The project management procedure for regional network of Quality Management Centers

TEMPUS JP 543662-2013 Improvement of Partnership with Enterprises by Enhancement of a Regional Quality Management Potentials in WBC University of Montenegro, Cetinjska 2, 81000 Podgorica, Montenegro www.ucg.ac.me e-mail: rektorat@ac.me, phone: + 382 20 414 255, fax: + 382 20 414 230 The project management procedure for regional network of Quality Management Centers TEMPUS JP 543662-2013 Improvement of Partnership with Enterprises by Enhancement of a Regional Quality Management Potentials in WBC DEV2 - Training of trainers and development of training programmes for enterprises 2.5 Certification of regional QMCs 1/42

Sadržaj: 1. Svrha... 3 2. Odgovornost za primenu... 3 3. Termini i definicije... 3 4. Definisanje procesa... 3 4.1 Karakteristike projekta... 3 4.2 Metodologija upravljanja projektima IMS-a... 4 4.3 Metodologija upravljanja projektima razvoja novog proizvoda/usluge... 14 4.4 Metodologija upravljanja investicionim projektima... 32 4.5 Metodologija upravljanja biznis projektima... 33 4.6 Metodologija upravljanja društvenim projektima... 35 5. Pregled zapisa... 36 Kopija broj: Izradio Odobrio Ime i prezime Ivan Savović Slavko Arsovski Potpis Broj strana: 32 Putanja: Izdanje: prvo Datum: 12.02.2015. Broj izmene Datum izmene Promenjene strane Lista izmena dokumenta Broj izmene Datum izmene Promenjene strane 2/42

1. Svrha Procedurom se definišu aktivnosti i odgovornosti pri primenni projektnog menadžmenta u upravlja nju organizacionim projektima uz obezbeđenje menadžmenta kvalitetom u projektima u skladu sa standardom ISO 21500:2012 Guidance on project management, kojim se daju uputstva za izgradnju ovog dela sistema menadžmenta kvalitetom. 2. Odgovornost za primenu Procedura se primenjuje za upravljanje projektima i može se koristiti bilo koju vrstu organizacije, uključujući javne, privatne i društvene organizacije, i za bilo koju vrstu projekta, bez obzira na složenost, veličinu i trajanje. 3. Termini i definicije Aktivnost. Najmanja identifikovana stavka rada na procesu projekta Zainteresovana strana. Osoba ili grupa koja je zainteresovana za performanse ili uspeh organizacije Proces. Grupa međusobno povezanih ili međusobno delujućih aktivnosti koje transformišu ulazne veličine u izlazne veličine. Evaluacija napredovanja projekta. Ocenjivanje napredovanja radova na projektu i ostvarenih ciljeva projekta Projekat. Jedinstven proces, koji se sastoji od grupe koordiniranih i upravljanih aktivnosti (3.1) sa datumima početka i završetka, preduzet da se dostigne cilj koji je u skladu sa specifičnim zahtevima, uključujući ograničenja vremena, troškova i resursa. Menadžment projektom (project management). Planiranje, organizovanje, praćenje, kontrlisanje i izveštavanje o svim aspektima projekta i motivacija svih onih koji su uključeni u projekat radi dostizanja ciljeva projekta. Plan menadžmenta projektom. Dokument u kome je specificirano šta je neophodno da se zadovolji(e) cilj(evi) projekta Plan kvaliteta. Dokument u kome se specificira koje procedure i pripadajući resursi će se primenjivati. IMS. Integrisani sistemi menadžmenta. 4. Definisanje procesa 4.1 Karakteristike projekta Neke od karakteristika projekata su: projekti su jedinstvene, neponovljive faze koje se sastoje od procesa i aktivnosti; projekti imaju izvestan stepen rizika i neizvesnosti; od projekata se očekuje da isporuče specificirane (minimalno) kvantificirane rezultate u okviru unapred određenih parametara, npr. parametara koji se odnose na kvalitet; 3/42

projekti imaju planirane datume početka i završetka, u sklopu jasno specificiranih ograničenja za resurse i troškove; osoblje može biti privremeno dodeljeno organizaciji koja vodi projekat dok traje projekat (organizacija koja vodi projekat može biti zadužena od strane matične organizacije i može se menjati dok se projekat odvija; projekti mogu biti dugog trajanja i tokom vremena podležu promenama usled internih i eksternih uticaja. Radi utvrđivanja specifičnih karakteristika pojedinih vrsta projekata, u cilju bolje primene projektnog menadžmenta, obavljena su detaljna istraživanja i analize i na osnovu toga definisane određene klasifikacije projekata koje se mogu naći u odgovarajućoj literaturi. Usvojena klasifikacija poznaje pet osnovnih grupa projekata: projekti razvoja IMS-a projekte razvoja novog proizvoda investicione projekte biznis projekte i društvene projekte 4.1.1 Procesi i faze projekta Procesi i faze su dva različita aspekta projekta. Projekat se može podeliti u uzajamno zavisne procese i u faze kao sredstva za planiranje i praćenja realizacije ciljeva i ocenjivanje pripadajućih rizika. Faze projekta dele životni ciklus projekta u upravljive delove, kao što su izrada koncepcije, projektovanje, realizacija i završetak. Procesi projekta su oni procesi koji su neophodni za vođenje projekta, kao i oni koji su neophodni za realizaciju proizvoda projekta. Procesi projekta su grupisani u dve kategorije: procesi menadžmenta projektom i procesi koji se odnose na proizvod projekta (oni osnovni koji se bave proizvodom projekta kao što su projektovanje, proizvodnja, itd.). 4.1.2 Procesi menadžmenta projektom Menadžment projektom sadrži planiranje, organizovanje, praćenje, kontrolisanje, izveštavanje i kontinualno preduzimanje neophodnih korektivnih mera u svim procesima projekta koje su potrebne da se dostignu ciljevi projekta. Principi menadžmenta kvalitetom treba da se primenjuju u svim procesima menadžmenta projektom. 4.2 Metodologija upravljanja projektima IMS-a 4.2.1 Izbor projekta U fazi izbora projekta (projekta uspostavljanja IMS-a) u praksi se javlja veliki broj dilema, kao što su izbor kriterijuma za selekciju projekata uspostavljanja IMS-a (realizam, sposobnost, fleksibilnost, lakoća korišćenja, troškovi, nivo softverske podrške), izbor standarda, zahtevi stejkholdera, analiza rizika u organizaciji i eventualno konsultantskoj ustanovi, neizvesnost u pogledu budžeta i rokova za IMS itd. Ove odluke su često u praksi vrlo ishitrene, tako da ima slučajeva gde je 4/42

predviđeni rok prekoračen i više puta, kao i troškovi projekta, a organizacija (preduzeće) nije realizovala ni više od polovine projektnih aktivnosti. U ovoj fazi menadžment klijenta uz konsultacije predstavnika Centra za kvalitet treba da razmotri strategijski značaj komponentnih sertifikovanih sistema menadžmenta, raspoložive resurse. Posebno se analizira pritisak konkurencije, zahtevi ključnih stejkholdera, raspoloživo vreme, postojeća dokumentacija, dosadašnja primena standarda, kompetentnost zaposlenih, mogućnosti organizovanja konsultanata, finansijska situacija itd. Kroz projektni zadatak u projektu IMS-a treba, već u naslovu ili na početnoj strani, da se istaknu sistemi menadžmenta koji se integrišu u IMS, kao i opseg, pre svega procesa, nivoa upravljanja i lokacije. Posebno treba definisati nivo upravljanja (cela organizacija, poslovnice, profitni centri) i lokacije istih. Da bi se definisao projektni zadatak potrebno je: koristiti strukturirani pristup dizajniranju projekta, fokusirati se na stejkholdere i njihove zahteve, koristiti rešenja dobre prakse, ugraditi zahteve posebnih standarda i koristiti timski rad u pripremi projektnog zadatka. U projektnom zadatku treba jasno precizirati: relevantne standarde i njihove zahteve koje treba integrisati, zakonske propise za oblast realizacije projekta, potrebe i zahteve kupaca, primenom adekvatne metode kao npr. QFD, zahteve zaposlenih i zahteve ostalih stejkholdera (društvena zajednica, interesne grupe itd.). U projektnom zadatku treba jasno istaći polazne elemente za dizajniranje i realizaciju projekta: strategijske elemente, procesni pristup, orijentaciju ka unapređenjima, izlazne elemente projekta, raspoložive resurse za realizaciju projekta i osnovne elemente metodologije upravljanja projektom. Strategijski elementi projekta su: misija, vizija, politika, ciljevi, strategija, planovi. 5/42

Ovi elementi mogu biti dati u okviru posebnih strategijskih dokumenata, ili se ukazuje na izjave o ovim dokumentima na web sajtu organizacije. Posebno se u projektnom zadatku moraju kvantifikovati ciljevi i performanse projekta. Procesni pristup se podrazumeva, ali ovde treba posebno ukazati da se pri efektivnoj realizaciji projekta IMS-a moraju respektovati: metode dekompozicije i analize procesa, metode mapiranja procesa, računarska podrška modeliranju procesa, menadžment procesima, metrika procesa, unapređenje procesa i dokumentovanje procesa. Orijentacija ka unapređenju u projektnom zadatku se takođe mora posebno apostrofirati kroz: PDCA ciklus, koji se razrađuje kroz dizajn i realizaciju projekta, metode unapređenja i verifikaciju i validaciju unapređenja. Izlazni elementi projekta se odnose na rezultate projekta. Posebno se ističu očekivanja u pogledu: već: ishoda na projektu, opipljivih rezultata, preko ostvarenih ciljeva i performansi, dokumentacije (priručnik IMS-a, sistemske procedure, procedure za procese, procedure za posebne zahteve standarde, uputstva u okviru procedura, obrasci i zapisi). U projektnom zadatku se preciziraju raspoloživi resursi za dizajn i implementaciju IMS-a: raspoloživi ljudski resursi, po broju, kvalifikacijama i čovek-danima, raspoloživa oprema (računarska, merno-kontrolna, literatura, standardi itd.), finansijski resursi (budžet projekta za obuku i softversku podršku)-opcionalno, potrebna znanja o kapacitetu i reference konsultanta - opcionalno. U projektnom zadatku ne definiše se detaljno potrebna metodologija za upravljanje projektima, struktura projekta, organizacije projektnih aktivnosti, faze i zakoni realizacije, način rada timova i način upravljanja, uključujući izveštavanja o projektu. 6/42

4.2.2 Izbor menadžmenta projekta Odluku o formiranju projekt menadžera donose zajedno glavni menadžer organizacije (klijenta) i Centra za kvalitet. Projekt menadžer ima veliku odgovornost u tri oblasti: prema postojećoj organizaciji, prema projektu i prema članovima projektnog tima. To mora biti osoba sledećih karakterisitka: širokih znanja iz oblasti poslovnih procesa i sistema menadžmenta, sposobnosti "pronalaženja" i obezbeđivanja adekvatnih resursa, motivacije zaposlenih, a pre svega članova projektnog tima, dobrog snalaženje u kriznim situacijama, istrajnosti na ostvarivanju ciljeva projekta, spremnosti na rizik, sposobnosti komunikacije sa okruženjem i konsultantima, liderstva, kredibiliteta, senzitivnosti na odvijanje procesa itd. 4.2.3 Formiranju organa za uspostavljanje IMS-a U praksi se ustalilo rešenje koje je predložio Juran u vidu Odbora za kvalitet, što u slučaju IMSa mora da se transformiše u Odbor za IMS i timove za uspostavljenje IMS-a. U slučaju mikroorganizacije, ne formira se Odbor, njegovu ulogu preuzima rukovodilac projekta, predstavnik rukovodstva za IMS. Odluku o formiranju organa za uspostavljanje IMS-om donose zajedno glavni menadžer organizacije (klijenta) i Centra za kvalitet. 4.2.4 Planiranje projekta Planiranje projekta je skup aktivnosti koje su obuhvaćene planom projekta (master plan, osnovni plan). Plan se sastoji iz komponentnih planova i načina njihove integracije. Najčešće se koriste hijerarhijski sistemi planiranja, pri čemu se specificiraju aktivnosti potrebne za ostvarivanje određenog cilja i one čine plan projektnih aktivnosti. Planiranje projekta uspostavljanja IMS-a obuhvata sledeće aktivnosti: promovisanje politike i ciljeva, utvrđivanje procesa u organizaciji, snimanje i ocenjivanje stanja postojećeg sistema menadžmenta, definisanje strategije i metoda za uspostavljanje IMS-a i definisanje planova za izradu dokumenata IMS-a. Ovaj skup aktivnosti mora se povezati sa identifikacijom procesa, njihovim ciljevima, ulazima i izlazima, kao i karakteristikama procesa. Analogno hijerarhiji procesa mora se ustanoviti hijerarhija ciljeva do nivoa ciljeva i karakteristika (performansi) procesa. To zahteva da se, kroz strategijski 7/42

pristup, utvrde vizija, misija, politika i ciljevi organizacije i zadaci i karakteristike procesa, a da se zatim planiraju aktivnosti i resursi za njihovo ostvarivanje. Posebnu pažnju treba posvetiti promovisanju politike i ciljeva, kako interno u organizaciji, tako i eksterno, prema stejkholderima. Svaki zaposleni mora da bude sa tim upoznat i znatno više, da u tome prepozna svoj interes i motiv za unapređenja. Utvrđivanje procesa u organizaciji je vrlo delikatna aktivnost koju treba da sprovode kompetentni timovi. Pri tome treba izbegavati da se funkcijski pristup bukvalno "prevede" u procesni, iako će u mnogim slučajevima to biti prisutno, naročito na nivou aktivnosti potprocesa i procesa. Na višem nivou, nivou makro ili master procesa, ovo se u većini slučajeva neće poklopiti i mapa procesa treba da uspostavi veze između korespodentnih procesa (unutar makroprocesa i veze sa procesima u okruženju). Potrebno je da se, pored osnovne identifikacije (naziv i oznaka procesa), utvrde ulazi i izlazi iz procesa, karakteristike procesa, resursi, menadžment, (odgovornosti i ovlašćenja), metrika procesa, struktura procesa, metoda unapređenja procesa. Snimanje i ocenjivanje stanja postojećeg sistema menadžmenta (sistema koji se integrišu) može se raditi opisno ili pomoću određenog sistema za ocenu stanja (najčešće preko težinskih ocena). Ova aktivnost se u praksi često "preskače" ili rutinski i parcijalno obavlja, što kao rezultat ima nejasnu polaznu poziciju, subjektivizam u oceni karakteristika stanja, nedovoljno poznavanje slabih mesta i time za unapređenje IMS-a. Definisanje strategija i metoda za usposotavljanje IMS-a je takođe vrlo značajno, jer se moraju respektovati postojeći stil menadžmenta, nivo znanja u organizaciji, motivacija zaposlenih, opredeljenost menadžmenta, interni konflikti, broj i raspored zaposlenih itd. Što se tiče pristupa i metoda uvođenja, u praksi postoje različita rešenja. U malim i srednjim preduzećima (MSP) je ponekad potrebno angažovanje skoro svih zaposlenih (češće u malim organizacijama). Definisanje planova za uspostavljanje i izradu dokumenata IMS obuhvata sledeće aktivnosti: definisanje potrebnih aktivnosti, nosioca aktivnosti, rokova i potrebnih resursa, definisanje dokumenata IMS-a, definisanje rokova za izradu dokumenata IMS-a, definisanje koncepta (forme i sadržaja) dokumenata IMS i definisanje angažovanja konsultantskih organizacija (za obuku, izradu dokumenata, kontrolu rada projektnih timova itd.). Ova grupa aktivnosti se uglavnom nedovoljno precizno u nedosledno sprovodi u praksi, pa dolazi do "probijanja" rokova, česte izmene koncepta dokumenata u toku rada na projektu uspostavljanja IMS-a, izmene i lutanja u izboru konsultantskih usluga itd. Osnovni princip u planiranju je princip uvažavanja činjenica čijom primenom se može doći do realnih planova. Pri definisanju dokumenata, najpre se utvrđuju zajednička dokumenta sistema, a potom dokumenti pojedinačnih sistema menadžmenta SM (pri čemu i ona, u izvesnom smislu, moraju biti spojena sa ostalim komponentama, tako da formiraju celinu). U okviru planiranja projekta u širem smislu su i aktivnosti generisanja, usvajanja i izdavanja dokumenata IMS-a. Ova grupa aktivnosti se uglavnom sprovodi na odgovarajući način u praksi, iako ima i slučajeva da se u opticaju nađu istovremeno "stara" i "nova" verzija istog dokumenta, nedorečena ili međusobno neusklađena dokumenta, nedovoljno precizno definisane odgovornosti itd. 8/42

4.2.5 Menadžment ljudskim resursima i rešenje konflikta Sledeća grupa aktivnosti se odnosi na menadžmnet ljudskim resursima i rešavanje konflikata - uspostavljanje pogodne organizacione strukture, uključivanje zaposlenih i definisanje preciznih matrica odgovornosti. S obzirom na nezamenljivost ljudskog faktora u organizaciji, potrebno je i razviti pristup za rešavanje konflikata koji nastaju u toku realizacije projekata. Problemi u praksi su: nedovoljna znanja iz SM (QMS, EMS, OHSAS i drugi SM), nedovoljno uključivanje zaposlenih (nedostatak motiva, obuke, nekompetentnost menadžmenta i "stručnih službi" itd.), neprecizno i nekonzistentno utvrđena odgovornost za procese, formalizam u utvrđivanju odgovornosti i nedostatak odgovornosti, često "pretrpavanje" pojedinaca odgovornostima, dok su ostali samo posmatrači, odgovornost nije dovoljno strukturirana (za proces, dokumentaciju, konsultovanje, overu, odobravanje), teško prevladavanje sektorskih barijera, zbog čega je potrebno razviti odgovarajući interface management (vezni menadžment), voluntarističko rešavanje konflikta itd. Posebno se ističe problem rešavanje konflikata. Da bi se predupredili konflikti potrebno je uspostaviti: partnerske odnose između svih učesnika na projektu (uključujući i konsultante), pismenu saglasnost menadžmenta i ostalih učesnika u projektu, postupak ostvarivanje izmena u toku realizacije projekta. Konflikti mogu nastati u osnovi zbog: različitih ciljeva i očekivanja različitih grupa, promena ili nejasnoća u pogledu autoriteta (menadžera) projekta, personalnih konflikata osoba uključeniih u projekat iz različitih interesa. Za svaki projekat može se predvideti i kriva intenziteta konflikata (teorijski je na početku i na kraju intenzitet konflikta manji, a u ranijim i glavnim fazama projekta najveći). Treba primeniti četiri principa rešavanja konflikta i to: odvojiti ljude od problema, razdvojiti emotivnu i interesnu stranu problema, fokusirati se na interese, a ne na pozicije, pre ostvarivanje saglasnosti, utvrditi zajednički cilj, insistirati na objektivnosti kriterijuma uspešnosti rada na projektu. 4.2.6 Budžetiranje projekta - pripreme za uspostavljanje IMS-a U grupi aktivnosti pripreme za uspostavljanje IMS-a vrši se određivanje potrebnog budžeta jednom od strategija: top-down (odozgo na dole), bottom-up (odozdo na gore), 9/42

iterativni (fazni) proces budžetiranja. Pri tome se može primeniti pristup budžetiranja aktivnosti ili budžetiranja programa. Radi utvrđivanja i kasnije eventualne korekcije budžeta koriste se različiti sistemi za utvrđivanje troškova, na primer zero base, krive učenja, troškovi aktivnosti, kao i sistemi donošenja odluka. Utvrđeni budžet mora biti usklađen sa finansijskom politikom i posebno ciljevima koji se odnose na finansijsku oblast. 4.2.7 Određivanje rokova Do utvrđivanja rokova se može doći isključivo metodom i tehnikom mrežnog planiranja (na primer PERT ili CPM), softverima u koje su ugrađene ove tehnike, korišćenjem gantograma, grafičkom metodom itd. Cilj je da se što je moguće pre obezbedi sagledavanje mogućih kritičnih tačaka i kritičnih puteva, opterećenje svakog učesnika projekta i potrebni resursi u svakoj fazi projekta, da bi se pristupilo obezbeđivanju nedostajućih resursa za tu fazu projekta. 4.2.8 Alokacija resursa Fazi projekt menadžmenta: alokacija resursa, u uspostavljanju IMS-a, odgovaraju aktivnosti identifikacije/utvrđivanja procesa u organizaciji i definisanje strategije i metoda za usposotavljenje IMS-a. Ova faza sledi iz prethodne pri čemu se najpre vrši alokacije (raspoređivanja) resursa za realizaciju aktivnosti na kritičnom putu, a zatim se rešava problem nedostatka vremena i resursa, uzimajući u obzir metode i prioritete rešavanja problema. U ovoj fazi se vrši i ujednačavanje ("peglanje") opterećenja resursa njihovim prebacivanjem na manje opterećene resurse ili vremenskim pomeranjem unapred ili unazad. Poseban problem je ograničenost resursa, koji se rešava metodama optimizacije ili iskustvenom metodom. U drugom slučaju, najčešće se koriste sledeća pravila prioriteta: što je pre moguće, što je moguće kasnije, najpre najkraću aktivnost, najpre aktivnost koja angažuje najviše resursa, najpre aktivnost koja je sa najmanjim vremenom očekivanja, najpre onu iza koje sledi najviše kritičnih aktivnosti, najpre onu iz koje slede najveći broj aktivnosti. S obzirom da se u organizaciji pored uspostavljanje IMS-a odvijaju i drugi projekti, potrebno je izvršiti određivanje rokova za više projekata i odgovarajuću alokaciju resursa. Tada dolazi do izražaja konkurentnost (prioritet) projekata (u praksi najčešće na štetu projekta uspostavljanja IMS-a). Identifikacija procesa se može vršiti različitim metodama dekompozicije i analize, i tehnikama (na primer: intervjui, mapiranje procesa, opis procesa). Pri identifikaciji procesa moraju da se utvrde potrebni resursi za proces, ulazi i izlazi, karakteristike procesa i tok odvijanja procesa, što je sve ulaz za pravilnu alokaciju resursa. Druga, grupa aktivnosti IMS-a, koja pripada fazi alokacije resursa, je definisanje strategije i metoda uspostavljanja IMS-a. To je iz razloga što se definišu prioriteti procesa, metode u slučaju nastanka konflikta itd., što utiče na alokaciju resursa u toku realizacije projekta. 10/42

4.2.9 Praćenje odvijanja aktivnosti Sledeća faza projekt menadžmenta je praćenje odvijanja projektnih aktivnosti i uvođenje informacionog sistema (IS). Ovo je logičan nastavak prethodnih faza (od planiranja pa do alokacije resursa). U projektu uspostavljanja IMS-a ovoj fazi odgovaraju aktivnosti interne provere IMS-a i merenja i nadgledanja (praćenja) procesa. Da bi se efektivnije i efikasnije pratilo odvijanje projekta potrebno je posedovati odgovarajući informacioni sistem. U našim uslovima informacioni sistem, iako često postoji, nije podesan za ovu svrhu, već se praćenje svodi na evidentiranje zastoja, problema i izveštavanje ka višim nivoima menadžmneta radi njihovog rešavanja. Dizajniranje sistema praćenja (monitoringa) zahteva najpre identifikaciju ključnih faktora koji se kontrolšu. Sledeće, moraju se identifikovati, meriti i zatim formirati sistem izveštavanja (reporting system) o vremenu, performansama i troškovima projekta. Polaz je prikupljanje podataka koji mogu biti u jednom od sledećih oblika: frekvencija (ili broj) pojavljivanja, numerički podaci (brojevi), subjektivne ocene, indikatori ili verbalne mere performansi. Kada se prikupe podaci, generiše se izveštaj o projektu (status projekta, izveštaji o utrošenom vremenu i troškovima, odstupanjima itd.). Izveštaji (numerički/grafički) treba da omoguće da se identifikuju uzroci, efekti i trendovi. To može korisno poslužiti za replaniranje projekata i ostale pogodnosti koncepta menadžmneta prema izuzecima (management by expection). Još važnije, podaci mogu poslužiti za preventivno delovanje, pre nego što dođe do značajnijih odstupanja performansi projekta. 4.2.10 Upravljanje (kontrola) projekta Sledeća faza projekt menadžmenta je upravljanje (kontrola) projekta, kojoj u projektu IMS-a odgovaraju korektivne mere, primena dokumenata IMS-a i merenje i nadgledanje (praćenje) procesa. Pri tome se posebno kontrolišu: Performanse: Troškovi: neočekivan porast broja tehničkih problema, nedostatak potrebnih resursa, problemi u vezi pouzdanosti i kvaliteta proizvoda, zahtevi zainteresovanih strana, međusektorski problemi itd. tehnički problemi zahtevaju više resursa, raste obim poslova, početna sredstva su nedovoljna, nedovoljno izveštavanje, neadekvatno budžetiranje, 11/42

Vreme: korektivne mere nisu blagovremene i brza izmena cena inputa. tehnički problemi zbog prekoračenja rokova, optimistički utvrđena vremena, neadekvatno raspoređivanje (redosled) zadataka, nedostatak resursa u predviđenom periodu, nekompletno urađeni prethodni zadaci, izmene po zahtevu zainteresovanih strana i izmene državne regulative. U principu, upravljanje, u širem, ili kontrola, u užem smislu, vrše su u oblasti: fizičkih objekata, ljudskih resursa i/ili finansijskih resursa, korišćenjem tri tipa kontrole / upravljačkih procesa: o kibernetski, o ide/ne ide, o postprocesni (off-line). Projektovani sistem upravljanja projektom treba da omogući "bliskost" projektovanog i stvarnog stanja projekta. Specifičnosti projekta IMS-a su i u oblastima upravljanja kreativnim aktivnostima (preispitivanje odvijanja aktivnosti, ponovno dodeljivanje aktivnosti zaposlenima i kontrola ulaznih resursa), kao i upravljanje promenama. 4.2.11 Provera projektnih aktivnosti Sledi provera projektnih aktivnosti, koja se u projektu uspostavljanja IMS-a ostvaruje kroz aktivnosti interne provere IMS-a i sertifikacije - eksterne provere IMS-a (I faza provera usklađenosti i II faza provera pridržavanja). U toku provere projektnih aktivnosti posebno se utvrđuju: postojeći status projekta, budući status projekta, status ključnih zadataka. ocena rizika ostvarivanja projekta, potrebne informacije za odvijanje drugih projekata, ograničenja provere, "dubina" i "širina" provere i vreme potrebno za proveru. 12/42

Izveštaji sadrže: uvodni deo (preambulu), postojeće stanje (status) projekta, buduće stanje (status) projekta, kritične (potrebne) odluke menadžmneta, analize rizika i ograničenja i pretpostavke. 4.2.12 Završne aktivnosti projekta Poslednja faza projekt menadžmneta obuhvata završne aktivnosti, što u projektu IMS-a čine aktivnosti sertifikacije IMS-a (izdavanje određenog broja sertifikata, u zavisnosti od broja standarda integracije). Sertifikacija (engl. sertification) je postupak kojim se preko treće strane (sertifikacionog tela - engl. Sertification Body) obezbeđuje potvrda da je organizacija (preduzeće) uskladila svoj sistem menadžmenta sa zahtevima odgovarajućih standarda (koji su integrisani). Postupak sertifikacije IMS-a odvija u više koraka (sl. 1). Prikupljanje i analiza podataka o sertifikacionim telima je vrlo značajan korak, jer je potrebno prikupiti informacije o: referencama sertifikacionih tela, rangu kompetencija, ceni, mreži priznavanja sertifikata, potrebnom vremenu za sertifikaciju itd. Svaka od ovih informacija može bitno uticati na izbor sertifikacionog tela. Reference sertifikovanog tela treba preispitati s obzirom na sektor poslovanja, veličinu organizacije i uvažavanje istog na ciljnom tržištu organizacije. Drugi po važnosti kriterijum je mreža priznavanja sertifikata. Ovo je posebno važno ukoliko se planira izvoz na neko tržište ili granu, jer postoje sertifikaciona tela koja su za te uslove kompetentna. Zbog toga sertifikaciona tela se međusobno priznaju i udružuju u mrežu, pa ukoliko je organizaciju sertifikovalo telo S1, koje je u mreži MS1 (koja pokriva navedene uslove), tada je sertifikacija validna i za to tržište i granu privrede. Drugi korak obuhvata komunikacije, izbor i ugovaranje sertifikacije. Pored cene, renomea sertifikacionog tela i drugih uslova bira najbolja ponuda. To je prilika da se testira postupak ocene i izbora isporučilaca. Treći korak je slanje prijave i poslovnika IMS-a sertifikacionom telu, nakon čega je korak 4: provera usklađenosti-pregled dokumentacije i 5: provera pridržavanja, sam čin sertifikacije. Slede nadzor i korektivne mere. 13/42

Slika 1 - Koraci postupka sertifikacije Na kraju treba istaći da se projekt uspostavlajanja IMS-a nikada ne završava i da i posle sertifikacije sledi njegovo unapređivanje i integracija još nekog sistema menadžmenta, proširenje IMSa. 4.3 Metodologija upravljanja projektima razvoja novog proizvoda/usluge 4.3.1 Izrada plana realizacije Plan realizacije projekta obuhvata: program rada (faze/aktivnosti), rokove za pojedine aktivnosti, zaduženja pojedinih članova tima, Pri utvrđivanju plana realizacije preporučuje se korišćenje neke od prigodnih tehnika (mrežni dijagram, gantogram, i sl). Plan se može navesti i u zapisu o zajedničkom radu. Za projekat razvoja novog proizvoda uobičajene faze prikazane su na slici 2. Treba napomenuti da su usluge specifična vrsta nematerijalnog proizvoda. 14/42

Slika 2 Uobičajene faze projekta razvoja novog proizvoda Na navedenom primeru (slika 2) Oblasti sadrže sve aktivnosti za projekat od ideje projekta do serijske proizvodnje. Obuhvaćene oblasti prikazuju proces simultanog inženjeringa. Aktivnosti projekta moraju voditi ka dokumentovanim rezultatima. Ovi rezultati su osnova za ocenjivanje etapa. 1. Koncepcija Cilj oblasti "KONCEPCIJA" je ostvarenje alternativa za proizvod i projekat, uključujući uslove organizacije projekta. Alternative se odnose na ekonomske, tehničke, ali isto tako i na organizacione ciljeve i podešavanje tih ciljeva pri različitim varijantama. Ovo su osnove za odluke o opštem (grubom) razvoju u etapi B. 15/42

2. Razvoj proizvoda i verifikacija U ovoj oblasti, proizvod koji je detaljno opisan u konceptu, dobija konačnu formu, dok ne bude spreman za serijsku proizvodnju. Verifikacija proizvoda znači da se ponovo ispituje stepen sposobnosti proizvoda u skladu sa specificiranim zahtevima. Ovo se, na primer, izvodi uz pomoć tehničkih proračuna i izrade i ispitivanja prototipa. 3. Planiranje i verifikacija procesa proizvodnje Ova oblast obuhvata planiranje i kompletan razvoj procesa proizvodnje koji će sigurno i konstantno biti u stanju da ispune zahteve. Verifikacija procesa proizvodnje znači da se ponovo ispituje stepen sposobnosti procesa u skladu sa specificiranim zahtevima za proizvod i proces. Ovo se, na primer, izvodi uz pomoć procenjivanja sposobnosti. 4. Ispitivanje proizvoda očima korisnika U ovoj oblasti proverava se da li proizvod ispunjava želje korisnika, tj. da li odgovara predviđenoj nameni. Odstupanja od želja korisnika mogu biti prouzrokovana samim proizvodom i/ili procesom proizvodnje. 5. Nabavka resursa za proizvodnju U ovoj oblasti vrši se nabavka resursa koji se zahtevaju za proizvodnju. Ovo se odnosi na sirovine, delove i komponente iskorišćene u projektu, ali isto tako i na proizvodna sredstva koja se zahtevaju za proizvodnju. Cilj je blagovremeno snabdevanje proizvodnim sredstvima i materijalima. 6. Proizvodnja Kad počne serijska proizvodnja, u ovoj oblasti mora se obezbediti da zahtevi korisnika za proizvod i dalje budu zadovoljavajući i za vreme serijske proizvodnje. Cilj je održavanje sposobnosti i upravljanje procesima i garantovati putem odgovarajućih merenja (na primer, SPC, održavanje mera, provera (audita), obučavanja i instrukcija) da će se odstupanja odmah otkriti i korigovati. 7. Kontinualno poboljšavanje procesa Kontinualno poboljšavanje procesa odnosi se na sve funkcionalne celine kompanije. To je neprekidan (permanentan) zadatak. Međusobno povezani procesi kompanije se analiziraju i pronalaze se početne tačke za poboljšanja koja se moraju uvesti. Moguća poboljšanja srodnih (povezanih) proizvoda i/ili povezanih upravljanja projektima, identifikovana za vreme razrade projekta treba da se primene u celom projektu. Treba da se uvede odgovarajući sistem. 16/42

4.3.2 Prihvatanje/potvrđivanje projekta Za prihvatanje/potvrđivanje projekta koristi se sledeća ček lista: 1. Strategija Centra za kvalitet Kompanija mora da ima formulisanu strategiju za obezbeđenje dugoročne ekonomske sigurnosti. Ekonomski i tehnički sadržaji su rezultati glavnih komponenata ove etape. 2. Struktura osnovnih ekonomskih uslova Struktura osnovnih ekonomskih uslova je definiše se saglasno konceptu. To su, naprimer: cena proizvoda troškovi razvoja ulaganja u realizaciji projekta (naprimer: materijal za proizvodnju, zgrade) Ciljevi su namenjeni ka korisničkim zahtevima u pogledu na period korišćenja, opšte ugovorne strukture, kao što je naprimer: trajanje ugovora, aspekt strategije kompanije za lokaciju proizvodnje, sopstvena proizvodnja ili nabaviti, patentna prava itd. 3. Struktura osnovnih tehničkih uslova Ovo se uzima u razmatranje, naprimer, informacija o rukovanju materijalom, proizvodnim postupcima, značaju, funkcionisanju, trajnost i servisiranju korisnika, zahtevima montaže, patentima i zakonskim propisima. 4. Struktura osnovnih uslova organizacije Struktura osnovnih uslova organizacije za projekat mora biti definisani. Ovo obuhvata, na primer, termin plan usaglašen sa korisnikovim planom, angažovanje organizacionih celina kompanije, kooperacije. 5. Tim za koncepciju Tim za vođenje etape KONCEPCIJA se sastavlja od osoblje iz svih oblasti. Ovo obuhvata, na primer, korisnika, razvoj, proizvodnju, nabavku, marketing, obezbeđenje kvaliteta, saradnike kooperacije i isporučioce. Zadatak, sa nadležnostima i odgovornostima članova tima, mora biti izdat po organizacijskoj nadležnosti. 6. Glas korisnika Neophodno je da želje i ocekivanja korisnika budu razumljivi za kompaniju. Sledeći podaci, na primer, su dostupni za analize: istraživanje tržišta, performanse garancije, informacije o kvalitetu analiza slabih/jakih mesta 7. Analiza slabih/jakih mesta Da bi se garantovala dugoročna konkurentna orijenticija kompanije, treba izvršiti analizu slabih i jakih mesta. 17/42

Na primer, može se sledece upoređivati: uslovi proizvodnje, uslovi razvoja servisiranje, period garancije, benchmarking 4.3.3 Odobravanje opšteg razvoja proizvoda i procesa U etapi odobrenje opšteg (glavnog) razvoja za proizvod, kao i za proces proizvodnje, dato je kroz odluke zasnovane na osnovnim principima u kojima su ustanovljeni okviri parametara i ciljevi projekta, koji su sakupljeni u fazi «Koncepcija». Ček lista etape Odobravanje opšteg razvoja proizvoda i procesa: 1. Želje, očekivanja i zahtevi korisnika Za dalji tok projekta moraju biti poznate, analizirane i dogovorene želje, očekivanja i zahtevi korisnika. Osnova za ovo su, na primer: rezultati analize istraživanja tržišta (marketinške studije, istraživanje korisnika, razvoj marketinga) i prethodnih karakteristika/informacija o kvalitetu zaključci iz strategije kompanije, biznis plana i strategije marketinga analize konkurenata i benchmarking proizvoda i procesa preduslovi i zahtevi za proizvod i proces ulazni podaci internih i eksternih korisnika zakonski propisi zakon o patentima 2. Ciljevi projekta i zahtevi za proizvod i proces Ciljevi za proizvod, proces i projekat moraju biti definisani i opisani merljivim kriterijumom za realizaciju i zasnovani na željama, očekivanjima i zahtevima korisnika. Kriterijumi za ciljeve mogu biti u vezi sa, npr.: zahtevima korisnika/karakteristikama proizvoda i procesa tehničkim ciljevima (npr. zahtevi za pouzdanost, značaj, održavanje, servisiranje korisnika, skladištenje, novi materijali, nove tehnologije) ciljevi troškova (npr. troškovi delova/materijala, troškovi projekta, investicije) zadacima (npr. početak istraživanja, preispitivanje projekta, važne etape, trajanje izvršavanja) garantnim rokom, ugovorima kapacitetima/resursima 18/42

Definisani ciljevi treba da budu koordinirani i usklađeni u odnosu na njihovu logičku povezanost i da nisu u konfliktu. 3. Studije izvodljivosti U studijama izvodljivosti procenjene su mogućnosti i rizici implementacije (primene) projekta ili ciljeva projekta. Cilj studije je da se dobije pouzdana tvrdnja iz svih oblasti u vezi sa izvodljivošću i troškovima implementacije projekta ili ciljeva projekta. Moraju biti zadati (navedeni) kriterijumi koji će se razmatrati. Oni mogu obuhvatiti, na primer, sledeće tačke: kapacitet troškove ekologiju kvalitet tehnologiju zadatke Procena može biti zasnovana na projektovanju concepta, predviđanju mogućnosti izvođenja procesa, proračunu troškova, određivanju kapaciteta, usklađivanju zadataka i proceni rizika. 4. Koncepti proizvoda i procesa Najkorisnije je ako se ostvare različiti koncepti za proizvod i procese. Oni pokazuju različita rešenja/alternative za tehničku i ekonomsku implementaciju projekta. Takođe, mogu sadržati i promene organizacije projekta. Na kraju etape B mora biti odlučeno koje će se razlike (ili razlika) pratiti. 5. Rukovodilac projekta/organizacija projekta Rukovodstvo kompanije mora da imenuje rukovodioca projekta i da odredi njegove dužnosti i ovlašćenja. Rukovodilac projekta je odgovoran, na primer, za: formiranje projektnog tima koji će obuhvatiti sve oblasti projekta pripremanje i implementaciju ciljeva projekta planiranje celokupnog projekta praćenje napredovanja projekta predstavljanje rezultata projekta korisnicima određivanje puteva, sadržaja i načina kominiciranja dokumentaciju (tip, lokaciju i namenu) 6. Plan projekta (plan kvaliteta) Važan element upravljanja projektom je tačno planiranje projekta. Mora se izraditi plan projekta (zasnovan na kriterijumu studije izvodljivosti) koji postaje sve detaljniji sa napredovanjem projekta. Rukovodilac projekta nadzire planiranje. Ukoliko se otkriju neusaglašenosti, moraju se preduzeti odgovarajuće mere. 19/42

7. Planiranje preispitivanja Pri preispitivanju, vrši se poređenje zahtevanih u odnosu na ostvarene rezultate, koje pokazuje koji je stepen zahteva za razvoj proizvoda i procesa ostvaren. Ukoliko očekivani zahtevi nisu ostvareni, moraju se odrediti i pratiti odgovarajuće mere. Period preispitivanja i njegov sadržaj određeni su planom projekta. U ček listama ili sličnim dokumentima definisani su karakteristične mere koje treba da se kontrolišu u svim slučajevima. Pomoću preispitivanja se prati razvoj projekta. Zasnovane na zahtevima za preispitivanju: proizvod, sledeće tačke, između ostalog, se procenjuju pri zahtevi za razvoj proizvoda koji se odnose na funkcionisanje, bezbednost, pouzdanost, tačnost podataka itd. zahtevi za razvoj procesa koji se odnose na tehnologiju, na sposobnost procesa itd. rezultati simulacija izvedenih na računaru rezultati FMEA analiza rezultati proračuna rezultati ispitivanja saznanja stečena pri izradi i montaži prototipa (problemi, procena sposobnosti procesa itd.) 7. Tok informacija i dokumentacija projekta. U saglasnosti sa ciljem projekta mora da se načini odgovarajući dogovor što se tiče dokumentacije projekta i distribucije i usaglašavanja informacija između kompanija i zaposlenih koji su uključeni u projekat. Ovo, između ostalog, obuhvata planiranje načina komuniciranja (npr. video konferencija, telefon/fax, sastanci) i njihov hronološki red. Ažurnost dokumentacije mora da bude obezbeđena tokom celokupnog trajanja projekta. Ovo se odnosi, na primer, za plan projekta (plan kvaliteta), specifikaciju zahteva, crteže i spisak delova. 4.3.4 Odobravanje detaljnog razvoja proizvoda U etapi C, za odluku o implementaciji detaljnog plana razvoja proizvoda preduslov su odluke i rezultati iz prethodnih etapa. Cilj etape C je odobrenje detaljnog razvoja proizvoda, kao i određivanje odgovornosti i zadataka onih koji u tome učestvuju. Ček lista etape C: 1. Nabavka resursa za projekat Resursi (zaposleni, standardne probe, CAD radne stanice itd) koji su neophodni za dalje odvijanje projekta moraju biti na raspolaganju u skladu sa planiranjem projekta. 2. Sistemska FMEA ili komparativne analize Za visoke zahteve za proizvod (npr. mali broj otkaza), koji su istovremeno veoma složeni, mora se u ranim fazama projekta izvršiti sistematično određivanje potencijalnih otkaza sistema koje je zasnovano na funkcionalnim vezama komponenata sistema. Pri tome, takođe, treba uzeti u obzir i delovanje uslova sredine na posmatrani sistem. 20/42

Ovo se može postići npr. sistemskom FMEA koja, u ovom delu, prikazuje preliminaran rezultat. 3. Specifikacija performansi Zahtevi korisnika (= specifikaciji zahteva) treba da se dopune internim i zakonskim zahtevima. Specifikacija performansi mora da definiše kako i sa čim ovi zahtevi treba da se realizuju. 4. Važne karakteristike Važne karakteristike proizvoda i procesa koje su od izuzetnog značaja za funkcionalnu bezbednost (bezbednost pri radu i primeni) moraju biti identifikovane i prethodno naznačene. Tako se identifikuje i procenjuje potencijalni rizik na koji se naročito obraća pažnja u toku daljeg odvijanja projekta. 5. Zapisi o izvodljivosti Mora se proceniti i dokumentovati izvodljivost projekta. Ovo se radi i ukoliko korisnik snosi odgovornost za razvoj. 6. Specifikacije proizvoda i procesa Rezultati opšteg (glavnog) razvoja su dokumentovani u nacrtima, preliminarnim spiskovima delova, i odgovarajućim preliminarnim specifikacijama za predviđeni proces proizvodnje. Ovi dokumenti se mogu podeliti npr. na: nacrte (crteži, modeli, CAD podaci) preliminarne spiskove delova (spisak svih komponenata i delova proizvoda koji će se razvijati) preliminarni plan procesa (spisak faza procesa i postupaka koji su predviđeni za proces proizvodnje) 7. Planiranje ispitivanja proizvoda i procesa Da bi bili sigurni da će zahtevi za proizvod i proces biti ispunjeni, zahteva se ispitivanje proizvoda i procesa. Ispitivanje mora biti planirano i dokumentovano pri čemu se obraća pažnja na vreme i sadržaj. Pri ispitivanju proizvoda može se ispitivati npr. montaža, funkcionalnost, izdržljivost, materijal, opterećenje kao npr. ispitivanje razaranja. Procesi se mogu procenjivati npr. kroz uzorke iz proizvodnje ili na osnovu analize sposobnosti mašine, procesa i putem kontrole, merenja i ispitivanja opreme. 8. Korišćenje inženjerskih usluga sa strane Treba jasno da bude određena i dokumentovana diferencijacija između internih i inženjerskih aktivnosti sa strane. Za moguće davaoce usluga mora se utvrditi podobnost za pružanje tražene usluge. Takođe, treba jasno da bude definisan delokrug, u organizacionom i tehničkom pogledu, usluga za koje će se koristiti inženjerske usluge sa strane. 4.3.5 Odobravanje za detaljno planiranje procesa proizvodnje U ovoj etapi utvrđuje se da li su ispunjeni svi preduslovi da bi se moglo početi sa detaljnim planiranjem procesa proizvodnje. Odobrenje se daje što je moguće ranije kako bi se rezultati 21/42

planiranja procesa mogli uključiti u razvoj proizvoda. Koncepti za proizvod bi trebalo da budu raspoloživi tako da se ne mogu očekivati neke bitne izmene u njima. Cilj etape D je odobrenje aktivnosti detaljnog razvoja proizvodnog procesa. U većini slučajeva, moguće je otpočeti neke aktivnosti razvoja ranije, ukoliko su ispunjeni odgovarajući preduslovi za razvoj proizvoda. Ček lista etape D: 1. Tehničke specifikacije, Za odobrenje planiranja procesa proizvodnje moraju biti na raspolaganju usaglašene specifikacije proizvoda. Specifikacije proizvoda obuhvataju npr.: tehničke crteže CAD podatke specifikacije materijala (npr. materijal, struktura, primese, termička obrada) preliminarni spisak delova 2. Analize rizika proizvoda Pri projektovanju i konstrukciji proizvoda mora biti procenjen rizik npr. analizom FMEA ili komparativnim analizama, s posebnim osvrtom na potencijalna slaba mesta, rizike i otkaze. Zahtevi koji se odnose na funkcionalnost, pouzdanost, upotrebljivost proizvoda itd. uzimaju se iz specifikacije performansi. Treba da se odrede i primene odgovarajuće preventivne mere u cilju sprečavanja nastanka slabih mesta i rizika. U analizi treba razmatrati i naknadne izmene proizvoda. 3. Važne karakteristike proizvoda Da bi se uspešno obezbedili bezbednost, funkcionalnost, proizvodnja delova i sposobnost montaže proizvoda, moraju biti determinisane (određene) karakteristike proizvodnog procesa koje su odlučujuće za bezbednost, funkcionalnost i produktivnost. Ove karakteristike su početna tačka za: usmerena ispitivanja, planiranje procesa, FMEA procesa, analizu sposobnosti procesa, planiranje ispitivanja, upravljanje procesom itd. 4. Proces proizvodnje prototipa Proizvodnja prototipa treba da bude dokumentovana kako bi se mogli iskoristiti zaključci za planiranje proizvodnje. Treba proceniti razlike u odnosu na predviđen serijski proces proizvodnje s obzirom na njegove efekte i rizike. Za proizvodnju prototipa treba da se, što je više moguće, koriste iste tehnologije, procesi, mašine, alati, uređaji, podisporučioci itd. kako bi se mogla predvideti serijska proizvodnja. 5. Verifikacija projekta Kroz verifikaciju projekta (tehnički proračuni, ispitivanja itd.) određuje se da li su ispunjeni zahtevi za proizvod. Odgovarajuće mere za verifikaciju projekta treba da budu planirane u terminima vremena i sadržaja i zasnovane na zahtevima za proizvod (nedostatak bezbednosti i pouzdanosti, moment prenosa itd.). 22/42

Predviđeni rezultati ispitivanja se podvrgavaju poređenju zahtevanih/ostvarenih mera i određivanju dobijenih rezultata. 6. Kontrole i ispitivanja uzoraka ili prototipa, Prototip korišćen za verifikaciju proizvoda i procesa treba da bude proveren saglasno postavljenom cilju (npr. dimenzionalne kontrole, analize materijala, ispitivanje uklapanja itd.). Rezultati treba da budu dokumentovani. Cilj kontrola i ispitivanja/ocenjivanje je npr.: usmereno ispitivanje na neke karakteristike prepoznavanje međusobne veze između vrednosti karakteristike i rezultata ispitivanja prepoznavanje međusobne veze između vrednosti karakteristike i uticajnih faktora u procesu proizvodnje (npr. tehnologija, mašinska obrada, alati, uređaji, dimenzije pre obrade, parametri procesa) 7. Zahtevi za novim načinima proizvodnje Zahtevi za novim mašinama, montažom i alatima treba da budu predviđeni. Ovi zahtevi se dobijaju iz FMEA, preispitivanja projekta, zahteva za sposobnost procesa itd. i odnose se na, npr.: tačnost u radu ispravan rad odnos raspoloživo/iskorišćeno vreme trajanja ciklusa izdržljivost kapacitet važne karakteristike 8. Zahtevi za kontrolom, merenjem i ispitivanjem sistema u serijskoj proizvodnji Zahtevi za kontrolom, merenjem i ispitivanjem opreme koji se obično mogu dobiti iz FMEA, preispitivanja projekta itd. moraju biti utvrđeni i razmatrani u zadacima. Ovi zahtevi se mogu npr. odnositi na reproduktivnost i komparativnost, postojanost pod uslovima okoline, stepen automatizacije. 9. Izbor isporučilaca za serijske delove Treba izvršiti selekciju podobnih isporučilaca u ranim fazama za podisporučioce delova i u zavisnosti od zahteva (povezanost, zahtev za delove, potencijal isporučioca itd.) uključiti ih intenzivno u realizaciju projekta. Kriterijum za selekciju (izbor) može biti: performanse isporuke pouzdanost isporuke nivo kvaliteta isporuke logistički potencijal inženjerski KNOW-HOW 23/42

kapacitet razvoja kooperativnost strategijska pozicija isporučioca zahtevi za patent 4.3.6 Odobravanje nabavke i proizvodnje resursa za proizvodnju Etapa E sadrži završetak oblasti «Razvoj proizvoda». Odobravaju se finansijska sredstva za nabavku proizvodnih resursa. Ako se isporuke zahtevaju u ranijim fazama, tada se vrši njihovo selektovanje. Ček lista etape E: 1. Specifikacija delova i odobrenje Posle završetka razvoja proizvoda, delovi moraju biti specificirani i odobreni za serijsku proizvodnju («zamrzavanje projekta»). Specifikacije delova uključuju, između ostalog, npr. crteže delova, crteže alata, karakteristike materijala itd. 2. Izbor isporučioca Mora biti dogovoreno ko su isporučioci za proizvodnu opremu i delove za serijsku proizvodnju. Izbor isporučioca mora se vršiti prema razumljivom postupku (proceduri). 3. Zahtevi i instrukcije logistike Logistički lanac mora biti u potpunosti usaglašen i uspostavljen, od nabavke do isporuke. Na taj način, treba pratiti sledeće, npr.: vreme isporuke doslednost isporuke broj proizvodnih delova unutrašnji i spoljašnji transport (kontejneri -palete), skladištenje, putevi transporta, mogućnost ponovnog korišćenja pakovanja itd.) način pakovanja 4. Analiza rizika za proizvodne procese Koncept proizvodnje mora biti ispitan kroz analizu rizika npr. FMEA procesa za moguća slaba mesta, rizike i neispravnosti. Zahtevi za proces (koji se tiču ostvarljivosti karakteristika proizvoda, sposobnosti procesa, sprečavanja grešaka itd.) su uzeti iz specifikacije performansi, crteža proizvoda itd. Treba odrediti i primeniti odgovarajuće mere da bi se izbegla slaba mesta i rizici. Analiza rizika mora biti aktuelna za sve vreme planiranja proizvoda i perioda proizvodnje. 5. Specifični zahtevi za načinom proizvodnje Zahtevi za načinom proizvodnje moraju biti zapisani u dokumentima (specifični zahtevi sa zahtevima kontrole, crteži itd.). 6. Zahtevi specifičnog projekta/korisnika 24/42

Zahtevi specifičnog projekta/korisnika se dogovaraju sa isporučiocem i nakon toga mogu biti ugovoreni u specifikaciji zahteva. Ovi zahtevi mogu biti u vezi sa npr. sledećim tačkama: koncept sa konkretnim zadacima, npr. reprogramiranje (rebalans) troškova područje ispitivanja i predviđeno vreme svrha ispitivanja obezbeđenje zahteva za rezervnim delovima 7. Kompletnost zahteva za proizvode i proizvodni proces Kroz odgovarajuće postupke (procedure) mora biti pokazana sposobnost proizvoda i proizvodnih procesa da ispune zahteve iz specifikacije performansi. 8. Važne karakteristike procesa Da bi se obezbedila produktivnost delova i sposobnost montaže proizvoda moraju se ustanoviti karakteristike procesa koje su presudne za produktivnost. Ove karakteristike su početna tačka za: usmerena ispitivanja, planiranje procesa, FMEA procesa, analizu sposobnosti procesa, planiranje kontrole i ispitivanja, upravljanje procesom itd. 4.3.7 Odobravanje serijske proizvodnje Krajnji cilj etape F je odobrenje serijske proizvodnje ili serijske nabavke. Ček lista etape F: 1. Analiza rizika Primenom odgovarajućih mera moraju biti razrešena sva slaba mesta koja su utvrđena tokom analize rizika. 2. Analiza testova sposobnosti Treba odrediti i dokumentovati sve testove sposobnosti za proizvodnju. Takođe, treba dokazati i dokumentovati da testovi sposobnosti pokazuju da proizvod ispunjava namenjenom cilju. 3. Mogućnosti sredstava proizvodnje i opreme Da bi se obezbedio početak proizvodnje serije, sredstva proizvodnje, opremu i industrijska postrojenja treba nabaviti, ispitati i dokazati njihovu sposobnost, po vremenskom redosledu naznačenom u specifikacijama. 4. Planovi procesa, planovi kontrole, planovi proizvodnje, inspekcije i ispitivanja Kroz planove procesa, proizvodnje i kontrole treba da se dokumentuju sva merenja za vreme proizvodnje, neophodna za obezbeđenje konstantnog ispunjenja zahteva za proces i proizvod. Planovi kontrole provere i ispitivanja (planovi kontrole) srodnih proizvoda predstavljaju sve provere i ispitivanja kvaliteta proizvoda do njegove isporuke, i povezani su sa instrukcijama provere. Oni služe uspostavljanju upravljanja procesom, isto kao i preispitivanje procesa. 5. Specifikacije za serijske nabavke Specifikacije moraju sadržati sve zahteve koji su izrađeni za serijsku nabavku. 25/42

Dokumenta su npr.: crteži korisnika, CAD podaci, odobrene izmene projekta, standardi, podaci iz procesa, radne instrukcije, potvrda o kvalitetu, opseg isporuke i zadaci, pakovanje. 6. Rezultati ispitivanja Treba da se dokumentuju sve verifikacije (npr. procenjena sposobnost procesa) koje su prema zahtevima izvršene na proizvodu i u proizvodnom procesu. Samo pozitivni rezultat vodi ka odobrenju serijske proizvodnje. Rezultati odgovarajućih ispitivanja odnose se na, npr.: dimenzije, materijale, funkciju, izgled, značaj, pouzdanost, podaci o sposobnosti procesa. Procena sposobnosti procesa koja se zasniva na dugoročnom iskustvu ne može biti prihvatljiva za početak serijske proizvodnje. Sposobnost performansi proizvoda za njegovu namenjenu svrhu je dokazana, kroz verifikovanje proizvoda putem praktičnih proba kao što su npr. putne probe, ispitivanje koje obavljaju probni vozači... 7. Pakovanje U trenutku početka serijske proizvodnje mora da bude odlučeno kakvo će biti pakovanje, model i uslovi transporta proizvoda do krajnjeg korisnika i isto treba da bude pozitivno ocenjeno na ispitivanju (npr. ispitivanje probe transporta). 8. Probna proizvodnja Probna proizvodnja pod serijskim uslovima mora biti pozitivno okončana da bi garantovala uspešan početak serijske proizvodnje. 9. Odobrenje procesa proizvodnje i proizvoda (PPA postupak), PPA postupak predstavlja krajnju verifikaciju procesa planiranja proizvoda i proizvodnje. PPA postupkom mora se dokazati da su uzeti u obzir zahtevi korisnika, specifikacije i drugi zahtevi (npr. iz zakona, standarda itd.). Korisnik mora takođe izdati odobrenje za proces proizvodnje i proizvod. 10. Dokumentacija projekta Proverava se kompletnost dokumentacije projekta i ukoliko je neophodno treba je dopuniti i zaključiti. Završetak projekta - (tačka G ) 26/42