RADIVOJ RADI] Filozofski fakultet, Beograd UDK: 613(495.02)î04/14î ; 091(495.02) î04/14î ID: 180055820 IZ VIZANTIJSKOG MEDICINSKOG TRAKTATA (XIñ XIV VEK) Apstrakt: Vizantijski medicinski traktat iz bogatog fonda Biblioteke ÑLorenco Medi ~iî u Firenci (Cod. Plut. VII, 19) poti ~e iz poznovizantijske epohe (XIñ XIV vek). Sa sta vio ga je ne po zna ti autor i slu `io je za prak ti~ nu upo - trebu. Re~ je o nekoj vrsti enciklopedije koja je delom kompilacija, a delom originalni tekst u koji su ukqu ~ena i vlastita saznawa o~igledno iskusnog lekara. Traktat je vi {e okrenut prakti~nim savetima nego napomenama od {ireg teorijskog zna ~aja. Kqu~ne re ~i: medicina, lekari, Vizantija, traktat, lekovi, recepti Zdravqe nadma {uje sva spoqa {wa dobra u tolikoj meri da je zdrav prosjak zaista sre}niji od bolesnog kraqa. Artur [openhauer (1788ñ1860) Prema jednom mi {qewu ñ izre ~enom, dodu {e, u pomalo {aqivom kontekstu ñ zdra vim se u Vi zan ti ji sma trao onaj ko je mo gao da ja {e ko wa i ko je bio u stawu da svakodnevno pojede koko {ku. 1 Oni, pak, koji nisu ispuwavali taj uslov, to jest oni ko ji se ni su od li ko va li do brim zdra vqem ili oni ko ji su po - boqevali, bili su prinu eni da se za savet okre }u vizantijskim lekarima, tj. mo ra li su da lek za svo ju boq ku na u u {i ro kom pro sto ru ko ji je po kri va la vi - zantijska medicina. Medicina je u Vizantijskom carstvu shvatana kao deo filozofije, ali filozofije u {irem poimawu tog zna ~ewa, dakle discipline koja je u sebe ukqu- ~ivala i nauku o prirodi i nauku o ~oveku. Jovan Aktuarije, jedan od najzna ~ajnijih lekara epohe Paleologa, posledwe vizantijske dinastije, obja {wavao je pobude da se zanima za medicinu, oslawaju }i se na svoju prastaru sklonost ka Ñprirodnom delu filozofijeî. 2 Poznati lekari po pravilu su imali veoma {iroko obrazovawe, pa je tako Jovan Aktuarije pripadao krugu u~enika ~uvenog Maksima Planuda. 3 Upr kos ~i we ni ci da je u od no su na an ti~ ku me di ci nu ñ ko ja je pak mno go dugovala medicini drevnog Egipta ñ vizantijsko lekarstvo do`ivelo odre enu oseku, ne mo`e se pore }i da su romejski lekari na izvesnim poqima unapredili postoje }a znawa. 4 Vizantinci su iskazivali posebnu pa`wu medicini, ali ih je pre svega interesovala wena prakti~na strana. 5 Otuda ne treba da iznena- uje ~iwenica da vizantijska medicina nije znatnije unapredila teorijsku osnovu ove discipline jer se slabo bavila fiziologijom i patologijom. S druge strane, ona je u velikoj meri usavr {ila ve {tinu dijagnostike i terapije, kao i hirur {ku operativnu tehniku, farmakopeju i farmaciju. Bez obzira {to su na bo le sti ma hom gle da li kao na bo` ju ka znu za po ~i we ne gre he, ka znu ko ju tre - ba str pqi vo pod no si ti, Vi zan tin ci su ta ko e sma tra li da se bo le sti mo gu su - zbijati le ~ewem. 6 Me di ci na je bi la ukqu ~e na u {kol ski pro gram, pa su je ta ko upo re do sa ta - ko zva nim kva dri vi ju mom iz u ~a va li zna me ni ti cr kve ni otac IV ve ka Va si li je Ve li ki i Ce za ri je, brat ~u ve nog ka pa do kij skog te o lo ga Gri go ri ja Na zi jan skog, od no sno Gri go ri ja Bo go slo va. 7 Da se pod se ti mo, u sred wem ve ku su se dam slo - 1 Tako zakqu ~uje G. G. Litavrin, Kak ` li Vizantйci, Mo skva 1974, 16 osla wa ju }i se na je dan po da tak iz Ti ma ri o na, ano - nimnog vizantijskog satiri~nog traktata iz prve polovine XII stole }a. Up. Timarion ili Kako se doti~ni napatio. Vizan tij ski ro man ne po zna tog autora, prev. S. Mi lin ko vi}, No vi Sad 2002, 130, 131. 2 A. Hohlweg, Johannes Aktuarios. Leben Bildung und Ausbildung De Methodo medendi, Bi zan ti nische Ze itschrift 76 (1983) 305. 3 Kul tura Vizantii, III (XIII ñ pervaˇ polovina XV v.), Mo skva 1991, 370 (S. N. Gu ko va) / u da qem tekstu: Kul tura Vizantii, III. 4 Za osnovne podatke o vizantijskoj me di ci ni v. O. Tem kin, Byzantine Medicine, Tradition and Empiricism, Dumbarton Oaks Papers 16 (1962) 95ñ115; Sim po si um on Byzantine Medicine, Dumbarton Oaks Pa pers 38 (1984) 1ñ259; Kul tura Vizantii, I (IV ñ pervaˇ polovina VII v.), Mo skva 1984, 425 sl. (Z. G. Sa mo du ro va) / u da qem tek stu: Kul tura Vizantii, I/ ; Kul tura Vizantii, II (vtoraˇ polovina VII ñ XII v.), Mo skva 1989, 322 sl. (Z. G. Sa mo - du ro va) / u da qem tek stu: Kul tura Vizantii, II /; The Oxford Dictionary of Byzantium, ed. A. P. Kaz hdan, II, New York ñ Oxford 1991, 1327ñ1328 (J. Scar - borough) / u da qem tek stu: ODB /; Kul tura Vizantii, III, 370 sl. (S. N. Gu ko va). Srpska kraqevina u doba prvih Nemawi}a 45
Mladi} poku{ava da otera zmiju (rukopis X veka dela Sredstva protiv ujeda otrovnih `ivotiwa i sredstva protiv trovawa jelima koje je u II stole}u sastavio Nikandar) Ubirawe plodova sa lekovitog biqa (rukopis XII veka medicinskog spisa lekara Dioskoridisa iz I stole}a u svetogorskom manastiru Velika Lavra) 5 I. D. Ro`anskiй, Anti~naˇ na u ka, Mo skva 1980, 194ñ195 (nedostupno); Kul tura Vizantii, I, 425ñ426 (Z. G. Samodurova). Tako e v. A. Hohlweg, Prak - tische Me di zin in Byzanz, Jahrbuch der Österreichischen Byzan ti - nistik 31 / Beiheft (=XVI. Internazi o na ler Byzan ti ni sten kon gress, Ak ten I. Be i heft), Wi en 1981. 2. 2. 6 Kul tura Vizantii, II, 322 (Z. G. Samodurova). 7 Kul tura Vizantii, I, 426 (Z. G. Samodurova). 8 O trivijumu v. Dictionary of the Middle Ages, ed. J. R. Strayer, vol. 12, New York 1989, 205ñ207 (M. Storm). bod nih ve {ti na (sep tem ar tes li be ra les), od no sno se dam na u ka, bi le gru pi sa ne u dve sku pi ne, ni `i tri vi jum, 8 ko ji su sa ~i wa va le gra ma ti ka, re to ri ka i di ja - lek ti ka, i vi {i kva dri vi jum, 9 u ko ji su ula zi le ge o me tri ja, astro no mi ja, mu zi - ka i arit me ti ka. 10 Mora se naglasiti da u najve }em broju slu ~ajeva vizantijski medicinski radovi, pogotovo oni iz ranih stole }a postojawa Carstva, nose kompilativni karakter i sadr`e eklekti~na, neretko veoma povr {na, mada ponekad i ta~na zapa- `awa, koja se odnose na dijagnostiku bolesti i wihovo le ~ewe. Ali, ekscerpiraju }i materijal iz traktata uglednih nau~nika antike, Vizantinci su ih spasli od zaborava i predali budu }im generacijama, mada i u pone {to skra }enom obliku. Koriste }i u praksi dostignu }a anti~ke medicine, oni su dokazali ispravnost wenih osnovnih postavki. Me utim, vlastito iskustvo im je dozvolilo da unesu korekcije u izu ~avawe ~itavog niza pitawa, kao {to su, na primer, simptomatika bolesti ili farmakologija. 11 U pitawa medicine razumevali su se ne samo profesionalni lekari nego i pojedini predstavnici vizantijske intelektualne eli te, kao {to su, na pri mer, bi li Mi ha i lo Psel i Ana Kom ni na. 12 Vizantijski lekari su nasledili tradiciju gr~ko-rimske medicine, a auto ri te ti ka kvi su bi li Hi po krat i Ga len uvek su pred sta vqa li osnov ne is - to~nike lekarskog znawa u carstvu Romeja. Dopu {teno je napraviti i jednu komparaciju: ono {to su zna ~ili Platon i Aristotel u anti~koj filozofiji to su bili Hipokrat i Galen u anti~koj medicini. Vode }i medicinski centar u ranoj Vizantiji, umesno je re }i i ~itavog Sredozemqa, bila je Aleksandrija a naj ~uveniji lekari Orivasije, lekar cara Julijana Otpadnika (361ñ363), Aetije iz Ami de i Pa vle sa Egi ne. 13 S druge strane, uzajamni uticaji vizantijske i arabqanske civilizacije ñ interakcija koja je bila plodotvorna za obe strane 14 ñ do bro su po zna ti, kao i ~i we ni ca da je me di ci na u ara bqan skom sve tu, de lom oslo we na na an ti~ ku gr~ - ko-rimsku tradiciju, dostigla veoma visok nivo. 15 Savremeni nau~nici, ne bez izvesnog ~u ewa, nagla {avaju da su Galenovi tekstovi, odnosno wihovi prevodi na arap ski, ve o ma br zo na {li svoj put u ara bqan skom sve tu. 16 [tavi {e, pou zda no se zna da su arap ski pre vo di Ga le na u XI i XII veku prevedeni na latinski i preko Italije i [panije postali dostupni nau~noj javnosti zapadne Evro pe. Na taj na ~in je bio za tvo ren svo je vr stan krug ñ ~i je su glav ne ta~ ke bi - le drevni Egipat, Stara Gr~ka, Rim, Vizantija, arabqanski svet, latinski svet ñ koji je u ve }oj ili mawoj meri gravitirao Sredozemqu. 17 46 Radivoj Radi}
Treba upozoriti da je istorija vizantijske medicine, pogotovo one koja pripada posledwim stole }ima postojawa Carstva, veoma malo prou ~ena. Rukopisi iz razdobqa XIV i XV ve ka sa dr `e bo gat ma te ri jal, ali je on do na {eg vre - mena ostao nedovoqno poznat. Prili~nu te {ko }u predstavqa i izu ~avawe tekstolo {ke tradicije sa ~uvanih manuskripata. Za razliku od ranovizantijskih kompilacija, neposredno oslowenih na anti~ke medicinske izvornike, koje su umno go me sa ~u va le bo gat stvo i tra di ci ju ori gi na la, u po znom pe ri o du to se na - sle e pojavquje u veoma deformisanom obliku jer se tada {wi autori okre }u vizantijskim, a ne direktno starovekovnim spisima. Mnogi tekstovi, koji su ukqu ~eni u medicinske zbornike, anonimni su i vrlo te {ki za datovawe. Uprkos svemu, ~ak i relativno mali broj publikovanih tekstova govori o visokom nivou medicinskih znawa u poznoj Vizantiji. 18 Upravo jedan takav tekst, nastao u poznovizantijskom razdobqu, na najboqi na ~in potvr uje iznetu ocenu. Re~ je o medicinskom traktatu koji pokazuje istinitost drevne izreke da sve kwige imaju svoju sudbinu. Za ovaj rukopis vezana je i zanimqiva nau~na diskusija u kojoj je bilo dosta neslagawa, a o kojoj }e bi ti re ~i u na stav ku. Osim to ga, ma nu skript je do `i veo i zlu kob: pre `i veo je tolika stole }a da bi stradao u drugoj polovini XX veka. U bogatom rukopisnom fondu Biblioteke ÑLorenco Medi ~iî u Firenci ñ pod ozna kom Cod. Plut. VII, 19 ñ nalazi se gr~ki tekst jednog medicinskog traktata koji poti ~e iz poznovizantijske epohe. Nau~no zanimawe za ovaj traktat po ~elo je na samom po ~etku XX veka u vidu male raspre izme u ruskog vizantolo ga H. Lo pa re va i we go vih opo ne na ta. Ru ski is tra `i va~ se po seb no ba vio li~ - no {}u Evpraksije Mstislavne, unuke kijevskog kneza Vladimira Monomaha (1113ñ1125) ñ ina ~e unu ka vi zan tij skog ca ra Kon stan ti na IX Mo no ma ha (1042ñ1055) ñ koja se dvadesetih godina XII stole }a udala za jednog predstavnika dinastije Komnina. Loparev je posle boravka u Firenci i rada u tamo {woj bi bli o te ci 1902. go di ne ob ja vio rad u ko jem je po ku {ao da do ka `e da je me di - cin ski tekst ko ji je ot krio to kom svog bo rav ka u Ita li ji po te kao iz pe ra Ev - praksije Mstislavne. 19 Wegova rasprava, potkrepqena odre enom argumentacijom, u ono vre me ima la je obe le` ja na u~ ne sen za ci je, pa je na i {la na ve li ki od - jek. Odmah su se u raznim glasilima pojavili ~lanci u kojima se proslavqala ruska `ena lekar XII veka. 20 Me utim, oglasili su se i oprezniji nau~nici, E. Kurc i S. Papadimitriu, koji su izneli izvesne rezerve prema smeloj Loparevqevoj pretpostavci. 21 Bez ob - Iz vizantijskog medicinskog traktata (XIñ XIV vek) 47 Lekovite biqke iz arapskog medicinskog rukopisa IX veka. 9 G. Ostrogorski, Istorija Vizantije, Be o grad 1959 (re print 1998) 312. 10 O kvadrivijumu v. Dictionary of the Mid dle Ages, ed. J. R. Strayer, vol. 10, New York 1989, 237ñ238 (C. M. Bo wer). 11 Kul tura Vizantii, I, 426 (Z. G. Samodurova). 12 R. Ra di}, Ko sto bo qa u isto - rijskim delima Mihaila Psela i Ane Kom ni ne, Poveqa 2 (Kraqevo 2003) 140ñ151. 13 S. Vryonis, The Me di cal Unity of the Mediterraneam World in Antiqu ity and Mid dle Ages, Herakleion ñ Rethymnon 1991, 25 (u da qem tekstu: Vryonis, Medical Unity). 14 ODB, I, 150ñ151 (I. A. Sha hid ñ A. Kaz hdan ñ A. Cu tler); ODB, II, 1018ñ1019 (O. Gra bar). 15 Vryonis, Medical Unity, 27ñ28. 16 Isto, 28. 17 Isto, 30.
18 Kul tura Vizantii, III, 371 (S. N. Gu ko va). 19 H. Lo pa rev, Brak Msti - slavn, Vizantiйskiй vremennik 9 (1902) 418ñ445. 20 Na primer, u ~asopisu Novo vreme br. 9895 za 1903. go di nu pojavila se rasprava Russkaˇ `en ina-vra~ XII veka, dok je M. N. Di trih u Sankt Pe ter - bur gu 1904. go di ne ob ja vio bro - {u ru pod na slo vom Russkaˇ `en ina velikoknˇ`eskogo vremeni. 21 S. Papadimitriu, Brak russkoй knˇ`n Dobrodei Mstislavn s gre ~eskim carevi ~em Alek se em Kom ni nom, Vi za n - ti йskiй vremennik 11 (1904) 73ñ98. Vi di i be le {ku ko ju je ob ja vio E. Kurtz u ~a so pi su Byzan ti nische Ze itschrift 14 (1905) 351. 22 H. Lo pa rev, Russkaˇ knˇ`na Evpraksiˇ Mstislavna (XII v.) kak veroˇtn й avtor medicinsko go so~ineniˇ, Sbor nik v ~est A. I. So bo lev sko go, Sankt-Pe ter burg ñ Mo skva 1905, 1ñ14. 23 V. A. R ba kov, Pervaˇ russkaˇ `en ina-me dik, Fel d{er i aku {erka π 1, 1951. 24 Genadij Litavrin je preminuo u no vem bru 2009. go di ne. 25 N. Gri gor eva, Kievskaˇ Dobrodeˇ, Rabotnica 7 (1967) 22; M. P. Mul tanovskiй, Istoriˇ me di cin, Mo skva 1961, 100; A. I. [re ter, Vo krug sve ta 12 (1969) 73 (na ve de no prema Litavrinovom radu iz slede }e napomene). Detaq iz engleskog medicinskog rukopisa (oko 1200. godine) zira na veoma razlo`nu argumentaciju svojih oponenata, H. Loparev je sa me {avinom povre ene nau~ne sujete, s jedne, i svojevrsnim gorqivim rodoqubqem, s druge strane, nastavio polemiku poku {av {i da donese i neke nove dokaze za svoju tvrdwu. 22 Premda nije bio u pravu, posle wegovog teksta sukob mi {qewa nije bio nastavqen, pa je zapo ~eta polemika naglo utihnula. Tek 1951. godine, dakle posle skoro pet decenija, u jednom popularnom tekstu sovjetskog istra`iva ~a V. A. Ribakova, 23 ponovqene su stare teze Lopareva, ali bez nove argumentacije. Godine 1954. na XIV me unarodnom kongresu iz istorije medicine, odr`anom u Rimu i Salernu, sovjetska delegacija je iskoristila boravak u Italiji i dobila je mikrofilm koji sadr`i re ~eni medicinski traktat. Slede }e, 1955. godine, dostavila je fotografije listova od 226 do 268 tada mladom sovjetskom vizantologu Genadiju Litavrinu, donedavno doajenu ruske vizantologije. 24 Usledio je pred log da se gr~ ki tekst pre ve de na ru ski i snab de od go va ra ju }im me di - cin skim ko men ta rom. Pri qe `ni Li ta vrin je tekst pre veo ve} u le to iste 1955. go di ne, ali je we gov pre vod du go ostao neo bja vqen. Do objavqivawa ruskog prevoda medicinskog traktata ipak je do {lo na razme u sedme i osme decenije XX veka. Najmawe dva razloga su dovela do obnovqe nog za ni ma wa za pre vod ko ji je bez ma lo dva de set go di na le `ao u Li ta vri no - voj fioci. Jedan se ticao ~iwenice da je krajem {ezdesetih godina u pojedinim medicinskim glasilima iznova o`ivqena teza o ruskoj `eni lekaru iz XII stole }a. 25 Jo{ jedan doga aj, s druge strane, motivisao je Litavrina da se postara kako bi wegov prevod medicinskog vizantijskog traktata ugledao svetlost dana. U 48 Radivoj Radi}
me uvremenu je Biblioteka ÑLorenco Medi ~iî u Firenci te {ko stradala u poplavi. Tom prilikom nisu bili po {te eni ni pojedini va`ni rukopisi, me u wima i neki koji su pripadali gr~kom rukopisnom odeqewu. Stoga je Genadij Litavrin ruski prevod medicinskog traktata objavio u Vizantijskom vremeniku br. 31 za 1971. go di nu. 26 Na izmaku XX sto le }a, 1997. go di ne, pre vod je kao po - sebna kwiga u okviru serije Vizantijska biblioteka ugledne izdava~ke ku }e Aleteja iz Sankt Peterburga ponovo publikovan. 27 Opis rukopisa medicinskog traktata koji se ~uva u Firenci dao je jo{ u XVIII stole }u italijanski nau~nik A. M. Bandini. On nagla {ava da se radi o zborniku napisanom na pergamentu XIV veka koji sadr`i 268 listova ispisanih na obema stranama (izuzev posledweg lista). 28 Kako to obi~no biva kod vizantijskih rukopisnih kwiga, sadr`aj kodeksa je raznolik: tu su Pitawa i odgovori na sve {tene teme, zatim dela Nikite, monaha Studitskog manastira, anonimni spis o du {evnom i telesnom blagu, dijalog jeromonaha Jeroteja protiv Latina, dogmati~ki tekstovi svetog Maksima, Hipokratova pisma kraqu Ptolomeju itd. 29 Zatim sledi spis poznatog lekara XI veka Simeona Seta O svojstvima razli ~itih vidova hrane, kao i neki drugi wegovi spisi, tako e i delo znamenitog lekara Galena O te`inama i merama. Uop {te, spisi medicinskog sadr`aja ~ine oko tri ~etvrtine ~itavog kodeksa. 30 Zavr {ni deo kodeksa ~ini anonimni medicinski traktat, zapravo jedan lekarski zbornik koji je slu`io za prakti~nu upotrebu. Re~ je o svojevrsnoj enciklopediji koja je delom kompilacija, a delom originalni tekst. Sastavio ju je o~i gled no is ku san le kar ko ji se ni je li bio da u tekst une se i vla sti ta sa zna - wa ste ~ena dugogodi {wom praksom. Nema sumwe da je autor samo jedna li~nost, {to se o~igledno razaznaje po stilu. 31 Ina ~e, rukopis je veoma te`ak za ~itawe. On je sa ~uvan u prili~no dobrom stawu, ali je zatrpan mno {tvom abrevijatura svojstvenih specijalisti~kim tekstovima. Me utim, eufemisti~ki re ~eno, stil pisawa nije uzoran. Naprotiv, sadr`i veoma veliki broj itacizama, odnosno neta~nih pisawa vokala Ñiî, koji se u gr~kom jeziku pi {e na vi {e na ~ina. Tu je i pogre {na upotreba diftonga alfa-jota, s jedne, i epsilona, s druge strane, a i me {a wa slo va omi kron i ome ga. Osim to ga, gla go li su ~e sto iz o sta vqe - ni, pogotovo kada se radilo o receptima. Dodatna nevoqa je i ~iwenica da se radi o palimpsestu, {to zna ~i da je medicinski traktat napisan na pergamentu sa Detaqi iz rukopisa XV veka medicinskog spisa lekara Dioskoridisa iz I stole}a. 26 G. G. Li ta vrin, Vizantiйskiй medicinskiй trak tat XIñ XIV vv. (po rukopisi Cod. Plut. VII, 19 Biblioteki Lorenco Medi- ~i vo Flo ren cii), Vizantiйskiй vre men nik 31 (1971) 249ñ301. 27 G. G. Li ta vrin, Vizantiйskiй medicinskiй traktat XIñ XIV vv., Sankt Pe ter burg 1997 2, 31ñ146 (u da qem tek stu: Li ta - vrin, Vizantiйskiй medicinskiй traktat). 28 Catalogus codicum manuscriptorum Bibliothecae Medicae Lauren ti a nae, ed. A. M. Ban di ni us, Flo ren ti ae 1764, 263ñ266 (ne do - stupno). 29 Litavrin, Vizantiйskiй medicinskiй traktat, 12ñ13. 30 Isto, 13ñ14. 31 Isto, 17. Iz vizantijskog medicinskog traktata (XIñ XIV vek) 49
32 Isto, 18ñ20. 33 Isto, 25. 34 35 Isto, 26ñ27. 36 Isto, 28; Kul tu ra Vi zan - tii, II, 330 (Z. G. Samodurova). Lekar Teofilo Protospatarije, wegov u~enik i tri niza bo~ica sa mokra}om (rukopis XV veka) kojeg je prethodno sastrugan prvobitni tekst, pa su ostale tamne pruge ñ redovi. Nemogu }e je utvrditi o ~emu je kazivao taj prvobitni tekst. Vlaga je dodatno o{tetila rukopis i doprinela wegovom jo{ te`em ~itawu. 32 Zakqu ~ak prou ~avalaca rukopisa je da se o autoru traktata mo`e govoriti kao o ~o ve ku ko ji je ve o ma do bro upu }en u svoj po sao. 33 Na dru goj stra ni, ta ko la - ska ve oce ne se ni u kom slu ~a ju ne mo gu iz re }i za pre pi si va ~a ko ji je, ~i ni se, bio polupismen. Ova se ocena ne odnosi na prepisiva ~a XIV ve ka, ko ji je, po svoj prilici, gre {ke preuzeo sa ranijeg predlo {ka. 34 Ipak, pretpostaviti tih razloga da je prepisiva~ bio stranac bilo bi pomalo brzopleto, smatra Litavrin. S druge strane, pak, pretpostavka da je pisac originala bio negr~kog porekla i da gre {ke u tekstu poti ~u od wega tako e nije uverqiva. 35 Medicinski traktat se datuje u {irok vremenski period od sredine XI do druge polovine XIV veka, i na osnovu dosada {wih saznawa nije mogu }e suziti ovaj veliki vremenski odsek. Terminus post quem se mo`e preciznije utvrditi i to je smrt ca ri ce Zo je, 1050. go di ne, ko ja se po mi we u trak ta tu. S dru ge stra ne, terminus ante quem je vreme pisawa rukopisa koji sadr`i pomenuti tekst, a po mi {qewu ve }ine istra`iva ~a to je druga polovina XIV stole }a. 36 Posebnu te- `i nu za pre vo e we ~i ni la je okol nost da ru ski od no sno, {i re uzev {i, slo ven - ski jezici ne poznaju neke gr~ke botani~ke termine za svakovrsno rastiwe koje nastawuje ostrva i priobaqe prostranog mediteranskog basena. Traktat je vi {e okrenut prakti~nim savetima nego napomenama od {ireg teorijskog zna ~aja. Kao {to je re ~eno, on je zapravo jedna svojevrsna medicinska 50 Radivoj Radi}
enciklopedija u kojoj odeqak posve }en farmakologiji zauzima najve }i deo. Neophodno je naglasiti da u Vizantiji nije postojala farmakologija kao nezavisna nau~na grana. Tako su vizantijski lekari bili u isto vreme i apotekari i farmaceuti koji sami skupqaju lekovite trave i iz wih spravqaju lekove. 37 Uop {te, u vi zan tij skim ru ko pi si ma se mo `e sre sti ogro man broj naj ra zno li ki jih me di - cinskih recepata. 38 Premda teorijske postavke nisu ja ~a strana ovog interesantnog spisa, wegov anonimni autor je ipak na jednom mestu izvr {io ra{ ~lawivawe medicine kao nau~ne discipline. Zabele`io je da se ona deli na pet oblasti: fiziologiju, patologiju, higijenu, simptomatiku ñ {to bi po svoj prilici zna ~ilo dijagnostiku ñ i te ra pi ju. 39 Na drugom mestu nepoznati sastavqa~ se sa`eto bavi anatomijom i pozivaju }i se na Hipokrata navodi glavne delove qudskog organizma. 40 Tako e je donesena jedna zanimqiva klasifikacija bolesti srca koje su grupisane u dve skupine: neizle ~ive i izle ~ive. Insuficijencija, odnosno slabost, za tim lu pa we sr ca i sla ba {an dah ñ bo le sti su za ko je ima le ka. Na su prot wima, zapaqewa, tumori i zlo }udna `ivahnost koji se odvijaju u srcu ñ neizle- ~ivi su. Ove potowe boqke raspoznaju se po krajwe slabom pulsu, bledilu lica i hladnom znoju. S druge strane, bolesti srca koje se mogu izle ~iti razaznaju se po temperaturi i groznici, crvenilu lica i ubrzanom pulsu. 41 Pomenute bolesti je neophodno le ~iti tabletama od kamfora i soka nezrelih citrusa i kiselim mlekom. Grudi obolelog treba namazati belim sandalom, kam fo rom i eks trak tom iz ru `a ko ji je pri pre mqen sa me dom. Po treb no je da se pi je hlad na vo da i da se bo ra vi na pro hlad nom me stu. Ako se, pak, de si sr ~a ni napad, preporu ~uje se udisawe mirisa. U tom slu ~aju grudi se ma`u slede }om aromatima: uzme se spikan (jedna vrsta narda, biqke iz koje se dobijalo miri- {qavo uqe), kostos (vrsta aromati~nog rastiwa), kyper (vrsta miro ije), karanfi li} i biq ka xylaloi (lat. Aquilaria malaccensis) i sve to se isit ni, za tim se po - me {a sa ru `i nim uqem i do bi je nom sme {om se na ma `u gru di bo le sni ka. Za obo - leloga se preporu ~uje pomalo neuobi ~ajen jelovnik. Naime wegov obrok treba da ~ine mladun ~ad golubova, vrapci i ov ~je meso. 42 Na sli ~an na ~in, kao {to su obra zla ga ne bo le sti sr ca ñ ali jo{ po drob ni - je! ñ ka zu je se i o mo kra }i i o to me ka ko se na osno vu we mo gu usta no vi ti od re - ene bolesti. 43 Tako se, na primer, nagla {ava da zamu }ena mokra }a, koja nalikuje na ricinusovo uqe, ozna ~ava smrt, dok je bezbojna i veoma gusta mokra }a simptom po da gre, a cr na, po put opo rog vi na, znak bo le sti je tre. 44 Na samom po ~etku traktata wegov nepoznati sastavqa~ donosi malu lekciju iz prirodoslovqa. On na veoma pou ~an na ~in isti ~e da vazduh te ~e sa ~etiri strane: sa istoka, sa zapada, sa severa i sa juga. Sa isto~ne strane dolaze toplota i su vo }a, sa za pa da hlad no }a i su vo }a, s ju ga to plo ta i vla `nost, dok sa se ve ra do pi ru hlad no }a i vla `nost. Ka da je va zduh ~ist, i ka da u we mu ne ma zr na ca pra - {i ne ili ne pri jat nog mi ri sa, ka da je ras hla en ñ a to bi va na po ~et ku ili na kraju dana ñ onda se du {a u wemu obnavqa, prepora a, dobija snagu i olak {awe. 45 Potom sledi temperaturna ocena cikli~nog smewivawa godi {wih doba. U pro le }e, be le `i pi sac trak ta ta, vre me je to plo i vla `no, le to je to plo i su vo, je sen hlad na i su va, dok je zi ma hlad na i vla `na. To kom pro le }a se tre ba kre ta ti i na pre - za ti ume re no, a ta ko e je po treb no bi ti ume ren u je lu. Pri tom se tre ba ~u va ti sun - ~e ve to plo te, isto kao i u let wim da ni ma. U to do ba go di ne, da kle s pro le }a, tre ba se vi {e kretati i ~istiti telo od suvi {aka pu {tawem krvi i drugim sredstvima. 46 Po svo joj pri ro di le to je to plo i su vo. Ono ni je pri jat no za te lo bu du }i da je vrelo, pa smek {ava, odnosno topi, i podsti ~e suvi {ke, odnosno preostatke, primoravaju }i ih da se raspadaju. Leto emanira i prirodnu toplotu, a tako e {ko di funk ci ja ma or ga ni zma. Neo p hod no je pa zi ti se sun ~e ve to plo te, ne na - prezati se i ne zamarati telo, ve} mirisati ohla ene miomirise, boraviti na najhladnijim mestima, a od jela i napitaka upotrebqavati sve ono {to nema visoku temperaturu. Umivawe i prawe treba obavqati hladnom vodom. 47 37 Kul tura Vizantii, II, 326 (Z. G. Samodurova). 38 H. Hun ger, Die hochsprachliche profane Literatur der Byzantiner, II, München 1978, 309. 39 Li ta vrin, Vizantiйskiй medicinskiй traktat, 103. 40 Isto, 99ñ103. 41 Isto, 56ñ57. 42 Isto, 57. 43 Isto, 57ñ59. 44 Isto, 58. 45 Isto, 33. 46 47 Isto, 34. Iz vizantijskog medicinskog traktata (XIñ XIV vek) 51
Kamilica (medicinski rukopis VI veka) 48 Isto, 34. 49 Isto, 34ñ35. Autor medicinskog traktata podse }a da jesen, koja je po svojoj prirodi hlad na i su va, ni je pri jat na za te lo bu du }i da pod sti ~e su vi {ke ne pri jat ne pri - rode i izaziva bolesti. Uop {te, ona je nekorisna za ~ovekovo telo, ali, {to je po seb no za ni mqi vo, ne {ko di mno go star ci ma. U to do ba go di ne ne tre ba me wa - ti me sto i uma ra ti se. Po treb no je ~u va ti se pro me na va zdu ha i hra ne ko ja me wa temperaturu tela. U toku jeseni tako e je dobro vi {e pokretati telo i biti umeren u konzumirawu hrane. Treba se ~uvati briga i `alosti, a priu {titi sebi sve {to tvori dobro raspolo`ewe. 48 ^e tvr to go di {we do ba, zi ma, po svo joj pri ro di je vla `no i hlad no. Ona na - go mi la va su vi {ke i zgu {wa va ih. Ipak, do ga a se da se u to do ba go di ne te lo opo - ravqa od bolesti, da `ivotne funkcije ja ~aju i da je apetit dobar. Treba izbegavati da se zimi telo nadra`uje sredstvima za ~i {}ewe, osim u slu ~ajevima krajwe nu`de. Preporu ~uje se ~uvawe od studenog vazduha, boravak u veoma zagrejanim ku }ama i pokrivawe ode }om koja greje. Tako e je zdravo mirisati tople mirise, kao {to su, na pri mer, mo {us, am bra, biq ka xylaloi (lat. Aquilaria malaccensis), ka - ranfili}, stiraks (Styrax officinalis ñ rastewe koje daje aromati~nu smolu), tamjan i tome sli~no. Preporu ~uje se konzumirawe najtoplijeg: od plodova, na primer, to su ora si, funduk (kavkaski orah), borove {i {arke. Tako e bi trebalo upotrebqa va ti raz bla `e no vi no i med, a od me sa ono ko je je mla do i to plo. 49 Dobronamerni sastavqa~ ovog svojevrsnog medicinskog priru~nika uporno istrajava na ~iwenici da je kretawe veoma zdravo za qudski organizam. ^iwenica je to, uostalom, koju svojski podr`ava i savremena medicina. On pou ~ava da je 52 Radivoj Radi}
umereno kretawe korisno za telo. Ono uni {tava suvi {ke, podsti ~e apetit, oja- ~ava `ivotne funkcije. [etawe je najkorisnije na po ~etku dana, dakle u ranim ju tar wim ~a so vi ma, pre ne go {to ~o vek ose ti glad i `e. Ka da pak na sta ne dan i priroda ima potrebu za hranom, treba se naprezati ili zamarati, a tako e jesti, piti i odmarati se umereno. Ukoliko se postupa na ovaj na ~in, krepe se du {a i udo vi te la, pri ~e mu se iz go ne su vi {ci. U pro tiv nom, ako se ne po stu pa ta ko, du - {a se ne okrepquje, udovi ostaju slabi i u telu se nagomilavaju suvi {ci. 50 Tre ba se pa zi ti za mor nog kre ta wa u sta wu gla di i `e i isto kao i u sta wu sitosti. Potrebno je tako e ~uvati se studenog vazduha i mraza. Onaj koji je ipak pri mo ran da ho da po mra zu ne ka na ma `e li ce i ru ke, a i sa mo te lo, isit we nim ora hom, bi be rom i sa lom ili ma {}u od qi qa na ili nar ci sa, ili, pak, ne ~im sli~ nim. Ako je, pak, ne ko pri si qen da le ti ho da po ve li kim vru }i na ma, pod sun ~evom pripekom, treba napraviti mazivo od soka kozinca, odnosno tragakanta (Astralagus Parnassi et creticus), rastvorenog u isce enom soku od tikve, a u to jo{ staviti je~meno bra {no i ru`ino uqe, namazati lice, ruke i ~itavo telo. I, naravno, treba jesti ohla eno vo }e. 51 Kao i u svim delovima Sredozemqa, vino je u Vizantiji bilo veoma va`an dodatak hrani. 52 U stvari, pronicqivo je prime }eno da basen Mediterana uravnote`uje svoj `ivot na osnovu trojstva: maslinovo drvo, vinova loza, `ito. 53 Posle vode, vino je u Vizantiji odvajkada bilo najva`nije pi }e. Vinom se utoqavala `e, za li va la hra na i ko ri {}e no je kao lek. Pro iz vo di lo se uglav nom od gro - ` a, ali je ta ko e mo glo bi ti spra vqa no i od ur mi nog so ka i dru gog vo }a. U ti - picima, manastirskim ustavima, prema ~ijim se propisima odvijao `ivot mona {kih bratstava, preporu ~ivali su se hleb i vino za ve ~eru, a tako e su ukqu- ~ivali vino u jutarwi obrok. 54 Kako bele`i istori ~ar Georgije Pahimer, kr ~ag aromati~nog vina smatrao se bogatim, carskim poklonom. 55 Ipak, stalno u`ivawe u vinu Vizantinci su smatrali porokom budu }i da ono Ñsmu }uje pametî. 56 Vino je tako e kori {}eno kao lek, za kuvawe i u industrijske svrhe. Tako, za ~iweno sa miro ijom pilo se radi izazivawa apetita, ja ~awa `eluca i kao sredstvo za izazivawe mokrewa. 57 Vino za ~iweno divqim per {unom, uporedo sa drugim svojstvima, slu`ilo je protiv nesanice. U obliku napitka spremqenog sa sedefom ono se koristilo kao delotvoran protivotrov pri trovawu i kod ujeda gmizavaca. 58 Kako preporu ~uje nepoznati sastavqa~ medicinskog traktata, vino se mo- `e pi ti sre di nom obro ka, a naj bo qe od sve ga je is pi ja ti ga po sle obe da. Uosta - lom, dobro je pijuckati vino za vreme jela, ali toliko koliko je neophodno da se na to pi hra na u `e lu cu i uto li `e. Po {to se okon ~a uzi ma we hra ne, tre ba is - pijati vina koliko je neophodno. 59 Po sle je la po treb no je ume re no se kre ta ti i uma ra ti ka ko bi se hra na spu - stila u dowi deo stomaka gde se odvija wena daqa distribucija. Nakon toga treba mirovati i, ukoliko se radi o letwem vremenu i vru }ini, treba pomalo pijuckati. Sastavqa~ traktata preporu ~uje spavawe koji poma`e u oda {iqawu hra ne i kre pi du {u i de lo ve te la. Ka da se, pak, ~o vek pro bu di, ko ri sno je da se popije aromati~no vino pome {ano sa vodom. Ukoliko postoji navika da se posle spavawa jede, treba u`inati. 60 U vezi sa ovom preporukom na kojoj istrajava sastavqa~ traktata ne mo`emo a da se ne se ti mo jed ne epi zo de ko ja se od no si na ca ra Mi ha i la VIII Paleologa (1259ñ1282) i ko ja se da tu je ot pri li ke u 1278. go di nu. Bio je spa ran let wi dan i va si levs je za dre mao po sle obro ka. Ne ka ko oko po dne va, ka da se pre nuo iz sna, posetio ga je patrijarh Jovan XI Vek (1275ñ1282), ko ji je pret hod no str pqi vo ~e - kao da se car probudi. Bila je re~ o `eqi vizantijskog arhipastira da posreduje za nekog ~oveka koji je bio nepravedno optu`en. 61 Doc ni je je u ve zi sa tim do - {lo do ve o ma za teg nu tih me u sob nih od no sa ko je ovo ga pu ta osta vqa mo po stra - ni. 62 Je di no uka zu je mo na ca re vu po tre bu ñ da li i na vi ku? ñ da se po sle obe da, u kasnim prepodnevnim ~asovima, odmori i zadrema. 50 Isto, 35. 51 Isto, 36. 52 C. Selt man, Wine in the Ancient World, London 1957; H. Eideneier, Zu kra sin, Hellenika 23 (1970) 118ñ122; ODB, III, 2199 (A. Kaz - hdan). 53 F. Bro del, Mediteran. Prostor i istorija, Beograd 1995, 31. 54 ODB, III, 2199 (A. Kaz hdan). 55 Ge or ges Pachymérès re la ti ons hi - storiques, éd. A. Fa il ler, II, Pa ris 1984, 447 (u da qem tek stu: Pachym. II). Up. A. A. ^ekalova ñ M. A. Po lja kov ska, @ivot i obi ~aji u vizantijskom dru {tvu, prev. V. Ja - ni }i je vi}, Be o grad 2003, 167. 56 Geoponiki. Vizantiйskaˇ sel- skohozˇйstvennaˇ nciklopediˇ X veka, vvedenie, perevod s gre ~eskogo i kommentariй E.. Lip {ic, Moskva ñ Leningrad 1960, 76. Up. Kul tura Vizantii, II, 579 (A. A. ^e ka lo va). 57 Kul tura Vizantii, II, 579 (A. A. ^ekalova). 58 59 Litavrin, Vizantiйskiй medicinskiй traktat, 37. 60 61 Pachym. II, 517ñ519. 62 R. Ra di}, Car i pa tri jarh (Nekoliko primera iz poznovizantijske istorije), Dve hi - qade godina hri {}anstva ñ duhovnost, kultura i istorija, Na u~ ni skup, De spo to vac 21ñ22. avgust 2000, Despotovac 2001, 116ñ117. Iz vizantijskog medicinskog traktata (XIñ XIV vek) 53
63 Li ta vrin, Vizantiйskiй medicinskiй traktat, 38. 64 Isto, 39. 65 66 Isto, 38ñ39. Up. M. A. Polˇkovskaˇ ñ A. A. ^e ka lo va, Vizantiˇ: b t i nrav, Sver - dlovsk 1989, 220ñ222. 67 Li ta vrin, Vizantiйskiй medicinskiй traktat, 40. 68 Isto, 40. 69 Isto, 41. 70 71 72 Isto, 42. 73 74 A {ta da se ra di ako do e do gu bit ka ape ti ta? I za tu ne vo qu sa sta vqa~ trak ta ta je na {ao lek. On sa ve tu je: uko li ko ne ko iz gu bi ape tit, ne ka uzi ma na {te sr ce ru `in med po me {an sa biq kom Aqu i la ria ma lac cen sis, ka ran fi li - }em i nar dom. 63 U Vizantiji je postojala kultura kupatila, pa u traktatu postoje i odre eni saveti vezani za odr`avawe li~ne higijene. Najpre se ka`e da kupatilo veoma {ti ti zdra vqe i kre pi te lo. Tre ba se umi va ti na pra zan sto mak, pre ne go {to se ja vi glad. Go ja znim qu di ma se pre po ru ~i va lo da, ka da se ozno je, na tr qa ju te lo bra {nom od qupina, suvom korom citrusa i izmrvqenim listom ruzmarina. 64 Mr {a vi ma se pak sa ve to va lo utr qa va we te la di wom, so kom od ti kve sa bra - {nom od mahunarke i suvim izgwe ~enim laticama ru`a ili mirte ili ne ~eg {to je to me sli~ no. 65 Uop {te, u Vizantijskom carstvu su se prilikom kupawa u kupatilu koristile trave kao {to su majoran, metvica, kamilica, koja je pove- }a va la ot por nost pre ma zno je wu. Da bi u~i nak ku pa wa bio de lo tvor ni ji, pre ku - pawa trebalo je grubim platnom istrqati telo. 66 Jedan deo traktata, posve }en `enama koje se nalaze u blagoslovenom stawu, nudi ~itav niz upotrebqivih saveta za budu }e majke. Kada `ena ostane u drugom sta wu, sto ji za pi sa no, kod we do la zi do gu bit ka ape ti ta i ona ima `e qu da je de gru bu hra nu, kao {to su, na pri mer, pre so qe ne na mir ni ce i to me sli~ no. Ne bi trebalo da se trudnica zamara, a nu`no je da izbegava pewawe na uzvi {ena mesta i sila`ewe s takvih mesta. Po`eqno je da uzima jelo napravqeno od jabuka sa {e }erom, sandalom, ru`ama, karanfili }em i stahisom. Stahis je aromati~no drvo, indijski nard, ko je ra ste u Ma loj Azi ji. 67 [ta bi jo{ trebalo da jede bremenita `ena? Sastavqa~ medicinskog trakta ta joj pre po ru ~u je la ke vr ste me sa, na pri mer, ja re ti nu, me so mla dih ko ko {a - ka, mladu ov ~etinu, sve`u ribu, a od plodova duwu, jabuke, kru {ke, nar. 68 U da - qem toku trudno }e budu }a majka bi trebalo da jede blagu i umereno masnu hranu i sve `a ja ja, a da se uz dr `a va od pe ~e nog me sa. 69 U nastavku autor traktata daje jo{ nekoliko korisnih saveta za `ene u drugom stawu. On pou ~ava da se treba kupati u kupatilu vodom umerene temperature, da va qa spa va ti du gim snom u me koj po ste qi, da po sle je la tre ba pi ti mi ri {qa - vo vi no po me {a no sa vo dom. Uz to, trud ni ca bi tre ba lo da ma `e be dra i ko le na ru`inim uqem sa mastikom i nardom. Istovremeno, potrebno je da se uzdr`ava od be log i cr nog lu ka, pra zi lu ka, ce le ra, sla ne ri be, od sta rog si ra i od so ~i va. Neka se ne optere }uje brigom i uzrujano {}u i neka miri {e miomirise. 70 Kada se pribli`i vreme poro aja, treba da nama`e stomak i dowi deo stomaka uqem od qi qa na i nar ci sa ko ji je po me {an sa ta mja nom i stiraksom (vrsta aromati~nog rastiwa). Ako je porodiqa mlada i u punoj snazi, neka se nama`e uqem od {eboja i belog voska i neka se kupa u kupatilu umerene temperature. 71 Trudnici se tako e preporu ~uje umereno kretawe na po ~etku dana, pre nego {to oku si hra nu. Ka da do e vre me za po ro aj, tre ba lo bi da na ma `e sto mak i do - wi sto mak uqem od ka mi li ce i da pi je pi le}a supa. 72 U trak ta tu se go vo ri i o to me ka kva zna wa bi tre ba lo da ima ba bi ca ko ja }e po ma ga ti pri li kom po ro a ja. Po treb no je da bu de is ku sna, da do bro po zna je de - lo ve qud skog or ga ni zma, tj. da po se du je osnov na zna wa iz ana to mi je ~o ve ka. Uz to, ba bi ca tre ba da ima ru ke ko je su spret ne pri li kom is pra vqa wa svih de lo - va te la, po seb no is pra vqa wa gla ve i ~e la i is pra vqa wa no sa, a ta ko e da bu de ve {ta u po vi ja wu. 73 Ako odoj ~e ima ne sa ni cu i ne pre sta no pla ~e, po treb no je da mu se u pe ri o - du od ~etrdeset dana posle wegovog ro ewa daje pra {ak koji je prigotovqen od qu ske mor skog le {ni ka i dvo pe ka. Neo p hod no je da se ova sme sa, ko ja tre ba da te - `i jednu drahmu, pome {a sa mlekom dojiqe i tako daje novoro en ~etu. U ovom slu ~aju drahma je jedinica za te`inu i iznosi 3,4 grama. Naravno, potrebno je da do ji qa bu de mla da i uhra we na, da ima te lo sred we ve li ~i ne ñ ni go ja zno, ni mr - {a vo ñ da ni je bo le sna. 74 54 Radivoj Radi}
Kada dete napuni dve godine, treba ga podsticati da se kre }e umereno, a kada po~ nu da mu ra stu zu bi, po treb no je me sta gde ni ~u zu bi na ma za ti uqem od {e- bo ja i be lim vo skom ili utr qa ti ih `i vo tiw skom ma {}u, ~i stom i sve `om, ko - ja je pome {ana sa {e}erom. Tako e je neophodno ~uvati wegove prsa i vrat od zapa qe wa slu zo ko `e. Ali, ako mu se ta boq ka do go di, tre ba mu le ~i ti nep ce ~i - stim medom ili umbirom ili tamjanom ili mo {usom. I neka miri {e aromati~ na ra sti wa kao {to su stiraks ili kostos ili ne {to sli~ no wi ma. 75 Anonimni sastavqa~ traktata nije zaboravio ni onaj deo vizantijskog `ivqa ñ radi se o mu {kom delu populacije ñ koji je imao problema sa pomawkawem ko se. Ne bi se mo glo re }i da je u vi zan tij skoj epo si }e la vost bi la na ce ni. Jedna zanimqiva epizoda iz istorijskog dela Nikite Honijata jasno i nedvosmisleno o tome kazuje. Re~ je o veseloj zgodi prilikom krunisawa vasilevsa Aleksija III An ela (1195ñ1203), koje je obavqeno 1195. godine. U povorci, me- u ve li ko do stoj ni ci ma, ja hao je i ca rev stric, se va sto kra tor Jo van An eo, vre - me {ni starac, kojem se za vreme sve ~ane {etwe desila neo ~ekivana nezgoda. Mada ni ko ni je uz ne mi rio ko wa na ko jem je ja hao, Jo va nu An e lu je od jed nom s gla ve pao sevastokratorski venac. Svi prisutni su najpre iznena eno vrisnuli, a onda su pr snu li u smeh ka da je, po put pu nog me se ca, pred wi ho vim o~i ma ble snu la sevastokratorova }ela. Jovan An eo, koga je bilo te {ko pokolebati, sa ~uvao je pribranost i nevoqu koja mu se desila prihvatio je sa dostojanstvenim mirom. U tom tre nut ku on je gro ho tan smeh go mi le pre sto ni~ kog `i vqa shva tio kao do - bro }ud nu {a lu i smo gao je sna ge da se i sam po ma lo osme hu je ne po ka zu ju }i ni najmawe znake bilo kakve neprijatnosti. 76 Vizantijski medicinski traktat, me utim, ohrabrivao je one koji su patili od pomawkawa kosmatosti. U wemu stoji zapisano da ukoliko opadaju vlasi s glave, neophodno je istu mazati odre enom ma {}u. U nastavku sledi recept kako se ta mast priprema: potrebno je uzeti po jednu litru sve`e mirte i sve`ih listova site (gr~ ki shoinos). Ov de je li tra me ra za te `i nu ko ja iz no si 327 gra ma. Sve to, da - kle mir tu i si tu, po {to je usit we no, tre ba ku va ti u pet li ta ra vo de na sla boj va - tri dok ne ispari polovina i onda, iscediv {i listove, izbaciti ih. U ostatak te~nosti potrebno je dodati jedan litar ru`inog uqa i iznova kuvati na tihoj vatri, dok ne is pa ri te~ nost i ne osta ne uqe. U na stav ku re cep ta, kao da se sve za ve - rilo protiv }elavih, postoji problem sa prevodom gr~ke re ~i souky, ko ja po svoj prilici ozna ~ava neku miri {qavu biqku. Ka`e se da u dobiveno uqe treba dodati tamjana i souky, koji se naziva kalgan ñ posredi je nekakva miro ija ili smolasta mast za ko su ñ po jed nu un cu, od no sno un gi ju, {to je me ra za te `i nu i iz no si 27,3 grama. Zatim tako pripravqenom me {avinom treba dobro natrqati glavu. 77 I za one ko ji ma se ni su svi a le bo re na li cu bi lo je le ka ko ji je dat pre ci - zno, kao i u prethodnom slu ~aju. Bilo je potrebno no }u lice namazati rastvorom u sir }etu, kostosa, suvih korica diwe, sa malim koli ~inama smole, posle ~ega je trebalo lice otrti bra {nom od so ~iva. 78 Istovremeno, korisnim za borbu protiv bo ra sma trao se ras tvor se me na rot kve sa gor kim ba de mom u sta rom vi nu. 79 Ako ne ko ho }e da we go va ko sa bu de cr na, od no sno ako je ose deo i ho }e to da pri kri je, po treb no je da vla si na ma `e so kom od sa se, od no sno {u ma ri ce (gr~ ki anemoni) i da ih tre }eg da na ope re to plom vo dom. 80 Uko li ko se, pak, `e li da ko - sa bude plava, onda treba uzeti usitweni talog prokuvanog vina, dodati mu uz me {awe smolu borove {i{arke, u razmeri polovine taloga, sve to rastvoriti u ru `i nom uqu i na ma za ti ko su, a tre }eg da na je opra ti. 81 Za one ko ji ima ju pe rut u ko si pred la `e se sle de }i tret man: pe rut uda qa va sta klo isit we no do sta wa u ko jem po sta je ve o ma me ko i (ne bu de) na lik na prah na dru mu. Za tim u ta ko do bi ven prah tre ba si pa ti sok od cve kle i tom me {a vi - nom bri`qivo oprati glavu. 82 Ukoliko neko `eli da mu kosa zauvek bude crna, potrebno je da ise ~e listove ka pa ra i da ih sta vi u ze mqa ni lo nac, na li je ma ga re }e mle ko i tu sme su ku va. Ka da se ras tvor zgu sne i sve de na jed nu tre }i nu, wi me se ma `e gla va. 83 U nastavku, autor trak ta ta na gla {a va da je re~ o pro ve re nom sred stvu. 84 S dru ge stra ne, 55 Iz vizantijskog medicinskog traktata (XIñ XIV vek) 75 Isto, 43. 76 Nicetae Choniatae Historia,ed. J. A. van Di e ten, Be ro li ni 1975, 458ñ459. Up. G. Ostro gor ski, Uspon roda An ela, Sabrana dela, kw. III (Iz vizantijske istorije, istoriografije i prosopo gra fi je), Be o grad 1970, 336ñ338; R. Ra di}, Strah u po - znoj Vizantiji, 1180ñ1453, II, Beograd 2000, 107ñ108. 77 Litavrin, Vizantiйskiй medicinskiй traktat, 43ñ44. 78 Isto, 44. 79 Isto, 45. 80 Isto, 44. 81 Isto, 45. 82 Isto, 44. 83 Isto, 111. 84
85 Ode Mazaris na onaj svet. Vizantijska satira, prev. D. Jev - ti}, No vi Sad 2004, 60, 63. 86 Litavrin, Vizantiйskiй medicinskiй traktat, 44. 87 Isto, 109 88 89 90 91 Isto, 69, n. 157. 92 Isto, 109. 93 94 95 96 97 Isto, 110. postoji podatak da su Vizatinci radi bojewa u crno kosu i bradu mazali gavranovim jajima. 85 Sastavqa~ traktata je predvideo i melem protiv opekotina. On preporu ~uje da, ako va tra ope ~e deo te la, na to me sto tre ba sta vi ti su {e nu mir tu, usit we - nu sa ru `i nim uqem i be lim vo skom. 86 Du`nu pa`wu autor traktata posvetio je i blagotvornom uticaju sna na ~ove ko vo zdra vqe. Da bi se po sti glo da san bu de zdrav i pri ro dan, ne po zna ti le - kar nu di dve vr ste sa ve ta. Je dan je me di cin ski i od no si se na eg zak tan re cept, dok drugi se`e u prostrano podru~je sujeverja. 87 Naime, ostalo je zabele`eno da je za dobar san potrebno da se na jednom listu lovora napi {e re~ teokaris, na drugom eokaris, da kle od ba cu je se pr vo slo vo, i na tre }em okaris, odbacuju se dva po ~etna slova. Tako ispisana tri lovorova lista zatim treba staviti pod glavu i ima }e se do bar san. 88 Dok teokaris, prva od tri pomenute re ~i, zna ~i otprilike bo`ija kreveta, odnosno morski ra ~i}, ostale dve, dobijene odbacivawem pr vog i dru gog slo va, eokaris i okaris, besmislene su. 89 Od mah u na stav ku trak ta ta da je se i sci en ti sti~ ki sa vet za pri ro dan san uz ko ji sto ji da se ra di o pro ve re nom sred stvu. Po treb no je pome{ati dva na est gra ma ri o na man dra go ri ne qu ske, dva de set ~e ti ri gra ma ri o na zr na biq ke li va - nos (lat. Bo swel lia Car te rii), je dan gra ma rion se me na be le bu ni ke (skyama) i po lo - vi nu drah me ka si je (ka sia ñ vr sta di vqeg ci me ta). Ta kvu sme {u tre ba po tom raz - mek {a ti mi dij skim (uz ovaj pri dev iz da va~ je sta vio znak pi ta wa) vi nom i ru - `i nim uqem i on da ti me na ma za ti no zdr ve. 90 Gra ma rion je me ra za te `i nu i iz - no si 1,137 gra ma. 91 Ukoliko je pak iz nekog razloga potrebno da se ostane budan, neophodno je dr `a ti u ru ci o~i ja re ta ili te lo sla vu ja, ili {u pqe oko na ko `i je le na. 92 Ili, ne ka se dr `i vu~ je oko i kost gla ve i, dok se to dr `i, mo }i }e se odo le ti snu. 93 Po sle ovog bi zar nog upu ta sle di i re cept za one ko ji su pri mo ra ni da to kom no - }i ostanu budni: potrebno je rastvoriti plavi kamen sa sir }etom i namazati no zdr ve ili uze ti {a li tru i pla vi ka men sa me dom ili sir }e tom i ura di ti na isti na ~in, pa tom smesom namazati nozdrve. 94 U na stav ku sle di jo{ je dan me tod pro`et neobi~nom sujevericom: neophodno je da se uzme glava slepog mi {a, osu- {i i umo ta u je le no vu ko `u i da se taj za mo tu qak dr `i u ru ci. 95 I za hr ka we, ne pri jat nog pra ti o ca sna kod po je di nih oso ba, po sto ji lek: sa - mo je potrebno pod glavu onog koji spava kri {om staviti nau {nice ili dr`ati zube trogodi {weg juneta. 96 Za onog ko ji ima ru `ne sno ve tre ba sta vi ti vo du do le, is pod kre ve ta, i on }e bi ti oslo bo en ta kvih pat wi. 97 Medicinski traktat koji se datuje u {irok vremenski luk od XI do XIV stole }a zanimqiva je kombinacija seriozno pisanog prakti~nog priru~nika, u kojem postoje i neka teoretska obrazlo`ewa medicine kao nau~ne discipline, ali i tek sta u ko jem se, do du {e u sa svim ne ve li koj me ri, ta ko e na la ze i sa ve ti na - topqeni sujeverjem. U tom pogledu ovaj spis ima i odre eni broj obele`ja koja bi ga mogla pribli`iti literaturi za koju se odoma }io naziv Narodni lekar. Sistemati~nosti i rasporedu iznetog materijala mogu se uputiti mnogobrojne zamerke, ali se ni u kom slu ~aju ne mogu pore }i kvaliteti veoma korisne medicinske Ñsva {tareî. Naravno, re~ Ñsva {taraî ovde je upotrebqena u pozitivnom smi slu. O~i gled no je da se wen sa sta vqa~ osla wao na spi se svo jih pret hod ni ka, s jed ne, ali i na sop stve nu vi {e go di {wu prak su, s dru ge stra ne. Je dan od op {ti - jih zakqu ~aka koje je iz ovog spisa mogao da izvu ~e onovremeni, dakle sredwovekovni ~ovek, jeste da se u svemu treba dr`ati umerenosti. Stalno kretawe i uzdr `a nost u uzi ma wu je la i pi }a leb de kao ne ka kav eho ko jim je ne po zna ti sa sta - vqa~ pou ~avao pre svega svoje savremenike ali, verujemo, i nara {taje koji dolaze. Zakqu ~ak je to, dodajmo, na kojem istrajava i savremena medicinska nauka. 56 Radivoj Radi}
Radivoj Radi} FROM THE BYZANTINE MEDICAL TREATISE (11TH ñ 14TH CENTURIES) Summary The Byzan ti ne Me di cal Tre a ti se kept in the rich col lec tion of the Lo ren zo de Me di ci Li brary in Flo - ren ce (Cod. Plut. VII, 19) da tes from the la te Byzan ti ne era (11th ñ 14th cen tu ri es). It was com pi led by an unk nown aut hor and it had prac ti cal usa ge. It is in fact so me sort of encyclo pe dia, a com pi la tion in part, and original works in other parts that included the personal discoveries of an evidently very experienced me di cal prac ti ti o ner. The tre a ti se con sists mo re of prac ti cal advi ce than no tes and re com men da ti ons of a wider theoretical significance. In fact, the treatise represents an interesting combination of a seriously written practical manual, which also includes some theoretical explanations of medicine as a science, and the texts which al so pro vi de advi ce ba sed so mew hat on su per sti tion, even tho ugh the se are rat her ra re. In that re spect, this text con ta ins a spe ci fic num ber of fe a tu res that co uld ca te go ri ze it with the gro up of works that ha ve po pu larly been cal led Folks Me di cal Bo oks. Nu me ro us ob jec ti ons co uld be ma de in re - gards to the systematization and sections of the written material, but there are undeniable qualities of this use ful me di cal îknow-it-allî bo ok. Of co ur se, the last term is he re be ing used in the po si ti ve me a ning. It is ob vi o us that the com pi ler was he a vily relying on the works of his pre de ces sors, on one hand, but al so on his ex ten si ve prac ti ce, on the ot her. In any ca se, this ma nu script, as so me ot he rs si mi lar to it, te sti fi es abo ut the high de gree of advan ce ment of the Byzan ti ne me di ci ne. One of the mo re ge ne ral con clu si ons that co uld be drawn from this work by its con tem po ra ri es, i.e. me di e val men, is that mo de ra tion is the best an swer to everything. Be ing physi cally ac ti ve and mo de ra te in food and drinks ec ho thro ugh the text as the les son that the unk nown com pi ler wan ted to te ach his con tem po ra ri es, but al so, it is our be li ef, the next ge ne ra ti ons. This is the con clu sion, let us add, that the mo dern me di cal sci en ce is al so stri ving for. Iz vizantijskog medicinskog traktata (XIñ XIV vek) 57
58 Radivoj Radi}