VISOKA STRUKOVNA ŠKOLA ZA PREDUZETNIŠTVO Osnovne studije NAZIV PREDMETA: MEĐUNARODNA EKONOMIJA -PRIRUČNIK- Predmetni nastavnik: Doc. dr Ranko Mijić Beograd, juni, 2017 1
Sadržaj Glava I: UVOD U MEĐUNARODNU EKONOMIJU... 14 1. Osnovni pojmovi o razvoju svetske privrede... 14 2. Pozicija pojedinih zemalja u svetskoj privredi... 19 3. Klasifikacija zemalja u svetu po stepenu razvoja i zaduženosti... 22 4. Faktori razvoja svetske privrede... 22 Glava II: PREDMET MEĐUNARODNE EKONOMIJE... 26 1. Pojam međunarodne ekonomije... 26 1.1. Međinarodna ekonomija naučna disciplina... 26 1.2. Mekmilanova definicija... 26 1.3. Oksfordska definicija... 26 1.4. Međunarodna trgovina... 27 1.5. Međunarodne finansije... 27 2. Ciljevi Međunarodne ekonomije... 27 2.1. Održivi razvoj svetske privrede... 27 2.2. Rešavanje globalnih ekonomskih problema... 28 3. Akteri Međunarodne ekonomije... 28 3.1. Međunarodne institucije... 28 3.2. Nacionalne države... 28 3.3. Globalne korporacije... 29 3.4. Nacionalna preduzeća... 30 3.5. Nevladine organizacije (NGOs)... 30 3.6. Ostali akteri... 31 4. Ekonomska multilaterala i bilaterala... 31 Glava III SAVREMENI MEĐUNARODNI EKONOMSKI SISTEM... 32 1. Sta je savremeni međunarodni ekonomski sistem?... 32 2. Evolucija međunarodnog ekonomskog sistema... 33 2.1. Društvo naroda i Đenovska konferencijia 1922.... 33 2.2. Bretonvudski sporazum 1944... 33 2.3. Povelja Ujedinjenih nacija 1945.... 34 2.4. Ekonomski i socijalni savet UN 1945.... 34 2.5. Maršalov plan 1947.... 34 2.6. Havanska konferencija 1947/1948.... 35 2.7. Konferencija UN o trgovini i razvoju 1964.... 36 2.8. Marakeška konferencija 1994... 36 3. Značaj međunarodnog ekonomskog sistema... 37 4. Multilateralni pravni poredak... 37 2
4.1 Međunarodni sudovi... 37 4.2. Međunarodne trgovinske arbitraže... 37 GLAVA IV SVESKI EKONOMSKI PROBLEM 1. Priroda svetskih ekonomskih problema... 38 2. Ekonomski problemi sveta u 20. veku... 38 2.1. Ekonomski problemi 30 - tih godina 20. veka... 38 2.2. Ekonomski problemi u drugoj polovini 20. veka... 38 3. Ekonomski problemi na početku 21. veka... 39 3.1. Svetska finansijska kriza 2008 2009.... 39 3.2. Uzroci finansijske krize... 39 3.3. Traženje izlaza iz finansijske krize... 40 3.4. Oporavak svetske privrede na početku druge decenije 21. veka... 42 4. Nužnost promena u svetskom ekonomskom poretku... 42_Toc486839055 Glava V KONKURENTNOST U MEĐUNARODNOJ EKONOMIJI... 44 1. Pojam međunarodna trgovine... 44 2. Teorija apsoplutnih prednosti... 44 3. Teorija komparativnih prednosti... 46 4. Teorija recipročne tražnje... 48 5. Stolper Semjuelsonova teorema... 48 6.Savremene teorija... 49 7. Pojam konkurentnosti... 52 8. Faktori konkurentnosti... 54 8.1. Faktori na strani ponude... 54 8.2. Faktori na strani tražnje... 55 9.Mjerenje konkurentnosti spoljne trgovine... 55 Glava VI POLITIKE MEĐUNARODNE TRGOVINE... 57 1. Oblici trgovinskih politika... 57 2. Politika trgovinske autarkije... 57 2.1. Šta je ekonomska autarkija?... 57 2.2. Primeri autarkijske privredne organizacije... 57 2.3. Ekonomske i političke implikacije autarkije... 58 3. Politika trgovinskog protekcionizma... 58 3.1. Šta je trgovinski protekcionizam?... 58 3.2. Tri razloga za trgovinski protekcionizam... 58 3.3. Protekcionistička praksa... 59 3.4. Kritika trgovinskog protekcionizma... 59 4. Politika slobodne trgovine... 60 4.1. Šta je slobodna trgovina?... 60 4.2. Ideal slobodne trgovine... 60 3
4.3. Proponenti slobodne trgovine... 61 5. Politika trgovinske liberalizacije... 61 5.1. Šta je trgovinska liberalizacija?... 61 5.2. Logika trgovinske liberalizacije... 61 5.3. Podsticanje trgovinske liberalizacije... 62 6. Politika fer trgovine... 62 6.1. Šta je međunarodna fer trgovina... 62 6.2. Ciljevi međunarodne fer trgovine... 62 7. Doprinos GATT-a i STO (WTO) liberalizaciji svetske trgovine... 63 7.1. Runde pregovora GATT-a 1947 1994.... 63 7.2. STO sporazumi... 64 7.3. Doha razvojna runda pregovora 2001 2011.... 66 8. Politika trgovinskih blokova... 67 8.1. Šta je trgovinski blok?... 67 8.2. Savremeni trgovinski blokovi... 67 8.3. Saradnja trgovinskih blokova... 67 8.4. Različito ustrojstvo trgovinskih blokova... 68 8.5. Sporazum o preferencijalnoj trgovini... 68 8.6. Zona slobodne trgovine... 68 8.7. Carinska unija... 68 8.8. Zajedničko tržište... 69 8.9. Jedinstveno tržište... 69 8.10. Perspektiva trgovinskih blokova... 69 9. Trgovinska politika Evropske unije... 70 9.1. Koncept trgovinske politike EU... 70 9.2. Nastanak zajedničke trgovinske politike... 70 9.3. Mere autonomne trgovinske politike... 71 9.4. Ugovorna trgovinska politika... 71 Glava VII OBLICI SVETSKE TRGOVINE I SARADNJE... 73 1. Svetska trgovina... 73 1.1. Predmet svetske trgovine... 73 1.2. Koristi od svetske trgovine... 73 2. Spoljna trgovina... 74 2.1. Šta je spoljna trgovina?.... 74 2.2. Izvoz i uvoz dobara... 75 2.3. Vezana trgovina... 76 2.4. Specifični spoljnotrgovinski poslovi... 78 2.5. Reeksport... 80 2.6. Tranzit... 81 4
2.7. Unifikacija unutrašnje i spoljne trgovine... 82 3. Dugoročna ekonomska saradnja... 82 3.1. Šta je dugoročna ekonomska saradnja?... 82 3.2. Zajednička ulaganja... 83 3.3. Davanje koncesija... 84 3.4. Transfer tehnologije... 85 3.5. Dugoročna proizvodna kooperacija... 86 3.6. Dugoročna naučnotehnička saradnja... 86 3.7. Izvođenje investicionih radova u inostranstvu... 86 3.8. Tajmšering poslovi... 87 3.9. Podsticanje i uzajamna zaštita ulaganja... 87 3.10. Izbegavanje dvostrukog oporezivanja.... 87 4. Spoljna trgovina vis-á-vis dugoročne ekonomske saradnje... 88 Glava VIII ODNOSI U SVETSKOJ TRGOVINI... 89 1. Opseg i tempo razvoja svetske trgovine... 89 1.1. Stopa rasta svetske trgovine... 89 1.2. Promene u strukturi svetske trgovine... 89 2. Trgovinska razmena vodećih svetskih ekonomija... 89 2.1. Evropska unija... 90 2.2. Kina... 90 2.3. SAD... 91 2.4. Nemačka... 91 2.5. Japan... 91 2.6. Rusija... 92 2.7. Indija... 92 2.8. Brazil... 92 3. Trgovinska razmena država nastalih raspadom SFRJ... 92 3.1. Slovenija... 92 3.2. Hrvatska... 93 3.3. Srbija... 93 3.4. Bosna i Hercegovina... 93 3.6. Crna Gora... 94 3.7. Trgovinski deficit država nastalih raspadom SFRJ... 94 4. Ekonomski i trgovinski izazovi država Zapadnog Balkana... 94 4.1. Privredno stagniranje i spoljni dug... 95 4.2. Nužnost tešnje dugoročne privredne saradnje... 95 4.3. CEFTA... 96 4.4. Jedinstveno zapadnobalkansko tržište... 96 4.5. Konzorcijalni nastup... 97 5
4.6. Zajedničko rešavanje infrastrukturnih problema... 98 4.7. Proizvodna kooperacija... 98 4.8. Zajedničko finansiranje razvoja... 98 4.9. Smanjenje državnih rashoda... 99 Glava IX INSTRUMENTI U MEĐUNARODNOJ TRGOVINI... 100 1. Carine... 100 1.1. Fiskalne carine... 100 1.2. Uvozne (zaštitne) carine... 100 1.3. Izvozne carine... 101 1.4.Tranzitne carine... 101 1.5. Preferencijalne carine... 101 1.6. Diferencijalne carine... 102 1.7. Retorzivne carine... 102 1.8. Odbrambene carine... 102 1.9. Kaznene carine... 102 1.10. Kompenzatorske carine... 102 1.11. Prohibitivne carine... 102 1.12. Autonomne carine... 102 1.13. Konvencionalne carine... 102 1.14. Carine ad valorem... 102 1.15. Paušalne carine... 103 1.16. Kombinovane carine... 103 2. Nivo carinske zaštite... 103 3. Robni režimi... 103 3.1. Slobodni uvoz i izvoz ( LB )... 103 3.2. Kontingenti ( K )... 103 3.3. Režim dozvola ( D )... 104 3.4. Uslovno slobodni režim ( LBO )... 104 4. Nevidljive carinske barijere... 104 5. Indirektni protekcionizam... 105 6. Izvozne premije... 105 6.1. Direktne premije... 106 6.2. Indirektne premije... 106 6.3. Implikacije izvoznih premija... 106 7. Prelevman... 106 8. Damping... 107 9. Antidamping... 107 10. Embargo (ekonomske sankcije)... 108 11. Trgovinski ugovori... 109 6
1.1. Bilateralni ugovori... 109 11.2. Multilateralni ugovori... 109 12. Oblici cena u međunarodnoj razmeni... 109 12.1. Značaj svetskih cena... 109 12.2. Izvozna cena franko fabrika... 110 12.3. Izvozna cena FOB... 110 12.4. Izvozna cena CIF... 110 12.5. Uvozna cena... 110 12.6. Kotacijske cene... 111 12.7. Inodomicilne cene... 111 12.8. Transferne cene... 111 12.9. Dampingške cene... 111 13. Rizici u međunarodnj trgovini... 111 Glava X MEĐUNARODNA FINANSIJSKA TRŽIŠTA... 113 1. Šta je globalno finansijsko tržište?... 113 1.1. Globalizacija i institucionalizacija finansijskih tržišta.... 113 1.2. Vrste finansijskih tržišta... 113 2. Tržište novca... 113 3. Devizno tržište... 114 4. Tržište kapitala... 114 4.1. Bankarsko tržište... 114 4.2. Berzansko tržište... 114 4.3. Sekundarno tržište kapitala... 115 4.4. Vanberzansko tržište... 115 5. Odnosi tržišta novca i tržišta kapitala... 115 5.1. Sličnosti između tržišta novca i tržišta kapitala... 115 5.2. Razlike između tržišta novca i tržište kapitala... 116 5.3. Razgraničenje pojmova efekti i hartije od vrednosti... 116 6. Vrste efekata... 116 6.1. Efekti s fiksnim prihodom... 116 6.2. Efekti s varijabilnim prihodom... 117 6.3.Osnovne vrste akcija... 117 7. Cena dugoročnih hartija od vrednosti... 118 8. Učesnici na tržištu kapitala... 120 8.1. Učesnici na primarnom tržištu kapitala... 120 8.2. Učesnici na sekundarnom tržištu kapitala... 122 9. Mobilnost finansijskog kapitala... 123 Glava XI POLITIKA DEVIZNOG KURSA... 125 1. Šta je sistem deviznih kurseva?... 125 7
2. Šta je devizni kurs?... 125 3. Paritet kupovne moći (PPP)... 126 4. Zakon jedne cene (LOP)... 127 5. Zlatni standard... 128 6. Dolarski standard... 129 7. Plivajući devizni kurs... 130 8. Fiksni devizni kurs... 131 9. Plivajuća cena zlata... 131 10. Monetarna dominacija dolara, evra i jena... 132 11. Konveribilnost domaće valute... 132 12. Devizne rezerve... 133 12.1. Šta su devizne rezerve?... 133 12..2. Nivo deviznih rezervi... 133 13. Devalvacija (depresijacija)... 134 14. Revalvacija (apresijacija)... 134 Glava XII POLITIKA PLATNOG BILANSA... 135 1. Platni bilans... 135 2. Trgovinski bilans... 135 3. Relacije između platnog i trgovinskog bilansa... 136 4. Tehnološki bilans... 136 5. Bilans nerobnih transakcija... 136 6. Bilans tekućih transakcija... 137 7. Kapitalni bilans... 137 8. Devizni bilans... 137 9. Obračunski bilans... 137 Glava XIII REGIONALNE EKONOMSKE INTEGRACIJE... 138 1. Pojam, motivi, metode, faze... 138 2. Efekti regionalnih integracija... 139 3. Evropska unija... 140 4. Severnoamerička zona slobodne trgovine... 143 (NAFTA)... 143 5. Evropska zona slobodne trgovine (EFTA)... 144 6. Integracije zemalja u razvoju i tranziciji... 145 Glava XIV MEĐUNARODNE EKONOMSKE I FINANSIJSKE INSTITUCIJE... 147 1. Svetska trgovinska organizacija (WTO)... 147 1.1. Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT)... 148 1.2. Opšti sporazumo trgovini uslugama (GATS)... 149 1.3. Međunarodni sporazum o trgovinskim aspektima prava industrijske svojine (TRIPS)... 149 8
2. Konferencija UN za trgovinu i razvoj (UNCTAD)... 150 3- Međunarodni monetarni fond (IMF)... 150 3.1. Ciljevi osnivanja... 150 3.2. Kvote i krediti... 151 3.3. Specijalna prava vučenja (SDR)... 152 3.4. Mehanizam fonda za uspostavljanje multilateralizma i stabilnih deviznih kurseva... 152 3.5. Saradnja Srbije sa MMF-om... 153 4. Svetska banka i njene institucije (WORLD BANK GROUP)... 153 4.1.Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD)... 153 4.2. Međunarodno udruženje za razvoj (IDA)... 155 4.3. Međunarodna finansijska korporacija (IFC)... 155 4.4. Multilateralna agencija za garantovanje investicija (MIGA)... 156 4.5. Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova (ICSID)... 156 5. Regionalne banke... 157 5.1. Evropska investiciona banka (EIB)... 157 5.2. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD)... 157 5.3. Ostale regionalne banke... 158 6. Svetska turistička organizacija (UNWTO)... 158 Literatura... 161 9
P R E D G O V O R Priručnik Međunarodna ekonomija je pisan prevashodno sa namenom da posluži kao nastavno sredstvo za istoimeni predmet na Visokoj strukovnoj školi za preduzetništvo Beograd, koji se izučava u okviru studijskih programa: Mendžment prodaje, Menadžment i biznis, IT biznis. Pored svoje osnovne namene, verujemo da ovaj materijal može biti od koristi i pomoći u radu svima onima čiji se poslovni angažman ukršta sa raznovrsnim elementima inostranosti (menadžeri, biznismeni, diplomate, novinari i dr.), kao i onima koji se bave međunarodnim ekonomskim odnosima. Sadržaj priručnika prati program predmeta Međunarodna ekonomija, izučavanog na Visokoj strukovnoj školi za preduzetništvo Beograd, a njegova osnovna namena je da posluži studentima koji taj predmet slušaju na osnovnim studijama. Sadržaj treba da omogući studentima sticanje osnovnih znanja o međunarodnim ekonomskim odnosima i dinamičnim promenama u okviru istih. Po svojoj sadržini i načinu izlaganja raznovrsnih saznanja o međunarodnim ekonomskim odnosima, ovaj priručnik sledi najveći broj sličnih udžbenika, koji se na fakultetima za ekonomiju koriste u Sjedinjenim Američkim Državama i najrazvijenijim zemljama zapadne Evrope, a sve više i na istoku Evrope. Priručnik je priređen i uređen prema udžbenicma, autora: Dašić, Đ. D.(2012) Međunarodna ekonomija. Banja Luka: PIM Univerzitet i Unković, M. i Kordić, N. (2014). Međunarodna ekonomija. Beograd: Singidunum Beograd, juli 2017. 10
LISTA SKRAĆENICA ABEDA - Arapska banka za ekonomski razvoj Afrike AEC - Afrička ekonomska zajednica AfDB - Afrička banka za razvoj AFTA - ASEAN zona slobodne trgovine AII - Jadransko - jonska inicijativa ALADI - Latinoameričko udruženje integralnog razvoja AMU - Integracija Magreba ANZCERTA - Ekonomska unija Australija - Novi Zeland APEC - Azisko - pacifička ekonomska kooperacija ARF- Regionalni forum ASEAN ASCAME - Asocijacija mediteranskih komora AsDB - Azijska banka za razvoj ASEAN - Asocijacija zemalja Jugoistočne Azije AU - Afrička Unija BCIE - Centralno - američka banka za ekonomske integracije BDEAC - Banka za razvoj Centralno - afričkih država BIS - Banka za međunarodna poravnjanja BSEC - Organizacja za crnomorsku ekonomsku saradnju CACM - Centralnoamerička integracija CAN - Andska integracija CARICOM - Karibska zajednica CEFTA - Centralno - evropska zona slobodne trgovine CEI - Centralnoevropska inicijativa CEMT - Evropska konferencija ministara saobraćaja COMESA - Zajedničko tržište Istočne i Južne Afrike CEP - Ekonomsko partnerstvo AFTA - CER CEPGL - Ekonomska zajednica zemalja Velikih jezera CERN - Evropska organizacija za nuklearna istraživanja EABD - Istočno - afrička banka za razvoj EBRD - Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj EC - Evropska zajednica ECA - Ekonomska komisija za Afriku ECB - Evropska centralna banka ECCAS - Ekonomska zajednica država Centralne Afrike ECE - Ekonomska komisija za Evropu ECLAC - Ekonomska komisija za Latinsku Ameriku i Karibe ECO - Organizacija za ekonomsku saradnju ECOSOC - Ekonomski i socijalni savet ECOVAS - Integracija Zapadne Afrike ECSC - Evropska zajednica za ugalj i čelik EEC - Evropska ekonomska zajednica EEA - Evropska ekonomska zona EFTA - Evropska zona slobodne trgovine EMS - Evropski monetarni sistem EMU - Ekonomska i monetarna unija EIB - Evropska investiciona banka ESCB - Evropski sistem centralnih banaka ESCAP - Ekonomska i socijalna komisija za Aziju i Pacifik ESCWA - Ekonomska i socijalna komisija za Zapadnu Aziju EU - Evropska Unija EUROATOM - Evropska zajednica za atomsku energiju 11
EUTELSAT - Međunarodna organizacija za telekomunikacije putem satelita FAO - Organizacija UN za hranu i poljoprivredu FTAA - Američka zona slobodne trgovine GCC - Ekonomska integracija Golfa IADB - Interamerička banka za razvoj IAEA - Međunarodna agencija za nuklearnu energiju IBRD - Međunarodna banka za obnovu i razvoj ICA - Međunarodni zadružni savez ICAO - Međunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo ICC - Međunarodna privredna komora ICSID - Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova IDA - Međunarodna asocijacija za razvoj IEA - Međunarodna agencija za energiju IEC - Međunarodna elektrotehnička komisija IFC - Međunarodna finansijska korporacija ILO - Međunarodna organizacija rada IMF - Međunarodni monetarni fond IMO - Međunarodna pomorska organizacija IMSO - Međunarodna organizacija za mobilnu satelitsku komunikaciju IOE - Međunarodna organizacija poslodavaca IOM - Međunarodna organizacija za migracije IOR - ARC - Integracija regiona Indijskog okeana IsDB - Islamska banka za razvoj ISO - Međunarodna organizacija za standardizaciju ITU - Međunarodna unija za telekomunikacije MERCOSUL - Južnoamerička integracija MIGA - Agencija za multilateralno garantovanje investicija NAFTA - Severnoamerička integracija NEA - Agencija za nuklearnu energiju OECD - Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj OIML - Međunarodna organizacija za pravnu metrologiju OPEC - Organizacija zemalja izvoznika nafte OTIF - Organizacija za međunarodni železnički saobraćaj PzS JIE - Pakt za stabilnost Jugoisočne Evrope RG - Grupa Rio SAARC - Južnoazijska asocijacija za regionalnu saradnju SAFTA - Zona slobodne trgovine Južne Azije SADC - Južnoafrička zajednica za razvoj SAP - Proces stabilizacije i asocijacije SDR - Specijalna prava vučenja SECI - Inicijativa za saradnju zemalja Jugoistočne Evrope SEECP - Proces saradnje u Jugoistočnoj Evropi SPARTECA - Regionalna saradnja zemalja Južnog Pacifika UDEAC - Carinska unija zemalja Centralne Afrike UNASUL - Unija južnoameričkih nacija UNCTAD - Konferencija UN o trgovini i razvoju UNIDO - Organizacija UN za industrijski razvoj UPU - Svetska poštanska unija WBG - Grupacija svetske banke WCO - Svetska carinska organizacija WEF - Svetski ekonomski forum WHO - Svetska zdravstvena organizacija WMO - Svetska meteorološka organizacija WIPO - Svetska organizacija intelektualne svojine 12
WtoO - Svetska turistička organizacija WSF - Svetski socijalni forum ZND - Zajednica nezavisnih država 13
Glava I: UVOD U MEĐUNARODNU EKONOMIJU 1. Osnovni pojmovi o razvoju svetske privrede Postoji privreda svake pojedine zemlje, svetska privreda i međunarodna ekonomija. Privreda pojedine zemlje je privreda bilo koje zemlje u svetu, velike, srednje ili male, kao što je privreda Srbije, privreda Nemačke ili privreda SAD. Privreda obuhvata kompletnu privrednu strukturu, faktore razvoja i privredni sistem svake pojedinačne zemlje. Svetska privredapredstavlja zbir privreda svih pojedinačnih zemalja u svetu. Međunarodna ekonomijapredstavlja privrednu saradnju između svih zemalja sveta, odnosno onaj deo privrede koji nastaje po osnovu privredne saradnje (ekonomskih odnosa) između svih zemalja u svetu, bilateralno i multilateralno. Ukupan bruto domaći proizvod sveta iznosio je u 2012. godini preko 70.000 milijardi USD, a deo koji proističe iz privredne saradnje sa svetom preko 30.000 milijardi USD ili preko 40 procenata BDP sveta. Međunarodna ekonomija je korisna za sve zemlje. Prvo, svaka zemlja izvozi proizvode za koje poseduje resurse, pa je uspešnija od drugih zemalja. Drugo, zemlja prodaje da bi, u međunarodnoj podeli rada, dostigla ekonomiju obima i najveću dobit i nabavila potrebne uvozne komponente. Treće, međunarodna trgovina omogućuje migraciju radnika i kretanje kapitala i tehnologije. Pojam razvoja u sebe uključuje dve vrste promena: razvojne promene i promene nastale rastom. Rast podrazumeva promene kvantiteta bez promene strukture. Ove promene su kontinuirane, dok su razvojne promene diskontinuirane i kvalitativne. Ciljevi privrednog razvoja su veća stopa rasta i kvalitetan život stanovništva, da svaka generacija živi bolje i kvalitetnije u odnosu na prethodne generacije. Savremeni svetski privredni razvoj odvija se u eri globalizacije tj. otvorenog tržišta, privatizacije svojine i makro i mikro ekonomske stabilizacije, koja uključuje značajnu ulogu države u privrednom životu. Dinamičan razvoj svetske privrede i još dinamičniji razvoj svetske trgovine, obeležja su druge polovine XX veka, a posebno početnih godina XXI veka. Privredni razvoj rezultat je delovanja mnogobrojnih činilaca, pre svega raspoloživosti faktora proizvodnje (prirodnih i stečenih) i uspešnosti (rentabilnosti) njihovog korišćenja. Razvoj se uvek zasniva na štednji, odnosno akumulaciji kapitala, od čega zavise i tehnološka otkrića i primena tehnologije. Tehnološki razvoj direktno utiče na ljudski faktor i njegovo obrazovanje, koji je u savremenim uslovima najznačajniji faktor rasta i razvoja, a obrazovanje utiče na tehnološki progres. Pri tome bi trebalo imati u vidu da nisu važne samo realne stope rasta, nego i kvalitet života (zdravstveno stanje nacije, slobodno vreme, sa koliko resursa i uz koje troškove se rast postiže), koji sve više uključuje komponentu održivog razvoja, jer ako se iscrpe resursi i uništi životna sredina nastaje problem i za sadašnje i buduće generacije. Zemlje sa većom stopom rasta smatraju se uspešnim, ali je važan pokazatelj i sa kojim resursima se taj rast postiže i u kakvom ekološkom okruženju. Ekonomija je posle rata imala visoke stope rasta zahvaljujući tehnološkim inovacijama i ekspanziji tražnje. Produktivnostje od pojave razvoja za tekstil, do pojave interneta porasla 50 puta, 4% godišnje. Spremnost za nove tehnologije, borba za produktivnost i smanjenje troškova i posvećivanje pažnje marketingu i razvoju, označavaju se kao umeće pametnog upravljanja. Pitanja društvenog razvoja nisu samo ekonomska, nego i istorijska, politička, psihološka, sociološka. Kvalitet državnih institucija podstiče, a može i da koči ekonomiju. Veća sloboda građana uvećava njihovu sposobnost da sebi pomognu, da se pojave kao ključni činioci rasta i razvoja. Mnoštvo faktora tradicije, istorijskog i kulturnog nasleđa utiču na rast i razvoj. Neekonomski faktori najčešće deluju preko ekonomskih, koji su 14
merljivi, kao što su raspoloživi kapital, prirodni resursi, ljudski resursi, tehnologija (odnosno produktivnost rada i ekonomija troškova proizvodnje). Dilema tržište ili država je pogrešna, potrebno je i jedno i drugo, svako u svom domenu i u adekvatnim odnosima. Iako niko ne može da bira susede: Trebalo bi ulagati sva sredstva da se svet menja i popravlja (Rokfeler D., 2004., str. 527). Nijedna civilizacija ne može potrajati dugo ako troši više nego što proizvodi. Na bazi raspoloživih potencijala trebalo bi kontinuirano uvoditi inovacije i promene u proizvodnji (zasnovane na obrazovanju i nauci). Adam Smitje 1776. godine pisao da tržište upravlja nevidljivom rukom i najbolji je mehanizam upravljanja privredom. Šumpeterje zahtevao veru u tržište, smatrajući da će ono, uprkos nesavršenosti, biti najbolji metod za efikasnu raspodelu resursa i zdrav ekonomski razvoj. Država bi trebalo samo da određuje pravila, da bude nepristrasan sudija i garant pravednog društvenog poretka. Kejnzje davao značaj tražnji: javni radovi, smanjenje poreza, jačanje investicija, čak i iz emisije, ako one uzrokuju restruktuiranje, punu zaposlenost i prosperitet. Kasnije su ekonomisti (Hajek, Fridman), umesto države, bili isključivo za dejstvo tržišnih sila, odbacujući deficitno finansiranje, iz emisije, kao stavku privrednog progresa. Oni su bili za formulu: radnik koji slabo radi, trebalo bi da gubi posao, preduzeće koje loše posluje trebalo bi da ide u stečaj, Vlada koja loše radi, pa privreda zapada u krizu, gubi mandate. Dejvid Rokfelerdaje najveći značaj profitu i tržištu: Nasuprot mnogim mišljenjima, sposobnost za stvaranje profita je ključni elemenat društvenog progresa. Profit kao mamac obezbeđuje posao, stvara bogatstvo i daje ljudima veću moć, nego što bi to bilo koji drugi sistem mogao. Zato niko ne bi trebalo da se oseća krivim što stvara novac, s tim da se rizik mora i sme preduzimati srazmerno izgledima za dobit (Rokfeler D., 2004., str. 521). Podrazumeva se da je potrebno pratiti političku situaciju, moguće sukobe, konjunkturu, tražnju, posebno recesiju, i da se optimalno struktuira imovina, bez suvišnog zaduživanja. Suština je što veći profit, što manji rizik. Želja za profitom disciplinuje menadžere da postignu cilj, ne samo svoj nego i svoje države. Za postizanje uspeha izuzetno je važno da se građani, preduzeća i država ne zaduže preko mere, nego da potrošnju dimenzioniraju srazmerno raspoloživim resursima i da uvažavaju ekološku komponentu razvoja. U formiranju bruto domaćeg proizvodasveta u 2012. godini, zemlje EU su učestvovale sa oko 24%, zemlje Evrozone 18% (imaju visoku tehnologiju, vrhunski menadžment, produktivnost rada, ali i agresivan nastup marketinga). SAD koje obiluju najsavremenijim faktorima razvoja, učestvuju 22%, Kina 11%, Japan oko 9%, zemlje Latinske Amerike 7,3%, Brazil 2,8%, zemlje Afrike 2,6%, evropske zemlje u tranziciji 3,5%, sve ostale zemlje 7,6% (WB, 2013.).Kretanja na valutnim tržištima (paritet glavnih svetskih valuta evra i dolara) utiču, takođe, na snagu i promene položaja pojedinih regiona i zemalja u svetskoj privredi. Na početku XXI veka dinamiku razvoja(konjunktura) u svetu nose zemlje tzv. BRICS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i naknadno pridružena Južnoafrička Republika), čiji rast obuhvata oko 50% svetskog rasta. Po privrednom rastu Kina je dugo najdinamičnija zemlja sveta, dok zemlje EU stagniraju, u nekim godinama i opadaju, a Japan je imao celu poslednju deceniju XX veka pad privredne aktivnosti. U 2012. godini (WEO, 2013) su zabeležene sledeće stope rasta BDP: Svet: 3,1% (3,9 u 2011.), razvijene zemlje 1,2% (1,7), EU - 0,2% (1,7), Nemačka 0,9% (3,1), SAD 2,2% (1,8), Francuska 0,0% (2,0), Velika Britanija 0,3% (1,0), Italija - 2,4% (0,4), Španija - 1,4% (0,4), Japan 1,9% (- 0,6); ZUR 4,9% (6,2), Kina 7,8% (9,2), Indija 3,2% (7,1), Rusija 3,4% (4,3), Brazil 0,9% (2,7), Srbija - 1,7% (1,8). Posebnu krizu u povećanju rasta beleže zemlje EU, naročito Italija, Španija, Francuska i V.Britanija, koje imaju i visoke budžetske deficite (Španija 19%, V.B. 17%, Francuska 10% i Italija 8% BDP). Jedinu ozbiljniju dinamiku rasta u EU 15
(manjeg značaja) pružaju Skandinavske zemlje (Norveška 3,1%) i članice EU primljene 2004. godine, posebno Letonija (5%), Estonija (3,9%), Litvanija (3,7%), Poljska (1,9%) i Slovačka (1,8%). Inflacija u svetu smanjena je od 10% prosečno godišnje na početku osamdesetih godina na 2% na početku XXI veka. Smanjenje inflacije i konvertibilnost valuta su doveli do buma u razvoju finansijskih tržišta širom sveta. Stopa nezaposlenosti iznosi 5% u SAD, 10% u EU, dok u pojedinim zemljama u razvoju iznosi i preko 50%. Od stope privrednog rasta zavisi nivo BDP, koji je u 2012. godini u svetu iznosio preko 70.000 milijardi USD ili prosečno po glavi stanovnika 10.015 USD, od 220 dolara u DR Kongo, do 98.860 USD u Norveškoj, što svedoči o tome da je privredni rast i bogatstvo u svetu nepravedno raspoređeno. Bogate zemlje imaju privredu kojom dominiraju usluge i proizvodi visoke industrijske prerade, a nedostaju im sirovine (poljoprivreda, rudarstvo, šumarstvo i energetika). Na svetskom nivou ispoljila se prilično jasna empirijska pravilnost prema kojoj se ubrzanjem rasta ubrzava i ritam produbljivanja nejednakosti (Madžar Lj., 2005. str.16). Svetski razvoj pokazuje ozbiljnu neravnomernost. Od preko 7 milijardi ljudi u svetu u 2012. godini, 6 milijardi živi u zemljama u razvoju i tranziciji, a oko milijardu stanovnika ima dnevni prihod za potrošnju manji od 1 dolara, dok oko 3 milijarde stanovnika živi bez dovoljno vode i bez kanalizacije (39%). Proizvodnja hrane bi trebalo da se duplira do sredine XXI veka, da bi se svet prehranio. Do 2025. godine se prognozira da će biti preko 7,5 milijardi stanovnika u svetu, a punih 30 godina planeta svakog sekunda gubi pola hektara pošumljene zemlje, zagađena je čovekova okolina, voda, često i hrana (Protokol iz Kjota). U svetu se godišnje na naoružanje potroši oko 1.735 milijardi dolara (247 dolara po stanovniku), što predstavlja 2,5% BDP sveta (1990. je bilo 4%) od čega su samo SAD potrošile 41% ove sume (4,7% BDP). Dodatni problem svetskog razvoja je što oko 3 milijarde svetskog stanovništva živi u gradovima, mahom zagađenim, bez dovoljno prehrambenih resursa, vode i kanalizacije. 1 Od 2011. godine ovoj neformalnoj grupaciji zemalja se priključila, na poziv, i Južnoafrička Republika i tako je nastala nova grupacija BRICS Fortune 500 Global, lista kompanija u svetu sa stanovišta sticanja profita, pokazuje da su najprofitonosniji, od privrednih sektora, bankarstvo, elektronika, nafta i gas (juli, 2013.). Slede proizvodi za domaćinstvo i ličnu higijenu, softver, lekovi, biotehnologija, hrana, piće i duvan. Razvijene zemlje pokazuju značajno i sve veće učešće usluga u privrednoj strukturi. Prva značajna ekspanzija usluga u BDP vezana je za prvu industrijsku revoluciju (pre oko 200 godina). Primena parne energije i razvoj saobraćaja doprineli su masovnoj proizvodnji u industriji i rudarstvu, što je dovelo do masovne distribucije i plasmana robe. Povećanje značaja usluga (od pre oko 100 godina) vezano je za drugu tehnološku revoluciju (uvođenje i širenje upotrebe električne energije). Telefoni, telegrafi, standardizovane poruke, osvetljenje, električne turbine, pokretne trake, dizalice, značajno su uvećale korišćenje usluga uslužnog sektora, a pojavile su se i nove vrste usluga. U ovom periodu su nastali i razvijali se mnogi gradovi. Treća tehnološka revolucija (posle 1960.) uslovila je pojavu niza novih usluga vezanih za nove tehnologije: kibernetiku, informatiku, telekomunikacije, bioinženjering, kosmičke tehnologije. Privreda XX i XXI veka je, po strukturi BDP, prihoda i zaposlenosti, postala prevashodno uslužna, a u međunarodnoj ekonomiji dominiraju materijalna dobra iz oblasti industrije, delom i poljoprivrede, pošto u ukupnom izvozu roba i usluga u svetu, usluge učestvuju samo oko 20%. Međutim, u privrednoj krizi je dokazano da strategija razvoja usluga, a zapostavljanje materijalne proizvodnje nije dugoročno održivo. Privrednom razvoju imanentne su i privredne krize, koje signaliziraju da se, slično ljudskom organizmu, i privreda nekad nalazi u fazi bolesti odnosno privrednog pada (recesija) ili nezdravog rasta (inflacija). Privreda ima međusobnu reprodukcionu, uslovljenost i svoje cikluse. Pojava velikih privrednih kriza 16
Realni BDP karakteristična je za kraj XIX i početak XX veka, a do sada najveća privredna kriza bila je Velika ekonomska kriza, kada je došlo do sloma kreditnog i finansijskog tržišta, koja je 1929-1933. uzdrmala svetsku privredu. Vrednost akcija na berzama je opala za 80%, BDP 30%, zarade 60%, 17 miliona ljudi je ostalo bez posla, likvidiralo je 15.000 preduzeća i 9.000 banaka. U poslednjoj deceniji XX veka kriza je vladala u srednje razvijenim zemljama Azije i Latinske Amerike, Japanu, Rusiji i nekim zemljama EU. Finansijska kriza koja je započela 2007-2008., od strane mnogih ekonomista se smatra, najtežom finansijskom krizom od Velike depresije 1930., izazvana je prekomernim odobravanjem hipotekarnih kredita u SAD, a proširila se na ceo svet. Tokom 2009.godine bez posla je ostalo u svetu 34 miliona radnika, rast svetske privrede je opao za 1,1%, likvidirana su mnoga preduzeća i banke, svetska trgovina je opala za 12%. Ova kriza je dovela do totalnog kolapsa velikih finansijskih institucija, preuzimanja banaka od strane država i pada vrednosti akcija na berzama širom sveta. Kriza je imala značajnu ulogu u propasti ključnih poslova i doprinela je padu potrošačke tražnje, koja se procenjuje na hiljade milijardi USD. Takođe, uticala je na pad ekonomske aktivnosti koja je dovela do globalne recesije u periodu 2008-2012. i doprinela je krizi javnog duga u evropskim zemljama. Karakteristika privredne krize je pad proizvodnje, zaposlenosti i trgovine, bankrotstva preduzeća i banaka, pad zarada i socijalne napetosti. Krizu često prati i rast cena, a istovremena pojava recesije i inflacije naziva se stagflacija. Privredne krize prate u mnogim zemljama sveta i deficiti platnih (tekućih) bilansa i smanjenje deviznih rezervi. Na grafikonu I.1.se vide konjunkturni ciklusi koji mogu biti srednjeg ili dugog roka. Vidi se da se radi o cikličnosti privrednog rasta, od njegove ekspanzije, do kontrakcije i ponovne ekspanzije. Kriza je ozbiljna bolest privrede, inflacija ili stagflacija izazvana unutrašnjim ili spoljnim uzrocima. Može biti lokalna i svetska, kratkoročna ili dugoročna (hronična). Privredni ciklus vrh vrh Rast u dugom roku vrh dno dno dno Vreme Grafikon I.1. Konjunkturni ciklus 17
Uzroci kriza najčešće se svode na: Disbalanse globalne svetske ponude i tražnje robe, posebno poljoprivrednih proizvoda, energije, sirovina i kapitala; Pad izvoznih prihoda zbog pada tražnje u inostranstvu (slučaj zemalja Latinske Amerike i Afrike); Preteranu zaduženost zemalja i visoke otplate (slučaj Argentine, Meksika, Grčke); Veću domaću potrošnju od proizvodnje (mnoge zemlje u svetu); Preteranu zaduženost privrede i građana i masovan bankrot banaka i preduzeća, zbog smanjenja mogućnosti otplate kredita; Ozbiljan pad cena hartija od vrednosti (i preko 90%) na berzama, odnosno velike fluktuacije berzanskih cena (austrijska kriza 1873., Velika ekonomska kriza 1929-1933.) ; Krah nacionalne valute na međunarodnim berzama (slučaj SAD 1968-1973.) - krize se uvek manifestuju na finansijskim tržištima; Naglo uvođenje slobodnog fluktuirajućeg kursa i iscrpljivanje deviznih rezervi (Azijska kriza 1997-1998.); Visok deficit budžeta (Brazil 1997., Nemačka 1985., Grčka 2010.); Izražene strukturne probleme u privredi (najčešće nedostatak energije, sirovina, opreme i tehnologije - sve zemlje u tranziciji izuzev Rusije); Nagao rast cene nafte i energenata na svetskom tržištu (krize 1973., 1979. i 2007-2008. godine) skok cena od 10 do preko 150 USD po barelu, Nastanak tehnoloških uskih grla usled nejednakog širenja tehnološkog progresa; Visok rast zarada i primanja u odnosu na nisku produktivnost (sve zemlje u razvoju i tranziciji); Nekvalitetan operativni i strateški menadžment u svetskim ekonomijama i državama, posebno u određivanju vizije razvoja. Krize se naglo šire iz zemlje u zemlju, pogotovo ako su u krizi najznačajnije zemlje u međunarodnoj ekonomiji (slučaj SAD krize 1929-1933. i krize hipotekarnih kredita 2008. godine). Pri tome su manje ekonomije uvek više osetljive na spoljne uticaje i krize u odnosu na velike zemlje. Privredna kriza je uvek posledica određene privredne prenapregnutosti, najčešće znatno veće potrošnje od proizvodnje. Čest uzrok kriza je nagli pad tražnje na svetskom (i domaćem) tržištu, opadanje investicionih motiva i poremećaj u međunarodnom (nekad i domaćem) monetarnom sistemu. Krize izaziva i težnja špekulanata za visokim profitima na finansijskim tržištima - gramzivost i nepoverenje, a kada naglo opadne vrednost akcija i drugih vrednosnih papira (ili se svede na njihovu normalnu vrednost) cela privreda doživljava kolaps i krizu, jer nestaju motivi za investiranje i proizvodnju. Od početka sedamdesetih godina XX veka, krizama posebno doprinose iznenadna povećanja cena nafte. Cena nafte je 1973. povećana od 3,3 na 10 USD po barelu, nastalo povećanje je bilo 300%. Takva kretanja su svetsku privredu (izuzev zemlje proizvođače nafte) dovela do duboke recesije, nezaposlenosti i inflacije, smanjeni su i privredni rast i prihodi. S druge strane, između 1973. i 1977. godine, prihod izvoznica nafte povećan je 600 puta i iznosio je 540 milijardi USD. Da nije bilo reciklaže dolara stradale bi privrede zapadnih zemalja, a posebno zemalja u razvoju koje ne proizvode naftu. Reciklaža je dovela do viška kapitala, pa su se mnoge zemlje previše zadužile, potom su, prvo Meksiko (1982.), pa Brazil, i mnoge druge zemlje proglasile moratorijum dugova. Nastala je dužnička, pa bankarska kriza (zbog nemogućnosti naplate dugova), pa kriza svetskog monetarnog sistema. Kriza dugova obnovljena je 2001.godine, kada je Argentina doživela kolaps i objavila da ne može da vraća dug od 150 milijardi USD, jer joj je budžetski deficit dostigao 40% BDP. 18
Cena nafte zemalja OPEC, drugi put je povećana 1979. godine na 59 USD po barelu, a treći put u jesen 2004. godine, kada je cena povećana na 66 USD po barelu i važila je i u 2005. godini. U jesen 2006. godine cena nafte povećana je na 70, a u leto 2007. na 80 USD po barelu. U julu 2008. godine cene nafte dostigla je 150 dolara po barelu, da bi se početkom 2009. godine vratila na 75 dolara. Eksperti procenjuju da rast cena nafte za 30%, obara svetsku proizvodnju za jedan indeksni poen i isto toliko podiže svetske cene. Cena barela sirove nafte (brent) na svetskim berzama, krajem 2013. je 110,56. USD. 2.Pozicija pojedinih zemalja u svetskoj privredi Sjedinjene Američke Države su najveća privredna sila sveta. Ukupan BDP je najveći u svetu i iznosi 15.735 milijardi USD, a po glavi stanovnika 50.120 USD. Ovome doprinose savremeni menadžment i marketing, obrazovani i obučeni radnici, podsticaj inovacija, ogromno tržište, veliki resursi, snaga privrede, produktivnost rada i položaj dolara u svetskim finansijama. Privreda SAD je privreda velike snage po strukturnim promenama, kvalitetu proizvoda, nivou životnog standarda, zaposlenosti, tehnološkom vođstvu. U formiranju BDP najviše učestvuje sa 80% uslužni sektor, 19% industrija i 1,2% poljoprivreda. Privredni rast u SAD u 2012. godini iznosio je 2,2%. Rast cena iznosio je 2,4%, iako su kamatne stope osetno smanjene. Najveći nedostaci privrede SAD su budžetski i spoljnotrgovinski deficit. Deficit tekućeg bilansau 2011. iznosio je 784,8 milijardi USD, a samo sa Kinom 315 milijardi USD, što je najveći deficit koji su SAD ikada imale sa nekom zemljom. SAD za to optu-žuju niske nadnice u Kini i potcenjen juan, koji daje ogromne komparativne prednosti Kini. Zbog pozicije supersile, SAD u spoljnoj politici sve češće vojno interveniše u me-đunarodnim poslovima: agresija na SRJ, Irak, prodor na Istok. Evropska unija, bez obzira na sve protivurečnosti, predstavlja značajan pol svetskog ekonomskog razvoja i političkog uticaja i obuhvata oko 24% svetske proizvodnje i 40% svetskog izvoza. Ako se isključi međusobna trgovina, EU u svetskoj trgovini učestvuje oko 15%. EU je značajna tehnološki, a evro je po platežnoj snazi postao jači od dolara za oko 20%, i po svim pokazateljima prometa je druga svetska valuta. Dohodak u 2012. od oko 37.000 USD po stanovniku u EU iznosi 80% od američkog (50.120 USD) i smanjuje se srazmerno proširivanju EU, jer su zemlje koje se sada učlanjuju u Uniju mnogo siromašnije i sa nižim dohotkom od starih članica EU. Snaga evra odražava snagu Evrope i evropske privrede. Od ukupnih investicija SAD u inostranstvu, koje su krajem 2012. iznosile 205 milijardi SAD dolara, na EU otpada preko 100 milijardi, a u međusobnoj trgovinskoj razmeni EU i SAD, EU ostvaruje suficit od 126 milijardi USD. EU je prvi trgovac sveta sa učešćem duplo većim od američkog. Osnovni problem EU je neravnomernost u razvoju, koji izaziva često nesuglasice u zajednici, kao i mnogo nepovoljniji odnos produktivnosti i nadnica nego u SAD. Nezaposlenost stanovništva od 10%, duplo je veća nego u SAD. Investicije po stanovniku su manje nego u SAD i pored toga što je štednja po stanovniku za 30% veća nego u SAD. Evropska unija je visoko zavisna od uvoza energije i sirovina, više nego SAD. Smatra se da je evro precenjen, da nepovoljno utiče na izvoz i platne bilanse zemalja članica Unije. Opasnost za Evropsku uniju je i prodor jeftine radne snage sa Istoka i preseljenje industrijskih pogona u zemlje gde su nadnice i ostali troškovi niži. Značajne rezultate, po ulasku u Uniju ostvarile su privrede Poljske, Češke, Estonije, Litvanije i Letonije, koje pokazuju pozitivne trendove rasta po učlanjenju u EU (2004.) i primer su uspešne tranzicije. Japan je u XX veku ostvario izuzetno uspešne rezultate u razvoju. Godine 1950. imao je dohodak po glavi stanovnika približno tadašnjoj SFRJ. U 2012. godini je imao dohodak po glavi stanovnika od USD 47.870, veći od EU (USD 37.000), a manji od SAD (USD 50.120). Japan je imao kontinuirani rast 35 godina (1950-1985.), dok ga nisu ukočile bankarske špekulacije zbog odobravanja ogromne mase kredita koje nikada nisu naplaćene, kao i zbog jakog jena.u poslednjoj deceniji XX veka Japan je zapao u recesiju (uzroci recesije su defekti bankarskog sistema) koja je trajala duže od decenije, da bi obnovio privrednu dinamiku po stopi rasta 1,3% godišnje. 19
Drugu polovinu XX veka obeležila su dva paralelna procesa: globalizacija 80-tih godina dvadesetog veka, i tranzicija 90-tih godina dvadesetog veka. Osnovne karakteristike političkog ambijenta u kome funkcioniše savremeni svet su sledeće: izmenjena je politička karta sveta i umesto dva, međusobno ideološki i vojno konfrontirana bloka, dominira samo jedan. Raspadom socijalizma, podela zemalja na kapitalističke i socijalističke, ustupila je mesto podeli na razvijene zemlje, zemlje u tranziciji i zemlje u razvoju. Češka je jedna od najuspešnijih zemalja tranzicije. U dužem periodu je privlačila više stranih direktnih investicija (SDI) od Rusije, a kod nje su, za razliku od mnogih zemalja u tranziciji, SDI usmerene u visoke tehnologije: proizvodnju automobila i delova za automobile, proizvodnju raznovrsnih električnih i drugih mašina i proizvodnju hemijskih proizvoda. Dobro izvedene tranzicione reforme u Poljskoj (posle tri godine stagnacije) okrenule su Poljsku prosperitetu i razvoju. U periodu 1989-2003 Poljska je imala indeks rasta 135, i pošto je ispunila sve kriterijume, maja 2004. je primljena u članstvo EU. Prelaskom na tranziciju i tržišnu privredu i uz aktivnu saradnju i uključivanja u EU, u 2012. Mađarska je imala više od 12.390 USD po glavi stanovnika. Izvršila je značajne strukturne promene, čak i u proizvodnji modernih automobila koje nikad ranije nije proizvodila, u proizvodnji kompjutera i moderne elektronike. Problemi su visoka zaduženost, preko 200 milijardi USD (2012.), i činjenica da je većinu resursa prepustila stranom kapitalu, pa mora biti veran pratilac njegovih interesa, čak i kada su oni dijametralno suprotni izvornim mađarskim interesima. Primer Estonije pokazuje kako je jedna mala zemlja uspela za kratko vreme da preokrene privredu i društvo ka progresu. Doneta je Strategija inovacija, promenjeno makroekonomsko okruženje i stabilizovane državne institucije. Privatni sektor je postao konkurentan, tako da su maja 2004., takođe primljeni u članstvo EU. Nagli razvoj doživela je i Litvanija, pošto je smanjila javnu potrošnju od 50% BDPa na 35% i takođe postala 2004. članica EU. Slovenija je u periodu 1989-2003. godine imala indeks privrednog rasta 145. Dupliran je dohodak po glavi stanovnika, koji je u 2012. iznosio 22.710 dolara. Izuzetno je razvijala marketing aktivnosti i upravljanje svojim resursima. Postala je članica EU maja 2004. Veliki problem je postao spoljni dug koji je sredinom 2011. iznosio preko 60 milijardi USD. Zemlje u razvoju su u najtežem položaju. Tehnološki progres i produktivnost su na niskom nivou. Akumulacija i investicije su niski i nedovoljni. Bogatstva se rasipaju i nezaposlenost raste. Životni standard je na izuzetno niskom nivou, nepovoljno deluju domaći razvojni deficiti, pravna nejednakost, nedomaćinsko poslovanje i korupcija i većina zemalja u razvoju je prezadužena. U najtežem položaju su zemlje Afrike. Broj siromašnih u Africi se udvostručio u periodu 1980 do 2005. Sa manje od pola dolara dnevno živi oko 21% stanovnika, a sa manje od dolara 46%. Do sredine osamdesetih godina, godišnja stopa inflacije u zemljama Latinske Amerike iznosila je u proseku 150% i dostigla zapanjujući nivo u Argentini 1130. Nezaposlenost je iznosila 15%, a bekstvo kapitala je dostiglo razmere epidemije, pošto se kapital plasiran u zemlji obezvređivao kroz inflaciju, poreze i korupciju. Moratorijum dugova nastao je prvo u Meksiku 1982. godine, a posle i u drugim zemljama Latinske Amerike. U praksi je to nazvano dužničkom krizom. BRICS predstavlja akronim za asocijaciju pet glavnih zemalja u razvoju: Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika. Grupa je bila poznata kao BRIC (od 2001. godine) pre pristupanja Južnoafričke Republike 2010. godine. Iako su sve ove zemlje u razvoju ili novo industrijalizovane zemlje, karakteristične su po svojim brzo rastućim privredama i značajnom uticaju na regionalne i svetske tokove. BRICS zemlje su i članice grupe G 20. Prema podacima za 2013. godinu, ove zemlje predstavljaju skoro 3 milijarde stanovnika (oko 40% svetske populacije), sa ukupnim BDP od 16.039 milijardi USD (oko 25% BDP sveta) i 4.000 milijardi USD procenjenih deviznih rezervi. Bruto domaći proizvod Brazila u 2012. godini, iznosio je 2.311 milijardi USD, a po glavi stanovnika 11.630 USD. Brazil je 2008. godine imao spoljni dug od 255 milijardi dolara, ali se zahvaljujući povećanju cena metala i poljoprivrednih proizvoda, ubrzano razdužuje i u poziciji je da daje pozajmice IMF-u (u 2012. godini dug je 428 milijardi što čini samo 15% BDP). Brazil je industrijski razvijena zemlja sa oko 190 20
miliona stanovnika i ogromnim prirodnim resursima kao što su nafta, biogoriva, metali, drvo, kao i tropsko voće, pa postaje respektabilna i sve značajnija privredna sila, ne samo u regionalnim nego i u svetskim razmerama. U privrednoj strukturi Brazila preovlađuju usluge (67%) i industrijska proizvodnja (27,5%), poljoprivreda čini 5,5% (WDI, 2011.). Izvoz roba i usluga je iznosio 294 milijardi, a uvoz 301 milijardu USD (WDI, 2011.) Rusija se, posle promašaja Gorbačova i Jeljcina, uspešno oporavila pod Putinom i Medvedovim, jer je po apsolutnom iznosu BDP od 1.823 milijardi USD u 2012. godini dospela na 10. mesto u svetu, sa stopom rasta dohotka od 3,4% 2012. (4,3% 2011). Ostvarila je u 2012. godini dohodak po glavi stanovnika od 12.700 USD. Smatra se da će Rusija po BDP za dve decenije, izbiti na 3-4 mesto u svetu, ako se cene nafte i gasa budu kretale na nivou 2007. i 2008. godine i ako bude izvršila tehnološke promene u industriji, od proizvodnje sirovina ka proizvodnji najsavremenijih prerađenih industrijskih proizvoda. Međutim, Rusija još nije sprovela strukturne reforme, kako bi u proizvodnji i izvozu proizvodila proizvode najvišeg tehnološkog sadržaja, koji bi joj omogućili konkurentnost na svetskom tržištu. Rusija i dalje, pretežno izvozi sirovine (nafta, gas, metali), po izvozu od 529 milijardi dolara u 2012. godini, je na 8. mestu u svetu. U formiranju BDP Rusije dominiraju usluge (58,7%), zatim industrijska proizvodnja (37,0%) i poljoprivreda (4,3%). Indija je postala značajan privredni faktor na ekonomskoj mapi sveta. Za 25 godina 1983-2008, uvećala je BDP 5,5 puta i postala deseta privredna sila sveta. Privredni rast konstantno je iznosio preko 5% godišnje, u 2008. iznosio je 6,1%, 2009. 8,1%, kao i 2011., da bi 2012 iznosio 3,2, sa prognozom IMF za 2014. od 5,6%. Obuzdana je inflacija tako da su cene u 2011. porasle 8,2%. Investicije i bruto domaća štednja u 2011. godini iznose 35,4% BDP. Otvorenost privrede, konkurentnost, posebno radne snage i prirodnih resursa, ogromni prirodni i ljudski resursi, stalno poboljšavaju konkurentnost i značaj Indije u globalnoj svetskoj ekonomiji. U privrednoj strukturi Indije (WDI, 2011.) preovlađuju usluge (55,7%), industrijska proizvodnja (26,7%), i poljoprivredna proizvodnja (17,5%). Za Indiju je karakteristična neujednačenost regionalnog privrednog razvoja i kvaliteta života stanovništva. Između ostalog od 150 miliona neuhranjene dece u svetu, u Indiji živi 61 milion. Izuzetan uspeh u svetskom razvoju postigla je Kina. Kada je Deng Xiaoping počeo sa ekonomskim (tržišnim) reformama 1978-2004. domaći bruto proizvod povećan je 32 puta. Kina je jedan od najznačajnijih proizvođača i potrošača čelika u svetu, izvršila je značajne strukturne promene, pa ne izvozi samo tekstil i igračke, nego proizvode visoke prerade, kompjutere, telekomunikacione uređaje, belu tehniku i televizore, pa je postala aktivna u spoljnoj trgovini sa ogromnim deviznim rezervama. Kineski rast se zasniva na ekspanziji investicija, primeni savremenih tehnologija, izvozu i visokoj štednji stanovništva. Prosečni rast kineske privrede poslednjih godina prevazilazio je 10% (7,8% u 2012.), rast izvoza 25%, a učešće investicija u BNP preko 24%. Iako mesečna primanja većine seljaka ne iznose ni 100 dolara, Kina je u periodu 1979/2004 imala povećanje životnog standarda 3,5 puta i značajnu štednju stanovnika. Bruto domaći proizvod Kine iznosio je u 2012.godini 8.227 milijardi USD (drugo mesto u svetu), a po glavi stanovnika 5.962 dolara. Kada je 2009. godine svetska privreda bila u padu za 1,1%, privreda Kine rasla je 9%. Kina je sa 2.049 milijardi USD izvoza u 2012. godini prvi trgovac sveta. Prognoze svetskih naučnika su da će Kina oko 2030. godine, po nivou apsolutnog bruto domaćeg proizvoda postati prva ekonomija sveta, ostavljajući SAD iza sebe. Zbog niskih nadnica veoma je konkurentna u izvozu (nadnice u SAD su 30 puta veće nego u Kini), pa se Amerikanci plaše da će im 1,5 miliona radnika, samo u tekstilnoj industriji, ostati bez posla, ako ili sama Kina ne smanji izvoz ili oni ne uvedu dodatne kvote i carine na uvoz iz Kine. Isti je slučaj i sa zemljama EU. Juanje postao čvrsta valuta vezan za dolar (1.00 USD = 6.09 CNY), SAD smatraju da je potcenjen za trećinu, što daje konkurentnu prednost kineskom izvozu širom sveta, pa SAD traže da kineski juan u istom procentu revalvira. Kina raspolaže deviznim rezervama od preko 3.312 milijardi USD, prva je u svetu i po stranim direktnim investicijama od 253 milijardi dolara, dok su kineske investicije u inostranstvu iznosile oko 62 milijardi dolara. 21
Južnoafrička Republika se smatra novo industrijalizovanom privredom, najvećom i najrazvijenijom u Africi, 28. u svetu. Iako je po kriterijumu BDP per capita (kriterijum kupovne moći), peta privreda u Africi, siromaštvo i nejednakosti su vrlo rašireni, četvrtina populaciji živi sa manje od 1,25 USD dnevno. I pored toga, ova država je identifikovana kao značajna za međunarodna pitanja i uticajna u regionu. U 2012. godini nominalni BDP je bio 390 milijardi USD, a po BDP per capita 8.078 USD (2011.). Inflacija u 2011. je bila 5%. Izvoz i uvoz roba je ujednačen, 101,0 i 106,0 milijardi USD, respektivno. Glavni izvozni proizvodi su dijamanti, plemeniti i drugi metali, mašine i oprema Značajne rezultate u razvoju ostvaruju i zemlje tzv. Tigrovi Azije.To su kineski Tajvan, Hongkong, Republika Koreja i Singapur. Pošto su savladale privrednu krizu sa kraja XX veka, ove zemlje ostvaruju visoke stope rasta (preko 5% prosečno godišnje) i izvršile su značajne strukturne promene u privredi, tako da industrijski proizvodi visoke prerade u izvozu ovih zemalja čine 80 do 90%. Ove zemlje imaju dinamičku stopu spoljne trgovine i sprovode njenu liberalizaciju. One su uvršćene u najdinamičnije privrede u svetu, zemlje koje su posle II svetskog rata, u povezanih 25 godina, imale godišnju stopu rasta preko 7 odsto. 3.Klasifikacija zemalja u svetu po stepenu razvoja i zaduženosti Svetska banka (WB) je uspostavila metodologiju zbog potreba analiza, na osnovu koje je svrstala sve zemlje u svetu, po stepenu razvoja (kriterijum BND po glavi stanovnika) i po zaduženosti (kriterijumi spoljnog duga). Po nivou dohotka: Prosečan dohodak po glavi stanovnika u svetu u 2012. godini iznosio je 10.015 USD. Zemlje grupe niskog dohotka (low income) su zemlje koje su u 2012. imale BND po stanovniku 1.035 dolara i manje. Zemlje grupe nižeg srednjeg dohotka (lower middle income) su zemlje sa BND 1.036 do 4.085 USD po stanovniku. Zemlje grupe višeg srednjeg dohotka (upper middle income) su zemlje sa dohotkom 4.086 do 12.615 BND po glavi stanovnika. Zemlje grupe visokog dohotka su zemlje sa 12.616 i više USD po glavi stanovnika. Visokorazvijene zemlje imale su prosečan dohodak 37.595 USD (EU 37.000). Postoji i prikaz po kupovnoj snazi koji je nešto pouzdaniji za zemlje u razvoju. Kriterijumi zaduženosti su: ŒUčešće stanja duga u BDP preko 80%; ŒStanje duga preko 220% izvoza; ŒUčešće otplate duga i kamata u izvozu preko 30%; ŒUčešće otplate i kamata u BDP preko 8%. Zemlja se smatra prezaduženom, ako 4 kriterijuma prevazilaze standarde. Zemlje u svetu se mogu klasifikovati i po sledećim kriterijumima: kriterijum uticaja na svetsku privredu i politiku; kriterijum uspešnosti u ostvarivanju razvojne strategije; kriterijum značaja za Srbiju. Po kriterijumu uticaja na svetsku privredui politiku značajne su SAD, zemlje EU, Japan, Kina, Rusija, Indija i Brazil. Po kriterijumu uspešnostiu ostvarivanju razvojne strategije najznačajnije su sledeće zemlje: SAD, Japan, Kina, Rusija, Brazil, Indija, Australija, Austrija, Belgija, Holandija, Češka, Estonija, Litvanija, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Hongkong, Singapur, kineski Tajvan, Izrael, Italija, Republika Koreja, Luksemburg, Malezija, Meksiko, Norveška, Poljska, Singapur, Južna Afrika, Švedska, Švajcarska, Tajland. Po značaju za Srbiju najznačajnije su zemlje EU, Rusija, SAD, susedne zemlje, Kina i arapske zemlje, jer od ovih zemalja zavisi naš privredni razvoj te politička i ekonomska stabilnost. 4. Faktori razvoja svetske privrede Ekonomsku snagu zemlje možemo meriti veličinom teritorije, brojnošću stanovništva, bogatstvom prirodnih izvora, ljudskim resursima, stepenom tehnološkog razvoja, razvijenošću privredne strukture, 22