OZNA PRO TIV ÑNARODNIH NEPRIJATEQAî U SRBIJI DVA DOKUMENTA

KOSTA NIKOLI] BOJAN DIMITRIJEVI] Institut za savremenu istoriju UDK: 323.281(497.11)î1944î(093.2) ; 351.746.1(497.1)î1944î(093.2) ID: 180061452 OZNA PRO TIV ÑNARODNIH NEPRIJATEQAî U SRBIJI 1944. DVA DOKUMENTA Apstrakt: U tekstu se iznose do sada nepoznati podaci iz istorije Ozne ñ Odeqewa za {tite naroda ñ tajne jugoslovenske komunisti~ke policije. Tekst je napisan na osnovu gra e koja se ~uva u Arhivi Vojno-bezbednosne agencije i Arhivi Bezbednosno-informativne agencije i odnosi se na borbu protiv politi~kih protivnika novog re`ima u Srbiji. Kqu~ne re ~i: Srbija, komunizam, gra anski rat, Ozna, neprijateqi, re`im, likvidacije Pr va taj na po li ti ~ka po li ci ja u ko mu ni sti~ koj Ju go sla vi ji bi la je or ga - nizacija nazvana Odeqewe za {tite naroda (u izvorima se ponekad mo`e sresti i iz raz Odeqewe za za {titu naroda). Ova organizacija je u istoriji ostala upam }ena po skra }enici Ozna. Ona je prete ~a celokupnog sistema dr`avne bezbed no sti ko ji }e se iz gra i va ti u ka sni jem pe ri o du, kao i je dan od naj va `ni jih oslonaca totalitarne vlasti Komunisti~ke partije Jugoslavije (KPJ). Kao i u Sovjetskom Savezu, tajna policija predstavqala je Ñisukani ma~î, Ñnajrevolucionarniji i najborbeniji organ za ~uvawe velikih tekovina na {e Revolucijeî. Wen prvi na ~elnik, kasnije dugogodi {wi simbol dr`avne bezbednosti uop {te, bio je Aleksandar Rankovi}, ~lan naju`eg rukovodstva KPJ/SKJ do 1966. Ovoj slu`bi su davani epiteti u stilu: Ñherojska Uprava dr`avne bezbednosti na ~elu sa drugom Markomî ili Ñjedna od najlep{ih tekovina velike narodno-oslobodila~ke borbe na{ih narodaî. 1 Ozna je osnovana 13. maja 1944, dok je rat jo{ trajao, po nare ewu Josipa Broza Tita, generalnog sekretara Komunisti~ ke partije Jugoslavije i komandanta partizanske vojske (NOVJ). Naredbu o formirawu Ozne Tito je izdao kada se wegov Vrhovni {tab nalazio u Drvaru. Ozna je organizovana kao jedinstvena i centralizovana organizacija sa jedinstvenim rukovodstvom za ~itavu zemqu. Za partizansko rukovodstvo bilo je neophodno da se stvori jedinstvena i mo}na organizacija koja }e upravqati politi~kom obave{tajnom slu`bom u inostranstvu i na okupiranoj teritoriji, kontraobave{tajnom slu`bom u jedinicama NOVJ, na oslobo enoj i na neoslobo enoj teritoriji, i koja }e biti predvodnik u obra~unu sa Ñpetom kolonomî i Ñnarodnim neprijateqimaî. Kao slu`ba bezbednosti nove vlasti, Ozna je preuzela funkcije politi~ ke policije i kontra{pijuna`e od postoje}ih obave{tajnih centara, pa su tako odvojeni jedni od drugih obave{tajni i bezbednosni poslovi. Reorganizacija celokupne obave{tajne slu`be koja je ve} postojala u Narodnooslobodila~ kom pokretu izvr{ena je na predlog sovjetske vojne misije koja se nalazila u Vrhovnom {tabu kod Tita. 2 Prva sovjetska vojna misija u Jugoslaviji spustila se padobranima 23. februara 1944. kod Bosanskog Petrovca u zapadnoj Bosni. Na we- 1 Politika, 25. mart 1946. 2 Jera Vodu {ek-stari~, Kako su ko mu ni sti osvo ji li vlast 1944ñ1946, Za greb, 2006, 37. Srpska kraqevina u doba prvih Nemawi}a 155

3 Slo bo dan Pe ne zi} Kr cun (1918ñ1964). Osnov nu {ko lu i gimnaziju zavr {io u rodnom U`i cu. U KPJ je pri mqen 1939. a po ~etkom naredne godine postao je sekretar Partijskog biroa u Ze mu nu i ~lan PK SKOJ-a za Sr bi ju. U vre me Ñu`i~ ke re - publikeî 1941. bio je organizator borbe protiv Ñpete koloneî. Penezi} se bavio pozadinskom linijom odbrane tzv. slobod ne te ri to ri je, a naj vi {e borbom protiv Ñpete koloneî. Ne ja sna je i we go va ulo ga u li - kvidaciji @ivojina Pavlovi- }a, tada {weg najpozantijeg komunisti~kog disidenta, pisica kwi ge Bi lans so vjet skog termidora. Pa vlo vi} je ubi jen od svojih nekada {wih partijskih drugova u kasnim ve ~erwim satima 28. novembra 1941. u U`icu, neposredno pred evakuaciju Tita i Vrhovnog {taba. Ka sni je je Pe ne zi} bio za - du`en za obezbe ewe ~lanova Vr hov nog {ta ba i ba vio se stvarawem partizanske obave- {taj ne slu `be. Sep tem bra 1943. odre en je za politi~kog ko me sa ra Dru ge pro le ter ske divizije. Smewen je 7. decembra 1943. zbog ve li kog i bol nog poraza kod Prijepoqa. Posle to ga, na la zio se sa Dru gom i Pe tom kra ji {kom di vi zi jom ko je su i{le u Sr bi ju do Ibra, i na trag u Cr nu Go ru, gde se ofo r mi la gru pa ru ko vo di la - ca za Sr bi ju, ko ji su od ma na - sti ra Mo ra ~e, ju na 1944, oti - {li na Vis. Na Vi su je Pe ne - zi} iza bran u Po kra jin ski ko - mi tet KPJ za Sr bi ju i od re en za na ~el ni ka Ozne. Sa Vi sa je, po ~et kom ju la, oti {ao u Ba ri, u Ita li ju, a oda tle je, u no }i iz me u 11. i 12. av gu sta 1944, Pe ne zi }e va gru pa avi o nom pre ba ~e na u ju `nu Sr bi ju. Iz ju `ne Sr bi je Pe ne zi} je pre - {ao u oslo bo e no Va qe vo, za - tim u Aran e lo vac, pa u Be o - grad. Kao {to je bio slu ~aj i sa {e fo vi ma Ozne u dru gim re - pu bli ka ma, Pe ne zi} je od 1946. do 1953. bio mi ni star unu tra - {wih po slo va Sr bi je. Po sle to ga je bio ~lan i pot pred sed - nik re pu bli~ ke vla de, ~lan sa - ve zne vla de, a od 1962. i pred - sed nik srp ske vla de. Po gi nuo je u sa o bra }aj noj ne sre }i 5. no - vem bra 1964. u se lu [o pi }u kod La za rev ca. nom ~elu bio je general Nikolaj Vasiqevi~ Korwejev, pripadnik tada{we sovjetske obave{tajne slu`be. Sovjetska vojna misija imala je 21 ~lana. Ozna je od nastanka vo ena iz jednog centra i bila organizaciono jedinstvena za celu Jugoslaviju. Bila je direktno podre ena Povereni{tvu za narodnu odbranu NKOJ-a, prve revolucionarne vlade koja je stvorena na Drugom zasedawu AVNOJ-a 1943. Na~elnik Ozne za celu Jugoslaviju bio je Aleksandar Rankovi}, ~lan Vrhovnog {taba NOVJ i organizacioni sekretar CK KPJ. Za wegovog zamenika odre en je Svetislav Stefanovi} ]e }a, i to na predlog sovjetske misije. Ovo mo`e svedo~iti o wegovim ranijim vezama sa sovjetskom obave- {tajnom slu`bom NKVD. Ozna za Sr bi ju for mi ra na je u ju nu 1944. na Vi su. Za pr vog na ~el ni ka Ozne za Srbiju postavqen je Slobodan Penezi} Krcun. 3 Pred po ~etak zavr {nih borbi u Srbiji, Tito je poslao potpukovnika Jeftu [a {i }a kod Slobodana Penezi }a, a Pa vla Pe ki }a kod Pe ke Dap ~e vi }a, ko ji je i vo dio sve ope ra ci je NOVJ. Pred po - lazak, odr`an je zajedni~ki sastanak, u Bariju, kako bi se koordinirao rad Ozne. Zbog hit no sti za da ta ka, pr vi {ef Ozne za Be o grad bio je Pe ne zi}, ali je on na toj funk ci ji ostao ve o ma krat ko. Za svog na sled ni ka iza brao je Mi lo {a Mi - ni }a; on je, na poziv Aleksandra Rankovi }a, du`nost primio po ~etkom novembra. Ni on se ni je pre vi {e za dr `ao na toj funk ci ji. Ka da je iza bran za re pu - bli~kog javnog tu`ioca, na wegovo mesto do {ao je crnogorski komunista Veqko Mi }unovi}. Za svog zamenika izabrao je Radovana Grkovi }a. Mi }unovi} je septembra 1945. imenovan za na ~elnika crnogorske Ozne, a na wegovo mesto do- {ao je drugi crnogorski komunista, Jovo Kapi ~i}. Ozna (Udba) za Beograd bila je pot~iwena Ozni (Udbi) za Jugoslaviju sve do januara 1948. U prilogu se objavquju dva reprezentativna dokumenta iz istorije Ozne, koja do sada nisu bila dostupna stru~noj javnosti. Prvi je dokument poverenika Ozne u 47. di vi zi ji NOVJ, ko ja je for mi ra na u Sr bi ji u le to 1944. Ovaj do ku - ment pri pa da tzv. Ñvoj noj Ozniî, ali se ti ~e i pro pi sa nog po stup ka pro tiv ci - vi la. Dru gi do ku ment je deo obim nog ru ko pi sa ko ji je osta vio ge ne ral Jef ti mi - je ñ Jef to [a {i}, pr vi na ~el nik III odeqewa Ozne za Jugoslaviju i kasniji na- ~elnik Kontraobave {tajne slu`be (KOS) Jugoslovenske armije, pa na ~elnik Uprave bezbednosti JNA, pomo}nik dr`avnog sekretara za narodnu odbranu za politi~ko-pravni sektor. On je po odlasku sa tih funkcija ostavio dragoceno sve do ~an stvo o isto ri ja tu Ozne iz ra ne fa ze, pi sa no na osno vu li~ nih be le - `aka iz vremena kada su se doga aji de {avali. U ovom tekstu kori {}eni su navodi iz tog rukopisa. Dokumenta se nalaze u Vojnom arhivu u Beogradu, u fondu Vojno-bezbednosne agencije. DOKUMENT 1 OPUNOMO ]ENIK OZNE 47. DIVIZIJE NOVJ, ]UPRIJA 15. novembar 1944. Da bi ispunili zadatke postavqene od na {eg naroda i na {e Partije, moramo svojski prionuti na rad i postati majstori svoga posla. Jedan od najglavnijih zadataka uop {te, danas je uni {tewe doma }e reakcije ñ izdajnika ñ wihovo istrebqewe iz samog korena i davawe vlasti narodu. Da bi uspeli u ovome, moramo pre svega podi }i i u~vrstiti organizaciju ñ OZNU. Organizaciju OZNE podi }i }emo i u~vr sti ti sa mo ako u wu za po ve re ni ke uzi ma mo one ko ji su to svo jim po na - {awem, odano {}u i radom zaslu`ili. Treba imati na umu da poverenici ne smeju zna ti je dan za dru gog, kao i da se isti na ra du po ka `u {to kon struk tiv ni ji. [...] 156 Kosta Nikoli}, Bojan Dimitrijevi}

Pri me tio sam i do sta vqe no mi je da se stre qa we ne vr {i ka ko tre ba, od - no sno, da se ne vr {e kon spi ra tiv no. Da se ubu du }e ne bi gre {i lo i da se ne bi stavqale primedbe, saop {tavam vam da se streqawe ne sme izvr {iti u vojsci, odnosno, u va {oj jedinici. Ukoliko se uka`e potreba da se mora izvr {iti streqawe, dostavi }ete mi podatke sa kojima raspola`ete, i tek po {to vam ja dam odo bre we, stre qa }e te. Sa mo stre qa we mo ra bi ti iz ve de no u naj ve }oj kon - spi ra ci ji, ta ko da ni sam [tab bri ga de ne zna. Na po mi wem vam jo{ jed nom da se ovo od no si na sve one ko ji se na la ze u va {oj je di ni ci. Imaj te ovo na umu, jer ukoliko se ne budete dr`ali ovoga, snosi }ete li~no punu odgovornost. Dru go vi, pod vla ~im i na gla {a vam da se sav na{ rad i po sao za sni va na konspiraciji, i samo na konspiraciji. Drugovi, nastojte da na terenu na kome se zadr`ite razvijete takvu obave- {taj nu slu `bu da vam ni jed na stvar ne iz mak ne a da je vi ne vi di te. Spro vo di - te stro gu kon tro lu nad te re nom na ko me se na la zi te, ne daj te da ni je dan ne pri - jateqski poduhvat uspe. Ukoliko u toku ~i {}ewa nai ete na slu ~ajeve da pojedine porodice odr`avaju vezu sa ~etnicima u {umi, onoga na koga se sumwa da odr`ava vezu ñ streqajte najkonspirativnije, a porodici zabraniti kretawe iz se la i oba ve sti te je da je stre qa ni upu }en u lo gor 4. DOKUMENT 2 TE @I [TE BORBE ñ SRBIJA I Zadatak u Srbiji OZNA Sr bi je bi la je kon sti tu i sa na, kao {to sam re kao na ~e lu sa Slo bo da - nom Penezi }em. [ef I odseka je bio Mile Milatovi}; {ef II od se ka je bio Ra - dovan Grkovi}; 5 {ef III od se ka je bio Kr sti} ñ U~o, 6 IV od se ka je bio Bo do, ne znam mu ta~ no pre zi me iako ~o ve ka li~ no znam. 7 Leteli smo po lo {em vremenu. Mi slim da je sam nom i{ao i @i va \or e vi}, kao Sr bi ja nac. Spu {ta li smo se na Bojnik. Vrlo lepi su utisci bili iz Prokupqa. Odr`avao sam i savetovawe sa bezbednosnim oficirima na teritoriji. Kod Penezi }a sam se ose }ao prijatno. Ka sni je mi je on po tvr i vao da sam se ko rekt no po sta vio, da ni sam do {ao da komandujem ve} sa preporukom druga Rankovi }a kako on misli da bi trebalo svr- {iti odre ene zadatke, mo`da da se ne zaboravi; mi smo Vuksana ubacili u Beograd sa ra dio sta ni com. Obi~ no se sa mo spo mi we ona sta ni ca ko ju je Vu~ ko, oba - ve {tajni oficir prve armijske grupacije ubacio u Beograd. Ova se zaboravqa, ve ro vat no, i zbog to ga {to je ka sni je Vuk san oti {ao u Ko min form, pa on da ni - je bilo osobito probita~no da se populizira. Ali kako bilo treba ostaviti to zabele`eno. Zna ~i imali smo dve uba ~ene radio stanice. Ova druga je bila Oznina. U to me ce lom ra du, dru gi mo me nat ko ji bi `e leo spo me nu ti, a pi ta we je te evidencije koja je stvarana ve} tada i to je bila opse`na kartoteka na bazi niza izvora o Beogradu, tako da nismo u Beograd odlazili praznih {aka. Odlazili smo sa odre enom slikom o neprijateqskim elementima koje je trebalo hapsiti. O~igledno, jo{ nije bilo kriterija. Metod rada nije bio dovoqno proveren, tako da smo ne ki put us pe li na bi ti u za tvo re i pre ko me re qu di ko je nor mal no ne bi tre ba li bi ti u za tvo ru. Znam sa mo jed no, ka da su ve} sta vqe ni i u po dru me da sam do bio za da tak od Ran ko vi }a ne po sred no da odem i da sa pu nim we go vim ovla - {}e wi ma pre i spi tam ko je sve to u za tvo ru i da pu stim sve one za ko je sma tram 4 Vojni arhiv, Beograd, Fond Voj no-bez bed no sne agen ci je, gra a Odeqewa za {tite naroda, K-11, F-1. 5 Radovan Grkovi} (1913ñ1974). 6 Slobodan Krsti}. 7 Major Svetolik Lazarevi}. Ozna protiv Ñnarodnih neprijateqaî u Srbiji 1944. Dva dokumenta 157

da ne tre ba da bu du u za tvo ru. Na i me, do brim de lom i voj ska je pre u zi ma la ne ke inicijative, pa je i sa te strane, posebno u nekim podrumima bilo je nabijena masa qu di {to nas je mo glo sa mo kom pro mi to va ti. Ta ko smo bi li u sta wu za o {tri - ti bud nost, ali ne ki put u ne koj pre te ra no sti i kru to sti i od stu pi ti i po pra - vi ti ta kve svo je pro pu ste. Tre }i pro blem ko ji nam se na me tao, a to je bi lo pi ta - we kriterija. Nama situacija u tom pogledu nije bila dovoqno jasna kako se orijentirati prema ~etnicima, zna ~i koga tretirati kao zlo ~inca, a koga mobilizirati, pa pre }i preko takve pro {losti. Drugo pitawe je bilo delikatno. Srpska dr`avna stra`a. Ona je imala karakter profesionalne vojske, ne {to izme u vojske i `andarmerije. Kako se postaviti prema wima, u kojoj meri su pripadnici te neprijateqske formacije bili tipi~na fa {isti~ka politi~ka vojska, a sa druge strane koliko su kao organi bezbednosti vr {ili neke poslove, koje normalno treba svaka organizacija zajednica da svr {ava. To je recimo, pitawe saobra }aja u Beogradu i niz drugih funkcija koje normalno svaki re`im mora imati. Oko tog kri te ri ju ma stal no smo mo ra li bi ti sprem ni da se ko ri gu je mo i da di - ferencirano pa`qivo prilazimo. Eto to su, tri najkrupnija zadatka. Dilema je jedi no bi la u okvi ru OZNE za Sr bi ju da li da se sa Srp skom stra `om ba vi III ili II od sek. Mi smo se vr lo br zo spo ra zu me li da je to pi ta we II odseka, da on ras ~i {}ava, a ko li ko se ti ~e voj ske da sa ra u je sa III odsekom. Ni u kom slu ~aju tendencija koja je po ~ela preovla ivati da bi mi trebali kao III odsek da radimo neprijateqske for ma ci je, ni je bi la pri hva }e na i ni smo se sa wom mo gli da slo `i mo. Konkretan rad u Srbiji Pretresawe situacije vojne teritorije na jugu Srbije. Hteo bi da is tak nem da sam odr `a vao sa ve to va we 2. ok to bra 1944. {to zna - ~i na 20 da na pred de fi ni tiv no oslo ba a we Be o gra da, ili da bu dem pre ci zni - ji na par da na pre na stu pa wa na sam Be o grad, pr ve we go ve fa ze odr `ao sam sa - sta nak sa ofi ci rom OZNE ko ji su ra di li u ko man da ma pod ru~ ja. Evo pi ta wa na ko ja sam ja skre nuo pa `wu. Hteo sam da ~u jem wi ho vo mi {qe we za ni za pod - ru~ ja. U uvod nom de lu sva ki je tre bao se be da pred sta vi, tj. da iz ne se ukrat ko svo je bi o graf ske po dat ke da bi mo gao da vi dim o ka kvim se ka dro vi ma ra di i wi ho vu mo gu} nost. Dru go, tre ba li su da ob u hva te neo slo bo e nu te ri to ri ju, da iz ne su voj ne for ma ci je i ka kva je me u wi ma na {a agen tu ra, da li {ta zna mo i {ta op }e ni to zna mo o ne pri ja teq skoj agen tu ri na tom neo slo bo e nom te ri - to ri ju oda kle }e mo vr lo br zo mo bi li zi ra ti qu de za na {e je di ni ce. Po seb no pi ta we bi lo je u ko joj me ri su ob u hva }e ni ba{ gra do vi na tom pod ru~ ju, gde je o~i gled no ne pri ja teq ska agen tu ra ima la bo qe uslo ve za rad, i vi {e po tre be ne go na ra za su tim se li ma po Sr bi ji. Tre }a ta~ ka je ob u hva ta la sta we oslo bo - e nog de la te ri to ri je, po seb no u ve zi sa mo bi li za cij skim sta wem, mo bi li za - ci ja po ve za na sa bez bed no snim pro ble mi ma. Tra `i li smo da vi di mo ka kva nam je sa rad ni~ ka mre `a, u ko joj me ri ona ot kri va ~et ni~ ku ak tiv nost i uop {te te vr ste ak ci je. Po seb no je di sku to va no o po li ti~ kim pro ble mi ma, s tim ve za no za ban di ti zam, da vi di mo ko li ko nam sa te stra ne pre ti opa snost, u ko joj me - ri mo `e mo bi ti ugro `e ni. ^e tvr ta ta~ ka, sva za pa `a wa u voj sci, mo ral no-po - li ti~ ki pro ble mi u ope ra tiv nim je di ni ca ma i op }e ni to sve {to se mo glo re - }i u voj sci. U pe tom de lu smo go vo ri li o na {oj vla sti toj or ga ni za ci ji. Jo{ je dan put smo wu pro di sku to va li, mre `u, pro ble me, ko li ka je we na mo}, {ta mi mo `e mo po boq {a ti u na {oj vla sti toj or ga ni za ci ji da bi bi la {to ja ~a, {to ~vr {}a i {to bo qa. I ko na~ no {e sta ta~ ka ñ ra zno. 158 Kosta Nikoli}, Bojan Dimitrijevi}

Pr vi je iz la gao drug, ko ji je ra dio u Ja bla ni~ kom voj nom pod ru~ ju. To je bio Ig wat Miq ko vi}. Pred sta vio se da ima 7 raz re da gim na zi je, da je u sred woj {ko - li po stao SKOJ-evac, da je ra dio na te re nu uglav nom Pu ste Ri je ke. Bio je par ti - zan do rasformirawa na {ih jedinica u martu 1942. Tada se on povukao ku }i i bio ile ga lac. Ta mo je bio i hva tan od ne pri ja te qa. Jed nom je bio u za tvo ru 15 da - na kod \uri }a, ~etni~kog komandanta, koji je kasnije pri {ao nama. 8 On je ta da bio okru `ni ~et ni~ ki na ~el nik. On ga je i pu stio. Dr `ao je ve zu sa Ja bla ni~ kim od re dom. ^lan je Par ti je po stao 1942. pri mio ga je Vo jo Ri sti}. Po red Miq ko - vi }a u tom na {em od se ku ra dio je \or e Sta men ko vi}, sto lar ko ga je Okru `ni ko mi tet par ti je do de lio na rad. Uz we ga je bio Ra de Pe ro vi}, ko ji je vo dio pri - jav no ode qe we. Za tim je ra dio i A~i}, ko ji ni je bio ~lan par ti je, a bio je teh ni~ - ko lice. Kona~no bilo je u pitawu obuhvat misije savezni~kih oficira koji su bili kod Glavnog {taba Srbije. Tu smo imali dvojicu drugova koji su funkcionalno radili, koji su izve {tavali kakvo je stawe u tom pogledu. U Jablani~kom podru~ju bili su ovi srezovi: Pusta Rijeka, Leskovac, Gorwo-jablani~ki srez i Vlasotina~ki srez. AF@ i omladina bila je organizovana u 200ñ300 sela, a narodno-oslobodila~ki odbori su isto tako bili zna ~ajno ob u hva ti li taj kraj. Na {i su sa ra i va li sa svim tim or ga ni za ci ja ma. Ni su za - pa zi li po ja vu cr ne ber ze. Sa od re di ma ko ji su bi li na tom te re nu i da qe su sa - ra ivali. Izve {tavali su ~esto puta o nizu nepravilnosti, da bi se preduzele me re da se u na ro du ne kva ri po li ti~ ka si tu a ci ja. Ina ~e ni su ima li su do va ni - ti isled ni ka. Da kle sa mi su vr {i li taj po sao. Do ta da su stre qa li 13, a ima li su 52 u zatvoru. Na terenu su postojale kao bezbedonosne jedinice partizanske stra `e. Sa rad ni~ ku mre `u ima li su tu ne gde, na tom pod ru~ ju, oko 50 sa rad ni - ka. Na neoslobo enom teritoriju, bilo je zabele`eno do tada nisu bili oslobo- eni Leksovac, Vlasotinac i Grdelica. Tamo su imali svega jednog poverenika na delikatnom mestu, na ~elstvu dr`avne stra`e. Od neprijateqskih snaga na tom pod ru~ ju su ima li ne {to oko 400 Ne ma ca, oko 2.500ñ3.000 Dra `i no va ca. Pro tiv je sta jao pe ti do bro vo qa~ ki put srp ske dr `av ne stra `e. Uz to je bi la te - ritorijalna nema~ka organizacija. Imali su jednu rajsku komandanturu Feld po li ci ju ko je su se uvla ~i le u na {e ope ra tiv ne je di ni ce. Tu je is tak nut oso bi - to problem Gorwe Jablanice gde nisu imali na {eg poverenika i nisu znali najbo qe sta we. Di sku to va no je, da qe, uglav nom o sta wu na te re nu i o kur su ko ga tre - ba zauzeti prema Englezima. Imali su vaqda u saslu {awu jedan neugodan slu ~aj. Eto to je ono naj bit ni je {to tre ba re }i o si tu a ci ji u tom de lu Sr bi je. U Topli~kom podru~ju radio je u III odseku Du {an Mihailovi} koji je po zanimawu trgova~ki pomo}nik. Bio je najpre name {ten u zadru`noj prodavaonici 1940. a 1941. bio je u me snom na rod nom od bo ru. Ka sni je je bio hap {en od Bu ga ra. Iz be gao je u se lo po sle to ga i bio 3ñ4 me se ca na se lu i ra dio kao SKOJ-evac, bio je se kre tar sre skog ko mi te ta SKOJ-a, za tim je bio u okru `nom USA OJ-u za To - pli~ ki okrug, iza to ga je bio kao po li ti~ ki ko me sar ne ke bol ni ce, pa za tim pod - ru~ ja, pa je bio ko me sar ~e te. Po sle ovo ga, drug La za re vi}, ko ji je ra dio po dru - gom od se ku, kod Kr cu na, pri mio ga u OZNU. Ni je bio kan di dat ve} je iz rav no pri mqen u par ti ju u ma ju 1944. Uz we ga je ra dio Mi lu tin Tr ~i}, ~lan Par ti je ko - ji je pre toga bio intendent bolnice. Zatim je bio Gradimir Filipovi}, ~lan Partije, koji je radio do tada na terenu. I kona~no Mihailo \uri}. Poverenika su imali oko 100. Srezovi su bili Prokupa~ki, Dobru~ki, Jastreba~ki i Kopaoni~ki. Sudovi su kod wih postojali. U borbi protiv neprijateqa jako je bio razvijen agitacioni rad i stalno se raskrinkavao neprijateq, pa je to pomoglo poo {travawu budu}nosti. Diskutovalo se i o odnosu prema poli- 8 Potpukovnik Radoslav \uri}, komandant Gorskog {taba JVUO broj 110 (pokrivao ju`nu Srbiju i Makedoniju), koji je maja 1944. prebegao kod partizana. Ozna protiv Ñnarodnih neprijateqaî u Srbiji 1944. Dva dokumenta 159

9 Vasilije Kova ~evi} (1911ñ1961). Is tak nu ti cr no gor ski ko mu - ni sta. Uo~i Dru gog svet skog ra - ta bio je po ve zan sa Mu sta fom Golubi }em, visokim sovjetskim obave {tajcem, koga je Gestapo stre qao ju na 1941. Od 1943. bio je kontraobave {tajni oficir Prve proleterske divizije. Na rad u Oznu Jugoslavije pre {ao je 1945. i u woj ostao do ju na 1946. Tada postaje {ef jugoslovenske komisije za ratne zlo- ~in ce u Austri ji i ame ri~ koj zoni Nema~ke. Novembra 1948. vra }a se u Be o grad i ra di u Ud - bi. Bio je ve o ma ak ti van i u dru {tve no-po li ti~ kim or ga - nizacijama, jedan je od inicijatora obnavqawa sportskog dru- {tva ÑRadni~kiî. Godine 1952. preme {ten je u Ministarstvo ino stra nih po slo va, a za tim postavqen za savetnika jugoslovenske ambasade u Kanadi. Od 1957. do 1960. bio je na ~el nik ^etvrtog odeqewa (obave {tajnog) u Sekretarijatu za inostrane poslove. Na du`nost generalnog konzula SFRJ u San Francisku postavqen je 1960. ti~kim organizacijama. Pravqeni su planovi pri nastupawu za Prokupqe, za Kur {u mli ju i za Bla ce {ta u~i ni ti u ta kvim me sti ma kad do e mo ta mo. Pod vu - ~eno je posebno pitawe arhiva i ostalog {to nam mo`e da dade tragove neprijateqskoj agenturi u gradu. Diskutovali smo i o golubovima pismono {ama, da svra te pa `wu ne bi li nam ne pri ja teq iza se be osta vi ti i te vr ste ve ze. Di sku - to va no je i o ob ja va ma ta ko da se ogra ni ~i kre ta we, da se na taj na ~in na pra ve prepreke, eventualno neprijateqskim obave {tajcima. I o problemu crne berze, kao politi~kom problemu diskutovalo se da nam se ne kvari politi~ka situaci ja da ne pri ja teq ne ko ri sti za svo ju psi hi~ ku di ver zi ju. Mo ra li smo raz ja - sni ti, jer je stal no is kr sa va lo pi ta we od no sa OZN-e i vla sti na te re nu gde jed - ni, gde dru gi to ra de, uz to je bi lo jo{ niz raz go vo ra ka ko se vr {i pre tres sta - na, kako se kontroli {e putovawe, kakve su objave na `eleznici, zatvori, {ta tre ba u tom po gle du OZNA i sl. Ni {kom okrugu pripadali su srezovi Belopalana~ki, Ni {ki, Svrqi {ki, Aleksina~ki, R`awski i Zapaqski. Na radu u tome okrugu po liniji III. Odseka je bio Milan Viloti}. Viloti} je imao ~etiri razreda gimnazije, a zatim je bio 3 godine u zanatskoj {koli. Izu ~avao je bravarski zanat u Beogradu. Nije bio Ñmno go u sin di ka tuî. Za me ne je bi lo va `no da je bio po ve zan sa ^i le tom Ko va - ~evi }em. 9 Mi zna mo da je Ko va ~e vi} u to do ba ra dio za so vjet sku oba ve {taj nu slu `bu, raz u me se sa zna wem na {e Par ti je. Za to o to me ni smo raz go va ra li. U Va - qe vu 1939. on je [Viloti}] po stao ~lan par ti je. U Ra ko vi ci je bio ~lan Okru - `nog ko mi te ta do 1942. Za be le `e no je da je oti {ao u [u ma dij ski od red, a za tim bio osam me se ci na bo lo va wu u Be o gra du i bio je tu ve zan. Ni je ja sno ka ko. Za - tim je za be le `e no da je bio na Ko sma ju 3-4 da na, pa se po vra tio u Ja bla ni cu i bio je partizan 3-4 meseca, pa postao je zamenik komesara ~ete, komesar ~ete u prvoj bri ga di, je i ostao kao ~lan Okru `nog ko mi te ta u Le skov cu. Za tim je bio ~lan Okru `nog ko mi te ta Ni{ i oda tle je do de qen na na{ rad kod nas. Dru gi na ra du je bio Vit ko Kr sti}, ak, bo rac od 1941, ~lan Par ti je od fe bru a ra 1944. Pre to - ga ra dio je u SKOJ-u. Tre }i na ra du je bio [}e pa no vi} Ra de. Dr `ao je ve zu sa na - ma i trebalo je jo{ preispitati karakter toga rada. Bilbija je iz Ni {a, bio je tehni~ko lice. Kao osobit problem pitawe je bilo masovne budnosti. Mi smo stavili u zadatak za oslobo eni teritorij da se mora znati koji su elementi masovne budnosti i kako je razviti. Imali su samo ~etiri poverenika u Ni {u. Od je di ni ca u Ni {u se ta da na la ze de lo vi ÑPrinc Eugenî. Na te re nu su ima li 20 po - verenika koji su na wih vezani. I ovde smo nagla {avali da problem treba re- {a va ti kon kret no ka ko ko ji is kr sne. Za wih je bio pro blem na tom te re nu Dra - goqub Jovanovi}, zemqoradnici koji su radili vrlo aktivno na tom terenu. Zatim je bio problem teroristi~kih grupa koje su uznemiravale taj kraj. Kao pitawe postavqen je odnos konfiskacije narodno-oslobodila~kih odbora. Kru {eva~ko vojno podru~je je imalo srezove: Kru {eva~ki, @upski, Moravski, Trsteni~ki, Kopaoni~ki i Resavski. Na ~elu na {e slu`be se nalazio Dragoqub \oki}, pitomac zanatske {kole u Obili }evu pre rata, a kasnije radio u Kru- {iku. Sa wim je zajedno radio Hranislav Milo {evi}, ~lan Partije. Bio zatvaran i pro ga wan. Tre }i ko ji je bio na ra du je Ra do{ Le pe nac, ap sol vent pra va, ko - ji je od 1942. bio or ga ni zo van. Sto ji za be le {ka da je bio ve zan pre ko ne kog ]o - si }a. Od avgusta 1941. po ~eo je samoinicijativno da radi. Posle toga je oti {ao u je di ni cu i sa je di ni com se kre tao na tom te re nu. Sa ovim dru go vi ma smo di sku - to va li o ve za ma sa gra dom i to po seb no sa Kru {ev com; di sku to va li smo i o dru - goj proleterskoj koja se nalazila na wihovom podru~ju i kontaktu; da je pravilno da se prikupqaju podaci o novodo {lim qudima, a i od novodo {lih qudi {to 160 Kosta Nikoli}, Bojan Dimitrijevi}

zna ju za wi hov te ren, oda kle su. Di sku to va lo se i o to me u ko joj me ri SKOJ-ev ci tre ba da bu du i ~la no vi OZNE-e, o to me da mi sa mo po li ti~ ke pro tiv ni ke ni bli zu ne mo `e mo da re {i mo i da ta kvih ilu zi ja OZN-a ne tre ba da ima. Isto ta - ko diskutovalo se o problemu poverenika. Eto to su najbitnije zabele {ke sa savetovawa kojeg smo odr`ali 2. oktobra 1944. godina na ovom terenu. II Zadaci u Beogradu Po no vo sam po le teo sa po mo} nog aero dro ma u Boj ni ku i spu stio se na po - mo} ni aero drom kod Va qe va, na Ka me ni ci. Za jed no sam i{ao sa dru gom Bla - {kom Ne {kovi }em 10 pa smo zajedno negde na visini, verovatno kod Aran elovca, ili To po le, gde sam na i {ao na Pa vla Pe ki }a 11, spo ji li se sa ar mij skom gru - pacijom Peka Dap ~evi }a. Tu je bio i Mujo Kova ~evi}, obave {tajni oficir. 12 Oni su ima li ra dio ve zu pre ko Vu~ ka uba ~e nu u Be o grad. Bi lo je tu {a le: Mu jo Kova ~evi} je donio Eki }u uniformu Aleksandra I. Hit no smo ga od mah po ve za - li, i da smo pr vo ga da na bit ke ka pri la zi ma za Be o grad, ve} 12. ok to bra 1944. odr `a li sa sta nak. Na sa stan ku je bio na pra vqen plan za rad u Be o gra du. Evo to ga op {teg pla na. Prvo, formirati centar, koji }e rukovoditi radom za ceo Beograd. Drugo, postaviti organizaciju po kvartovima. Tre }e, pomo}ne jedinice za izvr {ewe svih tih za da ta ka, i ~e tvr to, po stu pak i plan ra da. U od no su na kvar to ve tre ba - lo je postavqati opunomo }enike za kvart i vojnog izaslanika pri kvartu. Trebalo je postaviti i odeqewe koje }e se starati za neprijateqske arhive, koje }e primati prijave od gra ana protiv neprijateqskih elemenata. Postavilo se pitawe koliko }e nam biti potrebno qudi za takve zadatke. Savetovawe nismo odr`ali sami. Bili smo zajedno sa sekretarom Pokrajinskog komiteta Blagojem Ne {kovi }em. Wemu smo postavili nekoliko pitawa, radi svoje orijentacije i pomo }i. Prvo, u kojoj meri su Nemci imali svoj uticaj u razarawu na {e organizacije u Beogradu, i mo`emo li se, na taj na ~in, u potpunosti osloniti na na {u organizaciju, da nam ne bi neprijateq ne {to podvalio. Drugo, kako }emo do }i do pomo}nog tehni~kog osobqa u Beogradu, jer mi ta kvog ni smo ima li. I tre }e, u ko joj me ri se mo `e mo bi li sa ti qud stvo sa tog terena i kako se u tom pogledu reagovati Blagoje Ne {kovi}, po mojoj zabele {ci, nas je orijentirao da }emo vi {e podataka o qudstvu dobiti iz [umadijskih brigada i od Kosmajskog odreda, koji su imali `ivu vezu sa Beogradom i poznava li pri li ke. Upo zo rio nas je, me u osta lim, da u Ha xi Me len ti je voj 10 ili 12 postoje `andari koji su bili na {i prijateqi. Zatim, verovatno, zao {travao nam je da svra ti mo pa `wu {to }e kod na ro da oso bi to bi ti do bro pri mqe no. Ekonomski krivci koji su se bavili crnoberzija {ewem i pqa~kawem naroda. Svratio nam je pa`wu na upravu logora u Smederevskoj Palanci. Tu zabele`i dva ime na za ko ja ne znam ka kva su i za to ne }u da ih dik ti ram. Mi smo centar u Beogradu postavili ovako. Prvi informativni odsek je pod rukovodstvom ^ileta Kova ~evi }a, starog Beogra anina 13, ko ji ga je od li~ no po zna vao, uz we ga je bio Bo go vac i Po po vi}. Da kle, dru go vi ko ji su mo gli u tom pogledu da ispoqe inicijativu i da dadu rezultate. Drugi odsek je bio isledni~ki. Uz we ga sam bio i ja. U iz vr {nom je bio Pa vle Pe ki}, Sto la Ko va ~e vi} i jo{ ne ki. Sme {taj, za is hra nu i sve osta le stva ri, sta rao se drug Si mi}. Sa jed nog od tih sa sta na ka pod pr vu ta~ ku sam sta vio da je pr vi za da tak pred nama da izu ~imo situaciju, izgradimo organizaciju, da centraliziramo akciju. 10 Blagoje Ne {kovi} (1907ñ1986). Le kar po obra zo va wu, {ef srpske partijske organizacije. ^lan KPJ od 1935, u~e snik gra - anskog rata u [paniji, ~lan naj u `eg ru ko vod stva KPJ, predsednik prve srpske posleratne vlade. Iskqu ~en iz parti je 1952. i sme wen sa svih funkcija. 11 Pa vle Pe ki} (1910) bio je is - kusni crnogorski komunista. Po sle za vr {e ne Me di cin ske {ko le u Za gre bu, oti {ao je u Mo skvu, gde je za vr {io Vi {u voj nu aka de mi ju. U KPJ je u{ao 1939. U~e snik je ustan ka u Cr - noj Go ri 1941, ka da je bio ko - man dant me sta u rod nom [av - niku, a zatim i Durmitorskog voj nog pod ru~ ja. U Vr hov ni {tab NOVJ u{ao je 1942. Po for mi ra wu Ozne za Ju go sal vi - ju, bio je na ~el nik we nog II odeqewa. 12 Mitar ñ Mujo Kova ~evi} je kasnije bio zadu`en za Sanxak (ro dom je iz Pri bo ja). To kom 1945. do {ao je u su kob sa Hil - mi jom Ha sa na gi }em, se kre ta - rom Sreskog komiteta KPJ za Priboj, oko likvidacija pojedinih srpskih porodica. Zbog to ga je ~ak kod Slo bo da na Pe - nezi }a podneo i prijavu protiv Hasanagi }a. Kasnije je radio u Saveznoj slu`bi Dr`avne bezebdnosti. 13 Kova ~evi} je u Beogradu `iveo od 1932. Ozna protiv Ñnarodnih neprijateqaî u Srbiji 1944. Dva dokumenta 161

14 Sini {a Stankovi} (1892ñ1974), srpski nau~nik, biolog, osniva~ Instituta za ekologiju i biogeografiju SANU. U toku ra ta bio je ~lan Glav nog par ti - zanskog {taba za Srbiju, predsednik prve srpske antifa {isti~ ke skup {ti ne (ASNOS), predsednik Narodnog fronta za Beograd a kasnije i predsednik Pre zi di ju ma skup {ti ne NR Srbije. 15 Vidak Popovi}, major Ozne. Kompozitor Vojislav ñ Voki Ko sti}, ko ji je hap {en 1946, o wemu ima slede }e se }awe: ÑNajstra {niji, koji je maltretirao qu de, bio je ne ki ma jor Vi dak Po po vi}. Kad smo iza {li iz zatvora, ja i mnogi moji drugovi, po {to smo ih pra ti li, ne da bi smo pra vi li do si jea o tim na {im biv {im isled ni - cima, videli smo po novinama ñ ovaj po stao ono, onaj po stao ono. Taj Vi dak Po po vi} nam se svi ma ure zao u gla vu, mno gi }e se setiti Vidaka Popovi }a, on je bio strah i tre pet, bio je ma - jor Ozne. On je u me u vre me nu zavr {io dva fakulteta i on je na na {em Pravnom fakultetu od bra nio dok tor sku di se r ta - ci ju sa te mom ñ Hu ma nost u ju - goslovenskim zatvorima. Imali su ta ko ne ke svo je ca ke. Re - ci mo, ka zne nas 20 da na bez so - li. To ja uop {te ne mo gu da opi {em {ta zna ~i. Ja sam svo - jim o~ima gledao najstra {nije pu {a ~e koji su davali po pet, {est svojih cigareta za nekoliko grama soli. Recimo, Vidak Po po vi} ka ko ko u e ta ko on, a bio je stra {no kru pan ~o - vek sa ogrom nim ru ka ma, ka ko u e te ta ko vas o{a ma ri da mo - ra te da pad ne te na ze mqu.î (www.b92.net. 7. jun 2002). Ma - jor Ozne Mi lan Tre {wi} ova - ko se se }a svog ko le ge: ÑBi lo je preterivawa, represije,,enkavedeovskih metodaí saslu {awa, iz nu i va wa pri zna wa. Re ci - mo, ta ko je ra dio Vi dak Po po - vi}, Glu mac i mno gi dru gi.î (www.be ra ne town.net). Da bi to mogli izvr {iti, trebalo je pravilno rasporediti qude i pravilno razdeliti rad po sektorima. Trebalo je imati jak informativni centar, a isto tako isledni, izvr {ni i tehni~ki aparat i sve to skupa da bude koordinirano sa drugom Blagojem Ne {kovi }em, kao sekretarom Pokrajinskog komiteta. Tehni~ koj stra ni smo po sve }i va li pa `wu. Ta ko sam imao za be le `e no da tre ba po - slati na Jajince ~etiri {ofera za automobile, da trebam preuzeti komandu nad auto blin dom za na {e po tre be. [iqo se stara za motorna vozila. Zatim, da se izda nare ewe da jedinice nemaju pravo konfiskacije; da se Mujo Kova ~evi} postara za logor, zarobqenike, da je to na {e, a ne ru sko. Za isled ni od sek smo po sta vi li da tre ba otvo ri ti kartoteku. Isto tako je trebao Leki} da formira uput ñ qudstvo. ^ile Kova ~evi} pu bli ka ci je i osta lu ar hi vu, da bi se iz to ga do {lo do {to vi {e po da ta ka. Ne {ko vi} }e nam da ti dva, tri ~o ve ka ko ji }e nam po ma ga ti. Vu~ ko tre ba da do - e i da radi zajedno sa ^iletom na zadacima poznavawa Beograda. On je poznavao svojim boravkom vrlo dobro tu stranu Beograda. Za izvr {ni aparat je trebalo 11 ofi ci ra i 15 voj ni ka i uz to pre vo zna sred stva. Bo `o vi} je bio taj ko ji je trebao da napravi formulare po kojima bi pregledali logore, da se postara za legitimacije, za naoru`awe i sve ostalo {to je potrebno za takav rad. Taj put sam zabele`io da drugu Blagoju Ne {kovi }u treba davati preglede na {ih qu di ko ji su ugled ni gra a ni, kao {to je Si ni {a Stan ko vi} 14 i sli~ ni, gde god nai emo na takvu situaciju, da se on mo`e politi~ki da orijenti {e, i sa kim da ra ~u na. Za da ci ko ji su sta ja li pred na ma, sa ma lo broj nim cen trom, ni su se mo gli usa vr {a va ti, pa ga je tre ba lo oja ~a va ti. Ta ko se, iz me u osta lih, u cen tru na - {ao kao sta ri Be o gra a nin i Bo ro Ne {ko vi}, pa Po po vi} Vi dak 15 za jed no sa dru gom Mo mom Du ga li }em 16. U za ro bqe ni~ kom lo go ru je bi lo oko 400 Ne ma ca, a po sta vi lo se pi ta we isled ni ka. Tu je tre ba lo oko svo jih 20 qu di da pre tre su si tu a ci ju. Po seb no sam ja svra }ao pa `wu da vi di mo da li ima i spe ci jal nih slu `bi kod Ne ma ca za ro bqe ni ka da bi te slu `be {to bo qe upo zna li. Da bi taj rad mo gli {to bo qe oba vi ti, sta vio sam u za da tak da mo ra mo pri vu }i na taj rad Bra tu Or li }a, za tim De ni ja Vu ji no vi }a, oba ve {taj nog ofi ci ra iz Va qe va, Qu ba Na pr tu, iz 6. di vi zi je. Na i me, mi smo u to me tra `e wu ka dra do bi li Ga - ji} Do bri vo ja, ko ji je bio oba ve {taj ni ofi cir 21. bri ga de, Ko va ~e vi }a Mi ro - sla va, iz 17. sla von ske bri ga de, itd. Dakle, mobilizirali smo iz jedinica qude da bi mogli da radimo. Uz to da bi mogli odra ivati poslove, mi smo tada dobili ~etu izvi a ~a i kadrove po kvartovima. Dana 15.10. zabele`io sam da nam treba iz XII korpusa hitno pozvati ofi ci re u Be o grad, jer nam tre ba sa mo za dva kva r ta 11 i 12 bar po 10ñ12 qu - di. Kao dru go po sta vio sam da nam se sta vi na ras po lo `e we Ko wi~ ka bri ga da da bi mogli {to efikasnije raditi u Beogradu. Sastanak sa Markom Risti }em 17 Sveta Stefanovi} (telefon 44ñ433) pozvao me je da zajedno krenemo kod Mar ka Ri sti }a, ko ji `e li da se vi di i da za o {tri ne ke stva ri, kao do bar po zna - va oc pri li ka u Be o gra du. Mar ko Ri sti} je sta no vao u uli ci Ri ge od Fe re na bro - ju 8 ili 11. Dao nam je ime na za Mak si mo vi }a, Ca le Bra lo vi }a, Dra gog Mi ha i - lovi }a, ]ikovi }a, ministra trgovine, Dragog Stamenkovi }a, karikaturistu, Ba ~i} Sa {ke, ~iji je otac poslao nekoliko miliona i ima priznanicu Dra`e 162 Kosta Nikoli}, Bojan Dimitrijevi}

Mihailovi }a. Zatim je govorio o Doli Miqanovi }u, \or u Tufegxi }u za koga `e na go vo ri da je po gi nuo ili ne stao, me u tim, on se skri vao i or ga ni zo vao ~et - nike. Veqko Petrovi}, advokat, isto tako organizator ~etnika. Drugi Veqko Petrovi}, trgovac, organizator Dra`inog pokreta. Zatim je tu zabele`eno ime Bo `e Mar ko vi }a, mla eg do cen ta, zva ni Ñ@dre beî. Za tim Sa ve Ob ra do vi }a, se - kretara industrijske komore, zatim Lazara \uki }a, stalni generalni sekretar Radio stanice koji je bio vezan na Aleksandra Damjanovi }a. Zatim ing. \or e An ~i} ili Ja ni ~i}, Je vre mo va 32a. On je bio sa vet nik za III kvart Dra`i Mihailovi }u. Zarije Vuki ~evi}, iz Kursuline ulice broj 10 isto Dra`inovac, pa Velimir Dimi} Vojinovi}, komesar `itne centrale, tri puta su bili u vrhovnoj komandi Dra`e Mihailovi }a. To {a Obradovi}, vaqda je bio vezan za grupu Dra`e Mihailovi }a, kod wega je ostala radio-stanica, Ozren Ba ~i}, industrijalac, Dra`inovac. Po tome advokat dr. Mileti}. U gostionici ÑAriqeî negde kod Cvet nog Tr ga po sto ji ne ki Goj ko i ne ki Qu bin ko No vin ko vi} na ko je tre - ba svra ti ti pa `wu. Dra gan Mi tro vi}, za la zi u lo kal ÑU`i ceî ñ to je agent. Ne - ki Zvonko Kova ~evi} iz Dra`ine pratwe nalazi se zabele`en da na wega treba svra ti ti pa `wu. Kao {to se vi di, Mar ko Ri sti} nam je dao jed nu ~i ta vu le pe zu ime na i na taj na ~in dru go vi ko ji su ra di li u II od se ku i ko ji su bi li kao re fe - ren ti za du `e ni za Dra `u Mi ha i lo vi }a ima li su sa mo iz ovo ga iz vo ra do bru od - sko~nu dasku da mogu nastaviti sa radom. O ra du u Ze mu nu Zemun je celo vreme rata uspeo da sa ~uva svoju Partijsku organizaciju. Vrlo dobro su radili i jednako po teritoriju, kao i preduze }ima u samom Zemunu, ukqu- ~uju }i i ÑIkarusî. Prosto je bilo zadovoqstvo sresti se sa drugovima, se }am se Cr nog, pa To mi }a. Tu je pre to ga bio i Bran ko Pe {i}. 18 Tako da je situacija Zemuna bi la ja sna i vr lo br zo smo se sna {li, od no sno, oni su ~ak vr lo ini ci ja tiv no niz me ra pod u ze li. Moj je za da tak bio, opet po od lu ci dru ga Ran ko vi }a, da vi dim tu situaciju i da kona~no donesem odluku po svemu tome {to su oni napravili. I{ao sam kod dru go va da se upo znam sa si tu a ci jom. Pr vo {to sam se in te re - sirao {ta postoji od mesne organizacije ñ Partije i kako se ona koristi u ovome ra du. Dru go, {ta ima u to me ra du OZNA. Za tim sam se in te re so vao ka kvo je sta we upravnog i politi~kog aparata ñ vlast NDH, koji su bili eventualno Ma ~akovci, obzirom da je Zemun bio u sastavu Paveli }eve dr`ave, koji su nama smetali u ratu. A zatim, jer je tu postojao Dra`inova~ki jedan centar koji je poku {avao prodre ti u Srem i Sla vo ni ju, pa sam se i za te stva ri in te re so vao. Dru go vi su sa svo - je strane postavili pitawe problema konfiskacije likvidiranih, pa onda mesto likvidacije, pa kakva sredstva trebaju za OZNU, a oni su tra`ili tehni~kih sredstava, posebno automobila. Pitawe propisa za OZNU koja su wena prava, dokle mo`e i}i, kakvo je stawe sa zatvorima itd. Postavili su pitawe kriterija {ta raditi sa domobranima i kako ocewivati logora {e. Verovatno su na sva ta pitawa dobili odgovore. Ja sam samo bele`io {ta su se oni interesirali. Iz zabele- `a ka vi dim da smo u Ze mu nu do ta da 57 stre qa li. Od tih 57 stre qa nih, 31 je bio usta {a, a 14 je bi lo ge sta po va ca, age na ta 6 i ra znih dru gih 6. Da to je na re e we da se jo{ 187 li kvi di ra ju, a u za tvo ru je bi lo oko 90 qu di. 16 Ma jor Mom ~i lo Du ga li} (1918), na~ lnik Ozne u Pr vom proleterskom korpusu NOVJ. 17 Marko Risti} (1902ñ1984). Jedan od najva`nijih pripadni ka be o grad skog nad re a li - sti~kog umetni~kog pokreta u Kraqevini Jugoslaviji. Bio je prvi ambasador komunisti~ke Ju go sla vi je u Fran cu skoj od 1945. do 1951. 18 Branko Pe {i} (1922ñ1986), u~esnik NOR-a, gradona ~elnik Beograda od 1964. do 1974. Ozna protiv Ñnarodnih neprijateqaî u Srbiji 1944. Dva dokumenta 163

19 Josif Cvijovi} (1878ñ1957). Bio je epi skop bi toq ski (1920ñ1931) i mi tro po lit skop ski (1932ñ1957) Srp ske pravoslavne crkve. 20 Kosta Kumanudi (1878ñ1961). Srpski politi ~ar, istaknuti ~lan De mo krat ske stran ke, biv {i ministar finansija u Vladi Q. Davidovi }a, gradona- ~el nik Be o gra da. Pr vi put uhap {en 1944. Su e no mu 1946. na sud skom pro ce su ge ne ra lu Mi ha i lo vi }u. Osu en na 18 meseci zatvora. 21 Aleksandar Cincar Markovi} (1889ñ1952), srpski i jugoslo ven ski di plo ma ta. Mi ni - star inostranih poslova Kraqevine Jugoslavije uo~i Drugog svet skog ra ta. On je uhap {en za - jed no sa su pru gom i osu en na vremensku kaznu. 22 Tre ba: Ve li zar Jan ko vi}. Srp ski po li ti ~ar, ~lan Na - rodne radikalne stranke, ministar u vladama Nikole Pa- {i }a. Uhap {en i osu en to kom 1949. zbog organizovawa auto- -trka oko Kalemegdana 1. septem bra 1939. Ro bi jao u Srem - skoj Mitrovici. 23 Risto Joji}, bi {i komesar za prosvetu u Komesarijatu Milana A}imovi }a (do jula 1941). ^lan De mo krat ske stran ke. Streqan novembra 1944. 24 \ura Jankovi} (1894ñ1944). [umarski in`ewer, biv {i ministar privrede u Vladi Milana Stojadinovi }a. Streqan novembra 1944. 25 \ura Kotur, biv {i senator, pomo}nik ministra socijalne politike u Nedi }evoj Vladi, streqan novembra 1944. 26 Aleksandar Beli} (1876ñ1960). Istaknuti lingvista i filolog, predratni rektor Beogradskog univerziteta, potpisnik Apela za borbu protiv komunizma iz avgusta 1941. Kada je podr`ao ko- III Apel za borbu protiv partizana Ve ro vat no od svih ovih za be le {ki ovo }e bi ti je dan od naj dra go ce ni jih po - da ta ka. Ja se to li ko ogra ni ~a vam dik ti ra ju }i ovo iz za be le `a ka {to ni sam si - gu ran da li je to za i sta sve spi sak onih ko ji su pot pi sa li sram ni apel 1941. go - dine, protiv ~ega je Tito morao reagirati i nazvati to aktom gra anskog rata ko ji se na me }e. Dru go, da li je sve to {to je Bla go je Ne {ko vi}, a to su bi le we - go ve od lu ke, od lu ~io, da li je sve to bi lo i spro ve de no. Ka ko bi lo, dik ti ram onako kako je to ostalo kao istorijski dokumenat zabele`eno. Jo sif, ko ji je bio mi tro po lit, ubi ti. 19 Ku ma nu di 20 ñ ima ne ka za be le {ka ko ja se od no si na we ga, ali ja ne mo gu da de {i fru jem o ~e mu se ra di. Alek san - dar Ci nar Mar ko vi}. 21 Uz we ga sto ji plus. To zna ~i da bi tre bao da bu de li - kvi di ran. Za tim, Pe tar V. Ko sti}. Kod we ga je sta vqen upit nik, da li ka ko po - stu pi ti, tre ba is pi ti va ti. Za tim, Ve li mir Jan ko vi}. 22 Za we ga ni je ni {ta za - be le `e no. Ve ro vat no nam ni je Bla go je Ne {ko vi} znao o to me ~o ve ku od go vo ri - ti ka ko da za u zme mo stav, ni je mu slu ~aj bio po znat. Uz ime Du {an Le ti ca sta - vqen je plus, {to zna ~i da se li kvi di ra. Uz ime Jo ji }a 23 sta vqen je da je tra `io ve zu, ali i po red to ga da ga se tre ba iz ve sti pod sud. Uz \u ru Jan ko vi }a 24 sta - vqen je plus. \or e vi} se po vu kao sa oku pa to rom u Slo ve ni ju i ni je ga bi lo u Be o gra du. Za Pan ti }a sta vqen je plus. Za \u ru Ko tu ra 25 sta vqen je plus, a za Mi lo {a Stoj mi ro vi }a ni je ni {ta sta vqe no. Uz ne kog Jo va no vi }a je sta vqen plus. Dr Alek san dar Be li} 26 i za we ga je sta vqen plus, ali je iza to ga sta vqen upit nik i za be le `e no da se po tra `e za we ga jo{ jed nom po da ci. Za Pe tra Mi - ci }a va `i kao i za dr. Be li }a. Zatim ime Rusomir se pomiwe i za wega va`i kao i za prethodnu dvojicu. Uz ime Petar Kowevi} 27 sta vqe no je Qo ti }e vac i upit nik, tj. da li je sve to ta~ no, trebalo je preispitati. Zatim Miroslav Stojadinovi} bez ikakve oznake. Za Nikolu Belovi }a je stavqeno plus. Jovan Miju {kovi} plus. 28 Milan Stojanovi} 29 i Du {an Gli {i} 30, za be le {ka iz ko je se ne mo `e pro ~i ta ti o ~e mu se ra di. Ve ro - vat no da smo mo ra li kon kret ni je vi de ti ta dva slu ~a ja. Isto uz ime Iva na Mi - li }evi}a, Bo {ka Bogdanovi }a, dr. Milana Horvatski 31, ing. M. Vasiqevi }a 32, Steve Ivani }a 33, ing. S. Josipovi }a, Bude Cvinovi }a 34 ili sli~ no, iza svi ju sto - ji plus. Jo van Go no vi}, sud. Bran ko Mi le ti} 35, sta vqen pod upit nik. Ve li mir Jankovi} plus, Peri} plus, Pore`bik, plus, Kova ~evi} plus, Petrovi} plus, \or e Pe {i} plus. Galijan Frawa bez oznake. Savi ~i}, treba videti porodicu ñ sta vqen je upit nik. Mi lo{ plus, Vu ji} plus, Par nos sud 36, Viqkovi} islediti, Trivunac plus 37, Me di} plus, Mi lo{ Di vqak plus, Cvi ji} plus, Vla ji nac isle - diti 38, Popovi} plus, Du {an Popovi} islediti 39, dr. La zo Ko sti}, mi ni star plus, 40 Darinka Stojanovi}, plus, Tomi} S. Du {an, bez oznake, Kere~ki plus 41 i Mi }a Dimitrijevi} 42 plus. Ostale zabele {ke o neprijatequ u Beogradu prilikom wegovog oslobo ewa Nalazim zabele {ku da po {aqemo kurira u Despotova~ku broj 3 po arhivu Ma je ra, ko ji je ra dio po Ge sta pou. Mi slim da smo ka sni je Slav ko Odi} i ja bi - li u tome stanu i da je Slavko prihvatio tu arhivu. Nailazim velikim slovima napisano: [e }u tipovi po Beogradu i izvla ~e se iz Beograda. Tako se banda uvla ~i u je di ni ce. A ka ko to ra de, vi di se i iz to ga {to sam na pra vio za be le {ku 164 Kosta Nikoli}, Bojan Dimitrijevi}

da je {ofer dr. Jovanovi }a sada {ofer u V diviziji da se izvukao ispred hap- {e wa i da se us peo uvu }i u voj sku. U vezi sa Gestapom nailazim na zabele {ku. Na Dediwu se nalazi Kuzmanovi} Mi o drag, ko ji ima Ru ski wu za `e nu, a ko ji je bio, ve ro vat no, ve zan za Kra u sa ko - ji je radio po specijalnoj nema~koj liniji. U [umatova~koj 105 treba izvr {iti pretres u suturenu, jer se tu nalazi Vera ko ja je bi la ve za na sa Nem ci ma. Na vod no se tu kri je i 40 Ne ma ca i Qo ti }e va - ca, pa da se iz vr {i pre tres sta na. U X kvartu se nalazio kao policijski slu`benik \o ri} Gli {o. We ga tre ba iz vu }i iz hap {e nih, iz spi ska ko ji bi tre ba li bi ti li kvi di ra ni, jer je on ra dio za nas. Na i la zim na za be le {ku o ^o la ku An - ti }u 43, a u produ`etku su imena Milice Lozani}, pa zatim `ena Brane Petrovi- }a ko ji je sa da u Lon do nu, a we go va `e na se na la zi u Pe trov cu na Mla vi. Znam da smo ima li sa sta nak sa ^o la kom An ti }em, no {ta je bi lo i ka ko je bi lo ni {ta ne mogu evocirati. Iza spiska potpisnika nailazim na zabele {ku da je neki Strwakovi} 44, pro fe sor uni ver zi te ta bio ve za iz me u Dra `e Mi ha i lo vi }a i Ne di - }a. Nikola Stoisavqevi}, koji stanuje u Francuskoj 22. na V spra tu u sta nu ko - ji se vo di na ime Mar ka Mar ko vi }a ili Gi ne Mar ko vi}. Tu se kri je je dan ma jor, ~lan Dra `i nog {ta ba za Be o grad, Alek sa Jo va no vi}, ~lan vi {ih Dra `i nih fo - ru ma dr `i ve zu sa Nem ci ma. Bio je pred stav nik Bo san skih ~et ni ka ov de u Be o - gra du, a `i vi u To pli~ koj 31, ali ni je si gur no da je ta mo i no }u. Evo to su sa svim de ci di ra na ime na gde sam mo gao za be le `i ti ne {to od re - enije neprijateqe. Pored toga ima dva puta vi {e razno-raznih imena koja nema smisla ovde diktirati jer ni ~emu ne bi to dovelo i ostaju onako zabele`ena kao {to su u notesu. Ako ubudu }e bude nekada {ta koga interesovalo mo`e detaqni je da se is pi ta. IV Sastanak u Palati OZNE 31. oktobra 1944. Re~ je o jednoj bezna ~ajnoj ceduqici na kojoj stoji dnevni red. Prvo, kratak pre gled ra da u Be o gra du ko ji tre ba da da Pa vle Pe ki}. Dru go, rad na {ih od se ka i povereni {tva narodne odbrane i tre }e, razno. Nailazim na zabele {ku da sam postavio pitawe Sr ana Bruji }a da do e iz VI divizije [ÑNikola Teslaî] kod nas na rad i da sam do bio sa gla snost da ga tre ba hit no ukqu ~i ti u rad 45. Pa vle Pe ki} tre ba da iz ve sti ka ko je iz vr {e na po de la ka dra iz 1. kor pu sa i da se tu iz - vr {e stanovite korekture. Na tome sastanku se diskutovalo kako da postavimo rad na {ih odseka, kako da bu de sme ran. I odsek, odsek inostrane agenture treba da ustanovi, a zatim da obuhvati ustanove konzulata koji se nalaze u Beogradu. Sve to treba podeliti na referente. II odsek treba da napravi raspored protiv daqe organizacione podele. III odsek je odsek kontra {pijuna`e u jedinicama garnizona. Treba da se tako po sta vi i da on pre u zme po slo ve ko je je do sa da ra dio Cen tar. IV od sek da od mah konstitui {e organizaciju i to kartoteku i sve ono {to se odnosi na veze, a da se posebno stara za sredstvo za tajno saobra }awe itd. Novo {to smo formirali, a to je V od sek kao Eko nom sko-teh ni~ ki. Prak sa je po ka za la da se bez we ga ne mo - `e da ra di. Ja mi slim da je to za be le {ka sa sa stan ka sa Alek san drom Ran ko vi - }em, jer na la zim sa dru ge stra ne za be le `e no da su nam da ti od go vo ri na ne ka pi - ta wa. Na sa stan ku je bi lo i ovo: 1) Sa so ci ja li sti ma tre ba bi ti opre zan, tre ba jako pa`qivo sa wima postupati, jer Englezi igraju na wihovu kartu da bi isforsirali Topalovi }a 46. Mi obr nu to, ne ma mo za to in te re sa, ali im ne tre ba mo munisti~ku vlast, postavqen je za predsednika SANU. 27 Tre ba: Pe tar Ko wo vi} (1883ñ1970). Istaknuti srpski kompozitor klasi~ne muzike. 28 Jovan Miju {kovi}, ministar socijalne politike i narodnog zdra vqa u Ne di }e voj Vla di. Streqan novembra 1944. 29 Milan Stojanovi} (1889ñ?). Pozori {ni rediteq. Po presudi Su da ~a sti uklo wen iz Na - rodnog pozori {ta u Beogradu. 30 Du {an Gli {i}, tehni~ki direktor Novog vremena, pa {enog Milana Stojadinovi }a. Streqan novembra 1944. 31 Milan Horvatski, pomo}nik ministra finansija u Nedi }evoj Vladi. Streqan novembra 1944. 32 Milisav Vasiqevi}, docent Tehni~kog fakulteta. Oti {ao iz Beograda pre dolaska partizana. Udaqen iz nastave 1945. 33 Ste van Iva ni}, pro fe sor Medicinskog fakulteta. Udaqen iz na sta ve 1945. 34 Buda Cvijanovi}, pomo}nik ministra poqoprivrede u Nedi }evoj Vladi. Streqan novembra 1944. 35 Branko Mileti}, vanredni profesor Filozofskog fakulteta. Udaqen iz nastave 1945. 36 Ilija Paranos, {ef DIRIS-a (direkcije za ishranu). Osu en na pet godina robije. 37 Milo{ Trivinac. Redovni profesor na Katedri za germani sti ku Fi lo zof skog fa kul - te ta u Be o gra du. Mi ni star pro sve te u Ne di }e voj Vla di. Streqan novembar 1944. 38 Gojko Vlajinac, docent Tehni~kog fakulteta. Oti {ao iz Beograda pre dolaska partizana. Uda qen iz na sta ve 1945. Ozna protiv Ñnarodnih neprijateqaî u Srbiji 1944. Dva dokumenta 165