailo Vasiljević, Dokumenti iz arhive Ivana Petrovića, Godišnji katalog Salon Muzeja savremene umetnosti, ur. Dejan Sretenović, Muzej savremene umetnosti, Beograd O delovanju Ivana Petrovića u ovom polju više u: Ivan Petrović, Arhiv fotografskih radnji, Zbornik stučnog skupa Fotodokumenti Požega, ur. S. Petrović Varagić, M. Karić, Nezavisni filmski centar Filmart, Požega 2013, 65-87; Maida Gruden, ФОТО, Ivan Petrović, (kat.), Dom kulture Studentski grad, Beograd, zgrade Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Sticajem različitih okolnosti, njegov fotografski rad u vezi sa ovom zgradom nastavlja se sa prekidima do septembra godine, 5 prevazilazeći prvobitno naručenu dokumentacijsku intenciju, a razvijajući se u samostalni umetnički projekat. Tokom ovog višegodišnjeg projekta autor prepoznaje tri faze u okviru kojih se pristup snimanju rekonstrukcije zgrade Muzeja gradativno kontekstualizuje: 1) Nastanak rada/serije fotografije Rekonstrukcija koji prikazuje scene i detalje nastale iz interakcije građevinskih radnika i muzejskog gradilišta uz nekoliko prikaza muzejskog enterijera u rekonstrukciji; 2) Poništavanje prve konstitutivno-reprezentacijske faze simboličnim aktom poništavanja radova iz serije Rekonstrukcija nastupom u okviru akcije/ne-izložbe Šta se dogodilo sa Muzejem savremene umetnosti? tokom leta godine kada jedan od radova, sa intencijom suspendovanog nereprezentacijskog sadržaja, u formi foto-tapeta biva izložen u muzejskoj zgradi koja je još uvek u stanju rekonstrukcije; 3) Otklon od problematizacije društveno-institucionalnog značenja i značaja Muzeja savremene umetnosti i okretanje estetskim karakteristikama njegovog enterijera sagledanim iz pozicije subjekvitnog doživljaja ovog specifičnog modernističkog ambijenta. 6 Serija fotografija Zgrada nastaje u poslednjoj fazi Petrovićevog bavljenja muzejskim prostorom, time zaključujući njegovo intenzivno fotografsko promišljanje Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Fotografije koje pripadaju ovoj seriji nastale su upotrebom analogne srednje formatne fotografske kamere u uslovima noćnog snimanja eneterijera i eksterijera zgrade uz veštačko osvetljenje koje se nalazilo u muzejskom dvorištu. Svaki snimak nastajao je u dugoj ekspoziciji, pojedini snimci u vremenskom intervalu i do 45 minuta, tako provocirajući sceničnu atmosferu u fotografskim prikazima enterijera zgrade u noćnom ambijentu. Fotografije koje je autor izabrao da budu izložene u Gradskoj galeriji u Požegi izrađene su u velikim formatima i raspoređene prilagođeno zadatom galerijskom prostoru. 5 Svoja iskustva tokom godina fotografskog rada u zgradi Muzeja savremene umetnosti detaljno opisuje umetnik u tekstu:,,neka razmišljanja o radovima Rekonstrukcija i Zgrada, nastalom namenski povodom izložbe Zgrada u Gradskoj galeriji u Požegi. 6 Uporedi sa: Ivan Petrović, Op. cit

53 IVAN PETROVIĆ (1973, Kruševac), diplomirao je na Akademiji umetnosti Braća Karić u Beogradu godine, odsek fotografije. Fotograf / vizuelni umetnik. Izlagao je na brojnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Osnivač je i urednik Centra za fotografiju (zajedno sa Mihailom Vasiljevićem) nezavisnog udruženja osnovanog u Beogradu godine koje se bavi istraživanjem, proučavanjem i promovisanjem fotografije. Inicijator je i urednik Foto foruma (u okviru likovnog programa Doma kulture Studentski grad u Beogradu, 2010/2011) - ciklus razgovora sa fotografima i umetnicima na kojma se prezentuje i promoviše domaća savremena fotografska produkcija. Osim fotografije koja mu predstavlja osnovnu oblast delovanja i rada (umetnička, istraživačka, pedagoška) bavi se i kratkom formom dokumentarnog filma i videom. Dobitnik je nagrade Dimitrije Bašičević Mangelos godine i stipendije KulturKontakt u Beču za godinu. Iako monumentalne, kako u svojoj fizičkoj, tako i u estetskoj pojavnosti i doživljaju koji emituju, fotografije iz serije Zgrada ne pretenduju na reprezentacijski karakter. Ne samo na osnovu navedenih faza fotografskog snimanja ovog prostora koje precizno prepoznaje i skicira Ivan Petrović, već i na osnovu odabira nedovoljno određenog termina zgrada da označi ovaj skup fotografskih radova koji za predmet bavljenja imaju veoma specifičnu zgradu Muzeja savremene umetnosti, ističe se dilema iz koje se gradi data serija fotografija: Na koji način i da li uopšte predstaviti prostor lišen svoje funkcije, odnosno identiteta? Odgovor na ovaj problem Petrović nalazi u oslobađanju od dokumentarnog pristupa fotografskom beleženju zgrade, kao i prevazilaženju potrebe da odgovori na lokalne okolnosti koje Muzej savremene umetnosti kao instituciju brišu iz domena javnog društvenog i kulturnog značaja. Primarno zaokupljen vizuelnim jezikom arhitekture spoljašnjosti i unutrašnjosti muzejske zgrade bez ljudskog prisustva on se okreće otkrivanju privatnog, subjektivnog odnosa prema zgradi koju je već iz više različitih,,,objektivnijih pozicija upoznao. U gotovo intimnoj situaciji otkrivanja ovog prostora tokom noći - posrednim putem preko fotografske kamere i neposredno kroz niz mini performansa koje umetnik izvodi dok se proces ekspozicije uporedo razvija - nastaju fotografske elaboracije koje u izrazito estetizovanim prizorima sažimaju umetnikov doživljaj ovog prostora. Svesno odbacujući pomenuta značenja vezana za dati prostor, a time i angažovani pristup u intenciji fotografskog snimanja muzejske zgrade, ovakav postupak nastanka fotografija koje pripadaju seriji Zgrada istovremeno funkcioniše i kao uživanje u autorskom činu stvaranja samodovoljni akt koji se odvija između fotografskog objekta-zgrade i subjekta-autora, a koji do sada nije dominantno prisutan u praksi Ivana Petrovića. 7 Nadovezujući se na prethodnu interpretaciju Petrovićevog 7 Pojam uživanja ovde se preuzima iz teorije psihoanalize Žaka Lakana i njegove interpretacije u pojmu narcisizma autorstva koji uvodi istoričar umetnosti Bradford R. Collins u: Bradford R. Collins,,,The Dialectics of Desire, the Narcissism of Authorship: A Male Interpretation of the Psychological Origins of Manet s Bar, 12 Views of Manet s Bar, ed. B. R. Collins, Princeton University Press, New Jersey 1996, rada Mihaila Vasiljevića koja prepoznaje dokumentarni manir njegove fotografske pozicije u kojoj iako dokumenti njegovog vizuelnog iskustva, predstavljene fotografije specifičnim činom izbora postaju nestalan medij njegove arhive 8, seriju fotografija Zgrada trebalo bi tretirati i kao jedan privatni arhiv u nastajanju. Predmet njegovog arhiviranja nije fiksiran, već proističe iz događaja koji su se odvijali u zgradi Muzeja savremene umetnosti. Budući da nije reprezentacijski u svojoj intenciji, ovaj arhiv za cilj nema skladištenje znanja niti sakupljanje celovitih istorijskih dokumenata on prenosi i prosleđuje iskustvo prostora koje je u prvoj liniji intimno iskustvo Ivana Petrovića, a koje daljim izlaganjem u galeriji postaje temporalno svedočanstvo iz prošlosti koja u sebe projektuje nemogućnost ispunjenja namene ove zgrade suspendovanog identiteta svodeći je na nivo zaboravljene/potisnute slike. Otkrivanjem prostora zgrade kroz fotografski proces stvaranja njegovih slika Petrović ne samo da zgradi omogućava vizuelnu prisutnost u javnom prostoru iz koga je istisnuta, već i muzejsku zgradu kao mesto suspendovanog identiteta transformiše u prostor imaginacije koji nudi nove načine razmišljanja i naracija o prošlosti nagoveštenih u relacijama koje se u ovom ispražnjenom i zapuštenom, monumentalnom i sablasnom, lepom i strašnom 9 prostoru neometeno ostvaruju i u sadašnjosti. _ Ana Bogdanović 8 Mihailo Vasiljević, Op. cit. 9 Opisi zgrade su preuzeti iz ranije citiranog umetnikovog teksta

54 - 52 -

55 - 53 -

56

57 Dodatni termini

58 Novi novi val Omladinski aktivizam i popularna kultura 30 godina kasnije ( ) februar Academica, Beograd N ovi talas (Novi val u Hrvatskoj, Sloveniji i BiH) u muzici je u Jugoslaviji trajao od do godine, a šire se može smatrati poslednjim autentičnim kulturnim pokretom koji je nastao u zajedničkoj jugoslovenskoj javnoj sferi, i koji se razvio na geografskom prostoru koji se danas sve više ponovo naziva Jugosferom (kovanica britanskog novinara Tima Džude Tim Judah). Njega je stvorila prva generacija mladih ljudi koja je bila ne samo medijski svesna, već i spremna da mrežu omladinskih i studentskih institucija prisvoji i iskoristi u pokušaju promene i kulturne i medijske paradigme. Studentski i omladinski kulturni centri, časopisi, radio, kao i mnoštvo manifestacija koje su podrazumevale učešće omladine i studenata, omogućili su stvaranje specifične omladinske kulturne sfere, kakva ranije u Jugoslaviji nije postojala. Naime, sve do sredine sedamdesetih omladina je bila samo konzument, a ne aktivni stvaralac trendova u oblasti kulture, i to u veoma širokom rasponu od visoke, elitne kulture do kulture svakodnevnog življenja. Omladinska kultura se razvija na marginama, a aktivnu ulogu preuzima posle sloma studentske pobune godine. Novu generaciju buntovnika stasalu nakon tog događaja više ne zanimaju postojeći modeli dominantne kulture, socijalističke ili građanske, niti su joj bliski disidentski kulturni obrasci. Samoorganizovano i bez straha od improvizovanja oni prisvajaju mrežu omladinskih i studentskih institucija i stvaraju autonomnu kulturnu sferu jasno povlačeći granice spram drugih kulturnih obrazaca. Nova umetnost, nova popularna muzika, novi načini ponašanja, oblačenja, odnošenja prema prošlosti i mainstream kulturi tog vremena, filmska i televizijska produkcija, koncerti i omladinski festivali, performans, produkcija pozorišnih predstava i drugih javnih događaja, i uopšte nova slika o svetu u kome je sve to nastajalo, omogućili su da novi talas bude ne samo jedan od mnogih talasa u kulturi tog vremena. On je, naime, promenio kulturne navike, doveo društvo do novog tipa medijske svesti, i stvorio nove društvene elite, koje deluju sve do danas. Novi garažni i školski bendovi danas ponovo izvode hitove novog talasa i stvaraju muziku inspirisanu tim vremenom i tim duhom. Smatramo da i danas, u vreme masmedija, promenjene kulturne paradigme, virtuelnih socijalnih mreža omladina opet može biti akter, ne samo konzument i pasivni posmatrač. Verujemo da je i danas na iskustvu novog talasa/ novog vala u Jugoslaviji osamdesetih moguće praviti nove omladinske i umetničke prakse zemalja Zapadnog Balkana, koje bi doprinele kulturnoj integraciji i samog regiona. Otuda, pitali smo mlade dizajnere iz regiona da odgovore na pitanja: Šta je novi val danas? Šta bi nova omladinska radna akcija danas podrazumevala? Neki od najupečatljivijih odgovora su integrisani u ovu izložbu. Dokumentaristički deo čine radovi i dokumentacija iz ovog perioda koji su preuzeti iz Muzeja istorije Jugoslavije u Beogradu. _ Academica (Aleksandar Đerić / Stevan Vuković). Ja sam odrastao uz ratne filmove u boji uz česte tučnjave u školi uz narodne pjesme pune boli Ja sam stvarno sretno dijete Ja sam odrastao uz predivne vojne parade uz studenske demonstracije izgubio sam sliku iz legitimacije Ja sam odrastao uz ratne filmove u boji uz česte tučnjave u školi uz narodne pjesme pune boli Sretno dijete (Prljavo kazalište, 1979)

59 - 57 -

60 Studio S Delotvorni preobražaj. Novi život prostora april Usvojstvu аutorskog timа rаdnog аteljeа Studio S autori su projektovаli i izveli brojne objekte i enterijere. Iz nizа od sedam nagrađenih arhitektonskobanističkih konkursnih radova za trgove u Srbiji izdvаjа se realizovani projekаt centrаlnog grаdskog trgа u Požegi, nа osnovu prvonаgrаđenog konkursnog rešenjа iz godine. Izložbа Delotvorni preobrаžаj novi život prostorа obuhvata izbor iz višegodišnjeg zаjedničkog rаdа, kroz više stvaralačkih fаzа i u različitim oblаstimа аrhitekture. Sferu zajedničkog interesovanja ravnomerno su činili urbаnizаm, projektovаnje objekаtа i enterijeri. Neke od objekаtа uspeli su dа reаlizuju kаo totаl dizajn. Izložbom su, kroz presek dosadašnjeg rаdа, prikаzаnа ostvаrenjа kojа sаžimаju funkcionаlne i oblikovne vrednosti. Posebnа pаžnjа je posvećenа rekonstruisаnim prostorima kojimа se аutori bаve dugi niz godinа nа već prepoznаtljiv nаčin

61 DRAGANA STEVANOVIĆ, rođ. Perišić (Požegа, 1966) diplomirаlа je nа Arhitektonskom fakultetu Univerzitetа u Beogrаdu kod prof. dr Milorаdа Ribаrа. Projektovаnjem se bаvi od godine. Člаn ULUPUDS-а. U stаsusu sаmostаlnog umetnikа od godine. - OLIVER STANKOVIĆ (Krаljevo, 1952) diplomirаo je nа Arhitektonskom fаkultetu Univerzitetа u Beogrаdu kod prof. аrh. Milana Lojаnice. Aktivno se bаvi projektovаnjem od godine. Član ULUPUDS-а. U stаsusu sаmostаlnog umetnikа od god. - Zаjedno su osnovаli rаdni аtelje STUDIO S godine. Do sаdа su se četiri putа nаlаzili nа NIN-ovoj listi nаjboljih realizovanih аrhitektonskih delа. Četvorostruki su dobitnici Godišnje n аgrаde Udruženjа primenjenih umetnikа i dizаjnerа Srbije zа stvаrаlаčke rezultаte. Zа izvedene enterijere nаgrаđeni su nаgrаdаmа Mаjske izložbe ULUPUDS-а Aleksаndаr Šаletić i Sа lonа аrhitekture

62 Enterijer poslovnog prostora Ratko Mitrović Dedinje Beograd projekat i realizacija god

63 - 61 -

64 Kopca maj Autor: Miodrag Krkobabić Učesnici: Marija Đurović, Ljubica llić, Marko Miletić Olja Savićević, Natalija Stanić, David Suba Projekаt Kopča je osmišljen dа bude korаk dаlje od Izložbe strukiranih umetnika, kojа se, nа inicijаtivu profesorа Miodraga Krkobаbićа, kаo deo ispitа studenata završne godine Likovne kulture, nа predmetimа Transponovanje i Kreаtivno izrаžаvаnje (Visoke škole likovnih i primenjenih umetnosti, Beogrаd), održаvа u javnom prostoru, izvаn zаštićenih okvirа škole, što predstаvljа i zаvršni čin osamostaljivanja, аli i promovisаnjа novih kolegа koji se na tаj način uvode nа umetničku scenu. Kopča je projekаt koji okupljа sаdаšnje i bivše studente koji se bаve umetničkom prаksom, i inicirа stvаrаnje alimniinkumabatora Struk mestа okupljаnjа i rаzmene informаcijа, namenjenog bivšim, sаdаšnjim i budućim studentimа VŠLPUSS u Beogrаdu kаo i sаrаdnicimа, prijateljima i ostаloj zainteresovanoj jаvnosti. Nа tаj nаčin se može steći uvid u progrаm i аktivnosti studenаtа zаvršne godine Likovne kul- ture na predmetimа Trаnsponovаnje i Kreаtivno izrаžаvаnje kod profesorа Miodraga Krkobаbićа, prаtiti i podržаvаti njihov rad po zаvršetku studijа i učestvovаti u stvаrаnju aluminkubаtorа Struk koji će se bаviti vаnnаstаvnim aktivnostima i sаrаdnjom sа institucijаmа kroz projekte. Ovаkvim projektimа povezivаnjа škole sа gаlerijаmа, nezavisnim institucijаmа i ostаlim znаčаjnim činiocimа umetničke scene, kаo i uspostavljanjem pаrtnerskih odnosа sа drugim relevаntnim institucijama u zemlji i inostrаnstvu (npr. Hochschule fur Kunste, Bremen) Visokа škola likovnih i primenjenih umetnosti preuzimа nа sebe ulogu liderа u razvoju strukovnih specijаlističkih progrаmа i obezbeđuje svojim studentimа kompetencije potrebne zа sаvremenu likovnu praksu

65 Marija Đurović / Ljubica Ilić

66 Marko Miletić / Natalija Stanić

67 Olja Savićević / David Suba

68 Original Budimka septembar Kada su neki ljudi sa vizijom krajem četrdesetih godina prošlog veka okupljeni oko poduhvata kako da naprave prehrambenu fabriku, pravili planove kako da osvoje vodeće mesto u tadašnjoj državi Jugoslaviji, od Triglava do Đevđelije, retko ko je verovao da će se ta njihova vizija i ostvariti. Međutim, snaga vizije bila je toliko jaka da je Budimka to i ostala, a i danas posle sedamdeset godina jedan je od vodećih proizvođača na ovim prostorima. Budimka se razvijala i postajala sve moćnija. Od godine počinju problemi koji su po ubeđenju mnogih završeni privatizacijom. Međutim tu su nastali još veći problemi i godine fabrika je vraćena u državno vlasništvo i danas je u procesu restrukturiranja. Ovo je izložba o životu fabrike Budimka. I zgradnja Budimke je počela na ruševinama magacina za šećer odmah posle završetka Drugog svetskog rata, da bi ubrzo posle realizacije prvog petogodišnjeg plana krenula sa montiranjem prvih industrijskih postrojenja za prerađivačke kapacitete. Osnovana je godine kao fabrika za preradu voća i povrća, a osnovni proizvodi bili su marmelada, džemovi i kompoti. U međuvremenu razvila se u modernu fabriku sa širokim asortimanom proizvoda prilagođenih zahtevima tržišta. Izgradnjom novih i proširenjem i modernizacijom postojećih pogona u Požegi, zatim integracijom sa drugim fabrikama za preradu voća i povrća i zemljoradničkim zadrugama Budimka je znatno proširila kapacitete i asortiman proizvoda. Za poljoprivredu regiona Budimka oduvek ima izuzetan značaj, u velikoj meri je uticala na proizvodnu orijentaciju i omogućavala individualnim poljoprivrednim proizvođačima robnu proizvodnju najrentabilnijih i najviše traženih proizvoda. U velikoj bivšoj zajedničkoj državi, Jugoslaviji, Budimka je učestvovala sa oko 15% u celokupnoj jugoslovenskoj konzervnoj industriji hrane, i time bila u rangu evropskih konzervnih fabrika srednjeg kapaciteta. Tržištu Jugoslavije, ali i SR Nemačke, Francuske, Velike Britanije, SAD-a, Kanade, Italije, Holandije, Švajcarske, SSSR-a i brojnih drugih zemalja sveta, Budimka je bila poznata po svojim proizvodima

69 F izički obim proizvodnje Budimke u godinama njenog najboljeg poslovanja iznosio je tona proizvoda godišnje. Tada je Budimka upošljavala preko 2000 radnika, ali kada se uzme u obzir proizvodnja sirovina za potrebe Budimke moglo bi se konstatovati da je u tom periodu za Budimku radilo oko ljudi. Zbog velikog obima i raznovrsnosti proizvodnje Budimka je sarađivala sa nizom proizvodnih i prerađivačkih organizacija u Jugoslaviji (na teritoriji Crne Gore, Makedonije, Bosne, Vojvodine i Kosova). Za plasman robe u zemlji, kombinat je imao razgranatu prodajnu mrežu 16 trgovačkih predstavnika, a i Beogradu, Zagrebu, Rijeci i Sarajevu Budimka je imala svoja stovarišta. 40 godina star i 40 metara visok, prvi jedini i poslednji zidani fabrički dimnjak u Požegi srušen je da bi ustupio mesto modernim fabriričkim halama u krugu fabrike Budimka. Dimnjak je imao zapreminu od 120 kubnih metara, a bio je sagrađen od komada silikatne opeke. Rušenje dimnjaka je izvela ekipa minera Fabrike kreča i kamena Jelen Do. (izvor: tekst novinara Milana Pavlovića Srušen simbol, Politika Ekspres, godine) čuveni Budimčin dimnjak, simbol prosperiteta Požege i stremljenja ka visinama. Godinama po izgradnji i puštanju u rad (Prvi petogodišnji plan), 29. novembra godine, iz ovog dimnjaka svakodnevno je kuljao dim. Što više dima, to više para, berićeta i zarade u Požegi beše govorahu u to vreme Požežani i radnici Budimke. Godine prolaze Budimka posustaje. Osamdesetih godina pristupa se njenoj rekonstrukciji i modernizaciji. Zarad modernizacije, poruši se i njen i požeški simbol. Budimčin dimnjak, koga davne i godine ozida čuveni zidarski majstor Dragić Bolović sa sinovima i pomoćnicima. Taj događaj, stari radnici Budimke i svi Požežani primiše teško, sa setom u duši. Danas, sa puno nostalgije i gneva osećamo, da je rušenjem dimnjaka simbola, Budimka teško ranjena. Te teške Budimčine rane leče se i dan-danas (citat: Milovan Ž. Stojković / dr Nikola Bajić Požežani (o) svom zavičaju, Izdavačka radionica Svitak, Požega 2010)

70 - 68 -

71 - 69 -

72 Muzej objekata 23. novembar Kiosk, Beograd Muzej objekata je nastao kao inicijativa da se sakupe, sačuvaju i objedinjeno prikažu lična sećanja građana Srbije na period 90-ih godina kada je državom dominirao režim Slobodana Miloševića. Predmeti, zapisi, audio i video fajlovi, fotografije, izjave, dokumenti i drugi tragovi prošlosti predstavljaće osnovu muzejske kolekcije koja će se kontinuirano uvećavati budućim donacijama građana. Ideja za ovakav muzej potiče od potrebe da se proces sagledavanja i razumevanja nedavne istorije dopuni svedočanstvima pojedinaca, pričama iz svakodnevnog života i ličnim iskustvima građana čiji je život bio oblikovan političkim dešavanjima 90-ih. Ratovi, inflacija, sankcije, protesti, nemiri činili su svakodnevicu miliona građana Srbije tokom čitave jedne decenije. Danas, deset godina nakon demokratskih promena u državi, ovaj period i dalje je nedovoljno obrađen i jasno pozicioniran u sagledavanjima istorijskog razvoja društva u Srbiji, i to kako na državnom tako i na ličnom nivou. Imajući to u vidu, muzej ima za cilj da otvori još jednu moguću platformu koja će, kroz direktno učešće građana u njenoj izgradnji, omogućiti pristup potpuno jedinstvenom materijalu od značaja za razumevanje ovog perioda iz potnpuno novog ugla

73 - 71 -

74 Kultura u protestu 27. decembar januar Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) realizovala je u toku oktobra i novembra godine kampanju Kultura u protestu u gradovima širom Srbije - u vidu programa 12 organizacija kampanja Kultura u protestu je preispitivala poziciju i ulogu nezavisnih umetnika i radnika u kulturi i umetnosti, uz kritički osvrt na aktuelnu situaciju i marginalizaciju savremene umetničke produkcije. U Gradskoj galeriji Požega predstavljeno je nekoliko projekata članica Asocijacije NKSS: Šok kofer MMC Led art, Novi Sad Zidne novine - Kreativno usmereno rešavanje situacije (KURS), Beograd Afirmativni provincijski čas - Kulturni centar Lift, Čačak SOS - Teatar Mimart i SEEcult.org, Beograd Dom vojske = Dom kulture? - Ministarstvo prostora, Beograd Ostrvo cveća - Plavo pozorište, Beograd Dobar dan, Banjice! (Art Fora /ART 4A) - BAZAART Beograd

75 - 73 -

76

77