STUDIJA IZGRADNJE NOVOG BLOKA B3

Transcription

1 NOSILAC PROJEKTA: OBRAĐIVAČ: Konzorcijum JP Elektroprivreda Srbije, Beograd PD Termoelektrane i kopovi Kostolac, d.o.o., Kostolac ul. Nikole Tesle 5-7 MAŠINSKI Kostolac RUDARSKO GEOLOŠKI STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU ZA PROJEKAT IZGRADNJE NOVOG BLOKA B3 NA LOKACIJI TE KOSTOLAC B Beograd, decembar godine

2 MAŠINSKI RUDARSKO- GEOLOŠKI NARUČILAC/NOSILAC PROJEKTA: JP Elektroprivreda Srbije, Beograd PD Termoelektrane i kopovi Kostolac, d.o.o., Kostolac ul. Nikole Tesle 5-7 Kostolac EVIDENCIONI BROJ UGOVORA 1602/1 od MFB 4832 od PD Termoelektrane i kopovi Kostolac EVIDENCIONI BROJ IZVEŠTAJA: 516-1/707/2013 NAZIV PROJEKTA: IZGRADNJA NOVOG BLOKA B3 NA LOKACIJI TE KOSTOLAC B Naziv izveštaja Studija o proceni uticaja na životnu sredinu Rukovodilac studije Prodekan za naučno-istraživački rad Prof. dr Aleksandar Jovović Prof. dr Vojkan Lučanin Beograd, decembar godine

3 MAŠINSKI Spisak učesnika Stručni tim Univerzitet u Beogradu, Mašinski fakultet prof. dr Aleksandar Jovović, rukovodilac studije Dušan Todorović, dipl. inž. maš. dr Dejan Radić, v.prof. Marko Obradović, dipl. inž.maš. prof. dr Miroslav Stanojević Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet prof. dr Nikola Lilić prof. dr Dinko Knežević

4 MAŠINSKI Sadržaj: 1. UVOD - PODACI O NOSIOCU PROJEKTA OPIS LOKACIJE NA KOJOJ SE PLANIRA IZVOĐENJE PROJEKTA Lokacija predmetnog projekta Istražni prostor Usklađenost predmetnog projekta sa prostorno-planskom dokumentacijom Geomorfološke karakteristika terena Hidrološke karakteristike Geološke karakteristike terena Pedološke karakteristika terena Hidrogeološke karakteristika terena Seizmološke karakteristike terena Klimatske karakteristike Izvorišta vodosnabdevanja Flora i fauna Pejzaž Nepokretna kulturna dobra ArheološkI lokalitet Viminacijum Naseljenost i demografske karakteristike Privredni objekti i objekti infrastrukture Ambijentalni uslovi na lokaciji TE Kostolac B usvojeni za projektovanje OPIS PROJEKTA Kratak prikaz postojeće termoelektrane Kostolac B Opis fizičkih karakteristika projektovanog postrojenja Opis tehnološkog procesa Sirovine i produkti GORIVO vazduh za sagorevanje procesna i rashladna voda Krečnjak Dimni gas Procena vrste i količine očekivanih otpadnih materija i emisija Emisije u vazduh Otpadne vode Otpad pepeo i šljaka gips iz procesa odsumporavanja Mulj iz procesa tretmana otpadnih voda Ostali tipovi otpada Prikaz vrste i količine potrebne energije i energenata i vode Vodosnabdevanje i potrošnja vode Potrošnja električne energije Proizvodnja buke, vibracije, svetlosti, toplote i elektromagnetnog zračenja Kumulativni efekti sa postojećim ili planiranim aktivnostima na lokaciji Direktni uticaj projekta na ljudsko zdravlje PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC PROJEKTA RAZMATRAO PRIKAZ STANJA ŽIVOTNE SREDINE NA LOKACIJI I BLIŽOJ OKOLINI Kvalitet vazduha Kvalitet zemljišta Kvalitet površinskih voda Kvalitet podzemnih voda Jonizujuće zračenje buka Zdravstveno stanje stanovništva

5 MAŠINSKI 6. OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIH UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU Primenjena metodologija za ocenu uticaja Preliminarna identifikacija mogućih uticaja Uticaj na kvalitet vazduha Emisija SO 2 i NO x Uticaj na kvalitet voda Zahvatanje površinskih voda Upuštanje otpadnih voda Uticaj na kvalitet zemljišta i podzemnih voda Uticaj na ekosistem Uticaj na nepokretna kulturna dobra Uticaj na nivo buke, vibracija, toplote i zračenja Uticaj na izgled predela Uticaj na klimatske karakteristike Uticaj na zdravlje stanovništva i socio-ekonomske činioce Uticaj tokom izvodjenja radova PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU U SLUČAJU UDESA OPIS MERA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE Osnovne mere predviđene projektom Mere zaštite vazduha Mere upravljanja otpadnim vodama Mere zaštite zemljišta i podzemnih voda Mere zaštite od buke Mere zaštite u slučaju udesa Dodatne mere predviđene ovom studijom Mere zaštite vazduha Mere upravljanja otpadnim vodama Mere upravljanja opasnim otpadom Mere zaštite podzemnih voda i zemljišta Mere u procesu skladištenja i rukovanja opasnim materijama Mere koje će se preduzeti u slučaju udesa Mere zaštite prilikom gradnje (izvođenja radova) Mere zaštite arheološkog lokaliteta Viminacijum Mere zaštite od buke Mere zaštite lokalnog stanovništva PROGRAM PRAĆENJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU Utvrđivanje stanja životne sredine pre početka funkcionisanja projekta Parametri, način i učestalost praćenja uticaja na životnu sredinu NETEHNIČKI REZIME PODACI O TEHNIČKIM NEDOSTACIMA Ostala LITERATURA

6 MAŠINSKI Sadržaj tabela: Tabela Prosečne količine opasnih materija (tona) Tabela Koncentracije zagadjujućih materija iz bloka TE KO B Tabela Godišnje emisije iz objekata TE KO B Tabela Bilans voda u godini Tabela Karakteristike uglja sa PK Drmno za potrebe projektovanja bloka TE KO B Tabela Projektni izlazni parametri bloka B Tabela Osnovni tehnički podaci za nadkritični blok TE Kostolac B3 snage 350 MW, nominalni režim rada (100%) Tabela Prikaz ulaznih parametara bloka za postrojenje za ODG Tabela Kvalitet napojne vode Tabela Zahtevani kvalitet EURO-gipsa Tabela Potrošnja uglja TE "Kostolac B" Blok 3 (350 MW) Tabela Osnovne veličine materijalnog i energetskog bilansa za ugalj nižeg kvaliteta Tabela Kvalitet krečnjaka Tabela Vrste voda koje ulaze u projektno rešenje i lokacije na kojima će se tretirati Tabela Parametri kvaliteta precišcenih otpadnih voda koje se mogu ispustiti u recipijent Tabela Parametri kvaliteta prečišćenih otpadnih voda koje se mogu ispustiti u recipijent Tabela Proračunate količine pepela i šljake za blok B Tabela Karakteristike prirodnog i ODG gipsa Tabela Kvalitet gipsa dobijenog kao nus-produkt u procesu odsumporavanja Tabela Procenjeni sastav otpadnih voda iz postrojenja za ODG Tabela Procenjeni sastav otpada Tabela Nivoi buke osnovne opreme (prema podacima isporučioca opreme) Tabela Emisija štetnih materija u vazduh na godišnjem nivou (t/god) Tabela Drenažna voda sa deponije pepela Tabela Dunav uzvodno od TEKO B Tabela Tipovi karaktera uticaja Tabela Opis uticaja koji definišu njegov ukupni karakter Tabela Leopoldova matrica za preliminarnu identifikaciju uticaja rada projektovanog postrojenja na životnu sredinu Tabela Leopoldova matrica za preliminarnu identifikaciju uticaja na u fazi izgradnje objekata postrojenja na životnu sredinu Tabela Prioritetni faktori transmisije zagađivača vazduha u različitim razmerama Tabela Parametri korišćeni za analizu imisija SO 2 pri radu postrojenja za ODG Tabela Udaljenost od izvora emisije [km] na kojoj se javljaju maksimalne prizemne 1-časovne koncentracije SO Tabela Podaci o emiterima TE Kostolac B Scenario Tabela Granične vrednosti za sumpor dioksid Tabela Granične vrednosti za azot dioksid Tabela Granične vrednosti za suspendovane čestice PM Tabela Podaci o emiterima TE Kostolac B Scenario Tabela Granične vrednosti za sumpor dioksid Tabela Granične vrednosti za azot dioksid Tabela Granične vrednosti za suspendovane čestice PM Tabela Stopa inhalacije za muškarce, žene i decu sa stepenom aktivnosti, m 3 /h Tabela Izbor važnih zdravstvenih efekata povezanih za odabrane zagađujuće materije u vazduhu 252 Tabela Neki od štetnih efekata sumpordioksida udruženog sa čvrstim suspendovanim česticama. 252 Tabela Neki od štetnih efekata sumpordioksida udruženog sa čvrstim suspendovanim česticama. 255 Tabela Klase Zona opasnosti od požara i eksplozije u postrojenjima TEKO B Tabela Osnovni elementi režima praćenja uticaja na životnu sredinu

7 MAŠINSKI Sadržaj slika: Slika Geografski položaj Kostolca Slika Područje istraživanja Slika Prostor u okviru TE Kostolac B predviđen za izgradnju objekata postrojenja za odsumporavanje na postojećim objektima i prostor za izgradnju novog bloka (prazan prostor desno od postojećih objekata) 14 Slika Područje obuhvaćeno modelom zagađenja vazduha u zoni od 50 km Slika Osnovni geomorfološki elementi na istražnom području Slika Šematska karta savremenih morfoloških oblika nastalih kao posledica rada rudnika i termoelektrana Slika Pogled na spoljno odlagalište otkrivke uglja u okviru PK Drmno Slika Hidrografska karta šireg istražnog područja Slika Tok Dunava u zoni pepelišta i TE Kostolac B Slika Pogled na Dunavac sa nasipa koji razdvaja Dunavac na Donji i Srednji Slika Tok Dunava u zoni pepelišta i TE KO B Slika Reka Mlava Slika Kanal hladne vode Slika Reka Mlava u zoni termoelktrane Kostolac B. Mesto izliva tople vode iz cevovoda Slika Geološki stub terena Slika Geološka karta šireg istražnog područja Slika Slika Lesne naslage u otkrivenom litološkom profilu na PK Drmno Slika Pedološka karta šireg istražnog područja Slika Šematizovani litološki profil preko PK Drmno u pravcu jug-sever, do Dunava Slika Obaranje nivoa podzemnih voda pomoću mreže drenažnih bunara Slika Površinski kop Drmno. Nivo podzemnih voda otkriven na dnu kopa Slika Seizmološka karta Srbije Slika Promene temperatura (prosečna temperatura) u toku godine na istraživanom području (meteorološka stanica RAM) Slika Raspodela vetra po pravcima (levo) i raspodela vetra po brzinama (desno) Slika Alburnus alburnus (uklija) Slika Hrčak (Cricetus cricetus) Slika Siva čaplja (Ardea cinerea**) Slika Stepski smuk (Coluber caspius**) Slika Žbunaste biljne zajednice prisutne duž toka reke Mlave Slika Izgled predela u široj okolini TE-KO B površinsko iskopavanje uglja Slika Izgled predela u užoj okolini TE-KO B poljoprivredne površine Slika Crkva Svetog Georgija u Starom Kostolcu Slika Manastir Rukumija u selu Drmno Slika Položaj iskopina na lokacij postorjenja Slika Rimsko kupatilo (terme) udaljeno je oko 2 km istočno od lokacije TE-KO B Slika Položaj arheoloških iskopina Viminacijuma unutar granica lokacije TE-KO B Slika Dve memorije Slika Memorija sa sarkofazima Slika Arheološka iskopina Slika Termoelektrana Kostolac B i prostor predviđen za ODG Slika Doprema uglja Slika Sistem pripreme i loženja kotlova Slika Dispoziciona šema bloka B3 od 350 MW Slika Bilansna šema nadkritičniog bloka snage 350MW Slika Šematski prikaz postrojenja za ODG Slika Tok procesa vlažnog mlevenja krečnjaka

8 MAŠINSKI Slika Lokacija postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda TE Kostolac B Slika API separator Slika DAF uredjaj za flotaciju Slika Prikaz tehničko-tehnološkog rešenja prikupljanja pepela Slika Princip prikupljanja ререlа u silose tehnologijom pojedinacnih pneumatskih posuda Slika Uprošćena šema tehnološkog procesa Slika Lokacija deponije pepela i šljake unutar kopa "Drmno" Slika Kasete za deponovanje pepela i šljake Slika Tehnološka šema transporta i deponovanja suspenzije gipsa Slika Lokacija deponije ODG gipsa unutar PK "Drmno" Slika Kaseta za odlaganje ODG gipsa Slika Slabljenje zvuka u zavisnosti od rastojanja od izvora Slika Izgled koordinatnog sistema Gausove raspodele u horizontalnom i vertikalnom pravcu Slika Tipovi dimnih perjanica Slika Ruža vetrova sa sinoptičke stanice Kostolac za godinu Slika Model raspodele godišnjih prizemnih koncentracija SO 2 [ g/m 3 ] bez postrojenja za ODG Slika Model raspodele godišnjih prizemnih koncentracija SO 2 [ g/m 3 ] pri radu postrojenja za ODG Slika Model raspodele godišnjih prizemnih koncentracija NO x [ g/m 3 ] bez postrojenja za ODG Slika Model raspodele godišnjih prizemnih koncentracija NO x [ g/m 3 ] pri radu postrojenja za ODG. 216 Slika D model TE Kostolac B Scenario Slika Rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksida (za period usrednjavanja od jednog sata na 99,73 percentilnoj karti) iz emitera TE Kostolac B (Prikaz posmatranog područja) Slika Rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksida (za period usrednjavanja od jednog dana na 99,18 percentilnoj karti) iz emitera TE Kostolac B Slika Rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksida (za period usrednjavanja od jedne kalendarske godine) iz emitera iz emitera TE Kostolac B Slika Rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jednog sata na 99,79 percentilnoj karti) iz emitera TE Kostolac B Slika Rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jednog dana) iz emitera TE Kostolac B Slika Rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jedne kalendarske godine) iz emitera TE Kostolac B Slika Rezultati modeliranja rasprostiranja suspendovanih čestica PM10 (za period usrednjavanja od jednog dana na 90,41 percentilnoj karti) iz emitera TE Kostolac B Slika Rezultati modeliranja rasprostiranja suspendovanih čestica PM10 (za period usrednjavanja od jedne kalendarske godine) iz emitera TE Kostolac B Slika D model TE Kostolac B Scenario Slika Rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksida (za period usrednjavanja od jednog sata na 99,73 percentilnoj karti) iz emitera TE Kostolac B Slika Rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksida (za period usrednjavanja od jednog dana na 99,18 percentilnoj karti) iz emitera TE Kostolac B Slika Rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksida (za period usrednjavanja od jedne kalendarske godine) iz emitera iz emitera TE Kostolac B Slika Rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jednog sata na 99,79 percentilnoj karti) iz emitera TE Kostolac B Slika Rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jednog dana) iz emitera TE Kostolac B Slika Rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jedne kalendarske godine) iz emitera TE Kostolac B Slika Rezultati modeliranja rasprostiranja suspendovanih čestica PM10 (za period usrednjavanja od jednog dana na 90,41 percentilnoj karti) iz emitera TE Kostolac B Slika Rezultati modeliranja rasprostiranja suspendovanih čestica PM10 (za period usrednjavanja od jedne kalendarske godine) iz emitera TE Kostolac B Slika Sistem zaštite PK Drmno od voda Slika Izgled predela na lokaciji budućeg projekta

9 MAŠINSKI 1. UVOD - PODACI O NOSIOCU PROJEKTA JP EPS planom razvoja predviđa izgradnju novih termoenergetskih kapaciteta. U okviru toga je predviđeno i proširenje kapaciteta na lokaciji TE Kostolac B, za koju je osnovnim konceptom predviđenim u Investicionom programu TE Drmno, predviđena izgradnja u dve faze. Prva realizovana faza su blokovi snage 2x350MW, sa obezbeđenim prostorom i delimično izrađenom infrastrukturom za potrebe povećanja proizvodnih kapaciteta na istoj lokaciji, u smislu izgradnje novih blokova. Realizacija druge faze je započeta u skladu sa važećom zakonskom regulativom, procesom obezbeđenja odgovarajućih saglasnosti i izradom projektne dokumentacije. Predmet ove Studije je procena uticaja projekta izgradnje novog bloka B3 na lokaciji TE Kostolac B na životnu sredinu. Studija je urađena u svemu u skladu sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. Glas. RS, Br.135/04) i Pravilnikom o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. Glas. RS, Br.69/2005). Celokupno postrojenje TE Kostolac B3, svi njegovi sistemi, kao i sistemi kkoji su zajednički za postrojenja B1 i B2 i predmetno B3, projektovani su u skladu sa BAT, a prema referentnim dokumentima: IPPC, Reference Document on Best Available Techniques for Large combustion plants, July 2006., IPPC, Reference Document on Best Available Techniques for energy efficiency, February IPPC, Reference Document on teh General principes of monitoring, July Investitor i nosilac projekta je JP Elektroprivreda Srbije, Privredno društvo Termoelektrane i kopovi Kostolac d.o.o., Kostolac, Nikole Tesle 5-7, koje zastupa direktor Dragan Jovanović, dipl.inž.maš. Odlukom Upravnog odbora Elektroprivreda Srbije od 31.XII godine, termoelektrane Kostolac posluju kao Javno preduzeće za proizvodnju električne i toplotne energije u kombinovanim procesima, a od god. pa do danas kao privredno društvo. Sa blizu hiljadu megavata instalisane snage one su jedan od vodećih termoenergetskih kapaciteta u Elektroprivredi Srbije. Strana 9 od 285

10 MAŠINSKI Nalazi se u neposrednoj blizini Kostolca, na desnoj obali reke Dunav, oko 100 km nizvodno od Beograda. Čine ih elektrane TE " Kostolac A " i TE " Kostolac B ". Prva elektrana u Kostolcu, snage 8 MW, uključena je u proizvodnju 29. novembra godine. Ova termoelektrana sa ručnim loženjem kotlova električnu energiju je proizvodila za Beograd i druge gradove u Srbiji. Godinu dana kasnije po kretanju termoelektrane Mali Kostolac uključen je i prvi od ukupno četiri turbo-agregata termoelektrane Veliki Kostolac. Drugi je u pogonu je od godine. Sva četiri turbo-agregata termoelektrane Veliki Kostolac ukupne snage 44 MW u proizvodnji su od godine. Termoelektrana snage 100 MW blok A1 zvanično je u pogonu od šestog jula godine. Ovaj energetski kapacitetu protekle tri decenije bez izvršene revitalizacije postrojenja, proizveo je blizu 15,5 milijardi kilovat-časova električne energije. Drugi blok termoelektrane Kostolac A snage 210 MW u pogonu je od 15.oktobra godine. Ugalj za blokove termoelektrana Kostolac A proizvodio se na površinskim kopovima Klenovnik i Ćirikovac i one su zajedno, kada su u punom pogonu, trošile i do 12 miliona tona kostolačkog lignita. TE Kostolac B je poslednja izgrađena termoelektrana u republici. Čine je dva bloka snage 2x348,5MW. Blok B1 pušten je u rad godine, dok je blok B2 pušten u rad 1991 godine. Paralelan rad blokova ostvaren je godine. Eksploatacija uglja na Kopu Drmno počela je i to je danas jedini kop koji se eksploatiše. Ugalj se na ovom terenu nalazi na 50 do 80 metara ispod nivoa Dunava što je uslovljavalo velike radove prethodnog odvodnjavanja površinskih i podzemnih voda. Zbog svoje specifičnosti ovo je jedinstven tehnološki sistem u Evropi. Termoelektrane Kostolac danas dnevno proizvode i do 20 miliona kilovat-časova električne energije ili blizu 15 odsto ukupne potrošnje struje u Srbiji. Za proteklih pola veka u Kostolcu je proizvedeno 51,5 milijardi kilovat-časova električne energije. Strana 10 od 285

11 MAŠINSKI Pored električne, termoelektrane posle obavljenih rekonstrukcija turbina, obezbeđuju i potrebne količine toplotne energije za potrebe toplifikacionih sistema Kostolca, Starog Kostolca, Drmna, Klenovnika i Požarevca. Rekonstruisane turbine blokova Termoelektrane Kostolac A u mogućnosti su da obezbede dovoljne količine toplotne energije za dalje širenje toplifikacionih sistema na području opštine Požarevac. PD TE-KO Kostolac zapošljava oko 3400 radnika. Od ukupnog broja zaposlenih 12% su radnici sa visokom i višom stručnom spremom, dok 69% čine kvalifikovani, visokokvalifikovani i radnici sa srednjom stručnom spremom. Strana 11 od 285

12 MAŠINSKI 2. OPIS LOKACIJE NA KOJOJ SE PLANIRA IZVOĐENJE PROJEKTA 2.1. LOKACIJA PREDMETNOG PROJEKTA TE Kostolac B nalazi se na desnoj obali Dunava (udaljena oko 5 km od obale) u oblasti varošice Kostolac koja broji oko stanovnika i na čijoj teritoriji se nalazi i TE Kostolac A. Udaljena oko 100 km od Beograda u pravcu istok-severoistok, lokacija termoelektrane pripada teritoriji opštine Požarevac, koji je sa stanovnika najveće naseljeno mesto u okolini. Slika Geografski položaj Kostolca Strana 12 od 285

13 MAŠINSKI 2.2. ISTRAŽNI PROSTOR Istražni prostor može se posmatrati u širem i užem smislu, u zavisnosti od vrste uticaja koji se analizira ovom Studijom. Područje od interesa za sagledavanje prirodnih karakteristika (opštih geoloških, geomorfoloških, hidrogeoloških, klimatskih, hidroloških), kao i potencijalnih uticaja predmetnog projekta na medije životne sredine predstavlja prostor tzv. Kostolačkog rudarskoenergetskog basena. Analizirani tehnološki proces kao i prirodne karakteristike terena (geološke karakteristike, hidrološki režim koji je pod uticajem rudarskih radova) ukazuju da se potencijalni uticaji na životnu sredinu mogu javiti u okvirima ovog prostora. To je područje severno od Požarevca, do Dunava i u morfološkom smislu predstavlja zaravan ograničenu sa 2 grebena (Sopotska greda na zapadu i Boževačka kosa na istoku). Položaj istražnog područja prikazan je na slici br Slika Područje istraživanja Istražni prostor u užem smislu je područje same TE Kostolac odnosno deo pripadajućeg ograđenog prostora termoelektrane okvirne veličine 10 ha na kome je planirana izgradnja budućeg postrojenja (Slika 2.2-2). Studijom se, takođe, obrađuju i dislocirani delovi budućeg postrojenja predviđeni za odlaganje gipsa. Strana 13 od 285

14 MAŠINSKI Slika Prostor u okviru TE Kostolac B predviđen za izgradnju objekata postrojenja za odsumporavanje na postojećim objektima i prostor za izgradnju novog bloka (prazan prostor desno od postojećih objekata) Istražni prostor u najširem smislu obuhvata područje pokriveno primenom simulacionog modela uticaja na kvalitet vazduha koji je predstavljen u okviru ove Studije. Model analizira raspored koncentracije SO 2 u vazduhu na različitim rastojanjima od dimnjaka termoelektrane u zoni od 0-50 km (Slika 2.2-3). Slika Područje obuhvaćeno modelom zagađenja vazduha u zoni od 50 km Strana 14 od 285

15 MAŠINSKI U skladu sa Rešenjem o lokacijskoj dozvoli br. od izgradnja je planirana u krugu postojeće TE Kostolac na delu katastarske parcele broj 303 KO Kostolac Selo, teritorija grada Požarevca USKLAĐENOST PREDMETNOG PROJEKTA SA PROSTORNO-PLANSKOM DOKUMENTACIJOM Prostornim planom Republike Srbije područje Kostolačkog basena (na kome se nalaze energetski i rudnički objekti) definisano je kao područje posebne namene. Skupština opštine Požarevac donela je Odluku o usvajanju i sprovođenju prostornog plana područja termoelektrane Drmno godine (Sl. gl. opštine Požarevac, 13/82). SO Požarevac donela je godine Odluku o primeni Prostornog plana područja Termoelektrane Drmno, kojom se utvrđuje da Prostorni plan područja termoelektrane Drmno (Sl. gl. opštine Požarevac, 13/82) ostaje da važi u celosti. Područje posebne namene konačno je definisano i Prostornim planom područja posebne namene Kostolačkog ugljenog basena ( Sl. Glasnik RS ', br. 1/13) GEOMORFOLOŠKE KARAKTERISTIKA TERENA Šire područje Kostolačkog rudarsko-energetskog basena je ravničarsko, sa niskim razuđenim pobrđem terasnog karaktera. Ističu se ravnice Stig, Podunavlje i Donje Pomoravlje i dva grebena Sopotska greda i Boževačka kosa. Grebeni se pružaju pravcem sever-jug, skoro paralelno. Zapadni greben (Sopotska greda) je niži i uži, a nalazi se u centru predmetnog područja 1 U okviru ovog grebena ističu se visovi Leštar istočno od Kostolca (175 m) i Čačalica (200 m) na istočnom obodu grada Požarevca. Istočni greben (Boževačka kosa) nalazi se na istoku područja i predstavlja istočnu granicu Kostolačkog ugljonosnog basena. Od sela Kličevca i Rečice postepeno se uzdiže i pruža prema jugu ka sve širem pobrđu. Na samim grebenima erozijom je usečeno (uglavnom u lesu) više većih i manjih jaruga («prokopa»), sa subvertikalnim stranama visine i do 20 m. Ravnica Stig prostire se između Boževačke kose i Sopotske grede, koja je oko Mlave i Mogile, u pojasu širine do 10 km, sa kotama terena pretežno ispod 100 m. Preko kose Klepečka prelazi u aluvion Dunavca i Dunava. Zapadno od Sopotske grede je takođe ravnica, sa kotama terena ispod 100 m, koja se uz Dunav tretira kao Podunavlje, a južnije kao Pomoravlje (sl ). 1 Na različitim geološkim kartama i u geološkoj literaturi sreću se različiti nazivi za ovu kosu, koja se pruža od severa ka jugu, sa postepenim povećanjem visine i širine. Na OGK 1: , prema tumaču i karti za list Bela Crkvaza (Rakić, ) to je Kostolačka greda, a prema tumaču i karti za list Požarevac (Malešević i dr., ) to je Požarevačka greda. Prema O. Miletić-Spajić (1960) u južnim delovima je Sopotska greda. Strana 15 od 285

16 MAŠINSKI Slika Osnovni geomorfološki elementi na istražnom području (na osnovu GoogleEarth prikaza) Postojeća morfologija terena znatno je izmenjena usled dugogodišnje površinske eksploatacije uglja na površinskim kopovima (PK) Drmno, PK Klenovnik i PK Ćirikovac sa pratećim odlagalištima otkrivke kao i velikim odlagalištima šljake i pepela, iz termoelektrana Kostolac A i Kostolac B. Prostorni položaj navedenih savremenih, veštački nastalih, morfoloških oblika prikazan je na Slici Slika Šematska karta savremenih morfoloških oblika nastalih kao posledica rada rudnika i termoelektrana Strana 16 od 285

17 MAŠINSKI Slično je i sa promenama reljefa u prvobitno ravnom Stigu južno i istočno od Drmna (PK Drmno, sa odlagalištima otkrivke uglja). Pogled na spoljno odlagali[te otkrivke uglja PK Drmno prikazano je na slici Slika Pogled na spoljno odlagalište otkrivke uglja u okviru PK Drmno Velika Morava, a delom i Mlava bila su tipične ravničarske reke sa čestim promenama korita, velikim brojem meandara, mrtvaja i starača Savremena morfologija u tom delu terena je izmenjena, kao posledica regulacije korita i usled eksploatacije šljunka. Strana 17 od 285

18 MAŠINSKI 2.5. HIDROLOŠKE KARAKTERISTIKE Hidrografska mreža je veoma razvijena. Osnovno obeležje hidrografskoj mreži istražnog područja čini reka Dunav sa Dunavcem, i pritokama Velikom Moravom i Mlavom (slika 2.5-1). Slika Hidrografska karta šireg istražnog područja Dunav je na području Kostolca širok oko 1200 m. Na njemu je nekoliko ostrva: Dubovska ada, Stojkova Ada, Žilovo, Čibuklija, Zavojska. Dubina Dunava u koritu kreće se od 7 do 17 m. Izgradnjom HE "Đerdap" nivo Dunava je podignut, dubina je veća, a kota nivoa kreće se od 69,5 do 70 m. Prosečan godišnji proticaj Dunava iznosi kubnih metara u sekundi, sa specifičnim oticajem do 10,4 litara u sekundi po kvadratnom kilometru. Desna obala Dunava je niska i često je bivala plavljena. Zbog podizanja nivoa Dunava posle izgradnje HE "Đerdap" izgrađen je sistem nasipa kojima je se vrši zaštita obala Dunava od visokih voda i poplava. Strana 18 od 285

19 MAŠINSKI Slika Tok Dunava u zoni pepelišta i TE Kostolac B Dunavac (ili Mali Dunav) je ranije bio desna otoka Dunava, oko ostrva dugog 21 km i širokog do 4 km, na kome se u uzvodnom delu (severno od Dubravice i Petke) nalazi naselje (selo) Ostrovo. U novijoj literaturi Mali Dunav se imenuje kao Dunavac i deli na Gornji, Srednji i Donji (slika 2.5-3). Gornji Dunavac (Pečanski Dunavac) u dužini od 8 km, odvojen je od Dunava i Srednjeg Dunavca nasipima. Režim vode u Gornjem Dunavcu regulisan je crpnom stanicom i održava se na koti 67,20 m. Srednji Dunavac u dužini od 1700 m, povezan je Kanalom (takođe dužine 1700 m) sa Dunavom od koga mu zavisi nivo vode. Na slici prikazani su Donji Dunavac i Srednji Dunavac. Slika Pogled na Dunavac sa nasipa koji razdvaja Dunavac na Donji i Srednji Slika levo - Donji Dunavac, desno - Srednji Dunavac i kostolačke termoelektrane u pozadini Strana 19 od 285

20 MAŠINSKI Donji Dunavac, od ušća reke Mlave do Kličevca u dužini od 12 km praktično je isušen pri nižem vodostaju. Njegovo korito služi kao recipijent površinskih i podzemnih voda sa okolnog terena, a nivo se reguliše crpnom stanicom kod Rama. Mlava nastaje iz Vrela u oblasti Žagubice. Nizvodno od Petrovca pri višim vodostajima bila je vodoplavna. Istočno od Požarevca od Mlave se odvaja leva otoka Orlovača, koja se nizvodno naziva Mogila. Mlava je danas regulisana od Petrovca nizvodno. Novim koritom uvedena je u Dunav u blizini termoelektrane Kostolac B (Slike i 2.5-5). Na desnoj obali izgrađen je zaštitni nasip koji je uklopljen u sistem zaštite od Dunava. Slika Tok Dunava u zoni pepelišta i TE KO B Slika Reka Mlava slika levo nekoliko stotina metara uzvodno od termoelktrane, desno Topla Mlava, nakon uliva zagrejane vode Strana 20 od 285

21 MAŠINSKI Mlava je ispod Petrovca degradirana reka promenjenih organoleptičkih osobina sa povećanim sadržaja materija organskog porekla. Kiseonični režim je poremećen zbog velikog opterećenja kanalizacionim sadržajem i voda odgovara 4. klasi kvaliteta. Sliv Mlave najvećim delom pripada brdsko-planinskom području koje se odlikuje vodotokovima sa relativno velikim podužnim padovima. Na slivnom području uzvodno od Gornjaka, sve vodotoke karakterišu vrlo velike razlike između ekstremno velikih i malih voda, pa na nekim vodotokovima odnos Q max i Q min dostiže vrednost i hiljadu. Na najnizvodnijem profilu (Mogila), koji obuhvata 1749km 2 ili 96% teritorije sliva Mlave, srednji godišnji proticaj iznosi 12,9 m 3 /s. Kanali hladne i tople vode - TEKO-B koristi velike količine rashladne vode iz Dunava (2 x m 3 /h) po bloku, što je ukupno m 3 /h (slika 2.5-6). Slika Kanal hladne vode Posle hlađenja ova voda se preko sistema cevovoda (kanala povratne rashladne vode) ispušta u reku Mlavu (slika 2.5-7). Ove vode su termički opterećene. U zimskim mesecima zbog povišene temperature vode ovaj deo Mlave na ušću u Dunav postaje stanište brojnim vrstama ribe. Strana 21 od 285

22 MAŠINSKI Slika Reka Mlava u zoni termoelktrane Kostolac B. Mesto izliva tople vode iz cevovoda Velika Morava uliva se u Dunav kod sela Dubravice. Tipična je ravničarska reka, pre regulacije sa čestom promenom korita, velikim brojem meandara, mrtvaja i starača. Pri višim vodostajima postaje brza i u Dunav unosi velike količine mulja, peska i šljunka. Zbog nepravilnog toka i čestog plavljenja plodne nizije, izvršena je regulacija korita. Reka Velika Morava se odlikuje površinom sliva od km 2, srednjim godišnjim proticajem od 257 m 3 /s i specifičnim oticajem do 6,7 l/s/km 2. Najmanji registrovani proticaj iznosi 25 m 3 /s, a maksimalni m 3 /s. Tok Velike Morave prati ozbiljan problem istaložavanja nanosa (priblližno 8.735x10 3 tona godišnje) GEOLOŠKE KARAKTERISTIKE TERENA Termoelеktrana Kostolac B nalazi se u jugoistočnom delu tzv. ugljonosnog basena Kostolac. Ovaj basen, u užem smislu, zahvata teren severno od Požarevca. Zapadnu granicu basena čini reka V. Morava, severnu granicu reka Dunav, na istoku granica se proteže duž zapadnog oboda Boževačke kose, a južna granica je oko 5 km severno od Požarevca. Teren je izgrađen od sedimenata tercijarne i kvartarne starosti. Najznačajnije istraživanje geoloških karakteristika tretiranog područja vezana su za istraživanja uglja u okolini Kostolca i za izradu listova OGKJ 1: Bela Crkva (L34 115) i Požarevac (L34 127). Na Slici dat je prikaz regionalnog geološkog stuba terena. Na Slici prikazana je geološka karta terena. U nastavku teksta dat je kratak tekstualni prikaz osnovnih litoloških jedinica koji sačinjavaju istraživani teren: Panon (M 3 1 ). Prisustvo sedimenata panonske starosti na površini terena u ležištu Drmno i neposrednoj okolini nije utvrđeno sa sigurnošću. Međutim, na osnovu paleontoloških ispitivanja jezgra iz bušotina u zapadnom i istočnom delu Kostolačkog ugljenog basena određeni su sedimenti panonske starosti. Strana 22 od 285

23 MAŠINSKI Sedimenti panona izgrađeni su od glina, laporaca, peskova, alevrita, šljunkova, ugljevitih glina i uglja. Pont (M 3 2 ). Pontske naslage u području istražnog prostora, kontinualno se nastavljaju na panonske naslage, a usled velike litološke sličnosti (glinovito-peskoviti sedimenti) i odsustva paleontološkog materijala, ne može se sa sigurnošću utvrditi njihova granica, odnosno preciznije vertikalno rasprostranjenje. U okviru pontskih naslaga izdvojene su tvorevine donjeg ponta ( 1 M 3 2 ) (glinovito-peskovita serija) i gornjeg ponta ( 2 M 3 2 ) (glinovita serija sa tri sloja uglja). Pliocen (Pl 1 ). Donji pliocen (Roman) zastupljen je na delu istražnog prostora između ponta i kvartarnih lesnih naslaga. Izgrađen je od klastičnih sedimenata (šljunak, pesak, alevrit i glina) dostižući maksimalno 120 m debljine. Strana 23 od 285

24 MAŠINSKI Slika Geološki stub terena (prema V. Matić, Institut za ILMS Rudarsko-Geološkog Fakulteta Univerziteta u Beogradu) Strana 24 od 285

25 MAŠINSKI LEGENDA: ap aluvijum, facija povodnja:peskovi i alevriti dpr Kličevačka serija: šljunkovi, peskovi, alevriti i bigar am aluvijum, facija starača: barki peskovi i alevriti p Eolski pesak a Aluvijum, facija korita: šljunkovi i peskovi t1 Aluvijalna terasa (7-12m): šljunkovi, peskovi, alevriti at Aluvijum: terasa (3-5 m), aleriti i peskovi l Eolski pesak lt Lesna terasa (25-35 m): šljunkovi i lesoidni elvriti lp Eolski lesoidni peskovi pt Proluvijum: šljunkovi, peskovi i alevriti Pl 1 Peskovi, gline i ugalj d Deluvijum: lesoidni alevriti i peskovi Slika Geološka karta šireg istražnog područja (na osnovu OGK SFRJ 1: ) Pleistocen (Q1). - Lesne i lesoidne naslage (l), deponovane u močvarno-baraskim sredinama i na kopnu, prekrivaju najveći deo terena i dostižu debljinu od 6 do preko 20 m. U dolinama Dunava, Dunavca i Mlave delimično su ili potpuno erodovane. U podinskom delu profil facije lesa počinje lesom barskog porekla, debljine do 2 m, sa povišenim sadržajem glinovite komponente i strukturom atipičnom za les. Naviše se javlja les tipičnog granulometrijskog sastava i strukture (sa vertikalnom poroznošću), što ukazuje da je nastao nanošenjem vetrom prašinastog i prašinasto-peskovitog materijala i taloženjem na kopnu. Pojedine partije u lesu su Strana 25 od 285

26 MAŠINSKI izrazito peskovite, dok su druge bogate konkrecijama lesnim lutkicama. Lesne naslage u otkrivenom litološkom profilu PK Drmno prikazane su na slici Slika Slika Lesne naslage u otkrivenom litološkom profilu na PK Drmno (Foto: [13]) Aluvijalna terasa (at) dostiže debljinu od 5 do 15 m i prostire se između kopa Drmna i Bradarca i prema severoistoku, a izgrađena je od šljunkova (geološka karta na Slici ). Prema jugu i istoku šljunkovi prelaze u peskove, a njihova debljina se smanjuje. Prema severu sloj šljunkova se prostire sve do Dunava. U dolini Mlave debljina peskova i šljunkova raste ali se u njima povećava i udeo glinovite komponente. Holocen (Q2). Holocenu pripadaju naslage eolskog peska (na prelazu pleistocen holocen), zatim deluvijalni, proluvijalni i aluvijalni sedimenti. Eolski pesak (p) je morfološki neuobličen: javlja se u aluvijalnoj ravni Dunava, ima osobine eolskih nanosa, a genetska povezanost sa aluvijalnom podinom je očigledna. Debljine je od 1 do 5 m. Deluvijalni zastor (d), u okolini Kličevca, izgrađen je od alevrita i peskova lesoidnog habitusa, a proluvijalne konuse plavina (pr) izgrađuju uglavnom peskovi i alevriti, sa slabom sortiranošću zrna. Aluvijum reke Dunav izgrađuju: šljunkovi, i peskovi facije korita, zatim peskovi i alevriti facije povodnja (ap), kao i sočiva peskova i alevriti. Na osnovu rezultata ranije izvršenih terenskih i laboratorijskih istražnih radova doneti su zaključci o litološkoj građi terena na mestu objekata i geomehaničkim karakteristikama zastupljenih materijala. Istražne radove i laboratorijska ispitivanja tla na lokaciji TE Drmno izvršila je organizacija Georad, OOUR Georad, a rezultate prikazala u Elaboratu o geomehaničkim karakteristikama tla na lokaciji buduće TE Drmno (Georad, 1978). Izvršeno je istražno bušenje 6 istražnih bušotina dužine po 30 m (TED-1 do TED-6). Iz bušotina su uzeti reprezentativni uzorci tla na kojima su izvršena laboratorijska ispitivanja (identifikacionoklasifikaciona ispitivanja i utvrđivanje fizičko-mehaničkih karakteristika tla). Strana 26 od 285

27 MAŠINSKI Najbliža izvedena bušotina lokaciji predmetnog postrojenja je bušotina TED-3. Na osnovu rezultata bušenja i laboratorijskih ispitivanja zaključeno je da je tlo na lokaciji postrojenja izgrađeno od slojeva sledećih karakteristika: 1) na površini terena je humus, debljine oko 0,6 m, 2) ispod njega je sloj lesa, debljine 3,9 m, čije su karakteristike: g = 20 kn/m 3 c = 20 kn/m 2 j = 23 M = kn/m 2 3) dalje je sloj lesoidne gline, debljine 4,10 m, čije su karakteristike: g = 20 kn/m 3 c = 10 kn/m 2 j = 26 M = kn/m 2 4) ispod je sloj peskovite gline, debljine 0,4 m, čije su karakteristike: g = 20 kn/m 3 c = 10 kn/m 2 j = 22 M = kn/m 2 5) na većoj dubini su glinovit pesak i sitnozrni pesak, koji nisu ispitivani u laboratoriji. Dubina podzemne vode iznosi 9,20 m, u sloju peskovite gline (4). Fundiranje svih objekata je u lesu(2) izuzev silosa za mulj koji se fundira u sloju lesoidne gline (3) PEDOLOŠKE KARAKTERISTIKA TERENA U pedološkom pogledu, najrasprotranjenije tipove zemljišta na širem području basena Kostolac predstavljaju aluvijalne ritske crnice, černozem, gajnjače, smonice i metamorfne smonice, koje spadaju u grupu klimatogenih i topogenih zemljišta. Za područje predmetne lokacije karakteristično je rasprostranjenje smonice i metamorfne smonice. Aluvijalna i diluvijalna zemljišta čine oko 15% teritorije i nalaze se na najnižim delovima terena pored reka i potoka. Od dužine reke i širine njene doline zavisi i zakonitost taloženja pojedinih čestica nošenih vodom. Po svojim fizičko-hemijskim karakteristikama aluvijalna i diluvijalna zemljišta su pogodna za gajenje svih ratarskih, tj. povrtarskih kultura. Livadska zemljišta zauzimaju oko 40% teritorije i predstavljaju najrasprostranjeniji tip zemljišta na ovom području. Černozem i degradirani černozem zauzimaju i do 1/3 teritorije, dok ostali tipovi zemljišta zauzimaju oko 10%. Černozem spada u zemljišta sa A-AC-C profilom. Boja humusnog sloja je smeđa, dok je struktura ovog tipa zemljišta sitnogrudvičasta sa izraženim Strana 27 od 285

28 MAŠINSKI ćoškovima, ili je usled obrade raspršena. Po svom postanku, izluženi (opodzoljeni) černozem nastaje ispiranjem kreča i adsorbovanih baza iz zemljišta. Morfološki izgled izluženog černozema sličan je izgledu karbonatnog, ali se izvesne razlike mogu uočiti u zbijenosti dubljih slojeva A horizonta ili u strukturi. Profil je u celini uglavnom nešto dublji od onog karakterističnog za karbonatni černozem. Prema mehaničkom sastavu, černozem u podunavlju spada u ilovaču i laku ilovaču, sa gotovo konstantnim procentom gline po dubini. Usled manje količine humusa i njenog bržeg opadanja sa dubinom, boja ovog černozema je otvorenija, a menja mu se i potencijalna plodnost u poređenju sa dubokim černozemom u Panonskoj niziji. Černozem je najpogodniji za gajenje poljoprivrednih kultura, dok su ostali tipovi zemljišta, kao i gajnjača najpovoljniji za gajenje ratarskih kultura. Gajnjače predstavljaju sekundarnu pedološku tvorevinu, nastalu transformisanjem drugih zemljišta, a na prvom mestu černozema. Morfološki, gajnjača se odlikuje profilom A-(B)-C tipa. Po sastavu je ilovača ili teža ilovača, stabilne mrvične i sitnogrudvaste strukture. Količina humusnih materija u orničnom horizontu ovog zemljišta kreće se između 2-4%. Gajnjača prema svojim vodno-fizičkim osobinama spada u zemljišta veće proizvodne sposobnosti. Slično černozemu, smonice spadaju u zemljišta A-AC-C tipa. U morfološkom pogledu, smonica ima dobro razvijene horizonte, gde je u dubljim slojevima prisutan i G horizont. Humusni A horizont je intenzivno crne boje i dubok je cm. Po mehaničkom sastavu smonica spada u tešku ilovaču, laku ili srednju glinušu gde frakcija gline znatno nadmašuje frakciju peska. Težak mehanički sastav, osobine gline i humusa čine da smonica ima nepovoljne fizičke osobine. Dovoljna zastupljenost humusa, kao i veliki udeo gline daju ovom tipu zemljišta potencijalnu plodnost. Pedološka karta šireg istražnog područja prikazana je na slici Strana 28 od 285

29 MAŠINSKI Slika Pedološka karta šireg istražnog područja (na osnovu Regionalne Pedološke karte Zapadne i Centralne Srbije) 2.8. HIDROGEOLOŠKE KARAKTERISTIKA TERENA Kostolački ugljeni basen predstavlja u hidrogeološkom i hidrodinamičkom pogledu složen basen. Dosadašnjim istraživanjima, vršenim pre svega u cilju sagledavanja ovodnjenosti površinskog kopa Drmno, uglavnom je definisan prostorni položaj vodonosnih horizonata dok je u manjoj meri proučen režim podzemnih voda i njihova hidraulička veza sa površinskim tokovima Mlave i Dunava. Analizirajući podatke i rezultate geoloških istražnih radova do kojih se došlo u prethodnom periodu, sagledani su generalni hidrogeološki uslovi ovog područja. Stenske mase na ležištu Drmno se, na osnovu vrednosti parametra vodopropusnosti, dele na stenske mase sa funkcijom hidrogeološkog kolektora, ili sa funkcijom hidrogeološkog izolatora, odnosno na stenske mase u kojima se formira izdan i na vodonepropusne stenske mase. Hidrogeološke kolektore, posmatrano od površine terena, predstavljaju: les, Strana 29 od 285

30 MAŠINSKI šljunak, šljunkoviti pesak i pesak, pesak, pesak sitnozrno prašinasti Šematizovani prikaz litološkog profila preko PK Drmno u pravcu sever-jug prikazan je na slici Slika Šematizovani litološki profil preko PK Drmno u pravcu jug-sever, do Dunava (iz Projekta geoloških istraživanja na PK Drmno, RGF Univerziteta Beograd, 2004) U okviru istražnog prostora, u široj zoni termoelktrane formirani su sledeći tipovi izdani (i) Izdan formirana u aluvijonu reka Mlave i Dunava Reka Mlava na zapadu i reka Dunav na severu predstavljaju granice izdani formirane u aluvijalnim sedimentima. Debljina aluvijalnih šljunkova u arealu reka je od 0,5 do 30 m. Nivo izdani je na dubini 2-3 m od površine terena i u direktnoj je hidrauličkoj vezi sa dubljom izdani koja je formirana u šljunkovito peskovitim sedimentima lеžišta Drmno, čineći sa njom tzv. Drmsku izdan. Infiltracija voda reke Mlave, Dunava i voda izdani u aluvionu predstavlja glavni izvor prihranjivanja voda Drmske izdani. Hidrogeološki parametri aluvijalnih šljunkova, dobijeni na osnovu rezultata granulometrijskih analiza uzoraka, u sledećim su granicama: koeficijent filtracije (K) u m/s: 9, , koeficijent vodoprovodnosti (T) u m 2 /s: 6, , Strana 30 od 285

31 MAŠINSKI specifična izdašnost (μ) 0,032 0,32. (ii) Izdan u lesu Les je rasprostranjen na čitavom ugljonosnom području, sem u aluvionu reke Mlave i Dunava. Debljine je od 1 do 40 m, sa padom podinske površi od jugoistoka ka severozapadu. Razbijena izdan formirana u lesu nema poseban značaj u ukupnoj problematici odvodnjavanja površinskog kopa Drmno i nije ni tretirana posebno pri snižavanju nivoa podzemnih voda radi izvođenja rudarskih radova. Koeficijent filtracije lesnih naslaga je od 1, do 2, m/s (na osnovu rezultata granulometrijskih analiza), koeficijent vertikalne filtracije za površinske partije lesa iznosi od 1, do 1, m/s. Ova izdan je sa slobodnim nivoom i hrani se isključivo padavinama, koje se akumuliraju na granici les - barski les. (iii) Izdan formirana u šljunkovima i peskovima ( Drmska izdan ) Najveći značaj za eksploataciju uglja ima izdan formirana u pliocenskim peskovima i šljunkovima. Granica ove izdani na istočnoj strani prati Boževačku gredu. Prema zapadu Drmska izdan, ili povlatni vodonosni horizont III ugljenog sloja Kostolačkog ugljenog bazena, ima rasprostranjenje na pojedinim mestima do aluviona Morave, ali uglavnom je ima i na Požarevačkoj gredi (PK «Ćirikovac»), a na severozapadu ide i ispod Dunava (prati II ugljeni sloj prema Kovinu). Horizontalno rasprostranjenje peskova je kontinuirano, dok šljunka nedostaje u centralnom delu ležišta Drmno. Debljina peskova i šljunkova je od 5 do 125 m. Glavna karakteristika geometrije izdani je kontinuiran pad podinske površi od istoka prema zapadu, odnosno od juga prema severu. Nivo izdani je subarteski u prirodnim uslovima, dok je u uslovima odvodnjavanja u zoni oko površinskog kopa Drmno sa slobodnim nivoom. Hidrogeološki parametri sedimenata, u kojima je formirana ova izdan, su u sledećim granicama: koeficijent filtracije (K) m/s: 2, , koeficijent vodoprovodnosti (T) m 2 /s: 8, , specifična izdašnost (μ): 0,04 0,22. (iv) Izdan u peskovito prašinastim naslagama povlate III ugljenog sloja U podini šljunkovito peskovitih naslaga, a u povlati III ugljenog sloja, javlja se prašinasto peskoviti sloj, debljine na severozapadu oko 45 m. Idući prema jugoistoku PK «Drmno», ovaj sloj isklinjava, a ugalj na tim prostorima direktno leži ispod šljunkova. Dokazana je visoka heterogenost u vertikalnom rasprostranjenju ovih peskovito prašinastih naslaga. U okviru prašinasto peskovitog horizonta, formirana je izdan sa subarteskim nivoom, koja je u direktnoj hidrauličnoj vezi sa izdani formiranoj u gornjim sedimentima. Hidrogeološki parametri sedimenata ove izdani (dobijeni na osnovu rezultata granulometrijskih analiza) su sledećim granicama: koeficijent filtracije (K) m/s 1, , koeficijent vodoprovodnosti (T) m 2 /s 4, , specifična izdašnost (μ) 0,03 0,05. Strana 31 od 285

32 MAŠINSKI (v) Izdan u peskovito prašinastim naslagama u podini 3. ugljenog sloja Prema literaturi, u podini III ugljenog sloja, diskontinuirano je razvijen prašinasto-peskoviti horizont, debljine od 3 do 5 m, raslojen mestimično proslojcima sivo plave gline. Izdan je na dubini od 90 do 100 m (subarteska) sa pritiscima 5-8 bar. Lokalno pojavljivanje ovakve izdani u pojedinim delovima površinskog kopa Drmno nameće potrebu za rasterećenjem pritiska u tim zonama, kako bi se obezbedila stabilnost podine kopa i budućeg unutrašnjeg odlagališta. Hidrogeološki parametri ove izdani (dobijeni na osnovu rezultata granulometrijskih analiza) su u sledećim granicama: koeficijent filtracije (K) m/s 1, , koeficijent vodoprovodnosti (T) m 2/ s 4, , specifična izdašnost (μ) 0,05 0,08. Vodonepropusne stenske mase U relativno vodonepropusne stenske mase ubraja se barski les, a kao vodonepreopusne, peskovite gline Mlave i Dunava, zatim gline u neposrednoj podini i povlati uglja kao i II i III ugljeni sloj. Barski les je podinski izolator lesu deponovanom na suvom terenu, kolektoru slobodne izdani. Debljina barskog lesa je do 2 m, nema cevastu poroznost i razlikuje se od povlatnog lesa i po većem sadržaju glinovite komponente. Ima koeficijent filtracije od 4, do 2, m/s. Ugalj čini podinu prašinasto peskovitom kolektoru, a u jugoistočnim delovima ležišta direktnu podinu peskovito šljunkovitom kolektoru. Režim podzemnih voda Režim podzemnih voda na širem prostoru termoelktrane formira se pod uticajem sledećih faktora: površinskih tokova (Dunav, Mlava), koji su prirodne granice ležišta uglja Drmno i koji su sa Dunavcem glavni izvori prihranjivanja izdani, formirane u dubljim šljunkovito peskovitim sedimentima. Korito reke Mlave je regulisano u zoni termoelektrane Kostolac B i površinskog kopa Drmno. Hipsometrijski je više od starog korita i duž desne obale ima izgrađen nasip, dimenzionisan na 100 godišnje vode vertikalnog bilansa (infiltracija padavina, isparavanja, evapotranspiracije) intenzivnog odvodnjavanja povlatnih naslaga uglja drenažnim bunarima (Slika ) isticanja podzemnih voda po delovima kontura površinskog kopa Drmno. Pod uticajem navedenih faktora, podzemne vode se formiraju i osciluju na različitoj dubini od površine terena. Na osnovu osmatranja nivoa podzemnih voda u bunarima i pijezometrima u različitim vremenskim periodima, može se izvesti zaključak da nivoi podzemnih voda fluktuiraju uglavnom u okviru hidrogeološkog kolektora, izgrađenom od sitnozrnog peska. Šljunkoviti hidrogeološki kolektor je većinom izdreniran i nivo podzemnih voda u njemu se registruje Strana 32 od 285

33 MAŠINSKI isključivo u istočnom delu površinskog kopa (duž baraže bunara ŠLA, slika ). Nivoi podzemnih voda u povlatnom sloju osciluju tokom vremena, u zavisnosti od veličine uticaja pojedinih od navedenih faktora. Slika Obaranje nivoa podzemnih voda pomoću mreže drenažnih bunara Slika Površinski kop Drmno. Nivo podzemnih voda otkriven na dnu kopa Strana 33 od 285

34 MAŠINSKI Zaštita od površinskih i podzemnih voda predviđa se kao kombinacija više metoda odvodnjavanja, u zavisnosti od konkretnih strukturno-geoloških, hidrogeoloških, tehničkotehnoloških i drugih faktora. Predviđena je zaštita aktivnog dela površinskog kopa i unutrašnjeg odlagališta od podzemnih voda i to od: priliva podzemnih voda iz aluvijalnih šljunkova Mlave i Dunava; podzemnih voda akumuliranih u peskovitom hidrogeološkom kolektoru u krovini i podini uglja; i podzemnih voda u prašinasto peskovitim naslagama koji se nalaze u neposrednoj krovini uglja. Osnovna koncepcija zaštite od podzemnih voda sastoji se iz sistema drenažnih bunara (do kraja eksploatacionog veka na kopu će biti izgrađeno oko 1200 bunara) vodonepropusnih ekrana, horizontalnih bušotina, iglo filtera, sistema etažnih i drenažnih kanala i vodosabirnika. U sistemu zaštite površinskog kopa Drmno izgrađen je vodonepropusni ekran ukupne dužine 2550 m i dubine od m, po konturi starog unutrašnjeg odlagališta prema Mlavi, kao i nasip za cevovod duž konture kopa prema selu Drmno, ukupne dužine 5300 m SEIZMOLOŠKE KARAKTERISTIKE TERENA Na osnovu seizmičke karte Srbije (Slika 2.9-1) ovo područje pripada seizmičkom intenzitetu 7. stepena MCS skale (Mercall-Cancani-Sierberg skala). Ovom stepenu odgovara sledeći opis manifestacija: teškoće pri stajanju; lomi se nameštaj; neznatna štete na objektima dobro projektovanim i izvedenim; mala do srednja oštećenja na solidno-građenim građevinskim strukturama; značajna oštećenja na loše građenim ili neadekvatno projektovanim objektima; pojedini odžaci slomljeni; primetan osobama dok upravljaju motornim vozilima. Strana 34 od 285

35 MAŠINSKI Slika Seizmološka karta Srbije (Regionalna karta Zajednice za seizmologiju SFRJ, Beograd, 1987.) KLIMATSKE KARAKTERISTIKE Područje ležišta Drmno i Kostolačkog rudarsko-energetskog basena, kao deo južnog oboda Panonskog basena odlikuje se umereno kontinentalnom klimom u kojoj su naglašeni stepsko kontinentalni klimatski uticaji susednog Banata. Odlike ove klime su hladnije zime i toplija leta. Relativna blizina ulaza u Đerdapsku klisuru utiče da košava, čija brzina ponekad prelazi 90 km/h, ima znatno dejstvo na klimu. Podaci o klimatskim uslovima prikazani u nastavku zasnovani su na višegodišnjim merenjima sprovedenim od strane Republičkog Hidrometeorološkog Zavoda Srbije na meteorološkim stanicama Veliko Gradište (25 km istočno od termoelektrane), Kostolac (2 km jugo-zapadno od termoelektrane) i Ram (13 km severo-istočno od termoelektrane). Temperatura S obzirom da ovo područje ima umereno kontinentalnu klimu, odlikuje se toplim letima i relativno hladnim zimama. Srednja godišnja temperatura je oko 10,9 C, a srednja godišnja amplituda kolebanja temperature iznosi 21,3 C. Najhladniji mesec je januar sa srednjom mesečnom temperaturom Strana 35 od 285

36 MAŠINSKI oko 0,1 C, a najtopliji je mesec jul sa srednjom temperaturom od 21,1 C. Prelaz iz letnjeg vremena ka zimskom odvija se znatno brže nego što je prelaz iz zimskog ka letnjem. Srednja mesečna prolećna temperatura je nešto ispod 11 C dok je jesenja oko 10,5 C. Temperature ispod 0 C javljaju se od septembra do maja, a u periodu od novembra do marta, srednja mesečna minimalna temperatura je oko 8 C. Prvi mrazevi se javljaju sredinom oktobra, a poslednji početkom aprila. Slika Promene temperatura (prosečna temperatura) u toku godine na istraživanom području (meteorološka stanica RAM) Vlažnost i magla Isparavanje i vlažnost vazduha tokom godine, uglavnom prate promene temperature. Isparavanje je najintenzivnije u vegetacionom periodu i iznosi 76% vrednosti a u periodu jun april 46,9%. Prosečna relativna vlažnost je oko 70% u prizemnim slojevima pa se zato ovo područje ubraja u umereno vlažna. Broj dana sa maglom, koja traje duže od jednog dana, je u proseku 19. U trajanju više od dva dana magla se pojavljuje, prosečno jedanput u pet godina. Magla se najčešće javlja u jesen. Padavine U okviru PK "Kostolac" od 1987 godine funkcioniše merna stanica za registrovanje padavina i temperature. Prema podacima sa ove stanice, prosečna godišnja količina vodenog taloga iznosi mm. Najbogatiji padavinama je mesec maj sa 120 l/m 2, a najsiromašnjiji septembar sa 40 l/m 2. Karakteristike podneblja su i vrlo suve zime sa malo snežnih padavina. Zemljište je u proseku pokriveno snegom oko 35 dana godišnje, sa visinom snežnog pokrivača od 15 do 30 cm, a maksimalno od cm. Vetar Strana 36 od 285

37 MAŠINSKI Na Slici , data je srednja godišnja ruža vetrova i srednje vrednosti brzine vetra. Na području merne stanice Ram dominantan pravac vetra je jug-jugoistok i jugoistok, a zatim vetrovi zapadnog i zapadno-severozapadnog pravca. Najjači su vetrovi iz pravca jug-jugoistok (27%), sa srednjim vrednostima brzine iznad 4 m/s i iz pravca jugoistoka (18%) sa prosečnom brzinom od 3,9 m/s. Najmanje brzine ovih vetrova su u junu i julu (oko 2,5 m/s) a najviše u februaru i martu (od 5,8 do 6,1 m/s), a zatim u oktobru i novembru (od 5,4 do 5,5 m/s). Slika Raspodela vetra po pravcima (levo) i raspodela vetra po brzinama (desno) IZVORIŠTA VODOSNABDEVANJA TE Kostolac B za obezbeđenje pijaće vode i tehnološke vode (za potrebe postrojenja HPV) koristi lokalno izvorište (4 bunara) locirano u neposrednoj blizini termoelektrane, severozapadno od glavnog objekta. Na istražnom području, okosnicu vodosnabdevanja predstavlja vodovodni sistem grada Kostolac koji se zasniva na eksploataciji podzemnih voda iz aluvijalne izdani Dunava. Grad Kostolac snabdeva se iz izvorišta Lovac koje je locirano u samom gradu u neposrednoj blizini termoelektrane Kostolac A odnosno FIO Minel. U neposrednoj blizini prolazi i kanalizacioni cevovod Ø600 mm. Glavni vodozahvatni objekat je stari nemački bunar KB-1 (1942. godina) dubine 22 m. Ovaj bunar je zarušen na dubini od m. Drugi bušeni bunar BB-1, izgrađen je godine ali zbog smanjenja izdašnosti isključen je iz upotrebe godine izgrađen je novi bunar BB-2, u neposrednoj blizini a godine izgrađen je još jedan novi bunar. Na udaljenosti od oko 1 km od izvorišta Lovac u blizini fudbalskog stadiona, izgrađen je još jedan bunar ali je isti krajem 90-tih godina isključen iz sistema zbog povećane koncentracije nitrata, (iznad MDK). Na ovo izvorište priključeni su: grad Kostolac sa TE Kostolac A, Stari Kostolac, selo Drmno, selo Klenovnik i kop Ćirikovac. Strana 37 od 285

38 MAŠINSKI Vodovodni sistem Bradarac koristi se za vodosnabdevanje kopa Drmno i sela Bradarac (oko 250 domaćinstava). Izvorište je izgrađeno u istočnom delu naselja, i sastoji se od 2 bunara dubine oko 20 m, kojima se kaptira reka izdan koja je u hidrauićkoj vezi sa rekom Mlavom. Zona neposredne zaštite izvorišta je ograđena. Izvorište Zabela; Krajem godine KPD Zabela za potrebe sopstvenog nezavisnog snabdevanja izgradio je u neposrednoj blizini KPD, eksploatacioni bunar B1. U toku vegetacionog perioda, u kompleksu Zabele, za potrebe navodnjavanja koristi se i bunar B6. Potencijalno izvorište Petka. Na desnoj obali Dunavca, na udaljenosti od oko 700 m od naselja Petka, locirano je potencijalno izvorište Petka. Istražnim radovima godine i godine izvorište Petka je definisano kao budući lokalitet za vodosnabdevanje grada Kostolca i okolnih naselja. Vodozahvatni objekti bi kaptirali izdan formiran u okviru aluvijalnih šljunkovito-peskovitih naslaga Velike Morave. Potrebno je istaći da je režim podzemnih voda na ovoj lokaciji pod dominantnim uticajem vodostaja Dunavca, odnosno režima rada crpne stanice Kalište. Ovom crpnom stanicom vodostaj u regulisanom koritu Dunavca održava se na koti 76 mnm ±0,5 m. S obzirom na ovakav režim rada crpne stanice i značajno više nivoe podzemnih voda u području, Dunavac praktično predstavlja dren ka kome gravitiraju vode izdani sa šireg prostora. Analiziranjem vode iz istražnih bunara, pijezometara i individualnih kopanih bunara u naselju Petka (ovi bunari kaptiraju istu izdan koju bi kaptirali i bunari na izvorištu Petka ) utvrđeno je prisustvo, preko maksimalno dozvoljenih koncentracija propisanih Pravilnikom za vodu za piće (Sl. list SRJ br. 42/98), mangana, magnezijuma, nitrata i organske materije. Stoga se izvorište Petka u doglednom periodu neće moći aktivirati za potrebe vodosnabdevanja stanovništva Ukoliko se ne predvidi adekvatan tretman voda sa jedne strane, odnosno sa druge strane ne utiče generalno na širem prostoru na poboljašnje kvaliteta podzemnih voda. I jedno i drugo zahteva izuzetno ozbiljan pristup rešavanju problema i velika investiciona ulaganja. Požarevac svoje vodosnabdevanje bazira na izvorištima Meminac i Ključ, dok se kostolački vodonosni sistem oslanja na izvorište Lovac. Zahvaćena podzemna voda se nakon hlorisanja isporučuje potrošačima bez ikakvog dopunskog tretmana. Kvalitet isporučene vode redovno kontroliše Zavod za zaštitu zdravlja Požarevac i ista je zadovoljavajućeg kvaliteta. Izvorište Meminac locirano je na samom ulasku u grad Požarevac u neposrednoj blizini tzv. industrijske zone. Udaljeno je oko 2,5 km od reke Velike Morave odnosno oko 300 m od magistralnog puta Ljubičevo-Požarevac sa desne strane. Izvorište je u eksploataciji od godine i na njemu je izvedeno 10 bunara (B-1 do B-10). Iz bunara voda se transportuje u sabirni rezervoar a odatle u distributivnu mrežu uz prethodno hlorisanje. Bunari na ovom izvorištu kaptiraju izdan u okviru šljunkovitih naslaga koje se nalaze na dubini 5-15 m. Nivoi podzemnih voda u užoj zoni izvorišta su oko kote 70,5 mnm (kota terena oko 79,0 mnm). Neposredna zona zaštite izvorišta je propisno ograđena. Izvorište Ključ I formirano je u periodu godine. Izvorište ima 11 bunara. Najbliži bunar udaljen je od vodotoka V. Morave 600 m. Bunari kaptiraju šljunkoviti vodonosni sloj debljine 9-12 m. Statički nivo podzemnih voda u periodu izgradnje i testiranja bunara (1983) bio Strana 38 od 285

39 MAŠINSKI je oko kote mnm dok je kota terena oko 78,5-80,0 mnm. Izvorište je povezano sa gradskom mrežom preko čeličnog cevovoda i na njega su priključeni pored grada Požarevca selo Ćirikovac i naselje i vojna postaja Zabela. Neposredna zona zaštite izvorišta izdvojena je od okolnog područja žičanom ogradom. Izvorišta pijaće vode na šire istraživanom području zasnovana su na eksploataciji podzemnih voda iz plićih vodonosnih horizonata, oformljenih u aluvijalnim naslagama u neposrednoj blizini tokova površinskih voda Mlave, Dunavca, Dunava i Velike Morave. Sva navedena izvorišta nalaze se na značajnoj udaljenosti od lokacije predmetnog projekta (Termoelektrana Kostolac B sa pratećim odlagalištima gipsa) i imajući u vidu očekivanu strujnu sliku koja je pod direktnim uticajem odvodnjavanja kopa Drmno, ne mogu biti neposredno ugroženi radom predmetnog projekta. S druge strane, regionalno gledano, vodosnabdevanje istraživanog područja zasnovano je na eksploataciji voda iz plićih delova podzemne sredine i stoga se generalno mora prihvatiti kao opravdano da se prilikom planiranja, projektovanja i izgradnje predmetnog projekta, moraju predvideti i sprovesti takve mere zaštite podzemnih voda da aktivnosti projekta ne mogu uticati na pogoršanje postojećeg stanja FLORA I FAUNA Prostor na kome će biti izgrađeno postrojenje se nalazi u okviru kompleksa TE Drmno, koja radi više od 20 godina, pa je u potpunosti antropogeno izmenjen i degradiran, kao i neposredno okruženje u granicama kompleksa. Razumljivo je da na ovom vegetacija svedena samo na najotpornije ruderalne vrste, a fauna na sinantropne vrste. Na prostoru TE nema zaštićenih biljnih ili životinjskih vrsta ili posebno vredne dendro flore i biljnih zajednica. Šire okruženje, južno od Dunava, obuhvata prostor naselja: Drmno, Kostolac, Bradarac, Maljurevac i Klenovik, a severno delove Specijalnog prirodnog rezervata Deliblatska peščara i Ramsarskog područja Labudovo okno. Napominjemo da je područje Dubovac-Ram proglašeno za posebno IBA područje-yu 34 SE, kao jedno od najznačajnijih staništa, odmorišta i zimovališta migratornih močvarica u Evropi. Deliblatska peščara, Labudovo okno i IBA područje Dubovac-Ram su pod posebnim režimom zaštite i u njima postoje i brojne zaštićene biljne i životinjske vrste na koje je uticala dosadašnja emisija čestica i dimnih gasova sa prostora TE Drmno, ali procena negativnog uticaja nije vršena. Sadašnja vegetacija je rezultat delovanja geoloških, orografskih, klimatskih, hidroloških, edafskih i veoma izraženih antropogenih uticaja. Posmatrano šire okruženje, obzirom da je neposredno okruženje devastirano, nastanjuje niže navedena veoma raznovrsna flora i fauna. Strana 39 od 285

40 MAŠINSKI Akvatična fauna Makrozoobentos. Kvalitativna analiza zajednica makroinvertebrata obalskog dela Dunava u nivou Termoelektrane Kostolac B, Dunavca i okolnih bara, kao i dela toka reke Mlave na ušću u Dunav pokazala je prisustvo 11 najvažnijih makroinvertebratskih grupa: Turbellaria (trepljasti crvi), Diptera (dvokrilci), Chironomidae, Oligochaeta (člankovite gliste), Hirudinea (pijavice), Isopoda (račići), Heteroptera (stenice), Odonata (vilini konjici), Ephemeroptera (vodeni cvetovi), Coleoptera (tvrdokrilci), i Mollusca (mekušci). Najznačajnije vrste ključnih makroinvertebratskih zajednica su: Turbellaria Planaria sp. Diptera Atherix marginata Limnophila sp. Tabanus sp. Chironomidae Chironomus spp. Oligochaeta Tubifex spp. Limnodrilus sp. Stylaria sp Hirudinea Hirudo medicinalis Hellobdela sp. Isopoda Asellus aquaticus Heteroptera Nepa sp. Gerris sp. Notonecta sp. Odonata Libellula depressa Onychogomphus forcipatus Calopteryx splendens Calopteryx virgo Anax imperator Gomphus spp. Ephemeroptera Caenis spp. Ephemerella sp. Coleoptera Hydrophilus sp. Gyrinus sp. Dytiscus marginalis Potamophilus sp. Mollusca Unio sp. Lymnaea peregra Planorbis spp. Viviparus sp. (Slika ) Najbrojnije makroinvertebratske zajednice priobalnog dela Dunava, Dunavca i ušća Mlave su larve različitih grupa insekata (Diptera, Chironomidae, Heteroptera), Oligochaeta (člankovite gliste) i Mollusca (mekušci), koje se ujedno odlikuju i najvećim masenim udelom. Dominantna zastupljenost navedenih taksona u neposrednoj oklini TE Drmno, je uslovljena, facijesom dna, sadržajem organskih i neorganskih mikropolutanata u sedimentu i kvalitetom vode. Pisces (ribe) U širem okruženju mogu se izdvojiti dve vrste biotopa (reke, bare i kanali) sa različitim ribljim fondom. Naglašavamo da je izgradnjom HE Đerdap i formiranjem istoimene akumulacije došlo do značajnog uspora na ovom sektoru Dunava, što je zbog pojačane sedimentacije i promene facijesa dna rezultiralo promenom u sastavu populacije riba. Na Dunavu i Mlavi nizvodno od TE dominiraju autohtone ciprinide Alburnus, alburnus-uklija (Slika ), Rutilus rutilus-bodorka, Leuciscus idus-jaz, Aspius aspius-bucov, Abramis brama-deverika, Abramis ballerus-kesega, Cyprinus carpio-šaran. Od grabljivica sreću se Perca fluviatilis-grgeč, Stizostedion lucioperca-smuđ, Esox lucius-štuka i Silurus glanis-som. Ređi su: Gymnocephalus schraetzer-šrac, Blicca bjoerkna-krupatica. Strana 40 od 285

41 MAŠINSKI Slika Alburnus alburnus (uklija) (Foto: fond Biološkog fakulteta) Karakteristično je da se zbog izgradnje brana u Đerdapu, na ovom sektoru Dunav više ne sreću predstavnici migratornih vrsta Acipenseridae (Huso huso-moruna, Acipenser nudiventris-sim, Acipenser stellatus-pastruga), dok je zbog promena faciesa dna i Acipenser ruthenus-kečiga, sve ređa. U srednjem toku Mlave, sve do uliva tople vode, prisutni su pored pojedinih napred navedenih vrsta i: Leuciscus cephalus-klen, Chondrostoma nasus-skobalj, Barbus barbus-mrena i Barbus peloponnesius- potočna mrena. Okolni kanali i bare su dominantna staništa vrsta: Scardinus erythrophthalmus-crvenperka, Tinca tinca-linjak, Carasius carasius-karaš. Redak je nalaz Misgurnus fossilis-čikov, koji je zaštićena vrsta. Od alohtonih vrsta dominiraju: Carasius auratus-babuška, Lepomis gibossus-sunčica, Ictalurus nebulosus-cverglan, Arystichthys nobilis-sivi tolstolobik, Hypophthalmichthys molitrix-beli tolstolobik, Ctenopharyngodon idella-beli amur. Amphibia (vodozemci). Miran tok Mlave na ušću u Dunav, kanal Dunavac u neposrednoj blizini kao i obala Dunava sa okolnim baricama pogoduju zajednicama vodozemaca, među kojima su najbrojnije zelene žabe (Rana ridibunda) i crvenotrbi mukač (Bombina bombina**). Karakteristično je prisustvo podunavskog mrmoljka (Triturus dobrogicus**) kao i malog mrmoljka (Triturus vulgaris**). U malobrojnim žbunastim i travnim zajednicama je registrovano prisustvo zelene kreketuše (Xyla arborea**). Konstatovano je i prisustvo dve vrste krastača zelene krastače (Bufo viridis**) i obične krastače (Bufo bufo**). Strana 41 od 285

42 MAŠINSKI Terestrična fauna Mammalia (sisari). U selima oko TE Drmno među sisarskim taksonima dominiraju sinantropne vrste Mus domesticus-domaći miš i Rattus norvegicus-sivi pacov. Na okolnim agrofitocenozama, i livadama sreću se uglavnom sitni glodari i bubojedi koji su dobro adaptirani na kultivisane predele. Najčešći su: Cricetus cricetus-hrčak (Slika ), Microtus arvalispoljska voluharica, Apodemus flavicollis-žutogrli miš, Apodemus sylvaticus-poljski miš. U selu Opovo postoji jedna od najvećih i najraznovrsnijih kolonija slepih miševa na Balkanu, koja se zbog velikog izvora hrane (insekti naročito vodeni) proširuje i n a celi Kostolački ugljeni basen. Od zaštićenih vrsta sreću se: Mustela nivalis-lasica, Crocidura leucodon-poljska rovčica, Talpa europea-obična krtica kao i slepo kuče (Spalax leucodon**), koje je zaštičena vrsta i ima status prirodne retkosti i nalazi se na listi strogo zaštićene divlje vrste životinja. Obronci Deliblatske peščare ka Dunavu su staništa brojnih vrsta od kojih su zaštićene: Spermophylus citellus-tekunica, Tulpa europea-obična krtica, Felix slivestris-divlja mačka i Myoxus glis-obični puh. Od lovne divljači na desnoj obali Dunava prisutan je zec (Lepus europaeus), dok su na levoj obali u Dragića hatu brojne divlje svinje (Sus scrofa), srne (Carpeolus carpeolus) i jeleni (Cervus elaphus), što ima određenog ekonomskog značaja. Nadomak termoelektrane veoma često se može naći srneća divljač i fazani, a prema Hrastovači i divlja svinje. Slika Hrčak (Cricetus cricetus) (Foto: fond Biološkog fakulteta) Aves (ptice). Podaci o ornitofauni su uglavnom dobijeni observacijom terena u više navrata i od eksperata Prirodnjačkog muzeja. Strana 42 od 285

43 MAŠINSKI Za ornitofaunu, imajući u vidu cilj ove Studije, posebno su značajna područja Dunavca na desnoj obali Dunava, delovi Deliblatske peščare, Labudovog okna i IBA područja Dubovac- Ram, koji su pod uticajem TE Drmno. Na delovima Dunavca gnezde se Nycticorax nycticorax-gak i Areda cinerea-siva čaplja (2.12-3), dok se na lesnim odsecima leve obale Dunava nalazi jedna od najvećih kolonija na Balkanu vrste Riparia riparia-bregunica, a u delu Dubovačkog rita su kolonije: malog vranca (Phalacrocorax pygmeus) i male bele čaplje (Egretta garzetta). Najbrojnije populacije među zaštićenim vrstama su: Riparia riparia-bregunica, Hirudo rusticaseoska lasta, Merops apiaster-pčelarica, Larus ridibundus-rečni galeb, Phalacrocorax pygmeusmali vranac, Vanelus vanelus-vivak, Ciconia ciconia-bela roda, Areda cinerea-siva čaplja, Gavia immer-veliki gnjurac, Nycticorax nycticorax-gak. Među grabljivicama dominiraju: Falco tinunculus-vetruška, Falco vespertinus-siva vetruška, Falco subbuteo-soko lastavičar, Buteo buteo-mišar, Accipiter nisus-kobac, Accipiter gentilisjastreb kokošar i Haliaetus albicillia-orao belorepan. Područje Labudovog okna je jedno od najvećih odmorišta i zimovališta za brojne migratorne vrste pataka (Anas sp.) i gusaka (Anser sp.). Prema rezultatima zimskog brojanja povremeno ima i nekoliko desetina hiljada jedinki. Slika Siva čaplja (Ardea cinerea**) (Foto: fond Biološkog fakulteta) Reptilia (gmizavci). Fauna gmizavaca šireg područja Termoelektrane Kostolac B je relativno siromašna i uslovljena je velikim procentom degradiranih staništa. Registrovano je prisustvo tri vrste zmija: stepski smuk (Coluber caspius**, Slika ), kao i dve vrste vodenih zmija belouška (Natrix natrix**) i ribarica (Natrix tesselata). Najčešće vrste guštera su: zidni gušter (Podarcis muralis), zelembać (Lacerta viridis), livadski gušter (Lacerta agilis) i slepić (Anguinus Strana 43 od 285

44 MAŠINSKI fragilis). U barama pored Dunava i u nivou Dunavca česte se barske kornjače (Emys orbicularis**), kao i šumska kornjača (Testudo hermani**) i barska kornjača (Emys orbicularis**). Slika Stepski smuk (Coluber caspius**) (Foto: fond Biološkog fakulteta) Insecta (insekti). Sastav insekatske faune je uslovljen relativno slabom stanišnom raznovrsnosti, kao i strukturom samih staništa (dominantni agroekosistemi i degradirana staništa u okolini Termoelektrane Kostolac B). Najbrojnije insekatske grupe kao što su Coleoptera (tvrdokrilci), Hymenoptera (opnokrilci), Lepidoptera (leptiri) i Diptera (dvokrilci) su uglavnom prisutne u trofičkim zajednicama gajenih biljnih kultura (agroekosistemi), najčešće kao štetočine. U okolnim vodenim basenima česte su i različite grupe vilinih konjica (Agriidae, Aeshnidae, Gomphidae) i komaraca Aedes spp. i Culex spp. Flora i vegetacija Autohtona šumska vegetacija, koja se nekada razvijala na prostoru bližeg okruženja TE Drmno, zamenjena je livadama sa travnim zajednicama bogatim ruderalnim formama, koje su kasnije pretvorene u agrofitocenoze čiji sastav diktiraju plodored, potrebe stanovništva i zahtevi tržišta. Autohtoni floristički sastav ostao je sačuvan samo u rudimentarnim oblicima u delu međa, na zabarenim i neplodnim terenima. Na obalama Mlave, Dunava i kanala sreću se od drvenastih formi: Populus nigra-crna topola, Alnus glutinosa-crna joha i Salix alba-bela vrba i Salix fragilis-krta vrba, dok je znatno ređa Populus alba-bela topola. Na plavnim, vlažnim delovima uz samu obalu posebno duž kanala i bara dominiraju: Phragmites communis-trska i Typha latifolia, a od zeljastih biljaka, na ovim staništima mestimično srećemo: Ranunuculus repens-vodeni ljutić, Agrostis sp-rosulja i Pastinaca sativa-divlji paštrnak. Na Slici prikazana je žbunasta biljna vegetacija duž toka reke Mlave. Strana 44 od 285

45 MAŠINSKI Slika Žbunaste biljne zajednice prisutne duž toka reke Mlave U vodi okolnih kanala i bara među submerznim biljkama dominiraju Ceratophyllum demersum, Elodea canadensis, Myriophyllum spicatum i više vrsta iz roda Potamogeton. Od flotantnih makrofita najčešće su: Polygonum amphibium, a od emerznih makrofita: Scripus lacustris i Butomus umbellatus. U delovima Labudovog okna (Dubovački rit, Čibuklija, Dolnice) srećemo Nymphea alba-beli lokvanj i Nuphar lutea-žuti lokvanj, koji su zaštićene vrste. U međama između poljoprivrijednih parcijela od žbunaste vegetacije najčešće srećemo Crategus monogyna-glog, a znatno ređe Cornus sanguinea-svib. Duž puteva i u međama ruderalna i korovska vegetacija je dominantan vid zeljaste vegetacije. Najčešće vrste su: Cichorium intybus, Sonchus arvensis, S. olearaceus, Eryngium campestre, Arctium lappa, Artemisia vulgaris, Urtica dioica, Cirsium arvense, Carduus acanthoides, Crepis biennis, Stenactis annua, Symphytum officinale, Chenopodium album, Linaria vulgaris i druge. Sve navedene vrste se brzo šire u staništima, jer su veoma otporne i prilagođene na antropogene uticaje. Na pepelišta i degradirana staništa najbolje su adaptirane od jednogodišnjih korovskih biljaka: Polygonum aviculare, Polygonum persicaria, Chenopodium album, Chenopodium botrys, Sisymbrium orientale, Erigeron canadensis, Artemisia scoparia i Pycreus glomeratus. Od višegodišnjih, zeljastih, monokarpnih vrsta biljaka dominantne su: Daucus carota i Verbascum phlomoides, a sreću se i Tussilago farfara i Calamagrotis epigeios. U dijelovima kopa gde je prisutna stagnacija vode pojavile su se Phragmites communis-trska i Alnus glutinosa-joha, kao pionirske vrste. Šume Deliblatske peščare su nastale inetnzivnom sadnjom radi zaustavljanja peska vejača uglavnom monokultura bagrema (Robinia pseudoacacia) i crnog bora (Pinus nigra). Na dinskom Strana 45 od 285

46 MAŠINSKI reljefu sa očuvanim delovima stepe od zaštićenih vrsta sreću se: Adonis vernalis-gorocvet, Helychrisum arenarium-peščarsko smilje, Stipa pulcherrima-kovilje i Iris arenaria-peščarska perunika. Na desnoj obali Dunava u okruženju TE Drmno prisutne su i galerijske šume i fragmentarna šumska i žbunasta staništa. Pojedinačno se javljaju stabla i žbunovi kao što su: jablan (Populus nigra var. italica), bagrem (Robinia pseudoacacia), brest (Ulmus campestris), lipa (Tilia cordata), javor (Acer pseudoplatanus), glog (Crataegus monogyna), dren (Cornus mas), zova (Sambucus nigra). Dominantne biljne zajednice u okolnim nekultivisanim predelima su: Polygono-Chenopodietalia, Phragmition communis i Salicion albe. Tipovi staništa Evidentiranjem postojećeg stanja na terenu ocenjeni su tipovi staništa ocenama od 0-5, a u skladu sa Prilozima i direktivama o staništima (The Council Directive 92/43/EEC on the Conservation of Natural Habitats and of Wild Fauna and Flora The Habitat Directive ) koje u Evropi treba da se zaštite. Vrednosti navedene u tabeli odnose se samo na okolinu Termoelektrane Kostolac B. Tabela Tipovi staništa u okolini TE-KO B Šifra Tip staništa Vrednost (0-5) 24 Tekuće vode Rečni tok Rečne obale sa nanosima mulja Stalna eutrofna jezera, bare i lokve Šume 41.8 x Mešane listopadne šume x šumske grupacije bagrema D Žbunasta vegetacija 2 8 Poljoprivredna i kultivisana zemljišta * Njive Vrtovi 1 Strana 46 od 285

47 MAŠINSKI Šifra Tip staništa Vrednost (0-5) 85.4 Zelene površine između kuća Aktivna industrijska područja Ruderalne zajednice 1 ZGRADE 1 ULICA 1 PUT 1 * Preovlađujući stanišni tip. Zbijene stambene površine i pojedini objekti Asfaltirane ulice i druge asfaltirane i betonske površine Neasfaltirane ulice, makadamske površine Označene kategorije su površine koje se sreću na terenu, a koje se na osnovu vegetacije i tipologije habitatnih tipova ne mogu klasifikovati unutar postojećeg sistema, pa su ovde za njih upotrebljene opšte oznake (Zgrade, Ulica, Put). Navedene vrednosti različitih stanišnih tipova na terenu evidentiraju trenutno stanje. Više vrednosti za određene stanišne tipove ukazuju na njihov veći značaj za zaštitu prirode. Retke ili ugrožene vrste Saglasno Uredbi o zaštiti prirodnih retkosti Republike Srbije, objavljene u Službenom glasniku RS, br. 50/93 u 93/93, sve biljne i životinjske vrste zaštićene navedenom Uredbom su u tekstu označene sa **. Zaštićeni predeli Sa aspekta zaštite prirodne i kulturne baštine, uže i šire područje Termoelektrane Kostolac B nije na listi zaštićenih predela PEJZAŽ Područje istraživanja pripada ruralnom tipu predela. Reljef je ravničarskog tipa što predeo čini nisko dinamičnim. Pejzažnim karakteristikama dominiraju elementi vegetacije i poljoprivrednih površina sa objektima rudarske i industrijske aktivnosti. Jedinu dinamiku izgledu predela daje rečni tok Mlave. Izgled predela je niskog kvaliteta i niske osetljivosti. Površina terena istražnog prostora i ležišta Drmno, pre izgradnje površinskog kopa lignita i TE Kostolac B, bila je tipična za bogati ravničarski poljoprivredni Stig, sa pretežnim površinama oranica zasejanih pšenicom, kukuruzom i drugim kulturama, sa oazama vinograda i šumaraka, i Strana 47 od 285

48 MAŠINSKI naseljima koja čine više zgrada i vrtova za svako domaćinstvo. Sada su vidljivi značajni tehnogeni «ožiljci» i sledeći markantni objekti: - udubljenje površinskog kopa, delimično zapunjeno unutrašnjim odlagalištem otkrivke iz koje se, sa manjim ili većim intenzitetom, vije dim nastao pri endogenim požarima, odnosno sagorevanju neotkopanih delova ugljenog sloja ili primesa lignita u odloženoj masi otkrivke (Slika ); - uzvišenje spoljnog odlagališta otkrivke, koje je delimično rekultivisano; - kompleks TE Kostolac B sa deponijom uglja kapaciteta do t i drugim infrastrukturnim objektima (Slika ); - bageri, odlagači i druga mehanizacija u radu na otkopavanju otkrivke i uglja i na odlaganju jalovine. Objekti odvodnjavanja linije bunara, cevovodi i dr., manje su markantni, ali ipak čine uočljive nove sadržaje površine terena iznad ležišta uglja Drmno. Na površini terena teže su uočljive posledica antičke antropogene aktivnosti, kao što je udubljenje u domenu Svetinje, odnosno kapelice Sv. Petke. Strana 48 od 285

49 MAŠINSKI Slika Izgled predela u široj okolini TE-KO B površinsko iskopavanje uglja Slika Izgled predela u užoj okolini TE-KO B poljoprivredne površine Strana 49 od 285

50 MAŠINSKI NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA Na širem području oko TE Kostolac B evidentirani su sledeći lokaliteti kategorisani kao nepokretna kulturna dobra: - Crkva Svetog Georgija iz nalazi se u Starom Kostolcu, oko 1,8 km severozapadno od lokacije TE-KO B (Slika ) - Rukumija arheološki objekat iz bronzanog doba i manastir. Današnji manastir je iz vremena kneza Miloša Obrenovića (1852 god.) i nalazi se u blizini sela Bradarac, 5 km južno od objekta TE Kostolac B (Slika ). Na užem području termoelektrane nalazi se Viminacijum lokalitet u blizini sela Stari Kostolac i Drmno koji predstavlja staro vojno i civilno naselje iz rimskog perioda. Slika Crkva Svetog Georgija u Starom Kostolcu Slika Manastir Rukumija u selu Drmno ARHEOLOŠKI LOKALITET VIMINACIJUM U neposrednoj blizini granica lokacije TE Kostolac B i prostora predviđenog za izgradnju postrojenja za ODG nalazi se ograđeni prostor arheološkog lokaliteta Viminacijum. Istočna granica lokacije TE Kostolac B predstavlja jugozapadnu granicu lokaliteta. Viminacijum je jedno od najznačajnijih arheoloških nalazišta na teritoriji Srbije, pod zaštitom države od godine, kao spomenik kulture - arheološko nalazište. Godine 1979, Skupština Srbije proglasila je Viminacijum kulturnim dobrom od izuzetnog značaja (Sl. Glasnik SRS 14/79). Prostor nekadašnjeg rimskog grada i vojnog logora Viminacijuma obuhvata područja sela Stari Kostolac i Drmno. Jezgro lokaliteta je smešteno na potezu Čair, gde su krajem XIX veka otkriveni ostaci rimskog vojnog logora i naselja iz druge polovine I veka [13]. Strana 50 od 285

51 MAŠINSKI Sa početkom izgradnje TE Kostolac B na teritoriji južnih nekropola Viminacijuma, godine, vršeni su obimni istraživački radovi zaštitnog karaktera. Površinski kop uglja Drmno napreduje u pravcu logora i gradskog naselja i dalje uslovljava zaštitne arheološke radove, istočnije od vojnog logora i naselja [12]. Na širokom prostoru u ravnici, na desnoj, ali i na levoj obali Mlave, nedaleko od njenog ušća u Dunav, nalazi se niz drugih manjih naselja, nekropola i fortifikacija iz antičkog i ranovizantijskog perioda. Brojni arheološki nalazi, otkriveni tokom više od stoleća istraživanja, svedoče o izuzetno dugom vremenskom rasponu ljudske aktivnosti na ovom prostoru, od XII veka p.n.e. do XVII veka n.e. Viminacijum se prostire na površini od oko 450 ha, ispod oraničnih površina. Predmeti i fragmenti predmeta iz rimskog perioda rasuti su u oraničnim brazdama i stoga ugroženi poljoprivrednim aktivnostima na parcelama. Takođe, lokalitet je postao ugrožen daljim širenjem površinskog kopa Drmno što je uzrokovalo izmeštanje delova iskopina (akvadukta) [12]. Viminacijum je najznačajniji grad u rimskoj provinciji Gornja Mezija (Moesia Superior). Ovaj rimski grad je prestonica provincije, administrativni, vojni, trgovački i industrijski centar. Grada koji je imao status prvo municipiuma (municipium), a zatim i kolonije (colonia), odnosno grada sa punom autonomijom. Pored grada nalazi se kastrum (castrum) ili legijski logor jedan od dve najveće fortifikacije u provinciji i centralna tačka u odbrani mezijskog Podunavlja. S druge strane jedinstveni naučni značaj Viminacijuma je u tome što nad antičkim ostacima nema savremenog naselja. Mogući su istraživanje i prezentacija jednog rimskog grada u svim njegovim segmentima. Beograd, Niš, Sremska Mitrovica nalaze se ispod savremenih gradova što onemogućava planska istraživanja, konzervaciju i konačno prezentaciju rimskog kulturnog nasleđa. Lokalitet je sistematski uništavan vekovima unazad. Ne postojanje realne zaštite uslovilo je dvostruku stalnu pljačku lokaliteta. S jedne strane lokalitet je neprestano prekopavan od pljačkaša koji su tražili zlato i druge dragocenosti. S druge strane seljaci su sistematski razgrađivali arhitektonske ostatke i odnosili nadgrobne spomenike jer su ruševine smatrane izvorom besplatnog građevinskog materijala. Zbog toga danas na površini nema očuvanih objekata, te se svaki oblik njihovih istraživanja i prezentacije mora vršiti putem iskopavanja. Manji deo lokaliteta je istražen dok se veći deo još uvek nalazi prekriven poljoprivrednim površinama. U poslednjih trideset godina obavljena su istraživanja Viminacijuma i otkriveno je više od grobova. Istraživanja nalazišta su u toku. Objekti koji su konzervirani na lokalitetu su rimski akvadukt, bazilika, grobnica, mauzolej, memorije, terme, severna kapija logora i trikonhalna crkva [13]. Složenost istraživanja pokazuje i fotografija na slici Strana 51 od 285

52 MAŠINSKI Slika Položaj iskopina na lokacij postorjenja Istočno od TE Kostolac B nalaze se dva lokaliteta: rimsko kupatilo (terme) na udaljenosti od oko 2 km od lokacije termoelektrane (Slika ) i severna kapija logora (porta pretorija), na udaljenosti od oko 3 km. Slika Rimsko kupatilo (terme) udaljeno je oko 2 km istočno od lokacije TE-KO B Strana 52 od 285

53 MAŠINSKI U okviru granica TE Kostolac B, nalaze se konzervirane tri memorije na dve lokacije i jedna manja arheološka iskopina na trećoj lokaciji. Položaj iskopina u odnosu na termoelektranu prikazan je na Slici Slika Položaj arheoloških iskopina Viminacijuma unutar granica lokacije TE-KO B Memorija označena kao G-4816 je jedan od najreprezentativnijih objekata te vrste na nekropolama Viminacijuma. Radi se o krstoobraznoj memoriji sa 11 grobnih mesta. Orijentisana je sever jug sa devijacijom od 35 stepeni severnim delom ka zapadu. Ulaz u memoriju je sa južne strane. Građena je od opeke vezane krečnim malterom. Ulazilo se kroz ulaz dužine 5 m od čega su samo stepenice u dužini 3,70 m. Ovim vrlo strmim stepenicama silazilo se na dubinu od oko 3 m na kojoj se nalazio pod objekta. Pretpostavljena niveleta prvog stepenika bi odgovarala niveleti temena krstastog svoda nad centralnim prostorom. Širina ulaza je 0,95 m. Očuvana su samo poslednja dva stepenika dok su ostali uništeni radom mehanizacije. Centralni prostor je kvadratnog oblika. Zidovi su bili omalterisani krečnim malterom sa primesama tucane opeke. Malter je fresko oslikan. Očuvani su mestimično tragovi zelene boje, dok ivice grobnih pregrada prati crvena bordura. Pod memorije pokriva sloj maltera koji je i vezivao leptiraste podne pločice koje su danas očuvane samo u centralnom delu. Na opekama stepenica i podnim pločicama uočavaju se izlizane ivice od stalnog korišćenja odnosno hodanja tokom dužeg perioda prilikom poseta preminulim članovima porodice. Na 1,5 m od jugoistočnog ugla memorije G-4816 locirana je druga memorija G-4815 sa devet grobnih mesta. Ona je orijentisana u pravcu sever jug sa devijacijom 36 stepeni severnim Strana 53 od 285

54 MAŠINSKI delom ka zapadu. objekat je u većoj meri oštećen pljačkom i vađenjem građevinskog materijala. Memorija je građena od opeke vezane krečnim malterom. Zidovi su omalterisani iznutra i na njima se uočavaju tragovi crvene, zelene i plave boje. Posmrtni ostaci pokojnika nisu nađeni sem pojednih sitnih fragmenata dislociranih kostiju [13]. Dve memorije su udaljene oko 300 m severozapadno od prostora predviđenog za postrojenje za ODG TE Kostolac B1 i B2. Položaj memorija i njihovih izgled prikazana su na Slikama i Slika Dve memorije Prilikom arheoloških iskopavanja otkrivena je memorija sa sarkofazima. Grobnica je pravougaone osnove, orijentisana u pravcu zapad istok, sa ulazom na zapadu. Memorija se nalazi oko 200 m severozapadno od lokacije budućeg postrojenja za ODG TE Kostolac B1 i B2 i prikazana na Slici Strana 54 od 285

55 MAŠINSKI Slika Memorija sa sarkofazima U centralnom delu prostora budućeg postrojenja za ODG TE Kostolac B1 i B2 nalazi se manja arheološka iskopina, prikazana na Slici Slika Arheološka iskopina U februaru Ministarstvo kulture Srbije objavilo je plan detaljne regulacije Viminacijuma sa ciljem dugoročne zaštite lokaliteta. U periodu od narednih šezdeset do osamdeset godina planirana je generalna regulacija Viminacijuma, u tri faze, od trajne zaštite arheološkog lokaliteta, preko njegove arhitektonske rekonstrukcije, do izgradnje novih objekata za razne prateće sadržaje. Strana 55 od 285

56 MAŠINSKI Obaveze u pogledu izgradnje novog bloka u cilju očuvanja arheološkog nalazišta Viminacijum propisane su odgovarajućim uslovima nadležnog organa (u prilogu) NASELJENOST I DEMOGRAFSKE KARAKTERISTIKE Termoelektrana Kostolac B nalazi se na području Opštine Požarevac (Braničevski okrug) koja zauzima teritoriju od 491 km 2 i i karakteriše se znatnom gustinom naseljenosti (172 stanovnika po km 2 ). Prema prvim rezultatima Popisa godine na Planskom području živi oko stanovnika. Populacioni rast na Planskom području u periodu godine (indeks 133,9; stopa rasta 4,5 ) viši je od proseka za Centralnu Srbiju (indeks 125,3; stopa 3,6 ). Istovremeno, Braničevski upravni okrug beleži opadanje broja stanovnika (indeks 73,2; stopa 4,9 ). Posmatrano po međupopisnim periodima porast broja stanovnika je bio sve slabijeg intenziteta, a poslednje dve decenije evidentno je opadanje broja stanovnika. Takođe, rast broja stanovnika beleže samo gradska naselja Požarevac i Kostolac, dok je u seoskim naseljima evidentno opadanje. Bitna karakteristika ovog područja je da veliki broj građana radi/boravi u inostranstvu. Prema Popisu godine, u inostranstvu je radilo/boravilo oko 9,3% stanovnika Planskog područja, oko 11%, a godine oko 12,5% i to: iz gradskih naselja oko 7%, a seoskih znatno više, oko 26%. Broj domaćinstava se u periodu godina povećao se sa na , a prema prvim rezultatima Popisa godine na Planskom području ima oko domaćinstava. Prosečno domaćinstvo, godine je brojalo 3,2 člana, a nešto manje, 2,9 članova. U strukturi domaćinstava, dvočlana čine četvrtinu (23%), jednočlana i četvoročlana oko dve petine (19,6% i 20,4%), a zatim slede tročlana (18,4%). Domaćinstva sa 5 članova su učestvovala sa oko 9 %, a veća domaćinstva, koja su po pravilu i višegeneracijska, takođe, sa oko 9%, ali sa značajnim razlikama između gradskih i seoskih naselja. U selima na području grada Požarevca ova domaćinstva čine trećinu od ukupnog broja (petočlana 14,6% i sa 6 i više članova 19,6%), a u selima opštine Veliko Gradište preko dve petine (18,8% i 23,4%). Poslednjih decenija evidentno je opadanje prirodne komponente obnavljanja stanovništva (smanjenje stope nataliteta i fertiliteta i povećanje stope mortaliteta). Strana 56 od 285

57 MAŠINSKI Tako, prosečna godišnja stopa prirodnog priraštaja se od 2,1 u periodu godina smanjila na svega 0,1 u periodu godina, a poslednjih godina dobija negativan predznak. Intenzivna imigraciona kretanja, kao i proces starenja, izmenili su ukupne populacione potencijale po velikim starosnim grupama. Na Planskom području, godine, najmlađi kontingent (do 19 godina) je činio 23% od ukupnog stanovništva, i sa nešto višim učešćem u gradskim (23,7%), nego u seoskim naseljima (21,6%). Mlađe sredovečno (20-39 godina) i starije sredovečno (40-59 godina) stanovništvo bilo je zastupljeno skoro u istom iznosu 26,6% i 27,1%, i u gradskim (27,7% i 28,6%) i ostalim naseljima (24,4% i 24,2%). Stanovništvo starije od 60 godina je učestvovalo sa 22,2%, a razlika između gradskih i seoskih naselja je već veoma velika (18,8% : 28,7%). Takođe, od 30 naselja na Planskom području, u stadijumu demografske starosti (35-39 godina) su gradska naselja Požarevac i Kostolac (prosečna starost 39 i 36 godina), 20 naselja je u stadijumu duboke demografske starosti (40-43 godine), a osam u stadijumu najdublje demografske starosti (prosečna starost 44 i više godina). Na Planskom području se u periodu godina smanjilo učešće aktivnog i izdržavanog stanovništva, a povećalo učešće lica s ličnim prihodom, s tim što postoje znatne razlike između tipova naselja. Delatnosti iz oblasti primaranog sektora (2002) obavljalo je 10,7% aktivnog stanovništva, sekundarnog 44,4%, tercijarno-kvartarnog 23,1%, nepoznat sektor delatnosti 1,5%, a oko petine (20,3%) aktivnog stanovništva nije obavljalo delatnost. U gradskim naseljima preko polovine aktivnih lica je bilo angažovano u delatnostima kvartarno-tercijarnog sektora (51,5%) i preko četvrtine u sekundarnom sektoru (28,7%), a u seoskim dve trećine (66,2%) u primarnog, 12,8% u sekundarnom i oko 18% u tercijarno-kvartarnom sektoru. U selima na području grada Požarevca aktivnih u primarnom sektoru je oko 63%, a u selima opštine Veliko Gradište znatno više, oko 85%. Poljoprivredno stanovništvo je godine činilo 10,5% i to: u gradskim naseljima 0,8%, u selima na području grada Požarevca oko 25% i u selima opštine Veliko Gradište oko 61%. Formalno obrazovanje stanovništva. U godini bez škole i sa nepotpunom osnovnom školom bila je oko četvrtine (24,2%) stanovništva, a sa osnovnom školom 26,1%, što znači da je polovina građana Planskog područja sa 15 i više godina bilo nedovoljno obrazovano (u gradskim 37,7%, seoskim 74,3%). Stanovnici sa srednjim obrazovanjem učestvuju sa 38,6% (u gradskim oko 47%, Strana 57 od 285

58 MAŠINSKI seoskim oko 23%), a učešće građana sa višim (4,2%) i visokim obrazovanjem (4,4%) na Planskom području iznad je proseka za Braničevski upravni okrug (2,9% i 2,6%), ali ispod proseka za Centralnu Srbiju (4,6% i 7,0%). Prostorni raspored stanovnika ovih obrazovnih nivoa ukazuje na koncentraciju u gradskim naseljima Požarevac 13,4% sa višim i visokim obrazovanjem, Kostolac oko 7% (Centralan Srbija bez Beograda 13,7%), dok u seoskim naseljima svega 1,8% stanovnika ima više ili visoko obrazovanje PRIVREDNI OBJEKTI I OBJEKTI INFRASTRUKTURE Pored TE Kostolac B (2 x 345 MW), na posmatranom području se nalazi i TE Kostolac A ( MW) kao i sadašnja deponija pepela za obe termoelektrane, Srednje kostolačko ostrvo, površine 246 ha. U neposrednoj blizini TE Kostolac B, na rastojanju na oko 5 km u pravcu istoka, nalazi se površinski kop Drmno, a u pravcu juga na rastojanju od oko 6 km površinski kop Ćirikovac. U pravcu jugozapada na rastojanju od oko 3 km nalazi se površinski kop Klenovnik na kome je završena eksploatacija uglja i čija je mehanizacija prebačena na kop Ćirikovac radi saniranja klizišta. Na rastojanju od oko 10 km, prema jugu, nalaze se tri naftno-gasna polja, na kojima se vrše istražni radovi i to: Maljurevac-Babušinac, Bradarac-Maljurevac i Ostrovo. Sa ovog područja postoje vrlo dobre komunikativne veze sa ostalim mestima u Republici Srbiji i to preko drumskih, rečnih i železničkih saobraćajnica. Kroz ovo područje prolazi više drumskih saobraćajnica sa asfaltnom podlogom od kojih su najznačajnije: Požarevac-Veliko Gradište, kojim se povezuje sa Đerdapskom magistralom, Požarevac-Petrovac-Bor, koja vezuje područje sa istočnom Srbijom i pravac Požarevac-Vranovo koji vezuje ovo područje sa auto-putem Beograd Niš. Kroz središte područja prolazi pruga normalnog koloseka, Požarevac-Kostolac, preko koje je područje povezano sa celom zemljom. Ova pruga je u jako lošem stanju i potrebno je izvršiti njenu sanaciju da bi se mogla koristiti. Područje je preko kanala povezano sa Dunavom i svim pristanišnim mestima na njemu AMBIJENTALNI USLOVI NA LOKACIJI TE KOSTOLAC B USVOJENI ZA PROJEKTOVANJE Pod ambijentalnim uslovima na lokaciji TE Kostolac B su navedeni prosečni i ekstremni (makismalni/minimalni) parametri koji su podloga, ulazni podaci za projektovanje. Srednje godišnje temeprature vazduha: Strana 58 od 285

59 MAŠINSKI Srednja temperatura 11,52 C Srednja makismalna temepratura 17,23 C Srednja minimalna temepratura 6,44 C Ekstremna maks. temperatura 43,6 C Ekstremna minimalna temperatura -20 C Pritisak Srednje mesečne vrednosti atmosferskog pritiska: Maksimalna 1024 mbar Minimalna 998 mbar Srednja 1007 mbar Godišnje količine padavina, l/m 2 Srednje mesečne padavine 58 Srednje godišnje padavine 696 Maksimalne dnevne padavine 113 Srednji broj dana sa snegom 41 Vetar Maksimalna brzina vetra 26m/s Hidrološki podaci Karakteristični nivoi reke Dunav u profilu hidrološke stanice Veliko Gradište: Minimalna kota nivoa Z min =66,37m (nm) Prosečna kota nivoa Z sr =69,35m (nm) Maksimalna kota nivoa Z max =71,77m (nm) Strana 59 od 285

60 MAŠINSKI 3. OPIS PROJEKTA 3.1. KRATAK PRIKAZ POSTOJEĆE TERMOELEKTRANE KOSTOLAC B TE Kostolac B nalazi se na oko 3km od desne obale reke Dunav, između sela Stari Kostolac i sela Drmno. Veća naselja u okolini TE Kostolac B su: Požarevac na udaljenosti od oko 18km ka jugu, Veliko Gradište na udaljenosti od oko 20km prema istoku, Kovin na udaljenosti od oko 20km prema zapadu, Smederevo na udaljenosti od oko 30km prema zapadu i Beograd na udaljenosti od oko 100km prema severo zapadu. Sa većim centrima u republici povezan je putnim i rečnim saobraćajnicama. Termoelektranu Kostolac B čine 2 bloka instalisane snage od po 348,5 MW sa prostorm za budući blok (kompjuterska animacija na slici 3.1-1) Slika Termoelektrana Kostolac B i prostor predviđen za ODG Ugalj koji se doprema sa površinskog kopa Drmno je lignit čije su osnovne karakteristike (garantno gorivo): Vlaga, % do 45 Pepeo (suva materija), % 18,4 do 25,8 Sumpor ukupni, % do 1,17 Ugljenik, % 21,5 Vodonik, % 2,1 N 2 + O 2, % 9,6 Donja toplotna moć, kj/kg 7326,9 (6070 do 8370) Strana 60 od 285

61 MAŠINSKI Potrošnja uglja sa garantovanom donjom toplotnom moći, pri nazivnoj snazi kotla, iznosi 115,16 kg/s (414,56 t/h). Proces dopreme uglja obuhvata transport uglja od prijemnog mesta (definisana granica između Površinskog kopa Drmno i TEKO B, a to su presipna mesta sa transportera T-4 na T i sa transportera T-5.1 na T-7.1.2) do kotlovskih bunkera. Proces dopreme uglja obezbeđuje snabdevanje i punjenje kotlovskih bunkera ugljem potrebnim za proizvodnju električne energije. Tok uglja ka kotlovskim bunkerima (postoje dve transportne linije koje se ukrštaju) određuje rukovalac unutrašnjeg transporta uglja u zavisnosti od trenutne situacije i potreba. Sistem dopreme za snabdevanje ugljem Termoelektrane Kostolac B prikazan je na slici Skladište uglja je podužno i odlaganjem se formiraju po dva trapezna preseka-gomile od svake mašine. Visina skladište je oko 15 m a dužina oko 555 m. Strela rotokopača je R = 36 m. Skladište uglja ima rezervu za 30 dana potrošnje termoelektrane sa ugljem garantne vrednosti donje toplotne moći. Sa ovako usvojenim rešenjem omogućeno je da od prijemne zgrade I do kotlovskih bunkera imamo jednu liniju u radu a drugu u rezervi što čini 100 % rezervu. Skladištem je omogućeno da termoelektrana uvek ima kontinualan dotur uglja kao i neravnomeran prijem uglja sa površinskog kopa uglja. Predviđeni prostor na skladištu omogućuje površinskom kopu da duže vreme radi pod punim kapacitetom čime se skladište puni. U slučaju da na rudniku dođe i do zastoja od više dana elektrana se može snabdevati od skladišta. Slika Doprema uglja Strana 61 od 285

62 MAŠINSKI Pri punjenju kotlovskih bunkera ugljem vodi se računa da se: pune samo kotlovski bunkeri bloka u radu i kod kojih rade pripadajući mlinovi, nivo uglja u kotlovskim bunkerima održava na približno maksimalnom nivou i kad tehničko stanje instalacije dozvoljava, punjenje vrši preko obe linije transportera (kada je nivo u kotlovskim bunkerima na minimum ) kako bi se napunili kotlovski bunkeri. Završetak procesa je kada su napunjeni kotlovski bunkeri, odnosno kada je blok u zastoju. Tada rukovalac unutrašnjeg transporta uglja vrši isključenje transportnog sistema. Proces kontrole kvaliteta uglja, prema proceduri QP 26, na sistemu dopreme uglja TEKO B obuhvata i sitovnu analizu uglja sa traka T-7.1. i T-7.2. Mazut se koristi se za potpalu, kretanje i stabilizaciju vatre. Mazutna instalacija se sastoji iz spoljašnje i unutrašnje instalacije. Mazut ima sledeće karakteristike: Donja toploatna moć Hd = kj/kg Gustina ρ = 1,1 kg/l Temperatura paljenja tmin=140 ºC Tačka očvršćavanja tmax = 30 ºC Viskozitet pri 80 ºC je 125 mm 2 /s (17 ºE) pri 100 ºC je 54 mm 2 /s (7 ºE) pri 150 ºC je 11,8 mm 2 /s (2 ºE) Sadržaj H 2 O max 1 % Sadržaj S max 3 % Mehaničke nečistoće max 1 % Spoljno mazutno postrojenje sastoji se iz pretovarne rampe (izgrađene za istakanje 4 vagonske cisterne odnosno 4 auto cisterne) i tri pretočne pumpe (0PD11/13D001). Temperatura mazuta u instalacijiama je 80 ºC. Ispred pretočnih pumpi nalaze se sitasti filteri (jedan radni jedan rezervni 0PD06Q001 i 0PD10Q001). Iz cisterni mazut ide slobodnim padom do pretočnih pumpi, a odatle u rezervoar mazuta, sledećih karakteristika: - Zapremina 3577m 3 - Prečnik 18m - Visina 14m - Minimamlni nivo 1,m - Maksimalni nivo 13,5m - Normalna temperatuar 50 ºC Strana 62 od 285

63 MAŠINSKI - Minimalno temperatura 40 ºC - Maksimalna temperatura 80 ºC Na rezervoaru postoji i havarno grlo koje se otvara u slučaju potrebe za mazutom, a nivo je manji od 1.1m kroz havarno grlo mazutz istoče do nivoa od 0,4m. Iz rezervoara preko cevovoda slobodnim padom preko filtera. mazut stiže do doturnih pumpi. Za svaki blok postoji dva filtera i tri pumpe. Pumpe se uključuju u zavisnosti od protrošnje mazuta u kotlu (do četri dizne jedna pumpa). Jedna pumpa je uvek u rezervi. Pritisak mazuta iza dotornih pupmpi održava se na konstantnoj vrednosti od 8 bar. Svi cevovodi imaju pad u pravcu rezervoara sedimenta (0PD27B001), koji se nalazi na najnižem mestu u jami za sedimentaciju, na koti 3,5m. Potrošnja mazuta viskoziteta 2,5 E kod rada svih osam uljnih gorionika punom snagom iznosi 6,47 kg/s (23,28 t/h). U godini potrošeno je 4986 t mazuta. Kapacitet jednog gorionika propan butana za potpalu iznosi 2,78x10-3 Nm3/s (10 Nm3/h). Vreme potpale uljnog gorionika je do 20s. U TE Kostolac B postoji nekoliko hemijsko-tehnoloških procesa u kojima se koriste različite vrste aditiva i hemikalija. Ponašanje sa hemikalijama propisano je procedurom EHSP 08 Korišćenje i skladištenje opasnih materija. Hemikalije se uglavnom koriste za pripremu vode i to su: hlorovodonična kiselina (HCl), skladišti se u metalnim gumiranim (zaštita od korozionog dejstva kiseline) rezervoarima 4x50m3, i natrijum hidroksid (NaOH) 2x50 m3. Rezervoari su smešteni na otvorenom, obezbeđeni su kadom (zaštićenom epovenom) koja može da prihvati svu količinu hemikalija u slučaju curenja ili pucanja rezervoara. Kada je kanalom povezana sa neutralizacionom jamom i u slučaju havarije na rezervoarima predviđeno je razblaživanje vodom u neutralizacionoj jami. Pretakačko mesto je presvučeno epovenom, otpornim na hemijsko i mehaničko dejstvo. Pretakanje se vrši pumpama. Osim toga u sistemu voda para za uklanjanje kiseonika i podešavanje ph vrednosti koristi se hidrazin hidrat (levoksin) i amonijum hidroksid. Ove hemikalije se skladište u nadkrivenom skladištu u kome se skladišti i ulje i mazivo. Navedene hemikalije su skladištene u PVC buradima od 50, 200 i 250 litara. Prosečne godišnje količine glavnih opasnih materija prikazane su u tabeli Strana 63 od 285

64 MAŠINSKI Tabela Prosečne količine opasnih materija (tona) Redni Maksimalna Srednja Srednja Naziv Sirovina broj dnevna mesečna godišnja 1. HCl * 7,561 78, ,18 2. NaOH * 3,645 37,97 455,6 3. NH4OH * 0,0856 0,892 10,7 4. N2H4OH * 0,127 1,325 15,9 5. mazut * 39, , ulja i maziva * 0,263 2,736 32,84 7. Na3PO4 * 0,007 0,725 8,7 U slučaju pojave vanredne situacije, pucanja rezervoara sa kiselinom ili dr. postupa se u skladu sa planom reagovanja u slučaju vanredne situacije prema proceduri EHSP 12, Pripravnost za reagovanje u vanrednim situacijama i odgovor na njih. Priprema osnovnog goriva obavlja se na sledeći način. Krug čvrstog goriva čini niz uređaja čija je namena: uskladištenje, transport, sušenje, meljava i uduvavanje uglja u ložište kotla. Linija sistema unutrašnjeg transporta čvrstog goriva ima sledeće delove bunkeri za ugalj, zatvarači ispod bunkera za ugalj, dozatori, dodavači, grebači, padni kanal, kanal za sušenje uglja (recirkulacioni kanal), ventilatorski mlin za ugalj i separator, kanal aerosmeše, gorionici ugljene prašine. U odnosu na kotao bunkeri su postavljeni frontalno u jednu liniju. Po bloku ima osam sekcija sa osam izlaznih otvora. Bunkeri su metalne konstrukcije oblika obeliska. Na izlaznom grlu postavljeni su zatvarači za pregrađivanje dovoda uglja sedam igličastih zatvarača pogonjenih hidrauličnim sistemom. Zapremina bunkera je m 3, a zapremina razdelnika m 3. Od svakog bunkera vodi po jedna linija sistema transportera, zrakasto raspoređenih i prostiru se oko kotla do padnih kanala. Na bočnim stranama bunkera predviđeni su revizioni otvori kroz koje može da se interveniše na uklanjanju nalepnina koje se stvaraju u bunkeru i narušavaju kontinualan rad kotla. Zbog sprečavanja pojave svodova postoje i vibratori koji protresanjem obaraju nalepnine. Strana 64 od 285

65 MAŠINSKI Slika Sistem pripreme i loženja kotlova Dozatori (lančasti dodavači) NL14D001 - NL14D084 su kapaciteta 120t/s i predstavljaju člankasti lanac koji se kreće pa vođicama jednog zatvorenog vazdušno zaptivnog kućišta. Regulisanje količine uglja vrši se grubo pomoću fiksirane pregrade za sloj (visina) i kontinualno promenom brzine lančastog dodavača pomoću frekventnog regulatora. Ugalj iz bunkera pada na međupod za gornji lanac sa prečagama. Zatim ugalj pada na patos dozatora odakle ga donji lanac sa grabuljama premešta do kraja dozatora gde pada na transporter sa trakom (dodavač). Kod pucanja metalnog osigurača od preopterćenja pogonska stanica radi a transporter miruje. Dodavač služi za transport uglja od dozatora do kanala za sušenje. Glavni deo ovog dodavača je transportna gumena traka čiji gornji deo nose grupe od po tri noseća valjka. Donji deo nose povratni valjci. Dužina dodavača zavisi od položaja linije transporta odnosno od položaja mlina gde se dodaje ugalj. Mlinovi 3 i 4 imaju zbog toga po dva dodavača. Dodavač ispod dozatora je duži, a dodavač do mlina je kraći i poprečno postavljen u odnosu na predhodno pomenuti, duži dodavač. Ugalj iz dozatora kroz presipni levak pada na gornju traku dodavača. Zatim ugalj pada sa trake kod pogonskog doboša u padni kanal, a odatle u kanal za sušenje uglja. Na ulazu u kanal za sušenje uglja postavljena je metalna zavesa za ravnomerno raspoređivanje uglja po poprečnom preseku kanala. Strana 65 od 285

66 MAŠINSKI Ugalj koji strugač skine sa trakastog dodavača pada u korito donjeg dela dodavača odakle ga iznosi strugač i baca u padni kanal. Sa trakastih dodavača ugalj pada u presipni levak na koji se nastavlja padni kanal. Kanal veličine 600x1000mm napravljen je od čeličnog lima, služi za odvod uglja u recirkulacioni kanal. Neposredno ispod presipnog levka u kanal je ugrađena klapna sa motornim pogonom (NL34S012). Kanal je takođe opremljen kompenzatorom okruglog preseka koji omogućava dilataciju u odnosu na recirkulacioni kanal. Na mestu gde se padni kanal spaja sa recirkulacionim kanalom nalazi se rešetka koju čine štapovi koji slobodno vise okačeni o jednu pokretnu osovinu. Namena rešetke je da osigura ravnomerno raspoređivanje uglja po celom preseku recirkulacionog kanala. Recirkulacioni kanal služi za usis vrelih dimnih gasova, transport i sušenje sirovog uglja. Kanal je priključen na zid ložišta kotla na način koji omogućava međusobnu dilataciju a da se pri tome ne narušava zaptivenost kotla. Na recirkulacioni kanal su priključeni kanali (opremljeni su odgovarajućim klapnama): - kanal za hladni dimni gas - kanal za topli vazduh - padni kanal Ugalj se melje u ventilatorskim mlinovaima NL15D001-NL85D001, sledećih karakteristika: - tip EVT N kapacitet 76t/h - zapremina aerosmeše 75m 3 /s - nominalni broj obrtaja 450min -1 - prečnik udarnog kola 3600mm Kućište mlina je zatvorene čelične konstrukcije i sa svih strana je obloženo pancirima. Sa prednje strane je zatvoreno pokretnim vratima. Na kućištu postoje i montažni otvori koji služe za pojedinačnu zamenu udarnih ploča. darno kolo se obrće u kućištu mlina, opremljeno je fiksno učvršćenim udarnim pločama i konzolno učvršćeno na vratilu duplog ležaja što omogućava njegovu laku zamenu. a kućište mlina je priključen međudeo i separator. Izduvni (uzlazni) kanal je sa svih strana obložen pancirima i on pripada međudelu. U separatoru se nalaze separatorske klapne (žaluzine) pomoću kojih se može menjati količina vraćenog griza, odnosno regulisati finoća meljave. Međudelu pripada i povratni kanal za griz. Ventilaciono dejstvo mlina predstavlja zapreminu aerosmeše koju mlin izbacuje i ona zavisi od broja obrtaja udarnog kola i stanja pohabanosti mlina. Aerosmeša izlazi iz mlina sa temperaturom ºC (max 210 ºC) i ova temperatura zavisi od: - temperature usisnih dimnih gasova Strana 66 od 285

67 MAŠINSKI - početne vlažnosti sirovog uglja - kapaciteta mlina - recirkulacije griza Temperatura aerosmeše se može menjati dodavanjem vrelog vazduha ili recirkulacionih hladnih dimnih gasova i vrši se preko priključaka (klapni) na recirkulacionom kanalu. Iz separatora mlina kanalima i gorionicima ugljene prašine aerosmeša se vodi u ložište kotla. Postojeći kotlovi termoelektrane Kostolac B 1 i B2 su jednocevni, membransko-zavareni, sa prinudnom cirkulacijom i mešovitim protokom, projektovani da rade kako sa fiksnim, tako i sa kliznim pritiskom. Svaki od kotlova blokova TE "Kostolac B" izveden je kao jednokanalni sa jednim međupregrevanjem i suvim odvodom šljake. Po visini, svaki od kotlova moguće je podeliti na dva dela - donji i gornji. Donji deo do kote 49,5 m čini ložište kotla, u koje je smešten deo isparivača i zidni pregrejač, a gornji, konvektivni deo kotla (strujni trakt), čine grejne površine i to pregrejač P3 (izlazni), međupregrejač MP2, pregrejač P2, međupregrejač MP1 i zagrejač napojne vode EKO, respektivno u smeru strujanja dimnog gasa. Isparivač svakog od kotlova ima zapreminu od 140 m3 i ogrevnu površinu od m2. Ekranske isparivačke površine, koje zatvaraju zidove ložišta, izvedene su od membranskih panoa i omogućavaju bolju zaptivenost u odnosu na rešenje sa klasičnim ozidom. Cevi su vertikalne, u ložištu od ø30 mm, a u konvektivnom delu ø44,5 mm. U isparivač se takođe dovodi izvesna količina vode iz cirkulacije preko cirkulacionih pumpi, u cilju obezbeđivanja zadovoljavajućeg hlađenja materijala cevi i stabilnosti protoka. Kroz cevi isparivača protiče smeša vode i pare u zasićenom stanju, tako da je temperatura metala isparivačkih cevi ravnomerna po celoj površini isparivača, čime se eliminišu termički naponi u membranskim zidovima. Pregrejač P1 (zidni pregrejač) svakog od kotlova, ogrevne površine 445 m2, smešten je u ložištu kotla ispred membranskih zidova isparivača. Ovaj položaj pregrejača u ložištu obezbeđuje zaštitu isparivačkih cevi od pregrevanja do koga može doći u tom delu ložišta usled visokih temperatura. Pregrejač P1 se sastoji od 240 paralelnih cevi prečnika ø38 mm i dve ulazne i dve izlazne komore. Pregrejač P2 svakog od kotlova, ogrevne površine m2, smešten je u strujnom traktu kotla i ovešen je o noseće cevi isparivača. Horizontalne je izvedbe i radi kao suprotnostrujni pregrejač (smer strujanja pare je suprotan smeru strujanja dimnih gasova). Sastoji se od 644 paralelne cevi prečnika ø38 mm i dve ulazne i dve izlazne komore. Pregrejač P3 svakog od kotlova, ogrevne površine m2, smešten je u strujnom traktu kotla, ovešen je o noseće cevi isparivača, horizontalne je izvedbe i radi kao istosmerni pregrejač. Sastoji se od 560 paralelnih cevi prečnika ø38 mm i četiri ulazne i četiri izlazne komore. Strana 67 od 285

68 MAŠINSKI Međupregrejač pare svakog od kotlova sastoji se od dva stepena MP1 i MP2, ukupne zapremine 86 m3. Prvi stepen, MP1, ogrevne površine m2, smešten je u strujnom traktu kotla, ovešen je o noseće cevi isparivača, horizontalne je izvedbe i radi u protivstruji. Sastoji se od 644 paralelne cevi prečnika ø60mm i jedne ulazne i dve izlazne komore. Drugi stepen međupregrejača, MP2, ogrevne površine m2, smešten je u strujnom traktu kotla, ovešen je o noseće cevi isparivača, horizontalne je izvedbe i radi kao istostrujni međupregrejač. Sastoji se od 368 paralelnih cevi prečnika ø60 mm i dve ulazne i dve izlazne komore. Zagrejač napojne vode izveden je kao horizontalni i sastoji se iz dva dela, zagrejač vode 1 (EKO1) i zagrejač vode 2 (EKO2). Ukupna grejna površina zagrejača vode iznosi m 2. Zagrejač vode je postavljen u strujnom traktu kotla kao poslednja grejna površina gledajući u pravcu strujanja dimnih gasova, a ovešenje je ostvareno pomoću nosećih cevi isparivača. Sastoji se od 368 paralelnih cevi prečnika ø38 mm. Iz kotla sveža para (SP) pritiska 186 bara i temperature 540 C preko parovoda sveže pare RA dolazi u cilindar visokog pritiska turboagregata. Iz CVP, preko hladne linije medjupregrejanja RC, para dolazi u medjupregrejač kotla. Iz međupregrejača, sa pritiskom od 43,7 bara i temp raturom od 540 C, preko tople linije medjupregrejanja RB, para dolazi u cilindar srednjeg pritiska. Iz CSP preko spojnih parovoda para se odvodi na dva cilindra niskog pritiska. Iz CNP para dolazi u dvodelni površinski kondenzator. Kondezat stvoren kondezovanjem vodene pare,se pomoću kondenz pumpi, a preko zagrejača niskog pritiska (ZNP) i deaeratora dovodi u napojni rezervoar. Iz napojnog rezervoara, posredstvom napojnih pumpi se napojna voda preko zagrejača visokog pritiska (ZVP) potiskuje u ckonomajzer kotia. Iz ECO-a voda dolazi u mešač gde se spaja sa vodom koja dolazi iz separatora pare. Iz mešača, preko usisnog sita, voda doiazi na usis cirkulacionih pumpi koje je potiskuju u isparivač. Iz isparivača smeša vode i pare odlazi u separator. Iz separatora para odiazi u sistem pregrejača a voda u mešač. Kod ovog rada turboagregat i BY-PASS sistemi rade paralelno, deo pare ide kroz turbinu a deo kroz BY- PASS stanice visokog i niskog pritiska. Ovakav rad je karakterističan kod startovanja i zaustavijanja bloka kao i u slučajevima naglog delimičnog rasterećenja turboagregata. Kod bypass sistema rada para ne protiče kroz turbinu. Sveža para iz kotla preko BY-PASS stanice visokog pritiska dolazi u hladnu liniju medjupregrejača (RC) pri čemu se vrši redukcija pritiska i temperature pare prema zadatom programu rada stanice, s time da temperatura pare iza stanice ne prelazi vrednost od 335 C. Iz hladne Linije medjupregrejanja, preko medjupregrejača i tople linije medju pregrejanja (RB) para dolazi na BY-PASS stanicu niskog pritiska. Iz BY-PASS Strana 68 od 285

69 MAŠINSKI stanice NP para se odvodi u prijemni uredjaj kondenzatora, pri čemu se takodje vrši odgovarajuća redukcija pritiska i temperature pare. Osnovne karakteristike postrojenja Kapacitet: maksimalan trajni t/h minimalan bez stabilizacije pomoćnim gorivom 450 t/h minimalan uz stabilizaciju pomoćnim gorivom 300 t/h Pritisak sveže pare: na izlazu iz kotla: 186 bar sekundarne pare na ulazu u kotao 46,1 bar sekundarne pare na izlazu iz kotla 43,7 bar Temperatura pregrejane pare na izlazu iz kotla 540 C sekundarne pare na ulazu u kotao 334 C sekundarne pare na izlazu iz kotla 540 C napojne vode 255 C Stepen korisnosti kotla pri nominalanom kapacitetu 87,0% Ložište kotla dimenzionisano je tako da ispunjava osnovne uslove za loženje ugljenom prašinom. Ložište se za vreme pogona čisti duvačim čadji. Kotao je snadbeven sa dva pokretna uređaja za dogorevanje koji su postavljeni na dnu ložišta kotla. Rostovi su postavljeni paralelno jedan do drugog a smer okretanja im je od prednjeg ka zadnjem zidu kotla. Na rostu se vrši sagorevanje delića goriva koji nisu sagoreli u ložištu kotla a njime se istovremeno šljaka i nesagorelo gorivo transportuju u kadu uređaja za odšljakivanje. Ispod rosta su ugrađeni levci u kojima se sakuplja propad sa rešetki a koji se dalje vodom transportuje u kade uređaja za odšljakivanje. Kotao je snadbeven sa dva uređaja za odšljakivanje. Šljaka iz rosta i propad padaju u dve kade uređaja za odšljakivanje (kraceri) koje su u odnosu na rostove postavljene poprečno. Lančasti iznosilac šljake služi za izvlačenje šljake iz kade. Dopremanje šljake do padne ivice vrši se donjim lancem. Deo koji iznosi šljaku zove se transportni lanac i on je sastavljen od dva bočna člankasta lanca povezanih međusobno grebalicama. Kada je ispunjena vodom čija je namena hlađenje šljake i sprečavanje ulaska vazduha u kotao. Kotao je snadbeven sa jednim trakastim transporterom šljake. Glavni deo je transportna gumena traka čiji gornji deo nose grupe od po tri noseća valjka. Donji deo nose povratni valjci. Na donjem delu transportne trake, neposredno iznad presipnog levka, ugrađen je brisač (strugač) trake. Takodje Strana 69 od 285

70 MAŠINSKI ugradjen je i odvajač metala. Sastoji se od senzora metala koji se nalazi iznad trakastog transportera šljake pri čemu šalje signal poprečnom trakastom transporteru koji vodi ka drobilici i menja smer, u slučaju pojave metala, ka kanalu za odvajanje metala. Na kraju, ugradjena je i drobilica šljake. Namena drobilice za šljaku je da drobi do određene granulacije da bi ista preko sistema za hidraulični transport mogla biti sprovedena do bazena mešavine u bager-stanici. Voda i rastur sa trakastog transportera šljake, voda sa preliva kada, voda sa preliva zaptivnog kanala rosta, sve drenaže kotlarnice dolaze u slivni kanal. Iz slivnog kanala se preko dva vodena ejektora transportuju u kanal ispod drobilice. Tangencijalno postavljeni gorionici omogućuju da plamen iz gorionika tangira jedan zamišljeni krug u sredini ložišta usled čega nastaje vrtloženje plamena i dimnih gasova i njihovo podizanje uvis. Kotao je opremljen sa osam tangencijalno postavljenih trodelnih gorionika(po 2 na svakoj strani kotla), koji se nalaze u zidovima ložišta. Donji, glavni gorionik čine u stvari dva odvojena gorionika. Gornji, pomoćni gorionik je jednodelan. Na svaki gorionik povezan je po jedan mlin sa ventilatorskim dejstvom. Kao medijum za sušenje uglja koriste se vreli dimni gasovi koji se odsisavaju sa vrha ložišta. Temperatura potrebna za sušenje uglja dobija se mešanjem vrelih dimnih gasova sa primarnim vazduhom i hladnim dimnim gasom. Fino samlevena ugljena prašina i noseći gas se iz separatora mlina vode preko vrtložnika ili žaluzina do glavnog (60%) i pomoćnog (40%) gorionika. U svakom vodu aerosmeše ugrađena je po jedna pregradna klapna (NL36S001-NL36S004) koja se zatvara po obustavi mlina, da bi se sprečila recirkulacija vrelih dimnih gasova. Da bi se sprečile termičke deformacije dok kotao radi a grla gorionika su van pogona, u svakoj mlaznici za prašinu, na oba gorionika, ugrađene su cevi za hlađenje koje obrazuju jedan krst sa gorionikom u sredini. Te cevi se hlade jednim delom sekundarnog vazduha. Gorionici su ugrađeni u zidove ložišta kotla na takav način da je omogućena međusobna dilatacija a da se ne narušava zaptivenost kotla. Za zagrevanje vazduha potrebnog za sagorevanje goriva, za svaki kotao koriste se dva parna i dva regenerativna zagrejača vazduha. Vazduh za sagorevanje obezbeđuje se sa po dva aksijalna ventilatora za svež vazduh, sa mogućnošću regulacije zaokretanjem lopatica. Ventilatori svežeg vazduha, NG12D001, NG22D001, su sledećih karakteristika: tip aksijalni 1S 7-25 ND kapacitet 269m 3 /s (968400m 3 /h) ukupan pritisak 02mmVS gustina 1.1kg/m 3 broj obrtaja 980min -1 elektromotor 2100kW, 6000V, 240A Strana 70 od 285

71 MAŠINSKI Regulacioni uređaj omogućava kontinuiranu promenu kapaciteta ventilatora. Ova promena se vrši pomeranjem regulacionih klapni (regulacija na strani statora). Pogon klapni je preko posebnog servomotora. Za potpalu i stabilizaciju sagorevanja pri nižim opterećenjima projektno je predviđeno osam mazutnih gorionika. Raspršivanje goriva vrši se vazduhom pod pritiskom. Regulacija kapaciteta vrši se promenom pritiska u povratnom vodu u rasponu od %. Unutrašnji mazutni sistem obezbeđuje pripremu mazuta za sagorevanje, tj. njegovo zagrevanje na temperaturi odgovarajućoj za viskozitet i postizanje pritiska potrebnog za raspršivanje u gorionicima. Mazut se iz spoljnog mazutnog sistema dovodi do zagrevne stanice, a dalje preko filtera i pumpe transportuje do gorionika. Regulacija mazuta zasagorevanje izvodi se izmenom pritiska u povratnom mazutnom cevovodu pomoću regulacionih ventila. Opseg regulacije je % kapaciteta gorionika. Potpala mazutnih gorionika izvodi se propan-butanskim gorionicima. Propan-butan se dovodi iz flaša iz propan-butan stanice koja je zajednička za oba bloka i smeštena u posebnoj zgradi sa nosačima flaša za propan-butan, redukcionim ventilima i razvodnim cevovodima do gorionika. Osnovni pokazatelji efikasnosti blokova i kotlovskih postrojenja, tj. stepen korisnosti kotla (pri temperaturi okoline 20 C i za garantovani ugalj) su: - za 100% opterećenja kotla 87,8% - za 80% opterećenja kotla 87,3% - za 60% opterećenja kotla 86,5% Specifična potrošnja toplote iznosi po 11150kJ/kWh za blok B1, odnosno 11100kJ/kWh za B2. U toku je projekat revitalizacije oba bloka, pri čemu je završena Studija opravdanosti sa idejnim projektom radova u cilju povećanja raspoloživosti, snage, energetske efikasnosti i usaglašavanja sa zahtevima zaštite životne sredine. U okviru ovog projekta planira se rekonstrukcija elektrofiltera i rekonstrukcija gorionika, što ima za cilj smanjenje emisije čvrstih čestica i azotnih oksida (NOx), odnosno svođenje emisije čvrstih čestica i azotnih oksida na zakonske norme. Kao što je već prikazano, posebne pripreme uglja u cilju kontrole zagadjenja za sada nema u objektima TE Kostolac B. Dimni gasovi koji nastaju prilikom sagorevanja (pri nazivnoj snazi kolta protok iznosi Nm 3 /h), vode se sa vrha kotla kanalom kružnog preseka koji se kasnije grana, do dva Strana 71 od 285

72 MAŠINSKI rotaciona zagrejača vazduha. Dimni gasovi zatim prolaze kroz dva elektrofiltera u kojima se oslobađaju najvećeg dela pepela. Karakteristike elektrofiltara su: broj komada po kotlu 2 količina gasa 475m 3 /s temperatura gasa ºC brzina gasa 1.81m/s stepen izdvajanja 99.77% broj tresilica sa levkom 12 broj usmerača struje 4 Svaki elektrofilter je podeljen na četiri sekcije, a svaka sekcija je izdeljena na tri dela. Dimni gasovi ulaze u horizontalni deo između emisionih i taložnih elektroda i usled jakog električnog polja emisione elektrode postaju izvori emisije elektrona u takozvanoj zoni korone. Korona stvara efekat u obliku plavičastog svetla, koje predstavlja jonizaciju gasova na pozitivne i negativne jone. Joni predaju svoj električni naboj česticama pepela u dimnim gasovima. Negativno naelektrisane čestice pepela pod uticajem električnog polja, menjaju pravac kretanja u struji dimnih gasova i kreću se prema taložnim elektrodama. Tako se čestice pepela talože i svoj negativni naboj predaju taložnim elektrodama koje ga dalje provode u zemlju. Pozitivni joni koji se stvaraju u zoni korone imaju kratak put i mnju mogućnost da svoj naboj predaju česticama pepela. Oni kreću prema emisionim elektrodama tako da se na njima taloži mnogo manji sloj pepela. Kućište elektrofiltera je varene konstrukcije i pričvršćeno je na skeletu filtera. Između skeleta i kućišta filtera ugrađeni su ležaji (oslonci) koji prihvataju dilatacije nastale zagrevanjem kućišta. Uređaj za distribuciju gasa nalazi se na ulazu u elektrofilter i sastoji se iz pet redova rešetkastih zavesa čija je uloga da protok gasa rasporede po celom preseku elektrofiltera. Emisione elektrode su smeštene na noseće okvire koji su preko izolatora obešeni o plafon kućišta elektrofiltera. Ove elektrode se napajaju visokim istosmernim naponom i služe kao izvori emisije elektrona. Taložne elektrode su profilisani limovi spojeni na uzemljenje elektrane. Uređaji za otresanje služe za povremeno otresanje emisionih i taložnih elektroda. Otresanje se vrši čekićima koji su raspoređeni u obliku puža na osovini, čime se postiže otresanje elektroda jedne za drugom u određenim vremenskim intervalima. Bunkeri pepela služe za prihvatanje pepela koji se otresa sa emisionih i taložnih elektroda i nalaze se sa donje strane kućišta elektrofiltera. Bočne spoljne strane bunkera imaju ugrađene električne grejače, čime se sprečava pojava rošenja na istima a time i mogućnost taloženja pepela. Strana 72 od 285

73 MAŠINSKI Pomoću dva usisna ventilatora dimni gasovi se odatle usisavaju i preko dimnjaka izlaze u atmosferu. Na mestu grananja, gde se dimni gasovi usmeravaju prema dva zagrejača vazduha, a ispod cilindričnog kanala nalazi se levak za pepeo. Kanal dimnih gasova prema zagrejačima vazduha izrađen je od čelika lima debljine 6 i 8mm i opremljen je odgovarajućim klapnama, revizionim otvorima, uzdužnim i poprečnim ukrućenjima. Osnovne karakteristike ventilatora dimnih gasova, NR12D001, NR22D001, su: broj komada po kotlu 2 tip aksijalni, AS7-31ND kapacitet 460m 3 /s ukupni pritisak 454mmVS broj obrtaja 740min -1 elektromotor 2700kW, 6000V, 311A Kućište je podeljeno po horizontalnoj ravni radi omogućavanja zamene radnog kola. Sprovodne lopatice (lopatice zakola) su postavljene radijalno i služe za davanje osnog pravca i smirenje zavojnog strujanja dimnih gasova koje se stvara u radnom kolu ventilatora. Posle elektrofiltara dimni gasovi se ispuštaju kroz zajednički dimnjak visine 250 m u atmosferu. Svojevremeno ugrađena oprema za smanjenje zagađenja u TE Kostolac B i pored toga što je novijeg datuma od do 1991 godine, ne zadovoljava sadašnje zakonske zahteve. Zahtevi koji se danas postavljaju mnogo su strožiji od onih iz vremena izgradnje termoelektrane. Emisija sumpordioksida, azotnih oksida i čvrstih čestica znatna su i predstavljaju jedan od glavnih problema. Karakteristike emisije štetnih materija iz dimnjaka u vazduh date su u tabeli i 3 na osnovu rezultata merenja u godini. Periodična ispitivanja emisije štetnih materija na termoelektrani vrše se jednom godišnje od strane ovlašćenih institucija. Tabela Koncentracije zagadjujućih materija bloka TE KO B Emisija Jedinica TE KO B1 TE KO B2 SO 2 mg/m NOx mg/m CO mg/m Praškaste materije mg/m Strana 73 od 285

74 MAŠINSKI Tabela Godišnje emisije iz objekata TE KO B Emisija Jedinica TE KO B1 TE KO B2 SO 2 t NOx t CO t Praškaste materije t Merenja drugih komponenata ne obavljaju se sistematski već u zavisnosti od konkretne potrebe. Na osnovu prikazanih vrednosti može se zaključiti: Vrednosti emisije sumpornih oksida znatno premašuju GVE domaće i regulative EU i to 8-9 puta propisanu vrednost iz naše regulative, a za puta propisanu vrednost iz regulative EU Vrednosti emisije čestica su visoke i kreću se oko 300mg/m3 što je znatno iznad propisane vrednosti domaće i regulative EU Elektrofilteri ovih blokova sa garancijskim vrednostima emisije čestica od 150mg/m3 ne zadovoljavaju ni domaće ni EU propise Vrednosti emisije azotnih oksida i ugljen monoksida nalaze se u okviru propisanih vrednosti. Kako sadržaj ukupnog sumpora u uglju (lignitu) iznosi oko 1,3%, kao i zbog niske kalorične vrednosti lignita (oko 7600 kj) i velike potrošnje uglja, godišnja emisija sumpordioksida u vazduh je visoka i za TEKO B iznosi 92281,44 tone. Ovi blokovi učestvuju sa 38% u ukupnoj emisiji SO2 termoelektrana EPS-a, a sa 16% u ukupnoj snazi. Količina emitovanog ugljendioksida je 4539,7 miliona tona godišnje. Pripremljeni su planovi za dugoročne akcije radi smanjenja emisije količine štetnih materija. Dat je prioritet dovođenju rada elektrofiltera na garancijske norme što je urađeno na bloku B2 u toku kapitalnog remonta godine. Pored toga planirano je da se izvrši rekonstrukcija elektrofiltera i dovedu emisije praškastih materija na 50mg/m 3 kao i ugradnja postrojenja za odsumporavanje. Strana 74 od 285

75 MAŠINSKI Prva faza predmetnog projekta predstavlja izgradnju postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova, čije je ugovaranje u toku. Projektna dokumentacija radjena je u više faza, pri čemu su u potpunosti izradjeni Prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom, Studija opravdanosti sa idejnim projektom i Studija o proceni uticaja na životnu sredinu, Konzorcijum Mašinski fakultet Beograd, Worlay Parsons, USA, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd, Na osnovu dugogodišnjeg praćenja kvaliteta vazduha u okolini TE Kostolac može se zaključiti da: da je vrednost SO 2 u granicama GV za kvalitet vazduha, da je čestično zagađenje posledica eolske erozije pepela sa jedne strane i povišenih emisija čestica u dimnim gasovima sa druge strane, da je problem čestičnog zagađenja najčešće izražen u vreme duvanja vetrova, kada zbog velike brzine vetra dolazi do razvejavanja pepela sa deponije. Preduzete mere za smanjenje razvejavanja su zatravnjivanje pasivne kasete i nasipa, prskanje nasipa i pasivne kasete, održavanje vodenog ogledala na aktivnoj kaseti, sadnja drveća i stvaranje vetrozaštitnog pojasa. Avgusta meseca godine TEKO B je počeo sa radom malovodni transport pepela 1:1, kao i odlaganje pepela na novu lokaciju u PK Ćirikovac. Ovim načinom transporta značajno je smanjeno razvejavanje pepela. U toku su radovi na bloku TENT A5 u cilju redukcije azotovih oksida. U tu svrhu uvode se tzv. primarne mere koje podrazumevaju, pre svega, izmene na gorionicima uglja, dodavanje tercijarnog vazduha. Takodje, rade se i različite studije u istom cilju. U zavisnosti od rezultata na ovom bloku projekat bi se ili primenio i na ostalim blokovima i postrojenjima JP EPS ili bi se morale primeniti skuplji postupci, najverovatnije postupak selektivne katalitičke redukcije. Upravljanje vodama se vrši na osnovu: Programa sistematskog tehničkog osmatranja deponije pepela Srednje kostolačko ostrvo, Programa praćenja uticaja otpadnih voda TE i PK na površinske i podzemne vode. Programi praćenja se rade u skladu sa zakonskim obavezama. Merenja se obavljaju od strane ovlašćenih institucija (eksterno) i od strane Službe zaštite životne sredine (interno). Strana 75 od 285

76 MAŠINSKI Ukupna količina zahvaćene vode iz recipijenta, kao i otpadnih voda, izuzev zahvaćene vode iz bunara za potrebe HPV TEKO B, se ne meri, već se vrši procena količina voda, a podaci se dostavljaju Republičkom zavodu za statistiku i EPS-u popunjavanjem upitnika Godišnji izveštaj o korišćenju i zaštiti voda od zagađivanja. Za potrebe proizvodnog procesa u PD TE-KO Kostolac koriste se: Sirova voda iz izvorišta sirove vode (bunara) i koristi se za piće i proizvodnju tehnološke vode Tehnološke vode: o dekarbonizovana-deka voda, o demineralizovana-demi voda, o voda za hlađenje, o voda za protivpožarni vod, o voda za hidraulični transport pepela i šljake i o drenažna voda sa površinskih kopova. U TEKO B ne vrši se dekarbonizacija, već se sirova voda propušta preko jonskih izmenjivača, pri čemu se hemijsko prečišćavanje vode izvodi metodom jonske izmene. Demi voda se proizvodi u pogonu hemijske pripreme (HPV) po tehnologiji jonske izmene. Koristi se u sistemu voda-para i služi kao energetski fluid. Drenažna voda sa kopova ispušta se u recipijent reku Dunav i veštačko izdansko oko ''Šljunkara''. Vodom za piće TE KO B se snabdeva iz vode iz bunara. U TEKO B voda za piće se prečišćava i priprema na postrojenju za pijaću vodu. TEKO B koristi velike količine rashladne vode iz Dunava (2x25650 m 3 /h) po bloku, što je ukupno m 3 /h. Postrojenje hemijske pripreme vode (HPV) ima za cilj da izvrši tretman sirove vode kojim se uklanjaju sve rastvorene mineralne soli prisutne u istoj, a koja će se dalje, kao demineralizovana voda, koristiti za proces napajanja parnih kotlova. Postrojenje obuhvata tri linije, dve od po 50 m 3 /h i jednu od 100 m 3 /h, u kojima se priprema demineralizovana voda, polazeći od sirove vode. Sirova voda sadrži u sebi jone natrijuma, kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, mangana, sulfate, hloride, hidrogenkarbonate, silikate, itd. Shodno tome, svaki tip Strana 76 od 285

77 MAŠINSKI sirove vode zahteva specifičnu pripremu i obradu kako bi se postigao kvalitet propisan za demineralizovanu vodu. Za vodosnabdevanje postrojenja HPV, na izvorištu podzemne vode, u neposrednoj blizini termoelektrane, izvedena su četiri bunara i izvršeno je njihovo povezivanje na postojeću razvodnu mrežu. Optimalni eksploatacioni kapacitet izvorišta je 60 l/s, odnosno 15 l/s po bunaru. Sirova voda se iz bunara, cevovodima, transportuje u dva bazena sirove vode kapaciteta po 190 m 3, koji se nalaze ispod zgrade HPV-a, i dalje, pumpama, na linije za pripremu vode. Na linijama od 50 m 3 /h sirova voda trpi prve promene sastava u deferizatoru. To je prošireni deo cevovoda koji se nalazi neposredno ispred ulaza u peščani filter, i koji ima ulogu da iz vode ukloni gvožđe i mangan, koji su u vodi prisutni u dvovalentnom obliku. Uklanjanje dvovalentnih oblika ovih elemenata vrši se oksidacijom u viševalentne teško rastvorne oblike (gvožđe u trovalentni, a mangan u četvorovalentni oblik) koji se dalje iz vode izdvajaju filtracijom kroz peščani filter. Oksidacija se vrši na taj način što se voda raspršuje u struji vazduha. Peščani filter služi za filtriranje sirove vode, pomoću kvarcnog peska i antracita koji se nalaze u filtru, a u cilju uklanjanja nečistoća. Odstranjivanje nečistoća iz vode bazira se na mehaničkom uklanjanju grubih čestica, na taložnom delovanju, katalitičkoj i adsorptivnoj sposobnosti, kao i na hemijskom i biološkom delovanju. Nakon prolaska kroz peščani filter voda prolazi kroz katjonski filter koji sadrži jako kiselu jonoizmenjivačku smolu tipa LEWATIT MonoPlus S 100 i slabo kiselu jonoizmenjivačku smolu tipa LEWATIT CNP 80. U katjonskom filtru se vrši izmena katjona mineralnih kiselina prisutnih u vodi sa vodonikovim jonom iz jonoizmenjivačke smole. Nakon prolaska kroz katjonski filter, voda ima kiseli karakter (ph4), i potpuno je omekšana (bez soli tvrdoće, UT = 0 N). Niska vrednost ph deluje tako da se hidrogenkarbonatni joni vežu sa vodoničnim jonima pri čemu nastaje slaba ugljena kiselina koja je vrlo nepostojana i razlaže se, uduvavanjem vazduha, na vodu (H2O) i ugljen-dioksid (CO2). Oslobođena ugljena kiselina se uklanja u degazatoru. Degazator je zatvorena cilindrična posuda ispunjena Rašigovim prstenovima, u cilju povećanja kontaktne površine vode i vazduha. Strana 77 od 285

78 MAŠINSKI CO2 se ispušta u atmosferu preko otvora na vrhu degazatora. Iza degazatora dozvoljena količina CO2 je mg/l. Anjonski filter, koji sledi odmah nakon degazatora, sadrži jako baznu jonoizmenjivačku smolu tipa LEWATIT MonoPlus M 500 koja menja svoj hidroksilni jon za sve anjone kiselina iz vode. Nakon anjonskog izmenjivača dobija se praktično neutralna voda (phč6,5) sa znatno smanjenom koncentracijom SiO2 u odnosu na koncentraciju u sirovoj vodi, i sa vrednošću provodljivosti manjom od 2 μs/cm. U završnoj fazi voda prolazi kroz mešani filter koji sadrži jako kiselu jonoizmenjivačku smolu tipa LEWATIT MonoPlus S 100 i jako baznu jonoizmenjivačku smolu tipa LEWATIT MonoPlus M 500. U mešanom filtru vrši se izmena još eventualno prisutnih katjona i anjona prema vodoničnim i hidroksilnim jonima. Iza mešanog filtra izlazi neutralna voda (phč6,5) sa vrednošću provodljivosti manjom od 0,2 μs/cm. Takođe, na liniji od 100 m3/h sirova voda trpi prve promene sastava u deferizatoru, pa u peščanom filtru, a zatim prolazi kroz katjonske filtre, od kojih je prvi ispunjen slabo kiselom jonoizmenjivačkom smolom tipa LEWATIT CNP 80, a drugi jako kiselom jonoizmenjivačkom smolom tipa LEWATIT MonoPlus S 100. Nakon toga voda se propušta kroz degazator i anjonski filter ispunjen jako baznom jonoizmenjivačkom smolom tipa LEWATIT MP 600 WS. Linija za demineralizaciju završava se mešanim izmenjivačem, koji se sastoji od jako kisele jonoizmenjivačke smole tipa LEWATIT MonoPlus S 100 i jako bazne jonoizmenjivačke smole tipa LEWATIT MonoPlus M 500 i ima ulogu da ukloni tragove preostalih jona. Potpuno odsoljena voda skladišti se u rezervoare demineralizovane vode. Postoje četiri rezervoara za skladištenje demi vode, od kojih su tri kapaciteta po m 3, a jedan je m 3. Odatle se voda dalje pumpama transportuje ka glavnom pogonskom objektu. Linije za demineralizaciju vode su potpuno automatizovane i postoji on-line praćenje, preko računara, svih parametara rada i zasićenja linije. U proizvodnom procesu nastaju otpadne vode koje se ispuštaju direktno ili indirektno u reku. Otpadne vode u PD TE-KO Kostolac su: otpadne vode iz HPV i HPK, suspenzija pepela i vode pulpa, Strana 78 od 285

79 MAŠINSKI otpadne vode sa deponije pepela i šljake, sanitarne otpadne vode, povratne rashladne vode, otpadne vode koje sadrže mineralna ulja i tečno gorivo, otpadne vode sa površinskih kopova. Otpadne vode iz HPV i HPK nastaju regeneracijom anjonskih i katjonskih izmenjivača i ispuštaju se u neutralizacionu jamu, a posle neutralizacije u bager stanicu. Ne postoji evidencija o količini otpadnih voda, već se vrši procena količina voda. Otpadne vode iz neutralizacionih bazena imaju povećan sadržaj soli, hlorida i mogu biti kisele ili bazne. Otpadne vode od pranja peščanih filtera i otpadne vode od pranja filtera pijaće vode ispuštaju se u kišnu kanalizaciju TE Kostolac B. Suspenzija pepela i vode, mešavina pepela i vode (po projektu u odnosu 1:10, u praksi u odnosu i do 1:15) se cevovodima transportuje i ispušta u aktivnu kasetu na deponiju pepela u skladu sa procedurom QP 31 - Prikupljanje, transport i odlaganje pepela i šljake iz TEKO A/TEKO B. Suspenzija pepela i vode ima visok sadržaj prvenstveno suspendovanih materija, povećan sadržaj sulfata i baznog je karaktera (ph>10). Otpadne vode iz bazena hidromešavine pumpama se transportuju na deponiju pepela i šljake, gde se vrši primarno prečišćavanje mehaničko taloženje pepela i šljake. Zadovoljavajući efekat taloženja postiže se kada je sadržaj suspendovanih čestica 30 mg/l. Prelivne i drenažne vode ispuštaju se u reku, odnosno kanal rashladne vode. Kontrolu voda vrše Služba upravljanja zaštitom životne sredine i ovlašćene institucije. Ne postoji merač protoka. Otpadne vode imaju povećani sadržaj sulfata, ukupnih soli, i spadaju u visokomineralizovane vode. Taloženjem čestica pepela na deponiji vrši se primarno prečišćavanje otpadnih voda (mehaničko taloženje). Posle taloženja pepela, izbistrena voda preliva se na prelivnim stubovima i preko kolektora ispušta u kanal tople vode, odnosno reku, pa je sadržaj suspendovanih materija u prelivnim vodama deponije pepela značajno smanjen. Sanitarne otpadne vode TEKO B prečišćavaju se u biodisku, a zatim ispuštaju u reku Mlavu. Posle obavljenog hlađenja kondenzata, povratne rashladne vode se ispuštaju u reku recipijent. Strana 79 od 285

80 MAŠINSKI Otpadne vode koje sadrže mineralna ulja sa skladišta ulja i maziva, ispuštaju se u atmosfersku kanalizaciju. Tečno gorivo mazut, usled curenja iz rezervoara mazuta, curenja na pumpama za transport mazuta, sakuplja se u šahti pored mazutne stanice, a odatle se cisternama istače u bager stanicu. Atmosferska voda se u TEKO B ispušta u depresiju u neposrednoj blizini crpne stanice, a odatle kanalima u reku Mlavu. Tabela Bilans voda u godini Vode Površinske vode (reka Dunav) Vodozahvat Podzemne vode (bunari) za oba bloka Povratna rashladna voda Ispuštanje vode Prelivna drenažna voda u reku Dunav Sanitarna voda za oba bloka TEKO B1 TEKO B2 m 3 /god x m 3 /god x m 3 /god x m 3 /god x m 3 /god x Kontrola kvaliteta voda obuhvata: otpadne vode u termoelektranama, vode reke vodoprijemnika recipijenta i drenažne vode sa površinskih kopova. Periodična kontrola voda vrši se interno (Zapisnik o uzorkovanju otpadnih voda PD TE-KO i krajnjeg recipijenta) i eksterno, od strane ovlašćenih institucija, jedanput mesečno, u skladu sa Pravilnikom o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda. Kontrola podzemnih voda (pijezometri) vrši se četiri puta godišnje. Oskultacija (osmatranje) deponije pepela obuhvata praćenje nivoa vode u pijezometrima i praćenje rada drenažnih bunara, a vrši se od strane ovlašćene institucije. Strana 80 od 285

81 MAŠINSKI Proces prikupljanja i tretmana nusprodukata obuhvata prikupljanje pepela i šljake (otpepeljivanje i odšljakivanje), koji nastaju u procesu sagorevanja uglja u TEKO B, u bazen hidromešavine i transport ove mešavine cevovodima do deponije pepela. Ovom procesu prethodi proces sagorevanja uglja u ložištu kotla, kao i proces izdvajanja pepela pomoću elektrofiltera (otpepeljivanje) koji su definisani procedurom QP 22 Proizvodnja i isporuka električne energije u TEKO B. Na deponije se godišnje otpremi približno 2 miliona tona elektrofiltarskog pepela. Za odlaganje na deponije pepela prave se operativni Planovi (gantogrami) za nadgradnju deponija (kaseta) i stvaranje prostora za odlaganje pepela i šljake. Šljaka se uzima sa rešetke za dogorevanje uglja (ROST-a) i transportuje do bazena hidromešavine člankastim i gumenim transporterom. Pepeo se uzima iz kanala dimnih gasova, iz oba rotaciona zagrejača vazduha (LUVO) i iz elektrofiltera. Način transporta do bazena hidromešavine je kombinovan: pneumatski i hidro. U bazenima bager stanice se prikuplja i kiselina i lužina iz neutralizacione jame i razne otpadne vode iz kotlarnice i zauljane vode iz spoljne mazutne stanice, prema proceduri EHSP 07 Upravljanje otpadnim i rashladnim vodama. Transport hidromešavine iz bager stanice na deponiju pepela odvija se u skladu sa dogovorom između inženjera za otpepeljivanje i šefa Službe za formiranje deponije pepela, odnosno rukovaoca bager stanice i poslovođe na pepelištu. Proces odlaganja (skladištenja) pepela i šljake obuhvata sledeće aktivnosti: odlaganje (direktno istakanje) hidromešavine pepela i šljake u aktivnu kasetu; izgradnju obodnih nasipa oko kaseta hidrocikloniranjem; izgradnju obodnih nasipa oko kaseta građevinskom mehanizacijom (po potrebi); oblikovanje kosina novoizgrađenog nasipa građevinskom mehanizacijom i izradu servisnog puta po krunici nasipa; obezbeđenje ravnomernog zapunjavanja akumulacionog prostora kaseta pomoću istakača (spigota) na odgovarajućim kotama; održavanje opreme na HCS radi kontinulne izrade obodnih nasipa; prihvatanje i odvod prelivnih, drenažnih i atmosferskih voda; zaštitu životne sredine od zagađenja vode, zemljišta i vazduha. Odlaganje (direktno istakanje) hidromešavine u aktivnu (radnu) kasetu zapunjavanje, vrši se preko istakača (spigota) raspoređenih oko aktivne kasete prema Glavnom tehnološkomašinskom projektu rekonstrukcije i nadgradnje deponije pepela, Rudarski Institut Zemun. Preostale dve kasete su rezervna i zatravljena. Na osnovu plana zapunjavanja deponije i vizuelne kontrole, manipulativno osoblje na deponiji pepela vrši izmenu istakanja Strana 81 od 285

82 MAŠINSKI hidromešavine, tako da udaljenost jezera bude najmanje 50 m od obodnog nasipa. Odgovarajućom promenom aktivnih istakačkih mesta obezbeđuje se da unutrašnjost kasete ima pravilan levkast oblik i ravnomerno kvašenje kasete čime se sprečava raznošenje pepela. Izgradnja obodnih nasipa, radi obezbeđenja prostora za deponovanje pepela, vrši se prema planu i dinamici gradnje koja treba da obezbedi radnu i rezervnu kasetu, pomoću hidro ciklonskih stanica (HCS) raspoređenih po obodu kaseta tako da omoguće izradu nasipa po celom obimu kaseta. Izgradnja obodnih nasipa pomoću hidrociklonskih stanica moguća je do kote 88,00 mnv s obzirom na raspoloživi napor bager pumpi u bager stanici TEKO B. Zaštita životne sredine od zagađenja vode, zemljišta i vazduha sastoji se od: Sistema za prskanje obodnih nasipa i dela akumulacionog prostora u kaseti ''B'' u prečniku od 80 m, koji treba da spreči i umanji raznošenje pepela vetrom. Rukovalac crpne stanice na deponiji pepela uključuje sistem za prskanje i zajedno sa vođom grupe na hidrociklonu i manipulativnim osobljem prati stanje obodnih nasipa i zona na kaseti koje se prskaju, vrši osmatranje i evidentira zapažanja u Dnevnik starešina smene na odlaganju pepela i šljake - crpna stanica (definisana forma, A4 formata). Zatravljivanje kosina obodnih nasipa i rezervne kasete. Zatravljivanje se vrši prema Glavnom projektu rekultivacije deponije pepela i šljake koji je uradio Institut za zemljište iz Beograda. Služba za zaštitu životne sredine PD TE-KO Kostolac je zadužena za kontrolu i praćenje kvaliteta voda u i oko deponije pepela (površinske i podzemne vode) i vazduha (koncentraciju pepela u vazduhu usled raznošenja pepela iz kasete dejstvom vetra). Ona vrši fizičko-hemijske analize uzoraka drenažne, prelivne i vode reke Mlave u određenim vremenskim intervalima. Avgusta meseca godine TEKO B je počeo sa radom malovodni transport pepela 1:1, kao i odlaganje pepela na novu lokaciju u PK Ćirikovac. Ovim načinom transporta značajno je smanjeno razvejavanje pepela. Proces prikupljanja i transporta pepela i šljake na PK Ćirikovac obuhvata: prikupljanje pepela i šljake (otpepeljivanje i odšljakivanje), koji nastaju u procesu sagorevanja uglja u TEKO B, pneumatski transport pepela do silosa, transport šljake od kracera do drobilice, drobljenje i dalje transport šljake do silosa šljake, pripremu hidromešavine u mikseru u projektovanoj gustini, potiskivanje redom muljnih pumpi, Strana 82 od 285

83 MAŠINSKI transport ove mešavine cevovodima do deponije pepela. Ovom procesu prethodi proces sagorevanja uglja u ložištu kotla, kao i proces izdvajanja pepela pomoću elektrofiltera (otpepeljivanje) koji su definisani procedurom QP 22 Proizvodnja i isporuka električne energije u TEKO B. Šljaka se uzima sa rešetke za dogorevanje uglja (ROST-a), transportuje do drobilice i usitnjena se transportuje do silosa za šljaku. Pepeo se uzima iz kanala dimnih gasova, iz oba rotaciona zagrejača vazduha (LUVO) i pneumatski transportuje do silosa za pepeo. U silos stanici se vrši priprema hidro mešavine u mikseru u zahtevanoj gustini (42% do 48% čvrsti deo: voda; težinski), a zatim se pripremljena hidromešavina šalje na niz redno vezanih muljnih pumpi, koje potiskuju hidromešavinu preko transportnog cevovoda DN 200 do deponije pepela PK Ćirikovac. Proces odlaganja (skladištenja) pepela i šljake obuvata sledeće aktivnosti: - odlaganje (direktno istakanje) hidromeševine pepela i šljake u aktivnu kasetu, - obezbeđenje ravnomernog zapunjavanja akumulacionog prostora kaseta pomoću istakača na odgovarajućim kotama, - prihvatanje i odvod tehnoloških prelivnih i drenažnih voda preko CS2 i pumpe povratne vode nazad do TEKO B - prihvatanje i transport atmosferskih voda i nezagađenih voda iz CS1 do glavnog vodosabirnika GVS i dalje do recipijenta, - zaštitu životne sredine od zagađenja vode, zemljišta i vazduha. Odlaganje (direktno istakanje) hidromešavine u aktivnu (radnu) kasetu zapunjavanje, vrši se preko istakača raspoređenih oko aktivne kasete prema Glavnom tehnološkom projektu deponije pepela PK Ćirikovac, Rudarski Institut - Zemun. Postoje dve kasete: jedna je aktivna, a druga rezervna. Zaštita životne sredine od zagađenja vode, zemljišta i vazduha sastoji se od: Zatravljivanja kosina iznad postavljene HDPE folije i privremeno zatravljivanje kasete koja nije aktivna. Zatravljivanje se vrši prema Glavnom projektu rekultivacije deponije pepela i šljake koji je uradio Rudarski Institut iz Beograda. Služba za upravljanje zaštitom životne sredine u PD TE-KO Kostolac zadužena je za kontrolu i praćenje kvaliteta voda u i oko deponije pepela (površinske i podzemne) i vazduha (koncentraciju pepela u vazduhu usled raznošenja pepela iz kasete dejstvom vetra). Ona vrši fizičko-hemijske analize uzoraka drenažne tehnološke vode i drenažne prirodne vode koje se odvode u reku Mlavu. Uzorkovanje se vrši u određenim vremenskim intervalima u skladu sa zakonskim propisima iz oblasti zaštite životne sredine. Strana 83 od 285

84 MAŠINSKI Monitoring zagadjenja i same životne sredine sačinjen je od više sistema. Merenje emisije zagađujućih materija se obavlja u skladu sa Uredbom o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh. Navedenom uredbom su obuhvaćena periodična, kontrolna, garancijska, kontinualna i posebna merenja emisije. Aktivnosti sistematskih kontrola vrše se u Privrednom društvu Termoelektrane i kopovi Kostolac, a odnose se na emisije štetnih i opasnih materija u vazduh i kvaliteta vazduha u okolini PD TE-KO u skladu sa procedurom EHSP-05. Periodična merenja emisije vrše ovlašćene ustanove na osnovu Programa merenja emisije dimnih gasova i praškastih materija u PD TE-KO Kostolac. Program periodičnih merenja obuhvata merenja: emisije ukupnih praškastih materija, SO2, NOx s, CO, HCl i HF i to: mesečnih koncentracija štetnih materija (svedeno na normalne uslove, suv gas i O2 6%), (mg/m3), masenih protoka štetnih materija (kg/h) i određivanje faktora emisije štetnih materija (kg/mwh); fizičko-hemijskih parametara uglja, šljake i elektrofilterskog pepela. Nakon završenih merenja ovlašćena ustanova dostavlja Izveštaj o ispitivanju - periodičnom merenju emisije štetnih i opasnih materija u vazduh, za svaki blok posebno (definisana forma od strane ovlašćene ustanove). Uporedna (kontrolna) merenja emisije u vazduh vrše se na blokovima TEKO B, na kojima postoji kontinualno merenje emisije i obuhvataju emisije masenih koncentracija štetnih materija (svedeno na normalne uslove, suv gas i O2 6%) (mg/m3), i to ukupne praškaste materije, SO2, NOx (NO2) i CO. Garancijska merenja izlaznih masenih koncentracija štetnih materija imaju za cilj proveru garantovanih izlaznih masenih koncentracija štetnih materija na izlazu iz postrojenja za prečišćavanje dimnih gasova. Merenja se vrše od strane ovlašćenih institucija na osnovu Programa o garancijskim ispitivanjima elektrofiltera (EF), u cilju provere garantovanih izlaznih koncentracija koju daje isporučilac opreme EF. Zahtevi PD TE-KO su da masene koncentracije praškastih materija u dimnim gasovima u ravni iza EF budu GVE (50 mg/m3). Institucije koje vrše navedena merenja su ovlašćene od strane nadležnog organa, a Izveštaj o garancijskim ispitivanjima (EF) (definisana forma od strane isporučioca) dostavljaju PD TE-KO, u roku od 30 dana posle obavljenog merenja. Obaveza PD TE-KO je da ove izveštaje dostavi Ministarstvu životne sredine. Strana 84 od 285

85 MAŠINSKI Kontinualna merenja emisije štetnih materija u vazduh, u skladu sa zakonskim propisima, vrše se na blokovima TEKO A: - merenje emisije masenih koncentracija (svedeno na normalne uslove, suv gas i O2 6 %) (mg/m3), i to: o ukupne praškaste materije, SO2, NOx svedeno na NO2, CO i O2 (na B1 i B2), - obradu podataka pri čemu se daje: o broj podataka koji odstupa u odnosu na granične vrednosti emisije (GVE), o emisija štetnih materija izraženih u vidu masenih protoka (kg/h, t/god.) i faktora emisije (kg/mwh). Izveštaj o kontinualnim merenjima emisije u dimnom gasu (zapis u elektronskom obliku, na portalu) za TEKO B svakodnevno rade nadležna lica iz Sektora proizvodnje i Sektora održavanja. Praćenje rada EF blokova vrši se u skladu sa uputstvom - Opšte pogonsko uputstvo za elektrofiltere. Na blokovima termoelektrana vrši se kontinualno merenje emisije u dimnom gasu i sačinjava Izveštaj o kontinualnom merenju emisije u dimnom gasu, zapis u elektronskom obliku na portalu - intranetu. Pored toga, vrši se praćenje rada pomoćne opreme na EF (grejači i motori za pogon tresača itd.), s obzirom na mogućnost parametriranja vremena i ciklusa otresanja na samom kontroleru, prilagođavanja uslovima rada elektrofiltera. Podešavanje ciklusa rada ovih motora je direktno vezano sa neposrednim iskustvom osoblja elektrane, što omogućava povećanje efikasnosti rada EF. Praćenje obuhvata: detekciju nivoa pepela u levkovima: minimalno i maksimalno dozvoljeni nivo, motore tresača: emisione elektrode: detekcija rada, detekcije obrtaja, i detekcija kvara osovine sa čekićima, taložne elektrode: detekcija rada i kvara. Sve analogne veličine, električne i neelektrične, kao i alarmne liste kvarova se čuvaju na hard disku. Sve kvarove i intervencije pomoćnik šefa smene za elektro postrojenja, blokovođa ili rukovalac bloka evidentira u Dnevnik kvarova i oštećenja na opremi bloka (definisan procedurom QP 22). Svakog jutra, inženjeri u Sektoru održavanja upoznaju se sa Zahtevima za rad i preduzimaju odgovarajuće mere u skladu sa procedurom QP 12, Upravljanje procesom održavanja u TEKO B. Kontinualna merenja emisije praškastih materija omogućavaju praćenje usklađenosti rada EF u odnosu na GVE (50 mg/m 3 ) u toku kalendarske godine. U slučaju ispada većeg broja sekcija, dolazi do povećane emisije praškastih materija u vazduh, i u dogovoru sa dispečerom vrši se zaustavljanje bloka (kotla). Ako zaustavljanje bloka (kotla) Strana 85 od 285

86 MAŠINSKI ugrožava rad elektroenergetskog sistema, blok (kotao) ostaje u radu do prevazilaženja opasnosti od ugrožavanja rada elektroenergetskog sistema. Kontrola kvaliteta vazduha se obavlja na osnovu Programa kontrole kvaliteta vazduha u okolini PD TE-KO Kostolac, koji je urađen na osnovu ruže vetrova i statističkih podataka o zagađenosti vazduha. Merna mesta su raspoređena na osnovu preporuka odgovarajućih inspekcijskih organa i lokalne samouprave. Program kontrole kvaliteta vazduha u okolini PD TE-KO Kostolac obuhvata kontrolu imisije: SO2, čađi, ukupnih taložnih materija UTM. Ovlašćene ustanove dostavljaju mesečne i godišnje Izveštaje o ispitivanju kvaliteta vazduha (merenje imisije) u neposrednoj blizini PD TE-KO Kostolac (definisana forma od strane isporučioca), a Služba za upravljanje zaštitom životne sredine vodi Evidenciju o obavljenim uzorkovanjima SO2, UTM, čađi i rezultatima merenja u vidu zapisnika, odnosno tabela u slobodnoj formi. Plan zaštite i unapređenja životne sredine obuhvata - promenu tehnologije prikupljanja, transporta i odlaganja pepela, - rekonstrukciju elektrofiltera u Termoelektrani Kostolac B, - odsumporavanje dimnih gasova, - monitoring emisije i imisije, - promenu sistema upravljanja otpadnim vodama, - upravljanje otpadom, - rekultivaciju odlagališta na površinskim kopovima, - uspostavljanje sistema menadžmenta životnom sredinom prema zahtevima standarda ISO TE KO Kostolac su uspostavile i primenile tri standarda kvaliteta: ISO 9001, ISO i OHSAS Tokom realizacije aktivnosti/procesa opisanih odgovarajućim procedurama, rukovodstvo i zaposleni primenjuju sistem menadžmenta životnom sredinom (EMS) u skladu sa standardom ISO i sistem menadžmenta zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu (OH&S sistem menadžmenta) u skladu sa standardom OHSAS 18001, u granicama koje se odnose na Strana 86 od 285

87 MAŠINSKI opisani proces. Takodje, TE KO Kostolac započinje uvodjenje metodologije čistije proizvodnje u svojim postrojenjima. Otpadom koji je nastao kao posledica rashodovanja osnovnih sredstava, odnosno alata i sitnog inventara se upravlja u skladu sa procedurom EHSP 06 Upravljanje opasnim i bezopasnim otpadom. Komunalni otpad, kao i PET ambalaža, odlaže se u kontejnere postavljene isključivo za tu namenu. Odnošenje komunalnog otpada ili otpadaka, odnosno PET amabalaže, reguliše se ugovorom sa organizacijama ovlašćenim za odnošenje ovih vrsta otpada i drugim odgovarajućim dokumentima OPIS FIZIČKIH KARAKTERISTIKA PROJEKTOVANOG POSTROJENJA U izradi ove Studije korišćene su sledeće podloge: 1. Studija opravdanosti sa idejnim projektom izgradnje bloka B3 snage 350 MW na lokaciji TE Kostolac B, Energoprojekt Entel, Beograd, Studija opravdanosti sa idejnim projektom postrojenja za prečišćavanje I tretman otopadnih voda TE Kostolac B za blokove B1, B2 I budući blok B3 snage 350 MW, Energoprojekt Hidroinženjering, Beograd, Prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom izgradnje novog bloka B3 na lokaciji Termoelektrane Kostolac B, Energoprojekt Entel, Beograd, Analiza karakteristika uglja površinskog kopa Drmno za dugoročno snabdevanje TE Kostolac B radi uvođenja odsumporavanja dimnih gasova, RGF u Beogradu, jul Izveštaji o periodičnim i kontinualnim merenja emisija iz blokaova B1 i B2 TE Kostolac B 6. Finalni izveštaj projekta Implementacija koncepta čistije proizvodnje u IPPC proizvodnim pogonima JP Elektroprivreda Srbije Centra za čistiju proizvodnju Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu Privredno društvo Termoelektrane i kopovi Kostolac d.o.o. TE KOSTOLAC - B, Studija - Optimalni pravci smanjenja emisija sumpornih oksida iz termoelektrana EPS-a, Energoprojekt - ENTEL, juni DUP TE Drmno, Geotehnički elaborat za prostor na kome se vrši ugradnja nove opreme ili menja postojeća novom drugačijih karakteristika 10. Podaci o rezervama, načinu snabdevanja i karakteristikama uglja koji će koristiti novi blok: Inovirani dugoročni program razvoja eksploatacije uglja u kostolačkom ugljonosnom basenu, Elaborat o rezervama uglja u ležištu "Drmno", "Georad" doo, Strana 87 od 285

88 MAŠINSKI 12. Glavni projekat površinskog kopa,,drmno za kapacitet od 9x10 6 tona uglja godišnje, RGF Analizu mogućnosti odlaganja pepela, šljake i gipsa iz novog termoenergetskog postrojenja TE Kostolac B u otkopani prostor PK Drmno 14. Studija Geohemijske, fizičko-hemijske i petrološke osobine uglja Kostolačkog ugljonosnog basena, Institut za opštu i fizičku hemiju Beograd Studija Modeliranje mineralnih transformacija i raspodela mikroelemenata u lignitskim basenima EPS-a, Institut za opštu i fizičku hemiju Beograd, Ostala tehnička dokumentacija dostavljena u različitim formama od strane Nocioca projekta Svi, propisima, zahtevani uslovi, saglasnosti, lokacijska dozvola i ostalo, prikazani su u prilogu ove Studije. Blok B3, snage 350 MW, predstavlja jednoprotočni tip kotla Benson, sa nadkritičnim parametrima pare, protočno hlađen rečnom vodom koji treba da bude angažovan u okviru elektro-energetskog sistema Srbije (EES) i to u baznom delu dijagrama opterećenja. Blok će biti priključen na elektro-energetski sistem na naponskom nivou 400 kv, preko dalekovoda i razvodnog postrojenja uz elektranu. Pretpostavljena raspoloživost bloka je 90%, odnosno blok će biti angažovan u baznom delu dijagrama opterećenja, i prema tome očeikvano godišnje vreme angažovanja svedeno na punu snagu je oko 7000h/god. Blok će, kao osnovno gorivo koristiti lignit PK,,Drmno, koji će se na lokaciju TE Kostolac B dopremati kao homogenizovan ugalj (tabela 3.2-1). Tabela Karakteristike uglja sa PK Drmno za potrebe projektovanja bloka TE KO B3 Karakteristika Garantni ugalj Donja toplotna moć Hd, kj/kg 7240 Sadržaj pepela, A, % 25,77 Sadržaj vlage W,% 40,1 Ukupni sumpor Su, % 1,14 Ugljenik, C, % 21,46 Vodonik, H, % 1,55 Kiseonik, 0 2, % 9,63 Azot, N, % 0,35 Strana 88 od 285

89 MAŠINSKI Ugalj će se sa kopa Drmno dopremati na isti način kao i za blokove B1 i B2. Za TE Kostolac B B3, predviđen je protočni sistem hlađenja, vodom iz Dunava. U okviru postojeće pumpne stanice rashladne vode (za blokove B1/B2) nije predviđen prostor za smeštaj dodatne opreme za novi blok. Predviđena je izgradnja novog (zasebnog) objekta pumpne stanice za blok B3, paralelno sa postojećim objektom, uz korišćenje postojećeg dovodnog kanala rashladne vode iz reke. U sklopu izgradnje postojećih blokova B1 i B2 izgrađeno je centralizovano postrojenje za hemijsku pripremu dodatne, demineralizovane vode za nadoknadu gubitaka u kružnom toku voda - para. Postrojenje je projektovano da može da prihvati i proširenje za potrebe druge faze. Aktuelni kvalitet proizvedene demi vode zadovoljava zahteve postojećih blokova, ali treba imati u vidu oštrije zahteve u pogledu kvaliteta napojne vode, kao i mogućnost degradacije kvaliteta demi vode u budućem radu linija, usled starenja opreme. Trenutno stanje opreme je zadovoljavajuće, a!i s obzirom na dosadašnji radni vek od preko trideset godina, ne može se očekivati da ova oprema radi još četrdeset godina, koliko je planirani vek bloka B3. U tom smislu predviđena je izgradnja novog postrojenja za hemijsku pripremu vode za blok B3, na bazi reverzne osmoze. Novo postrojenje će se snabdevati sirovom vodom iz novog sistema bunara lociranih uz obalu reke Mlave. Za ispuštanje dimnog gasa u atmosferu predviđena je izgradnja novog dimnjaka. Pre ispuštanja kroz dimnjak, dimni gas će se prečišćavati u elektrofiltarskom postrojenju za kontrolu čestičnog zagađenja, i zatim u postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova (ODG), koje omogućava kontrolu emisije S0 2. Predloženi postupak odsumporavanja dimnih gasova je vlažni krečnjak-gips postupak, sa krečnjakom kao sorbentom i gipsom kao krajnjim nusproduktom. Posle ODG predviđen je vlažni elektrofiltar za odvajawe submikronskih čestica dimenzija 10 i manje m i zadovoljenje svih EU propisa, tj. LCP i IE direktive. Krečnjak će, u zrnastom obliku biti dopreman na lokaciju železnicom. U krugu elektrane je predviđen prostor za skladište krečnjaka zatvorenog tipa, kapaciteta 4500 t, što je dovoljno za dve nedelje rada postrojenja pri maksimalnoj potrošnji krečnjaka. Pepeo i šljaka će se iz bloka B3 prikupljati u silose. Iz silosa pepeo i šljaka se ili ubacuju u sistem hidrotransporta prema deponiji na površinski kop,,drmno ili se isporučuje spoljnim korisnicima sredstvima drumskog transporta Gips iz postrojenja za odsumporavanje će se izdvajati u obliku suspenzije. Predviđeno je da se suspenzija gipsa usmerava na postrojenje za sušenje iz koga će se dobijati gips koji će se prihvatati u zatvoreno skladište. Ovakav koncept omogućava isporuku gipsa potencijalnim spoljnim korisnicima, a preostale količine ovog materijala će se iz rezervoara sistemom Strana 89 od 285

90 MAŠINSKI transportnih cevovoda odvoditi do deponije koja se nalazi u otkopanom prostoru površinskog kopa,,drmno. Očekivane vrednosti najvažnijih izlaznih parametara bloka B3 TE Kostolac B dati su u tabeli Tabela Projektni izlazni parametri bloka B3 Parametar Jedinica Vrednost Snaga na klemama genaratora MW 350 Snaga na mreži MW 308 Stepen korisnosti (neto) % 37,3 Specifična potrošnja toplote (neto) kj/kwh 9651,5 Emisije - NO x (pri 6% 0 2 ) mg/nm3 max S0 2 (pri 6% 0 2 ) mg/nm3 max Praškaste materije mg/nm3 max. 10 Izgradnja TE Kostolac B predviđena je u dve faze. Prva realizovana faza su blokovi snage 2x350MW, sa obezbeđenim prostorom i delimično izrađenom infrastrukturom za potrebe povećanja proizvodnih kapaciteta na istoj lokaciji, u smislu izgradnje novih blokova. Predmet ove studije, kao i ostale projektne dokumentacije različitih nivoa, je, između ostalog, sagledavanje mogućnosti da se novi objekti potrebni za blok B3, druge faze izgradnje TE Kostolac B, uklope u postojeću dispoziciju, saglasno raspoloživom prostoru na lokaciji, vodeći računa o postojećoj infrastrukturi i objektima koji su izvedeni u okviru prve faze izgradnje. Tokom izgradnje blokova prve faze projektovani su i izvedeni, delimično ili potpuno i neki građevinski objekti koji svojim predviđenim kapacitetima zadovoljavaju potrebe obe faze izgradnje TE Kostolac B. To su uglavnom zajednička pomoćna postrojenja, odnosno delovi zajedničkih pomoćnih postrojenja kao i objekti infrastrukture. S obzirom na protekli vremenski period i promene koje su u međuvremenu nastale, može se konstatovati da se neki od objekata koji su tada izgrađeni i dalje mogu koristiti u celini, neki se mogu koristiti uz određene adaptacije, a neki se uopšte ne mogu koristiti za potrebe novog bloka. Zajednička pomoćna postrojenja, odnosno delovi zajedničkih pomoćnih postrojenja, kao i infrastruktura, koji su izgrađeni tokom izgradnje blokova I faze za potrebe blokova II faze, a koji se mogu koristiti u potpunosti, ili uz određene adaptacije i/ili dogradnju su: Skladište uglja; Strana 90 od 285

91 MAŠINSKI Pogoni za održavanje; Sistem tehničkih gasova; Sistem tečnog goriva, uz izgradnju rezervoara mazuta, pumpne stanice kod bloka B3 i montaže opreme u postojećoj mazutnoj stanici Sistem rashladne vode u delu vodozahvata, vodoispustom i obalo utvrdom, uz izgradnju nove pumpne stanice Ostali objekti visokogradnje, pri čemu je predviđena adaptacija/nadogradnja postojeće upravne zgrade i izgradnja nove radionice za mlinove uz blok B3 Putevi, platoi, ograda, parkinzi; Skladište ulja i maziva; Depo buldozera na deponiji uglja; Infrastrukturne instalacije na lokaciji. Prilikom uklapanja objekata bloka B3 u predviđeni prostor na lokaciji, pored zauzetosti prostora već izgrađenim objektima vodjeno je računa i o: (budućim trenutno nerealizovanim) sistemima odsumporavanja za blokove B1 i B2 budućem sistemom železničkog transporta u krugu elektrane trećom linijom za dopremu uglja. Dispoziciono rešenje bloka od 350MW prikazano na slici (i u prilogu) je usaglašeno sa dispozicijom i orijentacijom postojećih glavnih tehnoloških sistema blokova B1 i B2. Strana 91 od 285

92 MAŠINSKI Slika Dispoziciona šema bloka B3 od 350 MW Strana 92 od 285

93 MAŠINSKI Na kotao se nadovezuje elektrofiltersko postrojenje koje zauzima prostor od 45x30m. Lokacija novog silosa za pepeo i šljaku će biti uz postojeće silose, dok je trasa cevovoda za hidrotransport pepela i šljake predviđena uz trasu postojećih cevovođa. Predviđena je demontaža pomoćnih objekata i dva magacina uz postojeće blokove i na toj lokaciji će biti sistemi za gips i krečnjak. U u skladu sa projektnim zadatkom ostavlejn je i prostor za: Buduće postrojenje za izdvajanje C0 2 Potrebe montaže i održavanja opreme bloka u zoni postojećeg spoljnog krana OPIS TEHNOLOŠKOG PROCESA Osnovna toplotna šema potkritičnog bloka snage 350 MW Osnovna bilansna šema bloka TE Kostolac B3 snage 350 MW, za nominalni režim (100%) opterećenje, pritisak kondenzacije 0,042 bar i temperaturu rashladne vode 15 C, prikazana je na slici Para nadkritičnih parametara p=254 bar, t=571 C, proizvodi se u jednoprotočnom kotlu tipa Benson, toranjske konstrukcije, sa jednim međupregrevanjem. Proizvedena para se parovodima sveže pare preko stop i regulacionih ventila visokog pritiska uvodi u turbinu visokog pritiska. Nakon delimične ekspanzije u turbini visokog pritiska, struja pare se većim delom vodi preko parovoda hladne međupare do kotlovskih međupregrejača radi pregrevanja, a manjim delom preko 1. turbinskog oduzimanja do zagrejača visokog pritiska 3 (ZVP 3). Parovodima tople međupregrejane pare pregrejana para se iz kotla vodi preko stop i regulacionih ventila srednjeg pritiska do ulaza u turbinu srednjeg pritiska, u kojoj pri nominalnim uslovima ekspandira. Strana 93 od 285

94 MAŠINSKI Slika Bilansna šema nadkritičniog bloka snage 350MW Termička priprema kondenzata, odnosno napojne vode, obavlja se u sistemu regenerativnog zagrevanja u četiri površinska zagrejača niskog pritiska, rezervoaru napojne vode sa deaeratorom i tri zagrejača visokog pritiska. Zagrevanje se vrši parom sa oduzmanja glavne turbine. Sa turbine srednjeg pritiska predviđena su tri oduzimanja za zagrevanje napojne vode odnosno kondenzata: Oduzimanje kojim se para vodi do dogrejača napojne vode 2 (ZVP 2), koji napojnu vodu pre ulaska u kotao dogreva do odgovarajuće temperature. Pothlađena para posle dogrejača se dalje vodi do zagrejača visokog pritiska 1 (ZVP 1). Oduzimanje sa izlaza turbine srednjeg pritiska, za regenerativno zagrevanje napojne vode u zagrejaču visokog pritiska 1 (ZVP 1). Pothlađena para posle zagrejača se dalje vodi do napojnog rezervoara sa deaeratorom Oduzimanje sa izlaza turbine srednjeg pritiska za regenerativno zagrevanje napojne vode u napojnom rezervoaru, odnosno deaeratoru. Nakon ekspanzije u turbini srednjeg pritiska, veći deo pare se preko prestrujnih vodova vodi do dvoprotočne turbine niskog pritiska, gde para dalje ekspandira do pritiska kondenzacije 0,042 Strana 94 od 285

95 MAŠINSKI bar, definisanog za prosečnu temperaturu rashladne vode od 15 C. Sa turbine niskog pritiska predviđena su četiri oduzimanja i to: Oduzimanje br. 5 - sa izlaza turbine niskog pritiska, za regenerativno zagrevanje kondenzata u poslednjem zagrejaču niskog pritiska glavnog kondenzata broj 4, (ZNP 4) Oduzimanje br. 6 - za regenerativno zagrevanje kondenzata u zagrejaču niskog pritiska glavnog kondenzata broj 3, (ZNP 3) Oduzimanje br. 7 - za regenerativno zagrevanje kondenzata u zagrejaču niskog pritiska glavnog kondenzata broj 2, (ZNP 2) Oduzimanje br. 8 - za regenerativno zagrevanje kondenzata u zagrejaču niskog pritiska glavnog kondenzata broj 1, (ZNP 1) Sistem regenerativnog zagrevanja glavnog kondenzata i napojne vode obezbeđuje zagrevanje napojne vode do temperature 258,2 C, na ulazu u kotlovsko postrojenje. Posle izlaska iz kondenzatora, kondenzat se preko dve višestepene kondenz pumpe vodi do hladnjaka zaptivne pare. Između dva stepena pumpanja, celokupna količina kondenzata se kondenz pumpama prvog stepena vodi kroz postrojenje za hemijsku pripremu kondenzata (HPK), gde se prečišćava i zatim vraća na usis drugog stepena kondenz pumpi. Sa potisa drugog stepena kondenz pumpi kondenzat dalje odlazi u sistem regenerativnog zagrevanja kondenzata. Gubici radnog fluida se kompenzuju naknadnim dodavanjem demineralizovane vode iz rezervoara dodatne demi vode u kondenzator. Kondenzat se iz regenerativnih zagrejača niskog pritiska vodi kaskadno u zagrejače višeg stepena sve do napojnog rezervoara, s tim da se kondenzat iz ZNP 1 prema bilansnoj šemi pomoću slivnih pumpi direktno uvodi u glavni tok kondenzata ispred ZNP 2, po toku kondenzata. Napojna voda se iz napojnog rezervoara, preko sistema zagrejača visokog pritiska, napojnom pumpom potiskuje u kotao. Za blokove ove snage uobičajeno rešenje napojnog sistema je sa tri napojne pumpe sa elektromotornim pogonom (3x50%), od kojih su dve radne i jedna rezervna. Ove pumpe će se koristiti i za startovanje bloka i rad bloka u tehničkom minimumu. Iz regenerativnih zagrejača visokog pritiska kondenzat se vodi kaskadno u zagrejače nižeg stepena sve do napojnog rezervoara. U okviru sistema predviđeni su glavni obiiazni vodovi (by-pass) i to: HP by-pass visokog pritiska (100%) sa reducir rashladnom stanicom, paralelno turbini visokog pritiska i LP by-pass niskog Strana 95 od 285

96 MAŠINSKI pritiska (2x50%) sa reducir rashladnom stanicom, paralelno sa turbinama srednjeg i niskog pritiska. Za snabevanje pomoćnih sistema bloka parom predviđen je zajednički kolektor sopstvene potrošnje koji se napaja oduzimanjem pare iz glavnog termodinamičkog ciklusa. Pritisak u kolektoru sopstvene potrošnje predviđen je da se održava kao i u postojećim kolektorima sopstvene potrošnje blokova B1 i B2. Predviđena je takođe i veza novog kolektora sa postojećim. Osnovni tehnički podaci za blok TE Kostolac B3 snage 350MW dati su u tabeli Tabela Osnovni tehnički podaci za nadkritični blok TE Kostolac B3 snage 350 MW, nominalni režim rada (100%) Tip kotla Jednoprotočni, tipa Benson, nadkritičnih parametara pare Tip turbine Oduzimno kondenzacijska sa jednim međupregrevanjem Osnovno gorivo Lignit sa površinskog kopa Drmno Bruto snaga bloka na klemama generatora 350 MW Neto snaga bloka na pragu elektrane 308,07 MW Broj obrtaja turbine 3000 o/min Stepen korisnosti turbopostrojenja 48,226 % Specifična potrošnja toplote turbopostrojenja 7464,8 kj/kwh Neto stepen korisnosti bloka 37,3 % Neto specifična potrošnja toplote bloka 9651,4 kj/kwh Stepen korisnosti kotla 88,8 % Stepen korisnosti parovoda 99 % Temperatura napojne vode na ulazu u kotao 276,5 oc Temperatura dimnog gasa na izlazu iz zagrejača vazduha 157 oc Protok dimnog gasa na izlazu iz zagrejača vazduha 559,7 kg/s Broj mlinova u radu kod 100 % opterećenja i projektnog goriva 6 kompleta Potrošnja uglja (projektnog) kod 100 % opt. 418 t/h Pritisak kondenzacije pri nominalnim radnim uslovima 0,042 bar Temperatura rashladne vode tul/ tiz 19,5/ oc Protok rashladne vode uključujući potrošnju kondenzatora i pomoćne opreme m³/h Minimalno opterećenje kotla sa sagorevanjem samo uglja bez dodatnog tečnog goriva 50 % Maksimalno opterećenje kotla sa sagorevanjem samo tečnog goriva 30 % Emisija štetnih produkata sagorevanja NOx pri 6% O2 posle DeNOx-gorionika 200 mg/nm3 SO2 pri 6% O2 posle ODG 150 mg/nm3 Čestice na izlazu iz dimnjaka 10 mg/nm3 TEHNIČKI OPIS Kotlovsko postrojenje Pod kotlovskim postrojenjem u širem smislu podrazumeva se kotao sa pripadajućom opremom Strana 96 od 285

97 MAŠINSKI i pomoćnim uređajima i postrojenjima koja omogućuju normalno funkcionisanje kotla od ulaza goriva do ispuštanja dimnih gasova i ulaza napojne vode do izlaza sveže i međupregrejane pare. Kotlovsko postrojenje obuhvata: Generator pare - kotao sa priborom Mlinove i dodavače za ugalj Rostove za dogrevanje Odšljakivače Regenerativne i parne zagrejače vazduha Ventilatore svežeg vazduha i dimnih gasova Elektrofiltersko postrojenje Kanale svežeg vazduha, dimnih gasova, recirkulacione kanale Druge pomoćne uređaje i opremu. Tehničko rešenje kotlovskog postrojenja definisano je prema rešenjima savremenih izvedenih kotlova sličnog kapaciteta, namene i vrste goriva, za rad u bloku sa kondenzacionom parnom turbinom. Kotao je toranjskog tipa i spada u grupu jednoprotočnih kotlova sa potkritičnim parametrima pare. Kućište kotla ovešeno je na sopstvenu noseću konstrukciju te sve dilatacije idu naniže. Ekranske isparivačke površine, koje zatvaraju zidove ložišta, izvedene su od membranskih panoa sa vertikalnim ožljebljenim cevima. Zagrejač vode, pregrejači i međupregrejači su u horizontalnoj izvedbi, sa koridornim rasporedom cevi i ovešeni o noseću čeličnu konstrukciju kotla preko nosećih ekranskih cevi. Sve grejne površine su smeštene iznad ložišta duž vertikalnog gasnog kanala sa zagrejačem vode na vrhu. Po visini, kotao je podeljen na dva dela - donji i gornji. Donji deo kotla čini ložište kotla i pregrejač, a gornji - konvektivni deo kotla, čine grejne površine i to: pregrejač 3 (izlazni), međupregrejač 2 (izlazni), pregrejač 2, međupregrejač 1 i zagrejač napojne vode, respektivno u smeru strujanja dimnog gasa. Ložište je kvadratnog preseka, sa osam mlinova uglja raspoređenih na uobičajen način za tangencijalnu organizaciju sagorevanja. Mlinovi su ventilatorskog tipa, jediničnog kapaciteta 60t/h. Kotao dostiže nominalnu snagu sa 7 mlinova u radu, pri sagorevanju uglja garantovanog kvaliteta. Konstrukcija kotla je prilagođena sagorevanju sprašenog uglja, sa primenjenim primarnim merama za redukciju azotnih oksida, ugradnjom low NOx gorionika i uvođenjem tercijalnog Strana 97 od 285

98 MAŠINSKI vazduha u zonu iznad gorionika ugljenog praha - OFA postupak. U praksi se "low NO x " gorionici često kombinuju sa OFA postupkom, tako da se na taj način povećava stepen redukcije NO x, i kreće u opsegu od 50 do 70 %, a kod termoloektrana na lignit i do 75 %. Kod kotla je primenjen Benson koncept vertikalnih cevi za isparivačke površine i ložište. Ovakav dizajn omogućava dobre termodinamičke i hidrauličke karakteristike samog procesa, nizak Ap duž isparivačkog dela, jednostavnije ovešenje, a takođe smanjuje erozivne procese na zidovima ložišta. Kotao radi sa kliznim pritiskom, tako da pritisak na izlazu iz kotla prati opterećenje turbine. Sveža para dostiže radnu temperaturu na oko 55% punog tereta, a međupregrejana na oko 75%. Cevni sistem kotla se sastoji od zagrejača vode, isparivača, tri stupnja pregrejača pare, dva stupnja naknadnih pregrejača pare sa svim pratećim poveznim cevovodima i komorama. Kotao je opremljen i startnim sistemom. Startni uređaj kotla je projektovan tako da obezbedi postepeni start kotla, kao i njegovo gašenje uz obezbeđenje optimalnih uslova u isparivaču. Ovaj sistem čine: Separatori pare Startna boca Ekspanzioni sud startovanja Startni rezervoar Startna pumpa Povezni cevovod i komore sa odgovarajućom armaturom. Startna boca ima zadatak da primi vodu koja se preko dva spojna cevovoda dovodi iz separatora. Voda se iz startne boce vodi u ekspanzioni sud startovanja a zatim dalje u startni rezervoar. Iz startnog rezervoara voda se uz pomoć startne pumpe vodi u napojni rezervoar ili direktno u kondenzator. Para koja se javlja u startnoj boci odvodi se u cevovode pare iza separatora. U ciklusu para-voda predviđena je i regulacija temperature sveže i međupregrejane pare sa odgovarajućim ubrizgavanjima. Za regulaciju temperature sveže pare instalisana su ubrizgavanja iza pregrejača 1 i pregrejača 2. Voda za ubrizgavanja se uzima sa linije napojne vode ispred kotla. Za regulaciju temperature međupregrejane pare instalisano je ubrizgavanje iza međupregrejača 1. Voda za ubrizgavanja se uzima sa kotlovske napojne pumpe. Za potrebe startovanja blokova i u cilju održavanja radnog stanja kotla u uslovima naglih promena opterećenja ili ispada turbine i omogućenja brzog ponovnog uključenja blok je opremljen sistemom obilaznih vodova turbine sa opremom za redukciju pritiska i temperature Strana 98 od 285

99 MAŠINSKI pare pre odvođenja u kondenzator. U okviru bloka predviđeno je dvostruko redukovanje pare. Sistem se sastoji od dva obilazna voda visokog pritiska (HP by-pass), postavljenog paralelno sa turbinom VP i dva obilazna voda niskog pritiska (LP by-pass) postavljenog paralelno sa turbinom srednjeg i niskog pritiska. HP by-pass povezuje cevovod sveže pare sa hladnom linijom pare za dogrevanje. Sveža para se pri tom regulacionim ventilima redukuje na parametre koji vladaju u sistemu pare za dogrevanje. Voda za ubrizgavanje se obezbeđuje iz potisnog voda napojnih pumpi. Kapacitet by-passa visokog pritiska odgovara punoj produkciji kotla tako da istovremeno vrši funkciju sigurnosnih ventila na liniji visokog pritiska. U cilju zaštite od prekoračenja dozvoljene vrednosti za pritisak u parnom traktu predviđeni su odgovarajući sigurnosni ventili. Izbalansirana gasno vazdušna šema, sa potpritiskom u ložištu, se ostvaruje sa dva ventilatora svežeg vazduha i dva ventilatora dimnih gasova. Neophodna količina vazduha za sagorevanje, obezbeđuje se sa dva ventilatora svežeg vazduha, sa regulacijom protoka. Vazduh za sagorevanje predgreva se u dva regenerativna zagrejača vazduha tipa Ljungstrem, sa regulacijom temperature ulaznog vazduha. Regenerativni zagrejači vazduha su opremljeni instalacijom za pranje grejnih površina vodom, duvanje čađi parom i protivpožarnom instalacijom. Za predgrevanje svežeg vazduha, pre njegovog zagrevanja u regenerativnim zagrejačima, pri niskim spoljnim temperaturama, startovanju bloka i smanjenim opterećenjima kotla, predviđena su dva parna zagrejača vazduha. Grejanje vazduha u zagrejaču vrši se parom oduzetom iz turbine, s tim da se pri kretanju koristi para iz kolektora sopstvene potrošnje. Pored ovoga, konfiguracija kanala omogućava i uzimanje svežeg vazduha iz kotlarnice. Za odsisavanje dimnih gasova iz kotla predviđena su dva ventilatora dimnog gasa, sa regulacijom protoka. Osnovne osobenosti kotla Savremeni jednoprotočni kotlovi tipa Benson, nude niz pogodnosti i to pre svega bolju efikasnost i posledično manje emisije štetnih produkata sagorevanja kao i veću fleksibilnost u pogonu. Toranjska konstrukcija kotla, pored ravnomernijih profila brzina i toplotnih opterećenja duž gasnog trakta u odnosu na druge konstrukcije, ima manju površinu u osnovi ali veću visinu, posebno za goriva niže kalorične vrednosti, kao što su ligniti. S obzirom da protočni kotlovi nemaju kontinualno odsoljavanje, neophodno je da imaju bolji kvalitet napojne vode, jer skoro sve primese ostaju u kotlu odnosno u pregrejanoj pari. Strana 99 od 285

100 MAŠINSKI Kod ovih kotlova kvalitet napojne vode se, pored ostalog, postiže i ugradnjom 100% postrojenja za hemijsku pripremu kondenzata. Opis osnovnih sistema kotla Sistem za pripremu ugljenog praha Na kotlu je primenjen individualni sistem za pripremu ugljenog praha sa direktnim uduvavanjem ugljenog praha u ložište. Sistem se sastoji od uređaja za transport uglja, kotlovskih bunkera, recirkulacionih kanala, ventilatorskih mlinova za ugalj, kanala za aerosmešu i gorionika za ugljeni prah. Za sušenje i mlevenje uglja instalisano je osam ventilatorskih mlinova. Kapacitet mlinova je projektovan tako da se pri uglju najnižeg kvaliteta, može postići maksimalna trajna produkcija kotla sa sedam mlinova u pogonu. Najmanje jedan mlin je uvek u rezervi. Mlinovi su opremljeni sa separatorom za izdvajanje krupnijih čestica iz struje sprašenog uglja odnosno regulaciju finoće mlevenja. Kao sušeći agens koriste se vreli gasoviti produkti sagorevanja oduzeti sa vrha ložišta kroz recirkulacione kanale, u koje se, iz bunkera, pomoću dozatora, na određenoj visini ubacuje ugalj. Broj obrtaja mlinova reguliše se u odgovarajućem opsegu. Projektom je predviđeno da se promena brzine obrtaja vrši frekventnom regulacijom. Kotlovski bunkeri su smešteni u bunkerskom traktu na koti 45m i obezbeđuju rezervu u snabdevanju od 10h. Bunkerski zatvarači i sistem dodavača za ugalj rešen je tako, da obezbeđuju pouzdano snabdevanje kotlovskog postrojenja potrebnom količinom uglja sa mogućnošću regulacije količine uglja. Kanali vrele recirkulacije su ovešeni o noseću konstrukciju, a problem zaptivanja se rešava kliznim pločama opremljenim odgovarajućim oprugama. Recirkulacioni kanali dimnih gasova, kanali za vezu dodavača uglja sa recirkulacionim kanalima i kanali aero smeše od mlinova do gorionika dimenzionisani su za ugalj minimalnog kvaliteta. U ventilatorskom mlinu se vrši istovremeno proces mlevenja i proces sušenja i uglja, pa se posle prolaska ugljenog praha kroz separator, koji služi za regulisanje finoće mlevenja, on zajedno sa transportnim fluidom, preko kanala aerosmeše, uduvava kroz gorionike u ložište. Za uvođenje ugljenog praha i sekundarnog vazduha u ložište kotla predviđeno je šesnaest low NOx gorionika, postavljenih tangencijalno. Aero smeša se uvodi u ložište preko gorionika raspoređenih u dva visinska nivoa. Temperatura mešavine ugljenog praha, ohlađenih recirkulacionih produkata sagorevanja, vodene pare i primarnog vazduha (aero-smeše) reguliše se zagrejanim ili hladnim vazduhom koji uvodi u spusni kanal vrelih dimnih gasova, pre uvođenja uglja ili neposredno ispred mlina. Strana 100 od 285

101 MAŠINSKI Sekundarni vazduh dopunjava primarni i reguliše ukupnu količinu vazduha za sagorevanje u funkciji od količine uglja, na takav način da se obezbedi sagorevanje u redukcionoj atmosferi u cilju primarne redukcije emisije azotnih oksida. Ovaj vazduh se uduvava u ložište kroz i oko gorionika aero-smeše. Tercijalni vazduh za sagorevanje se naknadno uduvava u zonu iznad gorionika u dva visinska nivoa, u cilju dodatnog sagorevanja nesagorelih produkata (sistem OFA - Over Fire Air ). U praksi se kroz OFA otvore uvodi od 15 do 30% od ukupno potrebne količine vazduha za sagorevanje. Ova tehnologija predstavlja jedno od najčešće primenjivanih rešenja u praksi za smanjenje emisije NO x. Za dogorevanje i iznošenje čvrstih ostataka sagorevanja, predviđen je rost sa mogućnošću regulisanja brzine kretanja. Osnovni delovi rosta su noseći ram, prednja i zadnja osovina sa ležajevima, rostnice, uređaj za zatezanje i zaptivanje rosta, levkovi, kanali za dovod vazduha ispod rosta i pogon rosta. Sistem goriva za start kotla Za potpalu kotla i stabilizaciju vatre u ložištu koristi se mazut. Sistem goriva za start kotla i podršku vatre pri nižim opterećenjima i lošijem kvalitetu lignita, uključuje osam gorionika za mazut. Gorionici su paro-mehanički sa mehanizmom za uvlačenje u ložište, raspoređeni u dva visinska nivoa i obezbeđuju rad kotla sa tečnim gorivom do 35% punog opterećenja. Unutrašnji mazutni sistem, obezbeđuje pripremu mazuta za sagorevanje tj. njegovo zagrevanje na temperaturu, odgovarajuću za viskozitet i postizanje pritiska potrebnog za raspršivanje u gorionicima. Mazut se iz spoljnog mazutnog sistema dovodi do stanice za zagrevanje, a dalje preko filtera i pumpe, transportuje do gorionika. Regulacija količine mazuta za sagorevanje se izvodi izmenom pritiska u povratnom mazutnom cevovodu pomoću regulacionih ventila. Opseg regulacije je % kapaciteta gorionika. Za inicijalno paljenje tečnog goriva predviđeni su gasni gorionici za propan - butan. Propanbutan se dovodi iz flaša iz postojeće propan-butan stanice (pozicija X na crtežu Situacija, Prilog). Sistem odvođenja šljake Ispod rešetki za dogorevanje smešten je mokri odšljakivač za kontinualno odvođenje šljake iz ložišta i zaptivanje donjeg dela ložišta, sa grebačima i elektromotornim pogonima i mogućnošću regulacije broja obrtaja. Šljaka sa rešetke za dogorevanje, pada u kadu uređaja za odšljakivanje gde se gasi, hladi i granuliše. Ohlađena šljaka se uvodi u drobilicu i dalje se odvodi u silos šljake. Strana 101 od 285

102 MAŠINSKI Pored hlađenja šljake voda, u kadi odšljakivača, ujedno služi i za zaptivanje ložišnog levka. Sistem vazduha za sagorevanje Sistem se sastoji od dva aksijalna ventilatora svežeg vazduha sa pripadajućim kanalima, klapnama, dva regenerativna zagrejača vazduha i dva parna zagrejača vazduha. Ventilatori i zagrejači vazduha su smešteni u kotlarnici. Vazduh, potreban za sagorevanje, se posredstvom ventilatora svežeg vazduha uzima iz okoline (spoljni vazduh) ili ispod krova kotlarnice. Za predgrevanje vazduha za sagorevanje, ugrađena su dva regenerativna zagrejača vazduha tipa Ljungstrom, sa vertikalnom osovinom i sa regulacijom temperature ulaznog vazduha recirkulacijom. Regenerativni zagrejači vazduha opremljeni su instalacijom za pranje grejnih površina vodom, duvanje čađi parom i protivpožarnom instalacijom. Za predgrevanje svežeg vazduha, pre njegovog zagrevanja u regenerativnim zagrejačima, pri niskim spoljnim temperaturama, startovanju bloka i smanjenim opterećenjima kotla, predviđena su dva parna zagrejača vazduha. Parni zagrejači su dimenzionisani tako da je moguće predgrevanje svežeg vazduha do 20 C, pri najnepovoljnijim uslovima. Za transport svežeg (hladnog i zagrejanog) vazduha, predviđeni su kanali vazduha, odgovarajućih dimenzija, izrađeni od čeličnog lima odgovarajuće debljine sa potrebnim ukrućenjima, prirubnicama, kompenzatorima, ovešenjima, klapnama, otvorima za kontrolu i priključcima za merenje i regulaciju. Sistem dimnog gasa Sistem dimnog gasa čine gasni kanali, elektrofiltarsko postrojenje i ventilatori dimnog gasa sa pripadajućim kanalima i klapnama. Za odsisavanje dimnih gasova iz kotla i njihovo potiskivanje do dimnjaka ugrađena su dva ventilatora dimnih gasova, sa statorskom regulacijom protoka. Nakon izlaska iz regenerativnog zagrejača vazduha, dimni gasovi se vode dimnim kanalima, preko elektrofiltra i sistema za odsumporavanje dimnih gasova (ODG) sa valžnim elektrofiltrom, u dimnjak. Kanali dimnog gasa izrađeni su od čeličnog lima, odgovarajuće debljine, sa potrebnim ukrućenjima, prirubnicama, kompenzatorima, ovešenjima, klapnama, otvorima za kontrolu i priključcima za merenje i regulaciju. Duvači gara Za čišćenje grejnih površina kotao je snabdeven vodenim duvačima gara u ložištu, i parnim Strana 102 od 285

103 MAŠINSKI duvačima gara u konvektivnom kanalu i regenerativnim zagrejačima vazduha. Sistem duvača gara uključuje sve povezne cevovode vode, pare i kondenzata, regulaciju temperature, automatski termostatski drenažni ventil i drenažne cevovode, ventile na cevovodima za vodu i paru, merače protoka, merače pritiska i temperature na parnim cevovodima, regulaciju pritiska i protoka pare, sigurnosne ventile, elektromotorni pogon i ostalu armaturu. Upravljanje duvačima gara je daljinsko, sa termo komande bloka uz mogućnost i lokalnog komandovanja. Izolacija i ozid U cilju smanjenja toplotnih gubitaka usled zračenja i zaštite osoblja, sva oprema čija temperatura spoljašnje površine prelazi 50 C, biće toplotno izolovana. Toplotna izolacija kotla će u najvećem delom biti izvedena od slojeva mineralne vune odgovarajuće debljine i prekrivnog pocinkovanog ili aluminijskog lima. Termoizolacioni betoni će se koristiti za gorionike i ispunjavanje kutija i vrata na kotlu a termolitna i šamotna opeka za izolaciju recirkulacionih kanala. Ostala pomoćna oprema kotla Pored navedene opreme i sistema, kotlovi su opremljeni i svom potrebnom pomoćnom opremom i uređajima neophodnim za ispravno funkcionisanje kotlovskog postrojenja u celini kao i za ekonomičan i pouzdan rad. Tu opremu, pored ostalog, sačinjavaju: Sistem za uzimanje uzoraka kojim se kontinualno kontroliše kvalitet vode i pare; Fina armatura kotla koju čine: armature u sistemu startovanja, armature sa ručnim pogonom, armature sa elektopogonom, armature na odzračnim cevovodima i cevovodima za odvodnjavanje kotla, cevovodima za uzimanje uzoraka iz kotla do zatvarajućih ventila, i cevovodima za ubrizgavanje u pregrejanu paru sa kolektorima, lokalna instrumentacija, lokalni indikatori dilatacije itd. Gruba armatura kotla - otvori za ulaženje i za popravke, otvori za posmatranje, zatvarač bunkera za šljaku i pepeo, klapne na kanalima vazduha i dimnog gasa, nastavci za merna mesta na kotlu, sigurnosni ventili za međupregrejanu paru, prigušivači buke, specijalne armature predstavijaju grubu armaturu kotla. Njihova namena je da obezbede adekvatno opsluživanje gasnog i vazdušnog trakta kotla. Kotao je takođe opremljen i svim potrebnim stepeništima i podestima za opsluživanje opreme. Vertikalni transport osoblja, sitnog materijala i alata je obezbeđen sa dva lifta, dok se vertikalni Strana 103 od 285

104 MAŠINSKI transport težih i većih komada obavlja kroz montažne otvore smeštene u kotlarnici po celoj visini pomoću dizalica. Na svim mestima, gde se na kotlu vrše češće demontaže: obrtna kola ventilatora, elektromotori, ispuna Ljungstrema, parni duvači, mazutna stanica, kompresorska stanica, su instalisane šine za dizalične uređaje, ili eventualno mostovski kranovi odgovarajuće nosivosti. Turbinsko postrojenje Pod turbinskim postrojenjem podrazumeva se turbina sa pripadajućom opremom, pomoćnim i drugim sistemima i postrojenjima uključenim u termodinamički kružni proces transformacije toplotne energije vodene pare u mehanički rad za pogon generatora za proizvodnju električne energije, odnosno oprema u okviru mašinske sale, i to: Kondenzaciona parna turbina sa priborom i pratećim sistemima; Kondenzator sa pratećim sistemima i opremom; Postrojenje regenerativnog zagrevanja kondenzata i napojne vode. Osnovni tehnički podaci turbine su: Nominalna snaga 350 MW Stepen korisnosti kotla 88,8% Stepen korisnosti turbopostrojenja 48,226 % Specifična potrošnja toplote turbopostrojenja 7464,8 kj/kwh Pritisak hladne međupregrejane pare na izlazu iz turbine visokog pritiska 42,96 bar Temperatura hladne međupregrejane pare na izlazu iz turbine visokog pritiska 316,3 C Pritisak međupregrejane pare na ulazu u turbinu srednjeg pritiska 38,67 bar Temperatura pare na izlazu pregrejača i medjupregrejača kotla 571/569 o C Protok međupregrejane pare 823,926 t/h Pritisak kondenzacije pri nominalnim radnim uslovima 0,042 bar Broj oduzimanja pare iz turbine 8 Broj obrta 3000 /min Sistem ulja za podmazivanje i regulacionog ulja Sistem ulja za podmazivanje, obezbeđuje kontinualno podmazivanje ležajeva turboagregata, rasterećenje ležajeva kod starta i niskih brojeva obrtaja kao i sigurnosno snabdevanje uljem za Strana 104 od 285

105 MAŠINSKI podmazivanje u svim pogonskim slučajevima koji mogu nastati. Sistem se sastoji od rezervoara ulja za regulaciono, i ulje za podmazivanje sa pripadajućom armaturom i instrumentacijom. Uzimajući u obzir zahteve u pogledu klase ulja, ova dva ulja su u okviru jednog rezervoara mehanički odvojena. Sistem zaptivne pare Sistem zaptivne pare obuhvata dve napojne linije za turbinu, jedne sa hladne međupare a druge sa zajedničkog kolektora pomoćne pare. Uređaj za lagano okretanje turbine (prekretni stroj) Uređaj za lagano okretanje turbine je smešten u prednje ležajno postolje i sastoji se od pogona koji omogućava okretanje turbo generatorskog seta ručno, kao i okretanje pomoću elektromotora konstantnim malim brojem obrtaja. Osnovna merenja na turbini U okviru turbinskog postrojenja u užem smislu, instalirana je oprema za lokalna merenja kao i oprema za daljinska merenja u cilju nadgledanja osnovnih procesnih parametara. Predviđena su daljinska merenja temperature kućišta i ležajeva, pritiska i mehaničkih veličina: apsolutne vibracije ležajeva, relativno izduženje TVP, TSP i TNP, apsolutno izduženje TVP i TSP, ekscentritet i aksijalno pomeranje rotora. Svi signali sa merenja se koriste za registraciju, alarme i zaštite u okviru sistema merenja, regulacije i upravljanja. Turbina je opremljena i elektro hidrauličkim sigurnosnim sistemom. By-pass stanice niskog pritiska Za startovanje, zaustavljanje, rad u praznom hodu, ostrvski rad bloka i naglo isključenje turbine na obilaznom vodu turbine srednjeg i niskog pritiska, predviđena je niskopritisna sigurnosna redukciono-rashladna stanica sa hidrauličkim servo pogonima, kapaciteta 2x50%, koja uvodi paru u kondenzator. Redukcija pare na parametre koji vladaju u kondenzatoru vrši se u dva kombinovana regulaciono - stop ventila sa pneumatskim pogonom i dva uređaja za uvođenje pare u kondenzator sa pripadajućim uređajima za ubrizgavanje vode. Voda za ubrizgavanje se obezbeđuje sa potisnog voda pumpi glavnog kondenzata preko pneumatskih regulacionih ventila na cevovodu za ubrizgavanje vode. Osnovne funkcije by-pass stanice niskog pritiska su pored ostalog i regulacija pritiska međupregrejane pare u fazi kretanja kotla, puštanja pare u Strana 105 od 285

106 MAŠINSKI turbinu i rada bloka sa malim opterećenjima, hlađenje međupregrejane pare na temperaturu koja je dozvoljena u kondenzatoru i redukciju gubitaka vode iz sistema kod naglih rasterećenja ili ispada bloka. Kondenzator sa pratećom opremom i sistemima Kondenzatorsko postrojenje se sastoji od kondenzatora sa pratećom opremom, vakuumskog sistema, uređaja za uvođenje povratnog kondenzata (odvodnjavanja), uređaja za čišćenje kondenzatorskih cevi, pumpi glavnog kondenzata i druge pomoćne opreme potrebne za funkcionalan rad i zaštitu. Kondenzatorsko postrojenje je predviđeno za kontinualni prijem i kondenzovanje izrađene pare iz glavne turbine u nominalnim uslovima pogona, kao i za prijem i hlađenje kondenzata iz zagrejača niskog pritiska i pomoćne turbine napojne pumpe. Pored toga postrojenje je opremljeno i opremom za prijem i rasterećenje raznih drenaža koje se mogu javiti u redovnim ili vanrednim uslovima pogona kao što su razna turbinska odvodnjavanja, startni kondenzat bloka, kondenzat sistema regenerativnih zagrejača, kao i za prihvat pare u kondenzator iz by-pass sistema niskog pritiska. Kondenzator je površinski, jednokućišni, jednoprotočni hlađen rečnom vodom u otvorenom ciklusu, sa razdvojenim komorama rashladne vode i mogućnošću čišćenja u toku pogona. Rashladna voda se putem 2 ogranka cevovoda rashladne vode uvodi u 2 posebne vodne, komore kondenzatora i posle proticanja kroz kondenzatorske cevi na isti način preko izlaznih vodnih komora izvodi iz kondenzatora tako da je sa vodene strane kondenzator eksploataciono deljiv. Sa parne strane kondenzatori nisu deljivi. Svaka vodena komora kondenzatora opremljena je identičnim uređajima za kontinualno čišćenje i otklanjanje zaprljanja sa unutrašnjih površina kondenzatorskih cevi. U pomoćnu opremu kondenzatora i instrumente potrebne za njegovo dobro funkcionisanje spadaju: termometri, manometri, indikatori nivoa, slavine za drenažu, odzračivanje, izolaciona armatura i dr. Ovde spadaju i elementi za nošenje, oslanjanje i fiksiranje, alarmi i sigurnosna oprema i sistemi za regulaciju nivoa u kondenzatoru, u kompletu sa regulatorom nivoa, glavnim pneumatskim ventilom i ventilom za recirkulaciju. Kondenzator je opremljen katodnom zaštitom i uređajem Taprogge za čišćenje u toku pogona. Rad Taprogee uređeja zasniva se na otklanjanju zaprljanja, nastalog taloženjem materija iz sirove rashladne vode, sa unutrašnjih površina kondenzatorskih cevi, prolaskom kuglica od sunđeraste gume kroz cevi. Strana 106 od 285

107 MAŠINSKI Kondenzat i napojna voda Termička priprema kondenzata, odnosno napojne vode, obavlja se u sistemu regenerativnog zagrevanja u četiri površinska zagrejača niskog pritiska, rezervoaru napojne vode sa deaeratorom i tri površinska zagrejača visokog pritiska. Zagrevanje se vrši parom sa oduzimanja glavne turbine. Linija zagrejača niskog pritiska izvedena je sa četiri cilindrična, horizontalna izmenjivača tipa voda/para, površinskog tipa, koji su raspoređeni u nizu između kondenzatora i napojnog rezervoara. Zagrejači su opremljeni svom potrebnom opremom za regulaciju nivoa i za prihvatanje i povrat kondenzata. Po prolazu kroz sistem zagrejača niskog pritiska glavni kondenzat se uvodi u deaeratorsko postrojenje. Izdvojeni gasovi se izvode iz deaeratora i odvode u glavni kondenzator odakle bivaju evakuisani u atmosferu sistemom vakuum pumpi. Napojne pumpe Za snabdevanje kotla vodom u normalnom pogonu predviđene su dve radne i jedna rezervna elektro pumpa. Iz rezervoara napojne vode, voda se dovodi na usisni cevovod predpumpe (buster pumpe). Na usisnom vodu predpumpe postavljeni su pregradni ventili i sita. Sa potisnog cevovoda predpumpe, preko spojnih cevovoda, voda se doprema na usise napojne pumpe, odakle se preko sistema regenerativnih zagrejača visokog pritiska napojnim cevovodom šalje u kotao. Elektrofiltarsko postrojenje Elektrofiltarsko postrojenje predstavlja neophodnu meru zaštite vazduha od zagađenja praškastim materijama koje su sadržane u dimnim gasovima. Saglasno Zakonu o zaštiti vazduha (Sl. Glasnik RS 36/09), dimni gasovi koji nastaju pri sagorevanju uglja, pre ispuštanja u atmosferu se moraju prečistiti tako da emisije praškastih materija budu manje od propisanih vrednosti. Definisane granične vrednosti emisije praškastih materija predstavljaju osnovni projektni zahtev pri određivanju koncepcije i tehničkih parametara elektrofiltarskog postrojenja. Tehnička tešenja za elektrofiltarska postrojenja za blokove na lignit snaga oko 350 MW do sada su komercijalno primenjena na velikom broju elektrana, tako da je predloženo rešenje sačinjeno na osnovu iskustava na do sada projektovanim postrojenjima na sličnim blokovima i sličnim ugljevima. Predviđeno je da se elektrofiltarsko postrojenje sastoji od dve istovetne jedinice, svaka sa po dve paralelne struje dimnog gasa i četiri zone u nizu. Kućište elektrofiltera je izrađeno od čeličnih limova i sastoji se od podnih, zidnih i plafonskih Strana 107 od 285

108 MAŠINSKI nosača, obloge i spregova za ukrućenje. Ispod svake jedinice elektrofiltra nalazi se 16 levaka za sakupljanje pepela. Unutrašnja oprema elektrofiltera se sastoji od taložnih i emisionih elektroda sa odgovarajućim elementima za vešanje i uređaja za otresanje elektroda. Iza regenerativnog zagrejača vazduha, u dimnom kanalu su postavljeni usmeravajući limovi. Dodatno, za ravnomernu distribuciju gasova po preseku elektrofiltera predviđeni su perforirani limovi smešteni u ulaznoj i izlaznoj haubi (difuzoru/konfuzoru). Elektrofilter je takođe opremljen pomoćnom opremom, kao što je: dizalica na krovu, vrata, platforme, stepeništa i ograde za lak pristup svim mestima u toku nadzora i održavanja postrojenja. Sa spoljnje strane elektrofiltarsko postrojenje je termički izolovano. Elektro oprema elektrofiltera se sastoji od opreme za napajanje (emisionih elektroda, motora sistema za otresanje, grejača levkova i izolatora), merenje (temperature, pritiska, nivoa pepela u levcima), automatsku regulaciju i upravljanje radom elektrofiltra (napajanja, otresanja, grejanja itd.), kao i opremom za osvetljenje i uzemljenje. Princip rada elektrofiltarskog postrojenja zasniva se interakciji naelektrisanih čestica i električnog polja. Električno polje visokog napona (od 100 kv) formira se izmedju emisionih i taložnih elektroda. Taložne elektrode su uzemljene, a emisione elektrode su vezane za negativni pol napajanja jednosmernom strujom. Pojava korone dovodi do emisije elektrona. Ovi elektroni vrše jonizaciju gasnih molekula u zoni korone. Gasni anioni se kreću ka taložnim elektrodama koje dolaze u dodir sa česticama prašine iz gasne struje pri čemu dolazi do njihovog naelektrisanja. Negativno naelektrisane čestice pepela kreću se ka taložnim elektrodama. Nakon kontakta sa taložnim elektrodama ili sa već formiranim slojem prašine, čestice se prazne i zadržavaju na elektrodama formirajući na njima sloj. Nataložene čestice se uklanjaju sa površine taložnih elektroda otresanjem i sakupljaju se u levkovima, odakle se dalje transportuju unutrašnjim sistemom za transport pepela do silosa za pepeo. Kationi koji se formiraju blizu korone prelaze kratku relaciju do emisionih elektroda tako da vrše naelektrisanje male količine čestica pepela pri čemu dolazi do taloženja male količina pepela na emisionim elektrodama. Nataložene čestice se uklanjaju sa emisionih elektroda otresanjem. Efikasnost izdvajanja čestica iz struje dimnog gasa zavisi od intenziteta i karakteristika električnog polja, madjusobne udaljenosti elektroda, brzine gasa kroz elektrofiltar i karakteristika strujanja gasa, vremena boravka gasa u električnom polju, karakteristika dimnog Strana 108 od 285

109 MAŠINSKI gasa (temperatura, vlažnost), karakteristika čestica (granulometrijski sastav, električna otpornost) i dr. U nastavku su prikazane osnovne karakteristike bloka B3 koje su potrebne za definisanje dimenzija elektrofiltarskog postrojenja, kao i zahtevane garancije njegovog rada. Blok B3 Termoelektrane Kostolac B će u sagorevati ugalj iz Kostolačkog kopa Drmno sledećih karakteristika: - Donja toplotna moć 7240 kj/kg - Sadržaj pepela 25,77% - Sadržaj vlage 40,1% - Sadržaj ugljenika 21,46% - Sadržaj sumpora 1,14% Za gore navedeni sastav i naredne podatke daju se i garancije za rad elektrofiltarskog postrojenja: - Dimenzija zrna manje 50 mm - Nasipna gustina 0,75 do 0,83 kg/m 3 - meljivost HGI Hemijski sastav pepela je: Sastav Vrednost Si0 2, % 50,25 AI 2 O 3, % 22,23 Fe 2 0 3, % 12,84 CaO, % 5,66 MgO, % 1,34 K 2 0, % 1,2 Ti0 2, % 1,23 S0 3, % 4,23 Reakcija pepela je jako kisela. Otpornost pepela je Qcm. Karakteristike dimnih gasova Na osnovu usvojenih osnovnih parametara bloka, karakteristike dimnih gasova na ulazu u elektrofiltar, koje su bitni parametri za projektovanje elektrofiltarskog postrojenja, su sledeće: Temperatura dimnih gasova, projektna 170 C (na izlazu 165 o C) Strana 109 od 285

110 MAŠINSKI Temperatura dimnih gasova, maksimalna 200 C Zapreminski protok dimnog gasa (normalni uslovi) o suvi dimni gas približno 1,2 miliona Nm 3 /h. o vlažni dimni gas približno 1,6 miliona Nm 3 /h Sadržaj vlage u dimnom gasu 21% Masena koncentracija čestica na ulazu (suv gas, 6% 0 2 ) 69g/Nm 3 Prikazane karakteristike dimnih gasova dobijene su pod pretpostavkom da se u kotlu, pri nominalnoj snazi, sagoreva ugalj na donjoj granici kvaliteta. Izlazna koncentracija praškastih materija Projektovano elektrofiltarsko postrojenje treba da obezbedi da izlazne koncentracije praškastih materija budu ispod 30 mg/nm 3, preračunato na suvi gas, 6% O 2. Buka Nivo buke koji proizvodi oprema elektrofiltarskog postrojenja, na rastojanju od 1 m od izvora buke, definisana je da iznosi manje od 75 db(a). Metodologija proračuna Metodologija proračuna odnosi se na izračunavanja potrebne taložne površine elektrofiltarskog postrojenja za zadatu efikasnost izdvajanja čestica, i obavljen je po jednačini Deutsch- Andersona, koja se najčešće koristi u projektantskom radu. Uzimajuči u obzir činjenicu da su u Deutch-Andersonovoj jednačini kroz vrednost migracione brzine prikazani različiti parametri koji utiču na efikasnost, ova jednačina se koristi u toku procesa preliminarne procene potrebne taložne površine budućeg elektrofiltra, dok se u kasnijim fazama projektovanja koriste znatno složeniji modeli, koja uzimaju u obzir znatno veći broj radnih parametara. Na osnovu tih složenijih modela dobijene su sledeće projektne vrednosti: Na bazi projektnog goriva i odgovarajućih parametara kotla izvršen je stehiometrijski proračun, u cilju izračunavanja teorijskog i stvarnog protoka dimnih gasova, kao i ulazne koncentracije čvrstih čestica u struji dimnog gasa. Na osnovu navedenog zahteva da izlazna koncentracija bude max. 30 mg/nm 3 i izračunatih vrednosti protoka dimnih gasova i ulazne koncentracije čvrstih čestica određena je potrebna teorijska taložna površina elektrofiltarskog postrojenja. Tehničke karakteristike elektrofiltarskog postrojenja definisane su na osnovu: - Prikazanih karakteristika dimnog gasa - Iskustva iz projekta rekonstrukcije elekrofiltarskog postrojenja bloka TENT B2, koji je slične Strana 110 od 285

111 MAŠINSKI snage i savremenog rešenja - Rezultata proračuna bloka TE Kostolac B3 korišćenjem programa Steam Pro. Imajući u vidu postavljene zahteve u pogledu dozvoljenog nivoa izlaznih koncentracija praškastih materija od 30 mg/nm 3 (za suvi gas, 6% 0 2 ), tehničke karakteristike odgovarajućeg elektrofiltra, pri punom opterećenju bloka, su sledeće: - Efektivni protok dimnog gasa, realni uslovi max. 2,5 miliona m 3 /h - Temperatura dimnog gasa 150 C - Koncentracija čestica na ulazu u EF, suvi gas 69 g/nm 3 - Broj jedinica elektrofiltara po kotlu 2 - Broj difuzora / konzuzora po jedinici elektrofiltra 2/2 - Broj električnih polja po jedinici elektrofiltra 2x6 - Brzina dimnog gasa kroz EF 1,54 m/s - Projektovana ukupna površina taložnih eiektroda m 2 - Dužina polja 3,98 m - Ukupna dužina polja 4x3,98 = 15,92 m - Visina polja 15 m - Širina jedne jedinice elektrofiltra 18,6 m - Broj staza po jedinici eiektrofiltera 44 - Rastojanje između elektroda 400 mm - Koncentracija čestica na izlazu iz EF, suvi gas 30 mg/nm 3 - Ukupan stepen otprašivanja za garantno gorivo 99,96 % - Predložene dimenzije elektrofiltarskog postrojenja: dužina, sa ulaznom i izlaznom haubom ~ 28 m širina jedne EF jedinice, bez stepenišnog tornja ~ 18,6 m visina elektrofiltra, uključujući monorej ~ 24,5 m S obzirom da postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova dodatno vrši smanjenje koncentracija čestica u gasu njegovim prolaskom kroz struju tečnosti, uz pretpostavku da je ovaj stepen ispiranja minimalno 50%, može se smatrati da će izlazne koncentracije praškastih materija biti i niže od gore navedenih garantnih vrednosti. Sistem za odsumporavanje dimnih gasova (ODG) Prvi korak pri definisanju postrojenja za ODG je izbor samog postupka odsumporavanja. Za Strana 111 od 285

112 MAŠINSKI novi blok B3 postupak odsumporavanja dimnih gasova odabran je na osnovu: - Potrebnog nivoa smanjenja emisija saglasno usvojenim graničnim vrednostima emisije (GVE), prema Uredbi o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh, Sl. Glasnik RS 71/10 i regulativi EU, tj. Direktivi 2010/75/EU, - Iskustava stečenih na do sada urađenim projektima koji se odnose na ODG na termoelektranama EPS-a, - Savremenoj svetskoj praksi u ovoj oblasti. Analizom navedenih parametara došlo se do zaključka da je optimalan postupak ODG za slučaj da se zahteva stepen odsumporavanja dimnih gasova viši od 95%, vlažni krečnjak/gips postupak. Tehničko rešenje i dispozicija objekata i opreme postrojenja za ODG za blok B3 snage 350 MW je izabrano tako da je ostavljena mogućnost da se u narednom periodu izvrši dogradnja objekata za eventualni četvrti blok na lokaciji TE, snage do 350 MW. U odnosu na postojeće blokove B1 i B2 za koje je godine urađen Idejni projekat odsumporavanja dimnih gasova, postrojenje za ODG bloka B3 je posmatrano kao nezavisna celina, bez zajedničkih delova sa tim Projektom. Projektni parametri za dimenzionisanje postrojenja za ODG određeni su na osnovu: - Karakteristika Bloka B3, - Karakteristika goriva koje će se koristiti za potrebe bloka B3 i dimnih gasova na ulazu u postrojenje za ODG; - Zahteva domaće i EU regulative u pogledu GVE koja se očekuje u vreme puštanja u pogon posmatranog bloka: za ovaj projekat usvojena je vrednost GVE u iznosu od 150 mg/m 3 (prema Direktivi 2010/75/EU), imajući u vidu da će rad bloka B3 biti u periodu posle godine, kada je moguće dalje usaglašavanje domaće regulative u skladu sa zahtevima EU, kao i eventualna ugradnja postrojenja za smanjenje emisije C0 2. Tehnološko-mašinski deo sistema za odsumporavanje dimnih gasova iz bloka B3 podrazumeva sledeće tehnološke celine (crtež M13005-M040 i M13005-M042 u Prilogu): - Sistem dimnih gasova od izlaska iz ventilatora dimnog gasa do ulaska u apsorber i od izlaza iz apsorbera do ulaza u dimnjak, - Sistem za apsorpciju i oksidaciju (apsorber), - Sistem za manipulaciju krečnjakom što podrazumeva prijem zrnastog krečnjaka u istovarnoj stanici za železničke vagone, transport i skladištenje krečnjaka, dnevni silos sa postrojenjem za mlevenje i sistem za suspenziju krečnjaka do ulaska u apsorber Strana 112 od 285

113 MAŠINSKI - Sistem za tretman suspenzije gipsa i dobijanje gipsa za prodaju sa skladištem, - Sistem za hidrauličku otpremu i deponovanje neprodatog gipsa, što podrazumeva dve linije hidrotransporta na deponiju gipsa u PK,,Drmno, cevovode oko deponije i sistem za prikupljanje i recirkulaciju vode sa deponije - Sistem za snabdevanje procesnom vodom Na izlazu iz aposrbera ugradjen je vlažni elektrofiltar u cilju postizanja koncentracije čestica ispod 10 mg/nm 3. Ulazni parametri za projektovanje postrojenja za ODG odnose se na: - Karakteristike bloka B3, - Karakterisitke aktivne sirovine za proces - krečnjaka, - Karakteristike sirove vode, - Zahteve za kvalitetom nus-proizvoda i - Zahteve u pogledu zaštite životne sredine, odnosno tretmana otpadnih materija. Karakteristike bloka B3 i dimnih gasova sumirane se u Tabeli Tabela Prikaz ulaznih parametara bloka za postrojenje za ODG Parametar Jedinica Vrednost Karakteristike uglja Toplotna moć uglja kj/kg 7240 Sadržaj ukupnog sumpora % 1,14 Sadržaj sumpora u pepelu % 0,42 Parametri bloka B3 Snaga bloka MW 350 Potrošnja uglja t/h 418 Karakteristike dimnih gasova pre postrojenja za ODG Temperatura dimnog gasa iza EF C 165 Protok dimnog gasa (realni) m 3 /h 2,5 miliona Protok dimnog gasa (vlažni, 0 C, 1013 mbar) m 3 /h 1,5-1,6 miliona Sadržaj vlage u dimnom gasu % 21,04 Koncentracija čestica u dimnom gasu (suvi, 0 C, 6% 0 2 ) mg/m 3 30 Koncentracija S0 2 u dimnom gasu (suvi, 0 C, 6% 0 2 ) mg/m do 7500 Koncentracija HCI u dimnom gasu (suvi, 0 C, 6% 0 2 ) mg/m (35) Strana 113 od 285

114 MAŠINSKI Kvalitet krečnjaka i snabdevanje krečnjakom (prikazano u poglavlju 3.4) Kvalitet napojne vode Kvalitet napojne vode mora biti takav da obezbedi zahtevane karakteristike gipsa. Kao napojna voda koristiće se voda iz reke Dunav, odnosno voda iz povratnog kanala rashladne vode, čiji je kvalitet dat u Tabeli Tabela Kvalitet napojne vode Parametar Jedinica Vrednost ph 7,9 Elektroprovodljivost jis/m 7,9 HPK mg/l 3,6 Rastvorene čvrste materije mg/l 12 Ukupna tvrdoća mg/l 207 Cl mg/l 16,5 Ca2+ mg/l 54 S0 4 2' mg/l 21,4 Si0 2 mg/l 7 Na+ mg/l 11,19 K+ mg/l 1,81 Mg2+ mg/l 17 Gvožđe mg/l 0,18 Izvor podataka: Studija opravdanosti za izgradnju postrojenja za ODG na TE Kostolac B, JETRO, Mart Kvalitet gipsa Suspenzija koja se dobija kao nus-produkt vlažnog postupka odsumporavanja dimnih gasova, sa korišćenjem krečnjaka kao sorbenta, predstavlja potencijalnu sirovinu za proizvodnju gipsa. Imajući u vidu da kvalitet gipsa zavisi od više faktora, prvenstveno od kvaliteta ulaznih sirovina (krečnjak i voda), planirani način iskorišćenja dobijenog nus-produkta predstavlja važan faktor u definisanju projektnih zahteva koji se postavljaju ODG sistemu. Da bi se razmatrali potencijalni zahtevi tražišta i mogućnost plasmana ODG gipsa za potrebe proizvođača gipsanih proizvoda (gips-kartonskih ploča i sl.), dobijeni gips mora da zadovolji Strana 114 od 285

115 MAŠINSKI određeni nivo kvaliteta. Tipičan kvalitet koji se u Evropi zahteva za ODG gips koji se komercijalno dalje koristi u građevinskoj industriji dat je u Tabeli Tabela Zahtevani kvalitet EURO-gipsa Parametar Jedinica Vrednost Vlaga, H 2 0 % tež. < 10 Kalcijum sulfat dihidrat, CaS0 4 x 2H 2 0 % tež. >95 Kalcijum sulfit poluhidrat, CaS0 4 x %H 2 0 % tež. <0,50 Magnezijumove soli, rastvorljive u vodi, MgO % tež. <0,10 Natrijumove soli, rastvorljive u vodi, Na 2 0 % tež. <0,06 Hloridi, Cl % tež. <0,01 PH 5-9 Boja bela Miris neutralan Toksičnost netoksičan Zahtevi u pogledu tretmana otpadnih voda Otpadne vode iz postrojenja za odsumporavanje bloka B3 biće prikupljane u rezervoar otpadnih voda. Dalji tretman ovih voda zavisi od potreba Elektrane za vodom, s tim da je predvidjeno da se nastala otpadna voda koristi za pripremu guste hidro-mešavine pepela i šljake. Time bi se izbegla potreba za njenim daljim tretmanom, a smanjila bi se potreba za eventualnom potrošnjom sveže vode u ove svrhe. Ukoliko se otpadna voda ne koristi za transport pepela i šljake, pre ispuštanja u recipijent njen kvalitet se mora dovesti na zakonom definisani nivo, odgovarajućim tretmanom u zajedničkom postrojenju za tretman otpadnih voda TE Kostolac B, što podrazumeva blokove B1, B2 i novi blok B3, a koje je predmet posebnog projekta Studija opravdanosti sa Idejnim projektom postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda TE Kostolac B za blokove B1, B2 i budući blok B3, Energoprojekt Hidroinženjering, Beograd, Prema projektu sistema ODG bloka B3 produkcija otpadnih voda će biti 7 do 8 m 3 /h, kontinualno, ali je moguće diskontinualno odvodjenje vode iz sistema. Tehnički opis postrojenja za ODG Osnovni sistemi postrojenja za ODG prikazani su na Slici Strana 115 od 285

116 MAŠINSKI Slika Šematski prikaz postrojenja za ODG Na osnovu mogućih varijanti koje su prikazane u poglavlju 4, a koja predstavljaju različita tehnička rešenja, karakteristike predloženog rešenja postrojenja za ODG bloka B3 snage 350 MW su sledeće: 1. Postupak odsumporavanja je vlažni krečnjak/gips postupak; 2. Za prečišćavanje dimnih gasova iz bloka B3 predviđen je jedan apsorber; 3. Tip apsorbera je toranjski, suprotnostrujni; 4. Posle apsorbera, ugradjen je vlažni elektrofiltar za izdvajanje najfinijih čestica i kapljica, čime se garantuje koncentracija čestica od 10 mg/nm 3, 5. Emisija prečišćenih dimnih gasova će se vršiti putem vlažnog samostojećeg dimnjaka; 6. Snabdevanje čistom vodom predviđa se iz povratnog kanala rashladne vode; 7. Doprema krečnjaka do TE vršiće se železnicom ili kamionima. U okviru TE predviđeno je zatvoreno skladište krečnjaka. Potencijalni snabdevač krečnjakom je rudnik Kovilovača; 8. Odlaganje suspenzije gipsa predviđeno je u prostoru površinskog kopa Drmno, na zajedničkoj deponiji za sva tri bloka TE Kostolac B. Tehnološka šema postrojenja prikazana je na crtežima M13005-M040, M041 i M042 u Prilogu. Lokacija postrojenja za ODG Postrojenje za ODG Bloka B3 smešteno je u nastavku GPO, iza elektrofiltra i ventilatora dimnog gasa gde se nalazi apsorber. Iz apsorbera se dimni gasovi vode u dimnjak. Uz sam apsorber locirana je glavna zgrada ODG u kojoj će biti smešteno pet recirkulacionih pumpi i dva kompresora za oksidacioni vazduh. Pored glavne zgrade biće smešten i rezervoar servisne vode. U neposrednoj blizini apsorbera smešten je i rezervoar za njegovo udesno pražnjenje. Postrojenje za mokro mlevenje krečnjaka sa dnevnim silosom i skladište sa stanicom za istovar krečnjaka iz železničkih vagona biće locirani preko puta skladišta uglja, na mestu jednog od Strana 116 od 285

117 MAŠINSKI postojećih magacina. Uz objekat mlevenja krečnjaka biće lociran rezervoar krečnjačke suspenzije. Zgrada vakuum filtara za sušenje gipsa sa skladištem gipsa biće takođe izgrađeni preko puta skladišta uglja na mestu jednog od postojećih magacina. Uz objekat vakuum filtara biće locirani rezervoar suspenzije gipsa, rezervoar filtrirane vode i rezervoar otpadne vode. Ovde treba napomenuti da su postrojenja za mlevenje krečnjaka i sušenje gipsa koja po pravilu treba da budu što bliže apsorberu, ovde dislocirana. To je urađeno iz dva razloga: ostavljen je prostor za buduće postrojenje za uklanjanje CO 2 iz dimnog gasa, a takođe i mogućnost da se sistemi krečnjaka i gipsa bloka B3 eventualno objedine sa istovetnim postrojenjima za blokove B1 i B2. Cevovodi za vezu apsorbera i postrojenja za krečnjak i gips biće postavljeni na cevnom mostu trasom koja prelazi preko koloseka ka skladištu uglja, a zatim prati trasu cevovoda za hidrotransport pepela prema deponiji i najzad se vraća preko koloseka prema sistemima za krečnjak i gips. Tehnički opis sistema u okviru postrojenja za ODG Sistem dimnih gasova Sistem dimnog gasa sadrži opremu koja je neophodna da se dimni gas iz elektrofiltarskog postrojenja dovede do apsorbera, a zatim od apsorbera do dimnjaka, uz održavanje potrebne temperature i pritiska gasa, kao i sam dimnjak. Osnovne komponente ovog sistema su: 1. Kanali dimnog gasa i to: - od izlaza iz ventilatora dimnog gasa do ulaza u apsorber - s obzirom na temperaturu dimnog gasa ovi kanali ne zahtevaju unutrašnju antikorozionu zaštitu, već samo spoljašnju toplotnu izolaciju i zaštitu; - od izlaza iz apsorbera (i vlažnog elektrofiltra) do ulaza u dimnjak - iako su prečišćeni, ovi dimni gasovi su niže temperature i zasićeni vlagom, pa ova deonica dimnih kanala zahteva unutrašnju antikorozionu zaštitu. 2. Dimnjak: planirana je izgradnja samostojećeg betonskog dimnjaka, sa unutrašnje strane obloženog odgovarajućim materijalom koji obezbeđuje potrebnu zaštitu od korozije (predviđeno je oblaganje slojem Pennguard materijala). Kondenzat, koji se sakuplja posebnim drenažnim sistemom, vraća se u proces. U ovoj fazi izgradnje, za potrebe ispuštanja dimnih gasova iz bloka snage 350 MW, dimenzije dimnjaka su: visina 150 m i unutrašnji prečnik na izlazu 6,5 m. U slučaju da se u nekoj od narednih faza donese odluka o izgradnji još jednog bloka od 350 MW, naknadno će se definisati tip i dimenzije novog dimnjaka koji bi bio zajednički za oba nova bloka. Dispozicija dimnjaka za blok snage 350 MW u odnosu na okolne objekte je određena tako da se na istom mestu može Strana 117 od 285

118 MAŠINSKI izgraditi i dimnjak za dva bloka snage 350 MW. Sistem za apsorpciju i oksidaciju Osnovni deo postrojenja za ODG čini sistem za apsorpciju i oksidaciju, koji se sastoji od apsorbera sa reakcionim rezervoarom i eliminatorom kapi. Prolaskom dimnog gasa kroz apsorber vrši se njegovo prečišćavanje u kontaktu sa suspenzijom apsorbenta. Zatim čist gas prolazi kroz eliminator kapi koji se nalazi u gornjem delu apsorbera i vlažni elektrofiltar, gde se vrši uklanjanje suvišne vlage i najfinijih čestica i kapljica vode, a pre ulaska u dimnjak. Apsorber je osnovna komponenta postrojenja. Tip apsorbera je protivstrujni. Kod ovakvog rešenja dimni gas ulazi u apsorber na donjem delu kolone za pranje gasa. Posle ulaska u apsorber, gas se kreće na gore i prolazi kroz struju procesne suspenzije koja se kontinualno uvodi u apsorber sistemom za raspršivanje suspenzije, koji se sastoji se od nekoliko nivoa raspršivača sa mlaznicama (predviđeno je 5 nivoa koji se nalaze na rastojanju od oko 2,5 m). Svaki nivo je povezan sa jednom recirkulacionom pumpom i cevi kojom se suspenzija dovodi do zone raspršivanja. Konstrukcija i raspored mlaznica su takvi da obezbeđuju ravnomerno raspršivanje po celom preseku apsorbera, a na taj način i optimalan kontakt gasa i tečnosti. Potrebna količina suspenzije koja se recirkuliše određuje se na osnovu projektne vrednosti odnosa gasne i tečne faze (L/G) i količine dimnog gasa koji ulazi u apsorber. Procesna suspenzija se recirkuliše iz reakcionog bazena koji čini donji deo apsorbera. Osnovne komponente suspenzije su Ca-sulfat, Ca-sulfit, čestice reagensa (krečnjaka), čestice letećeg pepela i rastvorenih materija iz procesne vode i dimnog gasa, u koncentraciji od oko 15%. Svež reagens dodaje se u reakcioni bazen i to u količini koja obezbeđuje održavanje ph vrednosti na projektom nivou. Dimenzionisanje reakcionog bazena vrši se tako da se obezbedi dovoljno vremena za sve potrebne hemijske reakcije. U ovom bazenu vrši se i dodatna oksidacija Ca-sulfita u sulfat (CaS0 4 ), koji kasnije kristališe u gips (CaS0 4 x 2H 2 0). Oksidacija se postiže uduvavanjem vazduha duvaljkama, obezbeđujući 99%-tni prelaz sulfita u sulfat. Količina vazduha koja je potrebna za formiranje kristala gipsa u rezervoaru apsorbera obezbeđuje se pomoću duvaljki. U cilju održavanja potrebnog stanja suspenzije i sprečavanja taloženja čvrstih čestica u rezervoaru apsorbera instalirana su 4 mešača, koji su postavljeni u dva nivoa po obodu rezervoara. Uklanjanje kapljica iz dimnog gasa vrši su u eliminatoru kapi. Odvajanje kapi se vrši u dva stepena (grubo i fino). U okviru ovog sistema, pored eliminatora kapi, su i sistem za ispiranje, uključujući i cevi, ventile i mlaznice. Za optimalno fukcionisanje procesa odvajanja kapi neophodno je obezbediti potrebnu učestanost i parametre ispiranja uređaja. Ispiranje se vrši Strana 118 od 285

119 MAŠINSKI vodom iz rezervoara procesne vode, pomoću, za to namenjenih, pumpi. Otpadna voda od ispiraranja koristi se u procesu. Potrebna efikasnost procesa uklanjanja SO 2 postiže se: Pravilnim izborom karakteristika, položaja i broja mlaznica kojima se vrši raspršivanje suspenzije krečnjaka, kao i odgovarajućim brojem i veličinom kapljica suspenzije. Postizanjem odgovarajuće brzine dimnog gasa kroz apsorber, kao i raspodele brzine po preseku apsorbera; Obezbeđenjem odgovarajuće brzine raspršivanja, odnosno cirkulacije suspenzije; Dodavanjem katalizatora hemijskih reakcija (na primer organske kiseline), u slučaju značajnijih varijacija ulaznih koncentracija S02; ph vrednošću suspenzije krečnjaka (optimalna vrednost kreće se u opsegu 5-6) Održavanjem koncentracije krečnjaka u suspenziji: tipične vrednosti kreću se u opsegu 10-15% (težinskih); Obezebeđenjem dovoljnog vremena zadržavanja čvrste faze u rezervoaru apsorbera. U procesu ODG koristi se značajna količina vode koja se u proces uvodi putem suspenzije krečnjaka, kao voda za ispiranje eliminatora kapi, za ispiranje gipsa u procesu sušenja i manjim delom kao zaptivna voda. Najveći deo vode iz procesa izlazi u vidu vodene pare u zasićenom izlaznom dimnom gasu. Količina vode koja na ovaj način ispari i emituje se u okolinu zavisi od kvaliteta uglja, sadržaja vlage i temperature dimnog gasa na ulazu u apsorber. Gubitak vode nadoknađuje se svežom suspenzijom krečnjaka koja se uvodi u apsorber, kao i recirkulacijom filtrirane vode i drenažne vode iz procesa. U toku proseca uklanjanja sumpora iz dimnog gasa, u nastalu suspenziju, pored sumpordioksida, dospevaju i druge materije iz dimnog gasa, kao što su čestice pepela, koje spira struja tečne faze, a takođe i lako rastvorljive soli hlora i fluora, stvorene u reakciji jedinjenja ovih elemenata iz dimnog gasa sa krečnjakom. Kao osnovni produkt procesa nastaje kalcijum sulfit, koji posle dodatne oksidacije u rezervoaru apsorbera prelazi u sulfat-gips. Kao teško rastvorljivo jedinjenje u vodi, isti se taloži na dnu rezervoara apsorbera, odakle se odvodi procesom odmuljivanja. Količina suspenzije gipsa koja se odvodi, definiše se na osnovu kontrole fizičko-hemijskih parametara procesa. Kvalitet recirkulisane vode, u smislu održavanja sadržaja štetnih materija (u prvom redu hlorida i čestica nečistoća) održava se stalnim odmuljivanjem jednog dela filtrata, koji predstavlja otpadnu vodu. Sistem za manipulaciju krečnjakom Ovaj sistem služi za prihvat i skladištenje krečnjaka, kao i za pripremu suspenzije krečnjaka i Strana 119 od 285

120 MAŠINSKI njenu dopremu do apsorbera, u kome se ista koristi kao aktivna materija za uklanjanje S0 2 iz dimnih gasova. Sistem za krečnjak se sastoji od: Stanice za istovar zrnastog krečnjaka iz železničkih vagona Skladišta i sistema za transport krečnjaka do dnevnog silosa, Dnevnih silosa sa pratećom opremom, Mlinova za vlažno mlevenje krečnjaka, sa svim pomoćnim uređajima, Rezervoara suspenzije krečnjaka sa mešačima, Napojnih pumpi za suspenziju krečnjaka, Potrebnih cevovoda i ventila. Krečnjak će se dovoziti vagonima sa donjim pražnjenjem. Istovarna stanica za krečnjak će biti locirana na posebnom istovarnom koloseku, a sastojaće se od podzemnih istovarnih bunkera za prihvat materijala iz vagona i nadzemnog objekta iznad mesta istovara. Istovarni bunkeri će se prazniti pomoću dva trakasta dodavača (T1L i T1D) postavljena ispod samih bunkera i to na transporter prema skladištu (T2). Krečnjak će se sa ovog transportera presipati na elevator (E1) koji materijal podiže i presipa ga na sistem trakastih transportera u tavanskom delu skladišta pomoću koga se puni skladište. Ovaj sistem se sastoji od jednog stabilnog (T3) i jednog pokretnog reverzibilnog transportera (T4). Kapacitet pražnjenja vagona i sistema za punjenje skladišta iznosi 600 m 3 /h što je zapravo efektivni kapacitet istovara. Međutim stvarni kapacitet istovara će biti manji jer obuhvata produženo vreme pražnjenja kompozicija zbog potrebnog vremena za manevrisanje vagonima i druge aktivnosti koje se obavljaju u toku istovara. Skladište će biti opremljeno poluportalnim skreperom (3NVV83D005) za izuzimanje materijala sa gomile. Skreper će ubacivati materijal na jedan podužni trakasti transporter (T5) kojim se krečnjak iznosi iz skladišta i dalje preko transportera T6 (reverzibilni), T7, elevatora E2 i reverzibilnog transportera T8 doprema do svakog od dva dnevna silosa. Predviđeni kapacitet izuzimanja materijala iz skladišta iznosi 60 m 3 /h što omogućava punjenje dnevnog silosa u toku jedne smene. Predviđena su dva dnevna silosa (radni i rezervni) svaki ukupne zapremine 380 m 3 (korisno 320 m 3 ) što zadovoljava dnevnu rezervu pri maksimalnoj potrošnji krečnjaka. Poluportalni skreper se sastoji od čeličnog portala pokretnog na šinama o koji je obešen sam grabuljasti uređaj (skreper) za uzimanje materijala sa gomile. Uređaj je opremljen mehanizmom za podizanje i spuštanje strele skrepera, a sam skreper se sastoji od lopatica pričvršćenih na pogonskom lancu. Osim pogona lanac je opremljen i uređajem za zatezanje. Sam portal je varena čelična kutijasta konstrukcija sa kabinom za operatora, stepeništima, plaformama i penjalicama. Strana 120 od 285

121 MAŠINSKI Dnevni silosi za krečnjak će biti smešteni u sklopu objekta za mlevenje krečnjaka. Predviđena su dva cilindrična čelična dnevna silosa (radni i rezervni), svaki ukupne zapremine 380 m 3 (korisno 320 m 3 ) što zadovoljava dnevnu rezervu pri maksimalnoj potrošnji krečnjaka. Iz dnevnih silosa krečnjak se kontrolisano dozira u mlinove za mokro mlevenje, gde se formira suspenzija krečnjaka (slika 3.3-3). Predviđena je ugradnja dve linije za mlevenje krečnjaka (jedna u radu - druga 100%-na rezerva). Slika Tok procesa vlažnog mlevenja krečnjaka Sistem mlevenja treba da obezbedi kontinualan rad apsorbera, pri čemu se finoća mlevenja i proizvedena količina samlevenog krečnjaka mogu podešavati u zavisnosti od potreba sistema. Tehnički podaci sistema za mlevenje su sledeći: Granulacija krečnjaka koji se dovodi u mlinove je 0-20 mm, vlažnosti do 5%; Izlazna finoća čestica krečnjaka je P80 < 32 j (P90 < 44y); Za proces mlevenja i formiranja suspenzije krečnjaka koristi se sveža procesna voda iz rezervoara procesne vode (ili po potrebi, filtrirana voda iz procesa odvodnjavanja suspenzije gipsa); Kapacitet svakog od mlinova je 15 t/h; Formirana suspenzija krečnjaka iz mlinova, gravitaciono se odvodi u rezervoar recirkulacije. Iz Strana 121 od 285

122 MAŠINSKI tog rezervoara suspenzija se pumpama uvodi u hidrociklon, kojim se obezbeđuje održavanje potrebne koncentracije suspenzije i finoće čestica krečnjaka, odakle se radna suspenzija krečnjaka potrebne koncentracije od 30% čvrste materije preliva u rezervoar suspenzije krečnjaka, dok se ostatak (krupnije frakcije) vraća u postrojenje za mlevenje. Predviđena je ugradnja jednog cilindričnog rezervoara od ugljeničnog čelika, gumiranog iznutra, zapremine od 300 m 3, što je dovoljno za skladištenje suspenzije potrebne za približno 8h rada postrojenja. U cilju sprečavanja taloženja čestica krečnjaka u suspenziji, rezervoar će biti opremljen mešačem suspenzije. Iz rezervoara suspenzija krečnjaka se pumpama i cevovodima transportuje ka apsorberu. Za slučaj dogradnje još jednog bloka snage 350 MW (blok B4) u pogledu sistema za prihvat, transport, skladištenje i mlevenje krečnjaka, ovim Generalnim projektom predviđeno je sledeće: Prostor za izgradnju dodatnog zatvorenog skladišta zrnastog krečnjaka identičnog onom koje je projektovano za blok B3 (V=4500 m 3 ). Skladište je locirano u produžetku skladišta bloka B3. Skladište bloka B4 bi se punilo preko istog istovarnog sistema kao za blok B3 s tim što bi, prilikom proširenja skladišta, stabilni transporter T3 morao biti rekonstruisan tako da bude reverzibilni i produžen do sredine proširenog skladišta. Prihvatni transporter u skladištu bloka B3 (T5) takođe bi bio produžen tako da može da prihvati krečnjak iz proširenog dela skladišta. Prostor za ugradnju jednog dodatnog mlina istog kapaciteta (15 t/h) koji bi bio smešten u odvojenom objektu, pored zgrade mlevenja za blok B3. Mlin bi bio opremljen sopstvenim dnevnim silosom zrnastog krečnjaka u koji bi se materijal dopremao iz skladišta i to sa kratke reverzibilne trake T6. Pomoćna postrojenja Sistem komprimovanog vazduha Proizvodnja komprimovanog vazduha za potrebe bloka B3, vršiće se u autonomnoj kompresorskoj stanici koja će biti smeštena u posebnom objektu. Kompresorsko postrojenje će se sastojati od: kompresora za proizvodnju vazduha pod pritiskom, opreme za pripremu vazduha do zahtevane čistoće, rezervoara za komprimovani vazduh, cevne mreže za razvod vazduha do potrošača (spoljni razvod komprimovanog vazduha). Kompresorsko postrojenje treba da, za potrebe bloka B3, obezbedi potrebnu količinu vazduha za dve osnovne namene i to: tehnički (servisni vazduh), kao vazduh od opšteg značaja za rad bloka koji će se koristiti Strana 122 od 285

123 MAŠINSKI za razna čišćenja i drugo. regulacioni (instrumentalni) vazduh koji se upotrebljava za snabdevanje pneumatski pogonjene armature u okviru bloka Kompresorsko postrojenje za servisni vazduh Za potrebe ovog projekta usvojen je kapacitet kompresorske stanice za servisni vazduh od 10m 3 /min, pri maksimalnom radnom pritisku od 10 bar. Predviđena su dva kompresora (2x100%), sa potpuno automatizovanim radom i prigušenom bukom. Kompresori će biti opemljeni elektrokomandnom tablom koja omogućava potpunu kontrolu rada kompresora. Servisni vazduh se akumulira u dva međusobno povezana rezervoara, od po 10m 3, koji imaju zadatak da smanje oscilacije pritiska vazduha izazvane radom kompresora i neravnomernom potrošnjom vazduha. Rezervoari, snabdeveni ventilima sigurnosti i manometrima, će biti priključeni na mrežu servisnog komprimovanog vazduha preko odgovarajućih kolektora. Kompresorska stanica za instrumentalni vazduh Za potrebe Projekta usvojen je kapacitet proizvodnje instrumentalnog vazduha od 8m 3 /min. Potrebnu količinu instrumentalnog vazduha obezbeđivaće dva kompresora (2x100%). Kompresori su slični kompresorima za proizvodnju servisnog vazduha, osim što su zahtevi u pogledu kvaliteta instrumentalnog vazduha strožiji u odnosu na servisni vazduh, pa će ovde biti ugrađena dva adsorpciona sušača (2x100%) za dodatno sušenje vazduha. Predviđena adsorpcioni sušači su vertikalnog tipa sa dve paralelne kolone što obezbeđuje kontinuitet u njihovom radu. Dok kroz jednu kolonu prolazi vazduh i suši se, u drugoj se vrši regeneracija mase pomoću povratnog vazduha. Maksimalna temperatura ulaznog vazduha je 35 C, a procenat oduzete vlage se kreće od 75-85%. Naizmenično uključivanje kolona vrši se automatski, u stalnim vremenskim ciklusima. Sušači su opremljeni elektromagnetnim ventilima, nepovratnim ventilima, prigušivačima buke i odvajačima ulja. Predviđeno je da se osušeni vazduh akumulira u rezervoaru zapremine po 12m 3. Kako instrumentalni vazduh služi i za pogon armature od kritične važnosti za funkcionisanje i bezbednost bloka, predviđeno je da rezervoari imaju takav kapacitet da obezebede dovoljnu količinu instrumentalnog vazduha pri udarnoj potrošnji u havarijskim situacijama (ispad bloka i slično). Rezervoari su snabdeveni ventilima sigurnosti, manometrima i zapornim ventilima za odvod kondenzata. Strana 123 od 285

124 MAŠINSKI Sistem pomoćne pare Snabdevanje pomoćnih sistema bloka parom predviđeno je iz zajedničkog kolektora sopstvene potrošnje bloka, koji se napaja oduzimanjem pare iz glavnog termodinamičkog ciklusa. Oduzimanje se vrši sa parovoda povratne pare (hladna međupara) preko hidraulički komandovanog regulacionog venitla. Regulacijom se u kolektoru sopstvene potrošnje bloka pritisak održava konstantno na 10bar. Kod starta bloka i u svim drugim uslovima kada nema osnovne produkcije pare u bloku predviđeno je napajanje kolektora sopstvene potrošnje pare bloka sa parne šine 10bar zajedničke za sve blokove termoelektrane. Ova šina dobija paru odgovarajućih parametara (10bar, 250 C) iz sistema pomoćne pare blokova B1 i B2. Ukoliko oba bloka nisu u pogonu, kolektor će se napajati parom iz parovoda sa bloka TE Kostolac A. Iz sistema pomoćne pare obezbeđuje se para za sledeće potrošače: U kotlarnici: Zagrejači mazuta unutrašnjeg mazutnog postrojenja, Prateće grejanje unutrašnjeg postrojenja mazuta, Parni zagrejači vazduha za startovanje, Termička priprema vode za pranje zagrejača vazduha Ljungstrom. U mašinskoj sali: Parni ejektori za start glavnog turbinskog postrojenja, Napajanje generatora kod startovanja bloka, Instalacija za zagrevanje i deaeraciju vode u napojnom rezervoaru kod startovanja bloka. Pored navedenih potrošača u okviru bloka iz sistema pomoćne pare preko zajedničkog kolektora obezbeđuje se i para za potrošače opšteg karaktera u okviru termoelektrane kao što su: Grejanje objekta i prostorija termoelektrane, Odmrzavanje vagona, Napajanje kolektora 6bar (za zagrejače rezervoara mazuta, instalacije za istovar mazuta, prateće grejanje, hemijska priprema vode i dr.). Izuzev iz podstanice za pripremu vode za grejanje objekta i prostorija, izmenjivača stanice za odmrzavanje vagona i instalacije za termičku pripremu vode, za pranje regeneratirvnih zagrejača vazduha, kondenzat pomoćne pare iz sistema sa površinskim zagrejačima se ne vraća ponovo u glavni termodinamički ciklus već se posle tretiranja, odnosno prečišćavanja baca. Strana 124 od 285

125 MAŠINSKI Sistem tehničkih gasova Sistem tehničkih gasova, koji obuhvata instalacije za proizvodnju i pripremu vodonika i ugljendioksida, izgrađen za potrebe bloka B1 i B2, zadovoljava potrebe i bloka B3, ali samo u domenu proizvodnje i pripreme. Ugljendioksid Za potrebe bloka B3, potrebno je izgraditi i instalirati još jedan rezervoar za skladištenje ugljendioksida, kapaciteta 20m 3. Rezervoar će biti postavljen pored postojećeg rezervoara C0 2. Ugljendioksid će se skladištiti u gasovitom stanju pod pritiskom od 10bar. Novi rezervoar će se povezati sa postojećim instalacijama za pripremu i transport ugljendioksida tj. sa postojećim rampama za pražnjenje (ukupno četiri, 2 po 15 i 2 po 13 priključaka), kolektorima, linijama za regasifikaciju (2 linije). Sistem C0 2 će se sa novim blokom odnosno sa gasnim panelom u GPO povezati novim cevovodom. Vodonik Vodonična (elektrolizna) stanica je izgrađena za potrebe bloka B1 i B2. Od starta blokova 2 x 350 MW, stanica nije puštena u pogon i izvršena je njena demontaža. Za potrebe novog bloka biće obezbeđene dodatne prevozne baterije komprimovanog vodonika. Nova pokretna baterija za vodonik sastojaće se od 22 boce zapremine po 0.55m 3 u kojima se vodonik skladišti pod maksimalnim pritiskom od 150bar. Startni sistem bloka Startni sistem obezbeđuje puštanje u rad turbine pri kliznim parametrima iz bilo kog toplotnog stanja turbine i štiti parni prostor kotla od nedozvoljenog porasta pritiska pri iznenadnom ispadu turbine. U tom cilju na obilaznim vodovima turbine visokog pritiska koji povezuju liniju sveže pare sa linijom povratne pare postavljene su u paraleli dve reducir-rashladne stanice VP kao deo sistema za startovanje i rasterećenje bloka koje programski, odnosno automatski otvaraju i prispelu paru iz kotla redukuju i propuštaju u parovod povratne pare u kotao SIROVINE I PRODUKTI Osnovni ulazni materijali neophodni za rad termoelektrane su: (1) gorivo (ugalj i mazut za potpalu), (2) vazduh za sagorevanje, (3) procesna i rashladna voda. Najvažniji produkti procesa su pepeo, šljaka, otpadne vode iz različitih delova sistema. Osim toga, za rad pojedinih sistema, a posebno uredjaja za prečišćavanje dimnih gasova i otpadnih voda, potrebni su: (1) krečnjak, (2) dimni gas i (3) procesna voda. Glavni produkt Strana 125 od 285

126 MAŠINSKI procesa je tzv. ODG gips, dok je pepeo kao rezultata rada elektrofiltra već pomenut medju glavnim produktima. Takodje, u termoelektrani se koriste i drugi materijali, već detaljno analizirani u poglavlju GORIVO Ugalj Na osnovu podataka o kvalitetu uglja određene su časovna, dnevna i godišnja potrošnja uglja. Rezultat proračuna prikazan je u Tabeli Godišnja potrošnja uglja određena je na bazi ekvivalentnog vremena rada Bloka od 6500h/god. Tabela Potrošnja uglja TE "Kostolac B" Blok 3 (350 MW) Kvalitet uglja Potrošnja uglja Časovna Dnevna Godišnja Garantni 7240 kj/kg 418 t t 3,33 miliona t Usvojen je kapacitet transportnog sistema od t/h (maksimalno 1600 t/h) kako je to definisano pri projektovanju prve faze Elektrane, a što odgovara kapacitetu dolazećih linija sa skladišta uglja. Ovako dimenzionisan transportni sistem omogućuje efektivno radno vreme sistema od 7,6 sati pri sagorevanju uglja minimalnog kvaliteta. Sistem dopreme uglja koncipiran je tako da ga čini sistem dvostrukih trakastih transportera (jedan radni, jedan u rezervi), čime je obezbeđena 100%-na rezerva. Ostavljena je mogućnost i istovremenog rada obe transportne linije. Dakle, blok B3 TE Kostolac" će se snabdevati ugljem iz površinskog kopa,,drmno koji pripada istočnom delu kostolačkog ugljenog basena. Iz ovog kopa snabdevaju se ugljem blokovi 1 i 2 TE Kostolac B, blokovi na lokaciji TE Kostolac A, a jedan deo uglja se izdvaja za široku potrošnju. Sadašnji projektni kapacitet PK Drmno" iznosi 9x10 6 t/god. Ugalj se sistemom transportnih traka izvozi iz Kopa i doprema do raspodelnog bunkera i bunkera rezerve koji su locirani ispred skladišta uglja TE,,Kostolac. Ovde se obavljaju sledeće operacije: Deo prispelog uglja se usmerava prema termoelektrani Kostolac A, Deo uglja se izdvaja za široku potrošnju, Preostali deo uglja se usmerava prema drobilani gde se usitnjava do krupnoće -40 mm, a odatle odlazi prema skladištu Bunker rezerve ima ulogu da odvoji tehnološki proces otkopavanja i transporta od drobljenja i skladištenja. Strana 126 od 285

127 MAŠINSKI Izdrobljeni ugalj krupnoće mm transportuje se trakama TR 10 i T11 na skladište. Skladište je linearnog tipa sa dve transportne linije i ono omogućava stvaranje rezerve izdrobljenog uglja neophodne za višednevno snabdevanje TE Kostolac B bez obzira na trenutni nivo proizvodnje Kopa. Na skladištu se ne vrši homogenizacija kvaliteta uglja. Svaka od dve skladišne linije je opremljena kombinovanom mašinom za odlaganje i uzimanje uglja. Kapacitet odlaganja je 2700 t/h, a kapacitet uzimanja 1600 t/h. Ugalj se sa skladišta transportuje prema izlaznoj presipnoj zgradi IV, a iz nje dalje prema kotlovskim bunkerima blokova 1 i 2 TE,,Kostolac. Skladište uglja je inicijalno projektovano da opslužuje kako postojeće blokove 1 i 2 (2x350 MW), tako i još dva identična bloka druge faze izgradnje Elektrane (kako je u to vreme bilo planirano). Tako je u presipnoj zgradi IV ostavljen izlaz za priključenje transportera druge faze koja je zapravo predmet ovog projekta. Osim toga bilo je planirano da se prilikom izgradnje druge faze skladište uglja proširi dogradnjom treće transportne linije. Međutim zbog potrebe povećanja raspoloživosti sistema snabdevanja ugljem postojećih blokova Nosilac projekta se odlučio da treću liniju na skladištu uglja izgradi ranije, i taj projekat je trenutno u fazi realizacije. Treća linija će biti opremljena jednom drobilicom i kombinovanom mašinom za odlaganje/uzimanje kapaciteta 2700/1200 t/h (Inovirani Idejni projekat sa studijom opravdanosti dogradnje PK Drmno za kapacitet 9x10 6 t/god). Osim toga u sklopu predmetnog projekta planirani su sledeći radovi na rudničkom delu sistema: Povećanje kapaciteta kopa na 12x10 6 t/god; Uvođenje sistema za ujednačavanje kvaliteta uglja; Usklađivanje rada celokupnog sistema otkopavanja, transporta, pripreme i skladištenja uglja nakon puštanja u pogon bloka B3 Od skladišta uglja do bunkera vodi sistem transportera. U nadbunkerskoj zgradi ugalj se preusmerava na transportere T3, kojima se vrši punjenje kotlovskih bunkera. Transporteri T3 biće opremljeni plužnim skidačima za dvostrani bočni istovar pomoću kojih će se ugalj istovarati u kotlovske bunkere. Ovi skidači će biti opremljeni mehanizmom za podizanje i spuštanje na traku sa hidrauličkim pogonom. Skidači su normalno izdignuti od trake, a izbor bunkera koji se puni vršiće se spuštanjem odgovarajućeg skidača iznad odabranog bunkera. Ugalj istovaren sa trake upuštaće se u bunker kroz bočno postavljene sipke sa svake strane transportera. Sipke treba da budu pričvršćene za tavanicu bunkera koji su na taj način potpuno zatvoreni. Svi trakasti transporteri će biti smešteni na transportnim mostovima zatvorene konsirukcije, a pretovar će se obavljati u presipnim zgradama. Strana 127 od 285

128 MAŠINSKI Kotlovski bunkeri Ukupno je predviđeno 8 (osam) bunkera čelične konstrukcije koji će biti snabdeveni kontinualnim meračima nivoa. Na taj način biće omogućeno stalno pokazivanje stanja napunjenosti bunkera. Pri dostizanju određenih nivoa potrebno je obezbediti posebnu zvučnu i svetlosnu signalizaciju u upravljačkoj sobi dopreme uglja i u pogonu u nadbunkerskom traktu za osoblje koje neposredno kontroliše rad opreme na punjenju bunkera. U donjem delu kotlovski bunkeri će biti obloženi pločama od glatkog i antiabrazivnog materijala radi sprečavanja lepljenja uglja na izlazu iz bunkera. Uređaji za merenje količine i kvaliteta uglja Za merenje trenutne i kumulativne količine uglja, koji se prihvata sa skladišta, odnosno sa rudnika predviđena je ugradnja tračnih vaga na transporterima T2. Ovim projektom nije predviđena ugradnja uređaja za kontrolu kvaliteta uglja na delu sistema prema bloku B3 jer se pretpostavlja da će kompletan sistem praćenja kvaliteta uglja biti definisan pomenutim projektom ujednačavanja kvaliteta uglja. Sistem otprašivanja sistema za transport i skladištenje uglja Ugljena prašina je neizbežan pratilac u tehnološkom procesu transporta uglja. Ovo je naročito izraženo na presipnim mestima i iznad kotlovskih bunkera. Da bi se sprečilo širenje i taloženje ugljene prašine u radnim prostorijama Bloka ovim projektom su predviđene instalacije otprašivanja koje obuhvataju centralizovan sistem suvog otprašivanja kotlovskih bunkera i lokalno otprašivanje presipnih mesta svih transportera u granicama Idejnog projekta. Instalacija centralnog usisavanja prašine obuhvata usisavanje prašine sa podova transportnih mostova i presipnih zgrada na dopremi uglja. Instalacija otprašivanja Tokom procesa punjenja bunkera ugljem, u bunkerskom traktu, na koti +47,8 m, pomoću dva horizontalna trakasta transportera, dolazi do razvejavanja ugljene prašine. Da bi se to sprečilo predvidjena je instalacija otprašivanja koju čine: 3 filterska uredjaja sa sistemom okruglih čeličnih kanala za odsisavanje vazuha sa prašinom iz gornje zone bunkera. Nakon prolaska odsisanog vazduha kroz vrećasti filter prašina se odvaja na filterskim vrećama, istresa pomoću komprimovanog vazduha i skupjla u levku filtera. Prečišćeni vazduh se ventilatorima izbacuje napolje, sem u zimskom periodu kada su spoljnje temperature niske, tad se vazduh vraća u prostor nadbunkera. Odvojena ugljena prašina se posebnim transportnim sistemom vraća u bunker. Punjenje bunkera vrši se jedan po jedan, pa je prvi filterski uredjaj u radu kada se puni jedan od prva četiri bunkera, tako da je otvoren odsisini cevovod onog bunkera koji se puni, a Strana 128 od 285

129 MAŠINSKI svi ostali su zatvoreni. Treći filtroventilacioni uređaj je za druga četiri bunkera, a srednji je rezervni. Otvaranja i zatvaranje odsisisnih cevovoda, kao i zamena radnog i rezervnog filterskog uredjaja vrši se pomoću ventila sa pneumatskim pogonima. Ugalj koji se doprema kosim trakastim transporterima u kosom mostu, presipa se na koti +57,3m u dvodelni presipni levak koji ga sprovodi na horizontalne trakaste transportere za punjenje bunkera. Na ovom mestu takodje dolazi do razvejavanja prašine. Da bi se to sprečilo predvidjeno je odsisavanje vazduha sa prašinom iz hauba koje su oko samog mesta presipanja. Ovu instalaciju otprašivanja takodje čine 3 filterska uredjaja i odsisni cevovod iz svake haube. Kada radi prva traka, radi prvi filterski uredjaj, kada radi druga traka, radi treći uredjaj, a srednji je rezervni. Uključivanje rezervnog filterskog uredjaja umesto onog koji je u kvaru ili se čisti, vrši se pomoću ventila sa pnemuatskim pogonom. Ugljena prašina odvojena u levkovima filterskih uredjaja, posebnim transportnim sistemom se transportuje do presipnog levka. Filterski uredjaj za odsisavanje tj. odvajanje ugljenje prašine koji se sastoji od: Vrećastog filtera smeštenog u čeličnom kućištu čeličnog levka sa izuzimačem prašine povezan u celinu pomoću čelične konstrukcije za nošenje zajedno sa penjalicama i platformama, kompletno antikoroziono zaštićeno. Na uredjaju se nalaze servisna i eksplozivna vrata. Uz uredjaj se isporučuje i onoliko pneumatskih ventila koliko ima filterskih vreća kao i programator za njihov rad. Osnovne karakteristike filtera su: Količina odsisnog vazduha 8000 m 3 /h Vrsta prašine - ugljena Površina filtera 100 m 2 Pad pritiska u uredjaju 1000 Pa Potrošnja komprimovanog vazduha 6 bar 600 l/min Snaga elektromotora izuzimača 1 kw Ostalu opremu čine odgovarajući ventilaor, rezervoar i instalacija komprimovanog vazduha, cevovodi i sl. Instalacija centralnog usisavanja prašine I pored instalacija za otprašivanje očekuje se da će se deo ugljene prašine taložiti na podovima, kota +47,8 m i +57,3 m kao i na podu duž kosog mosta i na podu kotlarnice +0,0 m. Za povremeno čišćenje ovih površina predvidjena je instalacija centralnog usisavanja koju čine: industrijski protočni usisivač koji obezbedjuje odsisavanje, izdvajanje i odlaganje prašine zajedno sa sistemom cevovoda sa priključnim ventilima i fleksibilnim cevima odgovarajućih dužina. Industrijski protočni usisivač je kompaktan uredjaj, spreman za rad i u svom sastavu ima: ciklon, filtere i ventilatore. Za odsisavanja prašine sa poda nadbunkerskog prostora na koti +47,8 m predvidjen je prvi usisivač, za odsisavanje prašine sa poda gornje polovine kosog Strana 129 od 285

130 MAŠINSKI mosta i poda na koti +57,3 m, predvidjen je drugi usisivač, za odsisavanje sa donje polovine kosta predvidjen je treći usisivač, a sa poda kotlarnice na koti +0,0 m, predvidjen je četvri i peti usisivač. Svaki usisivač ima sistem odsisnih čeličnih cevovoda sa priključnim ventilima i fleksibilnim crevima odgovarajuće dužine. Na svakom od ovih sistema u funkciji mogu jednovremeno biti po dva priključka. Prašina odvojena u ovim usisivačima transportuje se pomoću njih do obližnjih mesta koja mogu da prihvate tu prašinu: sistemi za transport prašine ispod filtera, odnosno do kracera u kotlarnici. Industrijski protočni usisivač se sastoji od: ciklonskog separatora sa levkom i dozatorom, separatora sa vrećastim filterom, ejektora i redno vezanih ventilatora. Svi elementi su povezani u kompaktnu celinu na zajedničkom postolju, odnosno kućištu zajedno sa komandnom elektro tablom. Osnovne karakteristike usisivača: - Protok vazduha 1800 m 3 /h - Maksimalni vakuum 20 kpa - Maksimalni nadpritisak 10 kpa - Ukupna transportna dužina 150 m - Potisna transportna dužina 120 m - Maksimalna električna snaga 52 kw Sistem tečnog goriva Osnovnom koncepcijom tehnološkog procesa predviđeno je da se za potpalu i održavanje vatre kod niskih opterećenja kotlova koristi tečno gorivo mazut, po mogućnosti sa niskim sadržajem sumpora. Sistem tečnog goriva - mazut u TE Kostolac B sastoji se od spoljašnjeg i unutrašnjeg sistema mazuta. Spoljnji sistem mazuta obuhvata prihvat, skladištenje, pripremu i dopremu tečnog goriva do glavnog pogonskog objekta GPO. Mazut se do elektrane doprema železničkim i autocisternama i zatim odgovarajućim uređajima pretovaruje u skladišne rezervoare mazuta u krugu elektrane odakle se razvodi do gorionika glavnih kotlova. Dovod mazuta do gorionika glavnih kotlova je dvostepen. Mazut se iz skladišnih rezervoara zagrejan protočnim zagrejačem do temperature 80 C potiskuje distributivnim pumpama do GPO. U okviru GPO mazut se zagreva do konačne temperaure cca 150 C i zatim visokopritisnim pumpama drugog stepena potiskuje u gorionike mazuta na kotlu. Za potrebe novog bloka predviđena je ugradnja novog rezervoara mazuta zapremine 3000m 3 koji bi bio povezan sa postojećim rezervoarom zapremine 5000m 3. Ovim rešenjem omogućeno je nezavisno napajanje postojećih blokova i novog bloka mazutom. Pored toga omogućeno je i Strana 130 od 285

131 MAŠINSKI prebacivanje mazuta iz jednog rezervoara u drugi čime se postiže lakše održavanje postojećeg i budućeg rezervoara mazuta. Postojeći rezervoar po kapacitetu je dovoljan da podmiri potrebe starih i novog bloka. Za zagrevanje mazuta u novom rezervoaru predviđena je ugradnja podnog protočnog grejača. Rezervoar će biti postavljen u betonskom bazenu koji je sposoban da prihvati celokupnu količinu mazuta iz rezervoara u slučaju njegove havarije. Unutrašnji sistem mazuta predviđen je da se instalira u novoj pumpnoj stanici pored kotlovskog postrojenja novog bloka. Sistem se sastoji od pumpnog agregata drugog stepena koji čine tri visoko pritisne pumpe (3x50%), dva filtera, kompletne zaporne armature i regulacionog ventila za regulaciju pritiska na potisu pumpi. Paljenje mazuta se ostvaruje pomoću gasa za potpalu - propan-butan (50-70 kpa) električnom varnicom. Sistem gasovitog goriva propan butan sastoji se od propan butan stanice, razvodne mreže gasovitog goriva propan-butana i gorionika propan butana. Za potrebe novog bloka nije predviđena izgradnja nove propan butan stanice, već će se koristiti postojeća (pozicija X na crtežu Situacija, Prilog) VAZDUH ZA SAGOREVANJE NDetaljan opis je dat u poglavlju 3.3, a s obzirom da ne utične na životnu sredinu, nije posebno analiziran u ovom poglavlju još jednom PROCESNA I RASHLADNA VODA Sistem za snabdevanje procesnom vodom Sistem procesne vode čine rezervoar, razvodne pumpe i cevovodi procesne vode. Predviđeno je da se rezervoar procesne vode puni iz kanala povratne rashladne vode bloka B3, pomoću dve pumpe sa automatskim filtrom na potisu. Procesna voda u postrojenju za ODG će se koristiti za sledeće potrebe: - za ispiranje eliminatora kapi u apsorberu, - za formiranje suspenzije krečnjaka, - za regulaciju nivoa tečnosti u procesnim rezervoarima, - za zasićenje oksidacionog vazduha, - za hlađenje sistema za podmazivanje i reduktora zupčanika, - za zaptivanje pumpi, - za ispiranje materijala vakuum filtra (gipsa), Strana 131 od 285

132 MAŠINSKI - za ispiranje procesne opreme i cevovoda, - za raspršivanje sigurnosne vode u cilju zaštite apsorbera od vrelog dimnog gasa u slučaju prestanka rada recirkulacionih pumpi. Rezervoar napojne/servisne vode dimenzionisan je da obezbedi količinu vode u slučaju zastoja u napajanju u trajanju od 2-3 sata, pri maksimalnim projektnim uslovima rada. Predviđena zapremina razervoara je 350 m 3 (crtež M13005-M046 u Prilogu). Materijalni i energetski bilans Na osnovu datih karakteristika dimnog gasa na ulazu u apsorber, definisane su potrebne količine sirovina i energije, kao i proizvodnja suspenzije gipsa. U tabeli prikazane su osnovne veličine materijalnog i energetskog bilansa za ugalj nižeg kvaliteta. Tabela Osnovne veličine materijalnog i energetskog bilansa za ugalj nižeg kvaliteta Parametar Jedinica Veličina Ulazni parametri dimnog gasa (na ulazu u postrojenje ODG) Količina dimnog gasa (vlažni, 1013 mbar, 0 C) m3/h približno 1,5 miliona Koncentracija SO x (suvi, 1013 mbar, 0 C) mg/m Koncentracija HCI (vlažni, 1013 mbar, 0 C) mg/m3 50 Temperatura dimnog gasa C 165 Sadržaj vlage u dimnom gasu % 21,0 Izlazni parametri dimnog gasa (izlaz iz apsorbera) Količina dimnog gasa (vlažni, 1013 mbar, 0 C) m3/h približno 1,6 miliona Temperatura dimnog gasa C 65 Sadržaj vlage u dimnom gasu % 25,8 Koncentracija SO x (suvi, 1013 mbar, 0 C) mg/m3 < 150 Koncentracija čestica (suvi, 1013 mbar, 0 C) mg/m3 < 10 Koncentracija HCI (suvi, 1013 mbar, 0 C) mg/m3 4 Povećanje emisije CO 2 % vol 1,6 Procesni parametri Potreban stepen odsumporavanja % 98 Potrošnja električne energije kwh/h ~ 6000 Pad pritiska Pa ~ 3000 Strana 132 od 285

133 MAŠINSKI Uklonjeni sumpor-dioksid t/h 6,65 Potrošnja procesne vode m3/h ~ 120 Potrošnja krečnjaka t/h ~ 16 Protok suspenzije gipsa na izlazu iz apsorbera (~ 15% m3/h 168,5 koncentracije čvrste materije) Proizvodnja gipsa t/h 27 Koncentracija hlorida u suspenziji gipsa ppm ~ 1800 Sistem rashladne vode Snabdevanje bloka B3 rashladnom vodom predviđeno je protočnim sistemom hlađenja, sa korišćenjem vode iz reke Dunav. Sistem rashladne vode snabdeva potrebnom količinom vode za hlađenje kondenzator turbine i sistem tehničkih hlađenja bloka. U okviru postojeće pumpne stanice rashladne vode (za blokove B1/B2) nije predviđen prostor za smeštaj dodatne opreme za novi blok. Uzimajući u obzir da će pri planiranom ulasku u pogon novog bloka (oko godine), postojeći objekat/postrojenje biti u eksploataciji već preko 30 godina, predviđena je izgradnja novog (zasebnog) objekta pumpne stanice za blok B3, paralelno sa postojećim objektom, uz korišćenje postojećeg dovodnog kanala rashladne vode iz reke. Lokacija pumpne stanice rashladne vode prikazana je na crtežu Situacija objekata (Prilog). Tehnološki sistem rashladne vode sastoji se iz sledećih delova: - Dovodni otvoreni kanal od Dunava do pumpne stanice; - Pumpna stanica rashladne vode; - Potisni čelični cevovod od pumpi rashladne vode do kondenzatora; - Čelični cevovod od kondenzatora do prekidne komore; - Prekidna komora; - Odvodni zatvoreni kanal od prekidne komore do novog korita reke Mlave (i vraćanjem vode do Dunava); Osnovne tehničke karakteristike sastavnih delova sistema rashladne vode su sledeće: Dovod rashladne vode vrši se posredstvom produbljenog korita reke Mlave, preko sifona i kanala do pumpne stanice. Kanal rashladne vode (korito reke Mlave) je sledećih karakteristika: - Kanal je dimenzionisan na minimalni nivo Dunava od 68,10 m (uz uslov da minimalni nivo vode ispred pumpne stanice bude 67,25 m) - Kota dna kanala 64,55 m Strana 133 od 285

134 MAŠINSKI - Dužina kanala 3600 m - Širina kanala u kineti 30 m (kosine u nagibu 1:3) - Projektni kapacitet kanala iznosi 56 m 3 /s ( m 3 /h), odnosno predviđeno je da snabdeva četiri bloka elektrane (4x348,5 MW) Ukrštanje dovodnog kanala sa novoprojektovanim kanalom reke Mlave rešeno je preko sifona. Sifon je izveden i za planiranu izgradnju II faze, odnosno sa četiri a/b tunela dimenzija 2,6x2,6 m. Ukupna dužina sifona iznosi 190 m. Radi održavanja sifona, na ulazu/izlazu vode predviđeni su tablasti zatvarači. Dovodni kanal od sifona do pumpne stanice je otvoren, sledećih dimenzija: - Dužina kanala 325 m - Širina u dnu 30 m (kosine 1:3) - Kota dna 64,55 m Ispred pumpne stanice izgrađen je bazen dimenzija 60x40 m, sa kotom dna m. Odvod rashladne vode rešen je posredstvom novoprojektovanog korita reke Mlave, ukupnog projektnog kapaciteta 674 m 3 /s. Od prekidnih komora do zatvaračnice topla voda se odvodi zatvorenim a/b kolektorom dužine 850 m. Predviđen je jedan kolektor po bloku. Zatvaračnica je izvedena i za II fazu izgradnje, odnosno ukupno četiri kolektora. Dužina kolektora od zatvaračnice do uliva u reku Mlavu iznosi 120 m. Pumpna stanica rashladne vode predviđena je za smeštaj hidromehaničke opreme za prečišćavanje rečne vode i pumpe rashladne vode sa pratećom opremom i izgrađena je samo za prvu fazu. Hidromehanička oprema uključuje (posmatrano u smeru strujanja vode) grubu rešetku, finu rešetku sa mehanizmom za čišćenje i trakasto sito (dimenzije čistog otvora 2,5x2,5 mm) sa uređajem za ispiranje. Hidromehanička oprema postavljena je u kanalima (predviđena su dva po bloku). Predviđene su dve pumpe rashladne vode po bloku (2x50%). Pumpe su vertikalne, poluaksijalne, sa regulacionim pretkolom i direktno spojenim elektromotorom. Tehničko rešenje sistema rashladne vode bloka B3 Potrebne količine rashladne vode bloka su sledeće: Potrošač Količina (m 3 /h) - Kondenzator turbine Sistem tehničkih hlađenja bloka Ukupno (Sa rezervom 5%) Usvojeno kao referentna vrednost za blok: m 3 /h Strana 134 od 285

135 MAŠINSKI Predvidjeni kapacitet vodozahvata (obe tehnološke linije, sa hidromehaničkom opremom) iznosi m³/h, i uvećan je za približno 20% u odnosu na bilans potrebnih količina za sistem rashladne vode bloka B3, radi snabdevanja ostalih pomoćnih postrojenja. Sistem rashladne vode bloka koncipiran je u skladu sa tehničkim rešenjem izvedenim tokom izgradnje prva dva bloka elektrane. Podešavanje napora pumpi rashladne vode, zbog promena vodostaja reke, vršiće se posredstvom regulacionog pretkola pumpi. Upravljanje sistemom predviđeno je iz termokomande bloka. U okviru termokomande bloka predviđena je i odgovarajuća informativna i alarmna signalizacija, vezana za rad pumpnih agragata, odnosno sistema. Sistemi HPV i HPK Postrojenje za hemijsku pripremu vode Izvor sirove vode za postrojenje HPV biće rečna voda, s obzirom na isprcljenost postojećih bunara. Na osnovu rezultata analiza vode urađenih od strane ovlašćene laboratorije, usvojena je projektna analiza sirove vode: Temperatura min. 12 C ph 7,4 mg/l dh mval/l UT 15,2 5,4 KT 14,5 5,2 m-alkalitet 5,6 Kationi Ca 77,7 10,9 3,9 Mg 18,7 4,3 1,5 Na 17,1 2,1 0,7 K 1,4 0,1 0,04 NH4 0,4 0,1 0,02 Fe 0,75 0,1 0,01 Anioni HCO ,7 5,6 Cl 5 0,4 0,1 S0 4 23,9 1,4 0,5 NO 3 0,2 0,01 0,00 Si ,5 0,9 Tehnološki proces pripreme vode obuhvata: - Aeraciju za uklanjanje gvožđa; - Mehaničku filtraciju; - Jonsku dekarbonizaciju; Strana 135 od 285

136 MAŠINSKI - Uklanjanje C0 2 i - Demineralizaciju. Sirova voda se doprema pumpom do bazena sirove vode, zapremine 100 m 3 iz kog se pomoću dve pumpe (1+1) transportuje na aeraciju i filtraciju. Predviđene su dve linije za aeraciju i filtraciju, kapaciteta po 53 m 3 koje se sastoje iz: aearatora (proširenog dela cevovoda u koji se uvodi komprimovani vazduh), peščanog filtera, tri pumpe (2+1) za pranje filtera i dve duvaljke (1+1) za rastresanje filterskog peska i bazena filtrirane vode zapremine 100 m 3. Iz ovog bazena voda se pumpama filtrirane vode (1+1) transportuje kroz jonoizmenjivače. Otpadna voda od pranja peščanih filtera se evakuiše u zajedničko postrojenje za tretman otpadnih voda. Linije za jonsku dekarbonizaciju i demineralizaciju (1+1) kapaciteta po 50 m 3 /h, se sastoje od: slabo kiselog katjonskog filtera, jako kiselog katjonskog filtera, hvatača katjonske smole, zajedničkog odvajača CO 2 sa duvaljkama (1+1) i dve međupumpe (1+1) za transport vode iz degazatora, anjonskog filtera ispunjenog slabo i jako baznom jonoizmenjivačkom smolom i mešanog filtera ispunjenog jako kiselom i jako baznom jonoizmenjivačkom smolom. Proizvedena demi voda se skladišti u dva rezervoara demi vode zapremine po 1500 m 3. Regeneracija zasićenih jonoizmenjivačkih smola se obavlja razblaženim rastvorima hlorovodonične kiseline i natrijum hidroksida. Za pripremu rastvora za regeneraciju koriste se ejektori za doziranje kiseline, odnosno lužine. Skladište hemikalija za regeneraciju sastoji se od dva rezervoara 30 % HCI zapremine po 40 m 3 i dva rezervoara 45 % NaOH zapremine po 20 m 3. Rezervoari NaOH su snabdeveni parnim grejačem za zagrevanje lužine i odgovarajućim tankvanama/kadama (zaštićenom epovenom) koje mogu da prihvate svu količinu hemikalija u slučaju curenja ili pucanja rezervoara. Predviđeno je da postrojenje za demineralizaciju vode radi automatski, na bazi nivoa demi vode u rezervoarima. Uvođenje u regeneraciju še vrši po dostizanju granične vrednosti provodljivosti. Pored toga predviđeno je praćenje sledećih parametara: protoka, pritiska, temperature vode i sadržaja SiO 2. Pored automatskih merenja predviđena je i analiza uzoraka u laboratoriji. Otpadne vode od regeneracije jonoizmenjivačkih smola se odvode u dve neutralizacione jame zapremine po 200 m 3. Neutralizacione jame su snabdevene pumpama za recirkulaciju i pražnjenje (1+1), kao i duvaljkama (1+1) za dodatno mešanje vode radi ujednačavanja sadržaja. Projektom je predviđeno automatsko doziranje kiseline, odnosno lužine na bazi merenja ph vrednosti. Nakon neutralizacije predviđeno je odvođenje otpadne vode u zajedničko postrojenje za tretman zamuljenih otpadnih voda. Za smeštaj opreme za HPV predviđen je novi objekat dimenzija 39x35x8 m, u kom bi bili smešteni: Bazen sirove vode i bazen filtrirane vode; Strana 136 od 285

137 MAŠINSKI Dve linije za aeraciju i filtraciju vode (radna i rezervna sa opremom za pranje filtera); Dve linije za demineralizaciju vode (radna i rezervna), sa opremom za regeneraciju i ispiranje smola; Linija za eksternu regeneraciju smola iz postrojenja HPK bloka B3; Skladište sa pripremom rastvora hidrazina i amonijum hidroksida za potrebe bloka B3; Pumpne stanice za demi vodu, istovar kiseline i lužine, neutralizaciju otpadne vode od regeneracije smola i pražnjenje neutralizacione jame; Kompresorska stanica; Komandana i elektro prostorija (zajednička za HPV i sistem krečnjaka); Laboratorija, administrativne i pomoćne prostorije. U objektu je, za slučaj izgradnje još jednog bloka od 350 MW, ostavljen prostor za ugradnju dodatne linije za filtriranje i demineralizaciju vode, kapaciteta 50 m 3 /h, sa pratećom opremom. Van objekta HPV predviđen je smeštaj rezervoara demineralizovane vode, skladišta kiseline i lužine i neutralizacionih bazena i ostavljen je prostor za izgradnju još jednog rezervoara demi vode od 1500 m 3. Granice projekta za novo postrojenje HPV su: Ulazni priključak na bazenu sirove vode, Usis pretovarnih pumpi kiseline i lužine, Priključak na kolektor pare 6 bar, Potis pumpi dodatne demi vode za GPO, Potis pumpi demi vode za transport jonoizmenjivačkih smola iz HPK, Priključak na potisni cevovod pumpi demi vode za regeneraciju, za potrebe eksterne regeneracije, Priključak na izlazni cevovod iz rezervoara kiseline i lužine za potrebe eksterne regeneracije, Potis pumpi za pražnjenje neutralizacione jame. Postrojenje za hemijsko prečišćavanje turbinskog kondenzata i kondicioniranje kondenzata i napojne vode Hemijsko prečišćavanje kondenzata ima za cilj održavanje propisanog kvaliteta radnog fluida u ciklusu voda-para i na taj način smanjenje pojave korozije i naslaga u kotlovskom i turbinskom postrojenju. Imajući u vidu tehničko rešenje bloka B3, u kondenzatu se mogu očekivati sledeće nečistoće: Joni i oksidi gvožđa nastali usled korozije kotlovskih cevi, Strana 137 od 285

138 MAŠINSKI Tragovi suspendovanih materija, rastvorenih soli i kiseonika u slučaju prodora rashladne vode u kondenzat. Napojna voda za protočne kotlove, mora da zadovolji visoke kriterijume u pogledu kvaliteta. Kvalitet napojne vode propisuju proizvođači kotla i turbine. Okvirni parametri kvaliteta napojne za protočne kotlove visokog pritiska su sledeći: Parametar Vrednost Provodljivost < 0,2 jjs/cm na 25 C ph vrednost 9-9,6 Sadržaj kiseonika < 5 ppb Sadržaj natrijuma i kalijuma < 10ppb Sadržaj gvožđa < 10ppb Sadržaj bakra < 3 ppb Sadržaj silicijuma (kao Si0 2 ) < 20 ppb Da bi se obezbedio ovakav kvalitet vode, pored odgovarajućeg kvaliteta dodatne demineralizovane vode, neophodno je predvideti prečišćavanje celokupne količine kondenzata. Prečišćeni kondenzat iz postrojenja za HPK je oslobođen nerastvornih nečistoća i rastvorenih soli, neutralan je i sadrži rastvorene gasove (kiseonik i ugljen-dioksid). U cilju postizanja odgovarajućih parametara kvaliteta napojne vode na ulazu u kotao, potrebno je izvršiti dodatno kondicioniranje kondenzata i napojne vode. Radi uklanjanja rastvorenih gasova, kondenzat se podvrgava termičkoj deaeraciji u deaeratoru montiranom na napojnom rezervoaru, uvođenjem pare. S obzirom da se u deaeratoru ne postiže potpuno odstranjivanje kiseonika iz napojne vode (preostali sadržaj 0 2 se kreće i do 20 ppb). Prisustvo kiseonika u napojnoj vodi u ovakvoj koncentraciji izaziva koroziju kotlovskih cevi, tako da je neophodno sprovesti njegovo dodatno uklanjanje. ph vrednost kondenzata i napojne vode treba da bude u alkalnom području (> 9) kako bi se smanjila mogućnost korozije opreme u ciklusu voda-para. U cilju uklanjanja kiseonika i postizanja zahtevane ph vrednosti potrebno je sprovesti kondicioniranje kondenzata i napojne vode. Kondenzat za prečišćavanje se uzima sa potisa prvog stepena pumpi kondenzata, a prečišćeni kondenzat se pomoću drugog stepena kondenz pumpi transportuje na zagrejače niskog pritiska. Granice sistema su na cevovodima svih fluida koji ulaze i izlaze iz postrojenja na 1 m od postrojenja, a za transport jonoizmenjivačkih smola ka objektu HPV na dovodnim i odvodnim cevovodima za transport na 1 m od zgrade GPO. Količina kondenzata koji treba prečistiti Strana 138 od 285

139 MAŠINSKI iznosi oko 800 m 3 /h. Prečišćavanje kondenzata obuhvata mehaničku filtraciju, u cilju uklanjanja oksida gvožđa, kao i drugih nerastvornih materija i jonsku izmenu za uklanjanje rastvorenih soli. Postrojenje za HPK je smešteno u mašinskoj sali bloka B3, a obuhvata tri linije za prečišćavanje kondenzata, kapaciteta po 400 m 3 /h (3x50 %). Za mehaničku filtraciju i uklanjanje rastvorenog gvožđa predviđaju se tri dvostrujna katjonska filtera, kapaciteta po 400 m 3 /h (dva radna i jedan rezervni). Po dostizanju granične vrednosti raziike pritisaka, filter zasićen mehaničkim nečistoćama se automatski isključuje i povratno pere, na licu mesta, a uključuje se rezervni filter. Po dostizanju granične vrednosti provodlvosti, filter se automatski isključuje i uključuje se rezervni, a zasićena smola se transportuje u postrojenje za eksternu regeneraciju, smešteno u novom objektu HPV. Uklanjanje rastvorenih soli se obavlja u dvostrujnim mešanim jonoizmenjivačima ispunjenim jako kiselom katjonskom i jako baznom anjonskom masom. Predviđeni kapacitet mešanih izmenjivača je 3x400 m 3 /h, tako da su dva jonoizmenjivača radna, dok je treći u rezervi, ili se regeneriše. Regeneracija zasićenih jonoizmenjivačkih smola se obavlja eksterno, u objektu hemijske pripreme vode, dok se pranje vodom i vazduhom, u slučaju mehaničkog zaprljanja smola, obavlja na licu mesta. Transport zasićenih smola do postrojenja za eksternu regeneraciju se vrši za to predviđenim cevovodima, hidrauličkim putem, pomoću demineralizovane vode. Predviđeno je da postrojenje radi automatski, uz mogućnost i ručnog upravljanja. Na bazi izmerene vrednosti razlike pritisaka pristupa se pranju zaprljanog mešanog filtera vodom i vazduhom, dok se postupak regeneracije sprovodi u slučaju prekoračenja zadate vrednosti provodljivosti ili natrijum-silikata. Za zaštitu postrojenja za HPK i kondenz pumpi od velike razlike pritisaka, predviđen je obilazni vod sa ventilom sa pogonom. U slučaju prekoračenja zadate maksimalne vrednosti razlike pritisaka, kao i u slučaju prekoračenja maksimalne dozvoljene temperature, kondenzat se automatski usmerava preko obilaznog voda. Opis postrojenja za eksternu regeneraciju jonoizmenjivačkih smola iz HPK Za regeneraciju jonoizmenjivačkih smola iz postrojenja za prečišćavanje kondenzata bloka B3 predviđeno je postrojenje za eksternu regeneraciju u novom objektu hemijske pripreme vode. Linija za eksternu regeneraciju se sastoji od: posude za razdvajanje katjonske i anjonske smole i za regeneraciju katjonske smole, posude za regeneraciju anjonske smole, kolone za ostatak katjonske smole, posude za skladištenje regenerisanih smola, ejektora za uvođenje rastvora Strana 139 od 285

140 MAŠINSKI kiseline i pumpe za recirkulaciju rastvora natrijum-hidroksida. Regeneracija smola se odvija na sledeći način: Po zasićenju katjonskog filtera, smola se hidraulički transportuje u posudu za razdvajanje i regeneraciju katjonske smole, u objektu HPV, gde se vrši regeneracija razblaženim rastvorom HCI i ispiranje. Regenerisana smola se prebacuje u rezervoar za skladištenje smola iz kog se vraća u GPO, u odgovarajući katjonski filter. Zasićene smole iz mešanog filtera u postrojenju HPK se takođe transportuju u posudu za razavajanje smoia i regeneraciju katjonske smoie. U posudi za razavajanje smoia prvo se vrši odvajanje anjonske mase od katjonske, pomoću demi vode i transport anjonske mase u posudu za regeneraciju. Regeneracija smola se vrši razblaženim rastvorima HCI i NaOH, a zatim se vrši ispiranje smola demi vodom. Regenerisana anjonska masa se vraća u kolonu za razdvajanje smola, gde se vrši njihovo ponovno mešanje vazduhom, a zatim ispiranje demi vodom. Regenerisane smole se prebacuju u posudu za skladištenje, iz koje se transportuju hidrauličkim putem u odgovarajući mešani filter postrojenja HPK. Otpadne vode iz postrojenja za eksternu regeneraciju se ispuštaju u neutralizacionu jamu. Granice linije za eksternu regeneraciju su: Na dovodnim i odvodnim cevovodima za transport smola na 1 m od zgrade GPO, Na priključcima na potisni cevovod pumpi demi vode za regeneraciju u objektu HPV, Na izlazu iz rezervoara koncentrovane kiseline i lužine. Opis sistema za kondicioniranje kondenzata i napojne vode Kondicioniranje kondenzata i napojne vode sprovodi se doziranjem razblaženih rastvora amonijum-hidroksida (NH 4 OH), za alkaliziranje i hidrazin-hidrata (N 2 H 4 H 2 0) za uklanjanje kiseonika zaostalog posle deaeratora. Priprema i skladištenje ovih rastvora se vrši u novom objektu HPV, u posebnoj prostoriji. Skladište obuhvata: dva skladišna rezervoara koncentrovanih hemikalija zapremine 2 m 3 (po jedan za svaku hemikaliju), dva rezervoara za pripremu razblaženih rastvora hemikalija, zapremine 1 m 3 (jedan za NH 4 OH i jedan za N 2 H 4 ), po jedna pumpa za svaku hemikaliju, za pretovar iz buradi u skladišni rezervoar, po dve pumpe (1+1) za prebacivanje hemikalija u rezervoare za pripremu razblaženih rastvora i po dve pumpe (1+1) za transport razblaženih rastvora do dozirnih rezervoara u GPO. Za skladištenje buradi sa koncentrovanim hemikalijama potrebno je predvideti poseban prostor uz objekat HPV. Sistemi za doziranje amonijum-hidroksida i hidrazina u kondenzat i napojnu vodu (dozirni rezervoari i pumpe) su blokovski i smešteni su u GPO, na koti ±0,00 m mašinske sale. Predviđa se ugradnja po dva dozirna rezervoara za svaku hemikaliju (radni i rezervni), svaki sa Strana 140 od 285

141 MAŠINSKI pripadajućom dozirnom pumpom. Predviđeno je da se rastvor amonijum-hidroksida primarno dozira u glavni tok kondenzata (na potis drugog stepena pumpi kondenzata), radi alkaliziranja kondenzata, a da se prema potrebi dozira i na usis napojnih pumpi, ukoliko je potrebna dodatna korekcija ph vrednosti napojne vode. Primarno mesto doziranja hidrazina je usis napojnih pumpi, radi uklanjanja kiseonika preostalog po izlasku iz deaeratora, a za slučaj visoke koncentracije 0 2 u kondenzatu, predviđeno je doziranje rastvora hidrazina i u glavni tok kondenzata. Rezervni rezervoar sa pumpom u slučaju potrebe može da posluži za doziranje hemikalija na sekundarno dozirno mesto. Dozirne pumpe treba da budu snabdevene regulatorom dužine hoda klipa, ili frekventnim regulatorom. Podešavanje količine doziranih hemikalija se vrši podešavanjem dužine hoda klipa ili broja obrtaja motora (zavisno od tipa regulatora), na bazi izmerenog protoka napojne vode sa korekcijom na bazi automatskog hemijskog merenja (ph vrednosti kondenzata, odnosno sadržaja kiseonika i viška hidrazina u napojnoj vodi). Upravljanje sistemom za doziranje hidrazina i amonijum-hidroksida se obavlja iz termokomande bloka. Granice sistema za skladištenje, pripremu i doziranje hidrazina i amonijum-hidroksida su sledeće: Usis pretovarnih pumpi za svaku hemikaliju; Priključak cevovoda za doziranje na usisni cevovod napojne pumpe, Priključak cevovoda za doziranje na potisni cevovod kondenz pumpi KREČNJAK Krečnjak (kalcijum karbonat) spada u grupu sedimentnih stena sa primesama minerala kalcita i aragonita. Sive je ili bele boje, bez mirisa. Nije zapaljiv niti toksičan i slabo se rastvara u vodi. Potencijalni snabdevač krečnjakom je rudnik Kovilovača. Projektni kvalitet krečnjaka, prikazan u Tabeli 3.4-3, predstavlja minimalni zahtevani kvalitet koji je potreban za ostvarivanje pedviđene efikasnosti procesa odsumporavanja i kvaliteta dobijenog nus-produkta. U Tabeli je takođe prikazan i kvalitet krečnjaka iz rudnika koji je predviđen kao sirovinska baza za snabdevanje TE Kostolac. Strana 141 od 285

142 MAŠINSKI Tabela Kvalitet krečnjaka Parametar Jedinica Zahtevani kvalitet Kvalitet krečnjaka krečnjaka iz rudnika,,kovilovača Slobodna vlaga % tež. <5,0 0,51 Kalcijum karbonat, ukupni CaC0 3 % tež. >94,0 98,5 Magnezijum karbonat, ukupni MgC0 3 % tež. <3,0 0,50 Silicijum dioksid, Si0 2 % tež. <3,0 0,51 Oksidi gvožđa kao Fe % tež. <0,8 0,19 Ukupne inertne materije % tež. <6,0 0,97 Potrošnja krečnjaka je 1,5 do max. 2 miliona tona godišnje. Za potrebe postrojenja za ODG bloka B3 snage 350 MW koristiće se zrnasti krečnjak, krupnoće -20 mm. Doprema krečnjaka do Elektrane biće obezbeđena železnicom. Za skladištenje krečnjaka predviđen je objekat zatvorenog tipa. Kapacitet skladišta je 4500 m 3, što je dovoljno je za 14 dana rada postrojenja pri maksimalnoj potrošnji krečnjaka DIMNI GAS Dimni gas je produkt sagorevanja goriva i predstavlja smešu gasova (sumpordioksida, azotnih oksida, ugljenmonoksida, fluorida i hlorida) čija koncentracija zavisi od karakteristika samog goriva. Osim gasovite komponente, dimni gas sadrži i čvrste čestice koje su produkt nepotpunog sagorevanja goriva (čađ) i prisustva mineralnih komponenti u gorivu (pepeo). Detaljni proračun, odnosno materijalni i toplotni bilans dimnih gasova pre i posle elektrofiltra odnosno pre ODG, posle ODG i na kraju u dimnjaku pre ispuštanja u atmosferu prikazan je u poglavlju PROCENA VRSTE I KOLIČINE OČEKIVANIH OTPADNIH MATERIJA I EMISIJA EMISIJE U VAZDUH Detaljni proračun, odnosno materijalni i toplotni bilans dimnih gasova pre i posle elektrofiltra odnosno pre ODG, posle ODG i na kraju u dimnjaku pre ispuštanja u atmosferu prikazan je u poglavlju 3. i 6. Strana 142 od 285

143 MAŠINSKI U skladu sa zahtevima EU direktiva, Ugovora o osnivanju energetske zajednice i nacionalnih propisa izlazni parametri gasova su: - NO x (pri 6% 0 2 ) mg/nm3 max S0 2 (pri 6% 0 2 ) mg/nm3 max Praškaste materije mg/nm3 max. 10 Ukupno povećanje CO 2 u dimnim gasovima iznosi 1,6%. Emisija čestica sa skladišta krečnjaka nije značajna s obzirom da se krečnjak skladišti u zatvorenom prostotru, čiji se ventilacioni gasovi filtriraju odgovarajućim vrećastim filtrima, tako da emisije u vazduh ne prelaze 10 mg/nm3. Emisija čestica iz sistema za odlaganje suspenzije ODG gipsa nije značajna. Gips će se transportovati na deponiju sistemom cevovoda. Usled tiksotropnog svojstva gipsa, nakon kraćeg perioda suspenzija očvršćava i formira se kora na površini te se stoga ne očekuje značajna emisija suspendovanih čestica sa deponije OTPADNE VODE Voda se u elektrani koristi za razne potrebe: kao radni fluid u proizvodnji električne energije, kao rashladni fluid u raznim tehnološkim sistemima, kao transportni fluid u sistemu pepela i šljake, kao tehnička voda za protivpožarne svrhe i razna pranja i kao sanitarna voda. Največa količina vode koristi se za rashladne svrhe. U postojećem sistemu TE Kostolac B, voda za ove potrebe, kao i za napajanje hidrantske mreže zahvata se iz reke Dunav, dok se za pripremu demineralizovane vode za nadoknadu gubitaka u ciklusu voda-para, kao i za pripremu pitke vode, koristi bunarska voda. Prilikom korišćenja vode, dolazi do njenog zagrevanja ili do zaprljanja otpadnim materijama i na taj način do izmene njenih ulaznih karakteristika, često iznad zakonom dozvoljenih vrednosti, pa je potrebno izvršiti njeno prečišćavanje pre ispuštanja u recipijent. Neke od otpadnih voda se kontinualno produkuju, dok druge nastaju povremeno. Pored voda koje nastaju u tehnološkom procesu, ili u pripremi i održavanju glavnog i pomoćnih sistema elektrane (tehnološke otpadne vode), u elektrani su prisutne još dve vrste otpadnih voda i to: atmosferske i sanitarne vode. Izvori tehnoloških otpadnih voda u radu elektrane su sledeći: Rashladni sistem; Objekat hemijske pripreme vode; Kotlarnica; Strana 143 od 285

144 MAŠINSKI Mašinska sala; Sistem dopreme uglja; Sistem pepela i šljake; Sistem za odsumporavanje dimnih gasova; Sistem tečnog goriva; Skladište ulja i maziva; Radionice i garaže. Vode koje nastaju u ovim objektima i sistemima se po svojim karakteristikama mogu svrstati u zamuljene (vode sa velikim sadržajem čvrstih materija), zasoljene (vode sa povećanom koncentracijom soli) i zauljene vode (vode opterećene naftnim derivatima). Atmosferske otpadne vode se spiraju sa krovova, platoa i drugih otvorenih površina u krugu elektrane. Atmosferske vode sa novih saobracajnica, krovova (odvodnjavanje olucima), platoa i puteva ce se prikupljati sistemom atmosferske kanalizacije bloka B3 i odvoditi do novoprojektovanog mesta ispusta, koje se nalazi pored ispusta atmosferske kanalizacije za prva dva bloka. Odvodnjavanje saobraćajnih površina u poprečnom smislu predviđeno je poprečnim nagibom 2.5% do rigola, a dalje podužno rigolom do uliva u postojeći rigol postojećeg puta na kom postoje slivnici. Za otpadne vode sa saobraćajnica, koje mogu biti zaprljane uljem, predvideno je sakupljanje posebnom mrežom postavljenom ispod puta i precišcavanje pre upuštanja u mrežu atmosferske kanalizacije na separatorima lakih tecnosti kapaciteta 15 l/s i 20 l/s. Izvori sanitarnih otpadnih voda su restoran i mokri čvorovi u raznim objektima elektrane. Fekalne vode iz objekata bloka B3 će se kanalizacionom mrežom u okviru loakcije bloka B3 priključiti na postojeću kanalizacionu mrežu. Za potrebe izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i definisanje njegovog koncepta, postupak je započet time što je urađena Prethodna Studija opravdanosti sa Generalnim projektom godine (Saobraćajni Institut CIP sa podizvođačima Tehnološkometalurškim fakultetom i Građevinskim fakultetom iz Beograda). Medjutim, kompletno tehničko rešenje predvidjeno je Studijom opravdanosti sa idejnim projektom postrojenja za prečišćavanje i tretman otpadnih voda T kostolac B za blokove B1 i B2 i budući blok B3 snage 350 MW, Energoprojekt Hidroinženjering, U nastavku će biti dat kratak prikaz predvidjenog kanalisanja i prečišćavanja otpadnih voda prema ovom Idejnom projektu prečišćavanja otpadnih voda TE Kostolac B i u skladu sa tim Strana 144 od 285

145 MAŠINSKI biće analizirana mogućnost prihvata otpadnih voda iz bloka B3 u zajedničkim postrojenjima za tretman i predložen način priključenja otpadnih voda na ova postrojenja. Kvalitet otpadne vode koja nastaje u termoelektrani zavisi od mesta njenog nastanka, odnosno ona može biti opterećena raznim zagađujućim materijama. Tako, u zavisnosti od porekla, voda u TEKO B može biti zauljena, zamazućena, zaugljena, sanitarna, kao i voda od odsumporavanja dimnih gasova koja će takođe ići na prečišćavanje (uključujući deo vode iz Hemijske pripreme vode - HPV). U okviru TE Kostolac javlja se više vrsta otpadnih voda od kojih gotovo svaka zahteva poseban tretman prečišćavanja. Otpadne vode nastaju kao posledica redovnog rada procesa proizvodnje električne energije. Kao što je prethodno navedeno, projektom bloka B3 se predvidja prikupljanje zagadjenih voda po vrstama (zamuljene, zauljene, hemijski zagadjene i zasoljene otpadne vode) i njihovo priključenje na zajednička postrojenja za tretman ili ponovno korišćenje, gde je to moguće. Radi jednostavnijeg prikaza, sledeća tabela ilustruje tipove voda koji će biti predmet projekta, kao i lokacije na kojima će biti tretirana. Tabela Vrste voda koje ulaze u projektno rešenje i lokacije na kojima će se tretirati Blokovi Procesna voda Lokacija Voda iz sistema ODGa i HPV Lokacija B1 Uključena 1 Predviđena i uključena 2 B2 Uključena 1 Predviđena i uključena 2 B3 Uključena 1 Predviđena i uključena 2 Projekat uzima u obzir izvedena rešenja za formiranje guste hidromešavine, vrste voda koje se koriste za transport pepela i šljake, režim rada sistema za transport, predviđa količinu i kvalitet otpadnih voda od sistema za odsumporavanje dimnih gasova, kao i količinu i kvalitet otpadnih voda iz budućeg bloka B3. Projektom je predviđena razrada tehničkih rešenja sistema za prečišćavanje, na dve predviđene lokacije u okviru kruga termoelektrane TE Kostolac B (slika 3.6.1). Strana 145 od 285

146 MAŠINSKI Slika Lokacija postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda TE Kostolac B Ceo sistem prečišćavanja će biti decentralizovan i zahtevaće izgradnju objekata i tehnoloških linija na različitim mestima u okviru termoelektrane. Tom prilikom, može da dođe do degradacije životne sredine u okviru termoelektrane, kao i u njenoj bližoj okolini, naročito tokom perioda izgradnje. Ovde se posebno napominje da je za odabir lokacija za postrojenja najvažniji kriterijum bio raspoloživost prostora u termoelektrani, kao i gabariti potrebnih objekata, cene koštanja transporta, ali i uslovi zaštite životne sredine (gde se posebno misli na blizinu postrojenja i njihov uticaj na zaštićena dobra, arheološka nalazišta i sve relevantne činioce životne sredine). Lokacija 1 predstavlja prostor koji je potreban za izgradnju i redovno funkcionisanje prečišćavanja zauljenih i delimično prečišćenih zamazućenih otpadnih voda. Prostor je u skladu sa Prostornim planom područja posebne namene Kostolačkog ugljenog basena (Sl. glasnik RS, br. 01/13) i predstavlja prostor kod skladišta ulja i maziva, u neposrednoj blizini severoistočne ograde termoelektrane. Ispust prečišćene vode je u povratni kanal rashladne vode. Lokacija 2 predstavlja prostor koji je potreban za izgradnju i redovno funkcionisanje prečišćavanja otpadne vode od odsumporavanja dimnih gasova i iz sistema hemijske pripreme vode. Ispust prečišćene vode je u povratni kanal rashladne vode. Strana 146 od 285

147 MAŠINSKI Količine otpadnih vode - Zauljene i zamazućene otpadne vode Izvori i količine zauljenih i zamazućenih otpadnih voda za postojećih blokova B1 i B2 iznose: 1. Plato istakališta mazuta spoljnjeg mazutnog postrojenja (SMP) i tankvane SMP Q~41m 3 /d, kišni period; 2. Zamazućene vode unutrašnjeg mazutnog postrojenja (UMP) i kotlarnice blokova Q~86 m 3 /d; 3. Spoljno mazutno postrojenje Q~18 m 3 /d; 4. Drenažne jame mašinske sale Q~160 m 3 /d; 5. Zauljene vode od pranja delova: Q~2 m 3 /d. Za blok B3 količine otpadnih voda iznose:. 1. Zamazućene vode unutrašnjeg mazutnog postrojenja (UMP) i kotlarnice blokova Q~43 m 3 /d; 2. Spoljno mazutno postrojenje Q~9m 3 /d; 3. Drenažne jame mašinske sale Q~120 m 3 /d. Dakle, očekivana dnevna količina otpadne vode je 479 m 3 /d (u kišnom danu). Količine otpadnih vode - Vode iz hemijske pripreme vode i od odsumporavanja dimnih gasova Ukupna dnevna količina vode iz sistema HPV za blokove B1 i B je: 1. Voda od pranja peščanih filtera: Qdn~150 m 3 /d; 2. Voda od regeneracije jonoizmenjivačkih smola: Qdn~150 m 3 /d. Ovu količinu treba uvećati za količinu vode iz budućeg bloka B3: 1. Voda od pranja peščanih filtera blokova : Qdn~100 m 3 /d 2. Voda od regeneracije jonoizmenjivackih smola HPV i HPK: Qdn~48 m 3 /d 3. Permeat sa reverzne osmoze Qdn~408 m 3 /d tj. ukupno 556 m 3 /d sa bloka B2, odnosno ukupno za sve blokove 856 m 3 /d. Izvori i količine otpadnih voda iz ODG-a 1. Preliv hidriciklona otpadnih voda blokova B1 i B2: Qsr=20 m 3 /h, kontinualno, tj Qdn=480 m 3 /d; 2. Preliv hidriciklona otpadnih voda bloka B3: Q= 7 m 3 /h, kontinualno, tj. Qdn=168 m 3 /d odnosno ukupno za sve blokove 648 m 3 /d. Dakle, očekivana dnevna količina otpadnih voda iz sistema HPV i ODG iznosi 1504 m 3 /d. Tretman zauljenih i zamazućenih otpadnih voda Strana 147 od 285

148 MAŠINSKI Na osnovu projektne količine zauljenih voda od 479 m 3 /dan, usvojen je kapacitet centralnog postrojenja 2x30m 3 /h. Sistem za prečišćavanje zauljenih otpadnih voda u TEKO B ce predstavljati složeni sistem koji će obuhvatiti veci broj medjusobno povezanih postrojenja i jedinica. Ključna karakteristika buduceg sistema jeste njegova decentralizovana struktura. Izabrani pristup se zasniva na preporuci tretmana otpadnog tečnog toka na izvoru nastanka u vecem broju manjih jedinica uz izbegavanje izgradnje velikih centralnih jedinica sa velikim hidrauličkim opterećenjem. Ocenjuje se da je izabrani pristup u skladu sa najboljim dostupnim tehnikama u ovoj oblasti [Reference Document on Best Available Techniques in Common Waste Water and Waste Gas Treatment / Management Systems in the Chemical Sector, February 2003]. Postrojenje za precišcavanje zauljenih otpadnih voda je projektovano tako da obuhvati i buduće stanje, odnosno uzeto je obzir povećanje kvantiteta otpadnih voda prouzrokovano izgradnjom bloka B3. Za otpadne vode zagadjene mazutom koje se sakupljaju u sabirnoj jami kod mazutne stanice predvidjen je predtretman na API separatoru (slika 3.6-2), gde je predvidjeno grubo izdvajanje mazuta. Kapacitet je 12,5 l/s. Nakon predtretmana, ove otpadne vode se gravitaciono transportuju na postrojenje za tretman zauljenih otpadnih voda. Slika API separator Strana 148 od 285

149 MAŠINSKI Delimično prečišćena zamazućena voda se spaja u egalizacionom bazenu sa vodom koja dolazi iz procesa (5 drenažnih jama iz Glavnog Pogonskog Objekta), odnosno zauljenom otpadnom vodom. Nakon egalizacije, voda dalje ide na prečišćavanje u posebnom uređaju DAF (eng. Dissolved Air Flotation). U okviru zasićene flotacije, predviđena su tri doziranja hemikalija: koagulanta (stalno), neutralizacionog sredstva (po potrebi) i flokulanta (po potrebi), a zatim ovako kondicionirana voda odlazi na flotaciju u DAF uređaj (slika 3.6-3). Prečišćena voda se dalje odvodi do najbližeg šahta, a nakon toga se transportuje u povratni kanal rashladne vode. Mulj nastao u procesu zasićene flotacije se transportuje u silos za mulj i zatim obezvodnjava na dekanter-centrifugi do stvaranja muljnog kolača. Nakon obezvodnjavanja mulja na dekanterucentrifugi, količina mulja je oko 1 m 3. Slika DAF uredjaj za flotaciju U zavisnosti od ulaznog kvaliteta vode i kljucnih (povecanih) parametra vode, tehnološkim postupcima definisanih projektom garantuje se kvalitet vode na izlazu iz postrojenja za prečišćavanje zauljenih voda koje se ispuštaju u reku Mlavu koji je u saglasnosti sa nacionalnim i EU propisima (tabela 3.6-2). Tabela Parametri kvaliteta precišcenih otpadnih voda koje se mogu ispustiti u recipijent Parametar Temperatura, C 30 ph 6,5 9 Suspendovane materije, mg/l 35 Masti i ulja, mg/l 10 Dozvoljeni sadržaj u otpadnoj vodi Strana 149 od 285

150 MAŠINSKI Tretman voda od odsumporavanja dimnih gasova i iz hemijske pripreme vode Postrojenje za tretman otpadne vode od ODG-a i iz HPV-a se nalazi u delu termoelektrane koji se granici sa dopremom uglja. Dovod otpadne vode ce biti izveden sa buduceg postrojenja za ODG svih blokova i postrojenja za HPV. Voda se uvodi u egalizacioni bazen, zapremine 600 m 3, nakon čega se prepumpava u posebne hemijske reaktore, u kojima dolazi do doziranja hemikalija (organosulfid, FeCl 3 i polielektrolit). Voda se iz egalizacionog bazena pomocu pumpi u mokroj izvedbi transportuje na dve identične linije kapaciteta 45 m 3 /h. Na cevovodu za transport vode, predvidjena je ugradnja kontinualnog meraca protoka. Voda dalje ide u kružni taložnik, odakle se gravitaciono odvodi u povratni kanal rashladne vode. Na izlazu iz postrojenja meri se protok, temperatura i ph vrednost. Talog se odvodi na liniju mulja, odnosno u silos za homogemizaciju mulja. Nadmuljna voda se preko crpne stanice vraća na početak procesa, dok se muljni kolač pravi na dekanter-centrifugi. Mulj iz tretmana otpadnih voda u najvećoj meri sadrži gips i inertne materije i može se transportovati na deponiju pepela i šljake. Za sistem prečišćavanja otpadne vode od ODGa i HPVa procenjuje se da je dnevna količina mulja oko 75 m 3 /d. Dimenzionisan silos za mulj prečnika 7,0 m i dubine 4,0 m gde je vreme zadržavanja od 2 dana, zbog čega se u njemu vrši homogenizacija sakupljenog mulja (potopljenom mešalicom), nakon čega prolazi kroz dekanter centrifugu. Nakon obezvodnjavanja, dnevna količina mulja koji se izdvoji je oko 12 m 3. U zavisnosti od ulaznog kvaliteta vode i kljucnih (povecanih) parametra vode, tehnološkim postupcima definisanih projektom garantuje se kvalitet vode na izlazu iz postrojenja za precišcavanje otpadnih voda koje se ispuštaju u reku Mlavu koji je u saglasnosti sa aktuelnom domacom regulativom i direktiva EU, kao i regulative zemalja clanica EU (tabela 3.6-3). Tabela Parametri kvaliteta prečišćenih otpadnih voda koje se mogu ispustiti u recipijent Parametar Temperatura, C (I) ph 6,5 9 Suspendovane materije, mg/l 35 Hrom, mg/l 0,01 Olovo, mg/l 0,1 Nikl, mg/l 0,02 Arsen, 0,01 Dozvoljeni sadržaj u otpadnoj vodi Strana 150 od 285

151 MAŠINSKI Usvojeni protok povratne rashladne vode (sa rezervom od 5 %) iznosi m³/h (12,40 m³/s), a temperatura približno 29 C, pri radu bloka na nominalnoj snazi i temperaturi dunavske vode od 19,5 C. Temperature merene nizvodno od tačke termalnog ispuštanja, ne smeju da prevazilaze inicijalnu temperaturu za više od 1,5 C za salmonoidne vode i 3 C za ciprinidne vode U sistemu dopreme uglja javljaju se sledete otpadne vode: otpadne vode od pranja i gašenja kosog mosta; otpadne vode od pranja buldožera; otpadne vode sa deponije uglja (atmosferske vode i vode od gašenja uglja); kondenzat pare od odmrzavanja vagona. Predvideno je da se sve otpadne vode iz sistema dopreme uglja prikupljaju i gravitaciono odvode u taložnik. Taložnik je predviden sa dve linije (radna i rezervna). Svaku liniju čine dve komore. Preliv iz jedne komore ispušta se u drugu komoru, iz koje se voda preliva u kišnu kanalizaciju. Komore se povremeno čiste od istaloženog mulja, koji se vraca na deponiju uglja. Deponija uglja je polarnog oblika i bice izvedena sa zaštitnom folijorn, radi zaštite podzemlja od procednih voda sa deponije i pod nagibom ka obodnom kanalu. Oko deponije je predviđen betonski obodni kanal za prikupljanje površinskih i procednih voda. Otpadna voda se iz kanala odvodi gravitaciono, preko šahtova u taloinik OTPAD Tokom rada projektovanog postrojenja nastajaće sledeći tipovi otpada: - Pepeo i šljaka - Gips nusproizvod procesa odsumporavanja - Mulj iz procesa tretmana otpadnih voda - Ostali tipovi otpada Drugačije prikazano, u toku normalnog rada bloka B3 otpadne materije generišu se u tokom sledecih procesa: - sagorevanja uglja u kotlu, pri cemu nastaju otpadni dimni gasovi u vidu produkata sagorevanja, nesagoreli ostatak uglja u vidu pepela i šljake, kao i otpadna toplota; - hemijske pripreme vode i tretmana turbinskog kondenzata; Strana 151 od 285

152 MAŠINSKI - dopreme i deponovanja uglja; - odsumporavanja dimnih gasova, ukljucujuci i dopremu i skladištenje krecnjaka; - otprašivanja dimnih gasova u suvom i vlažnom elektrofiltru; - prikupljanja, transporta i deponovanja pepela, šljake i gipsa; - pomocnih aktivnosti koje se javljaju u toku rada blokova, kao što su hladenje šljake, razna pranja i spiranja u okviru GPO-a, radionica i ostalih pogona i slicno PEPEO I ŠLJAKA Blok se projektuje za stalni rad od 7000 h/god i planirani radni vek od 40 godina. Za određivanje kapaciteta silosa i linija za pripremu i hidrotransport pepela i šljake definisana је maksimalna dnevna, odnosno časovna produkcija pepela i šljake, dok se proračun smeštajnog prostora nа deponiji bazira nа godišnjoj produkciji. Proračunska vrednost maksimalne časovne produkcije pepela i šljake, kao i gipsa iz procesa ODG, sračunata za potrošnju od 378,2 t/h uglja, donje toplotne vrednosti (DMV) 7600 kj/kg sa 22,7% pepela i šljake, prikazana je u tabeli Tabela Proračunate količine pepela i šljake za blok B3 Kvalitet uglja [kj/kg] Sadržaj pepela u uglju, [t/h] Količina pepela i šljake, [t/h] Količina gipsa [t/h] Srednji (8000) 21, Lošiji (7600) 22, Na slici data je šema unutrašnjeg i spoljašnjeg transporta pepela i šljake. Strana 152 od 285

153 MAŠINSKI Slika Prikaz tehničko-tehnološkog rešenja prikupljanja pepela Strana 153 od 285

154 MAŠINSKI Unutrašnji sistem za ререо ćе činiti sistem za pneumatski transport od ispusnih mesta gde se izdvaja ререо do sabirnog silosa. Ререо se рri radu bloka В3 izdvaja nа sledećim mestima: Ispod ispusnih levkova kanala dimnog gasa u kotlarnici (kotlovski ререо), Ispod elektrofiltarskog postrojenja. Danas је nа raspolaganju više različitih komercijalnih tehnologija za prikupljanje i pneumatski transport ререlа. Odabrana је tehnologija prikupljanja pepela sa pojedinačnim pritisnim posudama. Osnovni рrinсiр ove tehnologije sastoji se u tome da se ispod svakog oduzimnog levka postavljaju pojedinične pneumatske posude koje se povezuju nа zajedničke cevovode i tako formiraju transportne linije prema odredišnom silosu. Transportne liniје sа pojedinačnim posudama ispod elektrofiltera formiraju sе tako što povezuju posude ispod istih elektrofilterskih polja. Ilustrativni prikaz jedne transportne linije sа individualnim pneumatskim posudama prikazan је nа slici Slika Princip prikupljanja ререlа u silose tehnologijom pojedinacnih pneumatskih posuda Tiр i veličina posuda zavisi od fizičkih karakteristika pepela, potrebnog kapaciteta i dužine transporta. Transportne linije funkcionišu diskontinualno u cuklusima naizmeničnog punjenja i pražnjenja posuda. Tipičаn transportni ciklus seta pneumatskih posuda sе odvija kroz sledeće ореrасiје: U početnom stanju posude su prazne, ulazni i potisni ventili zatvoreni. Nema potrošnje transportnog vazduha; Posude sе pune tako što sе automatski otvaraju svi ulazni ventili nа posudama; Na osnovu signala da је dostignut nivo zapunjenosti posude ulazni ventili nа svim Strana 154 od 285

155 MAŠINSKI posudama sе zatvaraju, sistem upravljanja aktivira izvršenje transportnog ciklusa; Ventili nа dovodnom kolektoru transportnog vazduha sе otvaraju upuštajući kontrolisanu količinu vazduha u posude. Nakon dostizanja podešene vrednosti pritiska u posudama otvara sе ventil nа potisnom cevovodu (iza poslednje posude u nizu), omogućavajući transport pepela iz posuda ka silosu; Na signal podešenog niskog pritiska u transportnom cevovodu zatvaraju sе ventil za upuštanje vazduha u posudu i ventil nа potisnom cevovodu pneumatskog transporta tako da је linija sрrеmnа za izvršenje narednog ciklusa. Pritisne posude su opremljene posebnim pneumatski pogonjenim ventilima specijalne konstrukcije nа vrhu posude za upuštanje pepela u unutrašnjost posude i nа izlaznom otvoru рrеmа potisnom cevovodu, zatim su opremljene nivostatima, kratkim cevovodima sa ventilima za odvazdušenje prilikom punjenja posuda (gde је to neophodno), distributivnim cevovodom za upuštanje transportnog vazduha u posude sa odgovarujućim ventilima, manometrima i presostatima, cevovodom za razvod instrumentalnog vazduha sа odgovarajućim ventilima od priključka nа dovodni cevovod do odgovarajućih panela sа elektromagnetnim razvodnicima za aktiviranje pneumatski pogonjenih ventila oko posuda i za vazdušno zaptivanje ventila i svom drugom neophodnom pratećom орrеmоm. Za potrebe sistema рnеumаtskоg trаnsроrtа роtrеbnо је obezbediti оdrеđеnu kоličinu kоmрrimоvаnоg vazduha koji ćе se koristiti za рnеumаtski trаnsроrt (trаnsроrtni vazduh), za аktivirаnје i zарtivаnје рnеumаtski роgоnјеnih vеntilа (instrumеntаlni vazduh) kao i za rad vrećastih filtera za оtрrаšivаnје silosa. Роtrеbnu kоličinu kоmрrimоvаnоg vazduha zаhtеvаnоg kvaliteta treba da obezbedi kompresorsko postrojenje, kao prateći sistem trаnsроrtа sa рritisnim posudama. Рrеdviđеnо је da ukuрnu роtrеbnu kоličinu trаnsроrtnоg vazduha obezbeduje šest viјčаnih kompresora (5 rаdnih i јеdаn rеzеrvni). Kompresorsko роstrојеnје ćе biti smеštеnо u objektu kompresorske stаniсе koja treba da bude lосirаnа nеdаlеkо od elektrofiltera. U kompresorskoj stаniсi ćе biti smеštеnо 6 (šest) kompresora za trаnsроrtni vazduh (sa vоdеnim hlаdеnјеm) i tri kompresora instrumеntаlnоg vazduha za potrošače u okviru bloka. Za рrikuрlјаnје pepela iz bloka В3 TЕ "Kostolac" рrеdviđеn je јеdаn сilindrični bеtоnski silos рrеčnikа 12 m, ukuрnе geometrijske zарrеminе od m 3. Коrisni prostor silosa iznоsi рribližnо 1815 m 3 što obezbeđuje рribližnо šеsnаеstоčаsоvnu rezervu рri mаksimаlnој produkciji pepela. Silos se može nарuniti nајvišе do 2024 m 3. Dnо i kоnusni deo silosa ćе biti fluidizirаni radi nеsmеtаnоg istiсаnја materijala iz silosa, а рrаžnјеnје ćе se vršiti kroz otvore u сеntrаlnоm delu. Iznаd izlаznоg otvora za istiсаnје bićе роstаvlјеn čеlični kоnus koji omogućava Strana 155 od 285

156 MAŠINSKI rаstеrеćеnје od pritiska materijala nа dnо silosa što obezbeđuje uslove za rаvnоmеrnо istiсаnје iz silosa celom masom materijala. Sistem рrаžnјеnја silosa sastoji se od sistema za fluidizaciju, sistema za kоntrоlisаnо dоzirаnје i usmеrаvаnје pepela u sistem sроlјаšnјеg trаnsроrtа (tj. sistem za pripremu hidrosmeše) i sistema za utovar pepela u sredstva drumskog trаnsроrtа. Za fluidizaciju silosa рrеdviđеni su fluidizасiоni раnеli koji ćе biti роstаvlјеni ро kоnusnоm delu i nа samom izlаznоm otvoru silosa. Роtrеbnu kоličinu vazduha za fluidizaciju obezbeđivaće duvaljke sa оbrtnim klipovima. Рrеdvidеnа је јеdnа rаdnа i јеdnа rеzеrvnа duvaljka za fluidizaciju dnа silosa. Сеlоkuрnа роvršinа dnа silosa ćе biti роdеlјеnа nа sektore koji ćе se fluidizarati rеdоslеdnо, а što ćе biti оmоgućеnо preko upravljačkog sistema. Silos ćе imati tri izlaza: јеdаn (tzv. "mokri") koji se grаnа nа dve liniје hidrоtrаnsроrtа, јеdаn za utovar pepela u kаmiоnskе сistеrnе, а јеdаn izlaz ćе biti rеzеrvni. Ререо se iz silosa može dozirati u bilo koju od dve liniје hidrоtrаnsроrtа рrеmа dероniјi. Dоzirаnје ćе se vršiti preko sistema рnеumаtskih korita, а сео sistem ćе biti орrеmlјеn brzozatvarajućim zаsunоm izlаznоg otvora silosa, рnеumаtskim dozatorom i vagama za рrоtоčnо mеrеnје kоličinе pepela. Оsnоvni zadatak ovog sistema је da omogući kоntrоlisаnо рrаžnјеnје silosa zadatim kapacitetom i dоzirаnје u sistem za pripremu hidrosmeše. Za potrebe otprašivanja transportnog vazduha, nа silosu ćе biti postavljeni potpuno automatizovani vrećasti otprašivači (radni i rezervni) sa impulsnim otresanjem vreća komprimovanim vazduhom. Stepen prečišćavanja ovih filtera obezbediće izlaznu koncentraciju prečišćenog vazduha ispod 10 mg/m 3. Osim navedene орrеmе silos treba da bude snabdeven i obaveznom pratećom орrеmоm koju činе sigurnosne klapne za sprečavanje pojave preteranog vakuuma/natpritiska u samom silosu, ulaz za inspekciju unutrašnjosti silosa nа vrhu, vrata za ulazak nа bоčnоm zidu nа samom početku cilindričnog dela, indikatori za signalizaciju niskog i visokog nivoa pepela, uređaji za kontinualno mеrеnје nivoa, dizalice za podizanje i spuštanje орrеmе nа silosu i ispod silosa, i drugo. Predviđeno је da орrеmа nа vrhu silosa bude smeštena u zatvorenom prostoru ispod krova silosa, а za реnјаnје ljudstva nа vrh silosa bićе izgrađen liftovski toranj sa stepeništem. Gornja kota silosa је +42 m. Predviđena je i ugradnja орrеmе za utovar pepela iz silosa u kamionske cisterne, radi isporuke spoljnim korisnicima. Ovu opremu ćе činiti sistem pneumatskih korita sa ugrađenim dozatorom za podešavanje kapaciteta pražnjenja i jedna utovarna garnitura sa sistemom za otprašivanje koje ćе biti izvedeno u samom silosu. Strana 156 od 285

157 MAŠINSKI Prikaz tehničko-tehnološkog rešenja prikupljanja šljake Sistem za unutrašnji transport šljake služi za prihvat šljake iz odšljakivača i nјеn transport рrеmа silosnom kompleksu odakle se оnа ili ubacuje u sistem hidrotransporta рrеmа deponiji ili se odvozi sredstvima drumskog transporta. Sistem za unutrašnji transport šljake koncipiran је kao hidraulički uz primenu muljnih pumpi pomoću kojih се se hidrosmesa šljake prebacivati do silosnog kompleksa. Predviđeno је da se šljaka iz odšljakivača prihvata nајрrе nа jedan trakasti transporter kojim ćе se šljaka transportovati do pumpne stanice koja ćе biti lосirаnа nа koti ±0,00 Kotlarnice. Sistem za unutrašnji transport šljake započinje od izlazne prirubnice samog odšljakivača koji је zapravo deo kotlovskog postrojenja, а nјimе је obuhvaćeno sledeće: Transporter sa rebrastom gumenom trakom za prihvat šljake iz odšljakivača nјеn transport do pumpne stanice za šljaku, Drobilice za usitnjavanje šljake, Sistem za hidrotransport šljake i Sistem za snabdevanje vodom Nakon istovara sa transportera šljaka se nајрrе propusta kroz primarnu i sekundarnu drobilicu koje su smeštene jedna iznad druge, а zatim pada u usisni sanduk pumpi za transport šljake ka silosima. Usisni sanduk i pumpe smešteni su nа koti ±0,00 Kotlarnice. Drobilice obezbeđuju izlaznu krupnoću šljake ispod 5 mm što је tehnološki uslov nа ulazu u postrojenje za odvodnjavanje. Za hidraulički transport šljake рrеmа silosima predviđena је ugradnja dve linije hidrotransporta od kojih su jedna radna, а druga rezerva. Pumpe za transport šljake рrеmа silosu ćе biti frekventno regulisane. Za hidraulički transport šljake koristiće se otpadna voda od hlađenja šljake (preliv odšljakivača) koja ćе se u jamu pumpne stanice dopremati posebnim pumpama. Osim preliva odšljakivača za unutrašnji transport šljake koristiće se voda iz rezervoara tehnološke vode sistema za ugušćeni hidrotransport рrеmа deponiji. Proračunska količina vode koja ćе se koristiti za transport šljake рrеmа sistemu za odvodnjavanje iznad silosa za šljaku iznosi 90 m З /h. Potisni cevovodi za unutrašnji transport šljake od pumpne stanice iz Kotlarnice vodićе se nа visokim osloncima zajedno sa cevovodima za pneumatski transport pepela i transport povratne vode. Strana 157 od 285

158 MAŠINSKI Zbog velike abrazivnosti materijala za hidrotransport šljake predviđeni su debelozidni čelični cevovodi sa kolenima obloženim materijalom visoke tvrdoće (bazalt, keramika i sl.). Na kritičnim mestima spajanje cevovoda treba da bude prirubničkim spojevima, kako bi se u slučaju eventualnog začepljenja moglo izvršiti pročišćavanje cevi. Takođe је predviđen sistem ispiranja cevovoda za hidrotransport šljake koje mоrа da se vrši ро svakom prestanku transporta odnosnim cevovodom. Predviđeno је da se hidrosmesa šljake iz pumpne stanice transportuje nа postrojenje za odvodnjavanje koje ćе biti lосirаnо iznad sabirnih silosa za šljaku (2х190 m З ). Krupnije frakcije šljake ćе se izdvajati u silose iz kojih ćе šljaka moći da se utovara ili u kamione, radi isporuke spoljašnjim korisnicima, ili da se odgovarajućim transportnim sistemom uvodi u postrojenje za pripremu hidrosmese i zajedno sa pepelom odlaže nа deponiju. Spoljašnji transport i deponovanje pepela i šljake Za transport pepela i šljake od silosa do deponije (spoljašnji transport) predviđen је sistem ugušćenog hidrauličkog transporta kontrolisane koncentracije u odnosu čvrsto:tečno - 1:1, slično sistemu koji је izgraden za blokove B1 i B2. Sistem za pripremu guste hidrosmese i transport pepela i šljake iz sabirnih silosa nа deponiju obuhvata više funkcionalnih delova od kojih svaki predstavlja zasebnu celinu. Osnovni delovi sistema su: Doziranje pepela u sistem za pripremu guste hidrosmese Doziranje šljake u sistem za pripremu guste hidrosmese Priprema guste hidromešavine pepela i šljake i spoljašnji transport do deponije, Mokro otprašivanje, Snabdevanje i razvod tehnološke i čiste vode, Drеnirаnје opreme i cevovoda Deponovanje hidromešavine i Prikupljanje i transport povratne voda sa deponije. Imajući u vidu predviđenu produkciju pepela i šljake, kao i potrebu da sistem pripreme, spoljašnjeg transporta i deponovanja pepela i šljake ima dovoljnu rezervu sa aspekta kapaciteta i fleksibilnosti, predviđene su dve linije, radna i rezervna. Uprošćena šema tehnoloskog procesa рriрrеmе guste hidromešavine pepela i šljake i transporta do deponije prikazana је nа slici Strana 158 od 285

159 MAŠINSKI Slika Uprošćena šema tehnološkog procesa Doziranje pepela u sistem za pripremu guste hidrosmese Ререо se iz silosa može usmeravati ili nа utovar u kamionske cisterne, kada se transport odvija pneumatskim koritom ili u liniju za snabdevanje postrojenja za pripremu hidromešavine pepela i šljake. Ova linija se sastoji od pneumatskog korita nа čiјеm kraju se nalazi skretnica koja ререо dalje usmerava pneumatskim koritima рrеmа jednoj od linija za pripremu hidromešavine. Protok pepela se mеri konzolnim vagama. Doziranje šljake u sistem za pripremu guste hidrosmese Šljaka se cevovodima transportuje do silosa. U silosu је sistemom zatvarača obezbeđena mogućnost usmeravanja hidromešavine šljake direktno u proces рriрrеmе hidomešavine pepela i šljake ili nа odvodnjavanje u hidrociklone. Pesak hidrociklona gravitacijski odlazi nа sita za odvodnjavanje sa mrežom otvora 0,5 mm. Nadrešetni proizvod оbа sita, šljaka krupnoće +0,5 mm, se prihvata reverzibilnom transportnom trakom koja upućuje šljaku u jedan od dva silosa. Silosi su čelični, zapremine 350 m 3, opremljeni uređajima za pražnjenje koji doziraju šljaku u Strana 159 od 285

160 MAŠINSKI sistem pužnih transportera, koji dalje usmeravaju šljaku ili u sistem za pripremu preko usmeravajućih klapni u bilo koju liniju pripreme, ili nа utovar u kamione (preko pužnih transportera i transportne trake). Prelivi hidrociklona i podrešetni proizvod sita za odvodnjavanje spajaju se u sabirnom sudu i odvode u zgušnjivač sa grabuljama, u kome se vrši izbistravanje vode. Zgusnuti mulj se iz zgušnjivača pumpom odvodi do radnog miksera. Izbistreni preliv zgušnjivača odvodi se u rezervoar tehnološke vode. U objektu silosa nа svim nivoima su predviđene odgovarajuće jednošinske dizalice za montažu i održavanje opreme. Priprema guste hidromešavine pepela i šljake i spoljašnji transport do deponije Рriрrеmа guste hidromešavine ререlа i šljake započinje u predmikseru u koji se pneumatski dozira suv ререо i tehnološka voda iz rezervoara pomoću pumpi. Tehnološka voda se u predmikser uvodi tangencijalno čimе se vrši kvašenje pepela. Iz predmiksera okvašeni ререо se uvodi u jednoosovinski horizontalni mikser u koji se dovodi i šljaka kao hidromešavina iz pumpne stanice za šljaku ili iz silosa. Nakon рriрrеmе hidromešavine u mikseru ona se uvodi u radnu transportnu liniju koja započinje prihvatnim sandukom i prvom iz serije centrifugalnih muljnih pumpi, koja је smeštena u objektu silosa. Ostale pumpe iz niza redno vezanih sa pumpom smeštene su u objektu pumpne stanice pored silosnog kompleksa. Pumpe su sa frekventnom regulacijom brоја obrtaja. Ukrštanje transportnih liniја omogućeno је ugradnjom sistema zatvarača. Iz postrojenja za pripremu, hidromešavina pepela i šljake transportuje se redno spregnutim centrifugalnim muljnim pumpama magistralnim cevovodom nа deponiju. Na deponiji se sistemom zatvarača hidromešavina upućuje u jedan od razvodnih cevovoda nа aktivnoj, odnosno rezervnoj kaseti. Razvodni cevovodi se montiraju ро obodu aktivne i rezervne kaste, odnosno ро jedan cevovod sa svake strane kasete stvarajući prsten oko nје. Na određenim rastojanjima se montiraju istakači sa odgovarajućim zatvaračima, odnosno slepo prolaznim prirubnicama, tako da hidromešavina može da se dovede do bilo kog istakačkog mesta ро obodu kasete. Za montažu i održavanje орrеmе predviđena је jednogredna mosna dizalica. Transport hidromešavine od pumpne stanice do kaseta nа deponiji pepela i šljake nа РК "Drmnо" vrši se čeličnim cevovodima ND200 mm. Za čišćenje cevovoda predviden је "pigg-ing" sistem. Mokro otprašivanje sistema za pripremu hidrosmese U procesu рriрrеmе hidromešavine predviđeno је mokro otprašivanje miksera venturi skraberima sa ventilatorom za usisavanje vazduha. Strana 160 od 285

161 MAŠINSKI Snabdevanje i razvod tehnološke i čiste vode Snabdevanje postrojenja vodom se vrši uglavnom korišćenjem tehnološke vode i mаnјim delom sirove vode, odnosno samo gde to zahteva predviđena орrеmа ili kao dopuna nedostajuće vode u procesu. Tehnološka voda se koristi za pripremu i transport hidromešavine pepela i šljake i nju čini povratna voda sa deponije pepela i šljake, izbistrena voda - preliv zgušnjivača kao i dodatna čista voda рrеmа potrebi. Tehnološka voda se sakuplja u rezervoaru, zapremine oko 600 m 3, smeštenom ispod objekta pumpne stanice. Na rezervoaru postavljena је pumpa kojom se tehnološka voda upućuje u proces odšljakivanja, tj. u pumpnu stanicu za šljaku. Čista voda se koristi za zaptivanje pumpi i snabdevanje skrabera za proces otprašivanja. Voda se iz termoelektrane dovodi cevovodom u rezervoar čiste vode koji је smešten u objektu silosa. Na rezervoaru је postavljena serija pumpi za vodu, odnosno svaki potrošač zbog različitog pritiska imа svoju odgovarajuću radnu i rezervnu pumpu. Dreniranje opreme i cevovoda Drеnirаnје i ispiranje орrеmе u objektu silosa vrši se u drenažni šaht opremljen mešačem koji se nalazi ispod kote ± 0 m. Pražnjenje drenažnog šahta vrši se uronjenom muljnom pumpom. Zbog dužine trase, cevovod se izvodi sa nagibima рrеmа drenažnim bazenima za pražnjenje magistralnog cevovoda nakon prestanka rada i ispiranja cevovoda tokom perioda sa niskim temperaturama koje mogu dovesti do mržnјеnја. Drenažni bazeni su raspoređeni nа odgovarajućim rastojanjima duž trase magistralnog cevovoda. Voda iz bazena se pompom transportuje u cevovod povratne vode i dalje u rezervoar. Deponovanje hidromešavine ререlа i šljake Na istočnom delu odlagališta otkrivke u otkopanom prostoru РК "Drmnо" predviđeno је formiranje kaseta za deponovanje pepela, pravilnog oblika nа koti 85 mnm. Inicijalno ćе se formirati dve kasete, radna i rezervna, а svaka је predviđena za rad od oko 5 godina. Kasete su potpuno uređeni hidrograđevinski objekti sa izvedenom dvostrukom hidroizolacionom bаriјеrоm, drenažnim sistemom i pumpnom stanicom povratne vode. Kasete će se formirati rudarskom mehanizacijom tako što će se prilikom odlaganja otkrivke vršnim sistemom ostaviti inicijalni prostor za prvu fazu odlaganja, a zatim će se sukcesivno sa pomeranjem fronta otkopavanja uglja i otkrivke nastaviti sa ostavljanjem odgovarajućeg prostora. Kaseta će imati dubinu od 20 m, a dimenzije svake od kaseta u osnovi će biti približno Strana 161 od 285

162 MAŠINSKI 380x380 m. Tako formirani prostor će se dodatno uređivati građevinskom mehanizacijom. Na nivelisano dno deponije ugradićе se sloj kopovskog otkrivke (pesak) debljine 10 cm nа koji se polaže dvoslojna vodonepropusna obloga. Prvi sloj zaštite izvešće se od kompozita geotekstila od polimernih vlakana sa bentonitnim prahom spojenih šivenjem, čiji је koeficijent filtracije veći od m/s koji u sloju debljine od 4,5 do 7 cm zamenjuje zaštitni sloj prirodne gline minimalne debijine 1 m, koeficijenta vodonepropusnosti 10-9 m/s. Drugi sloj zaštite može biti glatka polietilenska folija visoke gustine (НDРЕ), ili etilen-propilen-dien-monomer gumena folija (ЕРDМ) koja se karakteriše visokom elastičnošću. Ugradnja vodonepropusne obloge izvešće se u fazama, u skladu sa dinamikom zapunjavanja deponije. Nakon završetka eksploatacije svake kasete izvrsiće se trajno zatvaranje i rekultivacija. Zatvaranje kasete obuhvata ргiргеmnе radove nа nasipanju i nivelisanju podloge od deponovanog pepela i šljake u projektovanom padu za formiranje gornjeg prekrivnog sloja koji treba da ispuni sledece uslove: Nepropusni mineralni sloj ~ 0,5 m Hidroizolaciona folija Sloj za rekultivaciju 0,5 m. Strana 162 od 285

163 MAŠINSKI Slika Lokacija deponije pepela i šljake unutar kopa "Drmno" Strana 163 od 285

164 MAŠINSKI Slika Kasete za deponovanje pepela i šljake Strana 164 od 285

165 MAŠINSKI Prikupljanje i transport povratne vode sa deponije Višak vode prikuplja se drenažnim sistemom u drenažnu šahtu opremljenu radnom i rezervnom pumpom, а zatim se cevovodom preko sistema zatvarača uvodi u cevovod povratne vode kojim se vraća u postrojenje, odnosno u rezervoar. Za dreniranje cevovoda povratne vode koriste se isti drenažni bazeni kao i za magistralni cevovod hidromešavine GIPS IZ PROCESA ODSUMPORAVANJA Tehnološke karakteristike ODG gipsa odgovaraju osobinama prirodnog gipsa. ODG gips obično ima viši sadržaj kalcijum sulfat dihidrata i ravnomerniji raspored čestica u poređenju sa prirodnim gipsom. Boja ODG gipsa je konstantna za jednu termoelektranu u okviru konstantnih uslova rada i uglavnom je određena žućkastim nečistoćama u materijalu korišćenom kao sorbent. Pomenute nečistoće u ODG gips unose elemente kao što su jedinjenja gvožđa ili mangana ili se odnose na ostatke procesa sagorevanja kao što su pepeo ili ugljenik. Tabela daje poređenje prirodnog i ODG gipsa u pogledu sastava i nekih njihovih osobina. Svojstva ODG gipsa prikazana u tabeli data su samo kao ilustracija, data od strane nemačke kompanije STEAG Entsorgungs-GmbH (SEG). Tabela Karakteristike prirodnog i ODG gipsa Karakteristika Jedinica Prirodni gips ODG gips* Čistoća gipsa % 95,3 98,2 ph % 7,0 6,5 Udeo normativne boje % Miris % neutralan neutralan MgO % 0,02 0,02 Na 2 O % 0,01 0,02 K 2 O % 0,02 0,01 Hlor ppm Kalcijum sulfit % 0 <0,01 Ugljenične komponente % 0 0,01 Aluminijum oksid % 0,1 0,03 Gvožđe (III) oksid % 0,1 0,03 Silicijum dioksid % 1,2 0,2 Ca i Mg karbonat % 2,7 0,3 Gustina g/dm³ D50 μm > 90 μm % 32,9 0,2 > 32 μm % 59,3 53,5 ODG gips se ne nalazi na listama otpada OECD jer se smatra nus-produktom. Strana 165 od 285

166 MAŠINSKI Američka agencija za zaštitu životne sredine (EPA) takođe klasifikuje ODG gips kao nusprodukt za koji je utvrđeno da nije opasan (detaljnije u poglavlju 3.7.1). Tipičan kvalitet koji se u Sjedinjenim Američkim Državama zahteva za gips dobijen u sistemu za odsumporavanje dimnih gasova prikazan je u Tabeli Metoda testiranja označena u Tabeli sa (1) je Procedura za određivanje curenja toksičnih materija, metoda testiranja 1311, navedena u Metode testiranja za procenu otpada, fizičke/hemijske metode, Agencija za zaštitu životne sredine, Publikacija SW-846 (engl. Test Methods for Evaluating Solid Waste, Physical/Chemical Methods, EPA, SW-846). Tabela Kvalitet gipsa dobijenog kao nus-produkt u procesu odsumporavanja Parametar Gr. vrednost Metodologija ispitivanja Vlaga 10% max. ASTM C471 CaSO 4 2H 2 O 95% min. (1) ASTM C471 ili EPRI metod L4 za ukupni S korigovan za ukupne sulfite CaSO 3 ½ H 2 O 0,50% max. ASTM C471 ili EPRI metod M2 za SO 3 Leteći pepeo 1,5% max. SEM SiO 2 1,5% max. ASTM C471 i ICP ili ASTM C25 za SiO 2 CaCO 3 /MgCO 3 5,0% max. ASTM C471 Fe2O3 0,4% max. ASTM C471 ili ICP Cl 100 mg/kg max. ASTM C471 Na 100 mg/kg max. AA - EPRI metod H1 ili ICP Mg 75 mg/kg max. AA - EPRI metod H1 ili ICP K 100 mg/kg max. AA - EPRI metod H1 ili ICP Ukupne rastvorene soli 600 mg/kg max. zbir Cl + Na + Mg + K ph 6 8 max. ph proba Min. veličina čestica 20% max. < 10 µm Laserska difrakcija (npr. Microtrac) Prosečna veličina čestica (2) µm Laserska difrakcija (npr. Microtrac) Max. veličina čestica 90% max. < 100 µm Laserska difrakcija (npr. Microtrac) Ugljenik mg/kg max. Modifikovana ASTM C471 As 5,0 mg/l max. 1 Ba 100 mg/l max. 1 Cd 1,0 mg/l max. 1 Cr 5,0 mg/l max. 1 Pb 5,0 mg/l max. 1 Hg 0,2 mg/l max. 1 Se 1,0 mg/l max. 1 Ag 5,0 mg/l max. 1 ODG gips ima širok raspon mogućih primena u oblasti građevinarstva i poljoprivrede. Osnovna primena i oblast korišćenja ODG gipsa jeste korišćenje istog kao zamene za prirodni gips, usled sličnosti osobina pomenutih materijala, prvenstveno njihovog hemijskog sastava i sadržaja mikroelemenata (elemenata u tragovima). Strana 166 od 285

167 MAŠINSKI Postojeći proizvodjači gipsanih ploča i materijala u Republici Srbiji izrazili su interes za otkup celokupne količine nastalog gipsa. Iz tog razloga, celokupan proces odsumporavanja projektovan je tako da nastali gips bude moguće dalje koristiti u proizvodnji. Samo u privremenim slučajevima zastoja prerade od strane proizvodjača gipsanih materijala, neosušeni gips, u vidu muljevite suspenzije će se odlagati na deponiju. Sistem za tretman suspenzije gipsa i dobijanje gipsa U donjem delu apsorbera, stalnim merenjem gustine suspenzije, održava se koncentracija gipsa od % (masenkih). Iz apsorbera, suspenzija gipsa se, pomoću pumpe za odvođenje suspenzije, odvodi do baterije hidrociklona u kome se vrši primarno ugušćenje suspenzije gipsa: preliv iz hidrociklona se gravitaciono odvodi u rezervoar povratne (filtrat) vode, dok se izlaz iz hidrociklona, sa približno 50% gipsa (težinskih), odvodi do rezervoara suspenzije gipsa. Rezervoar suspenzije gipsa dimenzioniše se na kapacitet koji može da primi količinu suspenzije koja odgovara radu postrojenja od oko 12 sati (za srednji kvalitet goriva), što iznosi oko 400 m 3. Rezervoar je čelični, kružnog poprečnog preseka, prečnika 5 m i visine 5 m, zapremine 100 m 3. Kada se proizvodi suva gipsana masa, ugušćena suspenzija se pumpama usmerava na vakuum trakaste filtre pomoću kojih se vrši dodatno ugušćenje i eventualno pranje gipsa, da bi se dobio zahtevani kvalitet za dalji plasman na komercijalnom tržištu. Na kraju procesa filtriranja, gips u obliku praha sa približno 10% vlage se prihvata na jedan pokretni reverzibilni trakasti transporter koji ga prosipa u zatvoreno skladište gipsa (trakasti vakuum filtri su locirani iznad samog skladišta. Gips će se za potrebe spoljnih korisnika iz skladišta odvoziti kamionima. Kapacitet skladišta projektovan je za osmodnevnu produkciju gipsa pri sagorevanju uglja srednjeg kvaliteta i iznosi približno 5000 m 3. Sistem se sastoji od: Dve pumpe (radne i rezervne) za odvođenje suspenzije gipsa iz apsorbera, Dva hidrociklonska seta (radni i rezervni) za primarno odvodnjavanje, Rezervoara suspenzije gipsa sa mešačem (3NW30B001), Dve pumpe (radna i rezervna) za pražnjenje rezervoara prema vakuum filtrima, Dva trakasta vakuum filtra (radni i rezervni), transportera za prihvat gipsa u prahu iz vakuumfiltara i otpremu u skladište, Prostora za skladištenje i utovar gipsa za prodaju. Kako bi se količina nepoželjnih materija u suspenziji koja se recirkuliše u apsorberu (koncentracija hlorida i sadržaj čestica nečistoća) održavali ispod najveće projektne vrednosti, neophodno je da se vrši odbacivanje (odmuljivanje) određene količine vode koja se recirkuliše Strana 167 od 285

168 MAŠINSKI kao preliv hidrociklona. Dalji tretman ovih voda zavisi od ukupnog bilansa otpadnih voda koje nastaju u okviru bloka i njihovog daljeg korišćenja, ali je projektnom dokumentacijom predvidjeno njihovo prečišćavanje na zajedničkom postrojenju za tretman otpadnih voda TE Kostolac B, što je prethodno opisano. Okvirni sastav ovih voda prikazan je u Tabeli Tabela Procenjeni sastav otpadnih voda iz postrojenja za ODG Komponenta Jedinica Vrednost Sadržaj čestica, ukupan kg/h 243 Sadržaj gipsa kg/h 54 Sadržaj CaC0 3 kg/h 30 Sadržaj pepela kg/h 7 Sadržaj teških metala kg/h - Sadržaj inertnih materija kg/h 148 Sadržaj rastvorenih materija kg/h 331 Sadržaj hlorida ppm 1800 ph vrednost 5-6 Temperatura C 64 Otprema i deponovanje gipsa Gips iz postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova ргеmа "Katalogu otpada" nosi kodni broj , a vodi se kao "čvrsti otpadi na bazi kalcijuma u procesu odsumporavanja gasa". Prema "Uputstvu za određivaje indeksnog broja " (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Agencija za zaštitu životne sredine, Beograd, decembar 2010) gips iz postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova (ODG-gips) vodi se kao neopasan otpad. Prema izradjenoj projektnoj dokumentaciji gips iz postrojenja za odsumporavanje dimnih gasa se primarno filtrira i kao "suvi" proizvod plasirati na tržište. Samo količine koje se ne mogu tržišno plasirati transportuju se i odlažiu na posebno uređeni prostor unutar površinskog kopa "Drmno" (slika 3.7-6). Strana 168 od 285

169 MAŠINSKI dodatna voda hidrociklon max min ulaz pesak hidrociklona 16 sanduk pumpe - kondicioner ulaz em 2 1 preliv nazad u proces povratna voda 12 površinski kop Drmno 5 prema deponiji gipsa drenazni sistem deponija suspenzije gipsa Slika Tehnološka šema transporta i deponovanja suspenzije gipsa Transport ODG-gipsa Ukoliko nema plasmana gips koji se izdvaja kao pesak hidrociklona prikuplja se u prihvatnom rezervoaru odakle se centrifugalnom muljnom pumpom (radna i rezervna) vrši transport suspenzjje gipsa na deponiju. Pumpe se dimenzionisu za transport stalne količine suspenzije Strana 169 od 285

170 MAŠINSKI gipsa, а variranja u produkciji gipsa u različitim radnim uslovima uticaće samo nа masenu koncentraciju gipsa u suspenziji. Za transport do deponije gipsa postavljaju se dva cevovoda (radni i rezervni) izrađena od epoksidne smole sa staklenim vlaknima (GRE). Maksimalna dužina transporta iznosi oko 2450 m za konačnu kotu deponovanja. Cevovodi se vode zajedničkom trasom sa cevovodima za hidromešavinu pepela i šljake do predviđene deponije. Cevovodi se postavljaju pod stalnim usponom tako da se njihovo dreniranje vrši, u betonski bazen, u krugu termoelektrane. Na cevovodu se od armature postavljaju samo temperaturni kompenzatori između fiksnih oslonaca. Radno vreme postrojenja za transport suspenzije gipsa predviđeno је da bude 24 h na dan, ali ćе efektivno radno vreme zavisiti od potrebe da se gips odlaže nа deponiju u vidu suspenzije. Kapacitet transportnih linija, određen је za dvadesetčetvoročasovni neprekidan rad postrojenja, а kapacitet postrojenja је prilagođen relativno maloj produkciji gipsa. Usvojeno da ćе se transport odvijati pri gustini suspenzije od oko 33.5% Č. Nominalni kapacitet јеdnе linije iznosi: količina suvog gipsa - 20,85 t/h, količina suspenzije - 50,0 m3/h. Za maksimalnu dužinu transporta od 2450 m i geodetsku visinu od 30 m, izabrane su 2 redno spregute centrifugalne muljne pumpe (dve гаdnе i dve rezervne) koje ćе imati nароr ро 60 m. Usvojen је GRE cevovod DN 100 NP 16. Deponovanje ODG-gipsa Za rad bloka B3, snage 350 MW, od 7000 h/god u periodu od 40 godina potrebno је obezbediti prostor za deponovanje gipsa iz procesa odsumporavanja od oko m 3. Na istoj lokaciji predviđen је је prostor za smeštaj gipsa i iz blokova B1 i B2, za preostali period rada termoelektrane. Blokovi B1 i B2 ćе biti u radu 15 godina, i za taj period potrebno је obezbediti prostor za deponovanje gipsa od oko m 3. Dakle, ukupno potrebni prostor za deponovanje ODG-gipsa je m 3. Dероnјја gipsa biće locirana u jugozapadnom delu unutrašnjeg odlagališta РК Dгmnо, slika U okviru pripremnih rudarskih radova formiraće se prostor za buduću deponiju gipsa u skladu sa dinamikom eksploatacije kopa. Prostor za deponiju gipsa formiraće odlagač III BTO sistema tokom tehnološkog procesa odlaganja jalovinskih masa. Dnо deponije nalazi se nа koti 85.0 mnm, а završna kota је nа mnm. Strana 170 od 285

171 MAŠINSKI Slika Lokacija deponije ODG gipsa unutar PK "Drmno" Formiranje deponije ODG-gipsa Selektivnim odlaganjem otkrivke formiraće se kaseta dubine 20 m i veličine (u osnovi) od 465 х 400 m. Unutrašnje kosine ćе se isplanirati u nagibu 1:2,5 sa odgovarajućim kaskadama za ankerisanje dvoslojne vodonepropusne obloge, slika Na nivelisano dno deponije ugradićе se sloj kopovskog otkrivke (pesak) debijine 10 cm nа koji se polaže dvoslojna vodonepropusna obloga. Prvi sloj zaštite izvešće se od kompozita geotekstila od polimernih vlakana sa bentonitnim prahom spojenih šivenjem, i koeficijentom filtracije većim od m/s koji u sloju debljine od 4,5 do 7 cm zamenjuje zaštitni sloj prirodne gline minimalne debijine 1 m, koeficijenta vodonepropusnosti 10-9 m/s. Drugi sloj zaštite može biti glatka polietilenska folija visoke gustine (НDРЕ), ili etilen-propilen-dien-monomer gumena folija (ЕРDМ) koja se karakteriše visokom elastičnošću. Ugradnja vodonepropusne obloge izvešće se u fazama, u skladu sa dinamikom zapunjavanja deponije. Strana 171 od 285

172 MAŠINSKI Slika Kaseta za odlaganje ODG gipsa Deponovanje gipsa Na deponiji se postavljaju istakači ро obodnim nasipima pripremljene kasete. Deponovanje se odvija direktnim isticanjem suspenzije gipsa samo sa jednog istakačkog mesta. Odlaganje nа deponiju ćе se vršiti tako da osigura stabilnost masa i povezanu strukturu odloženog materijala, naročito u pogledu sprečavanja nastajanja klizišta. Drеnažni sistem Drenažni sistem је projektovan ро dnu kaseta i izvešće se preko postavljene bentonitske vodonepropusne geomembrane i НDРЕ folije. U svakoj kaseti projektovane su linijske horizontalne drenaže dužine L= 350 m i prečnika D=100 mm nа rastajanju od 75 m. Оnе su usmerene ka sabirnom kolektoru i nalaze se u padu do 3 %o. Drenažne cevi se ulivaju u sabirni kolektor koji vodi do pumpne stanice povratne vode. Iznad i oko НDРЕ drenažne cevi postavlja se sloj čistog i postojanog šljunka krupnoće 4-16 mm, а zatim se drenažno telo uvija u geotekstil. Strana 172 od 285

173 MAŠINSKI Pumрnа stanica drenažnih voda Pumpe, radna i rezervna, sa pratećom оргеmоm za povratnu drenažnu vodu bićе montirane u šaht. Dubina šahta u odnosu nа kotu terena је Н-2З m. Šahtovi ćе se izvesti od prefabrikovanih elemenata - vibropresovanih armiranobetonskih cevi DN 2,0 m, dužine1,5 m, МВ 40, sa temeljima МВ 30 izvedenim nа licu mesta. Oslanjanje pumpnog postrojenja sa cevovodom је nа čеličnој platformi unutar pumpne stanice. Gornja ploča је od armiranog betona МВ 30, d=15 сm, predviđena da se radi u segmentima zbog mogućnosti demontaže u slučajevima remonta. Za transport povratne vode izabrane su dve pumpe (radna i rezervna) kapaciteta 40 m 3 /h i cevovod povratne vode GRE - DN 100 NP 16. Karakteristika projektovanih pumpi је: Količina drenažne vode ро kaseti: Q = l/s; Napor pumpe 30 m. Od pumpne stanice povratne drenažne vode predviđen је cevovod do termoelektrane u dužini L=2.450 m u skladu sa napredovanjem deponije. Pumpom se evakuisu drenazne vode iz deponije i vracaju u rezervoar povratne vode u termoelektranu.višak vode iz rezervoara povratne vode se vraća u proces odsumporavanja ili odlazi u postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Zatvaranje deponiie Nakon završetka eksploatacije svake kasete izvrsiće se trajno zatvaranje i rekultivacija. Zatvaranje kasete obuhvata ргiргеmnе radove nа nasipanju i nivelisanju podloge od deponovanog gipsa u projektovanom padu za formiranje gornjeg prekrivnog sloja koji treba da ispuni sledece uslove: Nepropusni mineralni sloj ~ 0,5 m Sloj za rekultivaciju 0,5 m MULJ IZ PROCESA TRETMANA OTPADNIH VODA Prilikom prečišćavanja otpadnih voda, stvara se otpad koji je označen kao industrijski. Prečišćavanjem zauljenih i zamazućenih otpadnih voda, otpad najvećim delom čine otpadno ulje i mazut. U procesu prečišćavanja otpadnih zauljenih i zamazućenih voda doći će do formiranja najveće količine otpada nakon prolaska kroz API separator i posle DAF uređaja. Iz API separatora će se generisati otpadni mazut i suspendovani materijal sa primesama naftnih derivata-ulja i mazuta. Strana 173 od 285

174 MAŠINSKI Iz DAF uređaja nastajaće flotat i suspendovani materijal sa primesama ulja i mazuta, takođe. Količine su date u okviru pojedinih poglavlja gde su opisani procesi prečišćavanja. Iz otpadnih voda od odsumporavanja dimnih gasova se može očekivati prisustvo značajnih količina teških metala. Tokom tretmana otpadnih voda, deo formirane suspenzije se izdvaja iz recirkulacionog bazena i šalje na filter presu radi ugušćenja. Nakon proceđivanja na filter presi dobija se kompaktna otpadna masa - mulj koji se mora posebno skladištiti do konačnog odlaganja. Mulj sadrži jedinjenja kalcijuma ali i teške metale nataložene tokom tretmana otpadne vode, i ukupna zapremina obezvodnjenog mulja iznosi približno 1m 3 iz postrojenja za tretman zauljenih voda i približno 12m 3 iz tretmana voda iz ODG i HPV za sva tri bloka TE Kostolac B. Pravilnikom o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstvo opasnih materija uređuje se način postupanja sa pojedinim otpacima koji imaju svojstvo opasnih materija (opasni otpaci), način vođenja evidencija o vrstama i količinama opasnih materija u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, skladištenju i odlaganju. Opasni otpaci su svi otpaci u tečnom ili čvrstom agregatnom stanju koji nastaju obavljanjem delatnosti, a sadrže materije, odnosno hemijske elemente i njihova jedinjenja koje svojim osobinama i hemijskim reakcijama ugrožavaju životnu sredinu, život i zdravlje ljudi. Prema Prilogu 1 ovog Pravilnika kojim su definisane kategorije opasnih otpadaka koja se kontrolišu i u ovom slučaju ih treba kontrolisati su: otpaci na mineralna ulja koja ne odgovaraju svojoj nameni, zauljene otpadne vode, smeše voda-ugljovodonik, emuzije, otpad sa prisustvom polihlorisanim bifenilima (PCBs) ili polihlorisanim terfenilima (PCTs) i/ili polibromovanim bifenilima (PBBs), arsen i njegova jedinjenja, otpad sa prisustvom teških metala i dr. Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina se propisuju bliži uslovi i način razvrstavanja, pakovanja i čuvanja otpada sekundarnih sirovina koje se mogu koristiti neposredno ili doradom, odnosno preradom, a potiču iz tehnoloških procesa proizvodnje, reciklaže, prerade ili regeneracije otpadnih materija, usloga, potrošnje ili drugih delatnosti. Na osnovu ovog Pravilnika, neophodno je izvršiti hemijsku analizu otpada i utvrditi njene glavne karakteristike. Ove analize, u zavisnosti od otpada, vrše akreditovane ustanove Laboratorije za karakterizaciju otpada Generalno, može se reći da će prilikom procesa prečišćavanja otpadnih voda nastati otpad za koji je: zabranjeno mešanje različitih kategorija opasnog otpada ili mešanje opasnog otpada sa neopasnim otpadom Strana 174 od 285

175 MAŠINSKI otpacima je potrebno postupati na način kojim se obezbeđuje zaštita životne sredine od njihovog štetnog dejstva zabranjeno je odlaganje i spaljivanje otpada koji se ne može ponovo koristiti, osim u slučajevima kada je to ekonomski opravdano i ne ugrožava životnu sredinu, a uz prethodno pribavljenu dozvolu Ministarstva spaljivanje se vrši samo pri prethodno pribavljenim dozvolama nadležnog Ministarstva uz zahtev za izdavanje odobrenja za spaljivanje otpadaka prilaže se elaborat sa analizom uticaja objekata odnosno postrojenja za spaljivanje na životnu sredinu, odobrenje za spaljivanje otpadaka sadrži mere koje se moraju preduzeti radi zaštite životne sredine sekundarne sirovine se deponuju na propisan način za pojedine vrste otpadaka Uredbom o upravljanju otpadnim uljima se definiše da je otpadno ulje svako mineralno i sintetičko mazivo, industrijsko, izlaocijsko (ulje koje se upotrebljava u elektroenergetskim postrojenjima) i/ili termičko ulje (ulje koje se upotrebljava u postrojenjima za grejanje ili hlađenje) koje više nije u upotrebi kojoj je prvobitno bilo namenjeno, posebno upotrebljena motorna ulja, ulja za prenos toplote, ulja za turbine i hidraulička ulja, osim ulja koja se dodaju benzinima kod dvotaktnih motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Otpadna ulja je potrebno analizirati i klasifikovati, a prema stepenu nečistoća svarstavaju se u četiri kategorije: Prema pomenutoj Uredbi ( Sl. glasnik R.Srbije br.60/08 ), TE Kostolac B je Vlasnik otpadnih ulja, odnosno pravno lice koje poseduje otpadno ulje. Vlasnik otpadnih ulja je prema Uredbi dužan: da obezbedi sakupljanje i privremeno skladištenje otpadnih ulja nastalih njegovom delatnošću, da otpadno ulje preda ovlašćenom sakupljaču i da mu obezbedi uslove za njegovo nesmetano preuzimanje. Vlasnik, u ovom slučaju TE KO B treba da sakupi otpadna ulja (kao i mazut) u odgovarajuću burad ili kontejnere i skladišti u zatvoreno postojeće skladište ulja i maziva, a sve u skladu sa Planom upravljanja otpadom, koji je na snazi u elektrani. Skladište koje je predviđeno za privremeno odlaganje buradi sa otpadnim uljem je propisom definisano, a treba da ima dodatnih najmanje 20% prostora ostavljenog za nesmetanu manipulaciju. Strana 175 od 285

176 MAŠINSKI Plan upravljanja otpadom je definisao način i mogućnosti upravljanja otpadom u elektrani i potrebno je poštovati sve navedene smernice nakon preciznog kategorisanja svake vrste otpada. U Srbiji još uvek ne postoji adekvatno sistemsko rešenje za tretman i odlaganje ovog tipa otpada (opasnog otpada). U skladu sa propisima, mulj iz procesa tretmana otpadnih voda će se privremeno skladištiti na način predviđen za opasan otpad u prostoru TE, a po isteku zakonskog roka, pristupiće se njegovom trajnom uklanjanju u skladu sa propisima OSTALI TIPOVI OTPADA Pored osnovnih tipova otpada karakterističnih za sam tehnološki proces, nastajaće još neke dodane količine ostalih tipova otpadnih materija (ambalažni otpad, zauljeni pucval i drugi zauljeni sitan otpad, otpadno ulje, komunalnog otpada i dr.). Ovaj tip otpada nastajaće u uobičajenim manjim količinama i postupak njegovog prikupljanja i odlaganja treba objediniti sa postojećom praksom upravljanja otpadom u TE KO B (poglavlje 3.2). Na lokaciji TE Kostolac B postoji privremeno skladište otpada za TEKO A i TEKO B, urađeno po zakonskim propisima. Izrađen je Katalog otpada u skladu sa zakonskim propisima. Pribavljena su Uverenja o karakteru otpada za sve vrste nastalog otpada. Količine otpada, usled veće efikasnosti rada postrojenja, u svakom slučaju će biti manje nego što su količine koje generišu aktivnosti jednog sadašnjeg bloka termoelektrane. Na osnovu proračuna, kao i analize postojećih stanja može se očekivati otpad kao što je prikazano u tabeli Tabela Procenjeni sastav otpada Vrsta Jed. masa Indeksni broj 1 Otpadno gvoždje t Max ; ; Оtpadni Al I legure t 9, Јоnska masa lit Max Bakarni kablovi t Max ; Оtpad bakar i legure t zanemarljivo Toneri t zanemarljivo ; Аkumulatori t Max Еlektrični i elektronski t zanemaljivo otpad 9 Оtpadno ulje t Max ; ; ; Strana 176 od 285

177 MAŠINSKI 3.8. PRIKAZ VRSTE I KOLIČINE POTREBNE ENERGIJE I ENERGENATA I VODE VODOSNABDEVANJE I POTROŠNJA VODE Snabdevanje bloka B3 rashladnom vodom predviđeno je protočnim sistemom hlađenja, sa korišćenjem vode iz reke Dunav. Sistem rashladne vode snabdeva potrebnom količinom vode za hlađenje kondenzator turbine i sistem tehničkih hlađenja bloka. U okviru postojeće pumpne stanice rashladne vode (za blokove B1/B2) nije predviđen prostor za smeštaj dodatne opreme za novi blok. Uzimajući u obzir da će pri planiranom ulasku u pogon novog bloka (oko godine), postojeći objekat/postrojenje biti u eksploataciji već preko 30 godina, predviđena je izgradnja novog (zasebnog) objekta pumpne stanice za blok B3, paralelno sa postojećim objektom, uz korišćenje postojećeg dovodnog kanala rashladne vode iz reke. Lokacija pumpne stanice rashladne vode prikazana je na Situaciji objekata elektrane (priloženoj u okviru ovog projekta). Količine svih voda detaljno su prikazane u poglavlju POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE Sopstvena potrošnja je podeljena na blok potrošnju i opštu potrošnju (opštu grupu), iako je u pitanju samo jedan blok. Zbog toga su na razvod opšte grupe prikljuceni potrošaci od manje tehnološke važnosti. Opšta potrošnja kao što je: doprema uglja, HPV, doprema tecnog goriva i sl. napaja se el. energijom iz postojecih razvoda opšte grupe prve faze izgradnje TE Kostolac. Sopstvena potrošnja, tj. potrošnja elektricne energije za potrebe rada bloka iznosi 12 % bruto proizvodnje bloka; 3.9. PROIZVODNJA BUKE, VIBRACIJE, SVETLOSTI, TOPLOTE I ELEKTROMAGNETNOG ZRAČENJA Blok B3 nalazi se u okviru postojećeg kompleksa TE,,Kostolac B. Za odredivanje nivoa buke koji TE može da stvori u osetljivim (prevashodno stambenim) zonama u svojoj okolini, ona se posmatra kao ekvivalentni izvor sa odredenom usmerenošću. Ovakav uticaj može se razmatrati za rastojanja veća od 1000 m. Zbog širenja zvučnog talasa u slobodnom prostoru izvan TE nivo buke se smanjuje sa udaljenošću od izvora. Slabljenje zvuka u zavisnosti od rastojanja od izvora prikazano je na slici Do slabljenja dolazi zbog širenja zvučnog talasa i apsorpcije u vazduhu. S obzirom da nivo buke na granici kruga TE ne prelazi 110 db (na osnovu dozvoljenih nivoa buke u radnom prostoru), sa slike se moie zakljutiti da je zona na kojoj se ne oseca zvučni uticaj TE vec na udaljenosti od m, dok se nivo buke dozvoljen za naselja dostiie već na udaljenostima od 400 m. Strana 177 od 285

178 MAŠINSKI U pogledu štetnog uticaja na okolinu, vibracije predstavljaju manji problem, jer se mnogo slabije prenose i brie apsorbuju preko tla. Razmatranje njihovog uticaja je značajno pri analizi uticaja radnih uslova u krugu TE, što je u domenu analize zaštite na radu. U okviru analize uticaja na okolinu, značaj vibracija je zanemarljiv. Slika Slabljenje zvuka u zavisnosti od rastojanja od izvora Nivoi buke od osnovne opreme prikazani su u tabeli Tabela Nivoi buke osnovne opreme (prema podacima isporučioca opreme) R.br. Izvor buke Vrednost, db (A Trajanje buke 1. Turbina 85 kontinualno 2. Ventilatori dimnog gasa 85 kontinualno 3. Ventilator mlina 90 kontinualno 4. Pumpe za vodu 85 kontinualno 5. Sugurnosni ventil na kotlu 110 sa prekidima Zaštita okolnog prostora od buke zavisi od mesta njenog nastanka tj. od lokacije izvora buke. Za krug elektrane važe posebni propisi koji se odnose na radnu sredinu u kojoj dozvoljeni nivo buke zavisi od dužine izloženosti buci u toku radnog dana (maksimalno 8 sati). Generalni Strana 178 od 285

179 MAŠINSKI zahtev za proizvodjače opreme je da garantuju da će nivo buke na rastojanju od 1,5 m od opreme biti manji od 85 db. Ukupna količina otpadne toplote za prosečan godišnji režim rada bloka iznosi približno 450 MW KUMULATIVNI EFEKTI SA POSTOJEĆIM ILI PLANIRANIM AKTIVNOSTIMA NA LOKACIJI Izgradnja i rad projektovanog postrojenja neće proizvesti negativne kumulativne efekte sa postojećim aktivnostima na lokaciji. Na lokaciji TE KO B planirane su aktivnosti remonta elektrofiltarskih postrojenja koje će prethoditi izgradnji postrojenja za ODG, kao i centralnog postrojenja za tretman otpadnih voda, što će kumulativno doprineti značajnom unapređenju uslova zaštite životne sredine DIREKTNI UTICAJ PROJEKTA NA LJUDSKO ZDRAVLJE Rad postrojenja predstavlja konvencionalni tehnološki postupak koji po svojoj prirodi spada u zatvoreni tip tehnoloških procesa sa savremenim automatskim procesima upravljanja i kontrole. Radom postrojenja, uz poštovanjem predvidjenih mera zaštite zaposlenih i stanovništva u bližoj i daljoj okolini postrojenja, ostvaruju se direktni uticaji ali bez većeg značaja na ljudsko zdravlje. U pšogledu bezbednnosti zaposlenih, postupak rada sa hemikalijama u pojedinim procesima spadaju u red uobičajenih manipulacija koja su kontrolisana primenom radnih postupaka, pri čemu je nivo kvaliteta rada u postojećoj TE Kostolac veoma visok. Efekti rada ovog postrojenja po zdravlje stanovništva u širem regionu opisani su u poglavljima 5 i PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC PROJEKTA RAZMATRAO U okviru različitih faza projektovanja razmatrana su različita tehnička rešenja za izgradnju bloka 3 u okviru postojeće TE Kostolac B. Kao osnovno pitanje, postavljena je snaga bloka i studije su se bavile blokovima 350 i 600 MW. S obzirom na stanje nalazišta uglja i druga tehnička rešenja i mogućnosti, kao i potencijalne finansijske mogućnosti Nosioca projekta izabran je blok snage 350 MWel. U okviru ovog rešenja nametnulo se više tehničkih razmtranja koja su pobrojana u narednom tekstu. Sistem za prijem krečnjaka i pripremu suspenzije služi za prihvat i skladištenje krečnjaka, kao i za pripremu 30%-ne suspenzije krečnjaka i njenu dopremu do apsorbera u kojem se Strana 179 od 285

180 MAŠINSKI koristi kao aktivna materija za uklanjanje S0 2 iz dimnih gasova. Moguća varijantna tehnička rešenja koja se odnose na pomenuti sistem su: priprema sprašenog krečnjaka na lokaciji TE ili na lokaciji rudnika, što posredno definiše način dopreme i skladištenja krečnjaka, kao i postrojenje za pripremu suspenzije. Sistem za apsorpciju obuhvata apsorber sa pumpama za recirkulaciju suspenzije krečnjaka i pomoćne objekte uz apsorber (bazen za udesno pražnjenje apsorbera sa pripadajućom pumpom, drenažni sistem, sistem za snabdevanje vazduhom), dok sistem dimnog gasa sadrži kanale dimnog gasa do apsorbera i od apsorbera do dimnjaka, uređaj za hlađenje/dogrevanje dimnog gasa (opciono), ulazne i izlazne klapne i dimnjak. Savremena tehnička rešenja ovog dela postrojenja nude različite varijante sledećih delova sistema: - Tehničko rešenje apsorbera, - Tehničko rešenje ispuštanja dimnog gasa u okolinu nakon primenjenog postupka odsumporavanja, što podrazumeva opciona tehnička rešenja dimnjaka, kao i potrebu za prethodnim dogrevanjem dimnog gasa, koja se ostvaruje dodavanjem regenerativnog zagrejača vazduha. Sistem gipsa: produkt procesa odsumporavanja je suspenzija gipsa. U rezervoaru (reakcionom bazenu) koji se nalazi u donjem delu apsorbera stalnim merenjem gustine suspenzije održava se»15% m/m koncentracija nastalog gipsa (CaS0 4 x2h 2 0). Od pomenutog rezervoara, suspenzija gipsa se, pomoću pumpe za odvođenje suspenzije, odvodi do hidrociklona u kojem se vrši njeno primarno ugušćenje do 50% m/m. Ugušćena suspenzija odvodi se zatim u rezervoar suspenzije gipsa. Izbistrena voda (sa oko 3% koncentracije gipsa i neproreagovanim krečnjakom) vraća se u rezervoar apsorbera. Ugušćena suspenzija se dalje tretira do dobijanja suvog gipsa, sa oko 10% vlage, koji je pogodan za plasman na tržište, ili se transportuje do deponije gipsa na kojoj je obezbeđeno konačno odlaganje. Transport suspenzije obavlja se pomoću muljnih pumpi putem cevovoda, od rezervoara suspenzije do deponije. Deponija gipsa: konačno odlaganje suspenzije gipsa je predviđeno u otkopanom prostoru kopa Drmno". Predviđene su dve kasete za deponovanje suspenzije gipsa. Deponovanje se odvija direktnim isticanjem suspenzije gipsa sa oboda deponije ili pregradnog nasipa između kaseta. Obe kasete povezane su drenažnim sistemom u zajedničku drenažnu šahtu u kojoj su postavljene vertikalne pumpe za evakuaciju drenažne vode sa deponije i vraćanje u proces transporta gipsa do deponije. Druge moguće varijante su deponovanje suvog gipsa ili formiranje mešavine suspenzije gipsa i pepela. Sistem za snabdevanje električnom energijom obezbeđuje potrebno napajanje potrošača u Strana 180 od 285

181 MAŠINSKI sastavu ODG postrojenja električnom energijom. Imajući u vidu neophodnost obezbeđivanja maksimalno pouzdanog napajanja električnom energijom, poželjno je da se napajanje ostvari preko transformatora bloka. Pomoćni sistemi podrazumevaju sistem za snabdevanje procesnom vodom, sisteme za drenažu u okviru postrojenja, sistem pokretne PPZ, kao i atmosfersku i sanitarnu kanalizaciju. Definisanje predložene varijante postrojenja za ODG izvršeno je na osnovu sledećih analiza prezentiranih varijanti: 1. Krečnjak i suspenzija krečnjaka: Većina postrojenja za ODG instaliranih u svetu primenjuje varijantu isporuke krečnjaka u zrnastom obliku, mlevenje i pripremu suspenzije na lokaciji. Isporuka izdrobljenog krečnjaka je ekonomski povoljnija, tržišno raspoloživija i jednostavnija za manipulaciju od varijante isporuke suvog krečnjačkog praha. Vlažnim mlevenjem zrnastog krečnjaka na lokaciji osigurava se da suspenzija krečnjaka bude uvek zadovoljavajućeg kvaliteta sa aspekta zahtevanog granulometrijskog sastava, čime se obezbeđuje postizanje odgovarajuće efikasnosti ODG postupka, što predstavlja osnovni uslov za ostvarivanje garancija datih za karakteristike prečišćenog gasa, potrošnju krečnjaka i kvalitet dobijenog nusproizvoda procesa. Druga varijanta zahteva manje investicione i pogonske troškove, kao i manji potreban prostor na lokaciji. Sa druge strane, cena sirovine u ovom slučaju je viša. Imajući u vidu iskustvo rudnika krečnjaka u Srbiji u vezi obezbeđenja krečnjačkog praha zahtevanog kvaliteta u uskim granicama, kao referentna za ovaj projekat odabrana je varijanta koja podrazumeva nabavku drobljenog krečnjaka. 2. Apsorber; Apsorber predstavlja ključnu komponentu sistema za apsorpciju sumpor dioksida i celokupnog postrojenja za ODG. Dimenzije apbsorbera zavise od količine dimnog gasa (prečnik apsorbera) i zahtevane efikasnosti postupka odsumporavanja (visina apsorbera), pri čemu se na osnovne dimenzije može uticati izmenama u samom tehničkom rešenju apsorbera tj. intenzitetu međusobnog kontakta sorbenta i dimnog gasa. Brzina dimnog gasa u apsorberu predstavlja jedan od najvažnijih parametara procesa. Efikasnost uklanjanja S0 2 generalno opada sa porastom brzine gasa, jer je vreme kontakta struje gasa i reagensa kraće. Pored toga, ograničenje brzine strujanja gasa kroz apsorber vezano je i za ograničenje brzine kroz eliminator kapi. Pri većim brzinama strujanja, kapljice izdvojene u eliminatoru kapi bivaju povučene strujom dimog gasa i tako ponovo dospevaju u dimni gas koji napušta apsorber. Savremena praksa poznaje u osnovi dva osnovna tipa apsorbera, suprotnostrujni i istostrujni, kao i njihove podvarijante i modifikacije: - Suprotnostrujni apsorber, u kom je smer strujanja gasne i tečne faze međusobno Strana 181 od 285

182 MAŠINSKI suprotan, pri čemu obično dimni gas struji u smeru odozdo na gore, dok se suspenzija u asporberu raspršuje odozgo na dole. U suprotnostrujnim apsorberima tipična brzina strujanja dimnog gasa kreće se u opsegu 2,5-5 m/s; - Istostrujni apsorber, u kojem je smer strujanja gasne i tečne faze isti. Pomenuti tip apsorbera dozvoljava veće brzine gasne i tečne faze, koje se kreću u opsegu 5-7 m/s, što za posledicu ima manje dimenzije apsorbera. Smer kretanja gasne tj. tečne faze obično je ka donjem delu apsorbera, odnosno ka rezervoaru suspenzije. - Apsorber u kojem se kontakt suspenzije krečnjaka i dimnog gasa ostvaruje prolaskom dimnog gasa kroz sloj mehurića koji se formira u suspenziji uduvavanjem vazduha pod pritiskom, tako da je dimni gas praktično uronjen u tečnost (tzv. bubbling effect"), što utiče na povećanje efikasnosti uz smanjenje potrebne visine apsorbera. Za ovaj projekat izabrana je varijanta suprotnostrujnog apsorbera, koja se najčešće sreće u praksi na sličnim primerima. 3. Dimnjak: Karakteristike dimnog gasa posle procesa odsumporavanja su značajno izmenjene u odnosu na stanje pre tretiranja u ovom postrojenju. Pored zahtevanog smanjenja sadržaja sumpornih oksida, dimni gas je zasićen vlagom, sadrži određenu količinu kapljica vode, (zavisno od efikasnosti eliminatora kapi), ima nižu temperaturu, kao i smanjenu količinu čestica letećeg pepela (računa se da je to minimalno 50%), kao i nešto povećan sadržaj ugljendioksida (povećanje je manje od 1%, zavisno od ulazne koncentracije sumpornih oksida). Dimni gas navedenih karakteristika potrebno je na odgovarajući način ispustiti u atmosferu, pri čemu se moraju imati u vidu sledeći uslovi: - Zakonskom regulativom definisane imisije zagađujućih materija u bliskom polju oko dimnjaka, što znači da treba obezbediti odgovarajuće početne uslove za disperziju dimnih gasova, - Uslove za bezbedno ispuštanje dimnih gasova u smislu održanja integriteta samog dimnjaka. Izgradnja novog bloka podrazumeva i izgradnju novog dimnjaka, za šta su na raspolaganju sledeće varijante: - Izgradnja tzv.,,vlažnog dimnjaka koji je namenjen radu sa vlažnim dimnim gasom, u uslovima kakvi su na izlasku iz apsorbera. Moguće su dve varijante izvedbe vlažnog dimnjaka: prva varijanta podrazumeva izgradnju samostojećeg dimnjaka koji se tretira kao poseban objekat, dok druga varijanta znači postavljanje vlažnog dimnjaka na vrhu apsorbera. - Izgradnja samostojećeg dimnjaka za emisiju dogrejanog dimnog gasa, do temperature minimalno iznad tačke rose (ž80 C). Ovaj tip dimnjaka zahteva odgovarajuću zaštitu Strana 182 od 285

183 MAŠINSKI sa unutrašnje strane ili izgradnju celog dimnjaka od specijalnih materijala. Za potrebe ovog projekta izabrano je rešenje bez dogrevanja dimnog gasa, tj. izgradnja odgovarajućeg vlažnog samostojećeg betonskog dimnjaka sa specijalnom unutrašnjom oblogom. Pošto tokom strujanja gasa kroz dimnjak dolazi do kondenzovanja vlage na unutrašnjoj površini, u dimnjaku se postavljaju posebno projektovani elementi za sakupljanje nastale vlage, koja se drenira i odstranjuje iz dimnjaka. 4. U zavisnosti od mogućnosti daljeg korišćenja dobijenog nusproizvoda, postoje sledeće varijante njegovog daljeg tretmana: - Odlaganje suspenzije gipsa na posebnoj kaseti ili u mešavini sa pepelom i šljakom na zajedničkoj deponiji; - Drugostepeno odvajanje vode iz suspenzije gipsa i dobijanje gipsa sa 10% vlage, pri čemu se tako dobijeni gips može koristiti za različite komercijalne namene; - Odlaganje suvog gipsa na posebnoj deponiji ili formiranje stabilizata sa pepelom, materijala koji se takođe može koristiti kao sirovina u građevinarstvu, u slučaju da se ne ostvari predviđena prodaja već formiranog gipsa. Saglasno odabranoj varijanti, sistem gipsa obuhvata i postrojenje za odvodnjavanje ugušćene suspenzije gipsa do suvog gipsa, sa sadržajem vlage do 10%, koja, kao što je prethodno rečeno, predstavlja komercijalni proizvod pogodan za dalju upotrebu. U slučaju da se predviđa deponovanje suspenzije gipsa ili suvog gipsa potrebno je obezbediti odgovarajući prostor za deponovanje, kao i adekvatno tehničko rešenje deponije koje će biti u skladu sa važećom regulativom EU (obezbeđenje nepropusnosti deponije postavljanjem nepropusne folije, recirkulacija slobodne vode, sprečavanje rasejavanja čestica sa površine deponije). Jasno je da sa aspekta uticaja na životnu sredinu najpovoljnije rešenje predstavlja obezbeđivanje plasmana celokupne količine gipsa, imajući u vidu da je korišćenje sekundarnih sirovina bezuslovno povoljnije od njihovog deponovanja. U oba slučaja tretmana suspenzije gipsa nastaje određena količina otpadnih voda, koje zahtevaju dalji tretman pre ispuštanja u recipijent ili daljeg korišćenja (na primer za potrebe transporta pepela i šljake i/ili suspenzije gipsa). Strana 183 od 285

184 MAŠINSKI 5. PRIKAZ STANJA ŽIVOTNE SREDINE NA LOKACIJI I BLIŽOJ OKOLINI Sadašnje stanje životne sredine na ovoj lokaciji u značajnoj meri predstavlja posledicu uticaja rada industrijskih objekata i to: TE Kostolac A sa dva bloka snage 110 odnosno 210 MW, TE Kostolac B sa dva bloka snage 348,5 MW svaki, površinskih kopova lignita Drmno, Ćirikovac i Klenovnik i deponije pepela i šljake Srednje Kostolačko ostrvo KVALITET VAZDUHA Na osnovu merenja emisije u prethodnom periodu na postojećim blokovima može se zaključiti: Vrednosti emisije sumpornih oksida znatno premašuju GVE domaće i regulative EU i to za oko 10 puta propisanu vrednost iz naše regulative, a za oko 16 puta propisanu vrednost iz regulative EU. Vrednosti emisije čestica su visoke i kreću se oko 666mg/m 3 što je znatno iznad propisane vrednosti domaće i regulative EU. Elektrofilteri ovih blokova sa garancijskim vrednostima emisije čestica od 150mg/m 3 ne zadovoljavaju ni domaće ni EU propise. Vrednosti emisije azotnih oksida i ugljen monoksida nalaze se u okviru propisanih vrednosti. U tabeli prikazana je emisija štetnih materija u toku godine. Tabela Emisija štetnih materija u vazduh na godišnjem nivou (t/god) Blok B1 Blok B2 Ukupno SO ,5 / 38396,54 NO X 2629,6 / 2629,65 CO 159,1 / 159,09 Čestice 4267,5 / 4267,5 CO 2 x , , ,6 Kako se usvaja a je sadržaj ukupnog sumpora u uglju (lignitu) oko 1,3%, izmerena srednja vrednost ukupnog sumpora prilikom periodičnog merenja iznosila je 1,08%, kao i zbog niske kalorične vrednosti lignita (oko 7600kJ) izmerena srednja kalorična vrednosti prilikom periodičnog merenja iznosila je 7799 kj, i velike potrošnje uglja, godišnja emisija sumpordioksida u vazduh je visoka i za TEKO B1 iznosi 38396,54 tone. Na TEKO B2 periodično merenje nije vršeno. Ovi blokovi učestvuju sa 38% u ukupnoj emisiji SO 2 Strana 184 od 285

185 MAŠINSKI termoelektrana EPS-a, a sa 16% u ukupnoj snazi. Količina emitovanog ugljendioksida je 3,6359 miliona tona godišnje. Pripremljeni su planovi za dugoročne akcije radi smanjenja emisije količine štetnih materija. Dat je prioritet ugradnji novog elektrofiltera na 50mg/m 3 GVE (TEKO B1) što je urađeno na bloku B2 u toku revitalizacije bloka 2012 godine. Na blokovima TEKO B ugrađena je oprema za kontinualno merenje štetnih materija SO 2, NO X, SO i čestica. Kvalitet ambijentalnog vazduha (imisija) ukupnih taložnih materija (UTM) prati se na šest mernih mesta, kao i imisija SO 2 na četiri merna mesta. Rastojanje između mernih mesta je maksimalno 20km od termoelektrana. Analizom rezultata za kvalitet vazduha u godini utvrđeno je: da se srednje dnevne vrednosti imisije SO 2 nalaze u granicama GVI (150μg/m 3 ) da se srednje godišnje vrednosti imisije SO 2 nalaze u granicama GVI (50μg/m 3 ) da prosečne mesečne vrednosti imisije UTM ne prelaze GVI osim na jednom mernom mestu u mesecu martu, aprilu i septembru GVI (450mg/m 2 /dan) da svi podaci za prosečnu godišnju vrednost imisije UTM ne prelaze GVI, osim za jedno merno mesto gde prosečne godišnje vrednosti imisije UTM prekoračuju GVI (200mg/m 2 /dan) kioncentracija teških metala ispod GVE na svim mernim mestima koncentracija RM10 prati se od septembra 2012 godine na 4 merna mesta; prekoračenje GVE bilo je na svim mernim mestima (merno mesto Upravna zgrada na deponiji pepela u septembru mesecu 2 prekoračenja iznad GT kao i u oktobru i novembru mesecu i 3 iznad GVE u decembru; na mernom mestu Prim bilo je 1 prekoračenje iznad GT u oktobru mesecu i 6 iznad GVE u decembru mesecu; na mernom mestu Georad bilo je dva prekoračenja iznad GT u oktobru i 1 u novembru; na mernom mestu portirnica PK Ćirikovac bilo je 2 prekoračenja GT u septembru i 1 u oktobru. Avgusta meseca godine TEKO B je počeo sa probnim radom na malovodnom transportu pepela 1:1, kao i odlaganje pepela na novu lokaciju u PK Ćirikovac. Ovim načinom transporta smanjeno je značajno razvejavanje pepela. Detaljna analiza uticaja postojećih blokova TE KO B1 i B2, kao i budućih uticaja ovih blokova sa i bez ODG, a uz rad bloka B3 prikazana je u poglavlju 6. Strana 185 od 285

186 MAŠINSKI 5.2. KVALITET ZEMLJIŠTA Pre puštanja u rad TE Kostolac B, godine, Institut za zemljište Beogad, analizirao je kvalitet zemljišta na četiri lokacije (Ostrovo, Kličevac, Stig i Majlovac), koje se nalaze na pravcima dominantnih vazdušnih strujanja, i na petoj kontrolnoj lokaciji, koja se nalazi izvan ove zone (Požarevac). Rezultati ispitivanja pokazali su da količine teških metala (Pb, Cd, As) uglavnom ne prelazi dozvoljene (podnošljive) vrednosti za biljni svet. Jedino je sadržaj kadmijuma na nekim lokalitetima (Ostrovo, Kličevac, Stig) bio nešto veći od 1 ppm. Ova količina se prema kriterijumima Kicku (1981) ne može tolerisati dok prema kriterijumima Kloke toleriše se koncentracija do 3 ppm. Količina ukupnog olova u ispitanom zemljištu je dosta ujednačena i daleko je ispod dozvoljene vrednosti koja iznosi 100 ppm. Ukupan arsen varira u dosta širokim granicama, koje se kreću u intervalu od 0,083-7,07 ppm. Način poljoprivrednog iskorišćavanja ima uticaja na količinu arsena. Najmanji sadržaj arsena registrovan je na slabo đubrenoj privatnoj oranici u koju se unosi organska materija (stajnjak). No, na zemljištima ovih lokacija utvrđene količine ukupnog arsena su daleko ispod dozvoljenog nivoa koji iznosi 20 ppm. Sadržaj mikroelemenata, bora i cinka, u svim ispitanim profilima je na nivou srednje obezbeđenosti. Na ove elemente treba obratiti pažnju, posebno na lokacijama koje su pod direktnom udaru dominantnih vetrova. Razvejavanjem letećeg pepela moguće je njihovo prekomerno nagomilavanje. U svim ispitanim zemljištima sadržaj pristupačnog bakra je nizak pa u dogledno vreme ne postoji i opasnost od njegove suficijencije. Nekoliko meseci posle puštanja u rad prvog bloka TE Kostolac B, godine, izvršena su ponovna ispitivanja sa nešto izmenjenim programom rada. Zbog mogućnosti nagomilavanja metala na biljkama i u zemljištu analiziran je leteći pepeo i na osnovu konstatovanih elemenata utvrđen je sadržaj metala čija akumulacija treba da se prati. Tokom godine sprovedena su opsežna ispitivanja sadržaja opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi u okviru Elaborata Izrada programa sistematskog praćenja kvaliteta zemljišta u okolini PD TE Kostolac d.o.o. Ispitivano je šire područje Privrednog društva TE-KO Kostolac, koje obuhvata oko 450 km 2 i prostire se u radijusu od oko 12 km od grada Kostolca. Terensko istraživanje zemljišta i vode izvršeno je u dva termina tokom godine: prvo od 12. do 15. marta (vanvegetacioni period) i drugo, na istim lokacijama, od 2. do 8. oktobra (vegetacioni period). U svakom terminu na 70 mernih mesta uzet je 71 uzorak zemljišta, dva uzorka uglja i dva uzorka pepela. Pored toga, uzeto je i 8 uzoraka vode. Merna mesta su raspoređena tako da reprezentuju najvažnije tipove zemljišta. Tačke su unesene na topografskoj karti, tačna mesta uzorkovanja određena su GPS- Strana 186 od 285

187 MAŠINSKI om, što će omogućiti praćenje promena ispitivanih parametara na istim mernim mestima i u narednom periodu. Analiza rezultata se daje njihovim upoređivanjem sa maksimalno dozvoljenim količinama (MDK) u zemljištu, koje su propisane Pravilnikom o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovih ispitivanja (Sl. Glasnik RS23/94), i Uredbom o programu sistematskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa Komentar zasnivan na preliminarnim ispitivanjima, se takođe poklapa sa zaključcima koji su dati u Elaborata Izrada programa sistematskog praćenja kvaliteta zemljišta u okolini PD TE Kostolac d.o.o Na osnovu podataka dobijenih analizom uzoraka kvaliteta zemljišta uglja, pepelai melioracionih kanala u okolini PD TE KO Kostolac d.o.o. daje se sledeći komentar: 1. Preovlađuju duboka, plodna zemljišta, neutralne i alkalne reakcije, dobro snabdevena humusom, azotom i kalijumom, a nešto slabije pristupačnim fosforom. Puferna sposobnost, tj otpornost na promenu reakcije, je dobra, s obzirom na veliki adsorptivni kapacitet zemljišta, koji je zasićen Ca jonima. 2. Prosečne vrednosti ukupnog sadržaja teških metala u zemljištu ispitivanog područja su uobičajene za poljoprivredna zemljišta. 3. Ukupan sadržaj većine teških metala Zn, Hg, Pb, Cd, Cu ni u jednom uzorku ne prelazi MDK. Ukupan sadržaj As i Cr je u dva uzorka iznad MDK, a Ni u oko 40%. Vrednosti su daleko ispod remedijacione, kada su potrebne sanacione mere. 4. Ukupan sadržaj teških metala pokazuje zavisnost od osobina zemljišta. Posebno su u glinovitom aluvijumu na desnoj obali Dunava, više koncentracije Ni, ali nešto povišen sadržaj i dugih elemenata: Cr, Zn, Pb, Fe, Cd. Na drugim tipovima zemljišta, na istom rastojanju od zagađivača koncentracije su manje, što ukazuje na značajan uticaj geohemijskog sastava supstrata. 5. Vrednosti ispitivanih parametara zemljišta po terminima uzorkovanja osciliraju, na šta utiče heterogenost zemljišta, klima i drugi prirodni i antropogeni činioci. 6. Sumirajući rezultate istraživanja zemljišta može se zaključiti da ispitivano područje nije zagađeno većinom teških metala. Kao izraženiji polutant se javlja Ni, čiji je visok sadržaj u velikoj meri uslovljen geohemijskim sastavom matičnog supstrata, a u dva uzorka As i Cr. Područja gde se elementi javljaju oko i iznad MDK predstavljaju ugrožene zone koje treba sistematski kontrolisati u gušćoj mreži mernih mesta. Posebno je to slučaj sa aluvijalnim zemljištem, ritskom crnicom i euglejem formiranim na aluvijalnim nanosima na desnoj obali Strana 187 od 285

188 MAŠINSKI Dunava, koji sadrže visoke koncentracije ukupnog Ni, nešto veće vrednosti Cr, Zn, Pb, Fe, Cd, ali i više pristupačnog Pb, Cd, delom i Cu KVALITET POVRŠINSKIH VODA Prema rezultatima sistematskih ispitivanja od godine (koja su vršena 1 mesečno), o kvalitetu vode Dunava na sektoru TE Drmno može se konstatovati sledeće: Kvalitet vode Dunava uglavnom je nešto lošiji od zahtevanog i kreće se u granicama II-III do III klase rečnih voda. Najčešće se odstupanja registruju u mikrobiološkom pogledu i kod sadržaja suspendovanih materija, što je posledica erozionih procesa u slivu. Povremeno je poremećen kiseonički režim, pa se detektuje smanjen stepen saturacije kiseonikom ili povećana petodnevna biohemijska potrošnja kiseonika. Nešto ređe registruju se minimalno povećane koncentracije fenola i.nitrita. Povoljno je što se u vodi Dunava ne beleže povećane koncentracije deterdženata, mineralnih ulja, cijanida, pesticida, policikličnih aromatičnih ugljovodonika, polihlorovanih bifenila, koji predstavljaju opasne materije, među kojima ima i toksičnih, teratogenih i kancerogenih. Od ispitivanih teških i toksičnih metala (Pb, Cd, Cu, Zn, As, Ni, Cr, Hg) u merljivim koncentracijama su samo Zn, Cu i As, ali su one i nekoliko desetina puta niže od MDK za II klasu rečnih voda. Voda reke Mlave, kontroliše se jednom mesečno na profilu Petrovac, prema istim parametrima kao i Dunav, a trebalo bi da odgovara u II-a klasi boniteta, prema napred navedenoj Uredbi. Rezultati ovih ispitivanja nisu merodavni za posmatrani sektor jer se profil Petrovac nalazi oko 50 km uzvodno, a nakon kontrolnog profila Mlava protiče kroz nekoliko sela i u nju se ulivaju brojne manje pritoke. Imajući u vidu da naselja kroz koje Mlava protiče nemaju kanalizaciju i uređaje za tretman otpadnih voda, u nju se sliva značajna količina organskih materija i nutrijenata što dovodi do smanjenja količine rastvorenog kiseonika i povećane biohemijske i hemijske potrošnje kiseonika i intenzivnog mikrobiološkog zagađenja. Na sektoru TE Drmno Mlava teče regulisanim koritom i prihvata rashladne vode sa blokova TE. Imajući u vidu proticaj Mlave i količinu tople vode koja se u nju ispušta, svakako da je prisutna značajna termalna degradacija koja remeti kiseonički režim, rastvorljivost soli, proces samoprečišćavanja i reproduktivne cikluse hidrobionata u recipijentu. Kontrola kvaliteta voda obuhvata: otpadne vode u termoelektranama, vode reke vodoprijemnika recipijenta i drenažne vode sa površinskih kopova. Strana 188 od 285

189 MAŠINSKI Periodična kontrola voda vrši se interno (Zapisnik o uzorkovanju otpadnih voda PD TE-KO i krajnjeg recipijenta) i eksterno, od strane ovlašćenih institucija, jedanput mesečno, u skladu sa Pravilnikom o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda. Kontrola podzemnih voda (pijezometri) vrši se četiri puta godišnje. Oskultacija (osmatranje) deponije pepela obuhvata praćenje nivoa vode u pijezometrima i praćenje rada drenažnih bunara, a vrši se od strane ovlašćene institucije. U tabeli dat je kvalitet drenažne vode sa deponije pepela i šljake unutrašnje odlagalište PK Ćirikovac a u tabeli kvalitet voda Dunava uzvodno od TEKO B. Tabela Drenažna voda sa deponije pepela Koncentracija mg/m 3 MDK mg/m 3 Amonijak (kao N) 0,63 0,1 Mineralna ulja <0,05 0,01 Deterdženti <0,03 0,1 Fenoli <0,001 0,001 Sulfati 1607, Ost.isparenja filtrirane vode 2472, Suspendovane materije Hrom ukupni <0,05 0,1 Kalcijum 589, Tabela Dunav uzvodno od TEKO B Koncentracija mg/m 3 MDK mg/m 3 HPK 16,55 12 Amonijak (kao N) 0,35 0,1 Mineralna ulja <0,05 0,01 Deterdženti <0,03 0,1 Fenoli <0,001 0,001 Fosfati <0,02 0,15 BPK5 3,14 4 Gvožđe 0,05 0,3 Suspendovane materije 15,86 30 Strana 189 od 285

190 MAŠINSKI 5.4. KVALITET PODZEMNIH VODA Za potrebe prikaza kvaliteta podzemnih voda analizirani su i prikazani postojeći podaci o kvalitetu podzemnih voda koje se prate sistematskim analiziranjem kvaliteta vode u osmatračkim bunarima (pijezometrima) koji su postavljeni: - u neposrednoj blizini deponije pepela (pijezometri EP-1, EP-2, PSK-30 i PSK-31), - na staroj deponiji (C1, V1 kod kasete C, NK4, NK6 kod kasete A) - u neposrednoj blizini deponije uglja (D4 i D5) - iz drenažnih baraža sa površinskog kopa Drmno Kvalitet podzemne vode u okolini deponije pepela; Za potrebe Studije o proceni uticaja na životnu sredinu rađene za potrebe deponije za odlaganje pepela (Gradski zavod za zaštitu zdravlja, godina) analizirani su podaci o kvalitetu podzemnih voda u okolini deponije. Kvalitet ovih voda karakteriše se povećanom mineralizacijom (povećan sadržaj sulfata, kalcijuma, tvrdoće vode), povećanim sadržajem čvrstih supstanci, što se moglo i očekivati s obzirom na kvalitet otpadne vode sa deponije (drenažne i prelivne). Koncentracija ovih supstanci veća je u prijezometrima EP-1, EP-2 i C1, V1, NK-4 i NK-6, nego u pijezometrima PSK-30 i PSK-31, što je logično s obzirom na pravac strujanja podzemnih voda. Naime, i ako ne postoje detaljne informacije o pravcu strujanja podzemnih voda, činjenica je da ove vode struje prema Dunavu sa blagim pravcem prema severoistoku. Koncentracija arsena nalazi se ispod MDK za vodu za piće odnosno 10 g/m 3. Kvalitet podzemnih voda na prostoru same termoelektrane odnosno deponije uglja; Projektnim rešenjem bilo je predviđeno da se zauljene vode iz termoelektrane bacaju na deponiju uglja i potom zajedno sa ugljem sagorevaju. U cilju praćenja uticaja ovakvog načina rada postavljeni su pijezometri u neposrednoj blizini deponije uglja. Analiziranje sadržaja mineralnog ulja, u ovim vodama, pokazalo je da dolazi do enormnog zagađenja ovih voda i prestalo se sa izbacivanjem zauljenih voda na deponiju. Od tada dolazi do pada koncentracije mineralnih ulja u ovim pijezometrima. Međutim, pojedina merenja pokazuju znatno povećanje koncentracije mineralnih ulja u pijezometru D4, što ukazuje na mogućnost da je ipak došlo do nekakvog nekontrolisanog prosipanja zauljenih voda (ulja) na deponiju uglja. Inače, sadržaj mineralnih ulja u svim pijezometrima je vrlo često iznad MDK, što je posledica neadekvatnog tretiranja otpadnih zauljenih voda odnosno ne postojanja postrojenja za prečišćavanje ovih voda. Predviđena je izgradnja ovog postrojenja (sredstva obezbeđena iz donacije EAR-a), a projektno-tehnička dokumentacija trenutno je u fazi pripreme. Kvalitet podzemnih voda na prostoru površinskog kopa Drmno; Na osnovu izvršenih analiza uzoraka vode uzetih iz drenažnih baraža sa površinskog kopa Drmno bunara tokom i godine, dobijeni su sledeći rezultati: Strana 190 od 285

191 MAŠINSKI Radi se o podzemnoj vodi blago alkalnog karaktera (prosečna ph vrednost 7,72), umereno mineralizovanoj (suvi ostatak oko 400 mg/l) i tvrdoće koja je skoro karbonatnog tipa (oko 18 dh). Sadržaj sulfata iznosi do 70 mg/l, prosečno oko 40 mg/l. Sadržaj kalcijuma iznosi do 110 mg/l, prosečno oko 80 mg/l. Sadržaj magnezijuma iznosi do 50 mg/l, prosečno oko 25 mg/l. Sadržaj gvožđa prosečno iznosi oko 0,2 mg/l. Arsen, živa, hrom i kadmijum su u koncentracijama do 1 μg/l. Olovo je sa prosečnom koncentracijom 15 μg/l, sadržaj bakra iznosi prosečno 130 μg/l i cinka 230 μg/l. Upoređivanjem podataka iz godine, sa rezultatima ispitivanja podzemnih voda sa izvorišta TE Drmno iz poslednjih godina, može se zaključiti da do većih promena u kvalitetu podzemnih voda nije došlo. Poslednja merenja pokazuju sledeće: 1. Koncentracija arsena u podzemnim vodama (pijezometrima) je povremeno bila neznatno iznad MDK, 10µg/l, vode za piće i to u okolini deponije pepela srednje kostolačko ostrvo. koncentracija arsena kretala se od 0,005 do 0,015 mg/l. Na deponije pepela i šljake unutrašnje odlagalište PK Ćirikovac koncentracija arsena nije prelazila MDK: 2. Koncentracije kalcijuma i magnezijuma u podzemnim vodama prelazila je MDK vode za piće, 200mg/l odnosno 50 mg/l. Koncentracija kalcijuma kretala se od 161,43 do 349,99 mg/l i mangana od 4,93 do 123,04 mg/l. Na deponije pepela i šljake unutrašnje odlagalište PK Ćirikovac koncentracija kalcijuma nije prelazila MDK, dok je magnezijuma jedna vrednost bila iznad MDK 70,858 mg/l 3. Koncentracije sulfata u podzemnim vodama je promenljiva i bila je iznad MDK vode za piće, 250 mg/l, na svim mernim mestima i kretala se od 407,54 do1055,7 mg/l Na deponije pepela i šljake unutrašnje odlagalište PK Ćirikovac koncentracija sulfata je u jednom uzorku prelazila vrednost iznad MDK 484,93 mg/l 4. Koncentracija mangana varira često je više ili manje iznad MDK i kreće se u opsegu od 0,02 do 0,77 mg/l Na deponije pepela i šljake unutrašnje odlagalište PK Ćirikovac koncentracija mangana kretala se od 0,02 do 2,849 mg/l 5. Koncentracija nitrita i amonijaka u svim ispitivanim vodama koncentracija nitrita je bila manja od 0,005 mg/l dok se koncentracija amonijak kretala od 0,02 do 41. Na deponije pepela i šljake unutrašnje odlagalište PK Ćirikovac koncentracija nitrita nije prelazila MDK, a za amonijak se pretala od 0,09 do 1,045 Strana 191 od 285

192 MAŠINSKI 5.5. JONIZUJUĆE ZRAČENJE Prilikom sagorevanja uglja dolazi do sagorevanja organskih komponenti dok se radionuklidi raspoređuju na pepeo i šljaku usled čega dolazi do povećanja aktivnosti pepela i šljake u odnosu na ugalj. Kontrola radioaktivnosti u životnoj i radnoj sredini se vrši redovno od 1990 godine. U 2012 godini je obavljena kontrola radioaktivnosti u radnoj i životnoj sredini PD TE KO Kostolac d.o.o. od strane Instituta za medicinu radara Srbije dr Dragomir Karajović. Kontrolom su obuhvaćene gamaspektrometrijske analize uzoraka: uglja, elektrofiltarskog pepela, šljaka ispod kracera pepela sa aktivnih i pasivnih kaseta, biljnih kultura sa deponija pepela, zemljišta koje je u i van dometa uticaja deponija kao i biljnih kultura sa ovih zemljišta. Isto tako se vrši i kontrola ukupne alfa i ukupne beta aktivnosti otpadnih voda i apsorbovana doza gama zračenja. Na osnovu dobijenih rezultata utvrđeno je: Rezultati spektrometrije gama emitera uglja, šljake, pepela i zemlje ukazuju na to da su dobijene vrednosti koncentracije prirodnih radionuklida istog reda veličine, kao i termoelektranama u drugim zemljama. Koncentracija prirodnih i priozvedenih radionuklida u biljnim kulturama, zemlji i vodama, ne razlikuju se u odnosu na iste uzorke ali koji se nalaze na drugim teritorijama naše zemlje ili u svetu. S obzirom na to da ne postoje posebni zakonski propisi o koncentraciji prirodnih i proizvedenih radionuklida u uzorcima iz radne i životne sredine termoelektrana, upoređivanje sa literarnim podacima iz sveta, jedna je od mogućnosti dobijanja kompletne slike o uticaju rada termoelektrane na životnu sredinu. Jačina apsorbovane doze gama zračenja u prizemnom sloju atmosfere varira u granicama nivoa osnovnog zračenja. Sve analizirane vode odgovaraju važećem Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće. Genaralni zaključak, na osnovu svih urađenih analiza, u okviru rada na projektu Kontrola radioaktivnosti radne i životne sredine PD TE KO Kostolac d.o.o. ukazuje na to da preduzete mere zaštite funkcionišu u sprečavavanju povećane kontaminacije prirodnih radionukleida. Strana 192 od 285

193 MAŠINSKI Može se reći da nema povećanja radioaktivnosti životne sredine, usled rada PD TE KO Kostolac d.o.o BUKA Pojava buke koja se registruje dalje od glavnog objekta TEKO B nastaje redovnim radom blokova, posebno prilikom kretanja blokova kao i u posebnim situacijama u toku redovnog rada (aktiviranje sigurnosnog ventila). Merenje buke vršeno je u godini na šest merna mesta u skladu sa Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini (Sl.glasnik RS br.36/2009 i Sl.Glasnik RS br.88/2010), Pravilnikom o metodologiji merenja buke, sadržini i obliku izveštaja o merenju buke (Sl.glasnik br.72/2010) i Uredbom o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini. Merenja su vršena u zimskom periodu u toku dana i noći na sledećim mernim mestima. 1. TEKO A rečna policija 2. TEKO A FIO Minel 3. TEKO B Viminacijum 4. TEKO B zatvaračnica na Mlavi 5. PK Drmno Vidikovac 6. PK Drmno put ka Kličevcu Rezultati merenja pokazuju da merodavni nivo buke prelazi dozvoljeni nivo spoljašnje buke za dan i veče na sledećim mernim mestima. TEKO A rečna policija za dan 6 db i za noć 14 db TEKO B Viminacijum za noć 7 db PK Drmno Vidikovac za noć 7 db Analiza izmerenih nivoa buke za godinu: lokalna samouprava (Grad Kostolac) nije izvršila akustičko zoniranje prostora u skladu sa Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini "Službeni glasnik RS", broj 36/09 i 88/10. Zbog nepostojanja jasno ograničenih akustičkih zona ne mogu se precizno odrediti merna mesta, kao ni granične vrednosti na tim mernim mestima. To je razlog da se ne može dati ocena usaglašenosti sa zakonskim zahtevima za PD TEKO Kostolac. Rezultati dobijeni merenjem su upoređivani sa propisanim vrednostima za izmereni merodavni nivo buke za dnevni i noćni period rada blokova termoenergetskih postrojenja. Strana 193 od 285

194 MAŠINSKI 5.7. ZDRAVSTVENO STANJE STANOVNIŠTVA Prikaz zdravstvenog stanja stanovništva preuzet je iz zaključaka redovnog godišnjeg Izveštaja Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja iz Požarevca po nazivom Analiza zdravstvenog stanja stanovništva Braničevskog i Podunavskog okruga u godini [4], objavljenog decembra 2007.godine. Sprovedena analiza zdravstvenog stanja stanovništva Braničevskog i Podunavskog okruga bazirana je na rutinskim podacima demografske i zdravstvene statistike i predstavlja presek zdravstvenog stanja stanovništva u godini. - Prema Popisu iz godine udeo stanovnika sa 65 i više godina u ukupnom broju stanovnika za Braničevski okrug iznosi 21,6% a za Podunavski okrug 16,3%, što pokazuje da populacija koja živi na teritoriji oba okruga pripada staroj populaciji (udeo starih sa 65 i više godina preko 10%). - Na teritoriji oba okruga u godini beleže se niske stope nataliteta (manje od 15,0 / 1000), dok je stopa opšteg mortaliteta visoka (od 12,0 do 15,0 promila). - Stope prirodnog priraštaja u godini na pomenutim teritorijama su veoma niske sa negativnim vrednostima u svim opštinama, gde je zabeleženo čak -13,6 promila u Malom Crniću, -13,0 promila u Kučevu i -10,8 promila u Petrovcu. - Prema broju korisnika zdravstvene zaštite na nivou oba okruga ( lica) i broja registrovanih oboljenja u ambulantno-dispanzerskim službama u godini ( oboljenja), može se zaključiti da u proseku na jednog stanovnika dolaze po 2 oboljenja. - Vodeća oboljenja za ambulantno lečena lica za oba posmatrana okruga su Bolesti sistema za disanje, Bolesti sistema krvotoka i Bolesti mokraćno-polnog sistema. - Prema broju prijavljenih zaraznih bolesti u godini, na teritoriji Braničevskog i Podunavskog okruga, vodeće mesto zauzimaju: varičela, dijareja i gastroenteritis infektivne etiologije i alimentarne intoksikacije, skabijes i angina streptococcica. - Prema podacima prikazanim kao zbir prispelih prijava / odjava hroničnih nezaraznih oboljenja i konstatovanih dijagnoza sa Potvrda o smrti lica koja su bolovala od istih u godini, ubedljivo prvo mesto zauzima šećerna bolest sa ukupno ili 5,67% oboljelih od ukupnog broja stanovnika na teritoriji oba posmatrana okruga ( stanovnika). Rezultati sprovedene analize pokazuju da je stopa prevalence za HNOB na teritoriji Braničevskog i Podunavskog okruga 8,65 lica, što znači da od 100 stanovnika oba okruga njih skoro 9 boluju od neke hronične nezarazne bolesti. Rezultati analize takođe pokazuju da godišnje od 100 stanovnika prosečno jedna osoba oboli od neke HNOB na posmatranoj teritoriji. - U godini bolničko lečenje najviše su koristili lica sa 65 i više godina a osnovni razlog hospitalizacije u bolnicama Braničevskog okruga bile su Bolesti sistema krvotoka, dok u bolnicama Podunavskom okrugu dijagnoza zbog koje je najveći broj ostvarenih hospitalizacija je trudnoća, rađanje i babinje. Strana 194 od 285

195 MAŠINSKI - Apsentizam i invalidnost su problemi sa kojima se suočavaju sve opštine Braničevskog i Podunavskog okruga i koji značajno utiče na rezultate analize zdravstvenog stanja stanovništva oba okruga. - Prosečno trajanje života u Braničevskom okrugu iznosi 73 godine a u Podunavskom okrugu 71 godina. Vodeći uzroci umiranja na teritoriji oba okruga su Bolesti sistema krvotoka i Tumori. Na teritoriji posmatranih okruga muškarci životne dobi od 20 do 49 godina više umiru od žena pomenute životne dobi. U Podunavskom okrugu beleži se visoka stopa mortaliteta odojčadi za godinu. - Kod dece predškolskog i školskog uzrasta na teritoriji oba posmatrana okruga u godini najučestalije su bile bolesti sistema za disanje i to akutna upala grla i krajnika. Zabrinjava činjenica što je određen broj školske dece u oba okruga bio lečen u godini bez jasno postavljene dijagnoze kao i činjenica da je određen broj školske dece u Podunavskom okrugu bio izložen povređivanju. Sistematskim pregledima školske dece i omladine utvrđen je veliki broj dece sa deformitetima stopala, lošim telesnim držanjem, lošom telesnom uhranjenošću i smetnjama sa vidom i motilitetom. - Bolesti sistema za disanje predstavlja vodeću grupu bolesti kod odraslog stanovništva registrovanu u službama opšte medicine i medicine rada domova zdravlja Braničevskog i Podunavskog okruga u godini. Najčešće registrovane dijagnoze u službama opšte medicine oba posmatrana okruga bile su visok krvni pritisak i akutna upala grla i krajnika a u službama medicine rada bile su akutna upala grla i krajnika i druga oboljenja leđa. - U godini najveći problem u službi za zdravstvenu zaštitu žena domova zdravlja Braničevskog i Podunavskog okruga bili su upala grlića materice, druga zapaljenja organa male karlice i poremećaji menstruacije. U oba okruga Tumori ženskih polnih organa zauzimaju visoko treće mesto od pet najčešćih grupa oboljenja po MKB-10 registrovanih u službama za zdravstvenu zaštitu žena. - Najčešće dijagnoze u stomatološkoj zdravstvenoj zaštiti Braničevskog i Podunavskog okruga u godini bile su: zubni karijes kao najveći problem svih dobnih grupa, bolesti pulpe i tkiva oko vrha zuba i druge bolesti zuba i potpornog tkiva. Anomalije zuba i kostiju lica sa smetnjama zagrižaja zauzimaju visoko peto mesto od ukupnog broja lečenih dijagnoza u godini na teritoriji Podunavskog okruga. - Broj nemedicinskih radnika zaposlenih u primarnoj zdravstvenoj zaštiti za godini u Podunavskom okrugu bio je iznad definisanog broja nemedicinskih radnika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, prema Pravilniku o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama, dok je taj broj u Braničevskom okrugu bio je u skladu sa pomenutim pravilnikom. - U Braničevskom okrugu na jednog lekara primarne zdravstvene zaštite dolazi oko 835 stanovnika a u Podunavskom okrugu na jednog lekara dolazi oko 1016 stanovnika. - U toku godine u proseku, svaki stanovnik Braničevskog okruga imao je oko 9 poseta primarnoj zdravstvenoj zaštiti a u Podunavskom okrugu svaki stanovnik je u proseku imao oko 7 poseta primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Procenat lica, od ukupne populacije, koji su imali bar Strana 195 od 285

196 MAŠINSKI jednu posetu primarnoj zdravstvenoj zaštiti u godini za Braničevski okrug iznosi 168,4% a za Podunavski okrug iznosi 170,4%. - Najveća opterećenost zdravstvenih radnika u godini za Braničevski okrug, pre svega lekara bila je u službi medicine rada a ostalih medicinskih radnika u službi opšte medicine a za Podunavski okrug bila je i za lekare i ostale medicinske radnike u službi opšte medicine. - Obezbeđenost stanovništva bolničkim posteljama u Braničevskom i Podunavskom okrugu je identična, u oba okruga sa po 3,5 postelja na 1000 stanovnika, što je u skladu sa postavljenim standardima od 2,80 do 3,40 postelja na 1000 stanovnika, prema Uredbi o Planu mreže zdravstvenih ustanova. - Udeo nemedicinskih radnika od ukupnog broja zaposlenih, u opštim bolnicama Braničevskog i Podunavskog okruga je iznad definisanog broja nemedicinskih radnika u sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti, prema Pravilniku o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama. - U godini u Braničevskom okrugu bolnički je lečeno oko 106 lica na 1000 stanovnika a u Podunavskom okrugu oko 89 lica na 1000 stanovnika. Prosečna dužina lečenja bila je u skladu sa postavljenim standardima, odnosno ispod 10 dana dok je zauzetost postelja bila niža u svim bolnicama posmatranih okruga. - Pri otpustu kod većine lica zdravstveno stanje je bilo poboljšano a najveći broj njih je zadovoljan pruženim uslugama u toku bolničkog lečenja. Najveći ukupni letalitet bolnice u godini bio je u opštoj bolnici Smederevska Palanka, a najveća stopa letaliteta u svim bolnicama posmatranih okruga bila je od cerebrovaskularnog insulta. - Zavod za javno zdravlje Požarevac preko svojih, Statutom organizovanih osnovnih organizacionih jedinica, odnosno Centara, sprovodi sve mere i aktivnosti na očuvanju, zaštiti i unapređenju zdravlja stanovništva, smanjenju rizika za obolevanje kao i smanjenje trajanja bolesti i posledica od istih, na teritoriji Braničevskog i Podunavskog okruga tokom cele godine. Strana 196 od 285

197 MAŠINSKI 6. OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIH UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU 6.1. PRIMENJENA METODOLOGIJA ZA OCENU UTICAJA S obzirom na to da jedinstvena metodologija za procenu uticaja projekta na životnu sredinu ne postoji, već da se ona slobodno modifikuje u zavisnosti od vrste i složenosti konkretnog projekta, uzeto je u obzir da postrojenje predstavlja projekat značajnog industrijskog kapaciteta. Obzirom na značaj i veličinu samog projekta, činjenicu da se isti realizuje na već postojećoj i namenski formiranoj industrijskoj lokaciji kao i prirodu i vrstu ostvarenih uticaja na životnu sredinu, primenjenom metodologijom identifikovani su i analizirani samo uticaji karakteristični za projektovanu tehnologiju. Ocena značajnosti uticaja predmetnog projekta na životnu sredinu izvršena je u dva koraka: (1) Izvršena je preliminarna identifikacija mogućih uticaja na životnu sredinu primenom tzv. modifikovane Leopoldove matrice. (2) Svaki identifikovani uticaj na životnu sredinu je zatim opisan i procenjen sa aspekta karaktera uticaja i osetljivosti životne sredine. Identifikovani uticaji na životnu sredinu svrstavani su u nekoliko osnovnih tipova uticaja koji tako definisani određuju karakter uticaja. Karakteri uticaja preuzeti su iz Pravilnika o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i sadržini zahteva za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. Glasnik RS, br. 69/2005). Tipovi karaktera uticaja prikazani su u Tabeli 6.1-1: Tabela Tipovi karaktera uticaja 1. Direktan Indirektan Karakter uticaja 2. Niske verovatnoće Srednje verovatnoće Visoke verovatnoće 3. Neposredan (Primaran) 4. Stalan Povremen Posredan (Sekundaran) Kumulativan Sinergetski 5. Kratkoročan Srednjoročan Dugoročan 6. Pozitivan Negativan 7. Lokalni Regionalni Prekogranični Detaljniji opis karaktera uticaja dat je u Tabeli Strana 197 od 285

198 MAŠINSKI Tabela Opis uticaja koji definišu njegov ukupni karakter Karakter uticaja Neposredan Posredan Kumulativan Sinergetski Opis uticaja Uticaj uzrokovan konkretnom aktivnošću, koji se javlja u isto vreme i na istom mestu kada i konkretna aktivnost (primarni uticaj) Uticaj uzrokovan konkretnom aktivnošću, koji se javlja kasnije tokom vremena i na mestu različitom od mesta odvijanja konkretne aktivnosti (sekundarni uticaj) Uticaj jedne aktivnosti koji u kombinaciji sa istim uticajem druge aktivnosti dovodi do njihovog zbirnog uvećavanja (usled npr. postojanja izvora zagađenja u neposrednoj blizini što dovodi do zbirnog efekta) Uticaj koji zajedno sa nekim drugim uticajem proizvodi, treći, potpuno novi efekat Potencijalan Kratkoročan Dugoročan Povremen Stalan Uticaj koji trenutno ne postoji ali za čiju se mogućnost javljanja može utvrditi određena verovatnoća Uticaj uzrokovan konkretnom aktivnošću koji traje u kratkom vremenskom periodu nakon završetka te aktivnosti Uticaj uzrokovan konkretnom aktivnošću koji traje u dugom vremenskom periodu nakon završetka te aktivnosti Uticaj uzrokovan konkretnom aktivnošću koji ima ograničeno trajanje u vremenu, nakon završetka aktivnosti prestaje a predmet uticaja se vraća u prvobitno stanje Uticaj uzrokovan konkretnom aktivnošću koji traje i nakon završetka te aktivnosti a predmet uticaja se više ne vraća u prvobitno stanje OSETLJIVOST RECEPTORA (medija životne sredine kao što su lokalna izdan podzemnih voda, površinski tokovi, zemljište, vazduh) ocenjena je kvalitativno kao (1) visoka, (2) srednja ili (3) niska u odnosu na prirodne karakteristike tih medija (receptora). Strana 198 od 285

199 MAŠINSKI 6.2. PRELIMINARNA IDENTIFIKACIJA MOGUĆIH UTICAJA Preliminarna identifikacija uticaja urađena je za projekat postrojenje TE KO B3, analizirajući tehnološki postupak, predviđen projektnom dokumentacijom (tabele i 6.2-2). Identifikacija i analiza potencijalnih uticaja na životnu sredinu vršena je uz pretpostavku da se primenjuju zaštitne mere predviđene projektnom dokumentacijom, tokom redovnog rada projekta. Tabela Leopoldova matrica za preliminarnu identifikaciju uticaja rada projektovanog postrojenja na životnu sredinu Kvalitet i Kvalitet i Prirodna Potrošnja Biljni i Nastanak Zauzimanje Kvalitet režim režim Kvalitet i Nastanak prirodnih životinjski otpadnih zemljišta vazduha podzemnih površinskih zemljišta kulturna otpada resursa svet voda voda voda dobra RAD OBJEKTA TOKOM PROIZVODNOG PROCESA Transport i doprema energenata i sirovina Buka i vibracije Mirisi Manipulacija na otvorenom skladištu uglja i zatvoreniom skladištu krečnjaka Vlažno mlevenje krečnjaka Snabdevanje sistema tehnološkom vodom

200 MAŠINSKI Zauzimanje zemljišta Potrošnja prirodnih resursa Kvalitet vazduha Kvalitet i režim podzemnih voda Kvalitet i režim površinskih voda Kvalitet zemljišta Biljni i životinjski svet Prirodna i kulturna dobra Nastanak otpada Nastanak otpadnih voda Buka i vibracije Mirisi Rad apsorbera i drugih uredjaja za prečišćavanje dimnih gasova Prikupljanje i transport pepla i šljake Transport i odlaganje pepela i šljake na deponiji Transport i odlaganje ODG gipsa na deponiji Prikupljanje i tretman otpadnih voda Prikupljanje i odlaganje otpadnog mulja iz x x x x x x x x x x x x x

201 MAŠINSKI postrojenja za tretman otpadnih voda Zauzimanje zemljišta Potrošnja prirodnih resursa Kvalitet vazduha Kvalitet i režim podzemnih voda Kvalitet i režim površinskih voda Kvalitet zemljišta Biljni i životinjski svet Prirodna i kulturna dobra Nastanak otpada Nastanak otpadnih voda Buka i vibracije Mirisi U nastavku je prikazana i preliminarna identifikacija uticaja na životnu sredinu koji mogu nastati u fazi izgradnje samih objekata potrojenja. Tabela Leopoldova matrica za preliminarnu identifikaciju uticaja na u fazi izgradnje objekata postrojenja na životnu sredinu Fizičko postojanje objekta Zauzimanje zemljišta Potrošnja prirodnih resursa Kvalitet vazduha Kvalitet i režim podzemnih voda Kvalitet i režim površinskih voda Kvalitet zemljišta IZGRADNJA POSTROJENJA Biljni i životinjski svet Prirodna i kulturna dobra Nastanak otpada Nastanak otpadnih voda Buka i vibracije Mirisi Raščišćavanje postojećeg zemljišta, vegetacije, iskop temelja Građevinski radovi

202 MAŠINSKI Transport materijala (personala) za gradnju i pogon Zauzimanje zemljišta Potrošnja prirodnih resursa Kvalitet vazduha Kvalitet i režim podzemnih voda Kvalitet i režim površinskih voda Kvalitet zemljišta Biljni i životinjski svet Prirodna i kulturna dobra Nastanak otpada Nastanak otpadnih voda Buka i vibracije - Uticaj aktivnosti na životnu sredinu (svaki uticaj - stvaran ili potencijalan, pozitivan ili negativan) Mirisi

203 MAŠINSKI 6.3. UTICAJ NA KVALITET VAZDUHA U cilju analize uticaja izgradnje i rada novog termokapaciteta bloka B3 (350 MW) na lokaciji TE Kostolac B" izrađeni su modeli rasprostiranja kroz vazduh sumpor dioksida, azot dioksida i suspendovanih čestica (PM10). Procedura modeliranja emisija obuhvatala je sledeće postupke: 1. Definisanje domena modela i lokacije receptora; 2. Izradu inventara emisija svih posmatranih emitera; 3. Karakterizaciju vrste izvora; 4. Procesuiranje potrebnih meteoroloških podatka; 5. Procesuiranje podatka o terenu; 6. Modelovanje i analizu rezultata. Disperzioni modeli Da bi se stvorila mogućnost preduzimanja adekvatnih preventivnih, prostorno-planerskih i ekoloških mera za zaštitu vazduha od prekomernog zagađeanja treba obezbediti sistem za praćenje kvaliteta vazduha, sa ciljem da se dobije precizna slika zagađenosti vazduha na teritoriji posmatranog područja. U slučajevima kada se ne raspolaže podacima merenja kvaliteta vazduha sa terena (u fazi projektovanja novih industrijskih objekata), pristupa se matematičkom modeliranju, to jest simulaciji procesa u atmosferi uz pomoć matematičkih modela. Kvantitativno određivanje atmosferskih efekata vrši se modeliranjem atmosferske disperzije, disperzionim modelima. Disperzioni model predstavlja matematički izraz delovanja atmosferskih procesa na zagađujuće materije u atmosferi. Sadrži efekte advekcije i disperzije (slabljenje zagađenja pod uticajem vetra i rasejavanje pod uticajem turbulencije). Model takođe obuhvata i podizanje dimne perjanice, skretanje vetra i hemijske i fizičke transformacije aerozagađenja. Pomoću njih se dobijaju neophodne informacije o zadržavanju i rasprostiranju zagađujućih materija, na osnovu kojih se daju upozorenja samim zagađivačima u cilju održanja njihovih koncentracija u dozvoljenim granicama. Rezultat modeliranja je procena koncentracija zagađujućih materija u različitim vremenskim periodima. Modelima se ostvaruje težnja ka ublažavanju negativnih posledica čovekovih aktivnosti, pre svega, u urbanim sredinama. U istraživanju životne sredine primenjuju se različiti modeli u zavisnosti od potrebe samog istraživanja. U suštini, uloga modela se može izraziti kao instrumentalna jer je model instrument pomoću koga se istražuje sredina i saznanja zato što se rezultatima modela saznaju Strana 203 od 285

204 MAŠINSKI karakteristike same sredine. Kada se govori o svojstvima modela životne sredine mora se ukazati na sledeće, jedno od osnovnih svojstava modela je njegova sličnost sa konkretnom životnom sredinom što omogućava istraživanje te sredine. Osnovna prednost korišćenja modela je mogućnost dobijanja brojnih pokazatelja koji omogućavaju razumevanje složenih problema u određenoj oblasti. Korišćenjem modela, u slučajevima koji to dozvoljavaju, eliminišu se suvišni troškovi za razvoj ili modifikaciju, naravno pod uslovom da raspoloživi modeli obezbede zadovoljavajući rezultat. S toga osnovni problem kod korišćenja matematičkih modela je vrsta, količina i tačnost podataka koji su potrebni da bi se izvršila neka simulacija. Problem zagađenja vazduha se najčešće odnosi na povećane koncentracije zagađujućih materija na ograničenom geografskom prostoru. U prevazilaženju ovog problema vrše se dve vrste aktivnosti: prvo, preduzimaju se aktivnosti na prognoziranju koncentracija zagđujućih materija, i drugo, sprovode se mere zaštite uz definisanje standarda kao prihvatljivog nivoa zagađenosti. Ovde modeli mogu odigrati veoma značajnu ulogu jer se oni upotrebljavaju za predviđanje koncentracije zagađenosti u zavisnosti od načina emitovanja zagađenja i vremenskih uslova. Uz pomoć modela mogu se pružiti neophodne informacije o zadržavanju i rasprostiranju polutanata i dati upozorenja zagađivačima u cilju održavanja emisije u okviru prihvatljivih (dozvoljenih) granica. Izradu modela kvaliteta vazduha otežava kompleksnost koja se ogleda u složenosti uslova koji vladaju u atmosferi, emisiji različitih polutanata, složenosti lokacija izvora zagađenja i hemijskim procesima koji se dešavaju u atmosferi. Na stepen zagađenosti vazduha utiče veći broj faktora koji se mogu podeliti na promenljive i stalne faktore, odnosno na faktore na koje se može uticati i na one na koje čovek na području urbane sredine ne može delovati. Da bi se stvorila mogućnost preduzimanja preventivnih i adekvatnih prostorno-planerskih i ekoloških mera za zaštitu vazduha od zagađivanja moraju se uzimati u obzir svi faktori sa podjednakom važnošću. Pri ispitivanju rasprostiranja zagađujućih materija model se zasniva na pretpostavci o haotičnom kretanju na jednoj osnovnoj vazdušnoj struji koja čitavom procesu služi kao transporter. Model je zasnovan na jednačnama procesa difuzije i njime se dobijaju vrednosti koncentracije u pojedinim tačkama prostora i mora biti prilagođen podacima kojima se raspolaže i na osnovu kojih se procesi difuzije mogu predstaviti kvantitativno. Da bi se dobili što realniji rezultati mora se potpuno sagledati kompleksnost procesa difuzije. Zagađujuće materije nakon emisije odlaze u atmosferu, sloj vazduha neposredno uz emiter, i zatim bivaju uključene u razne procese koji vladaju u sloju vazduha u kome se nalaze gde dolazi do njihovih transformacija. Tako, zagađujuće materije nakon emisije: difundiraju u širi sloj vazduha, što dovodi do proširenja sloja u kome su prisutni, uz Strana 204 od 285

205 MAŠINSKI istovremeno razblaživanje njihovih koncentracija; pod uticajem gravitacionih sila i vertikalnih vazdušnih strujanja podležu suvoj depoziciji na tlo; pod uticajem padavina, gravitacionih sila i vertikalnih strujanja vazduha podležu mokroj depoziciji na tlo; u zavisnosti od vazdušnih strujanja disperguju se po vertikali ili horizontali na manje ili veće udaljenosti, što takože dovodi do smanjivanja njihovih koncentracija; podležu sorpciji na česticama i podležu hemijskim reakcijama i transformacijama u atmosferi. Usled prisustva različtih gasova, čestica i para u atmosferi, bilo da su prirodno ili antropogeno emitovani, dolazi do vrlo složenih hemijskih procesa i reakcija između polutanta i sredine. Pored karakteristika polutanata na ove procese utiču meteorološki faktori, intenzitet sunčeve radijacije i dr. Hemijske transformacije i procesi spiranja polutanata padavinama su najvažniji procesi eliminacije polutanata iz atmosfere. Modeli su pouzdaniji za procenu prosečnih koncentracija dužih vremenskih perioda nego kraćih, za određenu lokaciju. Oni su prihvatljivo pouzdani u proceni vrednosti najveće koncentracije koja se javlja negde u neko vreme u okviru posmatranog područja. Uobičajena tačnost rezultata dobijenih modelovanjem se kreće u granicama od 10 do 40 procenata u proceni maksimalne koncentracije. Za modelovanje su generalno potrebne tri vrste informacija: o izvoru emisija, o meteorologiji područja i o receptorima. Bez obzira na vrstu modela, moraju se formulisati sledeći elementi: izvori emisija i karakteristike tih izvora, karakteristike zgrada koje mogu ometati kretanje perjanice kroz vazduh (building downwash), karakteristike terena i receptora, meteorološke karakteristike posmatranog područja. U tabeli prikazani su prioritetni faktori transmisije zagađivača vazduha u različitim razmerama. Strana 205 od 285

206 MAŠINSKI Tabela Prioritetni faktori transmisije zagađivača vazduha u različitim razmerama Prioritetni LOKALNI UTICAJ REGIONALNI UTICAJ Pojedinačini izvor Urbano područje faktori ( km) (0-5 km) (5-10 km) 1 Pravac vetra Pravac vetra Pravac vetra 2 Efektivna visina izvora Brzina vetra Visina sloja mešanja 3 Brzina vetra Suvo taloženje Vlažno teloženje (brzina vetra, podloga) (padavine) 4 Disperzija Visina sloja mešanja Suvo taloženje (brzina vetra podloga) Transformacije Transformacije 5 Visina sloja mešanja (vlažnost, temperatura, (vlažnost, temperatura, 6 Suvo taloženje Vlažno teloženje Brzina vetra (brzina vetra, podloga) (padavine) 7 Vlažno teloženje Disperzija Efektivna visina izvora (padavine) Transformacije 8 Efektivna visina izvora Disperzija (vlažnost, temperatura, Gausovi modeli U metodološkim istraživanjima i praksi najčešće se mogu sresti Gausovi difuzioni modeli. Pre svega treba reći da je ovaj Gausov model prilično empirijski. Gausovi modeli difuzije su modeli koji se najčešće primenjuju u praksi, glavni razlozi koji idu u prilog primeni ovih modela su, pre svega, jednostavnost primene kao i relativno dobro slaganje sa fizičkim eksperimentima, Gausovi modeli polaze od pretpostavke da raspodela koncentracije pasivne supstance u perjanici ima određeni matematički oblik, tako da sadrže Gausovu jednačinu difuzije koja, ustvari, predstavlja rešenje Fikove difuzione jednačine sa konstantnim koeficijentima. U osnovi Gausovog modela dimne perjanice leži jednačina: z H 2 z H 2 2 Q y C x, y, z exp exp exp u y z 2 y 2 z 2 z g C x, y, z -imisiona vrednost u tački (x,y,z) 3 m g Q - maseni protok zagađujuće materije s Strana 206 od 285

207 MAŠINSKI m U - brzina vetra s y, z - devijacije perjanice m H - efektivna visina dimnjaka m x udaljenost od izvora u pravcu duvanja vetra m y horizontalna udaljenost od centra perjanice m z udaljenost iznad tla m Radi lakšeg shvatanja principa na kojima funkcionišu Gausovi modeli, odnosno koordinatni sistem koji se upotrebljava u njima, na slici dat je šematski prikaz. U ovim modelima kao koordinatni početak podrazumeva se sam ispust tj. emiter, dok se računanje koncentracije i širenje dimne perjanice posmatra u x, y i z pravcu. Slika Izgled koordinatnog sistema Gausove raspodele u horizontalnom i vertikalnom pravcu. Difuzija i turbulencija Gasovite materije dospele u atmosferu šire se putem difuzije i turbulentnog mešanja. Pošto se radi o haotičnom kretanju, za opis procesa se koriste zakoni hidrodinamike i statistike. Postoji čitav niz različtih metoda kojima se opisuju i proračunavaju procesi difuzije i parametri koji iskazuju kvalitativnu stranu procesa difuzije. Postoje dva osnovna oblika turbulentnih kretanja a to su: termalna turbulencija koja nastaje usled različitih lokalnih zagrevanja pojedinih delova vazduha, i mehanička turbulencija koju uzrokuje kretanje vazduha preko neravnog terena i prepreka. Atmosferska difuzija dovodi do difuzije emitovanih polutanata po horizontali i po vertikali. Brzina difuzije emitovanih polutanata zavisi od raznih faktora, od kojih su najvažniji: brzina kretanja vetra, Strana 207 od 285

208 MAŠINSKI intenzitet sunčeve radijacije, efektivne visine dimnjaka, jačine izvora polutanata, brzine mešanja i hlađenja emitovanih gasova i ostalih meteoroloških faktora koji dovode do turbulencije gasova. Meteorološki uslovi i njihov uticaj na rasprostiranje polutanata Meteorološki faktori bitno utiču na prostornu raspodelu zagađujućih materija koje se emituju iz njihovog izvora. Meteorološki elementi koji moraju biti uključeni u model, a ujedno od kojih najviše zavisi širenje polutanata, su: pravac i brzina vetra, temperatura atmosfere, stanje oblačnosti, stabilnost atmosfere, inverzioni sloj i količina sunčevog zračenja. Sa sigurnošću se može reći da nema meteorološkog elementa koji ne utiče na zagađenost vazduha u manjoj ili većoj meri. Vetar Od najveće važnosti u širenju oblaka zagađujućih materija ima pravac transporta vazdušnih masa koji je uslovljen pravcem i brzinom duvanja vetra. Karakteristike vetra zavise od lokaliteta, topografskih i opštih klimatskih uslova atmosfere. Brzina vetra po pravilu raste sa visinom, a pravac je na visini iznad 50 metara često drugačiji nego pri tlu na visini od 10 metara, pa se zbog toga vetar mora proučavati mnogo kompleksnije, i potrebno je uzimati u obzir sve karakteristike koje utiču na njegovu brzinu. Poseban značaj na prostorni raspored aerozagađenja ima učestanost tišine jer u situaciji bez vetra štetne materije se šire isključivo difuzijom. U tom slučaju širenje materija je sporije i može se pogoršati time što je atmosfera u takvim situacijama stratifikovana, tako da je vrlo slab transport u gornje slojeve koji bi efluente odnosio vertikalno u vis. Uticaj temperature vazduha na distribuciju zagađujućih materija Temperaturni uslovi u atmosferi značajno utiču na disperziju emitovanih zagađujućih materija. Ponašanje zagađujućih materija nakon emisije iz emitera zavisi, između ostalog, od stepena vertikalnog mešanja, odnosno od promene temperature sa visinom. U slojevima temperature do 10km temperatura opada sa visinom. Pored pada temperature, sa visinom opada i pritisak i gustina vazduha. Sloj vazduha u kome se nalaze zagađujuće materije uzdiže se u vis i usled pada pritiska dolazi do njegove ekspanzije i zagađujućih materija koje se malaze u njemu. U zavisnosti od promene temperaturnog gradijenta sa visinom moguće je ustanoviti nekoliko različitih slučajeva ponašanja dimne perjanice, Slika Strana 208 od 285

209 MAŠINSKI Кривудава перјаница (Looping) Перјаница која се шири изнад осе перјанице (Lofting) Перјаница у облику конуса (Coning) Перјаница која се шири испод осе перјанице (Fumigation) Лепезаста перјаница (Fanning) Укљештена перјаница (Trapping) Slika Tipovi dimnih perjanica Uticaj topografije na rasprostiranje zagađujućih materija Topografski uslovi predstavljaju jedan od bitnih činilaca koji modifikuju lokalnu klimu, imaju uticaj na neke meteorološke elemente a time i na prostornu raspodelu zagađujućih materija. Strujanje vazduha u atmosferi određeno je procesima velikih razmera, dok na malim visinama do izražaja dolaze lokalni uticaji. Površinsko trenje uzrokuje da vetar na manjim visinama ima manju brzinu nego na većim visinama pa se zagađujuće materije slabije transportuju. Promena brzine vetra sa visinom zavisi od hrapavosti podloge i stabilnosti atmosfere. Veza između vetra pri tlu i na visini omogućava formiranje modela pomoću koga se može dobiti trodimenzionalno polje strujanja u bilo kojoj odabranoj tački. Biljni pokrivač u velikoj meri utiče na vazdušna strujanja i koncentraciju zagađujućih materija pri tlu. Kretanje vazduha u urbanim sredinama se može kontrolisati selekcijom i pravilnom postavkom biljnog pokrivača. Vegetacija pravi disperznu prepreku na pravcu vazdušnog strujanja i može ubrzati ili usporiti opstrujavanje oko objekata. Uloga vegetacije u vazdušnim strujanjima zavisi od njene forme, gustine, visine i ostalih karakteristika koje utiču na brzinu, pravac i kvalitet vazdušnih strujanja. Uticaj objekata na rasprostiranje zagađujućih materija Objekti aerodinamički utiču na kretanje slojeva vazduha a time i na disperziju zagađujućih materija. Nejednake visine objekata dovode do mehaničke turbulencije i do specifične disperzije zagađujućih materija. Ukoliko neki objekat razdvaja tj. cepa vazdušnu struju sa zagađujućim materijama kao posledica može nastati povećana koncentracija zagađujućih materija pri podnožju objekta. Kao posledica vrtloženja vazduha pri odbijanju vetra od objekta javljaju se dinamički vrtlozi (vihori). U zavisnosti od oblika i položaja objekta kao i od brzine vetra vrtlozi mogu biti različiti po Strana 209 od 285

210 MAŠINSKI dimenzijama, intenzitetu i po strukturi. Od velikog značaja su vrtlozi sa horizontalnom osovinom koji se obrazuju pri bočnom udaru vetra na pojedine objekte. Uticaj dimnjaka na rasprostiranje zagađujućih materija Od ukupnog broja izvora emisije iz industrijskih objekata najveći deo se može svrstati u kategoriju visokih izvora ili dimnjaka. Na rasprostiranje zagađujućih materija iz ovih izvora primaran uticaj ima turbulencija koja nastaje kao rezultat strujanja vazduha oko ispusta dok je sekundaran uticaj stanje atmosfere. Zbog toga se dominantno zagađenje prizemnog sloja atmosfere može očekivati na širem području oko izvora zagađenja. Ovo je veoma važno jer se često ne pravi razlika pa se, na primer, za proračun rasprostiranja zagađujućih materija iz prizemnih ili niskih izvora primenjuju modeli koji se koriste za visoke izvore. Kao posledica dobijaju se koncentracije koje su, po pravilu, u okolini izvora manje od stvarnih a na izvesnom rastojanju veće. Visinom dimnjaka se može uticati na prostornu raspodelu aerozagađenja. Na velikim rastojanjima od dimnjaka njihova visina postaje beznačajna tj. relativan značaj visine dimnjaka opada sa rastojanjem od izvora zagađenja. U podnožju dimnjaka koncentracija je vrlo mala, dok je na otvoru dimnjaka ekstremno velika. Sa udaljavanjem od dimnjaka koncentracija raste do određenog rastojanja kada dostiže svoju maksimalnu vrednost, a zatim udaljavanjem opada i teži nuli. Maksimalna koncentracija pri tlu je srazmerna intenzitetu izvora, dok je obrnuto srazmerna brzini vetra i kvadratu visine dimnjaka. Ova poslednja činjenica je veoma važna i uzima se u obzir pri konstrukciji dimnjaka. U modelima, usled uzdizanja dimne perjanice umesto fizičke visine dimnjaka figuriše efektivna visina dimnjaka. To je važno uključiti u model difuzije, jer povećanje visine dimne perjanice npr. za faktor dva - dovodi do smanjenja maksimalnih vrednosti prizemnih koncentracija zagađujućih materija za faktor četiri. Podaci o korišćenom modelu i ulaznim podacima U okviru predmetne studijske analize uticaja na životnu sredinu izgradnje novog termokapaciteta bloka BZ (350 MW) na lokaciji TE Kostolac B", korišćen je softverski paket AERMOD, inače model preporučen i od strane ERA (U.S. Environmental Protection Agency). AERMOD uključuje širok opseg mogućnosti za modelovanje uticaja zagađujućih materija na zagađenje vazduha. Navedeni model daje mogućnost modelovanja većeg broja izvora zagađenja uključujući tačkaste, linijske, površinske i zapreminske. Model sadrži algoritme za analizu aerodinamičkog strujanja u blizini i oko zgrada (building downwash). Vrednosti emisija zagađujućih materija iz izvora mogu biti tretirane kao konstante u toku perioda analize, ili mogu varirati u toku meseca, posmatranog perioda, časa ili nekog opcionog vremena promena. Strana 210 od 285

211 MAŠINSKI Na osnovu ulaznih parametara o emiterima, emisionim vrednostima i meteorološkim podacima, izradom modela dobijene su prostorne raspodele prizemnih koncentracija SO 2, NO 2 i suspendovanih čestica (PM10). Rezultati modelovanja daju mogućnost procene koliko će, i koji delovi posmatranog šireg prostora oko TE Kostolac B biti izloženi uticaju zagađujućih materija, obrađenih modelom. Na ovaj način moguće je proceniti doprinos rada novog termokapaciteta bloka B3 (350 MW) na lokaciji TE Kostolac B" ukupnom zagađenju na posmatranom području. Rezultati prikazani u ovom poglavlju dobijeni su korišćenjem modela kojim su obuhvaćene emisije SO 2, NO 2 i suspendovanih čestica (PM10) iz emitera prikazanih u tabeli 2. Modelom nisu obuhvaćeni ostali izvori emisija zagađujućih materija u vazduh, niti je uračunato pozadinsko zagađenje. Treba napomenuti da cilj ovog modela nije da pokaže kvalitet vazduha na posmatranom području, već da da reprezentativnu procenu uticaja rada novog termokapaciteta bloka BZ (350 MW) na lokaciji TE Kostolac B", koji se razmatra ovom Studijom, na kvalitet vazduha na posmatranom području. AERMOD uključuje značajnu fleksibilnost u specifikaciji lokacije receptora. Korisnik ima mogućnost specifikacije složene mreže receptora u analizi pri čemu je moguća i kombinacija Cartesian-ske i polarne mreže receptora. Prilikom modelovanja AERMOD uzima u obzir reljef terena kao i visine receptora u odnosu na postojeći teren. Podaci o elevaciji terena su ključni za karakterizaciju promenljivosti visine terena, izvora, zgrada i receptora u domenu modela. Elevacije terena utiču na koncentracije emisija tako što pomeraju simetralu perjanice bliže ili dalje od receptora. Kompjuterski modeli prihvataju digitalnu datoteku podataka iz kojih podaci o elevaciji mogu biti interpolirani. Prilikom izrade modela u AERMOD su uneti Digital Elevation Model (DEM) podaci, koji su dodelili elevacije receptorima, izvorima i zgradama. Prilikom modeliranja za potrebe ove Studije korišćene su digitalne mape SRTM3 - Shuttle Radar Topography Mission (rezolucije ~90m, 3 arc-sec). Pored elevacije terena, potrebno je bilo definisati lokacije i intervali između receptora kao i postrojenja na osnovi Universal Transverse Mercator UTM koordinatnog sistema. Receptori su uobičajeno stvaljaju na neku koordinatnu mrežu ili rešetku (grid), kao i na pojedine određene lokacije (discrete). Mreža receptora pokriva veliku površinu, dok se pojedinačni receptori mogu definisati kao objekti od posebnog interesovanja (npr. škola, bolnica ili najbliže susedno vlasništvo). Receptori mogu biti predstavljeni kao tačke na zemlji ili pak kao tačka na nekoj određenoj visini. Modeliranja za potrebe ove studije obuhvatila su zonu uticaja od 50 km x 50 km, u čijem se centru nalazi TE Kostolac B", odnosno površinu od 2500 km 2. Prilikom izrade modela korišćen je Strana 211 od 285

212 MAŠINSKI kartezijanski koordinatni sistem sa rastojanjem od 400m između susednih tačaka (receptora), što znači da je modelom obrađeno tačaka (receptora). Meteorološki podaci za ovaj model unose se kroz podatke o parametrima površinskog graničnog sloja i podatke o profilu promenljivih meteoroloških parametara u koje se uključuje brzina vetra, pravac vetra i parametri turbulencije. Navedena dva tipa meteoroloških parametara za AERMOD model generišu se meteorološkim pretprocesorom koji se zove AERMET. Meteorološki podaci koji su korišđeni za izradu ove studije obuhvataju satne vrednosti: brzine vetre pravca duvanja vetra temperature vazduha relativne vlažnosti vazduha atmosferskog pritiska oblačnosti Disperzioni modeli pokušavaju da predstave reagovanje perjanice na atmosferske turbulencije putem brzine i prvaca vetra, temperature i stabilnosti. Meteorološke stanice obično imaju mernu opremu na 4 ili 5 nivoa da bi se posmatrala temperatura, brzina i pravac vetra (na osnovu kojih se mogu izračunati standardne devijacije), pritisak, i relativna vlažnost. Za uzorkovanje se koriste Doplerove sonde sa kojim se mogu direktno izmeriti parametri turbulencije i visina mešanja. Za potrebe izrade modela, podaci o brzini vetra, pravcu duvanja vetra, temperaturi vazduha, relativnoj vlažnosti vazduha, atmosferskom pritisku preuzeti su sa automatske merne stanice za kvalitet vazduha Kostolac, ova automatska stanica je u nadležnosti Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije i sastavni je deo Državne mreže za automatski monitoring kvaliteta vazduha. Podaci o oblačnosti preuzeti su sa sinoptičke stanice Smederevska Palanka, kao najbliže meteorološke stanice sa koje su raspoloživi podaci o oblačnosti, ova stanica je deo Meteorološkog osmatračkog sistema Republičkog Hidrometeorološkog Zavoda Srbije. Podaci za oba izvora se odnose na godinu. Na ovaj način su obezbeđeni meteorološki podaci o parametrima površinskog graničnog sloja dok su vrednosti profila promenljivih meteoroloških parametara procesuirani pomenutim meteorološkim pretprocesorom pod nazivom AERMET. Pomoću AERMET-a, takođe, su obrađeni podaci o brzini i pravcu duvanja vetra. Rezultati, sa svim relevantnim podacima, su prikazani putem ruže vetrova na Slici Strana 212 od 285

213 MAŠINSKI Slika Ruža vetrova sa sinoptičke stanice Kostolac za godinu. Rezultati modelovanja Prilikom izrade ove Studije, a kako bi se na najbolji način procenio uticaj rada novog termokapaciteta bloka B3 (350 MW) na lokaciji TE Kostolac B, razmatrana su tri scenarija (Scenario 1, Scenario 2 i Scenario 3) koja su opisana i čiji su rezultati prikazani u ovom poglavlju. Scenario 1 Scenario 1 razmatra uticaj TE Kostolac B, odnosno postojećih blokova B1 i B2, bez i sa postojanjem sistema za ODG. Modelovanje kao i analiza dobijenih rezultat za ovaj scenario preuzeti su iz Studije o proceni uticaja na životnu sredinu: Odsumporavanje dimnih gasova TE Kostolac B, koju je godine izradio konzorcijum na čijem čelu je bio Univerzitet u Beogradu Mašinski fakultet. EMISIJA SO 2 I NO X Sa ciljem utvrđivanja uticaja budućeg postrojenja za ODG na kvalitet vazduha u užoj i široj okolini lokacije urađen je model zagađenja vazduha. Sprovedena analiza zasnovana je na ispitivanju uticaja različitih scenarija emisija štetnih materija iz blokova B1 i B2 TE Kostolac B na kvalitet vazduha u centralnoj Srbiji. Strana 213 od 285

214 MAŠINSKI Modelom je izvršeno poređenje uticaja emisija iz 200 m visokog vlažnog dimnjaka (rad TE Kostolac B sa postrojenjem za ODG koje obuhvata ispuštanje dimnih gasova kroz novi vlažni dimnjak) i 250 m visokog dimnjaka (rad TE Kostolac B bez postrojenja za ODG uz ispuštanje dimnih gasova kroz postojeći 250 m visok dimnjak). Izračunate su prizemne koncentracije SO 2 (sumpor-dioksida) i NOx (azotnih oksida) na različitim udaljenostima od termoelektrane u opsegu od 0 do 50 km, pri čemu se na udaljenosti od 0 km nalazi izvor imisija tj. dimnjak, dok je 50 km maksimalna udaljnost koja je u analizi razmatrana. U sprovedenoj analizi blokovi B1 i B2 TE Kostolac B razmatrani su kao jedini izvori zagađenja. U analizi je korišćen opšte poznati Gausov model disperzije sa Brigsovim modelom oblaka dimnog gasa, uz Pasquill Gifford klasifikaciju stabilnosti atmosfere koja identifikuje šest klasa stabilnosti i to počevši od klase A (veoma nestabilan) do F (veoma stabilan). Takođe, SCREEN3 model definisan od strane Američke Agencije za Zaštitu Životne Sredine - EPA (Environmental Protection Agency) korišćen je za dodatne uporedne analize. U Tabeli prikazani su parametri korišćeni za analizu imisija SO 2 pri radu postrojenja za ODG. Tabela Parametri korišćeni za analizu imisija SO 2 pri radu postrojenja za ODG Parametar Vrednost u Oznaka/ Vrednost pri odsustvu Jedinica radu ODG ODG Visina dimnjaka H, m Izlazni prečnik dimnjaka (za oba bloka) Ds, m 9,9 9,9 Brzina dimnog gasa na izlasku iz dimnjaka Vs, m/s Temperatura dimnog gasa ts, C Nivo emisija iz izvora (za oba bloka) Q, g/s Maseni bilans dimnog gasa (po bloku) za slučaj sagorevanja uglja lošijeg kvaliteta kg/h Raspodela SO 2 Na slikama i su prikazani modeli raspodele godišnjih koncentracija SO 2. Strana 214 od 285

215 MAŠINSKI Slika Model raspodele godišnjih prizemnih koncentracija SO 2 [ g/m 3 ] bez postrojenja za ODG Slika Model raspodele godišnjih prizemnih koncentracija SO 2 [ g/m 3 ] pri radu postrojenja za ODG Dobijeni rezultati pokazuju da će prizemne koncentracije SO 2 koje se emituju iz TE Kostolac B ostati ispod propisanih graničnih vrednosti i u slučaju novog dimnjaka, visokog 200 m. Na osnovu prikazanih rezultata proračuna srednjodnevnih koncentracija SO 2 iz dimnih gasova može se zaključiti da će srednje godišnje vrednosti njihovih imisija u vazduh na posmatranom području biti ispod dozvoljene granične vrednosti od 50 g/m 3 za sumporne okside. Na osnovu Gausovog modela disperzije može se konstatovati da će srednje godišnje prizemne koncentracije SO 2 biti niže od graničnih vrednosti imisije utvrđenih Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Sl. glasnik RS br. 11/2010 i 75/2010). U odnosu na postojeće stanje može se konstatovati da će postrojenje za ODG ostvariti pozitivan uticaj na unapređenje kvaliteta ambijentalnog vazduha na predmetnom području. Raspodela NOx Postrojenje za odsumporavanje dimnog gasa vlažnim postupkom smanjuje emisije SO 2 i ne utiče na stepen emisije NOx. Ipak, postupak vlažnog odsumporavanja menja sastav i temperaturu dimnog gasa, što kao posledicu ima tendenciju smanjenja disperzije dimnog gasa i vodi ka povećanju prizemnih koncentracija NOx. Kako bi se osiguralo da prizemne koncentracije NOx ostanu ispod maksimalno dozvoljenih vrednosti i nakon implementacije vlažnog ODG postupka, sprovedena je disperziona analiza. Pri modeliranju disperzije NOx korišćeni su isti ulazni podaci i pretpostavke kao pri analizi disperzija koncentracija SO 2. Na slikama i su prikazani modeli raspodele godišnjih koncentracija NOx pri istim meteorološkim uslovima. Strana 215 od 285

216 MAŠINSKI Slika Model raspodele godišnjih prizemnih koncentracija NO x [ g/m 3 ] bez postrojenja za ODG Slika Model raspodele godišnjih prizemnih koncentracija NO x [ g/m 3 ] pri radu postrojenja za ODG Dobijeni rezultati pokazuju da će prizemne koncentracije NOx koje se emituju iz TE Kostolac B ostati ispod propisanih graničnih vrednosti i u slučaju novog dimnjaka, visokog 200 m. Na osnovu prikazanih rezultata proračuna srednjodnevnih koncentracija NOx iz dimnih gasova može se zaključiti da će srednje godišnje vrednosti njihovih imisija u vazduh na posmatranom području biti ispod dozvoljene granične vrednosti od 40 g/m 3 za azotne okside. Na osnovu Gausovog modela disperzije može se konstatovati da će srednje godišnje prizemne koncentracije NOx biti niže od graničnih vrednosti imisije utvrđenih Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Sl. glasnik RS br. 11/2010 i 75/2010). U odnosu na postojeće stanje može se konstatovati da neće biti značajne promene u kvalitetu ambijentalnog vazduha na predmetnom području uzrokovane radom postrojenja za ODG. Model SCREEN 3 Model Američke Agencije za zaštitu životne sredine SCREEN 3 koristi se za uporednu analizu tj. poređenje uticaja koji na kvalitet vazduha (srednje 1-časovne koncentracije) ima jedinstveni izvor, ali pri različitim uslovima rada npr. rad termoelektrane sa radom postrojenja za ODG i novim vlažnim dimnjakom i rad termoelektrane bez izgrađnog postrojenja za ODG i sa ispuštanjem dimnih gasova kroz postojeći dimnjak. Poređenje je rađeno za šest klasa stabilnosti atmosfere i dve ambijentalne temperature srednju godišnju temepraturu od 11,26 C i najnepovoljniji scenario ambijentalne temperature od 30 C. Strana 216 od 285

217 MAŠINSKI U svim razmatranim simulacijama disperzije SO 2, oblak dimnog gasa koji izlazi iz 200 m visokog dimnjaka rezultuje nižim 1-časovnim koncentracijama i manjim uticajem na kvalitet vazduha nego u slučaju dimnog gasa koji se ispušta kroz 250 m visok dimnjak. Prisustvo postrojenja za ODG dramatično snižava maksimalnu imisionu koncentraciju SO 2. Koncentracija zagađujuće materije uvek je funkcionalno vezana za odgovarajuću brzinu vetra. Udaljenosti od izvora emisije [km] na kojoj se javljaju maksimalne prizemne jednočasovne koncentracija SO 2 izračunate modelom SCREEN 3 prikazane su u tabeli Tabela Udaljenost od izvora emisije [km] na kojoj se javljaju maksimalne prizemne 1- časovne koncentracije SO 2 Udaljenost od izvora emisije na kojoj se javljaju maksimalne prizemne koncentracije SO 2 Klasa stabilnosti atmosfere Bez postrojenja za ODG Sa postrojenjem za ODG A (veoma nestabilna) 1,6 2,3 km 1,2-1,8 km B (umereno nestabilna) 6,4 16,3 km 3,9-9,4 km C (blago nestabilna) 10,2 16 km 5,5-10,9 km D (neutralna) km km E (slabo stabilna) 74 km km F (umereno stabilna) 74 km 74 km U simulacijama disperzije NOx, maksimalne koncentracije NOx su bitno više za slučaj ispuštanja dimnog gasa kroz 200 m visok dimnjak. Prisustvo postrojenja za ODG neće uticati značajno na vrednosti izračunatih maksimalnih koncentracija NOx. Za sve klase stabilnosti atmosfere, maksimalne koncentracije NOx javljaju se na istim udaljenostima od izvora emisija kao i maksimalne koncentracije modelovane disperzije SO 2 (Tabela 6.3-7). Uticaj emisija NOx sa aspekta rada postrojenja za ODG je malog značaja imajući u vidu da će vrednosti imisionih koncentracija NOx biti u zakonom dozvoljenim granicama. Smanjenje emisije NOx iz dimnog gasa je izvan granica projekta postrojenja za ODG. Scenario 2 Scenario 2 podrazumeva situaciju pri kojoj blokovi B1 i B2 rade bez sistema za ODG (sadašnje stanje), dok blok B3 radi prema projektnim uslovima. U tabeli prikazane su karakteristike Strana 217 od 285

218 MAŠINSKI postrojenja koje su od značaja za modelovanje, odnosno ulazni parametri koji pored meteoroloških i geografskih podataka definišu model. Tabela Podaci o emiterima TE Kostolac B Scenario 2. Parametri Dimnjak 1* Dimnjak 2** B1-B2 B3 Jedinice Geogarfske koordinate emitera ,70 44,69 E ,38 N N ,07 E Visina emitera [m] Unutrašnji prečnik emitera 9,9 6,7 [m] Temperatura dimnih gasova [ C] Zapreminski protok dimnih gasova kroz emiter [m 3 /h] Maseni protoci SO [g/s] Maseni protoci NO ,5 [g/s] Maseni protoci PM ,3 [g/s] * Vrednosti preuzete iz Studije o proceni uticaja na životnu sredinu: Odsumporavanje dimnih gasova TE Kostolac B. ** Vrednosti definisane Idejnim projektom. Za potrebe ove Sudije, korišćenjem AERMOD-a, izrađeni su 3D modeli TE Kostolac B za Scenarija 2 i 3, modelom su obuhvaćeni samo emiteri i objekti značajni za modelovanje disperzije, odnosno objekti koji mogu uticati na raspodelu posmatranih zagađujućih materija. Na slici prikazan je 3D model TE Kostolac B za slučaj Scenarija 2 Strana 218 od 285

219 MAŠINSKI Slika D model TE Kostolac B Scenario 2 U cilju modelovanja najnepovoljnijih uslova, prilikom izrade modela uvedena je pretpostavka da svi emiteri posmatranih postrojenja TE Kostolac B rade 24 časa, 365 dana godišnje punim kapacitetom, što svakako nije slučaj. S toga su rezultati dobjeni modelom, odnosno očekivane prizemne koncentracicje na posmatranom području, veće od realnih vrednosti. Modeliranje disperzije sumpor dioksida Prema Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Sl. glasnik RS br. 11/2010 i 75/2010) granične vrednosti za sumpor dioksid date su u Tabeli Tabela Granične vrednosti za sumpor dioksid Period usrednjavanja Granična vrednost Jedan sat 350 μg/m 3, ne sme se prekoračiti više od 24 puta u jednoj kalendarskoj godini Jedan dan 125 μg/m 3, ne sme se prekoračiti više od 3 puta u jednoj kalendarskoj godini Kalendarska godina 50 μg/m 3 Na slici prikazani su rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksid (za period usrednjavanja od jednog sata na 99,73 percentilnoj karti) iz emitera TE Kostolac B, čiji su Strana 219 od 285

220 MAŠINSKI parametri prikazani u Tabeli 1. Maksimalna dobijena vrednost, u ovom slučaju, iznosi 478,41 µg/m 3, i ova vrednost je zabeležena istočno od elektrane na udaljenosti od oko 4 km. Slika Rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksida (za period usrednjavanja od jednog sata na 99,73 percentilnoj karti) iz emitera TE Kostolac B (Prikaz posmatranog područja). Na slici prikazani su rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksid (za period usrednjavanja od jednog dana na 99,18 percentilnoj karti) iz emitera TE Kostolac B, čiji su parametri prikazani u Tabeli 1. Maksimalna dobijena vrednost, u ovom slučaju, iznosi 85,84 µg/m 3, i ova vrednost je zabeležena istočno od elektrane na udaljenosti od oko 3,5 km. Strana 220 od 285

221 MAŠINSKI Slika Rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksida (za period usrednjavanja od jednog dana na 99,18 percentilnoj karti) iz emitera TE Kostolac B. Na slici prikazani su rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksid (za period usrednjavanja od jedne kalendarske godine) iz emitera TE Kostolac B. Maksimalna dobijena vrednost, u ovom slučaju, iznosi 16,82 µg/m 3, i ova vrednost je zabeležena istočno od elektrane na udaljenosti od oko 4,5 km. Strana 221 od 285

222 MAŠINSKI Slika Rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksida (za period usrednjavanja od jedne kalendarske godine) iz emitera iz emitera TE Kostolac B. U skladu sa prikazanim rezultatima dobijenim modeliranjem i graničnim vrednostima propisanim Uredbom, može se konstatovati da bi u pojedinim delovima posmatranog područja došlo do prekoračenja graničnih vrednosti i to za periode usrednjavanja od jednog sata, dok su vrednosti srednjih dnevnih i godišnjih koncentracija daleko ispod graničnih vrednosti. Svakako se može zaključiti da je pomenuto prekoračenje posledica visokih emisionih vrednosti iz postojećih blokova B1 i B2, koji rade bez ODG, a ne rada budućeg bloka B3. Uredbom je takođe propisan i kritični nivo sumpor dioksida za zaštitu vegetacije, koji, za period usrednjavanja jedne kalendarske godine, iznosi 20µg/m 3. S obizirom da maksimalna vrednost, dobijena modelom, za period usrednjavanja od jedne kalendarske godine iznosi 16,82 µg/m 3, Strana 222 od 285

223 MAŠINSKI može se zaključiti da nema prekoračenja granične vrednosti sumpor dioksida koja se odnosi na zaštitu vegetacije. Modeliranje disperzije azot dioksida Prema Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Sl. glasnik RS br. 11/2010 i 75/2010) granične vrednosti za azot dioksid date su u Tabeli Tabela Granične vrednosti za azot dioksid Period usrednjavanja Granična vrednost Jedan sat 150 μg/m 3, ne sme se prekoračiti više od 18 puta u jednoj kalendarskoj godini Jedan dan 85 μg/m 3 Kalendarska godina 40 μg/m 3 Na slici prikazani su rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jednog sata na 99,79 percentilnoj karti) iz emitera TE Kostolac B, čiji su parametri prikazani u Tabeli Maksimalna dobijena vrednost, u ovom slučaju, iznosi 45µg/m 3, i ova vrednost je zabeležena severoistočno od elektrane na udaljenosti od oko 20 km. Strana 223 od 285

224 MAŠINSKI Slika Rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jednog sata na 99,79 percentilnoj karti) iz emitera TE Kostolac B. Na slici prikazani su rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jednog dana) iz emitera TE Kostolac B. Maksimalna dobijena vrednost, u ovom slučaju, iznosi 11 µg/m 3, i ova vrednost je zabeležena istočno od elektrane na udaljenosti od oko 11 km. Strana 224 od 285

225 MAŠINSKI Slika Rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jednog dana) iz emitera TE Kostolac B. Na slici prikazani su rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksid (za period usrednjavanja od jedne kalendarske godine) iz emitera TE Kostolac B. Maksimalna dobijena vrednost, u ovom slučaju, iznosi 1,47 µg/m 3, i ova vrednost je zabeležena istočno od elektrane na udaljenosti od oko 3 km. Strana 225 od 285

226 MAŠINSKI Slika Rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jedne kalendarske godine) iz emitera TE Kostolac B. U skladu sa prikazanim rezultatima dobijenim modeliranjem i graničnim vrednostima propisanim Uredbom, može se konstatovati da pri uslovima Scenarija 2 ni u jednom slučaju ne bi došlo do prekoračenja graničnih vrednosti azot dioksida, propisanih Uredbom. Uredbom je takođe propisan i kritični nivo azotnih oksida za zaštitu vegetacije, koji, za period usrednjavanja jedne kalendarske godine, iznosi 30µg/m 3. S obizirom da maksimalna vrednost dobijena modelom za period usrednjavanja jedne kalendarske godine iznosi 1,47 µg/m 3, može se zaključiti da ne bi došlo do prekoračenja granične vrednosti azot dioksida koja se odnosi na zaštitu vegetacije. Strana 226 od 285

227 MAŠINSKI Modeliranje disperzije suspendovanih čestica PM10 Prema Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Sl. glasnik RS br. 11/2010 i 75/2010) granične vrednosti za suspendovane čestice PM10 date su u Tabeli Tabela Granične vrednosti za suspendovane čestice PM10 Period usrednjavanja Granična vrednost Jedan dan 50 μg/m 3, ne sme se prekoračiti više od 35 puta u jednoj kalendarskoj godini Kalendarska godina 40 μg/m 3 Na slici prikazani su rezultati modeliranja rasprostiranja suspendovanih čestica PM10 (za period usrednjavanja od jednog dana na 90,41 percentilnoj karti) iz emitera TE Kostolac B. Maksimalna dobijena vrednost, u ovom slučaju, iznosi 3,74 µg/m 3, i ova vrednost je zabeležena istočno od elektrane, na udaljenosti od oko 4 km. Strana 227 od 285

228 MAŠINSKI Slika Rezultati modeliranja rasprostiranja suspendovanih čestica PM10 (za period usrednjavanja od jednog dana na 90,41 percentilnoj karti) iz emitera TE Kostolac B. Na slici prikazani su rezultati modeliranja rasprostiranja suspendovanih čestica PM10 (za period usrednjavanja od jedne kalendarske godine) iz emitera TE Kostolac B. Maksimalna dobijena vrednost, u ovom slučaju, iznosi 1,37 µg/m 3, i ova vrednost je zabeležena istočno od elektrane, na udaljenosti od oko 4 km. Strana 228 od 285

229 MAŠINSKI Slika Rezultati modeliranja rasprostiranja suspendovanih čestica PM10 (za period usrednjavanja od jedne kalendarske godine) iz emitera TE Kostolac B. U skladu sa prikazanim rezultatima dobijenim modeliranjem i graničnim vrednostima propisanim Uredbom, može se konstatovati da pri uslovima Scenarija 2 ni u jednom slučaju ne bi došlo do prekoračenja graničnih vrednosti PM10, propisanih Uredbom. Scenario 3 Scenario 3 podrazumeva situaciju pri kojoj blokovi B1 i B2 rade sa sistemom za ODG (buduće stanje), dok blok B3 radi prema projektnim uslovima. U tabeli prikazane su karakteristike postrojenja koje su od značaja za modelovanje, odnosno ulazni parametri koji pored meteoroloških i geografskih podataka definišu model. Strana 229 od 285

230 MAŠINSKI Tabela Podaci o emiterima TE Kostolac B Scenario 2. Parametri Dimnjak B1* Dimnjak Dimnjak B2* B3** Jedinice , Geogarfske koordinate N 43 50,38 N 43 45,70 N emitera , E 41,07 E 44,69 E Visina emitera [m] Unutrašnji prečnik emitera 7,6 7,6 6,7 [m] Temperatura dimnih gasova [ C] Zapreminski protok dimnih gasova [m 3 /h] Maseni protoci SO [g/s] Maseni protoci NO 2 173,5 173,5 65,5 [g/s] Maseni protoci PM 10 19,5 19,5 3,3 [g/s] * Vrednosti preuzete iz Idejnog projekta: Odsumporavanje dimnih gasova TE Kostolac B. ** Vrednosti definisane Idejnim projektom. Na slici prikazan je 3D model TE Kostolac B za slučaj Scenarija 3. Slika D model TE Kostolac B Scenario 3 U cilju modelovanja najnepovoljnijih uslova, prilikom izrade modela uvedena je pretpostavka da svi emiteri posmatranih postrojenja TE Kostolac B rade 24 časa, 365 dana godišnje punim Strana 230 od 285

231 MAŠINSKI kapacitetom, što svakako nije slučaj. S toga su rezultati dobjeni modelom, odnosno očekivane prizemne koncentracicje na posmatranom području, veće od realnih vrednosti. Modeliranje disperzije sumpor dioksida Prema Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Sl. glasnik RS br. 11/2010 i 75/2010) granične vrednosti za sumpor dioksid date su u Tabeli Tabela Granične vrednosti za sumpor dioksid Period usrednjavanja Granična vrednost Jedan sat 350 μg/m 3, ne sme se prekoračiti više od 24 puta u jednoj kalendarskoj godini Jedan dan 125 μg/m 3, ne sme se prekoračiti više od 3 puta u jednoj kalendarskoj godini Kalendarska godina 50 μg/m 3 Na slici prikazani su rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksid (za period usrednjavanja od jednog sata na 99,73 percentilnoj karti) iz emitera TE Kostolac B. Maksimalna dobijena vrednost, u ovom slučaju, iznosi 85,2 µg/m 3, i ova vrednost je zabeležena severoistočno od elektrane na udaljenosti od oko 22 km. Strana 231 od 285

232 MAŠINSKI Slika Rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksida (za period usrednjavanja od jednog sata na 99,73 percentilnoj karti) iz emitera TE Kostolac B. Na slici prikazani su rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksid (za period usrednjavanja od jednog dana na 99,18 percentilnoj karti) iz emitera TE Kostolac B. Maksimalna dobijena vrednost, u ovom slučaju, iznosi 20,41 µg/m 3, i ova vrednost je zabeležena zapadno od elektrane na udaljenosti od oko 2 km. Strana 232 od 285

233 MAŠINSKI Slika Rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksida (za period usrednjavanja od jednog dana na 99,18 percentilnoj karti) iz emitera TE Kostolac B. Na slici prikazani su rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksid (za period usrednjavanja od jedne kalendarske godine) iz emitera TE Kostolac B. Maksimalna dobijena vrednost, u ovom slučaju, iznosi 3,5 µg/m 3, i ova vrednost je zabeležena istočno od elektrane na udaljenosti od oko 1,5 km. Strana 233 od 285

234 MAŠINSKI Slika Rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksida (za period usrednjavanja od jedne kalendarske godine) iz emitera iz emitera TE Kostolac B. U skladu sa prikazanim rezultatima dobijenim modeliranjem i graničnim vrednostima propisanim Uredbom, može se konstatovati da pri uslovima Scenarija 3 ni u jednom slučaju ne bi došlo do prekoračenja graničnih vrednosti sumpor dioksida, propisanih Uredbom. Modeliranje disperzije azot dioksida Prema Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Sl. glasnik RS br. 11/2010 i 75/2010) granične vrednosti za azot dioksid date su u Tabeli Strana 234 od 285

235 MAŠINSKI Tabela Granične vrednosti za azot dioksid Period usrednjavanja Granična vrednost Jedan sat 150 μg/m 3, ne sme se prekoračiti više od 18 puta u jednoj kalendarskoj godini Jedan dan 85 μg/m 3 Kalendarska godina 40 μg/m 3 Na slici prikazani su rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jednog sata na 99,79 percentilnoj karti) iz emitera TE Kostolac B. Maksimalna dobijena vrednost, u ovom slučaju, iznosi 100,5 µg/m 3, i ova vrednost je zabeležena severoistočno od elektrane na udaljenosti od oko 22 km. Slika Rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jednog sata na 99,79 percentilnoj karti) iz emitera TE Kostolac B. Strana 235 od 285

236 MAŠINSKI Na slici prikazani su rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jednog dana) iz emitera TE Kostolac B.Maksimalna dobijena vrednost, u ovom slučaju, iznosi 30,35 µg/m 3, i ova vrednost je zabeležena jugoistočno od elektrane na udaljenosti od oko 1,5 km. Slika Rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jednog dana) iz emitera TE Kostolac B. Na slici prikazani su rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksid (za period usrednjavanja od jedne kalendarske godine) iz emitera TE Kostolac B. Maksimalna dobijena vrednost, u ovom slučaju, iznosi 3,84 µg/m 3, i ova vrednost je zabeležena istočno od elektrane na udaljenosti od oko 1,5 km. Strana 236 od 285

237 MAŠINSKI Slika Rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jedne kalendarske godine) iz emitera TE Kostolac B. U skladu sa prikazanim rezultatima dobijenim modeliranjem i graničnim vrednostima propisanim Uredbom, može se konstatovati da pri uslovima Scenarija 3 ni u jednom slučaju ne bi došlo do prekoračenja graničnih vrednosti azot dioksida, propisanih Uredbom. Uredbom je takođe propisan i kritični nivo azotnih oksida za zaštitu vegetacije, koji, za period usrednjavanja jedne kalendarske godine, iznosi 30µg/m 3. S obizirom da maksimalna vrednost dobijena modelom za period usrednjavanja jedne kalendarske godine iznosi 3,84 µg/m 3, može se zaključiti da ne bi došlo do prekoračenja granične vrednosti azot dioksida koja se odnosi na zaštitu vegetacije. Strana 237 od 285

238 MAŠINSKI Modeliranje disperzije suspendovanih čestica PM10 Prema Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Sl. glasnik RS br. 11/2010 i 75/2010) granične vrednosti za suspendovane čestice PM10 date su u Tabeli Tabela Granične vrednosti za suspendovane čestice PM10 Period usrednjavanja Granična vrednost Jedan dan 50 μg/m 3, ne sme se prekoračiti više od 35 puta u jednoj kalendarskoj godini Kalendarska godina 40 μg/m 3 Na slici prikazani su rezultati modeliranja rasprostiranja suspendovanih čestica PM10 (za period usrednjavanja od jednog dana na 90,41 percentilnoj karti) iz emitera TE Kostolac B. Maksimalna dobijena vrednost, u ovom slučaju, iznosi 1,16 µg/m 3, i ova vrednost je zabeležena istočno od elektrane, na udaljenosti od oko 1,5 km. Strana 238 od 285

239 MAŠINSKI Slika Rezultati modeliranja rasprostiranja suspendovanih čestica PM10 (za period usrednjavanja od jednog dana na 90,41 percentilnoj karti) iz emitera TE Kostolac B. Na slici prikazani su rezultati modeliranja rasprostiranja suspendovanih čestica PM10 (za period usrednjavanja od jedne kalendarske godine) iz emitera TE Kostolac B. Maksimalna dobijena vrednost, u ovom slučaju, iznosi 0,38 µg/m 3, i ova vrednost je zabeležena istočno od elektrane, na udaljenosti od oko 1,5 km. Strana 239 od 285

240 MAŠINSKI Slika Rezultati modeliranja rasprostiranja suspendovanih čestica PM10 (za period usrednjavanja od jedne kalendarske godine) iz emitera TE Kostolac B. U skladu sa prikazanim rezultatima dobijenim modeliranjem i graničnim vrednostima propisanim Uredbom, može se konstatovati da pri uslovima Scenarija 3 ni u jednom slučaju ne bi došlo do prekoračenja graničnih vrednosti PM10, propisanih Uredbom. Analiza rezultata dobijenih modelovanjem za slučajeve Scenarija 2 i 3, koji razmatraju rad novog termokapaciteta bloka B3 (350 MW) na lokaciji TE Kostolac B", potvrđuje činjenicu da bi najpovoljniji slučaj za kvalitet vazduha sa stanovišta sumpor dioksida i suspendovanih čestica (PM10) bio slučaj Scenarija 3, gde bi pored bloka B3 i postojeći blokovi B1 i B2 radili sa sistemom za ODG. S obzirom da postrojenje za ODG praktično nema uticaja na emisije azotnih oksida, usled niže visine budućih vlažnih dimnjaka apsorbera na blokovima B1 i B2 (200 m) u poređenju Strana 240 od 285

241 MAŠINSKI sa visinom postojećeg dimnjaka (250 m), javiće se povišena koncentracije azot dioksida, ali i dalje daleko ispod graničnih vrednosti propisanih Uredbom. Na osnovu prikazanih rezultata u ovom poglavlju Studije može se zaključiti da blok B3 svojim radom neće dovesti do prekoračenja graničnih vrednosti propisanih Uredbom. Uticaj odlaganja pepela, šljake i gipsa Kako je to projektom definisano, pri procesu odlaganja gipsa u formi suspenzije sa 33.5% čvrstog, gips će se transportovati na deponiju sistemom cevovoda. Usled hemijskog i mineralnog sastava gipsa, nakon kraćeg perioda suspenzija očvršćava i formira se kora na površini te se stoga ne očekuje emisija suspendovanih čestica sa deponije. Sprečavanje razvejavanja najsitnijih čestica pepela sa deponija je jedan od najteže rešivih problema u tehnološkom sistemu transporta i deponovanja pepela i šljake. U slučaju Projekta izgradnje novog bloka B3 na lokaciji Kostolac B, iz postrojenja za pripremu, hidromešavina pepela i šljake se transportuje centrifugalnim muljnim pumpama i magistralnim cevovodom do deponije u otkopanom prostoru PK Drmno u za to predviđene kasete. Kako je to opisano u poglavlju 4, odlaganje hidromešavine pepela i šljake se vrši preko razvodnih cevovoda koji se montiraju po obodu kaseta kroz niz istakača na određenom rastojanju. Transport pepela će se obavljati hidraulički u vidu guste hidromešavine koja ne uslovljava da u fazi deponovanja (na putu od istakača do taložnog jezera) dolazi do segregacije deponovanog materijala po krupnoći. Bez obzira na navedenu činjenicu treba očekivati relativno brzo isušivanje pepela iz površinskih slojeva čime se stvaraju uslovi za njegovo podizanje i raznošenje po okruženju. Ne postoje eksplicitni literaturni podaci o vrednostima faktora emisije suspendovanih čestica sa deponija pepela i šljake. Na primer Australijski National Pollutant Inventory, Emission Estimation Technique Manual for Mining (2012), daje podatke o mogućim faktorima emisije suspendovanih čestica usled erozije vetrom, i to za ukupne suspendovane čestice EF TSP = 0.4 kg/ha/h odnosno za PM 10 EFP M10 = 0.2 kg/ha/h. Prema ispitivanjima vršenim na Rudarsko-geološkom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, može se očekivati intezitet izdva-janja respirabilne prašine sa deponija pepela od 0,0012-0,0014 g/s/m 2 pri brzinama vetra do 10 m/s. Jedan od glavnih izazova u upravljanju odlaganjem pepela je zaštita životne sredine primenom bezbednog odlaganja. U tom cilju potrebno je još u fazi projektovanja predvideti adekvatne mere zaštite a u fazi izgradnje i eksploatacije obezbediti kontinuirano praćenje procesa. Strana 241 od 285

242 MAŠINSKI 6.4. UTICAJ NA KVALITET VODA Uticaji na kvalitet površinskih voda ostvarivaće se na dva načina: (1) Zahvatanjem voda iz Dunava. (2) Upuštanjem otpadnih voda u recipijent ZAHVATANJE POVRŠINSKIH VODA Servisna voda se u postrojenju za vlažno odsumporavanje dimnih gasova troši na: Proces isparavanja; Slobodnu vlagu iz dobijenog gipsa; Izdvajanje otpadne vode. Za potrebe nadoknade gubitaka vode u prethodno navedenim procesima, u sistem odsumporavanja mora se kontinualno dodavati voda. Najveći deo servisne vode se u sistem dodaje preko ispiranja eliminatora kapljica i sistema za pripremu suspenzije krečnjaka. Male količine vode dospevaju u sistem i putem vlaženja oksidacionog vazduha i ispiranja dobijene gipsane mase. Snabdevanje vodom predviđeno je cevovodom koji će se priključiti na glavni potisni cevovod rashladne vode TE Kostolac B. Termoelektrana se snabdeva rashladnom vodom iz reke Dunav, putem prokopanog kanala kroz koji se voda usmerava ka pumpnoj stanici. TE KO-B u postojećem režimu rada koristi velike količine rashladne vode iz Dunava. Posle hlađenja ova voda se zagrejana ispušta u reku Mlavu. Zahvatanje dodatnih količina vode predstavljaće povećanje u ukupnom bilansu eksploatacije površinskih voda. Imajući u vidu da je resurs za vodosnabdevanje reka Dunav čija je osetljivost u pogledu hidrološkog režima veoma niska (srednji godišnji proticaj od oko 5500 m 3 /sec) ovaj uticaj se može oceniti kao uticaj od malog značaja UPUŠTANJE OTPADNIH VODA Postrojenje TE KO B3 generisaće otpadne vode, pri čemu je projektom predviđeno da će se otpadne vode voditi na centralno postrojenje za tretman otpadnih voda (jedinstveno za celu termoelektranu TE Kostolac B) u kome će se nakon višestepene obrade (neutralizacija, taloženje teških metala, taloženje suspendovanih materija, flokulacija) upuštati u recipijent. Projektom je predviđena razrada tehničkih rešenja sistema za prečišćavanje, na dve predviđene lokacije u okviru kruga termoelektrane TE Kostolac B. Ispust prečišćene vode sa lokacije 1 je u povratni kanal rashladne vode. Ispust prečišćene vode sa lokacije 2 je u povratni kanal rashladne vode. Strana 242 od 285

243 MAŠINSKI Imajući u vidu relativno nisku osetljivost recipijenta kao i predviđene mere zaštite (postrojenje za tretman) i karakteristike efluenta - uticaj na površinske vode može se oceniti kao uticaj od malog značaja UTICAJ NA KVALITET ZEMLJIŠTA I PODZEMNIH VODA Deo tehnološkog postupka koji bi u određenoj meri potencijalno mogao uticati na promenu kvaliteta zemljišta i podzemnih voda jeste postupak odlaganja pepela, šljake i suspenzije gipsa u za to predviđene kasete u unutrašnjem odlagalištu PK Drmno. Kao što je detaljno opisano u prethodnim poglavljima, predmetni projekat predviđa izgradnju sistema za tretman i deponovanje suspenzije gipsa koje će se primenjivati u slučaju da se ne obezbedi komercijalna prodaja sušenog gipsa. Sistem se sastoji iz postrojenja za prvostepeno odvodnjavanje suspenzije gipsa, sistema za transport suspenzije do deponije i deponije gipsa. U cilju zaštite zemljišta i podzemnih voda na lokaciji, u postupku pripreme deponije predviđeno je nanošenje i sabijanje sloja peska, debljine 100 mm i postavljanje dvostepene hidroizolacije po osnovi i zidovima deponije. U cilju prikupljanja i odvođenja procednih voda sa deponije, predviđeno je da se preko izolacione folije, podužno sa jedne strane postavi drenaža od drenažnih cevi u peščanom i šljunčanom filterskom sloju, obavijenih geotekstilom. Za odvođenje drenažne vode predviđeno je formiranje pumpne stanice šahtnog tipa sa dve pumpe, svaka kapaciteta 40 m3/h, putem kojih će se sakupljena voda vraćati u termoelektranu. Uticaj na podzemne vode može se ostvariti isključivo u slučaju nepredviđenih okolnosti dospevanja prelivnih voda u podzemnu sredinu. U poglavlju 3 i 4 ove studije opisano je projektovano rešenje transporta i odlaganja pepela i šljake. Na deponiji pepela usled prisustva atmosferske vlage i vode koja se koristi pri transportu pepela dolazi do proceđivanja vode kroz deponiju. Od sastava sistema mešavine vode i pepela zavisi potencijalno zagađenje podzemnih i površinskih voda procednim vodama iz deponije. Moguće je očekivati malu rastvorljivost niza mikroelemenata u procednoj vodi usled visoke alkalnosti sredine. Povećanjem kiselosti sredine može se očekivati povećanje rastvorljivosti za sve elemente. Potrebno je organizovati praćenje kvaliteta površinskih i podzemnih voda oko granica deponija najmanje kvartalno za niz potencijalnih zagađujuđih materija usled neplaniranoga mogućeg zagađenja procednim vodama. Opseg parametara koji se prate i potrebna učestalost zavisi od osetljivosti potencijalnog recipijenta, nivoa eventualne kontaminacije u okolini i stanja deponije kroz vreme eksploatacije. Koncentracija zagađenja u procednoj vodi će varirati tokom vremena kao odraz starosti deponije, stepena reaktivnosti pepela, mikrobiološkog ponašanja i ph vrednosti Strana 243 od 285

244 MAŠINSKI sredine deponije. U svakom slučaju ovo treba imati u vidu kod definisanja plana i progranma integralnog monitoringa prostora PK Drmno. Osnovna koncepcija odbrane kopa od površinskih (atmosferskih) voda sastoji se u sledećem: prihvatiti atmosferske vode koje gravitiraju radnom području kopa, pre nego što ga ugroze i odvesti ih u najbliže postojeće stalne ili povremene vodotokove van granica kopa; usmeriti atmosferske vode koje direktno padnu u radno područje kopa do mesta namenjenog za prikupljanje istih (vodosabirnici); odstraniti prikupljene vode iz vodosabirnika van radnog područja površinskog kopa. Shodno tome, a na osnovu izvršene hidrološke analize i utvrđivanja daljeg pravca razvoja rudarskih radova i odlaganja otkopanih masa, rešenje zaštite površinskog kopa od priliva površinskih i podzemnih voda svodi se na rešavanje zaštite od dotoka u konturu kopa i zaštitu od dotoka na unutrašnjem odlagalištu. Zaštita kopa Drmno od površinskih i isteklih podzemnih voda iz kosina etaža, vrši se standardnim objektima zaštite: kanalima, vodosabirnicima, pumpnim stanicama i potisnim cevovodom. Ispumpane vode odvode se van područja površinskog kopa magistralnim odvodnim cevovodima do reke Mlave. Na površinskom kopu Drmno, za eksploataciono odvodnjavanje krovinskih naslaga uglja i zaštitu od priliva podzemnih voda u radno područje kopa, od objekata odvodnjavanja su primenjeni drenažni bunari i vodonepropusni ekran. Bunari su locirani u vidu linijskih baraža oko granica površinskog kopa i ispred otkopnog fronta u XII baraža. Shematski prikaz položaja objekata površinskog odvodnjavanja prikazan je na slici Strana 244 od 285

245 MAŠINSKI 1 - vodonepropusni ekran 2 - baraža bunara ŠLA sa odvodnom linijom OLŠLA 3 - baraža bunara LB-II sa odvodnom linijom OLB-II 4 - baraža bunara LB-III sa odvodnom linijom OLB-III 5 - baraža bunara LC-4 sa odvodnom linijom OLC baraža bunara LB-IV sa odvodnom linijom OLB-IV 7 - baraža bunara LC-V sa odvodnom linijom OLC-V 8 - baraža bunara LB-V sa odvodnom linijom OLB-V 9 - baraža bunara LC-VII sa odvodnom linijom OLC-VII 10 - uliv odvodne linije u Mlavu 11 - dodatni bunari 12 - baraža bunara LC-IX sa odvodnom linijom OLC-IX 13 - zamenski bunari 14 - baraža bunara LC-XI sa odvodnom linijom OLÇ-XI 15 - glavna odvodna linija GOL glavni vodosabirnik sa pumpnom stanicom 17 - vodosabirnik na unutrašnjem odlagalištu sa pumpnom stanicom Slika Sistem zaštite PK Drmno od voda Za sprečavanje filtracije podzemnih voda iz aluvijalnih naslaga Mlave u konturu površinskog kopaduž južne i jugoistočne granice eksploatacionog polja, u toku godine je urađen ekran dužineoko 2200 m i dubine 12 do 30 m. Drenažni bunari su locirani u vidu linijskih baraža oko granica površinskog kopa i ispred otkopnogfronta. Rastojanje između baraža bunara je od 450 m do 650 m. Svaka baraža bunara se Strana 245 od 285

246 MAŠINSKI sastojiod dve linije bunara koje su na rastojanju od 50 m, izuzev baraže ŠLA koja je sa jednom linijombunara. Bunari u linijama su udaljeni jedni od drugih od 75 do 150 m. Imajući u vidu projektom predviđene mere zaštite podzemnih voda na deponiji gipsa, kao i činjenicu da je potencijalni receptor (podzemna sredina u zoni PK Drmno) u režimu strogogodvodnjavanja (crpenja), uz mešanje velikih količina podzemnih voda i njihov transport do Mlave, može se zaključiti da se potencijalni uticaj na kvalitet i režim podzemnih voda može klasifikovatikao uticaj od malog značaja. Imajući u vidu projektom predviđene mere zaštite podzemnih voda na deponijima, kao i činjenicu da je potencijalni receptor (podzemna sredina u zoni PK Drmno) u režimu strogog odvodnjavanja (crpenja), uz mešanje velikih količina podzemnih voda i njihov transport do Mlave, može se zaključiti da se potencijalni uticaj na kvalitet i režim podzemnih voda može klasifikovati kao uticaj od malog značaja UTICAJ NA EKOSISTEM Reka Dunav Uredbom o kategorizaciji vodotoka (Sl. glasnik SRS 5/68) na celom toku kroz Srbiju svrstan je u vodotok čija voda treba da odgovara II klasi boniteta prema Uredbi o klasifikaciji voda (Sl. glasnik SRS 5/68). Republički hidrometeorološki zavod prati kvalitet voda Dunava, između ostalih, i na profilima Smederevo i Banatska Palanka, koji su najbliži predmetnoj lokaciji. Kako je profil Smederevo uzvodno od istoimenog naselja, železare i ušća Morave, rezultati ispitivanja nisu relevantni za kvalitet vode na sektoru TE Drmno. Profil Banatska Palanka nalazi se oko 11km nizvodno od TE Drmno i obzirom da između nema drugih izvora zagađivanja potpuno je relevantan za kvalitet vode i na sektoru TE Drmno. Ispitivanja obuhvataju određivanje parametara definisanih navedenom Uredbom i Pravilnikom o opasnim materijama u vodama (Sl. glasnik SRS 31/82), što podrazumeva: osnovne fizičkohemijske parametre, pokazatelje kiseoničkog režima, mineralizacije, nutrijente, teške i toksične metale, organohlorne insekticide, triazinske herbicide, pesticide na bazi hlorfenoksi karbonskih kiselina, policiklične aromatične ugljovodonike i polihlorovane bifenile. Takođe se vrše propisana radiološka, mikrobiološka i hidrobiološka ispitivanja sa odrđivanjem indeksa saprobnosti po Pantle- Buck-u. Prema rezultatima sistematskih ispitivanja o kvalitetu vode Dunava na sektoru TE Drmno može se konstatovati sledeće: Kvalitet vode Dunava uglavnom je nešto lošiji od zahtevanog i kreće se u granicama II-III do III klase rečnih voda. Najčešće se odstupanja registruju u mikrobiološkom pogledu i kod sadržaja suspendovanih materija, što je posledica erozionih procesa u slivu. Povremeno je poremećen Strana 246 od 285

247 MAŠINSKI kiseonički režim, pa se detektuje smanjen stepen saturacije kiseonikom ili povećana petodnevna biohemijska potrošnja kiseonika. Nešto ređe registruju se minimalno povećane koncentracije fenola i.nitrita. Povoljno je što se u vodi Dunava ne beleže povećane koncentracije deterdženata, mineralnih ulja, cijanida, pesticida, policikličnih aromatičnih ugljovodonika, polihlorovanih bifenila, koji predstavljaju opasne materije, među kojima ima i toksičnih, teratogenih i kancerogenih. Od ispitivanih teških i toksičnih metala (Pb, Cd, Cu, Zn, As, Ni, Cr, Hg) u merljivim koncentracijama su samo Zn, Cu i As, ali su one i nekoliko desetina puta niže od MDK za II klasu rečnih voda. Voda reke Mlave, kontroliše se jednom mesečno na profilu Petrovac, prema istim parametrima kao i Dunav, a trebalo bi da odgovara u II-a klasi boniteta, prema napred navedenoj Uredbi. Rezultati ovih ispitivanja nisu merodavni za posmatrani sektor jer se profil Petrovac nalazi oko 50 km uzvodno, a nakon kontrolnog profila Mlava protiče kroz nekoliko sela i u nju se ulivaju brojne manje pritoke. Imajući u vidu da naselja kroz koje Mlava protiče nemaju kanalizaciju i uređaje za tretman otpadnih voda, u nju se sliva značajna količina organskih materija i nutrijenata što dovodi do smanjenja količine rastvorenog kiseonika i povećane biohemijske i hemijske potrošnje kiseonika i intenzivnog mikrobiološkog zagađenja. Na sektoru TE Drmno Mlava teče regulisanim koritom i prihvata rashladne vode sa blokova TE. Imajući u vidu proticaj Mlave i količinu tople vode koja se u nju ispušta, svakako da je prisutna značajna termalna degradacija koja remeti kiseonički režim, rastvorljivost soli, proces samoprečišćavanja i reproduktivne cikluse hidrobionata u recipijentu. Nema podataka da je proučavan dosadašnji uticaj TE Drmno na Specijalni prirodni rezervat Deliblatska peščara, Ramsarsko područje Labudovo okno i IBA područje Dubovac-Ram, ali na osnovu svetskih iskustava iz drugih TE, a u skladu sa rezultatima monitoringa za TE Drmno, verovatno je da ovakvih uticaja ima. Transport krečnjaka neće dovesti do promena koje će se manifestovati na ekosistemskom nivou. Buduće odlagalište pepela, šljake i gipsa, zbog velike površine, izloženosti vazdušnim strujanjima i veoma sitnih čestica, mogu biti izvor emisije taložnih materija ukoliko se ne budu preduzele adekvatne mere zaštite. Otpadne vode koje će se nakon prečišćavanja na centralnom postrojenju upuštati u recipijent, neće bitnije uticati na vodu Mlave i prisutne hidrobionte, jer je količina ovih voda nekoliko stotina puta manja od minimalnog proticaja reke i neće ugroziti njen ekološki kapacitet. Negativni uticaj na terestričnu i akvatičnu faunu je manje izražen, jer se radi o vrstama koje će u slučaju nepovoljnih uslova migrirati tražeći povoljnije stanište, a stvorenu ekološku nišu zauzeće manje osetljive vrste. Strana 247 od 285

248 MAŠINSKI 6.7. UTICAJ NA NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA Jedino zaštićeno kulturno dobro koje bi moglo biti pod uticajem izgradnje i rada postrojenja je arheološko nalazište Viminacijum (kulturno dobro od izuzetnog značaja). Uticaj na ovaj arheološki lokalitet prvobitno je učinjen krajem sedamdesetih godina 20. veka prilikom izgradnje TE-KO B, koja se nalazi na prostoru južnih grobova Viminacijuma. Građevinski radovi na izgradnji termoelektrane inicirali su i arheološka istraživanja kojom prilikom su otkrivene i konzervirane memorije, danas izložene u krugu objekta termoelektrane. Prostor predviđen za buduće postrojenje predstavlja ravan teren, pretežno prekriven vegetacijom, svim urbanističkim i planskim dokumentima predvidjen i odobren za tu namenu. Investitor je dužan da obezbedi stalan nadzor jednog arheologa koji će vršiti kontinualno praćenje svih zemljanih i pipremnih radova za građevinsku konstrukciju objekta. U slučaju da se u toku arheološkog nadzora konstatuju nepokretna dobra koja uslovljavaju obimnije radove, izmeštanje ili prezentaciju investitor treba da preduzme mere zaštite prema posebnim uslovima koje izdaje Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. U procesu raščišćavanja terena i zemljanih radova u sklopu pripreme lokacije za izgradnju, može doći do pronalazaka novih arheoloških predmeta koji pripadaju Viminacijumu. Rad građevinske mehanizacije mogao bi uništiti ili oštetiti arheološke predmete i neophodno je da Elektroprivreda Srbije, Zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo i arheološke institucije izvrše koordinaciju građevinskih radova i arheoloških istraživanja. Realizacija projekta postrojenja neće imati uticaj na postojeće konzervirane objekte Viminacijuma memorije jer se nalaze na udaljenosti od oko 600 m severozapadno od lokacije i adekvatno su zaštićene UTICAJ NA NIVO BUKE, VIBRACIJA, TOPLOTE I ZRAČENJA Literaturni podaci ukazuju na pretpostavku da ukupna buka postrojenja na rastojanju od 1 m može iznositi oko 95 db(a). Uzimajući u obzir da se intenzitet zvuka smanjuje sa širenjem talasnog fronta (povećanjem rastojanja između izvora i receptora) i prolaska zvučnog talasa kroz medijum (vazduh), može se proceniti nivo zvuka koji će se javljati kod receptora koji su najbliži lokaciji termoelektrane, tokom redovnog režima rada postrojenja. Najbliži receptor lokaciji budućeg projekta predstavlja dvadesetak struktura (baraka) na udaljenju od oko 500 m od prostora budućeg postrojenja, neposredno uz zapadnu granicu lokacije TE-KO B. Druga dva receptora predstavljaju selo Drmno udaljeno oko 1.5 km jugoistočno od lokacije termoelektrane i selo Stari Kostolac, udaljeno oko 1.3 km zapadno od objekta termoelektrane. Strana 248 od 285

249 MAŠINSKI Zbog širenja zvučnog talasa u slobodnom prostoru izvan TE nivo buke se smanjuje sa udaljenošću od izvora. Do slabljenja dolazi zbog širenja zvučnog talasa i apsorpcije u vazduhu. S obzirom da nivo buke na granici kruga TE ne prelazi 110 db (na osnovu dozvoljenih nivoa buke u radnom prostoru), može se zaključiti da je zona na kojoj se ne oseca zvučni uticaj TE vec na udaljenosti od m, dok se nivo buke dozvoljen za naselja dostiže već na udaljenostima od 400 m (videti poglavlje 3.9) U pogledu štetnog uticaja na okolinu, vibracije predstavljaju manji problem, jer se mnogo slabije prenose i brie apsorbuju preko tla. Razmatranje njihovog uticaja je značajno pri analizi uticaja radnih uslova u krugu TE, što je u domenu analize zaštite na radu. U okviru analize uticaja na okolinu, značaj vibracija je zanemarljiv. Na osnovu navedenih procena, može se konstatovati da projekat postrojenja neće doprineti značajnoj promeni postojećeg nivoa buke na lokaciji UTICAJ NA IZGLED PREDELA Objekat termoelektrane vidljiv je na udaljenosti od oko 5 km sa jugozapadne strane i oko 5 km sa istočne. S obzirom na dominantnost objekta termoelektrane Kostolac B, izgled predela je niskog kvaliteta i niske osetljivosti (Slika 6.9-1). Projektovano postrojenje će predstavljati dodatni element već postojeće industrijske celine i po svom izgledu će se uklopiti u ambijent postojeće tehnološke opreme na lokaciji. Slika Izgled predela na lokaciji budućeg projekta Strana 249 od 285