DRAGAN DRA [KOVI] Narodni muzej Kraqevo UDK: 94:341.322.5(497.11)î1941î(093.3) ID: 180059916 NEMA^KA VOJSKA PONOVO PRELAZI PREKO NAS SRBA Kraqeva~ki oktobar 1941. godine Apstrakt: Najtragi~niji doga aj u pro {losti Kraqeva kada su Nemci od 15ñ20. oktobra 1941. godine za pretrpqene gubitke u borbama oko Kraqeva streqa li za ubi je nog Nem ca ñ 100 a za ra we nog ñ 50 Sr ba i da qe o~e ku je od go vo re, ve ro - do stoj ne i na u~ no ute me qe ne, me to do lo gi jom isto rij ske na u ke. Dosada{wi nerealan pristup predstavqawu i tuma~ewu ovog doga aja, doprineo je prenagla{enoj predstavi o broju streqanih, od oko 6000, zatim da mesto tragedije bude neure eno i da se se}awe na wu neprimereno obele`ava. Ovaj rad po ku {a }e da budu }a istra`ivawa ove teme usmeri, novim dokumentima, podacima i ~iwenicama u pravcu dostojanstvenog i korektnog po {tovawa svake `rtve pale na Kraqeva~kom strati {tu oktobra 1941. godine. Kqu~ne re ~i: Kraqeva~ki oktobar, Nemci, odmazda, streqawe, taoci, poruka, pri ~a, svedo ~anstvo, zapisnik, dnevnik, izve {taj, broj streqanih, obele`avawe Zlo ~in ko ji su Nem ci iz vr {i li od 15. do 20. ok to bra 1941. go di ne u Kra qe - vu, streqawem nedu`nih gra ana, zaslu`uje i zahteva, zbog samih `rtava, ali i postoje }eg odnosa prema pro {losti, realan pristup u predstavqawu, tuma ~ewu i obele`avawu se }awa na sam doga aj i `rtve talaca. Podsetimo se, za gubitke pretrpqene 15. oktobra u borbama oko Kraqeva (14 mrtvih i 10 rawenih), Nemci su izvr {ili odmazdu, uvedeno je vanredno stawe sa prekim sudom i odlukom da se za sva kog ubi je nog Nem ca stre qa 100 Sr ba, a za ra we nog ñ 50. I posle toliko decenija od tragedije, po broju `rtava, najve }e u pro {losti Kraqeva, ponavqaju se nepotrebne i neprimerene Ñsceneî prema palim `rtvama, potomcima streqanih i prema samom gradu stradalniku, i to naj ~e {}e prilikom pripreme programa obele`avawa godi {wice. Po`eqno bi bilo da su danas sva pitawa u vezi sa ovim doga ajem rasvetqena, da je mesto tragedije ure eno i da je na ~in obele`avawa definitivno uobli ~en i ustaqen. Me utim brojna pitawa: razvoj doga aja tokom blokade Kraqeva oktobrañnovembra 1941. i me usobni odnosi u wima zajedni~kih partizansko-~etni~kih snaga, prilike u samom gradu tokom trajawa blokade, broj streqanih, neure eno mesto tragedije, jo{ uvek bez ograde i kapele, i uporni poku {aji vra }awa na Ñlep {iî koncept obele`avawa godi{wice stradawa Oktobarskim sve ~anostima, nasuprot prvobitnom i ponovo ustaqenom na ~inu obele`avawa parastosom, i daqe o~ekuju odgovore: autenti~ne, verodostojne i nau~no utemeqene, oslobo ene i o~i {}ene od ideologije, politike, dnevno-politi~kih potreba stran ~arewa. Poku {aji istori ~ara, kustosa i arhivista da svojim radom doprinesu upotpuwavawu i rasvetqavawu navedenih pitawa: izlo`ba Kraqevo 1941ñ1945. i okru gli sto na te mu Kraqevo oktobra 1941. u organizaciji Muzeja i Arhiva u Kraqevu 2001. godine, objavqen zbornik radova pod istim nazivom 2003. godine, sa dobrim ocenama u stru~nim krugovima, brojna predavawa i ogla {avawa u elektronskim i {tampanim medijima, u~e {}e u odborima za pripremu programa za obele`avawe 14. oktobra, poku {aji da se uredi, kapelom i ogradom, Spomen-gro bqe na i la zi li su na ne go do va wa i ne ar gu men to va ne na pa de i osu de pri - Srpska kraqevina u doba prvih Nemawi}a 111
sta li ca i po {to va la ca po bed ni~ kog, do go vor nog, sti li zo va nog dnev no-po li - ti~kog pisawa istorije. Svaki nau~no utemeqen pomak u rasvetqavawu ovih pitawa i korak u re {avawu o~iglednih problema, posebno broj streqanih i idej ni pro je kat ka pe le i ogra de spo men-gro bqa, ospo ra va ni su od ne kih po li - ti~kih stranaka i potomaka streqanih. Bez obzira na poku {aje omalova`avawa i negirawa nau~no-istra`iva~kih rezultata istori ~ara i podizawe nepotrebnih tenzija i napetosti pred svaki 14. oktobar, potrebno je znawe i energiju usmeriti u nova istra`ivawa i prikupqawe podataka kako bismo se dostojanstveno i korektno pona {ali prema svakoj paloj `r tvi. Sva ko no vo ime stre qa nog ñ do sa da je u Mu ze ju pri ku pqe no 2190 imena 1 ñ svako novo svedo~anstvo o li~noj ili porodi~noj drami oktobra 1941. u Kraqevu, svaki novi dokument i predmet, doprinose {irewu i dokumentovawu istine o najtragi~nijem doga aju u pro {losti grada. Primeri koji slede su potvrda tome. Krvava godina, nastaje vreme ru`no Kratke zabele {ke u Crkvenom kalendaru za prostu 1941. godinu upisivane iz meseca u mesec, u prostoru za bele {ke, upe ~atqivo i nesvakida {we svedo ~e o prvoj godini rata na prostoru Kraqeva i Srbije: 1 Od osnivawa Muzeja 1950. godine veliki zna ~aj pridavan je prikupqawu spiskova streqanih i podataka o `rtvama oktobra 1941. godine. Istorijski ar hiv u Kra qe vu i Spo men- -park su tako e dosta vremena po sve ti li utvr i va wu bro ja streqanih. Danas su svi podaci iz ovih usta no va i oni pri - kupqeni u Muzeju u posledwem periodu objediweni i preto- ~eni u elektronsku bazu podata ka, u ko joj se do sa da na {lo 2190 `rtava imenom i prezimenom registrovanih. 2 Crkveni kalendar za prostu 1941. go di nu, Na rod ni mu zej Kra qe vo (NMK), Isto rij ska zbirka ñ arhivalije, inv. br. I-1633. 3 Novo vreme, godina I, br. 189, Be o grad 10. de cem bar 1941. g. 3; Dragan Dra {kovi}, Kraqeva~ki oktobar ñ neka nere {ena pi ta wa, Po ve qa, 1ñ2, 1997, 115ñ126; Dra gan Dra {ko vi}, Stawe u Kraqevu oktobra 1941 ñ po ku {aj da se spre ~i i pre - kine streqawe talaca, Kraqevo ok to bra 1941, Kra qe vo 2003, 83ñ109. ÑJanuar: Vreme kako sleduje u ovom mesecu Februar: Vreme obi~no kako sleduje u ovom mesecu Mart: Go di na iz gle da po sve r a va April: Krvava godina nastaje vreme ru`no Maj: Nastali su stra {ni dani zgbenije (izgibenije) po dr`avama Ju ni: Rat bi ju se dr `a ve na sve stra ne Ju li: Pa sve ja ~e rat na sve stra ne Avgust: Rat produ`uje sve vi {e Septembar: (zabele {ka izbrisana) Oktobar: Ki {a vreme opasno Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba No vem bar: Kr va va go di na 26. sneg Mi trov dan rat na sve stra ne De cem bar: Kr va va ova 1941. go di na sneg ni {ta se zna ~aj no ne ~u je Nem ci u Ki - jevskom. Snegî 2 Prva vest o mogu}nosti blokade Kraqeva od strane zajedni~kih partizansko-~etni~kih snaga po ~etkom oktobra 1941. u samom gradu izazvala je napetost, paniku i strah, poku {aje pojedinaca da napuste grad i nedola`ewe radnika iz okolnih sela na posao. Te {ko stawe u gradu uspostavilo je nove norme ñ gr ~evitu bor bu za go li `i vot i pre `i vqa va we. Od su bo te 4. ok to bra rad we su bi le za - tvorene. Grad je ostao bez hrane. Posledwi pazarni dan bio je petak 3. oktobra. Zbog blokade seqacima je bilo nemogu }e da u u u grad do po ~etka decembra. @ive lo se od ono ga {to se za te klo u ku }i. Re zer ve na mir ni ca bi le su vr lo skrom ne jer je blokada zapo ~ela ba{ u jeku najve }eg spremawa zimnice i ogreva. Zbog toga su `i vot ne na mir ni ce, ako ih je ne gde i imalo, bi le u`a sno sku pe. 3 Nemci su zapo ~eli hap {ewa 4. oktobra ñ 600 radnika Fabrike aviona, nastavili 10. oktobra ñ 800 radnika @elezni~ke radionice (Fabrike vagona), 14. oktobra ñ 360 `elezni ~ara zatvoreno u lokomotivsku halu. Do 15. oktobra ukupno je bi lo uhap {e no oko 1760 ta laca. Od ma zda je po ~e la 15. oktobra, zavo ewem vanrednog stawa sa prekim sudom i odlukom da se za svakog poginulog nemca streqa 100 a rawenog 50 Srba. Na pe - tost u Lokomotivskoj hali i gradu je dostizala vrhunac. Pravqeni su razni spiskovi talaca. Nastala je trka za objavama kako bi se napustila hala, izbegli hap- {e we i smrt. Za ob ja ve Nem ci su uzi ma li no vac na vod no kao do br o voq ni pri - log na me wen: jed na tre }i na za po ro di ce po gi nu lih Ne ma ca, a dve tre }i ne za po - rodice poginulih Jugoslovena. 112 Dragan Dra{kovi}
Bele {ke iz crkvenog kalendara za april, oktobar i decembar 1941. godine Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kra qe va~ki ok to bar 1941. go di ne 113
Kraqevo, avgust 1941. godine Nema~ki vojnik poginuo u borbama oko Kra qe va, oktobra 1941. go di ne 114 Dragan Dra{kovi}
Umrlice nema~kih oficira poginulih u borbama oko Kraqeva 1941. godine Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kra qe va~ki ok to bar 1941. go di ne 115
Poruka Blagoja Kastratovi }a (streqan 20. oktobra 1941) upu }ena iz Lagera supruzi Dari u nedequ 19. oktobra 1941. O dramati~nosti poku {aja da se dobije objava svedo ~i i primer Blagoja Kastratovi }a. U porukama poslatim iz Lagera 18. i 19. oktobra, neposredno pred streqawe, supruzi Dari, sa kratkim i detaqnim uputstvima kako do }i do objave, Bla go je je opi sao i sta we u gra du. Blagoje Kastratovi} je 16. oktobra uhap {en u ku }i u ul. Cara Du {ana, kada su Nemci zbog nedovoqnog broja streqanih zapo ~eli nova hap {ewa po ku }ama. Blagoje Kastratovi}, profesor srpskog i francuskog jezika, poznati kwi`evnik, krajem jula sa porodicom je u Kraqevu potra`io spas od {iptarskog terora u Pri {tini. Streqan je u Lageru posledweg dana odmazde 20. oktobra. Prva poruka, poslata u subotu 18. X 1941, upu }ena supruzi: ÑDraga Daro, Po i kod Teokara na {eg popa ñ nastavnika, u Cara Du {ana, 52 i neka odmah po tra `i od Kom an da tu re ob ja vu za me ne. Da sam je imao (naj no vi ju od 15.-og ovog), druk ~e bi bilo. Po i kod Bo`a iz Uro {evca, Perovi }a, dra \or evi }a i ku ma i ra di za nas od mah. Pa zi de cu. Bu di hra bra. Poz Bla go je.î 4 4 Poruka Blagoja Kastratovi }a iz Lagera 18. X 1941, NMK, Ist. zbirka ñ arhivalije, inv. br. I-1616. 5 Poruka Blagoja Kastratovi }a, NMK, Ist. zbirka ñ arhivalije, presnimqena u Arhivu Jugoslavije (AJ). 6 Poruka Blagoja Kastratovi }a iz La ge ra 19. X 1941, NMK, Istorijska zbirka ñ arhivalije, presnimqena u AJ. Druga poruka: ÑUmo li i ga zdu da nam pre ko tu ma ~a spa si `i vot, a pa re ne `a li. Ne ka ti pomogne i kafexija Bo`o i wegova kelnerica g-ca Branka. @uri, svaki momenat je va `an. Pad ni s de com na ko le na pred Ko man dom i u i kod Ko ma dan ta.î 5 Tre }a poruka, 19. X, nedeqa: ÑDraga Daro, Izbavi {e se dva profesora i direktor pomo }u objava iz Komandanture. Po i kod oslobo enog prof. Koste Gini }a ñ Cara Du {ana, 12, kod \or evi }a, kod Pe ro vi }a, kod ku mo va ili sa ma (nek pla ~u de ca), i za me ne iz va di ob ja vu i za Mi lo {a i ne ka ih ko man da od mah po {a qe. Poz. Bla go je Ovo ra no ura diî 6 ^etvrta poruka, nedeqa, 19. X 1941: ÑDraga `enice, Mnogi se sino} spasi {e pomo }u objava iz Komande, pa i tri profesora. Zato po i kod pu {te nog prof. Gi ni }a, (iza sre za ñ Ca ra Du {a na, 12), i na {eg se - 116 Dragan Dra{kovi}
Letak o uvo ewu vanrednog stawa u Kraqevu, 15. oktobar 1941. godine Lokomotivska hala @elezni~ke radionice u koju su zatvarani taoci pred streqawe
kre ta ra Te o ka ra, (Ca ra Du {a na 52), i umo li: da me od mah une su u spi sak za ob ja - vu, a ti zovi u pomo} za kod Komadanta kuma Zoru, \or evi}ku, Perovi }a, tuma- ~e koje gazda poznaje i Bo`a kafexiju i wegovu kelnericu Branku, a pare ne `ali. Mi lo{ je ov de u~i teq a ima 42. god. a ja 37. god. Klek ni s de com na ko le na na kal dr mu pred ko man dom da te pu ste kod Ko ma dan ta. @u ri dok ni je ka snoö Po - ste qa mi ne tre ba. Poz. Bla go je Ako dobije{ objavu, neka je po {aqu odmah ovamo.î 7 Sve vreme pre i u toku streqawa pravqeni su spiskovi imu}nih trgovaca i zanatlija, vi enijih Kraqev ~ana a potom naj ~e {}e preko tuma ~a i kurira poziva ni su u Ko man du me sta, ho tel Beograd, ili su im dolazili ku }i i donosili ili davali objavu ñ dozvolu za unapred odre en iznos novca. Ovakav na ~in dobijawa ob ja va smi sli li su Nem ci, za {ta im je ne {to ka sni je, 1942. go di ne, su e no. Pro ble ma ti ka do bi ja wa ob ja va ñ do zvo la naj i scrp ni je se sa gle da va u od go - vorima na pitawe postavqeno u~esnicima u ovim doga ajima pred Sreskim povereni {tvom zemaqske komisije za utvr ivawe ratnih zlo ~ina okupatora i wihovih pomaga ~a u wi ma u Kra qe vu mar ta 1945. go di ne, a ko je je gla si lo: Da li Vam je po zna to da je ne ko od uhap {e nih i od ve de nih u la ger pu {ten i na ko ji na ~in? Mirko Lipica je 15. marta odgovorio: ÑPo zna to mi je da su qu di pu {ta ni. Na mo ju in ter ven ci ju pu {te no je 39 qu - di. Ove sam qude pustio preko podoficira Temla koji je bio {ef kancelarije u Ne ma~ koj ko man di Me sta. Ove qu de znam po ime nu a po red ovih ~i ja ime na ne znam pu {tio sam jo{ 216 qu di. Znam da je pop Obu }i na do {ao sa jed nim spi skom u Ko man du u ko me je bi lo uve de no 48 li ca i iz dej stvo vao je do zvo lu da se ova li ca pu ste ali kad se oti {lo u la ger utvr di lo se da se ta mo na la ze sa mo dva li caö Po red ovo ga znam da je @up nik i Aza ba gi}, pr vi kao tu ma~ a dru gi kao ku - rir ñ oba ve {ta jac Ne ma ~e Ko man de, no si li ob ja ve li~ no a ne ke zva li u Ko man - du i uz nagradu snabdevali ih ovim objavama te su pomo }u objava spa {eni streqawaö Od drugih lica uzimate su pare u Hotel Beogradu. Priznanice za novac ni su da va te. Pri la `em spi sak li ca iz Kra qe va ko ji je ta da sa sta vio @up nik ve - ro vat no sa na me rom da i od ovih qu di uzme no vac. Na ovo me spi sku vi di se or - ginalan rukopis @upnikov.î 8 7 Poruka Blagoja Kastratovi }a iz La ge ra, NMK, Ist. zbi r ka ñ arhivalije, inv. br. I-1617. 8 AJ, Fond Dr`avna komisija za utvr ivawe zlo ~ina okupatora i wihovih pomaga ~a Fond br. 110, f. 333/7. 16. marta Leopold @upnik je odgovorio: ÑPo zna to mi je da je iz ve stan broj od uhap {e nih pu {ten. Na in ter ven ci ju ne kih `e na i qu di, ko ji su u prat wi Ne ma ca do {li u Ko man du ja sam ne kad sa tu - ma ~em Lipicom sastavqao spiskove i davao predloge V. D. komandantu Macieovi }u, da se pojedini qudi odnosno oni za koje je bilo intervencije puste, pa su isti bi li i pu {te ni pod vi dom, da su stru~ ni i po treb ni. Isto ta ko na in ter - ven ci ju op {ti ne, su da, i sr. Na ~el stva pu {te ni su oni za ko je su ove usta no ve intervenisale. Meni je vojni tuma~ [korjanc doneo jedan spisak izvesnih lica, najvi {e iz redova trgovaca i rekao mi da primim ozna ~ene sume novca. Ja sam no vac pri mio i pre dao voj nom bla gaj ni ku Ki na stu. Iz spi ska sam vi deo da se taj no vac pre da je ko man di kao do bro voq ni pri log i to, jed na tre }i na za po - rodice poginulih Nemaca a dve tre }ine za porodice poginulih Jugoslovena. Znam, da ovaj no vac ni je dat ni ko me ka ko je na vod no bio na me wen kao po mo}, ve} je isti is ko ri stio Ma ci je vi}, sa osta lim oso bqem. Svi ovi ko ji su u spi sku bi - li na zna ~e ni kao pri lo `ni ci do bi li su od ne ma~ ke ko man de ob ja ve za slo bod - no kre ta we u ko ji ma je sta ja lo da su po treb ni Ne ma~ koj voj noj si li i da su kao takvi za {ti }eni od eventualne racije, hap {ewa i streqawa. Doc ni je se i uvi de lo da su ovi za i sta bi li i za {ti }e niö Ökod nekih lica uzeli su novac kod wihove ku }e [korjanc, Teml i Komarek Ne ma~ ki pod o fi ci ri a od osta lih uzeo sam ja jer su mi li~ no do ne li u ko man - daturu te sam ja taj novac odmah predavao blagajniku Kinastu. 118 Dragan Dra{kovi}
Za pr vo pri mqe ne su me bio sam sa sta vio po tvr de i od neo na pod pis Ko man - dan tu Ma ci je o vi }u, da bi te po tvr de dao stran ka ma ko je su no vac da le, no Ma ci - je o vi} je od bio da po tvr de pot pi {e na vo de }i da se za do bro voq ne pri lo ge ne da - ju potvdre, te da qe ni sam po tvr de ni iz da vao na pri mqe ni no vac. Po ovoj stva ri bio je pro ces kod Di vi zij skog Voj nog Su da te se spi si-ras - prave, sa spiskom prilo`nika nalaze kod advokata dr. Lovra Skalijera, koji je tada stanovao u Beogradu Kraqev Trg br. 9ñ11. Pored Nema~kih vojnika novac je prikupqao i Azabagi} tada {wi kurir izme u op {tine i komande.î 9 Nemci na terenu oko Kra qe va, 1941/44. godine Ferid Azabagi}, 16. marta je odgovorio: ÑBi lo je slu ~a je va da su iz ve sni qu di pu {ta ni iz la ge ra a to je naj vi {e ~i - we no na za u zi ma we po je di na ca a i za no vac. Znam da je u sa moj Ne ma~ koj Ko man - di uzi mat no vac i qu di ma da va te ob ja ve i pu {ta ni na slo bo du. Jed nom pri li - kom ba{ tih dana kada su vr {ena streqawa, pozvat sam u kancelariju Komande Me sta i tu mi je @up nik kao tu ma~ u pri su stvu Ne ma~ kih ofi ci ra na re dio u ime ko man de da po zo vem Ö On je no vac do neo i u mom pri su stvu dao sna ji te je ona pre da la Ko man di gde sam ja bio pri su tan. Isto ta ko po slat sam bio da po zo - vem Ö te je i on do neo i u mom pri su stvu Ko man di pre dao 100.000 din. No vac je primio @upnik a predao blagajniku Kinastu. Li ci ma od ko jih je uzi mat no vac re ~e no je da se to uzi ma za po stra da le. Ko nije mogao da da odre enu sumu, nastala bi pogodba u samoj Komandi mesta i na vo dim slu ~aj sa Ö, ko me je tra `e no 100.000 din. pa je po god bom us peo ovu sumu da smawi na ~etiri hiqade dinara, za koju je sumu dobio objavu.î 10 Dragoslav Obu }ina 17. mart je odgovorio: ÑNe znam po zi tiv no, ali sam ~uo, da su: Ö do bi li ob ja ve za no vac i pu {te - ni preko neke kume tuma ~a-lipice. O ovome podrobnije mo`e dati podatke @up nik Le o pold, ko ji se sa da na la zi u za tvo ru kod Ozne, kao i po me nu ti Li pi - ca koji su po pitawu uzimawa novca i davawa ovih objava odgovarali kod Nema~kog vojnog suda.î 11 9 AJ, Fond br. 110, f. 333/13. 10 AJ, Fond br. 110, f. 333/16. 11 AJ, Fond br. 110, f. 333/20. Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kra qe va~ki ok to bar 1941. go di ne 119
Dramati~nost doga aja u Kraqevu oktobra 1941, koje su svaki pojedinac, svaka porodica, ulica, deo grada na svoj na ~in pre`ivqavali, neverovatnim primerom potvr uje svedo ~ewe Olivere ^olovi}-radojkovi} 12, ka da je we nog oca @arka ^olovi }a 13 iz Lagera spasao nepoznati Nemac. Ulica u Kraqevu, 1941/44. godina 12 Oli ve ra Ra doj ko vi}-^o lo - vi} ro e na je 22. ma ja 1929. go - dine u Drak ~i }ima (srez Kraqevo) od oca @arka ^olovi }a, hotelijera, i majke Milosije ñ ñ Mi qe ro. Ne {o vi}. [i ra biografija u leksikonu Poznati srp ski le ka ri, Be o grad ñ Toronto, 2005, 715ñ716. 13 @arko ^olovi} je ro en 6. ma ja 1893. go di ne u La scu ñ umro 13. fe bru a ra 1994. u Kra - qevu. Nosilac je Albanske spomenice. [ira biografija: Jelena Petrovi}, Milan Gli {ovi}, Branili su zastavu otaxbine, Kraqevo 1982, 78ñ81. 14 Glavna ulica, Kraqa Petra br. 28, u ko joj je @ar ko dr `ao ugo - stiteqsku radwu Gostionica. ÑNe mac je u to do ba bio ne po znat ~o vek za me ne i ja za we ga. Jel? On je i{ao ovaj uli com, to mu je vaq da bi lo do de qe no, da pra ti tu glav nu uli cu. 14 On je ta ko {et kao po toj uli ci i na je dan put mu se u~i ni lo da ne ko ku ka na, glas i doj mi lo mu se da je to de~ ji glas. On je po ku cao na vra ta, po {to ni je po sto ja lo zvo no. Po ku - cao, ni ko ni je otvo rio, pa je po no vio to par pu ta. On otvo ri bra vu i vi di da su vra ta otvo re na i u e unu tra i tre ba lo je sa da da pro e kroz re sto ran pa da do e u dvo ri {te i u na {u ku }u i tu na dvo ri {tu ugle da jed nu de voj ~i cu ko ja se de re ko ma ga rac. Ku kam iz sveg gla sa. I on me pre kli we da mu ka `em za {to pla ~emö za - {to pla ~em. Ja ne }u. Qu ta na Nem ce ne }u da raz go va ram sa Nem cem. Ubi ja ju nam qu de a ja da pri ~am sa wim. I na je dan put on ova ko kre ne da me ne mi lu je po ko si. Mo lim te, ali le po te mo lim, ja imam kod ku }e de voj ~i cu isto sta ru kao {to si ti. Mo `da ona sa da pla ~e za svo jim ta tom. Pa ra zu mi me. Daj sa mo mi ka `i za {to pla ~e{. E sad kad je on po me nuo mo `da ona pla ~e za svo jim ta tom e ja we mu ka `em ja pla ~em za svo jim ta tom. Za {to? [ta se de si lo ta ti? I ja ka `em {ta se de si lo, da je ta ta u lo go ru. Jel tvoj ta ta ko mu ni sta? Ja ka `em ni je. Jel tvoj ta ta par ti zan? Ja ka `em ni je. Jel si si gur na u to? Ja ka `em si gur na sam. E zna{, gle da u sat, zna{ ti gde je ne ma~ ka ko man da me sta. Ja ka `em znam. A jel zna{ onu ma lu ku }i cu {to sto ji is pred ula za? Ja ka `em znam. E ja sa da idem pra vo ta mo na du `nost imam dva sa ta stra `u. Sti `em ta mo, za to ne mo gu da idem u lo gor kod tvog ta te, za to ~im ta - mo za vr {im, od mah }u i}i u lo gor, jel ne zna mo mi dal je ta ta stre qan, il ni je stre qan, mi to ne ma mo poj ma, oni ni ko ga ne oba ve {ta va ju. Jel? Pa }u, ka `e, po sle to ga da do em da ti ka `em {ta je i ka ko je sa ta tom. Ali on da mi je tra `io da mu na ne koj sve sci na pi {em ovajö moj ta ta ni je ko mu ni sta i moj ta ta ni je par ti zan. To je on na pi sao a ja pot pi sa la. I tek uve ~e do la zi ne ko, a ma ma ceo dan ni je bi la kod ku }e jer joj je ne ko dao ime ne kog folk sdoj ~e ra ko ji je ra dio u ne ma~ koj ko ma - di i koji je spasavao qude ako nisu komunisti i nisu ovaj partizani; spasavao za pa re. Za mi sli za pa re. U`as. Da ma mi ne ko dao ime i pre zi me tog ~o ve ka i ona oti {la wega da tra`i. Mene ostavila samu kod ku }e sa mojim papagajima. Imala sam dva na est ko ma da ma lih ara pa pa ga ja. Jao maj ko ka da je do {ao Ne mac, kad su oni grak nu li na we ga! Uglav nom, ma me ne ma da do e, pro la zi dan, pro la zi dan. E, tek sa da, kad po ~i we ma lo da pa da mrak, me ne hva ta pa ni ~an strah: ne znam sad {ta je sa ma mom a ja pla {qi va ko ko zaö Raz u me{ i ovaj, vi dim ja po ~i we mal ki ce mrak da se ja vqa. Jao, {ta }u da ra dim: dal da idem da ska ~em u Ibar da se ubi jem ili {ta da ra dim. I, na je dan put, do la zi ma ma. Jao, kao da me sun ce ogre ja lo. Od mah sam se raspekmezila, rasplakala, i tako jedno pola sata posle dolaska maminog dolazi jedan Ne mac, onaj Ne mac, ma ma ga ne zna, ona ga ni kad ni je vi de la i ~o vek ko ji po ne ~e mu li ~i na ta tu ali ni ja ni sam si gur na ni ka ko da je to ta ta. Ta ta ni je imao ni jed nu se du vlas u ko si kad je oti {ao a sad ta ta je beo kao sneg. Raz u me{, ova ko ve li ka bra da iz ra sla i pot pu no be la. I ka ko sad da bu de{ si gu ran da je to ta ta? Sa - svim izmewen li~ni opis. Me utim, mama je ipak tatu odmah prepoznala. Ja sam bi la ta ko ja ga ni sam pre po zna la, a ma ma ga je od mah pre po zna la. I ta ko uve de [va - ba, bar u ku }u, razumete nije hteoö A da, meni doneo ~okoladu. ^okolada je bila misaona imenica, da, da. Gde ~okolada za vreme okupacije? To nije postojalo uop- {te. Mo `da u Be o gra du, ali u Kra qe vu ne. I ovaj, ta ta nonstop pla ~e, ne mo `e da ve ru je. Si gur no: [va ba ni je hteo da u e u ku }u. On je u{ao u ku }u sa mo ono pr vo ve ~e kad je tra `io taj de~ ji pla~. Po sle to ga sva ko ve ~e je [va ba do la zio i me ni donosio, a mi smo bili gladni: blokirano Kraqevo, seqaci ne mogu da unesu svu hra nu u grad, ne ma ula ska, ne ma iz la ska iz gra da. Ka ta stro fa jel? OvajÖ Sva ko ve - ~e kad oni do bi ju ve ~e ru, on odvo ji deo od svo je ve ~e re i do ne se me ni. Sva ko ve ~e. Ali ne }e da u e u ku }u, sa mo do vra ta. Zna ~i da je on o sve mu raz mi {qao: da bi mo - 120 Dragan Dra{kovi}
gli mi da ima mo ne pri li ke zbog we ga ko ji je do la zio kod nas a oku pa tor, raz u me{. Zna ~i bio je vr lo pa `qiv. I onda, ovaj, dolazi jedne ve ~eri i nosi bogami jedan pove }i paketi} da ga ta ko na zo vem. Ka `e: ovo je za te be. Ja ka `em: pa {ta je to ta ko ve li ko. Ka `e: da - nas je Bad we ve ~e, na {e, ja sam do bio pa ket od ku }e a do bio sam i bo qu ve ~e ru, bo qu ne go {to nor mal no do bi ja mo i ja sam on da odvo jio od sve ga {to je naj lep - {e, ovaj, po ma lo za te be. Ja ne mo gu da ve ru jem, ~o ve ~e. Jao! Ta mo pa ko la ~i, pa ~okoladne bombone, pa nema {ta nema. Sva {ta je bilo. Nisam mogla stvarno da ve ru jem. I, eto, ta ko je bi lo sa tim u Kra qe vuöî Pri ~a se nastavqa posle 28. oktobra 1945. u Beogradu u Knez Mihailovoj ulici: 15 ÑI za mi sli, na je dan put, kad sam do {la ba{ mo `da pet-{est me ta ra od Ko - lar ca ogrom na ko lo na ne ma~ kih voj ni ka. Spro vo de ih na rad ili sa ra da. Ne znamö I na je dan put, ja ugle dam Nem ca ko ji se zo ve Fric Or {ov ski, ko ji je spa - sao smrti moga oca koga nije poznavao, uop {te. To je neverovatna stvar. Vi de li ste ga u ko lo ni? Da Ö U ko lo ni s kra ja ba{ ova ko s kra ja. Jao ka ko sam se ja uz bu di la pa po - le tim pre ma we mu pa se na je dan put trg nem Ö da }e ovi, ovaj, da me uhap se, ovi stra`ari ({to ih spro vo de) da a ja sam ima la `e qu da ja we mu pri le tim, da ga za - gr lim, da ga po qu bim da Ö raz u me{. I si gur no bi me str pa li u za tvor da je ta - ko bi lo. Jel to je ta ko vre me bi lo, zna te. Ope pe lim se ja ma lo tu Ö ali sad do ne - sem od lu ku da se ja obra tim jed nom stra `a ru i da ka `em da se tu na la zi je dan Ne - mac ko ji je za me ne bio pot pu no ne po znat ~o vek ali da je on iz lo go ra spa sao mog oca, sa mo na mo ju re~, {to sam da la re~ da ni je ni ko mu ni sta ni par ti zan. Sa mo na tu re~. Da li je to ima lo ne kog ude la ili ni je ima lo ja sa mo mo gu da pret po - sta vqam. Jer isti nu ne znam, uglav nom on je pu {ten. Sre ta la sam ja jo{ dva-tri puta takvu kolonu, ali wega nije bilo. A kad ste ga pr vo ugle da li re kli ste mi da je bio bez ru ke, jel ta ko? A da, da! Ni je imao de snu ru ku skroz od ra me na, skroz. Ne ma. E sad, vi {e we - ga ne ma u toj ko lo ni, sad dalí sam ja we mu na pra vi la ne ku ne vo qu sa onom pri - ~om ko ju sam re kla stra `a ru ili {ta, to je me ne mu ~i lo, grd no me mu ~i lo i na - u ~i me neko da ja pi {em Me unarodnom crvenom krstu, ne na {em Crvenom krstu pa sam pi sa la pa ni sam do bi la od go vor uop {te.î 16 Svedo ~anstvo Miodraga ñ Mi {e Jovi ~i }a 17 o vatrogascima Kraqeva i wihovom u~e {}u u sahrawivawu streqanih talaca 17. oktobra 1941. godine omogu }uje sagledavawe ovog tragi~nog doga aja u, do sada, malo poznatim detaqima. Posle odlaska dela vatrogasne ~ete na Go~ u partizane 27. septembra 1941. godine: ÑKomanda (Nema~ka) mesta je odmah s predsednikom Op {tine naredila u saglasnosti sa Sreskim na ~elnikom da se obezbedi 50 gra ana Kraqeva za obavezne va tro ga sce. No vi ~la no vi {ta ba to ga da na do 17 ~a so va mo ra li su da se ja ve u Vatrogasnu ~etu, tu je bio sreski na ~elnik, predsednik Op {tine, predsednik nema~ke komande, Mile Budimir i A. Petrovi}. Po dolasku predstavnik nema~ke ko man de je re kao do slov ce: vi ste ta o ci za one ko ji su po be gli u {u mu, uko li - ko ne ko od vas ne sta ne ili po ku {a ne ku sa bo ta `u bi }e stre qan on ili ne ko od wegove porodice. Objava je {tampana na nema~kom i srpskom jeziku a izdata je sva kom ~la nu po red tra ke ko ju smo no si li na le voj ru ci gde je pi sa lo na ne ma~ - kom vatrogasac i overeno pe ~atom nema~ke komande. To je dobijeno 11. oktobra 1941. go di ne uz pot pis. U me uvremenu Ibar je nado {ao i doneo vodenicu koja se nizvodno na levoj strani drvenog mosta zaglavila. Prema nare ewu Op {tine vodenica je demontirana i povu ~ena ispod mosta i montirana ñ postavqena izme u gvozdenog i drvenog mo sta. Za vo de ni cu je bio za du `en Mi lo{ Ri sti} a Nem ci su iz za tvo ra pu - sti li vo de ni ~a ra (star ~o vek) ko ji je bio do ve den iz Ka o ne i za tvo ren. Ujam se de - lio izbeglicama po pismenom nalogu Raka Streli }a, op {tinskog slu`benika. Dok smo izvla ~ili vodenicu, nekoliko dana {umski su stalno pucali na nas. Olivera ^olovi} i Milan Radojkovi}, Beograd ñ Terazije, 15. avgust 1945. godine 15 Oli ve ra ^o lo vi} je po sle ven ~awa sa Milanom Radojkovi }em Mi {om, 28. ok to bra 1945, pre {la da `i vi u Be o grad. 16 Deo razgovora Olivere ^olovi} i Dra ga na Dra {ko vi }a sni mqen 29. 12. 2009. go di ne u Beogradu. 17 Miodrag ñ Mi {a Jovi ~i}, ro en je 31. 3. 1923. go di ne u Kraqevu, u uglednoj porodici od oca Radomira, trgovca i kafexije, i majke Kosare, doma- }i ce. Umro je 10. 9. 2008. g. u Beogradu. Sahrawen je na Starom kraqeva~kom grobqu. Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kra qe va~ki ok to bar 1941. go di ne 121
Objava za slobodno kretawe vatrogasaca izdata 11. oktobra 1941. godine 11. ok to bra 1941. go di ne oko 15 ~a so va li~ no je A. Pe tro vi} na re dio M. Jo - vi ~i }u da ide u Elektri~nu centralu i sa S. Brku {aninom uzme cisternu ípragaí da svra ti kod Mi ja Pa vlo vi }a pe ka ra uzme sav hle bac ko ji ima, da za tim od Buwaka uzme sve ~varke i da vodu, hleb i ~varke odveze u Fabriku vagona. Negde oko 16 ~a so va sti gli smo i na ka pi ji nas je sa ~e kao vra tar Iv ko i re kao da ma lo sa ~ekamo. Posle kra }eg vremena do {ao je jedan nema~ki vojnik sa ma {inkom, stao na prag od ko la i na re dio da kre ne mo. Br zo smo do {li do ve li ke ha le i ima - li {ta da vi di mo. Ha la je bi la pu na qu di ko ji su nas do zi va li, pi ta li ili nam poru ~ivali {ta da ka`emo wihovim porodicama. Stra {no. Skupili smo ja i Ste va pr vo {er pe sa ~va r ci ma pa hle ba i raz vi li cre vo da im se na pu ne kan te za vodu (to su bile kante sa slavinama koje su koristili radnici po halama) tu se na {ao va tr o ga sac ñ li mar ko ji je svi rao u or ke stru na do bo {u. Ka da smo is - pra zni li ci ster nu od {er pi i xa ko va, ni je bi lo ni po me na da se vra te, pa smo savili na brzinu crevo i tu se upetqao ovaj vatrogasac ñ limar poku {avaju }i da po beg ne uz nas, to je pri me tio Ne mac, po vu kao ga i po red nas ubio. To je bi la pr - va `r tva u La ge ru 11. 10. 1941. go di ne oko 17 ~a so va. Ka da smo se vra ti li u ~e tu i to is pri ~a li, ni ko ni je mo gao da ve ru je. Mo ram da na po me nem ve za no za va tro - ga snu ~e tu, da su Nem ci u sep tem bru jed ne ne de qe pre pod ne, po le pom i sun ~a - nom danu, napravili raciju i pokupqene gra ane odveli u ovda {we vojne {tale, to je bi la pro ba ka ko }e na rod re a go va ti ako to za i sta mo ra ju da ura de. Oni su bili tu zadr`ani jedan sat i pu {teni. 17. oktobra 1941. godine izjutra kod mog oca u ho tel ípa rizí do {ao je je dan ne ma~ ki ofi cir (iz Pr vog Svet skog ra - ta), imao je dva or de na kr sta i tra `io Dra ga na Ti lov ca da ne {to pa za ri ba{ kod wega s obzirom na situaciju u Kraqevu sve je bilo zatvoreno. Znaju }i da je Dra gan to ga da na de `u ran, oti {ao sam do ~e te i po zvao ga. Po pi li smo pi }e i oti {li u rad wu (Dra gan me mo li da i ja po em za sva ki slu ~aj) Ne mac je br zo po - ku po vao ma te ri ja le i re kao da ide na od mor i da mu po ro di ca `i vi u Be ~u. Raz - i {li smo se sva ko na svo ju stra nu. 122 Dragan Dra{kovi}
OBAVEZNA VATROGASNA ^ETA U KRAQEVU 1941ñ1944. Sleva nadesno ñ gorwi red: Sre}ko Mili}evi} Ke}a, Milorad Tomovi} Milaka, Branko Cveti} Macinac, Branko Popovi} Pop~e, Ratko Radovi} Nosowa, Du{an Bojovi} @abac, Qubi{a Raosavqevi} Xanovac, Miroslav Tomovi} Tirolac, Dragi{a Bogavac, Miodrag Jovi~i} Stevaca, Radomir Josipovi} Skuko, Qubi{a Karovi} Wu{kalo, Velimir Milovanovi}, Vuksan Mihailovi}, Mijat Negojevi}, Miodrag Tomovi} Arga, Miodrag Pavlovi} Tur~in, [piro Budimir, Stojan Vasi} Stole Sredwi red: Du{an Stojakovi} Puf, Dragan Antonijevi} \ule, @ivan ^ubrilovi} @ivo, Slavoqub Milaki} Levi, Milinko Nikoli}, Borivoje Petrovi}, Bora Raki} Iki{, Radomir Lukovi}, Manojlo Obu}ina Ma{o, Novak Lukovi} Novo, Ratko Obradovi} Tutule, Miodrag Andri} \azo, Petar Stanojevi} [valer, Obrad Leki}, \or e Mili}evi} \oja, Bo`idar Markovi}, Vule Vu~ini} Sede: Branislav Mici} Micko, Vladeta Miti} Tujac, Dragan Tomi}, Pavle [kurenko, Predrag Tomovi} Tilovac, Aleksandar Petrovi}, Kosta Dimitrijevi} Klempo, Qubi{a Radosavqevi} ^arapan, Radomir Buwak, Milo{ Risti} Slon Le`e: Ilija ^ubrilovi}, Du{an Karan, Dragoslav Qubisavqevi} Boco Nakon kratkog vremena ispred hotela íparizí stajali su vatrogasci u stroju (ni sam ta da znao broj) i Dra gan je u{ao u ho tel ípa rizí i po zvao me ne da po - em a Qu bi {u Ka ro vi }a vra tio u ~e tu jer je imao i{i jas. Ne zna ju }i gde ide mo mi smo se u stro ju ze za li kao i uvek. Ka da smo do {li pred ne ma~ ku ko man du me - sta, bi li smo pre bro ja ni, bi lo nas je 29 li ca. Aza ba gi} je iz dvo jio Mi {a Obu - }i na i sa wim oti {ao ka spo me ni ku a nas 28 su dva ne ma~ ka voj ni ka po ve la ka `elezni~koj stanici. Ispred ulaza u dvori {te ku }e pok. Laza Kuzmanovi} le- `ao je po tr bu {ke ubi jen ~o vek, do iza sta ni ce `i ve du {e, on da pre ko pu ta sta - nice kod velike kapije opet le`ao ubijen ~ovek. Mi smo oti {li pre ko be ton ske ogra de ka glav nom ula zu u Fa bri ku va go na. Kada smo tuda prolazili, topovi su stalno pucali u pravcu ísukovog brdaí. Kada smo u{li u krug Fa bri ke va go na, Nem ci su nas sa ove stra ne ogra de po red to po - va vo di li na trag. Ka da smo do {li po red ve li ke ka pi je, ima li smo {ta da vi di - mo. Gomila le {eva, raka velika i kvadrat iskopani, jedna ~eta na {ih `andarma, nekoliko Nemaca i desetinu crnoko {uqa {a ñ folksdoj ~era koji su obezbe ivali Fa bri ku avi o na, {ef im je ina ~e bio Ne mac zvan Ba na zi jak, wi ho va du `nost je od mo men ta bi la da idu od le {a do le {a i ako je ne ko `iv da ga do tu ku. U tom momentu se pojavquje onaj Nemac oficir koji je pre kratkog vremena pazario kod Dra ga na Ti lov ca, ja sav sre }an mu pri la zim a on ni pet ni {est kun da kom me xa ra po gru di ma vi ~u }i na me ne. Us peo sam ne ka ko da se iz vu ~em jer je to li ko bio pi jan da ni je mo gao na no ga ma da sto ji. U tom mo men tu su do {li sa dva rad ni ka Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kra qe va~ki ok to bar 1941. go di ne 123
Drugo odeqewe dobrovoqne vatrogasne ~ete u Kraqevu, na aerodromu 1. jula 1943. godin. Vo a odeqewa: Pavle [kurenko; vatrogasci: Miodrag ñ Mi {o Jovi ~i}, \or e Mili }evi}, Milaka Tomovi} (voza~), @ivo ^ubrilovi}, Mijat Negojevi}, Novak Lukovi} i Ratko Radovi} Skica mesta tragedije, Lager, po se }awu Miodraga ñ Mi {e Jovi ~i }a, 20. mart 2003. go di ne 124 Dragan Dra{kovi}
Ne ma~ ki top u dej stvu Nem ci i ocr ta li no vu ra ku u`a a du `a od pret hod ne is ko pi ne. Ka da su nam obe - le `i li do bi li smo lo pa te i pi ju ke ali ze mqa je to li ko bi la tvr da da smo za ti - li ~as ima li kr va ve ru ke od `u qe va. U tom mo men tu sti gla je va tro ga sna ci ster - na ford i sa wom Mi lu tin Sa vi}. Nem ci ni su da li da se ta vo da pro spe po de lu ko ji ko pa mo ve} u inat na dru gu stra nu, ka da su to za vr {i li oni su sa ko li ma oti {li. Nakon par sati u Lageru se pojavio poru~nik veterinar Nemac Diner Her man, ko ji je sta no vao kod nas u ho te lu ípa rizí, so ba 21. Ne ko li ko da na pre stre qa wa oko 16,30 ~asova po pod ne Di ner je iza {ao iz so be do klo ze ta i ka da me je ugle dao na dru gom de lu zgra de hod ni ka, pri {ao mi je i mo lio me da mu na me - stim na {u so ba ri cu, po zvao sam je i tu smo za po ~e li raz go vor. U jed nom mo men - tu ~uo se jak uda rac u zgra du pa dru gi i ogrom na pra {i na, pa jed no dru go ni smo videli. Kada se malo razbistrilo, imali smo {ta da vidimo, wegova soba je direktno pogo ena granatom sa Ru`i }a brda a druga granata je pala na ulazu u salu is pred we go ve so be. Ste gao mi je ru ku i re kao da mi du gu je `i vot. Ka da me je vi - deo u La ge ru (bio je is pred Ne ma~ ke ko man de za du `en za La ger), pi tao me je {ta }u ja tu i po zvao me do ko la ko jim je do {ao da iza e mo. [ta mi je bi lo tog mo - men ta ni je mi ni dan-da nas ja sno. Ka `em mu ili svi va tro ga sci ili ne }u ni ja. Po zvao je jed nog pod o fi ci ra i na re dio da ni ko ne sme da nas di ra dok on ne do - e. Ta ko je i bi lo. Pao je mrak, on je do {ao, ne ko li ko pu ta smo pre bro ja ni i po - ve de ni ali ni smo zna li gde. Ka da smo po la zi li, osta le su dve gru pe ko je su ra di - le. Da ne zaboravim, dok smo sahrawivali, od Branka Mici }a smo sakrili oca Uro {a, da ga ne vi di, a od Ni ko le Na u mo vi }a oca Sre te na. Gru pa od dva de se tak rad ni ka Fa bri ke avi o na i{la je is pred nas i wih su za tvo ri li u ve li koj ha li. Oko 27 gra a na su ubi li a me u wi ma je bio i ~u - ve ni fud ba ler Jo ca (ni {li ja) zva ni Di vqak, ko ji je us peo da pre sko ~i be - ton ski zid i po beg ne. Imao sam tu sre }u da me je dan Ne mac od re di da idem i sa ku pqam de lo ve te - la (gla ve, ru ku, no gu) i ba cam u ra ku. Ka da smo do {li do iz li za ne ka pi je, tu su nas zaustavili i ponovo prebrojali i preko nadvo`waka kroz Park poveli ka gra du. Ka da smo do {li do Ca ra Du {a na uli ce, sta ja li smo is pred ku }e Ra da Ste - fanovi }a, gde nas je sa ~ekao zamenik nema~kog komandanta [korjanec Hans (on Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kra qe va~ki ok to bar 1941. go di ne 125
je go vo rio srp ski jer je `i veo i ra dio kao fo to graf u Ma ri bo ru) i sa op {tio da ide mo na trag u ~e tu i da se ni ko ne uda qa va dok oni ne na re de. Kad smo sti - gli u ~e tu, tek smo on da vi de li ka ko smo iz gle da li. Kr va vi do gu {e, od stra ha, to tamo nismo ni videli, ruke krvave a `uq do `uqa. Iza {ao sam napoqe na pum pu oprao ru ke i oti {ao u ho tel kod ro di te qa. Ka da su me oni i rad ni ci vi - de li, ska me ni li su se. Uzeo sam jed nu ogrom nu {er pu sa je lom i bo com ra ki je. Ra - ki ju smo po pi li i ko zna ko li ko ci ga ra is pu {i li a je lo nam ni ko ni je ni po - gle dao. Se de li smo pi li i pu {i li, sve tlo je u so bi go re lo a mi smo gle da li je - dan dru gog i }u ta li.î 18 Kr va va ova 1941. go di na ñ broj stre qa nih 18 Miodrag ñ Mi {a Jovi ~i}, Rukopis Ñ@ivot vatrogastva u Kraqevuî, NMK. 19 [tab Narodnooslobodila~kog odreda Ñdr Dragi {a Mi- {ovi}î, Novosti, br. 2, ^a ~ak, 16. ok to bar 1941, 3. 20 Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodila~kom ra tu Ju go slo ven skih na ro da, tom I, Be o grad 1949, 540, 667. 21 Borba ñ Organ Komunisti~ke partije Jugoslavije, br. 4, 26. ok to bar 1941, 1; br. 5, 28. ok to - bar 1941, 3. 22 Sloboda ili smrt, br. 3, 25. oktobar 1941, 2. 23 Novo vreme, 10. de cem bar 1941 (br. 189, go di na I) Beograd. Do 15. oko bra 1941. u Lo ko mo tiv skoj ha li bi lo je oko 1760 uhap {e nih rad - nika. O broju uhap {enih prvu vest su objavile Novosti 16. ok to bra: ÑU sa mom gradu situacija postaje sve te`a. U svom neizmernom strahu od `ivqa, Nemci sve vi {e terori {u stanovni {tvo. Ve }ina mu {karaca nalazi se zatvoreno. Hitlerov strah od radni {tva neizmeran jeö oko 1400ñ1500 kraqeva~kih radnika nalazi se u jednoj fabrici.î 19 U iz ve {ta ju od 16. ok to bra Nem ci su na ve li: ÑZa gu bit ke od 15. X do sad je stre qa no 1736 qu di i 19 `e na ñ ko mu ni sta.î 20 U izve {taju su istovremeno prija vi li no ve gu bit ke u Kra qe vu, 2 mr tva i 1 ra we nog, {to je uve }a lo kvo tu za od - ma zdu za 250 li ca i ukup na kvo ta za od ma zdu 16. ok to bra iz no si la je 2150. U danima streqawa od 15. do 20. oktobra nije bilo novih partizansko-~etni~kih napada, tako da je mogu}nost ve }ih nema~kih gubitaka bila smawena ili ih nije bilo, pa kvota za preduzetu odmazdu nije mogla biti mnogo uve }ana. Osim nema~kog izve {taja od 16. oktobra o broju streqanih prve vesti iz blokiranog Kraqeva objavqene su u Borbi 25. oktobra: ÑNema~ka komanda zvani~no je objavila da je u Kraqevu streqano 1735 gra ana, ve }inom radnikaî, i 28. ok to bra: ÑKr va vi oku pa tor pu tem ob ja ve po hva lio se da je u Kra qe vu po bio vi - {e od 1700 ta la caî 21, kao i u li stu Sloboda ili smrt 26. oktobra: ÑToga dana 16. oktobra po podne Nemci su streqali 1000 radnika i 700 gra ana me u kojima je bi lo `e na i de ce.î 22 Po sle iz vr {e ne od ma zde pr ve ve sti iz Kra qe va o bro ju stre qa nih su ob ja - vqene u Novom vremenu u vi du pro ce ne: ÑRa ~u na se da ima oko 4000 `r ta vaö Kra - qe vo je u cr ni ni. Ret ka je ku }a u ko joj ne ko ni je po gi nuo. Na li ci ma gra a na ja - sno se ocrtava tragedija koju su pre`iveli.î 23 126 Dragan Dra{kovi}
Najiscrpniji dokument koji donosi podatke o broju streqanih je ÑSpisak lica sa teritorije sreza @i~kog, koja su izginula za vreme komunisti~kih neredaî, sastavqen po nare ewu Okru`nog na ~elstva okruga Kraqeva~kog 28. maja 1942. godine, na osnovu dobijenih spiskova od op {tinskih uprava sreza @i~kog. Ovaj spisak streqanih, sa svim osnovnim podacima o `rtvama: ime i prezime, starost, mesto ro ewa, zanimawe, razlog tj. obrazlo`ewe {ta se sa doti~nim licem desilo, za vr {a va se red nim bro jem 1971. Ako se saberu po da ci iz ru bri ka raz log ili obrazlo`ewe smrti i broj streqanih od komunista, streqanih od nepoznatih lica, streqanih kod ku }e od Nemca, streqanih u Lageru u Kragujevcu, pa stradalih u borbi protiv partizana, od avionske bombe, ubijenih na mostu itd, dobija se broj po gi nu lih van La ge ra, 258. Ka da se za tim ovaj broj odu zme od ukup nog bro ja `r ta - va u spi sku, 1971, do bi ja se broj stre qa nih u sa mom La ge ru ñ oko 1713. 24 To kom ra ta o sa mom do ga a ju i bro ju stre qa nih u we mu }u ta lo se i ni je pi - sano. Potomci su prikupqali potvrde i potrebnu dokumentaciju o streqanim radi regulisawa porodi~nih prinadle`nosti i pravno-imovinskih potreba. Tek posle oslobo ewa, radom Komisije za utvr ivawe ratnih zlo ~ina okupatora i wihovih pomaga ~a u Srbiji, pojavquju se novi podaci o oktobru 1941. u Kraqevu i o broju streqanih, prikupqeni od svedoka, u~esnika i o{te }enih. Ve} citirani svedoci/u~esnici u doga ajima masovnog streqawa u Kraqevu, pred Sreskim povereni {tvom Zemaqske komisije za utvr ivawe ratnih zlo- ~i na u Kra qe vu, na po sta vqe no pi ta we: Da li vam je po zna to ko li ki je broj stre - qanih u vreme ovog masovnog streqawa?, odgovorili su: Mirko Lipica 15. aprila: ÑTa~ no ne znam, ali pre ma jed noj kwi zi, ko ju sam jed nom pri li kom vi deo u ko man di me sta, pret po sta vqam da je ta da stre qa no oko 2.300 do 2.500 qu di. Ovo znam jer sam ovaj broj vi deo u kwi zi stre qa nih, a taj broj iz no sio je 2.300 qu - di, a znam da su u tu kwi gu une ti sa mo oni kod ko jih je na e na le gi ti ma ci ja, te pret po sta vqam da je jo{ do 200 osta lo ne u pi sa nih zbog ne do stat ka le gi ti ma ci - je. Bi lo je po u bi ja nih po ku }a ma i na pe ri fe ri ji gra da kao i u sa mom gra du, ali ne znam ko li ko.î 25 Ferid Azabagi} 16. aprila: ÑTa~ no ne znam ali ka ko sam vi deo kwi gu u ko joj su Nem ci upi sa li stre qa - ne kraj wi zbir stre qa nih je bio u toj kwi zi 3700.î 26 Odvo ewe talaca i prizori posle streqawa, Kraqevo 14ñ20. oktobar 1941. godine 24 NMK, Istorijska zbirka ñ arhivalija, inv. br. I-89. 25 AJ, Fond br. 110, f. 333/7. 26 AJ, Fond br. 110, f. 333/16. Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kra qe va~ki ok to bar 1941. go di ne 127
27 AJ, Fond br. 110, f. 333/20. Dragoslav Obu }ina 17. aprila: ÑTa ~an broj ni je mi po znat. Sve {to po ovo me mo gu da ka `em to je sa mo na osnovu podataka sa kojima crkva raspola`e. Iz ovog podatka, prikupqenih od svih usta no va gra da Kra qe va i oko li ne, kao i na osno vu pri ja va pod ne tih od po - je di nih gra a na, vi di se da je u pro to ko le stre qa nih upi sa no oko 2.700, {to se u ostalom ta~no mo`e videti pregledom ovih protokola.î 27 Pred Komisijom se 7. aprila 1945. godine pojavio Marko Slomovi}, bravar u @elezni~koj radionici u Kraqevu, star 37 godina, koji je pre`iveo streqawe i za ra ne, pre tr pqen strah i bo lo ve okri vio oku pa to ra, Nem ce ko ji su ta da na - re ivali streqawe i one koji su naredbe izvr {avali. Wegovo svedo ~ewe govori, pored drugih pojedinosti o strati {tu, i o broju `rtava izvedenih na streqawe u gru pa ma od po 100, ko jih je bi lo 20, {to ukup no iz no si 2000 stre qa nih: ÑU sre du po pod ne jed na gru pa od 100 qu di iz ve de na je iz ha le i oti {la je na rad ne ku da, doc ni je sam sa znao da je ta gru pa qu di pri pre ma la ra ke za one ko ji tre ba da bu du stre qa ni. U toj par ti ji bio je So ko lo vi} Mi le, bra var @e - lez. ra di o ni ce u Kra qe vu. Po iz vr {e nom ko pa wu ra ke ta gru pa je stre qa na, ali je ne ko od wih pu kim slu ~a jem ostao u `i vo tu, kao na pri mer So ko lo vi} Mi le, Alek si} @iv ko, ma {i no vo a i td. Po sle stre qa wa par ti je ko ja je ko pa - la ra ke iz ve de ne su na stre qa we jo{ dve par ti je od po sto ti nu qu di, a iz ve de - na je i tre }a, ali je vra }e na jer je ve} bio pao mrak. Ta par ti ja, vi dev {i one dve par ti je pret hod no stre qa ne, sma tra la je da je po mi lo va na, te su qu di ra do - sni vra }e ni na zad u ha lu. Od wih smo sa zna li da su one tri par ti je stre qa ne. Su tra dan oko 11 ~a so va pre pod ne po ~e li su po no vo da nas ure u ju po ~e tvo ro u re du i da iz vo de iz ha le gru pe od po sto qu di. Ali, da bi nas umi ri li, tvr - di li su nam da }e mo svi i}i na rad. Jed ni pre a jed ni po sle. Ka ko je bi la puc - wa va iz to po va, mi ni smo mo gli ta~ no da zna mo da su oni puc wi ko je smo mi ~u li na po qu puc wi iz mi tra qe za ko ji su stre qa li na {e dru go ve ka da su iz ve - de ni iz ha le. Na dan 16. ok to bra iz ve de no je ~e tr na jest par ti ja od po sto qu di i stre qa no, a u pet na je stoj par ti ji bio sam ja. Ka da su me sa gru pom od sto qu di iz ve li, vi de li smo u dvo ri {tu po red va go - na kuda smo prolazili i sa jedne i sa druge strane mitraqeze, kao i Nema~ke vojni ke pod oru` jem i {le mo vi ma i to jed ne ko ji su nas pra ti li i dru ge ko ji su sta - ja li sa stra ne, da bi nas po bi li ako bi po ku {a li da be `i mo, {to nam je pret hod - no i re ~e no. Ta ko smo i{li kroz dvo ri {te ra di o ni ce ka me stu gde se sad gro bqe nalazi. Kada smo do {li u blizinu sada {weg grobqa, videli smo mnogo le {eva i ta da nam je bi lo ja sno da }e mo i mi bi ti stre qa ni. Vi dev {i to po ~e li smo da se opra {ta mo i me u sob no i sa svo jim po ro di ca ma i mi lim i dra gim. U tom mo - men tu mi tra qez je po ~eo da pu ca i svi qu di iz gru pe po ~e li su kao sno pqe da pa - da ju na ze mqu. Dok smo mi pa da li na ze mqu, Nem ci su sni ma li taj pri zor. Po {to su svi iz grupe popadali na zemqu, prilazili su nema~ki vojnici i svakom ~ove ku ko ji je stre qan iz mi tra qe za pu ca li jo{ po je dan me tak u gla vu. Za vre me ovog stre qa wa ja sam iz mi tra qe za do bio se dam ra na i to: tri u de - snu ru ku, dve od no sno tri u de sni kuk, i jed nu ra nu u de snu no gu. Po red to ga ne - ma~ ki voj nik pri {ao mi je i is pa lio mi je dan me tak u gla vu, ta ko da mi je me - tak u{ao u gla vu s de sne stra ne is pod sle po~ ni ce a iza {ao s le ve stra ne po red no sa. No i po red tih ra na ja sam, eto, ostao `iv i to na sle de }i na ~in: Ka da je stre qa we to ga da na pre sta lo, a stre qa ne su jo{ dve par ti je po sle me - ne, po ~eo je da pa da mrak, i ne ma~ ki voj ni ci po ~e li su ne ku da da se ra zi la ze, sem dvojice koji su ~uvali stra`u i ubijali one koji su pokazivali znake `ivota. Ka da sam se osve stio do neo sam od lu ku da se, na ne ki na ~in, iz vu ~em i sklo nim sa me sta gde sam pao, ali ka ko je u to vre me kod lo `i o ni ce bi lo upa qe no osve - tqe we i na me stu gde sam ja bio do bro se vi de lo, ni sam smeo da usta nem i da idem da ne bi ne ma~ ki voj ni ci pri me ti li i do tu kli, ve} sam se pu ze }i po ze mqi i preko le {eva mojih drugova dovukao u blizini jedne vrzine, ali sam se tu onesve stio i ostao, iz ve sno vre me. Ka da sam do {ao k sve sti, u{ao sam u jed nu vr zi - 128 Dragan Dra{kovi}
nu ko ja je bi la u bli zi ni tog me sta. Tu sam u vr zi ni pre no }io i sa ~e kao zo ru, 17. oktobar 1941. godine. ^im je zora po ~ela da svi }e, do {li su nema~ki vojnici i ubijali one koji su pokazivali znake `ivota. U tom ubijawu jedan nema~ki vojnik do {ao je i do me ne na jed no me tar dva. Vi dev {i opa snost ja sam br zo uvu kao se u jed no ve }e tr we ta ko da me ne bi mo gli da pri me te. Tu sam u tr wu na hlad no - }i i ki {i bez vo de i hle ba pro veo ceo dan u pe tak, 17. ok to bra. Dok sam bio u trwu, dovedena je jedna grupa koja je vr {ila sahrawivawe qudi koji su pobijeni 15. i 16. oktobra. Qudi koji su vr {ili sahrawivawe morali su naj ve }om br zi nom da tr ~e do le {e va i da ih vu ku do ra ke. Ka ko je le {e va bi lo mno go je dan de~ ko je po su stao i ni je mo gao da tr ~i sa le {e vi ma onom br zi - nom ko jom su Nem ci zah te va li, te su ga zbog to ga Nem ci ubi li. To se do go di lo i sa jed nim sta r cem pre ko 50 go di na. U toj gru pi ko ja je sa hra wi va la bio je i PE - ZI] FRAWA, bravar `elez. Radionice, onda {wi radnik fabr. avijona, koji je sa da u `i vo tu, te bi on mo gao o to me po sve do ~i ti. Po {to je izvr {eno sahrawivawe, Nemci su naredili da se iz grupe qudi koja je vr {ila sahrawivawe izdvoje radnici Fabrike avijona a posebno da ostanu ostali koji su dovedeni iz varo {i radi sahrawivawa. ^im su se radnici Fabrike avi jo na iz dvo ji li na osta lu gru pu qu di pu ca no je iz mi tra qe za, te su ta ko i oni pobijeni, a radnici Fabrike avijona odvedeni nekuda. U ovoj posledwoj grupi koja je po bi je na je dan je po ~eo da be `i i to ba{ u prav cu tr wa u ko me sam ja bio, do - {ao na dva me tra do me ne i tu su sti gla dva Nem ca i ubi la ga, a ja sam ostao ne pri - me }en. Videv {i to, ja sam doneo odluku da be`im iz kruga radioniceöî 28 U od no su na po dat ke iz 1941. i 1942. go di ne, broj stre qa nih u La ge ru ok to - bra 1941. od 1945. vre me nom po ~i we da se uve }a va. Po red to ga, pri met no je za o - {travawe odnosa izme u onih koji su do {li do objava, koje su ih spasle streqawa, a to su naj~e{}e bili starosedeoci Kraqeva, trgovaci i imu}niji gra ani koji su, u tom momentu obele`eni kao neprijateq radni~ke klase, temeqa, oslonca novouspostavqene komunisti~ke vlasti. Sve ove tvrdwe se dokumentuju slede }im primerima. Na pri ku pqa wu do ka za za po di za we op tu `ni ce za rat ne zlo ~in ce i wi ho - ve pomaga ~e okrivqene za masovno streqawe oktobra 1941. godine u Kraqevu, radili su istovremeno Sresko povereni {tvo u Kraqevu i Okru`no povereni- {tvo u ^a~ku, upu }uju }i prikupqene dokaze u Beograd Zemaqskoj komisiji za utvr ivawe zlo ~ina okupatora i wihovih pomaga ~a. Iz iskaza prikupqenih od onih koji su pre`iveli streqawe, iz saslu {awa i istraga u~esnika doga aja, iz svedo ~ewa o{te }enih i mnogih zapisnika nastalih u tim procesima uo~ava se jedna matrica koja je tok prikupqawa dokaza postepeno usmeravala ka uve }avawu broja streqanih. Sumiraju }i prikupqene dokaze Sreskog povereni {tva iz Kra qe va, Okru `no po ve re ni {tvo iz ^a~ ka je Ze maq skoj ko mi si ji upu }i va lo iz - ve {taje u kojima su kori {}eni podaci sa najve }im mogu}im brojem streqanih. U ve} na ve de nim iz ja va ma, ka ko Azi ba gi} tvr di, taj broj iz no si 3700, iako su od - govori svih ispitanika na postavqeno pitawe po ~iwali sa Ñta~no ne znamî i Ñnije mi poznatoî. 29 Pr vi pri mer je iz ve {taj od 5. apri la 1945. go di ne, u ko me sto ji: ÑPo {to je postupak isle ewa zlo ~ina u toku, to do danas jo{ nisu mogli biti utvr eni svi izvr {ioci zlo ~ina, sau ~esnici, direktni i indirektni pomaga ~i. Tako e ni broj `r ta va do sa da se ni je mo gao ta~ no utvr di ti. U svo joj iz ja vi Fe rid Azi - ba gi} (u ovom pred me tu) tvr di da je stre qa no 3700 li ca, {to je vi deo u ne ma~ koj kwi zi, u ko joj su be le `i li broj stre qa nih li ca. Ima raz lo ga da se ve ru je, da je ovaj broj pri bli `no ta ~an.î 30 Ka sni je, 10. apri la 1945, Okru `no po ve re ni {tvo iz ^a~ ka, u ak tu br. 1033, predla`e Zemaqskoj komisiji da se za ratni zlo ~in masovnog streqawa u Kraqevu oglase krivim: I) oficiri i vojnici pripadnici nema~ke oru`ne sile 749. pe {adijskog puka i 717. divizije; 28 Zapisnik o saslu {awu o{te- }enog Slomovi} Marka, april 1945, NMK, Ist. zbir ka ñ ar hi - valije (presnimqeno u AJ). 29 Vidi napomene 24, 25, 26. 30 AJ, Fond br. 110, f. 333/24ñ25. Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kra qe va~ki ok to bar 1941. go di ne 129
31 AJ, Fond br. 110, f. 333/28ñ29. 32 AJ, Fond br. 110, f. br. 9278/148ñ58 do 82. Od lu ka o utvr i va wu zlo ~i na ma jo ru De {u pored kratkog opisa i kvalifikacije zlo ~ina i pojedinosti o zlo ~inu sadr`i i dva priloga: 1. Spisak `rtava zlo ~ina od bro ja 1 do bro ja 1133 i 2. Spi sak do ka za od bro ja 1 do broja 1264. II) pripadnici jugoslovenskih i drugih narodnosti i u~esnici u izvr {ewu masovnog streqawa u Kraqevu, me u kojima su bili: Mirko Lipica, Ferid Azabagi}, Leopold @upnik, Dragoslav Obu }ina i Du {an Krsti}, sa, pored pojedina~nih osnovnih biografskih podataka, i zajedni~kim podatkom: ÑStreqan po presudi ~a ~anskog ve }a Vojnog suda od 22. aprila 1945. godine kao aktivni pomaga~ i sau ~esnik u masovnom ubijawu u Kraqevuî. U nastavku akta se navodi: ÑPostupak isle ewa zlo ~ina masovnih streqawa u Kraqevu jo{ je u toku. Do danas jo{ nisu utvr eni svi krivci, sau ~esnici i direktni i indirektni pomaga ~i ovog masovnog ubijawa, te wihov spisak u ovom aktu nije definitivan. Tako e ni broj `rtava do sada nije se mogao ta~no utvrditi. U koliko je izjava Ferida Azaba gi }a (u pred me tu br. 1032) ta~ na, stre qa no je 3700 li ca. On tvr di da je vi deo kwi gu u ko joj su Nem ci upi si va li stre qa ne i da je u is toj bio taj broj.î 31 Slede }i dokaz koji je u najve }oj meri do sada slu`io kao odlu ~uju }i i najpouzdaniji u odre ivawu broja streqanih oktobra 1941. nalazi se u Odluci Zemaqske komisije Srbije za utvr ivawe zlo ~ina majora De {a, komandanta 749. puka 717. divi zi je, ko ja ga te re ti za od ma zdu 4000 do 5000 stre qa nih gra a na u Kra qe vu i on se do sada koristio kao podatak iz Vagnerovog dnevnika: ÑDo sada se nije moglo ta~no utvrditi koliko je gra ana ovom prilikom streqano u Kraqevu, jer porodice svih `r ta va, ni su pod ne le pri ja ve s ob zi rom na to, da je u to vre me u Kra qe vu bi lo stre - qano mnogo izbeglica iz raznih krajeva Jugoslavije: Bosne, Hercegovine, Like, Makedonije i drugih krajeva, koje su izbeglice bile ve }inom zaposlene kao radnici i name {tajci Fabrike vagona i Fabrike aviona u Kraqevu, tako da wihove porodice, u ko li ko ta kve i po sto je ni su zna le gde se oni na la ze te ni su mo gli sa zna ti ni o wihovoj smrti. Me utim mnogi od svedoka u svojim iskazima navode da je, prema wihovoj oceni ovom prilikom u Kraqevu streqano izme u 4000 i 5000 lica. Po ovoj ~iwenici naro ~ito je interesantan dokaz Dragutina Mi {i }a potpukovnika u pen zi ji iz Kra qe va i `e ne mu Zla te ko ji su u svo jim is ka zi ma na Zap. (Za pi snik) od 18. IX 1945. g. naveli, da je neposredno iza streqawa u jednom odeqewu wihovog stana stanovao neki nema~ki poru~nik po imenu Karlo Vagner, koji je jednom prilikom u sta nu za bo ra vio svoj dnev nik i iz ko ga je sve do ki wa Zla ta, ko ja zna ne ma~ ki, koriste }i wegovo odsustvo pro ~itala da je ovih dana u Kraqevu streqano 5606 lica, prila`u }i ovakvome svom iskazu i izvod iz pomenutog dnevnika nema~kog oficira za koji svedokiwa Zlata tvrdi da u potpunosti odgovara onome {to je u pomenutom dnevniku u pogledu ove ~iwenice bilo napisano na nema~kom jeziku. Pored gra ana koje su Nemci ovih dana po Kraqevu iz ku }a pokupili i izveli na streli- {te ovom pri li kom stre qa ni su i mno gi gra a ni ko je su Nem ci jo{ ra ni je iz ra - znih mesta bili pohapsili i zatvorili u lager Fabrike vagona kao taoce, a osim toga ovom pri li kom stre qan je i ve li ki broj gra a na, ko ji su kao iz be gli ce sa Ko so - va i dru gih kra je va na ju gu tih da na u tri tran spor ta do vo `e ni na `e le zni~ ku sta - nicu Kraqevo i koje su Nemci tako e pokupili iz vagona i zajedno sa ostalim gra- anima izveli na streli {te i streqali ih, sa ostalim gra anima.î 32 Podatak o broju streqanih iz Vagnerovog dnevnika je zasnovan na slede }im izjavama svedoka sa ~uvanim u zapisnicima o ispitu ñ saslu {awu svedoka uzetim 18. IX 1945. god. u Kraqevu pred Sreskim povereni {tvom Zemaqske komisije. Svedok Dragutin Mi {i} iz Kraqeva, vazduhoplovni potpukovnik u penzijiö neosu ivan, za davawe izjava pred vlastima sposoban, opomenut na du`nost kazivawa istine i posledice la`nog kazivawa, po {to mu je prethodno obja {weno o ~e mu ima da sve do ~i, iz ja vio je: ÑZa vre me ma sov nog stre qa wa Sr ba u Kra qe vu, ok to bra 1941. g. kod me ne u sta - nu u uli ci Ca ra La za ra br. 43. sta no vao je je dan Ne ma~ ki ofi cir VAG NER, ro dom iz Ham bur ga, star 40 g. On je vo dio dnev nik i jed no ga da na ka da je oti {ao iz sta na za bo ra vio je u svo joj so bi svoj bu e lar u ko me je bi la jed na kwi `i ca u ko joj je on za - pisivao neke svoje stvari, u vidu dnevnika. Videv {i to moja `ena Zlata pokazala mi je taj bu e lar i tu kwi `i cu i ja, ka ko ni sam znao Ne ma~ ki na lo `io sam svo joj 130 Dragan Dra{kovi}
`e ni Zla ti da ona pre gle da tu kwi `i cu ñ dnev nik i vi di da li u istom ima {ta {to se od no si lo na nas Sr be u Kra qe vu, a ja sam za to vre me bio na uli ci pa ze }i da Vagner ne nai e za svoj bu elar. Pregledaju }i dnevnik VAGNERA moja `ena Zlata koja zna nema~ki, nai {la je na jednom mestu na zabele {ku o streqawu u Kraqevu i drugim mestima. Nalo`io sam svojoj `eni da tu zabele {ku sa Nema~kog prevede i pre pi {e i ona je to u~i ni la i taj wen pre vod za be le {ke o stre qa wu pod no sim Sre - skom povereni {tvu u Kraqevu na upotrebu kao sastavni deo moga saslu {awa.î 33 Mi {i} Zlata, doma }ica iz Kraqeva, izjavila je: ÑZa vre me oku pa ci je Ne ma~ ka ko man da me sta od sta na mo ga i mu `a mi Mi - {i }a Dragutina uzela je jednu sobu u kojoj je smestila jednog nema~kog oficira Oberlajtnata Karla Vagnera, rodom iz Hamburga. Vagner je stanovao u stanu kod nas ba{ za vre me ma sov nog stre qa wa Sr ba u Kra qe vu ok to bra 1941. g. tj. u na{ stan je do {ao od mah po sle stre qa wa u Kra qe vu. Jed no ga da na Vag ner je oti {ao iz svo je so be i ka da sam ja u{la u we go vu so bu na sto lu pri me ti la sam we gov bu e - lar. U bu e la ru bi la je jed na kwi `i ca u ko joj je Vag ner sta vqao za be le {ke u vi - du dnev ni ka. Pre gle da ju }i tu kwi `i cu na jed nom me stu bi lo je za pi sa no o ak ci - ji Ne ma~ kih tru pa u Kra qe vu i oko li ni gde se go vo ri lo i o stre qa wu u Kra gu - jev cu i Kra qe vu. Ka ko je to bio va `an po da tak za nas Sr be u Kra qe vu, moj mu` Dra gu tin Mi {i}, vazd p. pot puk, u penz. na lo `io mi je da sa ne ma~ kog to pre - ve dem na srp ski i pre pi {em, {to sam ja i u~i ni la i pre da la mo me mu `u a on taj prevod i izvod iz dnevnika Vagnera predao sreskom povereni {tvu u Kraqevu. Iz vod ko ji mi je po ka zan od stra ne po ve re ni {tva to je onaj iz vod ko ji sam ja izvadila iz dnevnika Vagnera Karla ozna ~enom prilikom. Izvod je potpuno veran orginalu. To je sve {to imam da iz ja vim a na ka za no mo gu se i za kle ti.î 34 Prilo`en izvod glasi: ÑIzvod Iz dnevnika Nema~kog oficira poru~nika Vagnera rodom iz Hamburga 6. Oktobar Milanovac 8. Oktobar Natalinci 9. Oktobar Kragujevac 15. Oktobar spaqivawe Milanovca 17. Oktobar natrag Kragujevac 19. Oktobar Markovac 200 ubijenih 20. Oktobar Kragujevac racijom uhva }eni 4000 a ubijeno 2400 od I Odel. bataqon 737 31. Ok to bar ak ci ja na Man. @i ~u 10ñ14 Oktobar Gledaj naro ~iti izve {taj a to je za Kraqevo. Ubijeno: I 996 `elezni ~ara II 2400 gra ana i radnika III 1860 gra ana i radnika a 6 da na pre to ga 350 gra a na.î 35 Prvo pomiwawe broja streqanih od oko 6.000 hiqada vezano je za hap {ewe generala Dragoquba ñ Dra`e Mihailovi }a, komandanta Jugoslovenske vojske u otaxbini, 13. marta 1946. godine. Ovo hap {ewe izazvalo je pravu pobedni~ku eufo ri ju tek 24. mar ta, ka da je pred Na rod nom skup {ti nom FNRJ Alek san dar Rankovi} javnosti saop {tio: ÑJa sam da nas u mo gu} no sti, dru go vi po sla ni ci, da pred va ma iz ja vim da je iz daj nik Dra `a Mi haj lo vi} od 13. ovog me se ca (mar ta) u ru ka ma or ga na na rod - ne vla sti.î 36 Ovom iz ja vom iza zvao je bur ne po zdra ve i odu {e vqe we, usta ja we svih pri - sutnih u skup {tini i uzvike: Ñ@iveo rukovodilac javne bezbednostiî, duge aplauze i nove uzvike: Ñ@iveo!î Tom prilikom Rankovi} je, pored veli ~awa i 33 AJ, Fond br. 110, f. 333/31. 34 AJ, Fond br. 110, f. 333/32. 35 AJ, Fond br. 110, f. 333/33. 36 Svedo ~anstva naroda o izdaji i zlo ~inima Dra`e Mihailovi }a. Te le gra mi za hval no sti dru gu Alek san dru Ran ko vi }u, Na rod ni front Ju go sla vi je, Be o grad 1946. g, 7. Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kra qe va~ki ok to bar 1941. go di ne 131
Izvod iz dnevnika nema~kog oficira Karla Vagnera Na osnovu izjava bra~ nog pa ra Zla te i Dra gu ti na Mi {i}, 18. sep tem bar 1945. 132 Dragan Dra{kovi}
slavqewa uspeha organa narodne vlasti zbog poraza izdajnika i predstavnika reakcije, i nepokolebqivih principa narodne vlasti, izneo: ÑMi tra`imo ove zlo ~ince koji su pune ~etiri godine te {ke okupacije pusto {ili po na {oj zemqi, koji su odgovorni za masovna ubistva na {eg stanovni {tva putem kaznenih ekspedicija ili putem masovnih ubistava i umorstava kroz poznate logore smrti u na {oj ze mqi ili one u Ne ma~ kojöî 37 U trenutku euforije zbog hap {ewa Dra`e Mihailovi }a, 12. aprila 1946, ministar pravde Milo{ Carevi}, pred Prezidijumom Narodne skup {tine Narod ne re pu bli ke Sr bi je, tra `io je ve li ko pri zna we za ru ko vo di o ce jav ne bez - bednosti koji su hvatawem Dra`e Mihailovi }a omogu }ili i postigli uspeh od ve li kog zna ~a ja: Ñda bi se raz bi la le gen da o gor skom ca ru, da bi se raz bi la le gen - da o ne kom ju na {tvu i da bi se u svoj svo joj go lo ti wi taj de ge ne ra li sa ni tip mo - gao iz ve sti pred li ce prav de i po ka zao u svoj svo joj ni sko sti i be di u ko joj je kroz ceo svoj `i vot bioî 38. Od da na ka da je hap {e we obe lo da we no, 24. mar ta, do 10. ju na, ka da je po ~e - lo su e we Dra `i Mi ha i lo vi }u, Alek san dar Ran ko vi} i slu `ba do bi li su ve - li ki broj te le gra ma i pi sa ma. U tim te le gra mi ma i pi smi ma za hval no sti i po - dr {ke pri met no je op {te na rod no odu {e vqe we i sre }a iza zva ni hap {e wem Dra `e Mi ha i lo vi }a. Ovo je iz ra `e no i pot kre pqe no pri me ri ma na hi qa de `r ta va, mon stru o zno sti ma i fan ta zi jom ne po zna tom u isto rio gra fi ji. U osu - da ma i op {tu `ba ma pred wa ~i la je rad ni~ ka kla sa, {to ilu stru je te le gram `e - le zni ~a ra iz Kra qe va, u ko me se iz me u osta lih ne pot kre pqe nih na vo da, pr vi put po ja vqu je i broj od oko 6.000 stre qa nih u Kra qe vu: Ñ@ELEZNI^ARI IZ KRAQEVA, ^IJIH JE DRUGOVA HIQADE POBIJENO: ízlo ^I NI SU VR [E NI PO NA RE \E WU DRA @E, A U IME KRA QA PE TRAí.î @elezni ~ari iz Kraqeva sa svoje op {te sindikalne konferencije u ime 2.300 ~lanova sindikalno organizovanih uputili su pozdrave drugu Rankovi }u: Pridru`ujemo se ~estitkama koji ti {aqu narodi Republike Jugoslavije prilikom likvidacije bandita. Pomo }u organizacije Dra`e Mihajlovi }a samo u Kraqevu nema~ki osvaja ~i i doma }i izdajnici streqali su oko 6.000 na {ih nevinih drugova radnika. ^etnici su kroz sve ~etiri godine te {ke okupacije nemilosrdno tiranisali na{ narod a naro ~ito radnike. Dra`ini komadanti koqa {i u ovoj okolini, naro ~ito Vasi}, organizovanim pokoqem i slovom ÑZî napravili su kosturnicu od hiqade Srba i qudi ostalih narodnosti u pe }inama Gledi}kih planina, i po Kopaoniku, na Stolovima, po Go ~u. Mi to pam ti mo i zna mo da je vr {e no po na re e wu Dra `e, a u ime kra qa Pe tra dru gog. Solidari {emo se protivqewu sva ~ijoj intervenciji i za {titi ovih bandita od zaslu`ene kazne. 39 I rad ni ci i na me {te ni ci Voj no-teh ni~ kog za vo da Ñ21. ok to barî u Kra gu - jevcu na svojoj konferenciji, zadovoqstvo zbog hap {ewa Dra`e Mihailovi }a, i podr {ku Aleksandru Rankovi }u, izrazili su podse}awem na masovno streqawe 1941: ÑKra gu je vac i oko li na, a na ro ~i to rad ni~ ka kla sa, do bro su upam ti li zlo - ~i na~ ki rad Dra `e Mi haj lo vi }a i we go vih ban di sve od da na ma sov nog stre qa - wa 1941. go di ne pa do oslo bo e wa.î 40 Pomiwawe broja od oko 6.000 streqanih u Lageru oktobra 1941. godine, pored pitawa autenti~nosti i verodostojnosti, name }e i pitawe {ta je sve ovaj podatak kasnije izazvao, nepo {tuju }i i zaboravqaju }i pojedina~nu `rtvu, sa vlastitim imenom i prezimenom. Na osnovu navedenog, mo`e se za kqu ~i ti da su za ovu pri li ku, u su e wu Dra - `i Mihailovi}u, a zarad stvarawa op {te klime i u~vr {}ivawa novoustoli ~ene komunisti~ke vlasti, kori {}ena sva sredstva, od la`i i falsifikata do dobro izre`iranog toka su ewa. Tako su streqani oktobra 1941. u Kraqevu prvi put neargumentovano zloupotrebqeni i iskori {}eni u ideolo {ke svrhe za formirawe optu`nice u procesu su ewa Dra`i Mihailovi }u. O kakvoj se re- `iji radi najupe ~atqivije dokumentuje ulaznica za su ewe. 41 37 Isto, 7ñ9. 38 Isto, 14. 39 Isto, 58ñ59. 40 Isto, 89ñ90. 41 Ulaznica za su ewe okrivqenom D. Mihailovi }u i grupi, NMK, Ist. zbir ka ñ ar hi va li - je, inv. br. I-1441. Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kra qe va~ki ok to bar 1941. go di ne 133
Ulaznica za su ewe Dragoqubu ñ Dra`i Mihailovi }u i grupi, odr`ano u Beogradu 10ñ15. juna 1946. godine 42 Izdajnik i ratni zlo ~inac Dra`a Mihailovi} pred sudom, stenografske bele {ke i dokumenta sa su ewa Dragoqubu ñ Dra`i Mihailovi }u, Beograd, 1946, 8. Za su ewe okrivqenom Dra`i Mihailovi }u i grupi Vojno ve }e Vrhovnog suda FNRJ pripremilo je ulaznice sa iscrpnim podacima: datum, ime i prezime, zanimawe, mesto, broj li~ne legitimacije, mesto u sali (red, broj sedi {ta), vreme po ~etka su ewa. Ulaznica je va`ila samo za jedan dan, a pe ~atom i potpisom overavao ju je sekretar Vojnog ve }a Todor Popadi}. Tako je oko 30.000 probrane publike, prete`no skojevaca iz Beograda i svih kra je va Sr bi je, Ñu`i va loî u pred sta vi su e wa Dra `i Mi ha i lo vi }u i gru pi, ko - ja je tra ja la od 10. do 15. ju na 1946. go di ne i odr `a va la se u let woj dvo ra ni pe - {adijskog u~ili {ta u Top ~ideru. 42 Jedino je sudija imao veliki problem da re ~ima ÑTi {ina, isprazni }u saluî, kontroli {e i umiruje publiku prilikom negodovawa ili apladurawa. U utvr ivawu broja streqanih mogu nam pomo }i i odgovori na slede }a pitawa: 1. Ko li ko rad ni ka i za ko je vre me (sa a{o vom i bu da kom) mo `e da is ko pa raku (kojih dimenzija) za sahrawivawe 6.000 streqanih? 2. Ko li ko je vre me na po treb no da se iz ve de jed na gru pa od sto ta la ca iz Lo - ko mo tiv ske ha le do stra ti {ta, stre qa, pre gle da i da se ubi ju oni ko ji su da va li znake `ivota? 3. Da li je mo gu }e da su, po sle to li ko vre me na, po tom ci stre qa nih za bo ra - vi li da pri ja ve i ube le `e u ne ki spi sak oko 4.000 ime na (u spi sku Mu ze ja do sa - da ima 2190 ime na)? Iz navedenog vidi se kako je uve }an broj streqanih i dokumentuje wegova nepouzdanost. Oktobarskih dana 1941. u Kraqevu su pravqeni razli ~iti spiskovi: spisak onih ko ji su u{li u Lo ko mo tiv sku ha lu, onih ko ji su iz ve de ni uz ob ja vu van La - ge ra, za tim onih ko ji su iz ve de ni na stre qa we. Ka ko su li ca ~e sto ula zi la u ha - lu i izlazila iz we, na spiskovima su nastajale stalne izmene, pa je navo ewe krajweg broja ~esto nepouzdano. Lako je pokazati nepouzdanost broja vi enog u nekom spisku. @arko ^olovi} je bio upi san u od re e ni spi sak, ali po sle iz vo e wa ni je bri san iz we ga ili je sa mo ube le `e na na po me na po red ime na, ta ko da se kraj wi broj u spi sku ni je 134 Dragan Dra{kovi}
pro me nio. Bo `i dar \u ri} je bio za tvo ren 15. ok to bra u Lo ko mo tiv sku ha lu, si - gur no je bio uve den u spi sak onih ko ji su u{li u ha lu. Me u tim, po sle stre qa - wa, on se pojavio ku }i neobrijan, izmu ~en, sa vidqivim tragovima fizi~kih i du hov nih mu ka, a spa sao se smr ti ta ko {to je sve vre me stre qa wa pro veo na kro - vu. 43 Oni ko ji su se na neo bi ~an na ~in spa sli smr ti, kao i oni ko ji su na stra - ti {tu izbegli posledwi metak umawuju broj od 3700. Posle drugog dana streqawa, 16. oktobra, Lokomotivska hala je bila ispra`wena, pa su Nemci preduzeli nova hap {ewa za nastavak odmazde i popunu kvote od 2150 lica. Tvrd wa o tri kom po zi ci je iz be gli ca na @e le zni~ koj sta ni ci ko je su stre - qane u Lageru je neutemeqena iz slede }ih razloga: Izbeglice u Kraqevu registrovane su i zbriwavane od 15. maja 1941, kada je na osnovu nare ewa Banske uprave Moravske banovine, po saglasnosti nema~kih vojnih vlasti, formiran Odbor za zbriwavawe izbeglica u Kraqevu. 44 U Kraqevu ih je, prema evidencijama, u septembru bilo 3650. 45 Posle odmazde koju su Nemaci izvr {ili u Kraqevu i deblokade grada po ~etkom novembra 1941. godine broj sirotiwe u Kraqevu znatno je uve }an. Nakon smene Du {ana Krsti }a, predsednika op {tine u vreme streqawa, nova op {tinska uprava, postavqena 2. januara 1942. godine, imala je zadatak da re {i problem snabdevawa Kraqeva `ivotnim namirnicama. Uvo ewem naplate od po dva dinara na svako paklo duvana i cigareta op {tina je do 2. januara 1942. godine prikupila za sirotiwu 300.000 dinara. Kraqeva~ka op {tina za Bo`i}ne praznike od industrijalaca, trgovaca i drugih imu}nijih Kraqev ~ana prikupila je znatan iznos, a od bogatijih gra ana uzela zajam od 1.650.000 dinara za snabdevawe stanovni {tva `ivotnim namirnicama. Radi deqewa namirnica, op {tinska uprava je ustanovila spisak sirotiwe. Za zbriwavawe izbeglica u februaru 1942. godine u akciji Ñzimska pomo}î u srezu @i~kom u spisku se na {lo 2.230 izbeglica a prijavqivawe Sreskom odboru nastavqeno je i tokom aprila. Zbog novonastalih prilika, veliki broj izbeglica razme {ten je iz Kraqeva u druge, bogatije krajeve. Odnos vlasti prema izbeglicama, od wihove pojave u Kraqevu do kraja rata, bio je poseban i organizovan. 46 U vreme trajawa blokade grada, bilo je te {ko da tri kompozicije sa izbegli ca ma stig nu ne pri me }e ne, ne za be le `e ne, ne re gi stro va ne od stra ne usta ni ka. Potrebu nove vlasti i stalnu tendenciju da se uve }a broj streqanih pokazuje kori {}ewe podataka iz nepostoje }eg Vagnerovog dnevnika (u tkz. Izvodu iz dnevnika sabrani su izvesni brojevi koji su davali zbir 5606), kao i ponavqawe broja od 6000 streqanih u telegramu `elezni ~ara koji je upu }en iz Kraqeva kao podr- {ka i ~estitka Aleksandru Rankovi }u za dobro obavqen posao ñ hap {ewe Dra`e. Probleme u prikupqawu dokaza o u~iwenim zlo ~inima okupatora i wihovih pomaga ~a za potrebe Zemaqske komisije imali su i lokalni organi predvo- eni Sreskim i Okru`nim povereni {tvom u Kraqevu. Tako su i izve {taji iz ok to bra 1945. bi li ne si gur ni: Ñni broj `r ta va do sa da se ni je mo gao ta~ no utvr - diti. U koliko je izjava Ferida Azabagi }a u predmetu br. 1032 ta~na streqano je 3700 licaö Sa spisima koji se dostavqaju do sada je Zemaqskoj komisiji Srbije za utvr ivawe zlo ~ina dostavqeno ukupno 1209 spisa masovnog ubijawa izvr- {enog u Kraqevuî 47, a odluka o utvr ivawu zlo ~ina za odmazdu u Kraqevu 1941. majora De {a komandanta 749. puka 717. divizije dokumentovana je prilogom broj 1: Spisak `rtava zlo ~ina (1ñ1133) koje su ovom prilikom streqane u Kraqevu i za koje je zasada prilo`ena prijava i prilogom broj 2: Spisak dokaza (1ñ1264) sa prijavama streqanih i zahtevima za od {tetu. 48 Telegram podr {ka `elezni ~ara iz Kraqeva Aleksandru Rankovi }u, upu }en iz me u 24. mar ta i 5. ma ja 1946. go di ne, vre me nom je do pri neo promeni predstave o samom doga aju: promena broja streqnih, uticaj na izgled grobqa i na ~in obele- `avawa tragedije izvo ewem programa pod nazivom ÑOktobarske sve ~anostiî. Naj kra }a ge ne za ÑOk to bar skih sve ~a no stiî u pri lo gu, pod na zi vom ÑOd po - me na do po ru ke mi ruî, na me }e ne ve ro va tan za kqu ~ak: ono ga ~e ga se pla {io ne - ma~ ki ge ne ral Be me, obi ~a ja i tra di ci je srp skog na ro da u vi du stva ra wa no vog 43 AJ, Fond 110, f. 338/56. 44 Odbor za zbriwavawe izbeglica u Kraqevu prikupqa pomo}, jun 1941. g, NMK, Isto rij - ska zbirka ñ arhivalije, inv. br. I-1096. 45 Novo vreme, godina I, br. 107, Beograd, 6. septembar 1941, 4. 46 Novo vreme, godina II, br. 210, 3. ja nu ar 1942, 4; br. 245, 18. fe - bru ar 1942, 5; br. 304, 30. april 1942, 4. 47 AJ, Fond 110, f. 333/34. 48 AJ, Fond 110, f. 9278/148ñ60 do 82. Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kra qe va~ki ok to bar 1941. go di ne 135
Plakat za najavu pomena `rtvama kraqeva~kog oktobra 1946. godine Plakat za najavu Oktobarskih sve ~anosti 1969. godine 49 Rade Joveti}, Od pomena do poruke miru, Kraqeva~ki oktobar 76, Kraqevo 1976, 24ñ25. 50 Dragan Dra {kovi}, Oktobarske sve ~a no sti u Kra qe vu, Ibarske novosti, br. 2411, 15. 10. 1999, 9. sve ti li {ta na gro bqu stre qa nih, pla {i li su se i tvor ci pro gra ma ÑOk to bar - ske sve ~a no stiî i po ru ke mi ra: ÑNem ci su se pla {i li tra di ci ja i obi ~a ja srp skog na rod pa je ne ma~ ki ge - neral Beme izdao slede }u naredbu: íprilikom zakopavawa streqanih treba paziti da se tamo ne stvaraju srpska svetili {ta (hodo ~a {}a). Stavqawe krstova na grobove, ukra {avawe istih, itd. treba spre ~iti. Zato treba sahrawivawe vr- {iti namerno na usamqenim mestimaö,prvi organizovani izlazak na grobqe streqanih bio je oktobra meseca 1942. godine: najverovatnije 14. oktobra, kad su majke i supruge streqanih drugova u nevelikom broju ñ po dozvoli tada {weg komandanta mesta nema~kog kapeta Dimela ñ organizovale prvi pomen. Na prvom po me nu, po red maj ki i su pru ga stre qa nih u~e stvo va lo je i ne ko li ko sve {te ni - kaö U go di na ma po sle oslo bo e wa ze mqe, sva kog 14. ok to bra odr `a va ju se or ga - nizovani pomeni i uskoro su dobili ustaqeni oblik: sve {tenici nisu na wemu u~estvovaliö Treba napomenuti da je oko 1950. godine centralni deo spomen-grobqa ure en: posa ene su topole, po {to su prethodno pova eni krstovi sa humkiö Zna ~ajne izmene u obele`avawu 14. oktobra odigrale su se 1965. godine. Prvi put, je tada na plakatima koji najavquju ovu manifestaciju i re~ pomen za me we na no vim iz ra zom Ok to bar ske sve ~a no sti. Do tog vre me na ~ak su svi plakati koji najavquju pomen, {tampani iskqu ~ivo crnom bojomí.î 49 ÑProterivawe tradicije i narodnih obi ~aja sa kraqeva~kog strati {ta: prvo sve {tenika, zatim krstova, crne boje i kona~no zamena re ~i pomen novim izrazom Oktobarske sve ~anosti vr {eno je u korist novih oblika obele`avawa ~ime je stvarana i profilisana nova manifestacija na kojoj su: umesto obreda sve {tenika pored humki, dru {tveno-politi~ki radnici i borci evocirali uspomene na dane revolucije, umesto krstova su izrasle topole, umesto crnih plakata za najavu pomena usledili su {areni plakati koji su najavqivali oktobarske sve ~anosti. Kulturno-umetni~ki sadr`aji na sve ~anosti slu`ili su u odre enim prilikama za ideologizaciju, politizaciju i kori {}ewe tragedije u dnevno-politi~ke svrhe.î 50 Primera neprimerenog i neodgovornog odnosa prema kraqeva~kom oktobru 1941. godine ima dosta. Posle toliko vremena i izmewenih okolnosti nepotrebno je baviti se wima jer samo ~iweni~no i argumentovano, na istorijskim iz vo ri ma za sno va no tu ma ~e we i pred sta vqa we do ga a ja naj bo qe do pri no - se rasvetqavawu i saznavawu istine, a istina je najve }i spomenik. Kraqeva~ki oktobar 1941. sa do sada, imenom i prezimenom, utvr enih 2190 `rtava, dovoqan je dokaz ne samo ratnog zlo ~ina ve} i genocidne radwe nema~kog oku pa to ra nad jed nim gra dom, Sr bi ma, Sr bi jom, za raz li ku od ne ar gu men to - vanog ponavqawa broja od oko 6000 streqanih. 136 Dragan Dra{kovi}