SANACIJA KLiZISTA "DUBOKA"

Transcription

1 SANACIJA KLiZISTA "DUBOKA" Petar MITROVIC Branko JELISAVAC PREGLEDNIRAD UDK: ( "DUBOKA") = UVOD Prema Generalnom projektu (2000) i Projektnom zadatku za Idejni projekat (2005), autoput E-763 Beograd-Juzni Jadran zapoein]e kod petlje Ostruznica, na Obilaznici Beograda, potom duz desne obale reke Save prolazi kroz Umku, Baric i Obrenovac, dalje dolinom Kolubare na jug, najkracirn pravcem ka rnoru, Slika 1. Za strucnu javnost narocito je interesantna druga deonica autoputa E-763, od Umke do Obrenovca, duzine 7,65 km, jer prolazi prostorom klizista Umka Duboko. Deonica pripada kategoriji ravnicarskobrezulikastib terena sa racunskorn brzinom od 120 km/h. Provodenje autoputa kroz ovaj prostor podrazumeva trajnu sanaciju klizista, Slozenost resavan]a ovog problema zahtevalo je opsezna interdisciplinarna istrazivanja i analize. Prvi segment deonice autoputa, duzine 1 km, km km 7+800, se odvaja od petlje Umka i puta M-19 i obodom naselja zalazi u prostor inudacione zaravni Save. Dalje ka Baricu autoput tangira desnu obalu zauzlrnajuci prostorni i nivelacioni poloza] uslovljen: kotom velike vode Save (76.90), morfologijom recnog korita, qeotehnlckirn svojstvima i sanacionim resenjirna duz klizlsta Umka-Duboko. Drugi segment deonice, dufine 2.9 km, km km , karakterise zona aktivnih klizista: Umka (km , potez 1,45 km) i Duboko (km , potez 1,45 km). Ouzina klizista uz padinu je m. Sira zona klizista zahvata oko 200 ha gradskog zernsljista sa prlblizno 500 kuca. Klizista Umka-Duboko su vrlo stara a njihov nastanak i razvoj je vezan za geolosku gradu terena i vekovnu evoluciju meandra reke Save. Prvi pisani dokumenti datiraju sa pocetka proslog veka kada je i zapocelo naseljavanje nestabilne padine u Umci. Urbanizacija se intezivirala posle drugog svetskog rata a do eskalacije procesa klizenja terena dolazi nakon uvodenja vodovoda 1967 godine. Naselje ima vodovod a nema kanalizaciju. Povrsinske i otpadne vode se nekontrolisano i usporeno slivaju i proceduju ka reci Savio Vecina infrastrukturnih, stambenih i vikend objekata imaju znacajna ostecenja a do sada se srusilo vise desetina. Brzina i velicina deformisanja terena je slozena i usko povezana sa oblicima i dubinama tela kiizista, dubinom korita Save, te rezirnorn podzemnih i povrsinskih voda. Po pravilu, najvece i najbrze deformacije prate delove priobalja gde je dubina korita Save oko 20 m. Tokom januara - aprila 2005 godine u priobalju su instrumentalno registrovana metarska vertikalna i horizontalna pomeranja terena. Inklinometrima su precizno izmerena maksimalne dubine kretanja tela klizista do 26 m. Preko sredista ovih klizista prolazi magistralni put M 19, ekonomski vrlo znacajan [er povezuje Beograd sa zapadnom Srbijom. Saobraca] preko klizista je vrlo otezan i usporen zbog velikih deformacija na kolovozu. Na pojedinim lokacijama debljina asfalta je oko 4 m. Sanacioni radovi predvideni na klizistu Umka Duboko za potrebe izgradnje autoputa Beograd - Juzni Jadran su primarni u otklanjanju glavnih uzroka i stabilizaciju priobalnog pojasa. Ovo predstavlja preduslov za sanaciju ostalih delova klizista u Umci, koji nisu predvideni ovim projektom, a za ciju sanaciju, u ovom slucaju, nebi bila potrebna veca finansijska sredstva. Dovrsenjern sanacionih radova, izrada kanalizacije i dr., naselje Umka bi postalo jedan koristan prostor u blizini Beograda, koji bi se mogao uspesno razvijati u privrednom i demografskom smislu. Ekoloski zahtevi za sanaciju klizista su vrlo bitni. Sanacijom bi se dobio stabilan prostoror za zivljenje, privredne i drustvene delatnosti. Adrese autora: Dr Petar Mitrovi6,dipl.inz.grad. Branko Jelisavac,dipl.inz.geol. Institut za puteve a.d. Beograd 46 MATERIJALII KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (46--59)

2 Slika 1. Deonice 1 i 2: Ostruinice - Umka - Obrenovac 2. REZULTATI GOTEHNICKIH ISTRAZIVANJA lstrazni prostor duzine 7,66 km je lociran, od Umke do ulaska u Baric, desnom obalom Save, duz recnoq meandra (3,95 km) a dalje kroz Baric do petlje Obrenovac sirokorn zaravni (3,71 km), Slika 2. U koridoru su zastupljena dva geomorfoloska modela terena: - aluvijalne i proluvijalne zaravni km i km (ukupno 4,76 km ) i - brezuljkaste padine Umke i Dubokog, zahva6ene procesom aktivnog i dubokog klizenja, km (ukupno 2,90 km). Cilj getehnickih istrazivania je bio da se na prostoru definisu geotehnicki modeli i svojstva terena kao pod loge za projektovanje autoputa. Na osnovu predhodnih i dopunskih istrazivanja, analizirani su: mortoloska, hidroloska, geoloska, inzenjersko geoloska, hidroqeoloska, qeotehnicka i seizmicka svojstva terena i izdvojenih sredina; prostiranje, dubina, oblik, dinamika i mehanizam kretanja tela klizista i stabilnost u prirodnim i saniranim uslovima; stabilnost trupa puta u uslovima nasipanja i usecanja, nacln i uslovi fundiranja prate6ih objekata; pozajrnista materijala i dr. Sprovedena lstrazlvanja Od predhodnih radova, realizovanih tokom , pre svega su korisceni rezultati geotehnickih istrazivania klizista Umka - Duboko za nivo generalnih i idejnih resenja provodenja autoputa Beograd Obrenovac (1981, 1991 i 1998) i podloge za regulacioni plan Umke. Rezultati tih istrazivanja, prezentirani duz sest profila su bili osnova za usmeravanje istrazivania za Idejni projekat, kojima su vrsene provere ranije utvrdenih modela klizista ali sada duz 15 geotehnickih profila terena je ugradeno 10 a 2005 ukupno 33 inklinometara. Na ovaj nacin je stvoren kontinuitet u proveri mehanizma kllzista, Takode se vodilo racuna da istrazivania radi tim koji se ovim problemom bavi od 1979 a 0 cernu svedoce i brojni strucni radovi objavljeni u zemlji i inostranstvu. Tokom 2005, na potezu klizista, su izvedena sledeca geotehnicka istrazivanja: - Detaljno inienjerskogeolosko kartiranje terena: je sprovedeno u okviru prostora povrsine 3 km 2, na podlogama 1:2500 i 1: Dopunska geodetska snimanja terena i profila: su izvedena u pojasu od puta M-19 do Save i 17 profila od vododelnice do reke Save. Pored toga snimljene su i mikrolokacije terenskih radova. - Ehosondiranje korita Save: na 40 profila izvrsio je Institut za vodoprivredu,,jaroslav Cemi" iz Beograda a u cilju utvrdivanja morfologije korita. - tstrsino busenje j kartiranje jezgra: u cilju utvrdivanja geoloske grade terena, nivoa podzemne vode, uzimanja uzoraka za laboratorijska ispitivanja i ugradnje inklinometara, izvedeno je 36 busotina, dubine do 42 m, ukupno 1191 m. - Inklinometarske konstrukcije: su ugradene u 33 busotine, dubine m, ukupno 767 m, radi osmatranja mehanizma klizenja (dubine, oblika, brzine i smera pomeranja). MATERIJALII KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (46-59) 47

3 Stika 2. Dispozicija ktizista u temenu meandra reke Save - Monitoring klizista: od januara do septembara 2005 je vrseno osmatranje inklinometara, promena nivoa vode u pijezometrima i bunarima, na oko 180 mernih mesta. lzvrsen je i pregled objekata i evidentiran stepen njihovog ostecenia. lzvrseno je i snimanje ocuvanih geodetskih repera iz Staticke penetracije (CPT): radi utvdivanja svojstava tla u priobalnom pojasa klizista Umka izvedena su tri opita, dubine do 15 m, ukupno 49 m. - Geotizick«istraZivanja: geoelektricna i refrakciono- seizrnicka merenja su uradena zbog prostornog definisanja konstrukcije terena i parametara seizmicnostl. - Laboratorijska geomehanicka ispitivanja: na 140 uzoraka tla su obuhvatila: identifikaciju, klasifikaciju, cvrstocu, stisliivost, zbijenost i nosivost. Morfologija terena svojstva Save hldraullcko-mortoloska Na istraznorn podrucju su zastupljeni zaravru I pobrda. Siroke ravnice obala Save i njenih desnih pritoka, su u rasponu kota Pobrda cine padine Rucke i Mostanice (kote ), generalnog nagiba Izmedu potoka Stepasnica i Duboko, na nejednako naseljenoj padini, promenljivog nagiba, tormirano je kliziste Umka. Vododelnicki prevoji padine, zahvacene klizistern, udaljeni su od dna Save (kota 52-57) do 1050 rn, sa visinom do 135 m. U Dubokom je kliziste sa nagibima strmijim od Umke. Vododelnica (167 m) je udaljena od dna Save (kote 52-60) do 300 m sa visinskom razlikom 115 m. Padine zahvacene klizistirna su zatalasane udolinama, uzvisenjirna i zabarenjima m-dm dimenzija. Veliki lucm pregibi, uleqnuca, istrbusenja, oziljci i pukotine su pokazatelji prostranih i dubokih klizista. Konfiguracija recnoq korita je slozena zbog izrazenoq meandriranja, racvanja kod Baricke ade i promenljivosti sirlne toka i nivelete dna. Korito, od Umke do Barica, ciju desnu - konkavnu obalu eroduje reka, je suzeno na 200 m a to je 50% od prosecne sirine korita na sirern sektoru. Sa druge strane, ono je produbljeno i do 20 rn, za razliku od prosecne dubine oko 9 m osnovnog korita, uzvodno i nizvodno. Desnoobalna inundacija nije izrazena i na vecem delu ne postoji. Pobrde desne obale direktno kontaktira sa osnovnim koritom. Stabilnost desne obale je uzrocno - posledicno povezana sa procesima u koritu Save. Nasuprot tome, leva obala je ravnlcarsa, sa kotoma terena oko 73. Zbog nivoa velikih voda Save, izgraden je levoobalni odbrambeni nasip (kota 78) koji stiti od poplava Boljevacko polje. Prostor izmedu obale i nasipa (leva inudacija), prosecne sirine 500 m, je obrastao gustom surnorn i niskom vegetacijom. 48 MATERIJALII KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (46--59)

4 Naspram Barica, recni tok se racva u dva rukavca oko Baricke ade. Desni rukavac je u pogledu propusne rnoci nesto znacajni]i u odnosu na levi. Hezirn tecenia Save (vodostaj i proticaj) je pod uticajem uspora na uscu u Dunav. Nivoi vode na uscu, dalje zavise od proticaja Dunava i rezima rada HE.Derdap". Linije nivoa vodenog ogledala Save, za karakteristicne proticaje, su sracunate na sektoru Beograd - Obrenovac za tri karakteristicna uslova na uscu: uspora, depresije i najverovatnije koincidencije Save i Dunava. Od posebne vaznosti su nivoi sa aspekta trajanja, sto je definisano krivom trajanja vodostaja na lokaciji neposredno uzvodno od projektovanih hidrotehnickih radova. Kao karakteristicni nivoi Save, znacajni projektovanje za geostaticke analize, projektovanje sanacija, melioracija i regulacionih radova u koritu Save, usvojeni su sledeci merodavni nivoi: Zl% = mnm - stoqoolsn]a velika voda Save 01 F 6511 m3/s koja nailazi na stoqodisnju veliku vodu Dunava; Zsw = 73,30 mnm - srednja velika voda orijentaciono puna osnovno korito, Osw=3000 m3/s, najverovatniji uslovi na uscu; Z«= 71,70 mnm - srednja voda, Osv=1570 m3/s, najverovatniji uslovi na uscu Zmv = 69,90 mnm Geoloska grada terena - i mala voda Save, Omv = 400 m3/s pri uslovima depresije na uscu i minimalni nivo za plovidbu. Brezuljkasta desna obala Save, od Umke do Barica, znatno se razlikuje po svojoj litostratigrafskoj gradi i geotehnickim svojstvima od zaravnjenih i niskih obala. Savremeni izgled terena u dolini reke direktno je posledica njegove morfogeneze, procesa i pojava koji su u nasern klimatskom pojasu uslovili ove razlike a koje i da Ije utlcu na vodotok i stabilnost padina duz desne obale. Dominantnu ulogu u geoloskoj gradi terena imaju panonski (marinski) sedimenti, tj. prasinasto - glinovite masivne stene: lapori (MlL), debljine preko 200 m i 2GL), laporovite gline (M 3 debnjine m. Mladi, kvartarni sedimenti cine relativno tanki pokrivac, debljine 2-15 m. Litoloski sastav i sklop kvartarnih sedimenata je posledica uslova i mesta nastajanja, tj. litogeneze: koluvijalne (ko), proluvijalne (pr), proluvijalno-aluvijalne (pr-al), aluvijalne (al) i deluvijalne (d). Na savremenu stabilnost terena i fizlcko-mehanicka svojstva zastupljenih sedimenata, te stanje i rezlrn povrsinskih i podzemnih voda, su bitno uticali qeodinarnicki procesi, koji su se do sada uzajamno preplitali: fizicko-herniisko raspadanje, erozija (recna, potocna i planarna). Posledica svega je nasatajanje i razvoj prostranih i dubokih klizista, Na poqorsanje opste stabilnosti znacajno je uticala savremena stihijska urbanizacija padinskih delova terena Umke. Koluvijalne naslage nastaju gravitacionim porneranjem stenskih masa, u nasern slucaiu klizenjem, niz padine. Pokrenuti materijali menjaju primarna strukturna, vodna i fizicko-rnehanicka svojstva. Po pravilu, debljina koluvijuma je predisponirana geoloskom granicom izmedu plasticnijih i tvrdih sredina. Osim te predisponiranosti, koja je utvrdena u zoni granice izmedu degradiranih laporovitih glina i lapora, bitno je istaci erozionl uticaj reke Save, koja konstantno podlokava nozicu padine. Iz tih razloga, na pojedinim delovima registrovanih klizista, proces je zahvatio i supstrat, tj. sveze tvrde lapore a sto je i potvrdeno terenskim radovima i osmatranjem inklinometara. Hldroqeoloska svojstva terena Zastupljene stenske mase u terenu, po svojoj hidroqeolosko] funkciji mogu se podeliti u dve hidroqeoloske grupe: kolektore i izolatore. Aluvijalni pesak, sitnozrn do prasinast, registrovan duz Baricke ade i leve obale, ima meduzrnsku poroznost i u njemu je formirana stalna izdan. Deluvijalni i lesni pokrivaci, zbog izdeljenosti prslinama, predstavljaju slabe kolektore iz kojih se sa cela i oboda padina podzemna voda proceduje ka klizistu. Te/o klizista je izdeljena pukotinama razlicite geneze, prostornog polozaja i dimenzija. Preovladuju pukotine smicanja i raspadanja. Ovakva svojstva pukotinske rnreze uslovile su da je propusnosti stenskih masa u klizistu vrlo promenljiva. lstrazivaniirna su dobijeni koeficijenti filtracije K = 4 x x 10-3 m/s i efektivne poroznosti )l = 0,07-0,18. Koluvijum ima znatno nizu vodopropusnost u horizontal nom nego vertikalnom smeru. U podini klizista su masivni lapori (M 2 3L) prakticno vodonepropusni. Podzemne vode, kao jedan od neposrednih povoda formiranja i razvoja procesa klizenja, egzistiraju u podrucju Umke - Duboko kao hidraulicki nepovezane akumu/acije podzemnih voda i to : akumulacije podzemnih voda sa slobodnim nivoom, formirane u povlati tela klizista, od povrsine terena do dubine 6-8 m. akumulacije podzemnih voda subarteskog tipa formirane u "zdrobljenim" zonama uz najdublje zone smicanja. Osnovno svojstvo rezirna podzemnih voda [e da se ona formira infiltracijom od padavina (plus infiltracijom iz vodovoda, septickih jama i kanala na podruciu Umke) i evapotranspiracijom, sa izuzetkom priobalnog pojasa uz reku Savu, gde su promene vodostaja reke osnovni taktor, formiranja rezima. Hemijskim analizama podzemnih voda na klizistu Umka utvrdena je velika ukupna mineralizacija, povecan sadrzaj S04 jona i hlorida a sto ukazuje na zagadivanje otpadnim vodama. Visoka mineralizacije ukazuje da je cirkulacija podzemnih voda u telu klizista usporena. Tokom 2005, u busotinarna i bunarima je izmeren visok nivo podzemne vode u Umci. U sredisniirn i nozicnirn delovima klizista voda je bila gotovo na povrsini i na mnogim lokacijama je difuzno isticala a sto je doprinelo inteziviranju procesa tokom proleca, Ovi podaci su posluzili za analizu uticaja podzemnih voda na proces, tj. analize stabilnosti i procene rnoqucnosti odvodnjavanja terena. MATERIJALII KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (46-59) 49

5 GeotehniCko modeliranje terena od Umke do Obrenovca Generalno posmatrano, cela trasa autoputa druge deonice se provedi pretezno nasipom duz tri karakteristicna qeotehnicka model a terena, kroz dalje obrazlaganje akcenat ce biti sarno na geotehnickom modelu 2: Model 1.- km km (1 km) duz inudacione ravni Save gde je u nanosu registrovano nedovoljno nosivo tlo, debljine do 9 m (gline muljevite i mulj); debljina nasipa je 3-8 m a autoput prati paralelna regulaciona gradevina. Model 2.- km km (2,9 km) duz obale i korita Save gde je registrovano aktivno kliziste Umka Duboko, koje isklinjava u erozionom bazisu reke. Debljina nasipa 3-23 m a autoput prati paralelna regulaciona gradevina. Ceo nestabilni potez, na osnovu istrazivanja i monitoringa, je dalje analiziran kroz mehanizme pojedinih delova (ukupno sest blokova) klizista Umka - Duboko. Model 3.- km km (3,7 km) duz sirokebarleke aluvijalne zaravni Save, debljina nasipanja 1-10m. Prvi i drugi model terena je sa qeotehnickoq aspekta nepovoljan za izgradnju a treci povoljan. Geotehnicke analize i uslovi su davani shodno definisanim modelima terena i strukturi objekata. Uzroci, mehanizmi i dinamika klizista Umka - Duboko Geneza klizista, izmedu Umke i Barica, je osim qeoloske predisponiranosti, usko povezana sa erozijom desne obale i evolucijom meandra Save. avo.klizno K1iziste Umka (1,45km): Sick A: km (850 m) Sick S:km (350 m) Sick C:km (250 m) zariste" je jedno od najvecih i najdubljih u naso] zemlji. U savremenim uslovima, dominira negativan antropogeni uticaj, stihijska urbanizacija, uvodenjem vodovoda bez pratece kanalizacije, seca surna, neodrzavan]e kanala i dr. Pored qeoloske predisponiranosti (debela degradirana laporovita glina na nagnutoj padini), osnovni uzrok nastanka, evolucije i povremenog obnavljanja procesa klizenja u Umci i Dubokom, je posledica delovanja recne erozije Save duz desne obale. ana je tu naiuza, oko 200 m a brzina Save je velika (1,80-2,00 m/sec). Sava raskvasava i podlokava desni bok korita, povecava se nagib, padina gubi oslonac i pocirue da klizi, duz blago nagnutnog kontakta izmecu vodozasicenih, plasticnih glina i tvrdih lapora u podini. Pored toga, stabilnost terena poqorsava, pogotovo u Umci, neregulisana kanalizacija i nepostojanje povrsinskoq odvodnjavanja terena. Na osnovu ukupnih rezultata geotehnickih lstrazlvarua, ukljucujuci rezultate monitoringa determinisani su mehanzmi klizenja terena na prostoru Umke i Dubokog. To je ornoqucilo da se na osnovu slicnosti mehanizama ceo nestabilni potez podeli u blokove. Pod mehanizmom klizenja pojedinih blokova se podrazumeva: prostorni oblik kliznog tela (povrsina i dubine klizenja), nacin pomeranja tela po dubini (translatorno, rotaciono, slozeno i sl. ), te smer i brzina kretanja. Izdvojeno je sest blokova, tri u Umci i tri u Dubokom, Slika 7. Trasa autoputa blokove preseca priobaljem u ukupnoj dufini 2,90 km: Kliziste Duboko(1,45 km): Sick D:km (550 m) Siok E: km (350 m) Sick F:km (550 m) - -._~/I.f3MwTeAA60KO // ',",..~~-' ~-_ _'-->-'-":C '~_,_.. '_,~~: I,. '1. "- I CnUKa 3. PejoHu3au,uja KJ7U3UWma YMKa U,ay60KO npema MexaHu3MY U auhamuu,u KnWKel-ba 50 MATERIJALII KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (46--59)

6 Kliziste Umka(kin kin 9+250) Kliziste je oblika trouglaste lepeze, duzine uz padinu 900m, sirine u nozici 1450 m, povrsne 100ha, prosecne dubine 14m, zapremine m 3 i prosecnoq nagiba 9. Do eskalacije procesa dolazi krajem Sesdesetih godina, prosloq veka, nakon uvodenja vodovoda na prostor starog klizista. Na osnovu ankete, u proteklih sto godina, pamte se 1914, 1941, 1978 i 1982 kao periodi u kojima su se desavala radikalno najveca pomeranja. Prosla godina se po velicini pomeranja mozesvrstati u te kritiene godine. K1iziste je neravnomemo urbanizovano, oko 500 kuca i pratecih objekata. Postoje6a vodovodna rrreza je Cesto u prekidu. Naselje nema pratecu kanalizaciju. Otpadne vode se direktno upustaju na povrsinu terena, u septicke jameiiiu stare bunare. Kliziste sredisnjim delom preseca magistralni put M-19 koji je jakodeformisan. Na pojedinim delovima debljina asfalta je nekoliko metara. Na povrsini terena postojeci kanali nisu u funkciji. Voda se difuzno sliva niz padinu. VeCina postojecih objekata ima primetne deformacije. U pojedinim zonama je tokom proteklih godina potpuno sruseno vise desetina objekata U periodu istrazivanja, januar - avgust 2005, u pijezometrima i u 150 kopanih bunara registrovan je izuzetno visok nivo podzemne vode, na nalvecern delu k1izista na povrsini terena. Reka Sava je u istom periodu oscilovala od male do srednje velike vode. Uzvodno, leva krilo klizista, okonturuje strmi eeoni pn '*4 Hl! :: 1\ f< :ii<'.',~...:...'...'..\.."\\... oziljak, visine do 5-25 m. Dokdesno krilo isklinjava u pojasu puta Umka - Rucka i nema izrazit skok. POvrSina terena je stepenasta i ispresecana brojnim sekundamim oziljcima visine 1-10m. Poceikorn 2005, na klizistu je ugradeno i redovno osmatrano 24 inklinometra dubine m. Na osnovu rezutata merenja i korelacije sa pet starih inklinometara (period osmatranja ( ) po mehanizmu k1izenja smo izdvojili tri bloka: A, B i C. Blok A: km (850 m) - Zahvata najnizi dec klizista, ~. blago nagnuti plato, izmedu starog diskonta, putam-19 i koma Save. Uzbrdna granica reona koso isklinjava u koritu Save (km8+650). Ispod puta M-19, blokokonturuje strmi otsek, visine 5-10 m. U zoni bloka A, duz pet gectehnickih profila (1-5) je instalirano 10 inklinometara a u njima su registrovana najdublja klizenja na celom prostoru Umke, maksimalno 26 m (Bi-10). Pomeranja se odvijaju translatomo do kontakta degradiranih laporovitih glina i Cvr'stih lapora u podini. Ukupni pomaci, U periodu mart - maj 2005, suoko6 em. Nozica k1izista isklinjava u erozionom bazisu Save. Na nizvodnim profilima (1 i 2) uz obalu reke, kliziste je zahvatilo manji dec, glinovito-muljevitog nanosa Save. U celu bloka, teren tone pa se formiraju depresije u nizu, koje sakupljaju kisnieu i otpadne vode sa uzbrdnih delova padine. Ceo prostor je potpuno vodozascen, S/ika 4. Trans/atoma {XJmeranja k1izista u B/oku A Pomeranjima su do sada prekinuta dve inklinometarske konstrukcije. Na Slici 4. prikazani su dijagarmi pomeranja tri karakteristiena inklinometra (Bi-1 0,11 i 12naprofilu 3-3). Blok B: km (350 m)-zahvata najvea dec prostora klizista Umka, u pojasu sirine m paralelno prati eeoni oziljak, od puta za Rucku do Save. Proster, izmedu puta M-19 i reke Save je najaktivniji dec k1izista na celom istrazivanom prostoru. Dubina k1izista je promenljiva, 4-21 m (Bi, i 37). Bloka B na kontaktu sa blokom A po pravilu opicava na 4-8 m. Plitka pomeranja su intezivna, oziljei eesti, visine 1-5 m, a to je razlog velikih ostecenja i rusenja stambenih objekata naovim delovima klizista, U zoni bloka B, duz osam profila je ugradeno 14 inklinometara dubine do 42 m. Pomeranja se odvijaju na kontaktu degradiranih laporovitih glina i svezih lapora. Oblik pomeranja je translatoran, lokalno i duzdvezone smicanja. ;~ i- Iu I~ -,~,-,~ :... I:: km S/ika 5. Uzbrdni BlokB najahuje nab/ok A (Bi-16 i 59) MATERIJALII KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (46-59) 51

7 Ukupni pomad u periodu mart - maj 2005 su oko 6 em. Nozica blokastnnoisklinjava ka Savi i to nadelunavecedubine korita, kota 52. U pojasu izmedu puta M-19 i reke svih sest ugradenih inklinometara su prekinuti. Tokom istffizivanja na ovompotezu je sruseno petkueaa desetak je tesko osteceno, Blok C: krn (250 m) - Zahvata krajnje, uzvodno krilo k1izista Umka. To je najmanji b1ek, duzine 200 a sirine 250 m. Obrastao je gustom sumorn i tesko pristepacan. Bokovi luenog oziljka, visine m, strmo se spustaju do Save, Cija je dubina na ovom delu 20 m. Institut za puteve je 1991, izvec jedno istffizno okno 0-3, dubine 18,6 m. Zona smicanja debljine 10 em, je na kontaktu laporovitih glinai lapora, na 10,6m. KliziSte Duboko (km kin ) Za razliku od Umke, prostor Oubokog je obrastao gustom surnorn i nenaseljen. Nozicom padine prolazi put M -19. Zauzima manji prostor, uz reku 1,45km a uz padinu do 300 m, sto iznosi oko40 ha. Sa prosecnorn dubinom 15 m, zapremina k1izista je oko m 3. Tokom 2005 na prostoru Oubokog je ugradeno 14 inklinometra, dubine do 33 m. Na osnovu morfologije, gecloske konstrukcije, rezultata merenja i koreladje sa pet starih inklinometara ( ) po mehanizmu k1izenja izdvojena su tribloka: 0, E i F. Blok D: km (550 m) - Zahvata krajnje nizvodno krilo Oubokog. Centralni profil (12) je predhodno dobro istrazen. Izvedeno je jedno okno, tri pijezometra i jedan inklinometar, Slika 6. U oknu 0-4, dubine 26 m, najdublja zona smicanja je registrovana na 25 m. Telo k1izista je izduzeno vrlo duboko i sa b1agim nagibom klizne ravni. Inklinometar iz 1992god. je oeuvan. Izmerena ukupna pomeranja za 13godina su eko4 em. Pregledom betonske podloge u oknu nisuuocene deformacije. Ove godine u priobalnom pojasu je ugradeno 4 inklinometra, dubine m. U inklinometrima Bi-23 i 27 su registrovana manja pomeranja, dokostali miruju. Generalno ceo blekpokazuje trend smirivanja. km Stika 6.Btok 0 Bioi< E: krn (350m) - Zauzima centralni dec Oubokog. Ima karakteristiean prag registrovan u okviru lapora, u zoni okna 0-2, koji razdvaja priobalni, niski povremeno plavtjeni dec k1izista i uzbrdni. Uzbrdni pojas se u eelu zavrtava subvertikalnim oziljkom visine eko 20 m. Oubina k1izista u zoni puta M-19 je eko 16,5 m, medutim na eetiri ugraeena inklinometra do sadanisuregistrovana pomeranja. Blok F: km (550 m) - Zahvata krajnji uzvodni dec Oubokog, do ulaza u Baric, Slika 7. Ovo je ujedno i najstariji dec klizista, Uzbrdno od puta M-19 mikroreljef je dobro ocuvan, dubina k1izista je 5-10m dok je nozieni dec uglavnom erodovala Sava. Na prilazu Barifu, uz obalu reke ima manjih pomeranja. Na ukupno 6 ugradenih inklinometara, dubine m,tokom osmatranja 2005nisu evidentirana pomeranja. Stika 7. B/ok F 52 MATERIJALII KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (46--59)

8 Geotehnickeanalizei preporuke za sanaciju k1izista Definitivni polozaj, oblik i struktura,.najveceq dela trase autoputa bio je uslovljen: geotehnickim svojstvima klizista Umka - Duboko i izborom konacnih mera sanacije i melioracije klizista. U sklopu toga morali su se ispostovati: merodavni nivoi reke Save, uslovi regulacij~ i prosirenja vodotoka (zavisni od plovnog puta I morfologije recnoq korita) i postojece topografije terena. Na prilazu klizistu Umka, u inudacionoj ravni, recn! nanos je nedovoljno nosiv pa je bilo neophodno sjedne strane, zbog klizista, zadrzati visoku kotu nasipa a sa druge strane, nasip ispred klizista olaksati zbog velikih sleganja. Osim navedenog, na dispoziciju trase, su uticali: poloza] naselja Umka i Baric, pettja Obrenovac i put M -19. lmajuci u vidu uzroke i mehanizme klizenja terena, primarno je spreciti dalju eroziju obale i stabilizovati inicijalne zone klizista, na prostoru izmedu puta M-19 i reke Save. Pored toga neophodno je generalno smanjiti ovodnjenost terena, dreniranjem podzemne i evakuacijom povrsinske vode, koje raskvasavaju telo klizista, povecavaju njegovu tezinu i umanjuju otporno svojstva. Za utvrdene modele klizlsta, uradeno je vise stotina geostatickih analiza stabilnosti, duz 11 geotehnickih profila. Povratno je analizirana prirodna padina zahvacena klizistern, za granicna stanja ravnoteze Fs = 1 i trazen uslovni ugao, pri srednjoj vodi Save i maksimalnom vodozasiceniu padine (utvrdeno tstrazivaniirna). Poredenjem laboratorijskih rezidualnih otpora i uslovnih uglova za qranicna stanja ravnoteze, konstatovano je da su oni korelativni. Na Slikama 8, 9 i 10. su dati korelativni dijagrami laboratorijskih ispitivanja koluvijuma (tela klizista) kroz karakteristike plasticnostl i vrednosti rezidualnog ugla trenja u zavisnosti od ucesca glinene frakcije i indeksa plasticnosti, Preporuceno je da se sanacione mere dirnenzlonisu za sledece merodavne rezidualne parametre, u Umci cpr =9 0 i c, =0 kpa a u Dubokom za cpr = 11 0 i c, = 0 kpa ~4O e, IAA""...;ja.boilretia I II I \ I I I I I' I koilsistendia 1\ f\ 1\ 1\ /V r-, \ r-, :\1 I 1\.~d' \,/ r-. \ \ -> x I I I CHx <, ~~ ~ I ~:~.. I""~~ \ 1\ -: \~I/ V 1\ \ \ ~i;\./ V.JJ!f' I I I r-, 1\ r-, ~ I I "'!-.~~ p.~.j:j'fj ~~ ta.\ 8 V I I.:.-..,/;q'/ "" W :w-: I~X p~ ~-, "~ ~ ~\ \ V a 1-0:" ', ""MH I"--... I " " 30 1\11'1( \IISOKI... ~ " / ~ 'I< ~I f\ ~~ ~ ~\. " ~. r;.~~ ~ u""-,, )< ~ ~ i> emf 10 1m./ '" ~"\l./ M ~... /' o o c<o.oo2rrrn (%) w(w(%) w,(%) 35 Slika 8. Karakteristike plesticnosti koluvijuma (tela klizista) 70 J. ~ 80,f~ ~ 40 ~ o ~ 9-15 direktno smicanje triaksijalno smicanje kruzno smicanje --Skempton Skempton c (%) <0.002 mm Slika 9. Odnos rezidualnog ugla trewa (Dr) i u-e{}a frakcije c (%) <0.002 mm po Skemptonu MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (46-59) 53

9 , 20 0,-, direktno smicanje traksijalno smicanje " kruzno smicanje ---Deere Deere Voigt Ip (%) Slika 10. Odnos rezidualnog ugla trenja (0,) i indeksa plestcnost! U iznajazenju optimalnih sanacionih resenja ueestvovao je ceo projektantski tim: geoloqilootehnicar, projektant sanacije, hidrotehnicar i projektant puta Na osnow sprovedenih analiza, odlueeno je da se: izvrsi prosirenje korita reke Save, dui clesne obaie, uradi paralelna regulaciona gradevina od lomljenog kamena, a trup autoputa da se smesti na visoki nasip (od refuliranog peska) iza regulacione gradevine. Osim toga predvideno je dreniranje, odvodnjavanje, planiranje i posumljavanje nestabilnog terena, detaljnije obradeno u narednompogiaviju. 3. SANACIONE MERE Oa bi se sprecilo dalje kliienje terena na prostoru klizista Umka i Ouboko, kao i da bi se stabilizovao teren na desnoj obali Save i bio osposobljen da primi trup autoputa E-763, kao i da bi se obezbedila veca stabilnost naselja Umka, potrebno je izvrsiti sledece sanacione mere. Proslrenje korita reke Save iskopom leve obale Prva sanaciona mera je prosiren]e korita leve obale Save, u pojasu maksimalne strine do 300 m i duzine rn, (km km ), Slike 11 i 12. Prosiren]e ce se izvesti iskopom oko m 3 materijala do buduce kote dna 62. Iskopano tlo je prasinasto-peskovitoq sastava i dobrirn delom povoljno za izradu nasipa autoputa. Prosirenjern korita, iskopom tla na levoj obali, smanjuje se sila dejstva reke i umanjuje brzina toka uz desnu obalu. Smanjenjem brzine reke, smanjuje se erozija desne obale i Kariolisove sile. Smanjenjem erozije i sufozije, uklanja se glavni uzrocnik nastanka klizlsta Umka - Ouboko. Slika 11. Dispozicija prosirerie korita Save 54 MATERIJALII KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1 2 (46--59)

10 NASIP 00 PESKA PARALELNA REGULACIONA GRA\EVINA 00 LOMQENOG KAMEN A SA JALOVINA BUDUlE KORITO - KOTA 62 PESAK Slika 12. Model regulacije korita Save Pored koristi od prosiren]a (eve obale reke Save, zbog anuliranja erozije desne obale, iskop na levoj obali daje tlo za izradu nasipa autoputa na desnoj obali. Blize loeirano i kvalitetnije tlo za izradu nasipa nije se mogao naci. Prednost ovog pozajmista je i najeftinija tehnologija iskopa i transporta tla refuliranjem. Izrada paralelne regulaciona gradevine na desnoj obali reke Save Oruga sanaeiona mera je izrada paralelne hidrotehnicke potporne gradevine na desnoj obali Save, Slike 11 i 12. Gradevina je duzine 4278 m. Po trasi pocin]e od km a zavrsava na km Postavljena je nesto duze nego sto je sirtna klizista, da bi se bolje ukliestila u stabilan teren. Radi vece stabilnosti paralelne gradevine i boljeg talozenia refuliranog peska, pri gradnji nasipa, na svakih priblizno 800 m predvidene su, upravno na nju, ''traverze" od lomljenog kamena. Paralelna gradevina locirana je u korito reke Save. Predvideno je da se radi od lomljenog kamena, velicine zrna em. Radi vece stabilnosti hidrotehnicka gradevina je ukopana, plitko fundirane, u nekretani supstratum terena m. Za izradu paralelne regulacione gradevine potrebna kolicina lomljenog kamena je m 3. Predvida se koriscenje lomljenog kamena iz majdana "Jelena stena" kod Golubea. Transport kamena od majdana do mesta ugradivanja na klizistu Umka - Duboko predvideno je da se obavi recnim putem. Lomljeni kamen treba da poseduje sledece fizicke i rnehanicke karakteristike: - kontinualnu granulaeiju od 10 do 60 em; - cvrstocu na pritisak u vodo zasicenorn stanju vecu od 160 MPa; - upijanje vode manje od 1%; - da je postojan na dejstvo mraza; - zapreminsku masu vecu od 26 kn/ m 3 Naznaceni kamenolom je jedini na nasirn prostorima koji ispunjava uslove kvaliteta i moze da obezbedi i isporuci potrebnu kolicinu lomljenog kamena u toku 18 meseei. Transport vodenim putem mnogo je povoljniji od transporta, tako velike kolicine, kopnenim putevima. Zato je u ovom projektu preporucena upotreba lomljenog kamena iz majdana "Jelena stena". U stabilizirajucem smislu paralelna regulaciona gradevina ima dvojaku funkciju: - Prvo, da zastiti erozionu bazu u koritu desne obale Save i na taj nacin spreci erodovanje desne obale reke. Na ovaj nacin se ostranjuje glavni uzrocnik klizenju terena. U ovom slucaiu hidrotehnicka gradevina ima funkciju da zastiti erozivni bazu klizista, - Orugo, da svojom tezinorn i stvorenom velikom silom trenja, izmedu osnove i autohtonog terena, koji nije kretan, od laporovite gline (M~ GL) iii stene lapora (M~ L), suprostavi se kretanju masa tla na desnoj obali klizista. U tom slucaiu hldrotehnicka gradevina sluzl kao potpora kretanjima brdske mase desne obale. Polozaj hidrotehnicke gradevine je tokom projektovanja podesavan i staticki analiziran kako bi se pronasao njen sto pogodniji prostorni polozai, tf. polozai koji ce dati najvecu vrednost faktora sigurnosti. Pri izboru poloza]a paralelne regulaeione gradevine u okviru trazen]a polozaja sa naivecirn faktorom sigurnosti vodeno je racuna i 0 zemljotresnom utieaju. Pri analizi poslo se od seizmicnosti navedenoj na ofieijalnoj oleati seizrnoloske karte sa povratnim periodom zemljotresa od 500 godina i ona iznosi osam stepeni selzrnicke skale MSK-1964 godine. Seizmicki stepen sa karte preveden je na uslove terena koji su zastupljeni na povrsini predmetnog terena za objekte koji ce biti plitko fundirani i za definisane parametre selzmicnosti. Fundiranje paralelne regulaeione gradevine vrsi se na osnovnoj steni laporu. lstrazivanjem, je pokazano da zemljotresni utieaj na nivou osnovne stene iznosi sedam stepeni seizmicke skale MSK-1964 godine sa ubrzanjem na nivou 100 ern/sec" sto prevedeno na koefieijent seizmicnosti odgovara vrednosti od Oalje u analizi oformljeni su modeli i obavljeni proracuni na izabranim presecima od 1-11 sa vrednoscu koeficijenta setzrnlcnosti Pored navedene analize, vrsena je i oeena ponasanja nasutog peska sa aspekta njegovih tiksotropnih osobenosti u zemljotresnim uslovima. Velicina amplituda ubrzanja je oko pocetnoq nivoa, kada treba analizirati moqucnost pojave likefakeije. Duzina trajanja glavne faze potresa reda 6-8 sec (kratko traje) sto ukazuje da se likefakeija moze javljati rnestlmicno. Poteneijalna rnoqucnost ovih mestimicnih pojava ne uqrozava stabilnost paralelne regulacione gradevine i trupa puta. Izrada trupa auto puta Trup autoputa pored svoje osnovne namene, kao elementa autoputa, ima, u ovom stucaju, i stabilizirajucu MATERIJALII KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (46-59) 55

11 funkeiju na klizistu "Umka i Duboko". Nasip autoputa postavljen je u koritu reke Save, na mesto gde je ugao nagiba kliznog tela (a KS ) manji od minimalnog ugla unutrasn]e otpornosti (<l>ks 1 tj. aks < min <l>ks =8. Svojom tezinom nasip stabilizlrajuce deluje, t.j. sprecava kretanje brdskih masa klizista Umka - Duboko. Za potrebe stabilnosti, tj. sprecavanja kretanja, masa tla na klizistu, nasip autoputa je povecan za oko 20%, u odnosu na potrebu koju ima kao elemenat puta. Oblik, poloza] i dimenzije nasipa su bile podredene stabilnosti terena. One su povecavane, do potrebnih dimenzija i njihov poloza] je prilagoden stanju koji garantuje stabilnost terena i nasipa. Radi zastite kosine nasipa od erozije reke Save, potrebno je kosinu nasipa zastititl prefabrikovanim betonskim elementima. Na delu klizista Umka - Duboko potrebna kolicina materijala za izradu nasipa je oko m 3 Predvida se da se sva kolicina obezbedi iz iskopa leve obale Save, zbog potrebe neophodnog prosirenja korita kao prve sanacione mere. Iskop i tansport materijala za izradu nasipa autoputa obavlja se refuliranjem. U eilju oderdivanja kvaliteta tla, na levoj obali reke, za izradu nasipa autoputa, izvrseno je pet sondiranih busotina, Iz jezgra busotina, kartiranjem je utvrdeno da se kvalitetnog materijala za izradu nasipa autoputa, t.j. peskovitog tla, krupnijeg od 0,06 mm ima do dubine iskopa 63, oko 50%. Refulirani pesak treba da zadovolji sledece kvalitete : - Zapreminska masu veca od 17,0 kn/m 3 ; - cestica manjih od 0,002 mm, manje od 5 %; - da sadrzl 90 % cestica, vecin od 0,06 mm; - CSR > 10 - Ugao unutrasnle otpornosti >25. Do kote srednje visoke vode SVV - 73,30, predvidena je ne zbijati refulirani pesak, pri gradnji nasipa autoputa. Preko ove kote, potrebno je nasip zbijati mehanickim srestvima i to: do 2 m od nivelete 100% standardne Proktor-ove zbijenosti, a na dubinama veclrn od 2 m od nivelete 95% od standardne Proktor-ove zbijenosti. Analizirano ukazuje, da ce se iskopanim materijala na levoj obali zadovoljiti potreba za kvalitetnim materija 10m za izradu nasipa autoputa. Visak iskopanog tla rnoquce je ugraditi u odbrabeni nasip na levoj obali Save. Napominjemo, da je iskop leve obale Save (radi sanacije klizista Umka - Duboko) ujedno i najpogodnije pozajrniste peska za izradu nasipa autoputa. Slizeg i kvalitetnijeg materijala za izradu nasipa nema, zato iskop leve obale daje, u isti mah dve koristi: sanaeionu i koriscenje kvalitetnog materijala za izradu nasipa autoputa, sa malim troskovirna transporta. Izrada drenaznih sistema Teren na kome je nastalo naselje Umka karakteristican je po podzemnim vodama vrlo viskog nivoa. ave vode znatno uticu na poqorsanje stabilnosti terena: deqradiraiuci fiztcko - mehanicke i otpomo - deformabilna svojstva pojedinih litoloskih clanova koje saciniavaju teren. Isto tako podzemne vode izazivaju hidrostaticke i hldrodinamieke sile u terenu. Navedeni agensi doprinose nestabilnosti i kretanju terena. Neregulisani, odnosno stihiski tokovi kretanja podzemnih voda su dodatni uzrok klizenja trena. Zato je neophodno drenaznirn sistemima, gde je rnoquce, regulisati i kontrolisano sprovoditi tokove podzemnih voda i na taj nacin smanjiti njihovo nepovoljno dejstvo po stabilnost terena. Pored kontrolisanog prihvatanja i odvoda podzemnih voda drenazni sistemi sluze da svojom konstrukeijom i kamenom ispunom stabilizuju teren. Tako oni dvostruko korisno deluju na stabilnost terena. Dreniranjem terena zeli se, u okolini autoputa, regulisati i spustiti nivo podzemnih voda, kako one ne bi dodatno pospesivale sekundarna kretanja masa tla. Veci efekti na stabilnost klizista od dreniranja terna ne mogu se ocekivati obzirom de se one postavljaju u glinovitoj naslagi debljine preko 20 m, pa je vecl efekat po stabilnost nernoquc. Zato je projektovano 7 drenaznih sistema. Izlaz drenaznih sistema predviden je na koti velike vode 76,90. Maksimalne dubina drenaznih rovova je 7-8 m. Svi rovovi drenaznih sistema su sabirnoodvodnog karaktera. Tajaca drenaznoq rova predvidena je od plasticne, nepropusne membrane. Filterski slojevi prevideni su od termopresovanog netkanog geotekstila debljine 0,70 mm, a polupereforirane eevi su od polietilenske plastike RE. Ispuna drenaznih rovova je od kamene sitnezi, velicine zrna 1-3 em i lomnjenog kamena em, velicina slojeva prema projektu. Na podrucju klizista Duboko, podzemna vode je vrlo nisko, ispod kote velike vode 76,90, stoga nema nikakvog efekta po stabilnost terena, raditi dreniranje terena u sredini od glinenih naslaga. Izrada mreze otvorenik kanala za prihvat i kontrolisan odvod povrslnskih voda i regulisanje recnlh tokova Godisnje oborinske padavine u regionu naselja Umka dostizu prosecno oko 700 mm vodenog taloga. Koefieijent filtraeije povrsinskoq pokrivaca izgradenog od prasinasto peskovitih glina je m/see. Pored toga povrsinske vode prodiru u teren kroz prisline i pukotine na povrsini terena, koje su nastale klizenjem. Postojeta kanalska rnreza za prihvatanje i odvod povrsinskih voda, je deformisana, nepovezana i uglavnom van funkeije. Vode se krecu nekontrolisano po terenu, poniru iii isparavaju. Vrlo mala koticina povrsinsklh voda, dopre do svog prirodnog reeepijenta reke Sava. Iz tih razloga neophodno je sa prostora klizista izvrsiti prihvatanje i kontrolisn odvod povrsinsklh voda sistemom otvorenih gravitacionih kanala. Zatvorena kanalizaeija povrsinskih voda u naselju Umka, nije pogodna. Jedino se otvorena rnreza kanala, rnoze stalno koristiti i efikasno popravljati i odrzavati, Regulisanje tokova povrsinskih voda, kao sto su potoci Stepasnlca, Duboko i Sezimeni potok spadaju u sanaeione mere prihvatanja kontrolisanog sprovodenja povrsinskih tokova. Obavljanje radova regulacije otvorenih tokova su mere koje idu u korist stabilizaeije klizista. Ravnanje i planiranje deformisanih povrslna terena Kliziste je na povrsini terena stvorili depresije, neravnine i izbocine, koje ometaju gravitaeioni odvod povrsinskih voda do rnreze otvorenih kanala. Na tim 56 MATERIJALII KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (46--59)

12 delovima stvorena su zabarenja iii manje akumulacije. Voda iz njih prodire u teren i povecava lokalnu nestabilnost. Zato je neohodno obaviti njihovo ravnanje i planiranje tih povrsina. Radove obaviti rnasinski, buldozenrna. Predvida se da se ravnanje u naselju Umka, obavi na 50% povrsine, zahva6ene klizistern, a u Dubokom oko 40% povrsine zahva6ene klizenjem. Posumljavanje terena obuhvacenog kllzenjern Da bi se sprecilo erodovanje i pospesilo prosusivan]e gornjih delova terena, predvida se posumljavanje terena, odnosno zasadivanje pogodnih drvnih vrsti. Posurnljavan]e ima dvojaku funkciju, sprecava dubinsku eroziju i ujedno prosusuie gornje delove terena. Na taj nacin se sprecava stvaranje plitkih klizista i povecava opsta stabilnost terena. Najpogodnije je posurnliavanje izvrsiti zasadom, kao sto su: jova, breza, bagrem, vrba, itd. Jedno drvo ovih vrsta, godisnje iscrpi iz tla litara vode. Takode, jedno stablo svojim korenom stabilizuje 5-8 m 3 tla. Posurnljavanje terena predvideno je, ovim projetkom, na mestima koja se nalaze u labilnom stanju ravnoteze i nisu pogodna za obradivanje. Predvida se, kakao je projektom dato, da se posurnliavanje obavi u Umci na oko 30% od povrsine a u Dubokom oko 20% od povrsine zahva6ene klizenjern. 3.1 Analize stabilnosti terena pre i posle primene sanacionih mera Analiza stabilnosti su obavljene u cilju odredivanja stepena prirodne nestabilnosti terena na desnoj obali Save, pre sanacionih mera i pove6anje stabilnosti terena posle primene sanacionih mera, tj. odredio efekat primene sanacionih mera. Stabilnost terena analiziran a je na 11 geotehnickih profila klizlsta Umka - Duboko ito: 2-2; 3-3; 4-4; 5-5; 6-6; 7-7; 8-8; 9-9; 12-12; i Jambu - a, za Stabilnost je analizirana metodom poligonalne klizne slojeve, po programskom paketu Prof.Dr. Siobodana Corica, koji se vise od 20 godina razvija i testira u Institutu za puteve-beograd. Za proracune stabilnosti faktor sigurnosti usvojen je prema slede6im kriterijumima: Pozitivni propisi predvidaju, uz primenu povratne analize i dovoljne istrazenostl terena, za klizista minimalni faktor sigurnosti FSM1N =1,100. Posto je klizlste dovoljno geotehnicki istrazeno, da je pri proracunu stabilnosti primenjena povratna analiza a radi se 0 slozenorn klizistu, to se rnoze usvojiti minimalni faktor sigurnosti po propisima F SM1N = 1,100. Posto je vaznost objekta koji se gradi na saniranom klizistu velika (autoput E-763), to se prema pozitivnim propisima, faktor sigurnosti F SM1N =1,100, moze povecati za 20%, pa dobijamo i usvajamo F SM1N =1,100x200/0=1,300. Model za proracun za svaki od navedenih profila: 1. Proracun prosecnoq ugla unutrasn]e otpornosti u kliznom sloju za uslove: - S VV reke Save (73,30 NV) - Podzemna voda u terenu F s =1,000 Trazlti prosecan uslovni ugao unutrasn]e otpornosti <1>uPros? 2. Za <1>uPros i NV reke Save (69,90) sracunatl faktor stabilnosti autohtonog terena: - za podzemnu vodu u terenu (FJNV) - za podzemnu vodu na terenu (F~Jv) 3. Za <1>uPros i S VV reke Save (73,30) sracunati faktor stabilnosti autohtonog terena: - za podzemnu vodu na terenu (F~Jv) 4. Za <1>R =9 (11 ) i NV reke Save (69,90) i izraden trup autoputa, sracunati faktor stabilnosti autohtonog terena i trupa autoputa: - za podzemnu vodu u terenu (FJ~v) - za podzemnu vodu na terenu (Fill~) 5. Za <1>R =9 (11 ) i NV reke Save (69,90) i izraden trup autoputa i uticaj seizma VII stepena M CS skale sa K s = 0,025. Trazi se faktor stabilnosti autohtonog terena i trupa autoputa Ft ~ 1,000. : - za podzemnu vodu u terenu (FJ~v) - za podzemnu vodu na terenu (F~J~). Na profilima kod kojih se ugao dobijen povratnom analizom <1>uPros znatno razlikuje od rezidualnog ugla unutrasnjeq trenja <1>R dobijenog laboratoriskim putem, proracun stabilnosti je ponovljen sa <1>R = 9 za profile od 2-2 do 9-9, dok se za profile od do 15-15, proracun stabilnosti bio ponovljen sa <1>R =11. Dobijeni rezultati za svaki geotehnicki profil i svaki definisani klizni sloj dati su u projektu, ovde se zbog obimnosti nemogu prikazati. Iz dobijenih rezultata, zakljucu]e se da je najnepovoljniji sluca] po stabilnost terena i objekta na njemu sluca] kad je NV reke Save a podzemna voda na povrslni terena klizista. Najmanji faktor sigurnosti dobijen je na Prof.12-12, F~J~ =1,290== FSM1N =1,300. Na istom profilu i pri istim uslovima dobijen je najnizi faktor sigurnosti na uticaj zemljotresa: Ft = 1,060> Ftooz = 1,000. Prosecan faktor sigurnosti za celu povrsinu klizista Umka - Duboko posle sanacionih mera dobili smo: F~~IN =1,507. Na osnovu prikazane analize, moze se zakljuciti da ce se posle sanacionih mera prostor klizista Umka Duboko biti stabilan i rnoci da primi autoput E Predvidene sanacione mere su kao uspesna resenia potvrdena analizama stabilnosti, pre i posle primene sanacionih mera: MATERIJALII KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1 2 (46-59) 57

13 - izrade paralelne hidrotehnicke gradevine i izrade nasipa autoputa, "kontra tega" kretanju klizista, pobolisava stabilnosti terena za 20% do preko 30% u pojedinim profilima (Fsrnine t,29 i Fsmax=3,21). - srednji minimalni faktor sigurnosti za ceo prostor klizlsta Umka - Duboko F~~IN =1,507, sto ukazuje da je dobijeni minimalni faktor sigurnosti cele povrsine klizista veci od Navedeno ukazuje, da projektovane sanacione mere znatno utlcu na zaustavljanje klizista, te da se mogu smatrati pouzdanim za sanaciju klizista Umka - Duboko. Pri analizi mogu6ih i optimalnijih sanacionih mera razmatrana je i primena samonose6ih armirano betonskih busenih sipova "krampona". Svrha njihove izrade bila je pove6anje smicuceq otpora u zoni klizne povrsine. U tom smislu oni su dimenzionisani tako da su duzlne 12 m (6 m ukljesteni u stabilne lapore a 6 m u telu klizista), Precnik sipova je 1,50 m a prostorno su postavljeni na rastojanu od 3 m (osovinski razmak) u "sah" formaciji. Ovako definisani samonoseci AS sipovi - "kramponi", nisu dovoljno povecali otpornost na smicanje na kliznoj povrsini, odnosno nisu mnogo povecavali opstu stabilnost terena. Poboljsanie stabilnosti je vrlo malo, 1 3%. Malo povecan]e stabilnosti a velika cena izrade AS sipova, ukazali su da se ova sanaciona mera ne rnoze preporuciti kao racionalna, mada ona svakako daje svoj doprinos, opsto] stabilnosti. Primena ove mere rnoze se preispitati u narednoj fazi projektovanja. 4. ZAVRSNI KOMENTAR Na krlticnom mestu meandra, reka Sava direktno podlokava brezuljkastu obalu i time stvara inicijalne uslove procesa klizen]a, Velicina i priroda ovog problema zahteva obimne gradevinske intervencije na njegovom saniranju. Stratesko opredeljenje projektantskog tima je bila primena jedinstvenog tehnicko-tehnoloskoq resen]a, kontinualno, duz celog uqrozenoq poteza. Predlozeno resenje, osim svoje osnovne uloge sprecavan]a erozije i kretanja padine, obezbeduje dovoljno prostora za polaganje trupa autoputa i formiranje nove regulisane obale reke. Vazno je napomenuti da trup autoputa i sanacione gradevine ne prolazi kroz telo kllzista, vee nozicnom zonom klizista, na stabilnom tlu i svojom tezlnorn i trenjem predstavlja oslonac - kontrateret za pokrenute mase. Sanaciona gradevina se sastoji od trapeznog kamenog nasipa koji formira novu obalu i ispune od peska koja cini podlogu za trup autoputa i plato za prilaz obali. Navedene gradevine ujedno imaju stabiliziraju6u funkciju (trenje i kontrateret) i zastitu obale od erozije i sufozije. Istovremeno ovo tehnicko resenje predstavlja najjeftiniju varijantu prilagodenu tehnoloskirn i prirodnim resursima kojima raspolaze nasa drzava, Postupak izbora mikrolokacije trase autoputa i sanacione gradevine sproveden [e u vise iterativnih koraka, u cilju izbora optimalnog resenja sa zadovoljavajucirn faktorom stabilnosti. Osovina autoputa je skoro celom duzinorn polozena obalnom zonom korita reke Save. Obimne kolicine potrebnog kamenog i peskovitog materijala za ugradnju, nisu novost u dornaco] hidrogradevinskoj praksi. Pornenucerno najsveziji primer brane "Prvonek" kod Vranja, pustene urad septembra prosle godine, koja je srednje velicine i u koju je ugradeno 1,5 milona kubika kamena i gline transportovane tskliucivo kamionskim prevozom. Slika 13. Model autoputa i regulacione qredevine dui desne obale Save 58 MATERIJALII KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (46--59)

14 Predvideni plato izmedu trupa autoputa i ' nove regulisane obale je celom duzinorn gradevine oko 4 km, sirine od 15 do 35 m i ima za cilj da obezbedi pristupacnost obali, kako pesacima tako i servisnim vozilima. Osim na pocetku i kraju gradevine ova pristupacnost je obezbedena na jos dve pozicije u naselju Umka, mostovirna raspona 10m u trupu autoputa, Slika 13. Troskovi sanacije klizista i sa prilaznim priobaljem i prosirenjem reenog korita, duzine oko 4 km, koji ukljueuju izgradnju hldrotehnlcke gradevine od lomljenog kamena, ukupne zapremine m 3 i nasipa od refuliranog peska i sljunka, zapremine m 3, sa svim troskovirna oblaganja i zastite nasipa, iznose 54 milona Eura, odnosno 13.5 miliona Eura po kilometru. Procenjena investiciona vrednost cele deonice od Umke do Obrenovca (sa sanacijom klizlsta), duzine 7,65 km, iznosi 80,7 miliona Eura iii 10.5 miliona eura po kilometru. Ovom cenom su obuhvaceni svi gradevinski radovi na trasi autoputa i sanacione gradevine, ukljueu- juci i troskove eksproprijacije i zastite zivotne sredine (zatvoreni sistem odvodnjavanja kolovoza, zidovi za zastitu od buke). Sanacijom inicijalnog dela ovog klizista dobijaju se visestruko pozitivni efekti: priblizno 200 ha, trenutno neupotrebljivog gradskog gradevinskog zernlllsta sa oko 500 objekata, u neposrednoj blizini reke Save, ce se dovesti u ekoloski i gradevinski ispravno stanje. Istovremeno se stvaraju uslovi za nesmetano provodenje ostalih infrastruktumih sistema ovim koridorom (magistralni put M-19, gasovod, toplovod, elektroinstalacije, telekomunikacije). Refuliranjem peskovitog materijala sa leve obale Save prosiruje se njeno korito na mere propisane evropskim standardima plovnog puta. Period gradnje cele deonice direktno zavisi od kljuenog objekta kamene hidrotehnicke gradevine za eiju gradnju je potrebno vreme od 1,5 godine. REZIME SUMMARY SANACIJA KLIZISTA "DUBOKA" Petar MITROVIC Branko JELISAVAC U radu su prikazani rezultati geotehniekih istrazivania terena i sanacione mere sa analizom efekata duz velikih aktivnih klizista Umka - Duboko u priobalju reke Save kod Beograda, za potrebe Idejnog projekta autoputa E 763 Beograd - Juzni Jadran. Kljuene reel: autoput, kliziste, Umka - Duboko, reka Sava, inklinometri, sanacije, iskop, nasipanje, dreniranje REPAIR OF LANDSLADE "DUBOKA" Petar MITROVIC Branko JELISAVAC The results of geotechnical field research and repair actions with analyses of effects along large active landslides Umka-Duboko in the coastal area of the river Sava near Belgrade are presented in the paper for the requrement of the Preliminary Desing of the motorway E-763 Belgrade - South Adriatic. Key words: motorway, landside, Umka-Duboko, the river Sava, inclinometres, repair measure, excavation, filling, draining MATERIJALII KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (46-59) 59