Banka grupe 27-27- Feb-14 2-Dec-14 Feb-14 3-Dec-14 7-Dec-14 Apr-14 9-Dec-14 Apr-14 12-Dec-14 1-Dec-14 17-Dec-14 Jun-14 Jun-14 22-Dec-14 19-Dec-14 27-Dec-14 2-Dec-14 Aug-14 Aug-14 1-31-Dec-14 6-9- Oct-14 Oct-14 11-1- 16-21- Dec-14 Dec-14 21-26- 27- Sektor Trezora DNEVNI IZVEŠTAJ sreda, 28. januar 21 Pregled kurseva 124 EUR/RSD EUR mn 14 Valutni par EUR/RSD USD/RSD CHF/RSD GBP/RSD Zvanični srednji kurs dinara Prethodna Promena YTD 123.4127 123.4677 -.4% -2.3% 18.6666 19.8663-1.9% -9.2% 12.46 121.671-1.32% -19.3% 164.792 16.8843 -.66% -6.43% 123 122 121 12 119 118 Promet na MDT 12 1 8 6 4 2 Ukupan obim medjubankarske trgovine evrom zaključno sa spot valutom obavljene na dan 27.1.21. do 12:3 časova iznosio 8,1 mln evra, prosečni ponderisani kurs iz te trgovine 123,392 za 1 evro. Valutni par EUR/USD EUR/CHF EUR/GBP GBP/USD USD/JPY Međunarodno tržište Prethodna Promena YTD 1.1381 1.1238 1.27%.93% 1.27 1.12 1.21% 14.9%.7489.743.48% 2.44% 1.197 1.78.79% 1.9% 117.87 118.46 -.% 3.6% EUR/USD 1.28 1.26 1.24 1.22 1.2 1.18 1.16 1.14 1.12 EUR i USD indikator za tekući dan: Vreme Zemlja/ Region Naziv indikatora Period Prethodna Projekcija 2: FOMC kamatna stopa.2%.2% 1.1 Tržište novca Kamatne stope NBS Referentna stopa 8.% Sledeća odluka 12.2.21 Depozitna olakšica.% Kreditna olakšica 1.% Repo operacije (7 dana).92% 11. 1. RSD kamatne stope Referentna stopa NBS Belibor 3M Beonia (right axis) 1 9. 9 8. 8 9. 7. BEONIA BELIBOR1M BELIBOR3M BELIBOR 6M Međubankarsko tržište - Srbija Prethodna Promena (bps) 7.8% 7.8%. 8.23% 8.26% -.3 8.4% 8.% -.1 8.7% 8.8% -. 8. 7. 7 6. 6. Izvor: Reuters Evrozona (ECB) (Fed) Ujedinjeno kraljevstvo (BOE) Švajcarska (SNB) Kamatne stope centralnih banaka.%.2%.% -.7% Sledeća odluka.3.21 28.1.21 EUR kamatne stope ECB main rate Euribor 3M..4.3 EONIA EURIBOR1M EURIBOR3M EURIBOR6M Međubankarsko tržište - Evropa 27.1.21 26.1.21 Promena (bps) -.19% -.33%.14.%.2%.3.%.4%.1.138%.138%..2.1, EBF Izvori: ECB, EBF Napomena: Poslednje dostupne vrednosti su od pre 2 dana Libor 1M (USD) Libor 3M (USD) Libor 6M (USD) Libor 1M (CHF) Libor 3M (CHF) Libor 6M (CHF) Izvori: ICE, Bloomberg Libor kamatne stope Kamatni Swap Prethodna Promena (bps) Prethodna Promena (bps).168%.169% -.1 EURIBOR ISDA 3Y FIXING.14%.1% -.1.23%.26% -.3 EURIBOR ISDA Y FIXING.284%.288% -.4.3%.3%. EURIBOR ISDA 1Y FIXING.683%.7% -.17 -.918% -1.16%.98 USD ISDA 3Y FIXING 1.7% 1.8% -.1 -.836% -.964%.128 USD ISDA Y FIXING 1.23% 1.482%.41 -.744% -.884%.14 USD ISDA 1Y FIXING 1.98% 1.91%.34 Izvori: IBA, Bloomberg
jan.14 feb.14 mar.14 apr.14 maj.14 jun.14 jul.14 avg.14 sep.14 okt.14 nov.14 dec.14 24-Jan-13 24-Mar-13 24-May-13 24-Jul-13 24-Sep-13 24-Nov-13 24-24- 24-24- 24-24- 24- Jan-13 Mar-13 May-13 Jul-13 Sep-13 Nov-13 Tržište državnih hartija od vrednosti Kretanje stopa na primarnim aukcijama državnih hartija u RSD 213-danas 1. Izvor: Upava za javni dug Državne hartije od vrednosti RSD Ročnost 3 meseca 6 meseci 3 nedelje 2 godine 3 godine godina 7 godina 1 godina 24 meseca amortizacione Datum Prethodna 1.1.21 7.23% 7.% 4.12.214 7.1% 7.24% 27.1.21 8.4% 8.3% 8.1.21 9.29% 9.% 8.7.214 9.7% 1.% 19.8.214 1.8% 1.8% 17.12.214 11.99% 11.79% 21.1.214 12.99% Ref. stopa Ref. stopa 24.11.214 NBS + 1.3% NBS + 1.3% 3y 3m 3w 6m NBS key rate y 1y Izvor: Uprava za javni dug 14. 13. 12. 11. 1. 9. 8. 7. 6. Planirane aukcije državnih hartija u tekućoj nedelji Datum Instrument Valuta 27.1.21 3-nedeljni T-bills RSD Iznos 1,,, bps JP Morgan EMBI Srbija A21 A216 Obveznice stare devizne štednje Cena Prethodna Prinos 99.33 99.32 2.4% 97.9 97.6 2.2% 3 2 Izvor: Belex 2 Državne hartije od vrednosti EUR 1 1 Ročnost Datum Prethodna 3 nedelje 29.12.214 2.% 2.8% 2 godine 3.12.214 3.% 3.8% 3 godine 21.1.21 4.26% 4.47% godina 26.8.214.%.% 1 godina 19.11.214.% Source: Bloomberg, JPMorgan Izvor: Uprava za javni dug Izvori: Bloomberg, Banca Intesa Kreditni rejting Srbije Prinosi na Evro-obveznice Republike Srbije (USD) Moody's S&P Fitch Prethodna UST spred B1 BB- B+ Serbia y 217 3.88% 3.881% 3.339% Izgledi Negativni Negativni Stabilni Serbia y 218 4.223% 4.2% 3.74% datum 14.7.213 2.1.21 9.1.21 Serbia 7y 22 4.426% 4.436% 3.74% Serbia 1y 221 4.741% 4.77% 3.21% Serbia 2y 224 6.3% 6.26% Evroobveznica Republike Srbije 221 118 116 Cena Prinos (desna skala) 7 6. 114 112 6 11. 18 16 14 4. 12 4 2
Tržište akcija SRBIJA prethodnog dana Promena Promena indeksa u tekućoj godini Belex 1 Belex line Promet 67.31 1,37.16 8,79,68 Din. 476,162 662.38 1,346.6 8,771,146 Din. 697,884 1.2% 1.7% -31.46% -31.77%.49% 1.88% Izvor: Beogradska berza Racia P / B P / E Belex1,7 6,76 8 BELEX1 1, Belex line 7 1, 1,2 1, 8 Dnevna promena kompanija iz Belexa1 6.63% 8.92%.%.%.4%.11% 1.2% 2.8% -1.81% -.93% -.72% -.29% -.14% MTLC JESV AERO TGAS NIIS GMON AIKB KMBN ENHL FITO ALFA SJPT IMLK Najtrgovanije akcije na Beogradskoj berzi prethodnog dana Kompanija Simbol Cena RSD Promet u Dnevna Nedeljna RSD promena promena P/BV P/E ROE NIS AD NOVI NIIS 71 17,262,96 -.13% 4.71%.66 2.23 33.34 AIK BANKA AD AIKB 1,62 1,394,86.% -.6%.3 11.9 2.4 BAMBI AD POZAREVAC BMBI 69,82 11,3,12 14.14% 19.11% 4.61 1.6 36.77 ALFA PLAM AD VRANJE ALFA 19,8 4,962, 2.79% 2.79%.64 8.8 7.1 IMLEK AD IMLK 6,18 2,99,776 8.66% 21.38% 4.71 21.29 21.78 GALENIKA FITOFARMACIJA AD FITO 3,63 2,43, 1.1% 3.6% 1.4 6.32 17.6 ENERGOPROJEKT HOLDING AD BE ENHL 91 2,3,67.1% -1.1% 1.24 22.12.8 MESSER TEHNOGAS AD TGAS,13 1,432,66 -.29% -.72%.42 11.4 3.88 AERODROM NIKOLA TESLA AD BEO AERO 968 33,88 -.6%.7% 1. 2,48.26.7 MONTINVEST AD BEOGRAD MOIN 13,99 29,92.%.%.41 1.74 24.3 BUDUCNOST AD BACKA PALANKA BDBP 92 138, 2.12% 2.12%.68 2.13 1.31 TE-TO AD SENTA TETO 4,816 12, -3.44% -3.44%.6 3.16 2.89 Izvor: Belex Tržišna kapitalizacija 116,88,186, Din. 14,64,124,72 Din. 23,,38,432 Din. 3,47,18,2 Din. 48,37,96,26 Din. 4,798,2, Din. 9,947,47,72 Din.,323,238,83 Din. 33,192,9,8 Din. 334,34, Din. 37,629,6 Din. 1,928,393,824 Din. Nema brzog rešenja za franak - Guvernerka NBS Tabaković preporučila dužnicima da rešenje za nagli skok rata u švajcarcima potraže u poslovnim bankama. Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije (NBS), preporučila je dužnicima zaduženim u švajcarskom franku da konkretna rešenja za uvećani teret otplate duga potraže u poslovnim bankama, jer se centralna banka neće mešati u njihov ugovorni odnos. Istovremeno ona je preporučila i jednima i drugima da podele rizik koji je nastao zbog naglog uvećanja vrednosti švajcarske valute.tabakovićeva je potvrdila da je juče održan sastanak sa bankarima na kome su sagledana rešenja počev od konverzije kredita u evro do usklađivanja kamata na ove kredite s tržišnim kamatnim stopama. Banke, inače, još nisu predložile izlaz iz ove situacije. Rešenja ne bi trebalo da budu brza, a prednosti i mane eventualnih modela treba da se sagledaju u dužem periodu. I naredne sedmice sastaćemo se s predstavnicima banaka kako bi se još jednom sagledale mogućnosti lakše otplate stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima rekla je Jorgovanka Tabaković dodajući da centralne banke drugih zemalja još nisu došle do optimalnog rešenja ovog problema.po njenim rečima od 29 banaka njih 16 je odobravalo stambene zajmove u švajcarcima, a pet banaka ima pretežni portfolio baš u toj valuti.(izvor:politika) Srpska brojila neće u srpske kuće - Konzorcijum srpskih proizvođača brojila smatra da su uslovi tendera EPS za nabavku brojila iz kredita EBRD postavljeni tako da budu nedostižni za domaće firme. U saopštenju konzorcijuma navodi se da se time nanosi velika šteta domaćoj privredi, jer srpske firme imaju tehnologiju i kapacitet da ponude i realizuju tražena dobra i usluge na tekućem tenderu EBRD-a, a sprečene su da učestvuju.konzorcijum podseća da je krajem 214. raspisano devet tendera za nabaku oko 7. brojila po privrednim društvima, za hitne potrebe EPS-a, radi zamene neispravnih uređaja. Tada je usledila "opstrukcija tajkunskih firmi, koje su podnosile zahteve za zaštitu prava, sa ciljem da spreče otvaranje ponuda, jer one ne žele da svoju robu prodaju u otvorenoj konkurenciji i po realnim tržišnim cenama, kroz regularne javne nabavke, a sličnu opstrukciju radile su i prehodne 2, godine", piše u saopštenju Konzorcijuma. Dalje se dodaje, da je EPS tada pokrenuo nabavku iz sredstava EBRD-a, jer se na takvu nabavku ne primenjuje domaće zakonodavstvo, pa je prostor za opstrukciju sužen. Konzorcijum takođe navodi da je ranije, sredinom 214. godine, EPS doneo odluku da dodeli ugovor Srpskom konzorcijumu brojila, čija je ponuda bila 3 odsto niža od planirane budžetske cene, a za 1,2 miliona evra manja od tajkunske ponude. (izvor:b92) Moskva sumnja u srpske izvozne dozvole - Pojačane kontrole zbog naglog rasta prodaje našeg voća i povrća na tržištu ruske federacije. Firme u Srbiji ne gube ni časa kada je reč o izvozu proizvoda na rusko tržište. Ipak, zbog povećanih količina voća i povrća, sa etiketom "proizvedeno u Srbiji", Rusija traži od naših nadležnih službi da pojačaju kontrolu bezbednosti ovih proizvoda. Kako su rekli, počela je da pristiže velika količina ove robe, sa srpskim sertifikatima, pa se sumnja u samu autentičnost. Federalna služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor predložila je da se potpiše bilateralni dokument, čime bi srpska strana osigurala bezbednost isporuka voća i povrća na rusko tržište.- Rusi su samo konstatovali da je povećan izvoz voća i povrća - rekao je za "Novosti" Rasim Ljajić, ministar trgovine. - "Roseljhoznadzor" je imao video-vezu sa našim ljudima iz Ministarstva poljoprivrede i samo su im rekli da pojačaju nadzor, kako ne bi došlo do reeksporta. To će se i uraditi.krajem prošle godine, Rusija je zabranila uvoz 19 tona kivija iz Srbije, zbog nevažećeg fitosanitarnog sertifikata. Ministarstvo poljoprivrede tada je saopštilo da je najverovatnije reč o falsifikatu sertifikata, jer se u Srbiji kivi ne gaji.u Ministarstvu poljoprivrede juče su nam rekli da do sada nije stigao nijedan dokumetnt koji se tiče zabranjenog kivija, tako da i dalje ne znaju ko je pokušao da izveze ovo južno voće sa srpskim papirima.(izvor:novosti) 3
REGION Indeks Crobex SBITOP SOFIX BET DJ Stoxx Balkan Zemlja/Regija Hrvatska Slovenija Bugarska Rumunija Balkan 1,771.6 78.1 499.63 6,91.37 13.42 prethodnog dana 1,778.9 781.68 498.61 6,999.1 21.7 Promena (%) -.41% -.2%.2% -.68% -1.9% Promena u tekućoj godini (%) 1.% -.1% -4.3% -1.86%.48% 2,1 CROBEX 2, 1,9 crobex 1,8 1,7 1, 1, 6 SOFIX sofix 3 2 2 9 8 8 7 7 sbi2 6 7, SBITOP BET 7, 6, bet-c 6,,, 4, 4, 3, 7 DJ Stoxx Balkan 6 dj balkan 3 2 jan.13 mar.13 maj.13 jul.13 sep.13 nov.13 jan.14 mar.14 maj.14 jul.14 sep.14 nov.14 jan.1 Štednja "ubija" srednju klasu - Politika štednje i rezanje socijalnih prava u Sloveniji najviše su pogodili srednju klasu i decu, pokazuje analiza Nacionalnog instituta za socijalnu pomoć. Kako ta institucija konstatuje da socijalnu pomoć, prema prošlogodišnjim podacima, dobija 3,6 odsto stanovništva, odnosno njih 7 hiljada.stepen siromaštva među porodicama s decom se povećava, kao i nivo siromaštva, rekla je u razgovoru za ljubljanski list Delo, jedna od autora studije, Andreja Črnak Meglič. Ona procenjuje da je siromašna već svaka peta porodica koja ima decu, na šta najviše utiče stanje na tržištu rada, odnosno gubitak radnog mesta, ali i smanjivanje socijalnih prava. Analiza primanja je ukazala i na pad srednjeg društvenog sloja u godinama koje je obeležila kriza. Tako je skoro za trećinu povećan broj zaposlenih koji primaju platu u rasponu od minimalne zarade do one koja nije viša od 8 odsto nacionalnog proseka, ali oni zbog stalnih primanja nemaju pravo ni na kakav socijalni dodatak. Podaci iz prošle godine, kojima se operiše u analizi, pokazuju da pravo na nadoknadu za nezaposlenost ima 22 odsto nezaposlenih, a svaki treći nezaposleni dobija socijalnu pomoć. Skoro polovina nezaposlenih, više od hiljada ljudi, nema nikakva novčana primanja, a uglavnom je reč o mlađim ljudima koji finansijski zavise od roditelja ili partnera, ili pak rade na crno, konstatuje studija.(izvor:b92) Hrvatska privreda: A naši krediti?- Hrvatska preduzetnička komora (HOK) pita zašto nema rešenja i za preduzetničke kredite u "švajcarcima"?hok dalje navodi da podržava meru Vlade, kojom se kroz fiksiranje kursa švajcarskog franka pomaže građanima koji imaju kredite indeksirane u toj valuti."iako se mera odnosi na sve potrošačke kredite, bez obzira na vrstu i visinu iznosa, mi, preduzetnici, nismo uključeni u tu grupu, što smatramo diskriminacijom u odnosu na građane, koji su, na primer, sredstvima iz kredita, vrednijim od milion kuna, ulazili u špekulativne investicije", izjavio je predsednik HOK-a, Dragutin Ranogajec, a prenosi regionalni portal Seebiz. Zapitao se da li je pravedno da se takvim građanima pomaže, a da se preduzetnici ostavljaju "u dužničkom ropstvu". "Više od 24 hiljade preduzetnika je u blokadi, ne može da plati davanja državi ni da isplati plate radnicima. Nezadovoljni smo činjenicom da smo opet zanemareni, kao da 18 hiljada radnih mesta u preduzetništvu, u trenutku kada vlada velika nezaposlenost, za državu ne znači ništa", istakao je Ranogaje.(izvor:b92) 4
SVET Indeks Dow Jones Industrial S&P NASDAQ FTSE Dow Jones Stoxx Nikkei 22 Zemlja/Region Engleska EU Japan prethodnog dana 17,387.21 17,678.7 2,29. 2,7.9 4,681. 4,771.76 6,811.61 6,82.4 368.7 372.39 17,768.3 17,468.2 Promena (%) -1.6% -1.34% -1.89% -.6% -.99% 1.72% Promena u tekućoj godini(%) -2.4% -1.43% -1.1% 3.74% 7.64% 1.82% Dow Jones Industrial 18, 18, 17, 17, 16, 16, 1, dow jones 1, 14, 14, 13, 13, 12, 12,, NASDAQ Composite 4,8 4, 4, nasdaq 4,2 4, 3,8 3, 3, 3,2 3, 2,8 38 DJ Stoxx 36 34 nikkei 32 28 26 S&P 2,2 2,1 2, 1,9 1,8 s&p 1,7 1, 1, 1, 1, 7, dax 6, 6,, jan.13 mar.13 maj.13 jul.13 sep.13 nov.13 jan.14 mar.14 maj.14 jul.14 sep.14 nov.14 jan.1 19, FTSE Nikkei 22 18, 17, 16, 1, dj stoxx 14, \ 13, 12, 11, 1, 9, Cena nafte Brent (USD/bbl) 12 11 1 9 8 7 6 4 3 jan.14 apr.14 jul.14 okt.14 jan.1 Zlato 1, 1,3 1, 1,2 \ 1,2 1,1 1,1 jan.14 apr.14 jul.14 okt.14 jan.1 3 Vix Indeks Čikaške berze* 2 2 1 1 Oct-14 Oct-14 Oct-14 Oct-14 Oct-14 Dec-14 Dec-14 Dec-14 Dec-14 Dec-14 * Indeks volatilnosti Čikaške berze opcija (CBOE), često korišćen kao mera tržišnog rizika, poznat kao "indeks straha" od neizvesnosti EU tržišta - Ericsson, Siemens i Philips potonuli zbog slabih poslovnih rezultata- Na evropskim berzama danas se trguje mirno jer su slabiji nego što se očekivalo poslovni rezultati nekoliko kompanija, kao što su Siemens i Ericsson, zaustavili uspon cena deonica koji je trajao osam dana.ftsevrofirst indeks vodećih evropskih deonica bio je oko 11, sati nepromenjen, na 1.487 bodova, nakon što je juče ojačao,6 posto, dosegnuvši novi najviši nivo u sedam godina.frankfurtski DAX indeks bio je u 11, sati na gubitku, posto, na 1.744 boda, dok je pariški CAC oslabio,4 posto, na 4.62 boda, a londonski FTSE,1 posto, na 6.844 boda.među najvećim je gubitnicama juče je bila deonica Siemensa, s padom cene za 1,9 posto.cena deonice Ericssona pala je, pak, više od 3 posto, jer je taj švedski telekomunikacioni proizvođač izvestio o manjoj nego što se očekivalo prodaji u poslednjem kvartalu i upozorio da bi njegovo poslovanje u Severnoj Americi moglo ostati nejako.deonica Philipsa pojeftinila je, pak, 3, posto, nakon što je taj holandski div smanjio procene poslovnih rezultata u 216. godini, nakon ranijih podbačaja."danas objavljeni poslovni izveštaji pokazuju da potražnja u svetu ostaje velika nepoznanica. Kompanije mogu iskoristiti prednosti niskih kamata, otkupljivati deonice itd, ali ne mogu stvoriti potražnju", kaže Lex van Dam, portfolio menadžer u fondu Hampstead Capital.Mirno trgovanje pokazuje da je ponešto splasnuo entuzijazam ulagača u vezi odluke Evropske centralne banke o uvođenju programa kupovine državnih obveznica kako bi se podstakao rast privrede evrozone i suzbio rizik od deflacije.(izvor:seebiz) Wall Street - Indeksi pali, razočarali rezultati Microsofta i P&G-a - Na Wall Streetu su u utorak cene deonica potonule više od 1 posto, jer su ulagače razočarali slabiji nego što se očekivalo poslovni rezultati nekoliko kompanija, što ukazuje na pogoršanje poslovnih uveta u svetu.dow Jones oslabio je 291 bod ili 1,6 posto, na 17.387 bodova, dok je S&P skliznuo 1,34 posto, na 2.29 bodova, a Nasdaq indeks 1,89 posto, na 4.681 bod. Na vrednosti je juče izgubilo devet od 1 sektora S&P indeksa, a najviše su, 3,3 posto, pale cene deonica u tehnološkom sektoru. Ulagače je pokolebala vest o padu dobiti Microsofta u proteklom tromesečju za više od 1 posto na godišnjem nivou, pri čemu su oštro pali prihodi od prodaje Windows i Office proizvoda poslovnim klijentima, što je inače najveći Microsoftov generator prihoda. Oštro su pale i cene deonica u industrijskom sektoru, nakon što je Caterpillar smanjio procene budućih rezultata. Cena deonice najvećeg svetskog proizvođača teške mašinerije pala je više od 7 posto.zbog slabijih nego što se očekivalo poslovnih izveštaja, pale su i cene deonica Procter & Gamblea i DuPonta. S druge strane, snažno je, više od posto, skočila cena deonice Applea, nakon što je taj tehnološki div izvestio o snažnom rastu prihoda i dobiti u poslednjem tromjesečju. Iz istog su razloga porasle i cene deonica Yahooa te AT&T-a.Većina kompanija izvestila je dosad o boljim rezultatima u poslednjem tromesečju nego što se očekivalo. Poslovne izveštaje objavilo je oko 24 posto kompanija iz sastava S&P indeksa, od čega ih je 7,6 posto nadmašilo očekivanja analitičara po pitanju dobiti, a, posto po pitanju prihoda.(izvor:seebiz) Kontakt Služba za brokersko-dilerske poslove Olivera Glišić 21-1314 Snežana Spasojević 21-3621 Vladimir Gavović 21-1263 Dragomir Milin 21-3622 research@bancaintesa.rs broker@bancaintesa.rs Služba za kastodi poslove Služba za prodaju deviza pravnim licima Vitomir Marić 21-131 Darko Karanović 21-3624 Biljana Radosavljević 21-3622 Nikola Ostojić 21-3626 kastodi@bancaintesa.rs Dragan Ignja 21-3627 21-362 trz_sales@bancaintesa.rs Informacije u ovom izveštaju su date u svrhu opšteg informisanja i ne mogu biti zamena za finansijski savet niti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obveza za Banca Intesa ad Beograd. Banca Intesa ad Beograd ne prihvata odgovornost za bilo kakvu štetu nastalu upotrebom informacija iz ovog materijala. niti garantuje za njihovu tačnost. Zabranjeno je dalje distribuiranje i umnožavanje ovog materijala ili nekih njegovih delova bez prethodnog pisanog pristanka Banca Intesa ad Beograd.