KOTOR I GRBAQ U Hç VEKU

UDK 94(497.16 Kotor i Grbaq) 930.85(497.16) DRAGI MALIKOVI] KOTOR I GRBAQ U Hç VEKU Apstrakt. U ovom radu govori se o odnosima Kotora i susedne `upe Grbaq u XV veku. Ti odnosi nikada nisu bili prijateqski, iako su jo{ od XII pa do XIV veka obe ove teritorije pripadale srpskoj dinastiji Nemawi}a. U Kotoru je stanovala vlastela, a u Grbqu pu~ko stanovni{tvo. Pripadnici kotorske vlastele bili su vlasnici obradive zemqe u Grbaqskoj `upi (danas oblast od Budve do Tivta), te su je izdavali na kori{}ewe grbaqskim seqacima koji su je obra ivali i za to pla}ali zakupninu. Odnosi Kotora i Grbqa naro~ito su se pogor{ali posle smrti cara Uro{a I 1371. godine. Kotor, kako je poznato, ubrzo potom dobija za{titu Venecije, a Grbqani ostaju van te vlasti. Ovaj period ispuwava pet buna grbaqskih seqaka, koje su Kotorani, uz mleta~ku pomo}, uspeli da ugu{e. Odnos patricijskog Kotora i pu~kog Grbqa prekinula je 1497. godina, kada su ogor~eni grbaqski seqaci tra- `ili i dobili pokroviteqstvo i za{titu novih gospodara Balkana i dela Evrope, Turaka. Kqu~ne re~i. Kotor, Grbaq, Grbaqska `upa, Venecija, Turska, Lastva, buna, ustanci, Budva, Tivat, Pa{trovi}i, Lu{tica, Qe{evi}i, Zeta, Crna Gora. Grbaq je plodna oblast u Boki Kotorskoj koja se prote`e ispod planine Lov}ena do Jadranskog mora i le`i izme u Kotora, Tivta i Budve. Od najstarijih vremena Grbaq je sa~iwavao jednu teritorijalnu celinu `upu, sa povr{inom od 92 km 2. Sredi{wi deo Grbqa zauzima prostrano i plodno Grbaqsko poqe, koje se pru`a koso, u pravcu severozapad-jugoistok, i prote`e se na 17 km 2 u pravoj liniji, sve od tivatskog zaliva do Jaza. Jugoisto~ni deo poqa, koji gravitira prema Jazu, naziva se Mr~evo poqe, a onaj drugi, severozapadni deo, koji gravitira prema Tivtu, naziva se Solinsko poqe, po poznatim solanama koje su se koristile u sred-

52 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006 wem veku i kasnije i koje su bile veoma va`ne u privrednom `ivotu ne samo Grbqa nego i ~itave Boke. Grbaqsko poqe deli Grbaq na dva dela: Gorwi Grbaq (zuppa superior) prema Lov}enu, i Dowi Grbaq (zuppa inferior) prema Jadranskom moru. 1 1. Kotor i Grbaq do kraja XV veka Najstariji podaci o Grbaqskoj `upi u tesnoj su vezi sa istorijom grada Kotora. U istoriji Dubrovnika i Kotora prisutna je bila jedna zajedni~ka te`wa. Oba ova trgova~ka centra su od najstarijih vremena te`ila tome da izi u iz svojih tesnih zidina, da stvore svoj zemqi{ni posed, da pot~ine okolne srpske `upe i da nad seqacima ovih `upa dobiju ista prava koja je imala srpska vlastela. Ova pojava bila je mo}no sredstvo da se od trgova~kog patricijata tih gradova postepeno stvori jedna gorda aristokratija, koja bi se sve vi{e oslawala na svoja ste~ena prava. 2 Grbaq u pro{losti nije sa~iwavao neku posebnu politi~ku jedinicu, pa stoga ne mo`e biti govora ni o nekom wegovom posebnom razvitku. Wegova je sudbina bila u uskoj vezi sa sudbinom susednih primorskih i zagorskih krajeva. 3 Posle smrti cara Emanuela (1143 1180) ~itavo primorje s Kotorom osvojio je ra{ki `upan Stefan Nemawa. Tom prilikom Grbaq je do{ao u srpske ruke i pod vla{}u dinastije Nemawi}a ostao je sve do 1371. godine. 4 Na`alost, o Grbqu iz doba Nemawi}a nema nikakvih podataka, sem poznate da`bine o snabdevawu srpskog dvora ribom. Najve}i istup Grbqana protiv kotorske vlastele na po~etku mleta~ke vladavine bio je onaj kad su Grbqani nagla{avali da nisu bili podanici, odnosno kmetovi, nego samo stanovnici Grbqa, tj. slobodni zemqoradnici. Zato nije iskqu~ena mogu}nost da su Grbqani u dr`avi Nemawi}a bili slobodni seqaci. Verovatno su oni takvi bili i pod Vizantijom i Dukqom, kada su sami delili zemqu, te im je otuda bila svojstvena svest da oni nisu isto {to i drugi kmetovi kotorski. 5 Srpski kraq Milutin dozna~io je Kotoru `upu Grbaq 1303. ili 1307. godine. Doznaka je bila izvr{ena posebnom poveqom, koja nije sa~uvana. Ni danas nije poznato da li ova darovnica treba da se smatra obi~nom darovnicom ili nekom protivuslugom. Prva mogu}nost nije iskqu~ena s obzirom na naklonost Milutinove `ene Jelene gradu i s obzirom na veliki uticaj koji su Kotorani imali na srpskom dvoru; me utim, nije iskqu~ena ni druga mogu}nost. Na taj na~in zakoniti vlasnik Grbqa postala je kotorska op{tina (communitas), a ne pojedine op{tine. Op{tina je podelila `upu gra anima, ~ime su oni postali u`ivaoci dobivenih 1 I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, Split 1941, 3; P. Kova~evi}, Grbaq wegova pro{lost i budu}nost, Kotor 1964, 5; D. Malikovi}, Zakup zemqe u Grbaqskoj `upi na kraju XIV i u toku XV veka, Zbornik radova sa nau~nog skupa œgrbaq kroz vjekoveœ, Grbaq Kotor 2001, 177 193. 2 A. Solovjev, Grbaqska `upa i grbaqski statut, Godi{wak Nikole ^upi}a, br. LX, Beograd 1931, 6. 3 I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 7. 4 Isto, 8. 5 I. Sindik, Komunalno ure ewe starog Kotora, Beograd 1950, 60.

Dragi Malikovi}: Kotor i Grbaq u Hç veku 53 delova. ^itavo podru~je bilo je razdeqeno u `drebove (sdrebe), a ovi na karate (carati, caracti), nazvane jo{ i karube, po kojima su u`ivaoci nazivani karubnici (carubnitii). Na ~elu `drebova nalazile su se œglave `drebovaœ (caput sdrebi), kojima je bila du`nost da uvedu u posed nove u`ivaoce udela, {to se vidi iz isprave od 23. juna 1398. godine. Izgleda da su na ~elo svakog `dreba ve} u po~etku bile postavqene patricijske porodice. S obzirom na to da je œglava `drebaœ dobijala na u`ivawe nekoliko karata, uglavnom po {est, to su odredbe koje su vredele za prelaz karata s jednog u`ivateqa na drugog vredele i za prelaz œglave `drebaœ sa jedne na drugu porodicu, odnosno ~lana porodice. 6 Pokretqivost stanovni{tva u drugoj polovini XV veka nije bila samo u vezi sa planinskim sto~arima i prilivom seoskog `ivqa u razvijenije gradove ili preseqewem poslovnog sveta, trgovaca i zanatlija u sredi{ta koja su obe}avala ve- }u zaradu. Na to su, tako e, uticali i ratovi i unutra{wi sukobi, koji su dovodili do masovnog, stalnog ili privremenog prebacivawa seqaka iz Lu{tice, Grbqa, Zetskog primorja i severne Albanije u Apuliju, sklawawa na podru~je Mletaka i uop{te odlaska u svet. 7 O organizaciji Zetske episkopije na teritoriji kotorske op{tine ne znamo ni{ta precizno. U Grbqu se u XV veku pomiwu dva popa. Iz priloga Kotorana i mera mleta~kih vlasti protiv pravoslavnih sve{tenika vidi se da ih je bilo u Grbqu, Lu{tici i Bogda{i}ima. Interesantno je da se u grbaqskom Statutu pored termina œeparhijaœ o~uvao i stari naziv œsiworijaœ. 8 Po~etkom 1419. godine dolazi do rata izme u Venecije i Bal{e III. Bal{a je napao Drivast, Ulciw, Bar i Budvu. Zauzeo je Drivast. Kotor se na to ponovo ponudio Veneciji, ali je republika odbila ponudu. Slede}e godine Venecija odlu~uje da primi predaju grada, boje}i se da se u ovoj situaciji Kotor ne obrati za za{titu kojem neprijateqski raspolo`enom gospodaru i ra~unaju}i na to da }e tako lak{e dobiti rat protiv Bal{e i bra}e Crnojevi}a. Na ovaj na~in u mleta~ki posed do- {la je i Grbaqska `upa (Garbelli) ili œzuppa de CattaroŒ izme u Kotora i Budve. Despot se bio obavezao da }e grad \ur evac, podignut na granici grbaqskoj, od Stefanice, sina \ure \ura{evi}a, potpuno preuzeti da se ne bi moglo u wemu stanovati, ili da se ne bi mogao obnoviti. 9 6 I. Sindik, Komunalno ure ewe, 58; K. Jiri~ek, Istorija Srba, kw. II, Beograd 1978, 148; D. Malikovi}, Zakup zemqe u Grbaqskoj `upi, 177 178. 7 Istorija Crne Gore, kw. II 2, Titograd 1970, 349. 8 I. Sindik, Komunalno ure ewe, 146; R. Gruji}, Sredwovekovno pravoslavno srpsko stanovni- {tvo, Skopqe 1923, 8. 9 Granica izme u Srpske despotovine i Venecije poznata je iz ugovora o miru koji je bio sklopqen 12. avgusta 1423. godine u taboru kod staroga manastira sv. Sr a na Bojani i iz podrobnoga opisa granice u Vu~itrnu od 22. aprila 1426. i Drivastu, od 11. novembra iste godine. Skadar sa ~itavom okolinom i jezerom, skupa sa ostrvima u wemu, ostao je mleta~ki ([. Ljubi}, Listine o odno{ajih izme u ju`noga Slovenstva i Mleta~ke republike, JAZU, Zagreb 1890, (u daqem tekstu: Listine), br. VIII, 248 253; IX, 7/17.).

54 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006 Kada je u skadarskom ratu Kotor izgubio veliki deo svoga distrikta, prilikom preuzimawa mleta~ke vlasti 1420. godine posebno je bilo re~i o vra}awu tog œpiratski oduzetogœ poseda od strane Bal{e III. Kao svoj distrikt Kotor je u to vreme smatrao, osim poluostrva Vrmca sa brojnim naseqima koja odvajaju kotorski od tivatskog zaliva, i Grbaq, kao i jaki i izvanredno va`an i sporan poluotok Lu{ticu. 10 Zaposednu}e Kotora od strane Venecije nateralo je Bal{u III da prodre s vojskom do samoga grada, ali u zao ~as, jer je pod gradskim zidinama pretrpeo poraz. U junu 1421. godine umire Bal{a III i sa wime se gasi loza Bal{i}a. 11 Smr}u Bal{e III Kotor se nije oslobodio briga koje su ga s te strane ti{tale. Despot Stefan Lazarevi}, ujak Bal{in, ve} je po~etkom septembra zatra`io od Venecije da mu se izru~e sva Bal{ina mesta, a istovremeno je, izgleda, upao i s vojskom u ista. Republika je poku{ala da pregovorima re{i spor, ali bez uspeha, jer je Stefanova vojska, koju je vodio \ura Brankovi}, zauzela Drivast i Bar i, nakon primirja, pala pod Skadar. Tom prilikom despotova vojska zauzela je i kotorsku okolinu Grbaq, Lu{ticu i okolna sela. Venecija se, me utim, kod Skadra spremila na ozbiqan otpor, {to je despota nateralo na uzmak. To je bio povod da se on primora na pregovore o miru. Tako je 12. avgusta 1423. godine sklopqen gore pomenuti mir kod sv. Sr a na Bojani, po kojem je Veneciji ostao Skadar, uz tribut despotu od hiqadu dukata godi{we. Veneciji su, tako e, pripali Ulciw i Kotor sa okolinama, a despotu Drivast, Bar, Budva i solane u kotorskom poqu. Nagodbom od 22. aprila 1426. godine bejahu izgla ene nesuglasice koje su nastale u vezi sa kotorskom okolinom. \ura Brankovi} se u despotovo ime obavezao da }e poru{iti kulu \ur evac, koju je iznad Grbqa bio podigao Stefan Crnojevi}. Despot je uspeo da povrati `upu Grbaq, jer je pripadala Kotoru, a zadr`ao je i Lu{ticu sa okolnim selima i solane koje su pripadale Bal{i III. 12 Dok se centralna vlast u dr`avi Nemawi}a nalazila u jakim rukama, izgleda da je Kotor bio u mirnom posedu `upe Grbaq, jer nije bilo vesti o nekim trzavicama. Posle smrti cara Du{ana stawe se promenilo i Grbaq postaje gradu stalna briga. Dva kvestora, koja su gradu ostavila mirni posed radi susednih velika{a i bu ewa svesti kod pograni~nih seqaka, obele`ila su glavnu atmosferu u Grbqu na po~etku druge dekade XV veka. Oni su se me usobno dopuwavali, jedan je drugom predstavqao plodno tle. Drugi je kona~no toliko oja~ao da je seqak u Grbqu nad sobom radije video vlast polumeseca, nego onu kotorskih gra ana. 13 10 G. ^remo{nik, Kotorski dukali i druge listine, Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine, XXIII XXIV, Sarajevo 1922, 165; M. Spremi}, Grbaq i Srpska despotovina (1421 1459), Zbornik radova sa nau~nog skupa œgrbaq kroz vekoveœ, Grbaq Kotor 2001, 193 212). 11 I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 62 63. 12 J. Valentini, Albaniae Veneta, Pars II, Tomus X, Munhen 1971, 321 (br. 2805); I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 62 63. 13 I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 59.

Dragi Malikovi}: Kotor i Grbaq u Hç veku 55 Me u najzna~ajnije doga aje u primorskim komunama XV veka bez sumwe treba ubrojiti ~etiri grbaqske bune (1421 1428, 1432 1433, 1448 1452 i 1462 1469. godine), koje su izazvale o{tru klasnu polarizaciju, spoqne intervencije, a ponekad i krvave borbe i razarawa u trajawu od preko ~etvrt veka. Naravno, ne zna~i da je tokom sveg tog vremena trajala o{tra borba, ali se u zajedni~koj atmosferi uporno odbijalo pla}awe ba{tine na zemqu, a do smirivawa otpora je dolazilo uz duge i mu~ne, ali sadr`ajno veoma simptomati~ne pregovore i u Boki i u Veneciji. Zbog svega toga grbaqske bune, u svim svojim aspektima, zaslu`uju posebnu pa`wu. 14 Osnovne i zajedni~ke karakteristike svih grbaqskih buna jesu da su one bile uperene protiv Kotorana, ili, ta~nije, protiv kotorskih zemqoposednika, bilo me u gradskim patricijatom, bilo me u gra anima kao nosiocima i izrabqiva~ima. Ina~e, kotorski zemqoposednici su jo{ u po~etku mleta~ke vladavine Grbqane uporno smatrali zavisnim kmetovima, œposa enimœ u zemqu koju obra uju, pa su ih zato i nazivali œposadnicimaœ. To se tuma~ilo na slede}i na~in: ako ne prihvate zemqoposedni~ke uslove, Kotorani su mogli Grbqane ~ak i proterati sa zemqe i dati je novim naslednicima. Time se kod Grbqana gubio ose}aj drevnog starosedela{tva na zemqi koju obra uju. 15 Sve ~etiri grbaqske bune treba uzeti u celini, iako se one naizgled vezuju za razli~ite istorijske momente. Tako se prva buna hronolo{ki poklapa sa vremenom neposredno posle mleta~kog preuzimawa vlasti, ali u osnovi ona nije bitno motivisana antimleta~kim stavom. Pobuwenici su, istina, kasnije nastupali i protiv Venecije, ali onda kada je ona podr`ala kotorske kmetove. A Venecija se neretko trudila da prona e re{ewa koja nisu prijala Kotoranima. Isto tako, neke bune grbaqskih seqaka poklapaju se sa dolascima vojske srpskog despota Stefana Lazarevi}a i, jedno vreme, Crnojevi}a, pa su tako realno bile oslowene na wihovu vojnu podr{ku. Me utim, i pored toga {to su kod pitawa Bal{inog nasledstva Grbqani ~vrsto bili protiv pozicija Kotora, same bune grbaqskih seqaka nisu dizane prvenstveno zbog despotove podr{ke. Dolazak despotove vojske samo je omogu- }avao i olak{avao izra`avawe otvorenog otpora, a grbaqske bune su u svojoj osnovi plod dugotrajnih feudalnih antagonizama. 16 2. Prva buna seqaka u Grbqu Grbaq je, kako je vi{e puta nagla{eno, bio posed kotorske op{tine, pa su Kotorani preko Venecije stalno tra`ili sve one doprinose koji su im po feudalnom pravu pripadali. ^im je Kotor potpao pod mleta~ku vlast 1420. godine, i prava kotorske op{tine pre{la su na Veneciju, {to su joj weni suparnici stalno ospora- 14 M. Milo{evi}, Stavovi grbaqskih pobuwenika XV stole}a. Od revolta protiv kotorskih zemqoposednika do predaje Turcima, Glasnik II odeqewa dru{tvenih nauka, kw. I, Titograd 1975, 25. 15 M. Milo{evi}, Stavovi grbaqskih pobuwenika, 26 28; D. Malikovi}, Zakup zemqe u Grbaqskoj `upi, 177 193. 16 M. Spremi}, Grbaq i srpska despotovina, 194; M. Milo{evi}, Stavovi grbaqskih pobuwenika, 26 28.

56 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006 vali. To je prakti~no zna~ilo da, ukoliko je `eleo da ne bude spaqen ili sravwen sa zemqom, Grbaq je morao da svoje plodove daje i jednima i drugima. U onim godinama kada su protivnici Mle~ana dr`ali Grbaq u svojim rukama, i Kotor je bio li{en svojih prihoda. Da bi, ipak, iznudili potra`ivawa sa œsvojih imawaœ, mleta~ke vlasti su primewivale `estoke mere nasiqa protiv grbaqskih seqaka. Iz tog razloga su Grbqani digli otvorenu bunu 1421. godine. To je bila prva buna seqaka protiv feudalnih gospodara na na{im prostorima, starija vi{e od sto pedeset godina od bune Matije Gupca. Iako je ova buna bila ugu{ena u krvi i po`aru, kotorski plemi}i su Veneciji uputili tu`bu, u kojoj su nazivali Grbqane œodmetnicima i otima~imaœ. Oni su, daqe, tra`ili jo{ ja~u intervenciju mleta~kih vlasti i u `albama su navodili: œ Ve} smo izgubili dve letine, pa, ako izgubimo i tre}u, trebamo i}i po svetu da prosimoœ. 17 Prva buna, ~ije se trajawe mo`e vezati za vreme od 1421. do 1428. godine, bila je u tesnoj vezi sa ratnim doga ajima. Izra`avala je osnovnu te`wu zemqoposednika da i daqe slobodno koriste zemqu i ne vra}aju se pod vlast Kotora, koji im je donosio zavisni feudalni re`im. Na`alost, stavovi pobuwenika ni do danas nisu sa~uvani, ali o tome neposredno i re~ito govori po Grbqane veoma povoqan sporazum, zakqu~en 1428. godine, sa najvi{e ta~ki o agrarnim odnosima. 18 Ina~e, niti je vreme po~etka, niti je vreme kraja bune sasvim sigurno, a nije verovatno ni da }e se to mo}i egzaktno utvrditi. Izgleda da je u samom preuzimawu grada od strane Mle~ana Grbaq bio prikqu~en Kotoru i da je priznavao mleta~ku vlast. Jedino se tako mo`e shvatiti da ga ni plemi}i, ni Venecija ne spomiwu ni re~ju u dokumentu od 21. jula 1421. godine. 19 Bal{i}i, kao najja~a velika{ka porodica u Zeti, nastojali su dugo i uporno da zagospodare Kotorom. U toj te`wi umro je i Bal{a III (1421), a s wime se gasi i loza Bal{i}a. 20 U vreme pada na{ih zemaqa pod tursku vlast, da bi spasio sebe od susednih velika{a i turske invazije, koja je bila sve izvesnija i opasnija, Kotor se, kako smo ve} naglasili, nudio Veneciji, uz uslov da mu ona garantuje varqivu slobodu, autonomiju i ste~ene povlastice. Venecija je prihvatila formirane uslove i 1420. godine nad Kotorom se uzdigla zastava krilatog lava. 21 Postav{i stvarni gospodar Kotora, Venecija je postala i gospodar Grbqa, pa vodi ratne pohode i, istovremeno, duge i lukave pregovore prvo sa Bal{i}ima, zatim sa despotom Stefanom i \ur em Brankovi}em, i, napokon, sa Crnojevi}ima, te uspeva da, u prvom redu, sa~uva grad, a povremeno i Grbaq pod svojom vla{}u. 22 17 A. Dabinovi}, Kotor pod Mleta~kom republikom (1420 1797), Zagreb 1934, 23; P. Kova~evi}, Grbaq wegova pro{lost i budu}nost, 28. 18 G. ^remo{nik, Kotorski dukali, 136 137; M. Milo{evi}, Stavovi grbaqskih pobuwenika, 30 32. 19 A. Dabinovi}, Kotor pod Mleta~kom republikom, 23. 20 P. Kova~evi}, Grbaq wegova pro{lost i budu}nost, 26. 21 Isto. 22 Isto.

Dragi Malikovi}: Kotor i Grbaq u Hç veku 57 Pitawe Grbqa bilo je, kako smo ve} istakli, od `ivotne va`nosti za Kotor i Venecija je nastojala da to pitawe definitivno re{i. U pregovorima sa despotom Stefanom Lazarevi}em, da bi pravno re{ila mnoge sporove kotorske okoline, Veneciju zastupa glavni poverenik pograni~ne koncesije Fran~esko Kverini, a despota Stefana wegov sestri} \ura Brankovi}. Sporazum je, kako smo ranije naglasili, sklopqen u Vu~itrnu 22. aprila 1426. godine. Po tom ugovoru, despot je predao Grbaq Kotoru, odnosno Veneciji. U takvim okolnostima, napu{ten od svih, Grbaq se formalno predao Veneciji 19. juna 1426. godine, o~igledno u nameri da se sa~uva od potpunog uni{tewa. 23 Tako je Grbaq u izuzetno te{kom vremenu, punom stalnih previrawa i otimawa vlasti, sa~uvao svoj `ivot, ali uz te{ke `rtve. U ovom periodu, i pored gorweg ugovora (koji, izgleda, nije mnogo vredeo), Grbaq je postao popri{te raznih vojnih pohoda i oblast koja je stalno mewala gospodare. Po wemu su krstarili ~as vojska Bal{i}a, ~as bosanskog vojvode Sandaqa Hrani}a, ~as Crnojevi}a, potom Mle~ana, pa despota Stefana Lazarevi}a, \ur a Brankovi}a i wegovog vojvode Altomana, zatim ponovo Mle~ana i Crnojevi}a, sve dok ga kona~no 1497. godine nisu osvojili Turci. 24 U tako dugom periodu od skoro sto pedeset godina, tj. od smrti Du{anove do turske okupacije, Grbaq je pre`iveo najte`i deo svoje istorije. Dok je Kotor, blagodare}i svojim tvrdim zidinama, ostao neosvojiv, Grbaq je kao plodna i neza{ti- }ena oblast i vojna raskrsnica bio stalni plen i zajednica raznih osvaja~a, pa se u wemu odoma}ila ona narodna izreka œte{ko zemqi kuda vojska pro eœ. 25 Pozivaju}i se na odredbe me unarodnog ugovora od 19. juna 1426. godine, Grbqani su od Venecije tra`ili da ih za{titi od Kotora. Tako je Venecija iz politi~kih i vojnih razloga nastojala da gvozdenom {akom u svilenoj rukavici privoli Grbaq i da ga dr`i u vernosti, pa je zato vrlo ve{to taktizirala u ina~e ~estim sporovima izme u Kotorana i Grbqana. 26 [to se pobune seqaka u Grbqu ti~e, da jo{ jednom istaknemo da ni datum wenog po~etka, ni wen kraj danas nisu poznati, niti je verovatno da }e se to u skorije vreme otkriti. Izgleda da je u samom trenutku mleta~kog preuzimawa Kotora Grbaq bio prikqu~en wemu i da je priznavao mleta~ku vladavinu. Jedino se tako mo- `e objasniti ~iwenica da ga ni plemi}i ni Venecija ne spomiwu ni re~ju u dokumentu od 21. jula 1421. godine. U svakom slu~aju, do prvih manifestacija bune dolazi posle spomenutog dokumenta, a glavni oblik protesta bio je: ne dati letinu, ne platiti da`bine. O samoj buni sa~uvane su jedino vojne naredbe za weno gu{ewe. Tako je providuru Marku Barbarinu 4. novembra 1422. godine bilo nare eno da na svaki mogu}i na~in œpovrati te oblastiœ, iako za izvr{ewe te naredbe nije bio dobio nikakve ozbiqnije vojne snage. Pola godine kasnije, na zahtev tog istog pro- 23 G. ^remo{nik, Kotorski dukali, 137. 24 I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 364. 25 P. Kova~evi}, Grbaq wegova pro{lost i budu}nost, 26 27. 26 G. ^remo{nik, Kotorski dukali, 138.

58 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006 vidura, 26. juna 1423. godine izdat je nalog zapovedniku Jadrana Fran~esku Balbu da u roku od osam, a najvi{e dvanaest dana provede pacifikaciju kotorskog distrikta. Strah od vojnih represalija ili drugih nasiqa dovodio je do bekstva u poqa. Sve to, ipak, nije dovelo do konkretnog sporazuma sa pobuwenim Grbqanima, niti do ispla}ivawa zakupnine za unajmqenu zemqu. 27 U vezi sa re~enim treba ista}i da status Grbqa u me unarodnom pogledu jo{ nije bio re{en. Do toga }e do}i tek posle sklapawa mirovnih ugovora u Vu~itrnu i Drivastu 1426. godine. To zna~i da je tek od 1426. godine Grbaq, po me unarodnim uzusima, bio mleta~ki, dok se buna wegovih seqaka sve do 1428. godine i daqe izra- `ava odbijawem isplata da`bina za zemqu. Zato u sporazumu od 1428. godine u tre- }oj ta~ki stoji da prihode sa zemqe kotorsko plemstvo ne}e naknadno retrospektivno potra`ivati, a kmetovi su du`ni da pla}aju da`bine tek od 1428. godine i daqe. To je, svakako, bio va`an uspeh pobuwenika i veliki uspeh Venecije. 28 Postavqa se, daqe, i pitawe o tome da li je prva buna grbaqskih seqaka zaista trajala osam godina, od 1421. do 1428. godine. Odgovor je pozitivan ako odbijawe pla}awa zakupnine u kolektivnom sprovo ewu smatramo sigurnim dokazom trajawa bune i ako nije bilo i nekih drugih, spoqnih, oru`anih manifestacija, nego su, dobrim delom, ~ekani rezultati vi{egodi{wih pregovora. A da ba{ nijedne godine nisu ispla}ivane da`bine jo{ je verovatnije kada imamo u vidu ~iwenicu da su u po~etku bune i despotove trupe bile prisutne i da je pitawe kome treba da pripadne Grbaq bilo re{eno tek 1426. godine. Za prve tri godine u dokumentima nemamo sli~nih podataka, ali nije verovatno da su Grbqani u ve}ini i{ta pla}ali pre nego {to su Sporazumom utvrdili pod kojim uslovima, a naro~ito od kada }e ta obaveza va`iti. Prema tome, mo`emo opravdano smatrati da je prva buna grbaqskih seqaka trajala svih navedenih osam godina. 29 Godine 1423. srpska plemena u okolini Kotora bila su neprijateqski raspolo`ena prema Mle~anima. Prema ugovoru o primirju od 12. avgusta 1423. godine despot Stefan je, kako smo ve} istakli, bio primoran da vrati Grbaq Kotoru. Ipak, vidi se da despot 1424. godine jo{ uvek nije izvr{io svoju obavezu. Po novom ugovoru, sklopqenom u Vu~itrnu 22. aprila 1426. godine, \ura Brankovi} je, kao zastupnik despotov, obe}ao da }e celu Grbaqsku `upu, sa svim prostorima koje je bio uzeo od dana sklapawa primirja 12. avgusta 1423. godine, 30 vratiti Kotoru. Ovaj ugovor bio je brzo izvr{en, tim pre {to je Republika, da bi {to ranije povratila Grbaq, oprostila sve pohode \ur u Brankovi}u i povratila Budvu despotu. Ve} 19. juna 1426. godine predstavnici Grbaqske `upe javqaju se u Kotoru i u prisustvu Fran~eska Kvirinija, ve} pomenutog providura Albanije, dogovaraju se s kotorskim plemi}ima o uslovima svoje poslu{nosti. Plemi}i su im oprostili neke rabote i danke od pro{le godine, ali u ta~ki 4 tog ugovora stoji zapisano: qu- 27 M. Milo{evi}, Stavovi grbaqskih pobuwenika, 30 32. 28 Isto. 29 Isto. 30 A. Solovjev, Grbaqska `upa i grbaqski statut, 10 11.

Dragi Malikovi}: Kotor i Grbaq u Hç veku 59 od de omnibus rebus et liligii suis vadant coram domino comite et capitaneo Catari. 31 Grbqani su bili daleko od toga da tra`e svoj sud i svoju samoupravu kao plemenita op{tina susednih Pa{trovi}a tri godine ranije. Osnovna `eqa Grbqana bila je da samo budu izuzeti od patrimonijalnog suda vlastele i da budu su eni od mleta~kog predstavnika. Ovo je bila i te`wa mleta~ke vlade jo{ od 1411. godine. Ovaj ugovor potvr en je od mleta~kog du`da 19. aprila 1428. godine i upisan u Liber reformationem. Kao prvi privilegium de Zuppa li{avao je Grbqane svake autonomije i davao samo neke olak{ice u pla}awu danka vlasteli (da pla}aju ~etiri umesto pet). Nema nikakvih izbornih knezova; po ta~ki 5 kotorski rektor postavqao je zapovednika capitanum Zoppe, koga bira izme u kotorskih plemi}a. Na ovaj na~in sredinom 1426. godine Kotor je opet bio pod vla{}u Kotorana. Opet su Grbqani postali knezovi, a Kotorani sopstvenici zemqe obra ivane od kmetova. Kotorski senat odredio je posebne izaslanike plemi}e Mihaila Pelegrina, Jovana Primutija i @ivka Bu}u da pregledaju i raspreme sve `drebove u Grbqu i Dowoj `upi. 32 Sve do sredine 1426. godine, bezmalo pune tri godine od sklapawa mira, odnosi u Zeti nisu se mewali. Despot i Mle~ani dr`ali su krajeve koji su se u wihovim rukama zatekli avgusta 1423. godine. Kotorani su uporno tra`ili da se ne{to u~ini za vra}awe Grbqa, jer su ve} bili izgubili dve letine, a despotovi qudi po- ~eli su da obnavqaju solane u Boki Kotorskoj. Ulciwani su zahtevali da im se omogu}i kori{}ewe poseda na zemqi{tu opatije Svetog Nikole na u{}u reke Bojane, koja je ostala pod vla{}u srpskog despota, zatim ribarewe do Bojane i kori{}ewe starog prava seqa~ke opatije da snabdevaju vinom dokle god ga ne rasprodaju. 33 Despot Stefan Lazarevi} nije `eleo polovi~no re{ewe, ve} primenu sklopqenog ugovora. Dubrov~ani su pak u julu 1425. godine prebacili wegovo poslanstvo, pod vo stvom vojvode Nikole, u Mletke. Do sporazuma nije do{lo jer je despot tra`io od Pa{trovi}a tribut koji je Kotor pla}ao Bal{i}ima i ka`wavawe Nikle Hermana. Mle~ani su nudili odbranu svakog œneutralnogœ lica ili zajednice. Imali su na spisku vizantijskog cara, ahajskog kneza, sewskog kneza, despota Jawine, bilo kog ~lana porodice Malatesta, italijanske komune Firencu, Sijenu i Ankonu i dva univerziteta, Bolowski i Sijenski. Despotovi qudi su pristali da ne pokre}u pitawe Nikole Hermana, da se vrati Grbaq i poru{i \ur evac, da se sto ku}a Andrije Humoja preda Mle~anima i da do kona~nog sporazuma jedni drugima ne ~ine nikakve {tete. 34 Pregovore je, kako smo ve} istakli, nastavio u Vu~itrnu Fran~esko Kvirini, donose}i \ur u Brankovi}u u znak dobre voqe za iznos od dvesta dukata zlatonosni brokat. Zavr{ni tekst ugovora sporazumno su sastavili u vu~itrnskom dvorcu \ur a Brankovi}a 22. aprila 1426. godine. Me u trojicom svedoka sa mleta~ke strane nalazio se Toma{ Sklavo, tek oslobo eni zatvorenik, dok su se pored \ur a 31 G. ^remo{nik, Kotorski dukali, 137 139. 32 A. Solovjev, Grbaqska `upa i grbaqski statut, 10 11. 33 Istorija Crne Gore, II 2, 148 150. 34 Isto.

60 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006 Brankovi}a, kako je napred nagla{eno, nalazili gra~ani~ki mitropolit i srpske vojvode Luka~ i Marke{a. \ura Brankovi} se odrekao zahteva da mu Kotorani ispla}uju tribut, prepustio je Pa{trovi}e Mle~anima, izuzev{i nekoliko pojedinaca koji su se nalazili u despotovoj slu`bi i ku}ne partnere u Lastvi posle Bal- {ine smrti (tada ih je bilo dvadeset pet), a Ulciwanima je priznao stara prava na zetsku opatiju Svetog Nikole. Fran~esko Kvirini se slo`io da Rata~ka opatija pripadne despotovom gradu Baru i priznao despotu solane Bal{i}a i wegovih podanika u Grbaqskom poqu. Utvr eni prelazi na Bojani, Sveti Todor i Belec ostali su Mle~anima. \ura Brankovi} je preuzeo obavezu da nadoknadi Kotoranima izgubqene letine u Grbqu, a Mle~ani wemu ono {to nije pobrao na zemqi{tu Rata~ke opatije. Predvi ao se i redosled predaje teritorija: trebalo je, najpre, da despot koristi Grbaq i zemqi{te Andrije Humoja, pa da posle toga Mle~ani ustupe Budvu. Despot Stefan Lazarevi} ratifikovao je ovaj ugovor 22. jula 1426, a mleta~ki Senat 3. februara 1427. godine. U Mlecima se ~ekalo da se odredbe ugovora prethodno sprovedu u `ivot. 35 Posle dostave ratifikacije ugovora \ura Brankovi} je stigao u Zetu sa `enom Jerinom i pratwom ve} u prvoj polovini avgusta 1426. godine. Na osnovu predloga posebnih komisija koje su radile na terenu sporazumeo se sa Fran~eskom Kvirinijem o razgrani~ewu i oni su 11. septembra 1426. godine sastavili u Drivastu œizjavuœ o granicama Skadra, Budve i Kotora. Ostalo je da se jo{ razgrani~e posedi kotorske op{tine i Svetomihoqske metohije. Izra~unali su da }e se me usobna potra`ivawa za izgubqene letine i neispla}enu skadarsku proviziju namiriti ako despot dobije 1200 dukata prilikom isplate prve provizije, ~iji je rok dospevao 15. avgusta 1426. godine, s tim {to bi u budu}nosti dobijao predvi enih 1000 dukata. Jedan drugome su obe}ali i pru`awe vojne pomo}i. Ranije odredbe dopuwene su sporazumom o jurisdikciji i pravima katoli~ke i pravoslavne crkve. Zetski mitropolit zadr`ao je nadle`nost kakvu je imao u doba \or a Stratimirovi}a i Bal{e III Bal{i}a nad svim srpskim crkvama na Skadarskom jezeru i na zemqi{tu Siworije, uz ograni~ewe da je za postavqawe tumana u crkvi sv. Petra i u ulciwskoj crkvi sv. Mihaila bilo potrebno odobrewe skadarskog kneza. Barskom arhiepiskopu, episkopijama, opatijama i crkvama s mleta~ke teritorije priznato je u`ivawe svih starih prava na despotovoj teritoriji. Fran~esko Kvirini se saglasio da \ura Brankovi} mo`e dovoziti so u Budvu, kako je to ~inio \ura II Stratimirovi}, a isto tako da se i barska op{tina mo`e snabdevati soqu za podmirewe potreba svojih gra ana. Ovom œizjavomœ okon~ani su, barem privremeno, mnogi sporovi izme u Siworije i srpskog despota. Drugi skadarski rat, koji je s puno `estine zapo~eo Bal{a III, sada je pripadao pro{losti. 36 U vreme prvih turskih napada na Despotovinu odmetnuli su se \ura i Qe{ \ura{evi} sa sinovima, koji su umesto prezimena svojih o~eva ve} po~eli da nose 35 I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 64 65; P. Kova~evi}, Grbaq wegova pro{lost i budu}nost, 26. 36 Istorija Crne Gore, II 2,148 150.

Dragi Malikovi}: Kotor i Grbaq u Hç veku 61 staro prezime Crnojevi}. Posle smrti Stefana Lazarevi}a molili su Mle~ane da ih prime za svoje podanike. Kotorani su ih podr`avali, nadaju}i se pro{irewu granice u Grbqu. Senat nije dozvolio kotorskom knezu da se s wim odvojeno sporazumeva o vra}awu begunaca, podvla~e}i da su oni œpodanici i vazali pomenutog gospodina \ur aœ. Nije hteo da gazi mir s despotom, ~ije se prisustvo u Zeti nije sada ni ose}alo, a s kojim je vezivao Mle~ane i otpor zajedni~kom protivniku i Turcima. Prepu{teni sami sebi (Ivan Kastriot ih naziva œosojnicimaœ), poku{avali su da bar so sa svojih solana u Grbaqskom poqu ne prodaju po utvr enoj ceni u Kotoru, nego da je nose u svoju oblast. Kada su ih mleta~ki funkcioneri u tome spre~ili, krenuo je wihov ~ovek sultanu da tra`i za{titu. Na putu ga je zaustavio Ivan Kastriot i vratio ga ku}i s obe}awem da }e im izdejstvovati milost Siworije. Ona je tada, da ih ne bi prepustila Turcima, pristajala da im pomogne, ne mewaju}i ni u ~emu wihov politi~ki polo`aj u okviru despotovine. 37 I Grbaqska `upa sa velikim brojem sela pripadala je, kako se vidi, kotorskoj op{tini. ^itavo zemqi{te u woj bilo je, kako je ranije istaknuto, podeqeno na œ`dreboveœ, kojih je bilo ~etrdeset pet (dvadeset tri u Gorwem i dvadeset dva u Dowem Grbqu). @drebovi su se daqe delili na karate ili karube. Prema kotorskom statutu (~lan 232) polovina wihovog zemqi{ta pripadala je vlasteli, a polovina pu~anima. Deonice se nisu smele otu ivati, a one koje bi ostale bez u`ivaoca vra}ane su op{tini. Kotorski posednici raspolagali su i seqacima koji su `iveli na wihovim deonicama, tako da su se zemqoposednici nalazili u krajwe nepovoqnom polo`aju zavisnih kmetova. Kad su se pojedine porodice iseqavale iz Kotora ili postepeno izumirale, mnoge su deonice zemqe ostale upra`wene. U o{trim sukobima koji su daqe izbijali izme u vlastele i pu~ana vlastela je poku- {avala da prava obi~nih gra ana na te parcele potpuno ukine i da ~itav Grbaq dobije za svoje ~lanove. 38 3.OdnosKotoraiGrbqaizme uprveidrugebunegrbaqskihseqaka Ranije sklopqeni sporazum o miru bio je vrlo kratkog veka, te 4. septembra 1431. godine Kotorani izdaju punomo}je Luki Paskvaliju œ da se prika`e pred Pravedno i Presvetlo Du`dovo gospodarstvo i pred druge wegove upraviteqe, sudce i ~inovnike, kojima je podnesena tu`ba onih iz `upe protiv koma, da brani prava na{a i cijele na{e kotorske op{tine obrati seqnami ili onim, koji su nastaweni na na{im posedima u `upi u Grbqu, koji su se pritom nama po`urili do Pravednog nam Gospodstva, protiv svakome pravu i pravednosti da se za nas moli pred Pravednog Du`dovog Gospodstva, jer smo sebe i na{a prava predali Wegovoj milosti tako, da se spomenuti seqani i naseqenici na na{im posedima, otpadnici wegove Pravedne Vlasti, otima~i na{ih poseda, ne znadne {to takva u~initi Œ Zanimqiv je i razumqiv tali~ni ton kojim je ova punomo} bila pro`eta. 37 Istorija Crne Gore, II 2, 154. 38 Isto, 177.

62 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006 Prelaskom Kotora i okoline u mleta~ke ruke znatno se izmenio odnos izme u gra- ana i seqaka Grbqa u korist ovih drugih. Seqaci vi{e nisu bili izlo`eni samovoqi gra ana jer je postojala vlast kojoj su se i gra ani morali povinovati, a ~ija su vrata bila otvorena i seqa~kim potrebama. Kao {to se da videti, seqaci su shvatili svoj polo`aj, te su svoje tu`be uputili Veneciji pre gra ana. O{tri i denuncijatorski izrazi kao {to su œodmetniciœ i œotima~iœ tako e pokazuju da su se odnosi ponovo zao{trili i da su gra ani, dozivaju}i u pamet pobunu, hteli skrenuti pa`wu sa glavnog uzroka seqa~kih tu`bi i predstaviti ih kao tu`be uperene protiv mleta~ke vlasti. 39 Istovremeno, Kotoranima u Veneciji nije i{lo sve onako kako su `eleli. Paskvali je zamolio da se seqacima zabrani dr`awe zborova, jer su oni, navodno, uzrok svih zala. Venecija na to nije pristala. U pismu koje je du`d poslao 17. novembra 1431. godine kotorskom providuru Nikoli Pisaniju stoji: œ jer nam se ~ini nepo{tenim li{iti doti~ne seqake svojih zborova i sastanaka koje oni treba da odr`e, da po{aqu glasnike ili poslanike na{oj vladi ili kotorskoj op{tini, odre ujemo da ka`ete poglavarima iz `upe da vam nekoliko dana pre jave kad imaju odr`avati zbor, jer na{a vlada ho}e da onim zborovima i sastancima prisutna budu tri ili ~etiri kotorska vlastelina koji vam se tada budu svi ali, a od sada vam javqamo da ti plemi}i ne smeju i}i na tro{ak `upqana, niti za svoje prisustvovawe od istih (smeju) i{ta tra`iti Œ Na molbu Paskvalija da se odr`i sporazum koji su gra ani i seqaci sklopili pred Fran~eskom Kvirinijem du`d odgovori: œ Kao {to smo o istoj stvari kazali poslanicima `upqana, sporazumni smo i ho}emo da Vi i Va{i naslednici imate potpuno vr{iti ugovore, obe}awa i sve {to se sadr`i u ispravi pomenutog gospodina Frana Œ. 40 Sadr`aj du`dovog pisma bio je dostavqen i Grbqanima, te su oni poslali u Veneciju pouzdanike da se ograde od tu`be kotorskih plemi}a. Du`d Frano Fiskari je 28. juna poslao pismo provizoru Pisaniju. Ono glasi ovako: œbili su kod nas Radica Dra{kovi} i Andrija Batuta sa strane na{ih vernika iz `upe Grbaq i izjavi{e da, kotorski plemi}i, uprkos {to su neopravdano prisvojili i me u sobom razdelili zemqu, vinograde i poqa koja pripadaju Grbqanima nazad hiqadu i vi{e godina, svaki dan ~ine opaka nesnosna nasiqa i nepravde. Celi dan ne misle na drugo, nego na to kako }e na{e siroma{ne i verne podanike dovesti do o~aja i otjerati ih i istrebiti sa wihovih zemaqa i posjeda, nazivaju}i ih otpisanim naseqenicima i izdajnicima na{e dr`ave, ~ime im prave najve}u nesre}u, jer su vi- {e nego verni i spremni da je mogu}e sto puta na dan umrijeti za na{u dr`avuœ. 41 Zatim izjavi{e: œpo{to im je po izri~itom ugovoru od Nas i Na{eg providura bilo dozvoqeno, da, gde su davali pet desetina, davaju ~etiri, kotorski plemi}i, radi mr`we, koju prema nama gaje, tako su pove}ali meru, da daju toliko kao da daju pet desetina. A po{to k tome dr`e u najam neka zemqi{ta i {ume i svake go- 39 I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 65 68. 40 Isto. 41 I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 65 68; G. Desnica, Istorija Grbqa, Beograd 1989, 59.

Dragi Malikovi}: Kotor i Grbaq u Hç veku 63 dine davaju du`ni najam, plemi}i wih siromahe teraju sa obradivih i ura{enih zemqi{ta i unajmquju ih te`acima iz drugih krajeva koje dovode za to da iskorene wihove siroma{ne obiteqi. Ako im, osim toga, koji stranac ili koja osoba obe}a da }e dati vi{e nego {to davaju oni obi~nim najmom, spomenuti plemi}i tjeraju iste sa starih zemqi{ta i posjeda wihovih otaca i uz najve}u nepravdu i {tetu uva aju druge u wihove ku}e. Nadaqe, kad spomenuti plemi}i, koji su odvjetnici, sudci i poslodavci, dolaze kod vas da se tu`e, qube}i vi{e plemi}e jednake sebi nego spomenute pu~ane, koji `ive po selima, ne}e vam kazati ono, {to potowi ka`u i radi toga, {to ne poznaju latinskog jezika, bivaju li{eni svojih prava Œ. 42 Kotorski kancelari (za slovenski jezik) su se pod mleta~kom vla{}u zvali interpres et cancellarius sclavus. Slu`beni jezik kod sudskih rasprava bio je latinski, pa su kotorski seqaci imali prevodioce, koji su obi~no bili plemi}i, zbog ~ega su grbaqski seqaci uvek sumwali u wihov prevod. Du`du je, ina~e, jedino bilo stalo do toga da me u gra anima Kotora i grbaqskim seqacima uvek vlada mir. To je bio jedini wegov ciq i zbog toga je on bio tako uporan u svojoj depe{i kotorskoj gospodi, te`e}i da ih upozori na to da, ukoliko ne uzmu u obzir wegove savete, mo`e do}i do novog ustanka u Grbqu, koji bi mogao imati jo{ te`e posledice za celu Mleta~ku dr`avu. U takvoj situaciji je wegov nastup u konsultacijama sa vi- {im dr`avnim organima mleta~ke vlasti bio siguran. Od wih je dobio direktivu da se odnosi izme u grbaqskih seqaka i kotorske gospode, koji su bili zategnuti, nekako usklade. Zbog toga se u pismu kotorskom providuru i obratio re~ima: œda se spomenutim Na{im vernim takve uvrede ne nana{aju, da se ne nazivaju izdajnicima i op}inskim naseqenicima budu}i da je op}ini dosta da svake godine dobiva prihode i najmove svojih poseda, jer da ih javnim pogrdnim re~ima ne navedu na ono, na {ta mo`da ne misle Œ. Du`d je daqe zabrawivao kotorskim plemi}ima da grbaqske seqake odstrawuju sa svojih poseda i druge dovode ako redovno pla}aju du`ne zajmove. Zato je nare ivao da se mera povrati u staro stawe, kao i da, tako e, providi da odvetnici prikazuju tu`be seqaka prema pravom wihovom sadr`aju. Na kraju svojeg pisma tra`io je od kotorskog providura da prenese: œsa strane Na{e vlade recite plemi}ima, da se prema spomenutim seqacima dr`e blago i qudski i da s wima qubazno postupaju, te pridobiju spomenute stanovnike wihovih posjeda blago{}u i dobro~instvom, kao {to se dolikuje wihovom plemi}kom polo`aju i neka ih sebi prive`u qubavqu i dobrohotno{}uœ. Na ovaj na~in mleta~ki du`d je uva`io zahteve grbaqskih seqaka da slobodno upotrebqavaju slovenski jezik u dr- `avnoj konverzaciji, odnosno œda Grbqanima objasne na slovenskom jeziku sve {to se govori na latinskomœ, jer, kako je do sada poznato, i sami Mle~ani su u op{tewu sa narodom pored latinskog upotrebqavali i srpski jezik. Tako su u Grbqu i naredbe ogla{avali na srpskom jeziku. 43 42 I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 65 68; G. Desnica, Istorija Grbqa, 60. 43 G. Desnica, Istorija Grbqa, 61; G. ^remo{nik, Kotorski dukali, 146; I. Sindik, Komunalno ure ewe, 107 108.

64 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006 Iz tu`be Grbqana se da zakqu~iti da je izme u grbaqskih seqaka i kotorskih gospodara vladao veliki antagonizam. Dok su kotorski gospodari te`ili da vladaju i gospodare, grbaqski seqaci su, prirodno, imali sasvim druga~ije ciqeve. Kotorski plemi}i su protiv ove tu`be grbaqskih seqaka 10. oktobra 1432. godine uputili pismo venecijanskim vlastima Pesara Antuna: œsa strane kotorske op{tine bio je kod nas odli~ni kotorski gra anin Luka Paskvali izna{aju}i nam velika nedjela, koja su u pro{losti po~inili seqani Grbqa. Tu`i se na ime plemi}a i op{tine na spomenute seqake i izme u ostalog da ne davaju da}e i da odr`avaju zborove bez va{eg znawa i prisutnosti kotorskih plemi}a, protiv na{oj odluci i naredbi Œ. Du`d se, zatim, pozivao na poslanstvo Grbqana i na naputke koje je dao Nikoli Pisaniju i pozivao je kotorskog providura da se zalo`i da te tu- `be mr`we prestanu œ da svaki dan ne ~ujemo da se seqani tu`e na plemi}e, a plemi}i na seqane Œ. Zalagao se da se izvr{i sadr`aj pisma od 28. juna œu pogledu mera o daqem odr`avawu zborovaœ. Vidi se da su zborovi grbaqskih seqaka bili trn u oku za kotorsku gospodu i oni su hteli da na svaki na~in spre~e wihovo daqe odr`avawe, boje}i se da se oni ne pretvore u novi ustanak protiv kotorskih gospodara, {to se ubrzo i dogodilo. 44 U slu~aju da Grbqani produ`e sa neposlu{no{}u, du`d je u dukali od 25. maja 1433. godine preporu~ivao da kotorski knez uz pomo} vernih Pa{trovi}a pohvata grbaqske poglavice. [to se ti~e poternica ve} uhva}enih Grbqana, du`d je nare ivao da se oni puste ako je istina da su bili uhva}eni na prevaru. Zato se kotorski knez Antonio Pezaro dogovorio sa Grbqanima i izdao im tre}u privilegiju. Potvr uju}i du`dove molbe, pustio je zarobqenike, uz uslov da Grbqani uredno daju svoje da`bine i rabote vlasteli i da se ne skupqaju vi{e na zborovima bez dozvole kne`eve i bez prisustva kotorskih plemi}a. Trojica Grbqana Vukota Dragulinovi}, Radi~ Ugqe{evi} i Radi~ Popovi} ipak su morala biti proterana u roku od tri dana pod pretwom smrtnom kaznom. Tako se 25. novembra 1433. godine 220 grbaqskih doma}ina zaklelo da ne}e zborove sazivati i da }e u svemu kneza slu- {ati. Posle ovoga Kotorani su jedno vreme mirno u`ivali vlast nad Grbaqskom `upom, te sve prihode i rabote od tamo{wih seqaka. 45 4. Druga pobuna seqaka u Grbqu 1433. godine Kako su odnosi izme u Grbqana i kotorske vlastele tridesetih godina XV veka postajali sve komplikovaniji, o~ekivalo se da oni prerastu u novu oru`anu pobunu koja je mogla imati mnogo te`e posledice za mleta~ku vlast od one prethodne. Saveti nezadovoqnima su o~igledno bili uzaludni, a strani interesi u ovoj klasnoj borbi jo{ su se vi{e produbqivali jer su kotorski plemi}i koristili svaku priliku da podjarme kotorske seqake. Zbog svega toga je 1433. godine buknula 44 I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 65 68. 45 G. ^remo{nik, Kotorski dukali, 138; A. Solovjev, Grbaqska `upa i grbaqski statut, 11 13; M. Milo{evi}, Stavovi grbaqskih pobuwenika, 32 38.

Dragi Malikovi}: Kotor i Grbaq u Hç veku 65 druga pobuna seqaka u Grbqu, o~igledno mnogo ozbiqnija, jer su se Grbqani potpuno bili odmetnuli od Venecije po{to ih je podr`avao bosanski vojvoda Sandaq Hrani}, koji je Kotor tra`io za sebe. Sandaq je svoje pravo na Kotor zasnivao na pripadawu vazalstvu bosanske krune i na ~iwenici da je grad sv. Tripuna ranije, za kratko vreme, od 1385. do 1391. godine, bio pod suverenitetom bosanskog kraqa Tvrtka I. Po tom pravu Sandaq je pomagao Grbqane u nadi da }e s wima osvojiti Kotor. Zbog svega ovoga je mleta~ki du`d od kotorskog providura Antuna Pizara tra`io da dovedu œpred sebe one iz Grbqa. Ako se budu ne}kali, uvjerite ih, da bez straha do u i nagovorite ih ugodnim re~ima, da budu pokorni na{oj vlasti i da daju kotorskim plemi}ima du`ne godi{we najmove, kao {to su po pravu bili du`ni ~initi. Po{to pro e nekoliko dana, ako spomenuti Grbqani ne u~ine po va{im zahtevima, odre ujemo da pristupite prijetwama i da im izri~ito ka`ete, da nare ujemo da platite doti~nenajmove,kao{tostetopopravudu`ni.akosepopla{eva{ihpretwiiizvr{e svoju du`nost, neka se izvr{i ono, {to smo im drugom prigodom dali tj. da se da}e ne pove}avaju, da se ne tjeraju sa wihovih poseda, da se ne nazivaju dr`avnim izdajnicima, nego da se sa wima postupa blago i prijateqski, da upoznaju, da su podanici Na{e dr`ave, a ne robovi Kotorana, kao {to se tu`e da jesu. Kad se pak ustrojnost i drskost wihova neposluha ne bi uzdrmala Va{im nagovorima i pravednim razlozima i zatim postepeno pretwama, tada se latite zadweg sredstvaœ. 46 U izve{taju mleta~kog du`da kotorskom providuru daqe se isticalo: œ^uli smo, da ovaj neposluh, koji nosi znakove nevjernosti, ne dolazi od svih stanovnika Grbqa, nego od nekih poglavica koji su vo e i podstreka~i svih zala, koji kad bi se iskorenili, ~itav Grbaq bi ostao u poslu{nosti i du`noj vernosti. Odlu~ujemo stoga da se dogovorite s na{im vernim Pa{trovi}ima koji su u blizini i koji ne {uruju s vojvodom Sandaqem i drugim do{qacima, pa da potajno, bez buke, zgodnim na~inom i u zgodno doba uhvatite dva, ili tri, ili vi{e wih izme u glavara i podstreka~a nemira i da protiv wih tako o{tro postupe da se ostali popla{eni od kazne ne usude protiviti se ili prkositi na{im naredbama. Ovako postupite i protiv protivnih pet koje dr`ite u tamnici, pa ako se uverite da su krivci, postupite protiv wih. Ali po{to smo ~uli da su do{li u Kotor va{om slobodnom propusnicom i na veru va{eg pe~ata te da ste ih zatvorili uprkos va{e vere i ako je tako, u {to ne verujemo onda ih pustite onom verom pod kojom su do{liœ. 47 I kod druge pobune grbaqskih seqaka u sredi{tu spora je, prema kotorskom stavu, bilo pitawe odbijawa pla}awa godi{we zakupnine. Uz to su se bile ispoqile i razne nasilne manifestacije, iako se to samo usputno pomiwalo. Posebno 46 P. Kova~evi}, Grbaq wegova pro{lost i budu}nost, 29 30; G. Desnica, Istorija Grbqa, 62; Istorija Crne Gore, II 2, 167 169; I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 68 71; M. Milo{evi}, Stavovi grbaqskih pobuwenika, 35 38. 47 G. ^remo{nik, Kotorski dukali, 138; P. Kova~evi}, Grbaq wegova pro{lost i budu}nost, 29 30; I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 68 71.

66 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006 se pomiwalo pitawe nasilnog uzimawa soli od strane Grbqana, i to u vezi s kotorskim izaslanicima i mleta~kim plemi}em Nikolom \ustinijanijem. 48 Kada je re~ o odbijawu naplate zakupnine, Grbqani su se pravdali time da to ne ~ine iz na~elnog otpora, nego jedino zato {to smatraju da im Kotorani samovoqno podi`u zakup, dele me u sobom zemqu, teraju ih sa poseda, te ih svakojako {ikaniraju i vre aju. 49 Venecija je zbog svega ovoga, i pored vidne `eqe da zadovoqi obe strane, na kraju ipak podr`ala zemqoposedni~ka prava svojih podanika. U instrukcijama od 25. maja 1433. godine Senat daje uputstva kotorskom knezu da pozove predstavnike Grbqa da jo{ jednom poku{aju da ube ivawem ostvare zakonski obaveznu naplatu zakupa. Ako to ne uspeju, odre uju se, ali samo kao krajwe sredstvo (ultimum remedium), o{trije kaznene mere, i to ponovo ograni~ene samo na kolovo e bune ili œneposlu{nosti koja ima karakter nevernostiœ, kako to Venecija oprezno defini- {e. Dakle, narod nije trebalo da oseti posledice kazne. Kazna je bila namewena samo vo ama, koji su smatrani iskqu~ivim krivcima za nemire. Trebalo je da budu ka`weni krajwe o{trim merama, koje bi zastra{ile i sve druge. Kao {to je pomenuto, u kotorskom zalivu se ve} nalazilo pet zatvorenika iz Grbqa, ali je Senat smatrao da ih treba pustiti. Prave kolovo e bune bi, po mi{qewu mleta~kog Senata, trebalo pohvatati uz pomo} œvernih Pa{trovi}aŒ, u koje je tada Senat imao puno poverewa, a ne uz pomo} Sandaqa Hrani}a œili drugih do{qakaœ, u koje nije imao poverewa. 50 U vezi sa svim tim upu}ena je jo{ jedna dukala sa veoma sli~nim sadr`ajem i u isto doba. Na osnovu we vidimo da je zadr`avawe utamni~enih Grbqana uko~ilo planirane pregovore. Du`e vreme nakon ovoga se i daqe insistiralo na ve} poznatom stavu Venecije da treba uhvatiti i egzemplarno kazniti vo e pobune, pa se zato odobravao tro{ak od dve stotine dukata. Smatralo se da narod Grbqa nije bio u vezi s bunom. Me utim, kolovo e se nisu dale uhvatiti. Na taj na~in se izbegavala primena kazne, pa nije preostajalo ni{ta drugo nego da se oni i wihova deca u odsustvu javno popi{u i osude na progonstvo, uz konfiskaciju imovine. 51 Izgleda da je kotorskom providuru po{lo za rukom da pobune ugu{i bez krvavih obra~unavawa. Pomo}u koga je i ~ijim sredstvima to postigao nije poznato. Mo`da je novac i ovoga puta odigrao glavnu ulogu. Na pobuwenike je, bez svake sumwe, uticalo to {to iz susednih zemaqa nisu dobijali obe}anu pomo} (to se prvenstveno odnosi na bosanskog velika{a Sandaqa Hrani}a i wegove qude). 48 G. ^remo{nik, Kotorski dukali, 142 143; M. Milo{evi}, Stavovi grbaqskih pobuwenika, 132 138. 49 Isto. 50 Isto. 51 Isto.

Dragi Malikovi}: Kotor i Grbaq u Hç veku 67 Po{to je spalio ku}e vo a pobune Vukote Dragulinovi}a, Radi~a Ugqe{i}a i Radi~a Popovi}a, kotorski knez je odlukom od 22. novembra 1433. godine odredio konfiskaciju wihove imovine uz pretwu smr}u ukoliko se osu eni u roku od petnaest dana na u na mleta~koj teritoriji, a oslepqivawem ukoliko se u roku od petnaest dana uhvate na teritoriji despotovine. Isto tako je trebalo da bude ka`wen i svaki onaj koji bi se usudio da pobuwenicima pru`i uto~i{te. Na taj na~in pomenuta trojica vo a bune protiv kotorskih zemqoposednika bili su ozna~eni kao pobuwenici (rebelli) i jedini krivci œza sva zla i zvjerstvaœ izvr{ena protiv Republike i œprotiv mira wenog grada KotoraŒ. Istovremeno s odre ivawem ovih mera i rokova izgnanicima je bilo ostavqeno dosta vremena da spasu svoje `ivote i izbegnu sa mleta~ke na despotovu teritoriju. 52 Osim ovog progonstva i smrtne kazne u odsustvu, sve ostale mere kotorskog kneza bile su blage i pomirqive prema pobuwenim Grbqanima. Prema dukali kotorskog kneza od 25. novembra 1433. godine svi oni pobuwenici koji su bili zatvoreni pu{teni su na slobodu, uz uslov da prethodno namire Veneciji ili kotorskom plemstvu sva svoja dugovawa. Tada je, po svoj prilici, odre en kompromisni iznos dukata koji Grbqani nisu smatrali nasilnim pove}awem, a Kotorani su se sa wime saglasili. Sve ostalo {to se zahtevalo pre dono{ewa pomenutog dokumenta od 25. novembra 1433. godine (tra`ene amnestije za pobuwene seqake Grbqa i okoline) bilo je pozitivno re{eno, uz obavezu svih da se jo{ jednom zakunu na vernost mleta~kom du`du i Veneciji. 53 Kada je re~ o odr`avawu zborova, potvr eni su ranije utvr eni principi o potrebi da odobrewe za odr`avawe prethodno mora dati kotorski knez, iako se nije spomiwalo neophodno prisustvo tri ili ~etiri kotorska plemi}a na wima. Grbqanima je, u stvari, na wihov zahtev u celini potvr en dokument koji im je jo{ 28. juna 1432. godine izdao mleta~ki Senat u vezi sa daqim sazivawem i odr`avawem wihovih tradicionalnih zborova. 54 Posle ovakvih, povoqnih uslova, koji su garantovali ste~ene privilegije iz 1432. godine, Grbqani su pristali da daju izjavu lojalnosti Mleta~koj republici i gradu Kotoru. U dokumentu kojim je ovo registrovano bilo je posebno istaknuto da se ne}e odr`avati zborovi bez znawa i saglasnosti kotorskog kneza. Ovu izjavu je potpisalo 218 doma}ina iz Grbqa, od kojih su posledwa dvadesetorica izjavu potpisali odvojeno. Pretpostavqa se da su to bili grbaqski glavari. Sve~anom ~inu zakletve prisustvovala su i trojica kotorskih sudija, vi{e kotorskih plemi- }a i pu~ana, kao i notar i kancelar kotorske op{tine Ivan de Luxia. 55 52 I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 68 72; P. Kova~evi}, Grbaq wegova pro{lost i budu}nost, 29 30; M. Milo{evi}, Stavovi grbaqskih pobuwenika, 32 38. 53 Imena amnestiranih pobuwenika Grbqa videti kod: G. Desnica, Istorija Grbqa, 64 66. 54 M. Milo{evi}, Stavovi grbaqskih pobuwenika, 32 38. 55 Istorija Crne Gore, II 2, 167 169; M. Milo{evi}, Stavovi grbaqskih pobuwenika, 32 38; I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 68 71; I. Sindik, Komunalno ure ewe, 114.