ФОТОГРАФИЈЕ МИЛАНА ЈОВАНОВИЋА ( ) У ФОНДУ ФОТОДОКУМЕНАТА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ

Transcription

1 ФОТОГРАФИЈЕ МИЛАНА ЈОВАНОВИЋА ( ) У ФОНДУ ФОТОДОКУМЕНАТА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ Маша Милорадовић Народна библиотека Србије, Београд УДК: 77:929 Јовановић М :026.06(497.11) Сажетак Поводом 150 година од рођења једног од најбољих српских фотографа, двoрског фотографа Милана Јовановића, представљен је један мали део ње говог опуса онај који се чува у оквиру збирке фотографија Народне библиотеке Србије. При мерци Јовановићевих фотографија стизали су у збирку током дужег временског периода, поклоном и откупом, углавном спорадично и никада нису чинили посебну и заокружену колекцију. За ову прилику, његове фотографије су издвојене из опште збирке и представљене су по редоследу њиховог настанка. У већем или мањем броју, приказани су примерци из сва три периода Јовановићевог ства ралаштва. Највећу тематску групу, што је логично и очекивано, чини портретна фотографија. Посебно је описан албум посвећен граду Смедереву, који је, уједно, и једини Јовановићев албум у овој збирци. Неопходна пажња посвећена је и опреми фото графија, која може да представља драгоцену помоћ приликом њиховог датирања, као и детаљима који поједине фотографије чине уникатним, а то су посвете и потписи. Највећа пажња посвећена је доку мен тарном значају појединачних примерака и њиховој информативној вредности, због које се оне и налазе у збирци фотографија Народне библиотеке Србије. Кључне речи: посебне библиотечке збирке, фото графије, Милан Јовановић

2 Маша Милорадовић Фонд фотодокумената чува се у Народној библиотеци Србије у оквиру Одељења посебних фондова. Организован је у три збирке: збирку фотографија, збирку разгледница, збирку албума фотографија. Збирке обухватају период од појаве првих фотографија (првa половинa 19. века) до 21. века. Највреднији део представља колекција српске фотографије 19. века у којој су сакупљени радови већине, у то време активних фотографа, који су имали атељее у Београду и широм Србије Анастаса Јовановића, Николе Штокмана, Флоријана Гантенбајна, Анастаса Стојановића, Панте Христића, Лазара Лецтера, Леополда Кенига, Милана Јовановића, Ф. Регецког и многих других. Фотографије потекле из атељеа Милана Јовановића налазе се у збиркама Музеја примењених уметности, Историјског музеја Србије, Музеја града Београда, Библиотеке САНУ, Архиву Србије и по многим при ватним колекцијама и породичним збиркама. Познат по звању дворског фотографа, Милан Јовановић је после нешто више од две и по деценије рада оставио обиље фотографија, од којих је знатно мањи број њих до данас нашао пут до музејских и колекционарских збирки. У Фонду фотодокумената Народне библиотеке Србије налази се близу стотину јединица грађе потекле из атељеа Милана Јовановића, од којих су најбројније фотографије, а ту су и неколико разгледница приписаних овом аутору и један фото-албум. Милан Јовановић потиче из породице вршачког фотографа Стевана Јовановића; брат је сликара Паје Јовановића и вајара и сликара Светислава Јовановића. Породичну склоност ка уметности потврђују и чињенице да је Миланов син Душан био вајар а унука Софија Соја Јовановић позоришна и филмска редитељка. После изучавања фотографског заната у очевом атељеу, школовања у Аустрији, Немачкој и Француској, Милан Јовановић је стигао у Београд крајем или почетком године. Оженио се Даринком Хаџи Костић, а занимљив је податак да му је венчани кум био Бранислав Нушић. 1 Први атеље Јовановић је имао на Позоришном тргу (Тргу Републике), а потом на Обилићевом венцу. Као већ истакнути мајстор свога заната, по пројекту архитекте Милана Антоновића, подиже први наменски грађен фотографски атеље у Београду, у улици Краља Милана, карактеристичан по стакленој кровној конструкцији. На истом плацу, неколико година касније, подигнут је биоскоп, нашим савременицима познат као Звезда. Из разних извора сазнаје се да је атеље Милана Јовановића имао ученике, међу којима је био и Риста Марјановић, 2 вероватно најпознатији српски ратни фото-репортер. Забележено је и да је Јовановић био један је од утемељивача Српског фотографског удружења. Почетком рата, 1914, напустио је Београд, прешао Албанију, стигао у Бизерту, и преко Фиренце и Француске вратио се у земљу године. Као фотограф био је активан још годину или две. Умро је у дубокој старости у марту године. * * * Дуже време дело Милана Јовановића није оку - пирало пажњу истраживача. Иако је био уважаван и цењен од стране својих савременика као један од најистакнутијих представника своје делатности, деценијама после његове смрти деловало је да 1 Најисцрпнији биографски подаци у: Горан Малић, Милан Јовановић, фотограф (Београд: Галерија САНУ, 1997), Зборник фото-негатива Ристе Марјановића (Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда, 1973),

3 ФОТОГРАФИЈЕ МИЛАНА ЈОВАНОВИЋА ( ) У ФОНДУ ФОТОДОКУМЕНАТА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ ће Јовановићев опус остати заборављен. Један од првих радова који истиче Милана Јовановића као аутора био је текст Дивне Ђурић Замоло. 3 Посебан део своје монографије из историје фотографије у Србији посветио му је Бранибор Дебељковић, 4 док се посебним темама у оквиру Јовановићевог опуса у скорије време бавила Јелена Пераћ. 5 Тек кад је године Српска академија наука и уметности приредила велику изложбу фотографија Милана Јовановића, објављена је обимна студијска монографија Горана Малића, 6 која садржи исцрпне биографске податке и тумачење Јовановићевог опуса као дела српске примењене уметности. Нажалост, у овој монографији није публикована ниједна фотографија из збирке фотографија Наро дне библиотеке Србије. На полеђини једне фотографије (Ф 4717) штампане су медаље са Занатске изложбе у Врању 1892, 8 где је, поред фотографа Јосипа Гуелмина из Ниша, и Јовановић добио медаљу. Портрет Пере Тодоровића (Ф 570) датиран је на основу његове посвете Милутину Гарашанину, године. Име портретираних особа утврђено је код девет фотографија. У Народну библиотеку Србије, поклоном и откупом, стизало је сукцесивно, углавном појединачно, близу сто јединица грађе чији је аутор Милан Јовановић. Та грађа ће овде бити представљена по хронолошком принципу, онако како ју формално на три раздобља Јовановићев опус разврстао Г. Малић. 7 Из првог раздобља, од 1887, када је оснoван атеље у Београду, до године, када је Јовановић добио звање дворског фотографа, у збирци фотографија Народне библиотеке Србије налази се петнаест портрета. Датирани су углавном према полеђини или натпису на аверсној страни. 3 Дивна Ђурић Замоло, Сачувани лик Београда на фотогра фијама А. Јовановића, И. Громана, и М. Јовановића, Годишњак града Београда XIV (1967), Branibor Debeljković, Stara srpska fotografija (Beograd: Muzej primenjene umetnosti, 1977), Јелена Пераћ, Лик жене на фотографијама Милана Јовановића, Зборник Музеја примењене уметности 1 (2005), Горан Малић, Милан Јовановић, фотограф (Београд: Галерија САНУ, 1991). 7 Исто. Пера Тодоровић, Београд, Портрети су уобичајених формата: једанаест је у кабинет формату (11 х 7 цм), профилни портрет Бранислава Нушића (Ф 416) је у будоар формату (21 х 13 цм), један неидентификовани портрет је у променад формату (206 х 98 мм), портрет Војислава Илића (Ф 4841) израђен је у формату валери (28 х 8 Бранибор Дебељковић, Стара српска фотографија (Београд: Народна библиотека Србије, 2005),

4 Маша Милорадовић Посвета Пере Тодоровића Милутину Гарашанину 21 цм), а већ поменути портрет Пере Тодоровића има нестандардне димензије (33 х 19 цм). Портрети су готово сви у ферлауф техници, где позадина прелази од тамнијих ка светлијим тоновима према рубовима фотографије. Реквизиторијум атељеа је видљив на фотографији девојке у народној ношњи (Ф 1152), где су за декорацију коришћене облице брезе. Двојни портрет старије жене с дететом (Ф 4485) украшен је делом балустраде и осликаном позадином. Други период делатности Милана Јовановића почиње године, када он постаје српски поданик. Овенчан ордењем Таковског крста, Светог Саве и другима, добија и титулу дворског фотографа краљевског двора Обреновића. На полеђинама његових фотографија од тада се појављује краљевски грб династије Обреновић, коме се неколико година касније додаје и грб династије Петровића. Из албума Смедерево, после Жена и девојчица, Београд, Из овог периода потиче једини Јовановићев албум фотографија у збирци Народне библиотеке Србије, албум Смедерево (Аф 7). Садржи 15 фотографија димензија 24 х 30 цм на картонима 33 х 42 цм, добро очуваних, без корица и насловне стране. Реч је о неколико панорама града Смедерева, фо то графијама Смедеревске тврђаве споља и изнутра, значајних градских грађевина, као што су стара и нова црква, окружно начелство и суд, краљев виноград и болница. Последње две фотографије Саветничка улица и Душанова улица доносе атмосферу свакодневног живота у вароши Смедереву. Година издања албума није наведена, али 140

5 ФОТОГРАФИЈЕ МИЛАНА ЈОВАНОВИЋА ( ) У ФОНДУ ФОТОДОКУМЕНАТА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ је према изгледу објеката на фотографији Виноград Њ. В. Краља установљено да су снимци настали најраније 1893, а пре реконструкције објеката у винограду године. 9 Две фотографије из овог албума штампане су у календару Орао за годину, и то: Смедерево са градом Ђурђа Смедеревца и Зидине и куле Смедеревског града. 10 Као дворски фотограф, Јовановић је снимио унутрашњост краљевског дома Обреновића (Ф 791), али и екстеријере. Осим већ наведеног албума Смедерево, у НБС се чува и једна фотографија из лова Александар Обреновић у лову са свитом (Ф 4391), на чијем су паспартуу потписи свих личности које окружују младог краља: др Ђока Јовановић, Леонида Соларовић, Милојко Лешјанин, Лазар Павловић, Михаило Рашић и други. Поред неколико познатих портрета краља Милана, краљице Наталије, Александра и Драге Обреновић, који су израђивани у великом броју примерака за продају, у збирци се налазе и портрети личности из краљевог окружења. То су портрети генерала и краљевог ађутанта Лазара Павловића, генерала Михаила Рашића и Милојка Лешјанина. Као дворски фотограф црногорске династије Петровић, Јовановић је заступљен са два портрета кнегиње Јелене. На већини осталих портрета у збирци из овог периода идентификоване су личности из јавног живота Београда и Србије. Групна фотографија Лекари оште државне болнице у Београду садржи на паспартуу потписе троје лекара, као и годину Нижу се даље фотографије кабинет формата, са портретима истакнутих личности, као што су нпр. архимандрит Нићифор Дучић (Ф 4659), новинари Лаза Комарчић (Ф 465) и Радоје 9 Снежана А. Цветковић, Вила династије Обреновић у Смедереву (Смедерево: Музеј, 2012), Јовановићеве фотографије штампане су у већем броју наслова илустроване периодике, што се детаљно наводи у: Miroslav Aleksandrić, Fotografi i fotografski ateljei u Srbiji (Beograd: Foto-muzej, 2012), 96. Радојловић (Ф 457), књижевници Милован Глишић, Милорад Митровић, Лаза Костић, Марко Миљанов и Ђура Јакшић. Друго раздобље рада Милана Јовановића поклапа се са златним добом разгледница. То је период последње деценије 19. и првих година 20. века, када се бележи највећи број произведених и послатих разгледница. Наиме, појава фотографије, њена све масовнија употреба и све јефтинија израда, директно су утицали на постанак и масовну употребу разгледница. Када је реч о српским разгледницама, не сме се заобићи значај Милана Јовановића. Иако име аутора на разгледницама није штампано, сматра се да је управо Јовановић аутор прве серије београдских разгледница. 11 Такође се сматра да је први увео у употребу фотографску разгледницу. Мотиве са Јовановићевих екстеријерних снимака Београда преузимали су многи београдски издавачи разгледница. Поред разгледница са мотивом Београда, издаване су и серије портретних разгледница, на којима се могу идентификовати управо снимци начињени у атељеу у улици Краља Милана. То су много пута репродуковани портрети писаца и глумаца, који су, врло често, и једини познати портрети ових личности. Трећи период, којим се завршава рад Милана Јовановића, омеђен је променом на српском престолу и почетком Првог светског рата године. Из тог периода, када Јовановић и даље задржава титулу дворског фотографа, у збирци постоји неколико фотографија из краљевске породице Карађорђевић. Први је портрет краља Петра Првог без владарских симбола, у грађанском оделу (Ф 3497). Следи заједнички снимак краљевића Александра Карађорђевића са његовим 11 Жељко Шкаламера, Београдске разгледнице год, Годишњак града Београда, ХХХ, (1983),

6 Маша Милорадовић Поздрав из Београда, Књижарница Рајковића и Ћуковића, 190-? тадашњим васпитачем Лујом Војновићем, из се п- тем бра године (Ф 4442) и допојасни портрет престолонаследника Ђорђа Карађорђевића из године у кадетској униформи, са посветом мајору Радивоју Бојовићу (Ф 4394). Ту су портрети грађевинског инжењера и професора Велике школе Косте Стојановића (Ф 1111 и Ф 1112), председника београдске општине Косте Главинића (Ф 554), мла дог композитора Стевана Христића (Ф 514) са посветом књижару Светиславу Цвијановићу, затим, етнолога и професора Тихомира Ђорђевића (ЉДФ 132) и других. Посвете и потписи на фотографијама су детаљи које доприносе њиховом већем документарном значају и дају лични печат сваком примерку. Веома често посвете су и једини траг помоћу кога можемо дати наслов фотографији, а уз опрез, могу бити од значаја за датирање фотографија. Управо на тај начин је датиран већ поменути портрет Пере Тодоровића. Супротан пример је портрет Радивоја Бојовића, на коме је посвета исписана у Нишу, али, узимајући у обзир историјске околности, закључује се да је фотографија настала бар годину дана раније. Архимандрит Нићифор Дучић, између и године 142

7 ФОТОГРАФИЈЕ МИЛАНА ЈОВАНОВИЋА ( ) У ФОНДУ ФОТОДОКУМЕНАТА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ Посвета архимандрита Нићивор Дучића Луји Војновићу Осим помоћи при што прецизнијем датирању фотографије, посвете могу бити показатељи веза између појединаца. Сачувано је неколико фотографија посвећених Луји Војновићу од архимандрита Нићифора Дучића, Миленка Веснића, Милоша Васића. Илустративна је посвета Пере Тодоровића Милутину Гарашанину из године, која гово ри о њиховом пријатељству из времена када је Тодоровић био одбачен од своје Радикалне странке, а Гарашанин, као напредњак, више није био на власти. 12 Ови и други детаљи који се могу ишчитати са фотографија, појединачно имају малу документарну вредност, али уклопљени као каменчићи у велики мозаик, пружају представу о културном, друштвеном и политичком животу Београда и Србије на прелому векова. Фотографије о којима је у овом чланку реч, обрађене су према Међународном стандарду за опис некњижне грађе ISBD(NBM). Каталошки записи у формату COMARC налазе се у електронском каталогу Народне библиотеке Србије. Како су каталошки описи по својој суштини лишени сваке врсте исказивања валоризације или субјективности, тако је и представљање овог дела збирке фотографија сачињено без претензија да доноси вредносне судове. 12 Пера Тодоровић, Српска ствар у Старој Србији. Успомене на краља Милана, (Београд: Службени лист СРЈ, 1997), 177. Сврха овог текста је да покаже место фотографије у посебним збиркама националне библиотеке и истакне њихов информативни значај. Потпунији и поузданији закључци и вредновање рада Милана Јовановића на пољу фотографије могу бити донети само онда када његов рад буде сагледан у целини, а колекција која се налази у Фонду фотодокумената Народне библиотеке Србије тек је један његов мањи део. Поред ове институције, фотографију сакупљају, обрађују и представљају публици и музеји, архиви и друге библиотеке. Свака од тих институција има свој приступ фотографији, па ће једнима бити нагласак на уметничкој вредности, другима на документарној, трећима на технолошком аспекту итд. Потпун и целовит увид у фотографски рад Милана Јовановића, као и валоризација његовог дела, изискују увид у све сачуване примерке његових фотографија, када ће се урадити и њихова историјска контекстуализација и анализа по разним могућим аспектима. Савесна и стручна евиденција и адекватно чување његовог дела први су услови за то, а први следећи корак је упознавање стручне јавности са текућим стањем у тој области. Овај рад, утолико, нема веће претензије него да упозна зантересоване са оним делом Јовановићеве заоставштине који се чува у Народној библиотеци Србије. Литература: 1. Aleksandrić, Miroslav. Fotografi i fotografski ateljei u Srbiji Beograd: Foto-muzej, Debeljković, Branibor. Stara srpska fotografija, Beograd: Muzej primenjene umetnosti, Дебељковић, Бранибор. Стара српска фото графија. Београд: Народна библиотека Србије, Ђурић Замоло, Дивна. Сачувани лик Београда на фотографијама А. Јовановића, И. Громана, и М. Јовановића, Годишњак града Београда XIV (1967),

8 Маша Милорадовић 5. Зборник фото-негатива Ристе Марјановића. Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда, Малић, Горан. Милан Јовановић, фотограф. Београд: Галерија САНУ, Пераћ, Јелена. Лик жене на фотографијама Милана Јовановића, Зборник Музеја примењене уметности 1 (2005), Тодоровић, Пера. Српска ствар у Старој Србији. Успомене на краља Милана. Приредила Латинка Перовић. Београд: Службени лист СРЈ, Цветковић, Снежана А. Вила династије Обреновић у Смедереву. Смедерево: Музеј, Шкаламера, Жељко. Београдске разгледни це год, Годишњак града Београда ХХХ, (1983), Maša Miloradović National Library of Serbia, Belgrade Photographs by Milan Jovanović ( ) in the Collection of Photographs of the National Library of Serbia Abstract On the occasion of 150 th birth anniversary of one of the best Serbian photographers, the court photographer Milan Jovanović, a minor part of his opus the one kept in the Collection of Photographs of the National Library of Serbia has been shown. Photographs by Milan Jovanović had been arrived successively in the collection, both as presents or purchases, and have never represented a collection on its own. For this occasion, his photographs have been drawn from the general collection and presented in a chronological order. The items from all three periods of Jovanović s work have been presented. The largest group of items is, logically and expectedly, a group of portraits. Special attention has been paid to the album dedicated to the town of Smederevo, which is the only album of photographs by Milan Jovanović in this collection. Neccessary attention was dedicated to the details of the reverse side of photographs as a valuable source for dating, as well as details that make certain items unique signatures and dedications. The documentary value of certain items has been stressed, as well as their value as a source of information, which is the reason for keeping them in the Photographic collection of the National Library of Serbia. Keywords: special library collections, photographs, Milan Jovanović 144