ŠUMARSKI LIST GLASILO SAVEZA ŠUMARSKIH DRUŠTAVA SR HRVATSKE Redakcijski odbor: Dr Milan A n d r o i ć, dr Roko B e n i ć, ing. Žarko H a j d i n, ing. _S. B e r t o v i ć ing. Josip P e t e r n e 1, dr Zvonko Potočić, ing. Josip Šafar Glavni i odgovorni urednik: Prof. dr Zvoniir Potočić Tehnički urednik: Ing. Đuro Knežević 3/4 OŽUJAK TRAVANJ ČLANCI ARTICLES A U F S Ä T Z E Pranjić A.: Interpolirane Surićeve jednoulazne tablice za jelu/sreku i bukvu Surić's interpolated one-entry volue tables for Fir/Spruce and Beech Les tarifs Surić interpoles a une entree pour sapin-epicea et hetre Die interpolierten Surić's Massentarife für Tanne/Fichte und Buche. Kolenović N. Martinović J.: Utjecaj plodnosti tla na rast obične sreke u kulturi»vrelo«kod Jastrebarskog Effect of soil fertility on the growth of Norway Spruce in the culture»vrelo«at Jastrebarsko Influence de la fertilite du sol sur la croissance de 1'epicea coun dans la culture de»vrelo«pres de Jastrebarsko Einfluss der Bodenfruchtbarkeit auf das Wachstu der geeinen Fichte in der Kultur»Vrelo«bei Jastrebarsko. Za našu praksu Saopćenja Društvene vijesti Doaća stručna literatura Doaći stručni časopisi Strano šuarstvo Strana stručna literatura Obavijest. Naslovna slika: Južni Dilj. Sastojina bukve u šusko predjelu Pribudovac. Foto: Ing. Mirjana Kalinić
ŠUMARSKI LIST SAVEZ INŽENJERA I TEHNIČARA ŠUMARSTVA I DRVNE INDUSTRIJE HRVATSKE GODIŠTE 90. OŽUJAK TRAVANJ 3 4 GODINA 1966. INTERPOLIRANE ŠURICEVE JEDNOULAZNE TABLICE ZA JELU-SMREKU I BUKVU ANKICA PRANJIC, đipl. inž. šuarstva (Izrađeno u Zavodu za dendroetriju. Šuarski fakultet Zagreb) 1. Šuarska se praksa u svijetu sve više koristi jednoulazni tablica? vtarifarna«kod određivanja drvne ase i volunog prirasta sastojina. Kod nas se u tu svrhu opsežno koriste Surićeve jednoulazne tablice. Pokazalo se da ove tablice, zbog prealenog broja boniteta, daju značajnu grešku. Ova greška dolazi naročito do izražaja kod obračuna drvne ase onih sastojina, koje se po svoji visinaa nalaze tačno izeđu pojedinih Surićevih tarifnih nizova. Konstrukcijo interpoliranih Surićevih tablica, navedeni nedostatak je donekle uanjen. 2. Pored uobičajenih veličina, projera (di,s), visina (h), oblikovisina (hf) i drvnih asa (v), interpolirane Surićeve tablice sadrže i iznose derivacija tarifnih linija (dv/dd) kao i relativne vrijednosti derivacija (c). Ovi na iznosi oogućuju obračun prirasta odnosno postotka prirasta drvne ase sastojine po etodi tarifnih diferenca (Meyer H. A.). Voluni prirast jednoga stabla (i v ), po etodi tarifnih diferenca jedk je produktu derivacije tarifne linije (dv/dd) i godišnjeg debljinskog prirasta (iđ). dv iv = iđ 1 dd Derivacija tarifne linije (dv/dd) označuje prirast drvne ase i kore po jedinici projera, odnosno voluni prirast stabla, koji odgovara povećanju projera za 1 c. Izrazio li voluni prirast po jedinici projera u postocia (c. 100) i ponožio s godišnji debljinski prirasto (iđ), dobit ćeo postotak volunog prirasta (i v %). dv/dd c = 2 v iv '% = c i đ 100 3 Metoda tarifnih diferenca zanearuje dio prirasta, koji se javlja kao posljedica poaka tarifne linije drvne ase; zbog toga su i izrađene ove 185
tablice sao za jelu i bukvu, tj. za skiofilne vrste drveća (sastojine prebornog oblika gospodarenja). Isto tako kod određivanja debljinskog prirasta etodo izvrtaka nije uzet u obzir prirast kore. U praksi se obično prirast kore zanearuje radi veće sigurnosti obračuna prirasta drvne ase. Međuti kod istraživačkih radova, orao uzeti u obzir i prirast kore, te se u to slučaju debljinski prirast noži s faktoro kore (D/d). 3. Interpolirane Šurićeve jednoulazne tablice izrađene su grafički. Izeđu Šurićevih visinskih i oblikovisinskih tarifnih nizova grafički su interpolirani novi tarifni nizovi. Tako so dobili po devet tarifnih nizova za svaku spoenutu vrstu. Na grafikonu oblikovisina zapaženo je da tok trećeg niza oblikovisina za jelu-sreku u dijelu od debljinskog stepena 32 do 42 c odstupa od oblika ostalih krivulja, te je u to dijelu izvršena ala korektura, dok su ostale Šurićeve krivulje ostale neproijenjene. Sve potrebne vrijednosti visina i oblikovisina očitane su sa grafikona. Za svaki debljinski stepen tabeliran je raspon u koje se kreću visine, za razliku od Šurićevih tablica u kojia je tabelirana srednja visina. Tarifni nizovi drvnih asa izračunati su na teelju projera i oblikovisina (kao kod Šurića). Kako na nisu poznati analitički izrazi linija drvnih asa, tabelarni deriviranje izračunali so za svaki debljinski stepen pojedinog tarifnog niza iznose derivacija (dv/dd), koje so nakon grafičkog izjednačenja unijeli u tablice. Relativne vrijednosti derivacija (c) izračunate su iz grafički izjednačenih vrijednosti derivacija i srednje ase odgovarajućeg debljinskog stepena u tarifno nizu (Erović 2). 4. Radi bolje ilustracije interpoliranih Šurićevih tablica navodio i jedan prijer obračuna drvne ase i prirasta sastojine. Obračunati su podaci jele na pokusnoj plohi»jasle«, Gorski Kotar (Klepac D.: Rast i prirast šuskih vrsta drveća i sastojina, str. 147, 148, 163). Na pokusnoj plohi»jasle«(1,34 hektara) isklupirana su sva stabla i izjerene visine. 4.1. Tarifni niz određujeo na osnovu visine srednje-plošnog stabla sastojine, odnosno prea Wiedeannu centralno-plošnog stabla. Iz podataka klupaže ože se izračunati aritetički srednja teeljnica, tako da se ukupna teeljnica podijeli s broje stabala. Projer, koji odgovara toj teeljnici je projer srednje-plošnog stabla. Bolji predstavnik sastojine je centralno-plošno stablo (vidi Laer-ove tablice, izdanje Šuarskog društva Hrvatske). Debljinski stepen centralno-plošnog stabla odgovara ono debljinsko stepenu, kod kojeg je sua teeljnica tanjih jednaka sui teeljnica jačih debljinskih stepena. U naše prijeru ukupna teeljnica iznosi 50 2, polovica 25 ä (tabela 4). Sua teeljnica od debljinskog stepena 15 do 40 c iznosi 18,82 -', što je anje od 25 2, pribrojio li toe teeljnicu debljinskog stepena 45 c dobit ćeo (18,82 + 8,75 = 27,57? ) veći iznos od 25 2, a to znači da se naše centralno-plošno stablo nalazi u debljinsko stepenu d = 45 c. Izjerili so, na prijer, u to debljinsko stepenu 9 visina (hi = 28,5; hž = 28,5; h 3 = 28,5; h 4 = 28,5; h 5 = 29,5; he = 32,0; h 7 = 32,5; h 8 = 33,5; ho = 34,0) iz kojih bi ogli izračunati aritetičku sredinu visina i odrediti tarifni niz. Međuti ukoliko na je uzorak visina prealen ože se vrlo lako dogoditi da odredio krivi tarifni niz. Radi toga orao najprije ustanoviti da li na je uzorak od 9 visina dovoljno velik. 186
4.1.1. Pretpostavio da je aritetička sredina visina centralno plošnog stabla (h) izračunata iz uzorka veličine, visina. Ta sredina ia svoju grešku uzorka (srednja greška aritetičke sredine (o h) koja iznosi a-c = V" nh Veličina uzorka nh treba biti tolika, da na 1,96 o f-bude anji od polovice visinskog intervala Ah (= razlika visina izeđu dviju graničnih visinskih krivulja u debljinsko stepenu centralno-plošnog stabla). U to slučaju pouzdanost izbora tarifnog niza iznosi 95 n /o, ali još uvijek ostaje vjerojatnost od 2,5% da so izabrali prenisku odnosno 2,5% da so izabrali previsoku tarifu. Prea toe veličinu uzorka ožeo izračunati iz slijedećeg: 1,96 a F < 1/2 Ah 5 Oh 1 1,96 < Ah 6 yiih 2 1,96 2 öh 2 n h > Ah ( ) 2 2 4.1.2. Za izračunavanje veličine uzorka po foruli 7, potrebno je poznavati standardnu devijaciju visina (ai,) i visinski interval (..Ih). Visinski interval očitao iz tablica. Radi veće sigurnosti korisno je da se taj interval očita iz V-og tarifnog niza za debljinski stepen centralno-plošnog stabla. U naše slučaju za projer centralno-plošnog stabla d = 45 c i petog tarifnog niza, visinski interval iznosi Ah = 19,2 17,8 = 1,4. Standardna devijacija visina oko visinske krivulje odnosno standardna devijacija visina oko srednje visine debljinskog stepena ože biti vrlo različita već prea tipu šue. Njenu procjenu ožeo izračunati pooću Tippett-ove tablice (tabela 1), koja na daje prosječne odnose range i standardne devijacije (ah), uz pretpostavku noralne distribucije frekvenciju, za određenu veličinu uzorka (range je engleski izraz za raspon = najveća vrijednost inus najanja vrijednost). Range određen iz uzorka od 9 visina iznosi: range = h 9 hi = 34,0 28,5 = 5,5. Iz tabele 1 za ni, = 9 očitao odnosno range öh 2,97 range 5,5 Oh = = = 1,8 2,97 2,97 187
Uvrstio li vrijednosti Oh = 1,8 i Ah = 1,4 u forulu 7 ožeo lako izračunati traženu veličinu uzorka (nh). Da bi se ioislo računanje konstruirana je tabela 2 iz koje odah očitao nh. Za öh = 1,8 i Ah = 1,4 izlazi po tabeli 2 veličina uzorka nh = 25 visina. Prea toe naš uzorak od 9 visina trebao povećati za 16 visina i iz tog novog uzorka izračunati aritetički srednju visinu. Izjerili so još lč visina i iz uzorka od 25 visina izračunali visinu centralno-plošnog stabla h 31. Kako dobivena visina pada u interval 30,5 32,3, našoj sastoji odgovara I tarifni niz. 4.2. Godišnji debljinski prirast određujeo pooću izvrtaka, koje so dobili etodo sisteatskih uzoraka. Broj prirasno-prijernih stabala (izvrtaka) određen je površino sastojine, kojoj određujeo prirast drvne ase. Ovaj broj trebao raspodijeliti proporcionalno sui prsnih projera u pojedino debljinsko stepenu. Uz takvu raspodjelu prirasno-prijernih stabala greška ukupnog prirasta drvne ase bit će najanja (Erović 1.). Da bi postigli najanju, grešku prirasta drvne ase i kod toga iskoristili najveći broj raspoloživih izvrtaka, uzeli so uzorak od 94 izvrtka. Način raspodjele prirasno-prijernih stabala prikazan je u Tabeli 2 (stupac 1, 2, 3, 4). Za svaki debljinski stepen izračunat je prosječni godišnji debljinski prirast (stupac 5) iz određenog broja (N) individualnih prosječnih godišnjih debljinskih prirasta (Klepac D.: Rast i prirast šuskih vrsta drveća i sastojina, str. 163, Tabela 43). Za potrebe prakse dovoljno je da se debljinski prirast (id) izjednači grafički. 0 7 PPOSJfCW/ MBUINSM PMMST ZA J LU PoJcc/sno p/oha JAŠU / " 06 0 5 0* 03 0 2 188
er to to M ] r H, M, H U H Ol rf* "to 00 Oft rf*bo I O Üi o (yi o tn a tocow^cjloicoi-'cjt to CO -] Ol Ü1 c 10)WWU1COO)0<IW05 H H to W (-* to N3 i~* t-i hj I- 1 W C O M O i *. C D O J Ü l " C O ^ O O S 0 3 0 i - 3 N > h - ' 0 ~ J a > ; 0 o o i o c n o o o o O 3 a H h> M [O M W CO to lo CO ^3 C "co co "-a en co o <] CJl O CO CO CT H ü i c o o j u i r o o c o - J o i o o o o o o OS tf* "dl J^ "rf* rf>> CO "to "to "^ ^3 U - j H t D ü l C O C O C D U I N D l v KP». rf» CO w w w Ü1 o b Vl ^ o O CQ CO CO -J CO o o o o o o yi CJl "hf* "t * Oi. "^ ~ht* W W M ^3 H O c o w o i w o " as M P P M M C O ^ U I - J O C J i C 0 P f f i U O W h 3 ^ M M M t 0 C 0 h f» a C 0 M CO»- 1 Ul -3-3 t i rfa. M M M W P C J 1 < 1 C O 0 3
rf oo ro i> M N i>» «in i-h ' " O" 1-H i-h CM CO CO rh.-t o" cc «^ eor co [> co (N > co T^ in ^ " " " TH i-t CM" CO" CO" «-*"»H o" o" > CMCO'-ICDOCOCDCOCDO'-HCM N ^ ^ ^1 ^ ^1 ^ "^ iri "l ^ o" o" o" o o" o" o" CD o" o" " " - s C-t-CDD-COOitr-COT^CN] H N c o ^ t o t - c o a o C? C D O O C 0 O r-( o" o o" o" o" o" o" o" o" o" i - l i - l T - ^ O O O O O O O O O o" o" o" " o" o" o o' o" o" o" o" Jg cmcdr-iedocococoaioi-h CM N M co «^ rt< TJ< Tf ^ in to iß o" o" o" o" o" o" " o" o" o" o" o" cococoocococdcocot>co"^ CO CD CD * i-i Ol CM CO lo C- Ol O t- CO Kl CM Iß t- CM TF IO C- CO CD O O O^ O^ O rh rh r-h i-^ i-h r-l i-l o" o" o" o" o" o" o" o" o" co CD^ co a^ o^ CA CO CO" O" r-t CO CO' *tf CD co to 00 iß" irf CD" CD" CD" > CR tß Iß O iß 05 CO iß Iß CO" CM C-" r^" CO O ^O CO" t> CM^LßCOCMCD00t>CM r - i - i c o c o c o r H i O f M c o c o i-h CO^ CO^ Ift TP O C- «4^ ^ Iß CO^ CO i-t «-T CM CO" T^ to" CO" O Iß <tf" i-t " V. > PS s C N r - O ^ i r s l O ^ C N O D T - f O t ß H M in^ CO N D- n O I> SO IC -^ O" O" *" O" i-t rh CN]" CO CO ^ io" CD ( o c o r > o c D c o c o c o c o i O i - i cococ-ocdcoincoeoco cd-t^in^^ioficgh o i f t o o i o o i o o i o o r-icnc^coco^-tfiioinicocot- o i ^ o i o o o ' o o o o C2
Značenje sibola u tabelaa: d debljinski stepen n broj stabala u debljinsko stepenu N broj prirasno-prijernih odelnih stabala (izvrtaka) i ( l aritetička sredina godišnjih debljinskih prirasta u stepenu id izjednačeni prosječni godišnji debljinski prirast u debljinsko stepenu v asa srednjeg stabla u debljinsko stepenu i v prosječni godišnji voluni prirast srednjeg stabla u debljinsko stepenu G teeljnica u debljinsko stepenu hf oblikovisina n], broj visina u uzorku Oh standardna devijacija Ah. visinski interval (razlika visina izeđu dviju graničnih visinskih krivulja u debljinsko stepenu centralno plošnog stabla) Pri toe orao paziti da na linija izjednačenja zadovoljava sve zahtjeve dobro položene linije. Ovako izjednačeni debljinski prirast (stupac 5) koristio kod obračuna prirasta drvne ase. 4.3. Obračun drvne ase i volunog prirasta sastojine ožeo izvršiti na dva načina, koji na ogu služiti i kao kontrola jedan drugo. Prvi načino (Tabela 4) drvnu asu sastojine po debljinsko stepenu (stupac 5), dobivao noženje ukupne teeljnice pojedinog debljinskog stepena (stupac 3) i odgovarajuće oblikovisine (stupac 4), a prirast drvne ase sastojine (stupac 8) noženje drvne ase debljinskog stepena (stupac 5), c iznosa (stupac 6) i izjednačenog prosječnog godišnjeg debljinskog prirasta (stupac 7). Kod drugog načina (Tabela 5) drvnu asu sastojine po debljinski stepenia (stupac 4) izračunavao na teelju voluena srednjeg stabla pojedinog debljinskog stepena (stupac 3) i broja stabala u stepenu (stupac 2). Voluni prirast srednjeg stabla u stepenu (stupac 7) dobijeo noženje derivacije (stupac 5) i prosječnog godišnjeg debljinskog prirasta (stupac 6). Prirast drvne ase sastojine iskazan je debljinski stepenia (stupac 8) jednak je prea toe produktu broja stabala u stepenu (stupac 2) i volunog prirasta srednjeg stabla tog debljinskog stepena (stupac 7). 191
Je I TARIFE ZA JELU-SITIREKU Surić 193B, Pranjić 1965 Tarifni niz I d c 10 12 12,5 14 15 16 17,5 IB 20 22 22,5 24 25 26 27,5 28 30 32 3~2,S 34 35 36 37,5 38 40 42 42,5 44 45 46 47,5 h 11,7-12,5 13,0-13,9 13,4-14,3 14,4-15,3 15,1-16,0 15,7-16,6 16,6-17,6 17,0-17,9 18,2-19,2 19,4-20,5 19,6-20,8 20,5-21,7 21,1-22,3 21,6-22,9 22,5-23,7 2 2,8-24,0 23,6-25,2 24,8-26,3 25,0-26,6 25,8-27,4 26,3-27,9 26,7-28,4 27,4-29,2 27,6-29,4 28,5-30,3 29,3-31,1 29,5-31,4 30,1-31,9 30,5-32,3 30,8-32,7 31,4-33,3 hf 5,0 5,6 5,8 6,4 6,8 7,1?. 7 7,9 8,6 9,3 9,5 10,0 10,3 10,7 11,1 11,3 11,9 12,4 12,5 12,8 13,0 13,2 13,5 13,6 13,9 14,2 14,3 14,6 14,7 14,8 15,0 V 3 0,04 0,06 0,07 0,10 0,12 0,14 0,18 0,20 0,27 0,35 0,38 0,45 0,50 0,57 0,66 0,69 0,84 1,00 1,04 1,16 1,25 1,34 1,49 1,54 1,75 1,97 2,03 2,22 2,34 2,46 2,66 dv/dd 0,011 0,016 0,017 0,020 0,026 0,031 0,032 0,039 0,046 0,048 0,053 0,056 0,0 60 0,065 0,067 0,0 74 0,081 0,083 0,088 0,091 0,095 0,100 0,102 0,109 0,116 0,118 0,123 0,127 0,130 0,135 c 0,282 0, 254 0,239 0,204 0,192 0,182 0,167 0,159 0,144 0,130 0,127 0,117 0,111 0,106 0,099 0,096 0,088 0,081 0,080 0,0 76 0,073 0,071 0,067 0,066 0,062 0,059 0,058 0,055 0,054 0,053 0,051 d c 48 50 52 52,5 54 55 56 57,5 58 60 62 62,5 64 65 66 67,5 68 70 72 72,5 74 75 76 77,5 78 80 62 82,5 84 85 86 87,5 88 90 92 92,5 94 95 96 97,5 98 100 h n 31,6-33,4 32,2-34,1 32,9-34,8 33,0-35,0 33,5-35,5 33,8-35,8 34,1-36,1 34,6-36,6 34,7-36,8 35,3-37,3 35,8-37,9 36,0-38,1 36,4-36,5 36,6-38,8 36,9-39,0 37,2-39,5 37,3-39,6 37,8-40,1 38,2-40,6 38,3-40,7 38,6-41,0 38,8-41,2 39,0-41,4 39,3-41,6 39,3-41,8 39,6-42,1 39,9-42,4 40,0-4 2,4 40,2-4 2,6 40,3-4 2,6 40,4-4 2,8 40,6-43,0 40,6-4 3,0 40,9-4 3,3 41,1-43,5 41,1-43,5 41,3-43, 7 41,4-43,8 41,5-43,9 41,6-44,1 41,6-44,1 41,7-44,2 hf 15,1 15,4 15,6 15,6 15,8 15,9 16,0 16,1 16,1 16,3 16,4 16,4 16,5 16,6 16,6 16,7 16,7 16,8 16,9 16,9 16,9 16,9 17,0 17,0 17,0 17,0 17,0 17,0 17,0 17,0 17,0 17,0 17,0 17,0 17,0 17,0 17,0 17,1 17,1 17,1 17,1 17,1 V 3 2,73 3,02 3,31 3,37 3,62 3,78 3,94 4,18 4,25 4,61 4,95 5,03 5,30 5,50 5,68 5,97 6,06 6,46 6,88 6,97 7,26 7,46 7,71 8,01 8,12 8,54 8,97 9,08 9,42 9,64 9,87 10,22 10,33 10,81 11,29 11,42 11,79 12,11 12,37 12,76 12,89 13,42 dv/dd 0,137 0,143 0,149 0,151 0,155 0,158 0,161 0,165 0,166 0,172 0,177 0,178 0,182 0,185 0,188 0,191 0,193 0,197 0,202 0,203 0,20 7 0,209 0,211 0,214 0, 216 0,2 20 0,225 0,226 0,230 0,232 0,235 0,238 0, 239 0, 244 0,249 0,250 0,254 0,256 0,258 0,262 0,263 0,268 c 0,050 0,047 0,045 0,045 0,043 0,042 0,041 0,039 0,039 0,037 0,036 0,035 0,034 0,034 0,033 0,032 0,032 0,030 0,029 0,029 0,028 0,028 0,027 0,027 0,027 0,026 0,025 0,025 0,024 0,024 0,024 0,022 0,022 0,022 0,021 0,021 0,021 0,020 0,0 20 0,0 20 192
Je I/II d c du/dd THHirt IH JElU-SRCKU 5urlć 1938, Pranjic 1965 4 6 50 52 29,8-30,5. 31,1-31,6 32,2 32,9 14,2 14,5 14,7 2,57 2,85 3,12 0,128 0,050 0,133 0,047 0,139 0,044 52,5 31,3-33,0 3,18 0,140 0,044 1 d c 10 12 h 11,1-11,7 12,2-13,0 Tarifni niz I/II hf 7 4. 5,3 V 3 0,04 0,06 du/dd 0,010 0,015 c 0,270 0,250 b4 55 56 St! 60 62 31, 7-33,5 32,0-33,8 32,3-34,1 32,7-34,6 32,8. 34,7 33,3-35,3 33,8. 35,8 14,8 14,9 15,0 1S,1 15,1 15,3 15,4 3,39 3,54 3,69 3,92 3,99 4,32 4, 65 0,144 0,042 0,147 0,041 0,149 0,040 0,153 0,039 0,154 0,158 0,163 0,039 0,036 0,035 12,5 12,5-13,4 5,4 0,07 0,016 0,24 2 33,9-36,0 15,4 4,72 0,164 0,035 14 15 16 13,5-14,4 14,2-15,1 14,8-15,7 6,0 6,3 6, 7 0,09 0,11 0,13 0,019 0,022 0,024 0, 206 0.19B 0,179 64 65 6fc 34,3-36,4 34,5-36,6 34,7-36,9 15,4 15,5 15,5 4,95 5,14 5,30 0,168 0,169 0,172 0,034 0,033 0,032 17,5 15,7-16,6 7, 2 0,17 0,029 0,168 35,0-37,2 15,5 5,54 0,176 0,032 18 20 22 16,0-17,0 17,3-18,2 18,4-19,4 7,4 a, i 8,7 0,19 0,25 0,33 0,0 30 0,036 0,043 0,159 0,142 0,130 6B 70 72 35,1-37,3 35,5-37,8 35,9-38,2 15,5 15, 6 15,6 5,63 6,00 6,35 0,177 0,181 0,185 0,031 0,030 0,029 2 2,5 18,7-19,6 8,8 0,35 0,044 0,126 36,0-38,3 15,6 6,44 0,186 0,029 24 25 26 19,4-20,5 20,0-21,1 20,5-21,6 9,3 9, 6 9,9 0,42 0,47 0,52 0,049 0,052 0,056 0,117 0,110 0,107 74 75 7b 36,3-36,6 36,5-38,8 36,7. 39,0 15,7 15,7 15,7 6,75 6,93 7,12 0,189 0,192 0,194 0,028 0,028 0,027 27,5 21,3-22,5 10,4 0,62 0,061 0,099 36,9-39,3 15,7 7,40 0,197 0,027 28 30 32 21,5-22,8 22,5-23,8 23,4-24,8 10,5 11,0 11,5 0,65 0,78 0,92 0,063 0,0 70 0,077 0,097 0,090 0,063 7b ao 82 37,0 39,3 37,3-39,6 37,5-39,9 15,7 15,7 15,8 7,50 7,89 8,34 0,198 0,203 0,20 7 0,026 0,026 0,025 32,5 23,6-25,0 11,6 0,96 0,0 78 0,081 82,5 37,6-40,0 15,8 6,44 0,208 0,025 34 35 36 24,3-25,8 24,7-26,3 25,2-26,7 11,9 12,2 12,4 1,08 1,17 1,26 0,083 0,067 0,090 0,077 0,0 74 0,071 B4 B5 86 37,8-40,2 37,9-40,3 36,0-40,4 15,8 15,8 15,8 8,75 8,96 9,17 0,211 0,213 0,215 0,024 0,024 37,5 25,8-27,4 12,7 1,40 0,095 0,0 68 67,5 38, 2-40,6 15,8 9,50 0,218 38 40 42 26,0-27,6 26,9-28,5 27,6-29,3 12,7 13,1 13,4 1,44 1,64 1,85 0,096 0,103 0,109 0,067 0,063 0,059 90 92 38,2-40,6 38,4-40,9 38,6 41,1 15,8 15,8 15,8 9,60 10,05 10,50 0,220 0,224 0,228 0,022 0,022 42,5 27,6-29,5 13,5 1.91 0,111 0,058 92,5 38,6-41,1 15,8 10,61 0,230 0,022 44 45 46 28,4-30,1 28,8-30,5 29,1-30,8 13,7 13,9 14,0 2,08 2,21 2,32 0,115 0,118 0,122 0,055 0,053 0,052 94 95 96 38,7 41,3 38,9-41,4 38,9-41,5 15,8 15,8 15,8 10,96 11,19 11,43 0,233 0,236 0,236 0,021 0,021 0,021 47,5 29,7-31,4 14,2 2,51 0,126 0,050 97,5 39,1-41,6 15,8 11,79 0,242 0,020 98 100 39,1-41,6 39,2-41,7 15,B 15,8 11,91 12,40 0,24 3 0,248 0,020 0,020 193
]e II d c h i» hf V» 3 dv/dd c TARirt ZA JELU-SITIREKU Surić 1936, Pranjić 1965 48 50 52 52,5 28,1-29,8 28,7-30,5 29,3-31,1 29,4-31,3 13,4 13,6 13,8 13,8 2,42 2,67 2,30 2,99 0,120 0,125 0,130 0,131 0,049 0,047 0,044 0,044 d c 10 12 h 10,3-11,1 11,5-12,2 T ari fni niz II hf 4,4 5,0 V 3 0,03 0,06 dv/dd 0,009 0,013 c 0, 265 0,250 54 55 56 57,5 58 60 62 29,8-31,7 30,1-32,0 30,4-32,3 30,8-32,7 30,9-32,8 31,4-33,3 31,8-33,8 14,0 14,0 14,1 14,2 14,2 14,3 14,4 3,20 3,32 3,47 3,68 3, 75 4,04 4,34 0,135 0,137 0,139 0.142 0,143 0,147 0,151 0,042 0,041 0,040 0,038 0,038 0,036 0,035 12,5 11,8-12,5 5,1 0,06 0,015 0,242 62,5 31,9-33,9 14,4 4,42 0,152 0,034 14 15 16 12,6-13,5 13,2-14,2 13,8-14,8 5, 6 5,9 6, 3 0,09 0,10 0,13 0,016 0,020 0,209 0,192 0,181 64 65 66 32,2-34,3 32,4-34,5 32,6-34,7 14,4 14,5 14,5 4, 63 4,61 4,96 0,155 0,157 0,159 0,033 0,033 0,032 17,5 14,7-15,7 6,6 0,16 0,027 0,166 67,5 32,9-35,0 14,5 5,19 0,162 0,031 18 20 22 15,0-16,0 16,2-17,3 17,3-18,4 7,0 7,6 8,2 0,18 0,24 0, 31 0,028 0,0 34 0,040 0,157 0,142 0,129 68 70 72 33,0-35,1 33,4-35,5 33,7-35,9 14,5 14,5 14,5 5,26 5,56 5,90 0,163 0,167 0,171 0,031 0,0 30 0,029 22,5 17,5-18, 7 8,3 0, 33 0,041 0,124 72,5 33,8-36,0 14,5 5,98 0,172 0,029 24 25 26 18,3-19,4 18,8-20,0 19,3-20,5 6,8 9,0 9,3 0,40 0,44 0,49 0,046 0,049 0,052 0,115 0,111 0,105 74 75 76 34,1-3 6,3 34,3-36,5 34,4-36,7 14,6 14,6 14,6 6,28 6,45 6,62 0,175 0,177 0,179 0,028 0,027 0,027 27,5 20,0-21, 3 9, 7 0,58 0,057 0,099 77,5 34,7-36,9 14,6 6,68 0,182 0,026 28 30 32 20,3-21,5 21,1-22,5 22,0-23,4 9,8 10,3 10,8 0,60 0, 73 0,87 0,059 0,066 0,072 0,098 0,091 0,083 78 60 82 34,7-37,0 35,0-37,3 35,2-37,5 14, 6 14,6 14,6 6,97 7,33 7,71 0,183 0,188 0,192 0,026 0,026 0,025 32,5 22,2-23,6 10,9 0,90 0,0 74 0,082 82,5 35,3-37,6 14,6 7,80 0,193 0,025 34 35 36 22,B-24,3 23,2-24,7 23,7-25,2 11,3 11,4 11, 6 1,02 1,10 1,1B 0,0 79 0,082 0,085 0,077 0,075 0,072 84 85 86 35,4-37,8 35,5-37,9 35,6-38,0 14,6 14,6 14,6 8,09 8, 28 8,48 0,196 0,198 0,200 0,024 0,024 0,024 37,5 24,2-25,8 11.9 1,31 0,090 0,068 87,5 35,7-38,2 14,6 8, 77 0,204 38 40 42 24,4-26,0 25,2-26,9 25,9-27,6 12,0 12,3 12, 7 1,36 1,54 1,76 0,091 0,097 0,103 0,067 0,063 0,056 88 90 92 35,8-38,2 35,9-38,4 36,1-38,6 14,6 14,7 14,7 8,87 9,35 9, 77 0,205 0,209 0,213 0,022 0,022 42,5 26,1-27,8 12,7 1,80 0,104 0,058 92,5 36,1-38,6 14,7 9,-8 7 0,215 0,022 44 45 46 26,6-28,4 27,0-28,8 27,4-29,1 12,9 13,0 13,2 1,96 2,07 2,19 0,109 0,112 0,114 0,056 0,0 54 0,052 94 95 96 36,3-38,7 36,3-38,9 36,4-38,9 14, 7 14,7 14,7 10,20 10,41 10,63 0,218 0,220 0,222 0,021 0,021 0,021 47,5 27,9-29,7 13,3 2,36 0,118 0,050 97,5 36,5-39,1 14,7 10,97 0,226 0,021 98 100 36,5-39,1 36,6-39,2 14,7 14,7 11,00 11,54 0,227 0,231 0,0 20 0,020 194
Je 1 l/iii a C h tlf V 3 du/ad c TAHIFE ZA Surlć KLU-SinREKu 1938, Pranjlć 1965 48 50 52 26,3-28,1 26.8-2B.7 27,4-29,3 12,6 12,8 13,0 2,28 2,51 2,76 0,112 0,118 0,122 0,049 0,047 0,044 52,5 27,6-29,4 13,0 2,81 0, 124 0,044 a CID 10 12 12,5 11 15 16 17,5 IB 20 22 22,5 24 25 26 27,5 28 30 32 32,5 34 35 36 37,5 3B 40 42 42,5 44 45 46 47,5 h 9,6-10,3 10,7-11,5 11,0-11,6 11,8-12, 6 12,4-13,2 12, 9-13, B 13.B-14,7 14,0-15,0 15,1-16,2 16,1-17,3 16,4-17,5 17,2-18,3 17,6-18,8 18,0-19,3 18,8-20,0 19,0-20,3 19,9-21,1 20,7-22,0 20,9-2 2,2 21,5-22,8 21,9-23,2 22,3-23,7 22,8-24,2 23,0-24,4 23,7-25,2 24,4-25,9 24,5-26,1 25,0-26,6 25,3-27,0 25,7-27,4 26,1-27,9 Tar 1fni nf 4,0 4. 7 A,8 5,3 5, 6 5,9 6,3 6,5 7,1 7,6 7,8 8,2 8,4 8, 7 9,1 9,2 9,7 10,1 10,2 10,6 10,8 11,0 11,2 11,3 11,6 11,9 12,0 12,2 12,3 12,4 12,5 -liz V 3 0,03 0,05 0,06 0,08 0,10 0,12 0,15 0,16 0,22 0,29 0,31 0,37 0,41 0,46 0,54 0,57 0,68 0,81 0,85 0,96 1,04 1,12 1,24 1,28 1,46 1,65 1,70 1,85 1,95 2,06 2,21 II/III du/ađ O.OOB 0,013 0,014 0,017 0,019 0,021 0,025 0,026 0,032 0,037 0,039 0,043 0,046 0,049 0,054 0,055 0,062 0,0 68 0,069 0,0 74 0,077 0,080 0,084 0,085 0,091 0,096 0,098 0,102 0,105 0,107 0,111 c 0,258 0,245 0,237 0,210 0,192 0,178 0,165 0,157 0,143 0,128 0,126 0,116 0,112 0,106 0,100 0,097 0,090 0,084 0,081 0,077 0,0 74 0,071 0,068 0,066 0,062 0,058 0,058 0,055 0,054 0,052 0,050 54 55 56 57,5 56 60 62 62,5 64 65 66 67,5 68 70 72 72,5 74 75 76 77,5 78 80 82 82,5 84 85 86 87,5 88 90 92 92,5 94 95 96 97,5 98 100 28,0-29,8 28,3-30,1 28,5-30.4 28,9-30,8 29,0-30,9 29,5-31,4 29,9-31,8 30,0-31,9 30,4-32, 2 30,5-32,4 30,7-32,6 31,0-32,9 31,1-33,0 31,4-33,4 31,7-33,7 31,8-33,8 32,0-34,1 32,2-34,3 32,3-34,4 32,5-34,7 32,5-34,7 32,7-35,0 32,9-35,2 32,9-35,3 33,1-35,4 33,1-35,5 33,2-35,6 33,3-35,7 33,4-35,8 33,5-35,9 33,6-36,1 33,7-36,1 33,8-36,3 33,9-36,3 33,9-36,4 34,0-36,5 34,0-36,5 34,1-3 6,6 13,1 13,1 13,2 13,3 13,3 13,5 13,6 13,6 13,6 13,7 13,7 13,7 13,7 13,7 13,7 13,7 13,8 13,8 13,8 13,8 13,8 13,a 13,8 13,8 13,8 13,8 13,8 13,8 13,8 13,8 13,8 13,8 13,8 13,8 13,8 13,8 13,8 13,8 3,00 3,11 3,25 3,45 3,51 3,81 4,10 4,17 4,37 4,54 4,68 4,90 4,97 5,27 5,57 5,65 5,93 6,09 6,26 6,51 6,59 6,93 7,28 7,37 7,64 7,83 8,01 8,29 8,39 8,77 9,17 9,27 9,57 9, 78 9,98 10,30 10,40 10,83 0,127 0,129 0,131 0,134 0,135 0,139 0,143 0,144 0,146 0,146 0,149 0,152 0,153 0,156 0,159 0,160 0,163 0,165 0,167 0,170 0,171 0,175 0,178 0,179 0,183 0,185 0,187 0,190 0,191 0,195 0,200 0,201 0,204 0,20 6 0,20 8 0,211 0,213 0,217 0,042 0,041 0,040 0,039 0,038 0,036 0,035 0,0 34 0,033 0,032 0,032 0,031 0,031 0,030 0,028 0,028 0,027 0,027 0,027 0,026 0,026 0,025 0,024 0,024 0,024 0,024. 0,022 0,022 0,022 0,021 0,021 0,021 0,020 0,020 0,020 195
Je TARIFE ZA JELU-SfflREKU Surić 1938, Pranjić 1965 Tari fni niz III d c 10 12 12,5 14 15 16 17,5 18 2D 22 22,5 24 25 26 27,5 2B 30 32 32,5 34 35 36 37,5 38 40 42 42,5 44 45 46 47,5 h 8,9-9,6 9,9-10,7 10,2-11,0 11,0-11,8 11,5-12,4 12,0-12,9 12,8-13,8 13,0-14,0 14,0-15,1 15,0-16,1 15,2-16,4 15,9-17,2 16,4-17,6 16,9-18,0 17,5-18,8 17,8-19,0 18,6-19,9 19,4-20,7 19,6-20,9 20,1-21,5 20,5-21,9 20,8-22,3 21,4-22,8 21,6-23,0 22,2-23,7 22,9-24,4 23,0-24,5 23,5-25,0 23,8-25,3 24,1-25,7 24,5-26,1 hf 3,7 4,4 4,5 5,0 5,3 5,5 5,9 6,1 6,6 7,1 7,2 7,6 7,8 8,1 8,5 8,6 9.1 9,5 9,6 9,9 10,1 10,3 10,5 10,6 10,9 11,2 11,2 11,4 11,5 11,6 11,7 v J 0,03 0,05 0,05 0,08 0,09 0,11 0,14 0,15 0,21 0,27 0,29 0,34 0,38 0,43 0,50 0,53 0,64 0,76 0,80 0,90 0,97 1,05 1,16 1,20 1,37 1,55 1,59 1,73 1,83 1,93 2,07 dv/dd 0,007 0,012 0,013 0,016 0,018 0,020 0,024 0,029 0,034 0,036 0,040 0,043 0,046 0,050 0,052 0,058 0,0 64 0,065 0,0 70 0,073 0,075 0,0 79 0,081 0,086 0,091 0,092 0,096 0,098 0,101 0,104 c 0,241 0,240 0,236 0,20 8 0,191 0,182 0,162 0,155 0,140 0,126 0,126 0,116 0,112 0,107 0,099 0,098 0,090 0,0 84 0,082 0,0 78 0,075 0,071 0,0 68 0,0 68 0,0 63 0,059 0,058 0,055 0,054 0,052 0,050 d c '18 50 52 52,5 54 55 56 57,5 58 60 62 62,5 64 65 66 67,5 68 70 72 72,5 74 75 76 77,5 78 80 82 82,5 84 85 86 87,5 88 90 92 92,5 94 95 96 97,5 98 100 h 24,6-26,3 25,1-26,8 25,7-27,4 25,8-27,6 26,2-28,0 26,4-28,3 26,7-28,5 27,0-2B,9 27,2-29,0 27,6-29,5 28,0-29,9 28,1-30,0 28,3-30,4 28,5-30,5 28,7-30,7 29,0-31,0 29,0-31,1 29,3-31,4 29,6-31,7 29,6-31,8 29,8-32,0 29,9-32,2 30,0-32,3 30,2-32,5 30,2-32,5 30,3-32,7 30,5-32,9 30,5-32,9 30,6-33,1 30,7-33,1 30,8-33,2 30,9-33,3 30,9-33,4 31,0-33,5 31,1-33,6 31,1-33,7 31,2-33,8 31,3-33,9 31,3-33,9 31,4-34,0 31,4-34,0 31,5-34,1 hf 11,8 12,0 12,1 12,2 12,3 12,3 12,4 12,5 12,5 12,6 12,7 12,7 12,8 12,8 12.9 12,9 12,9 13,0 13,0 13,0 13,0 13,0 13,0 13,0 13,0 13,0 13,0 13,0 13,0 13,0 13,0 13,0 13,0 13,0 13,0 13,0 13,0 13,0 13,0 13,0 13,0 13,0 V 3 2,13 2,35 2,57 2,64 2,81 2,92 3,05 3,24 3,30 3,56 3,83 3,89 4,12 4,24 4,41 4,61 4,66 5,00 5,29 5,36 5,59 5,74 5,89 6,13 6,21 6,53 6,87 6,95 7, 20 7,37 7,55 7,81 7,90 8,27 8,64 8,73 9,02 9,21 9,40 9,70 9,80 10,20 dv/dd 0,105 0,110 0,115 0,116 0,119 0,121 0,124 0,127 0,128 0,131 0,135 0,136 0,138 0,140 0,141 0, 143 0,144 0,147 0,150 0,151 0,153 0,155 0,156 0,159 0,160 0,163 0,167 0,168 0,171 0,173 0,175 0,178 0,179 0,183 0,187 0,188 0,191 0,193 0,196 0,199 0,200 0,204 c 0,049 0,047 0,045 0,044 0,042 0,041 0,041 0,039 0,039 0,037 0,035 0,035 0,033 0,033 0,032 0,031 0,031 0,029 0,026 0,028 0,027 0,027 0,026 0,026 0,026 0,025 0,024 0,024 0,024 0,023 0,022 0,022 0,021 0,021 0,021 0,021 0,020 0,020 0,020 196
Je lll/iv TARITE ZA OELU-SRIREKU Šurić 1938, Pranjić 1965 Tarifni niz IH/IV d c 10 12 12,5 14 15 16 17,5 18 20 22 22,5 24 25 26 27,5 28 30 32 32,5 34 35 36 37,5 38 40 42 42,5 44 45 46 47,5 h 8,2-8,9 9,2-9,9 9,5-10,2 10,2-11,0 10,7-11,5 11,1-12,0 11,9-12,8 12,1-13,0 13,0-14,0 13,9-15,0 14,2-15,2 14,8-15,9 15,3-16,4 15,7-16,9 16,3-17,5 16,5-17,8 17,3-18,6 1B,0-19,4 18,3-19,6 1B,B-20,1 19,2-20,5 19,5-20,8 20,0-21,4 20,2-21,6 20,8-22,2 21,4-22,9 21,6-23,0 22,0-23,5 22,3-23,8 22,6-24,1 23,0-24,5 hf ffl 3,4 4,0 4.2 4,6 4,9 5,2 5,5 5,7 6,2 6,6 6,7 7,1 7,3 7,5 7,8 8,0 8,4 8,8 8,9 9,2 9,4 9,5 9,8 9,9 10,2 10,5 10,5 10,7 10,8 10,9 11.1 V 3 0,03 0,04 0,05 0,07 0,09 0,10 0,13 0,14 0,19 0,25 0,27 0,32 0,36 0,40 0,46 0,49 0,59 0,71 0,74 0,83 0,90 0,97 1,08 1,12 1,28 1,45 1,49 1,63 1,72 1,81 1,97 0,006 0,010 0,011 0,015 0,016 0,018 0,022 0,027 0,032 0,033 0,037 0,040 0,042 0,047 0,048 0,054 0,060 0,061 0,066 0,069 0,071 0,075 0,077 0,0B1 0,086 0,087 0,091 0,093 0,095 0,098 0,222 0,222 0,216 0,211 0,186 0,173 0,167 0,159 0,138 0,127 0,124 0,115 0,112 0,105 0,101 0,097 0,091 0,085 0,083 0,079 0,076 0,073 0,069 0,0 69 0,063 0,059 0,058 0,056 0,054 0,052 0,050 d c 48 50 52 52,5 54 55 56 57,5 58 60 62 62,5 64 65 66 67,5 68 70 72 72,5 74 75 76 77,5 78 80 82 82,5 84 85 86 87,5 B8 90 92 92,5 94 95 96 97,5 98 100 h ni 23,1-24,6 23,6-25,1 24,0-25,7 24,1-25,8 24,4-26,2 24,6-26,4 24,8-26,7 25,1-27,0 25,2-27,2 25,6-27,6 25,9-28,0 26,0-28,1 26,2-28,3 26,4-28,5 26,5-28,7 26,7-29,0 26,8-29,0 27,1-29,3 27,3-29,6 27,4-29,6 27,5-29,8 27,6-29,9 27,7-30,0 27,8-30,2 27,B-30,2 28,0-30,3 26,1-30,5 28,1-30,5 28,2-30,6 28,3-30,7 28,3-30,8 28,4-30,9 28,4-30,9 28,5-31,0 28,6-31,1 28,6-31,1 28,7-31,2 28,7-31,3 28,7-31,3 28,8-31,4 28,8-31,4 28,8-31,5 hf n 11.1 11,3 11,4 11.4 11.5 11,6 11,7 11,7 11,8 11,8 11,9 11,9 12,0 12,0 12,1 12,1 12,1 12,1 12,2 12,2 12,2 12,2 12,2 12,2 12,2 12,2 12,2 12,2 12,2 12,2 12,2 12,2 12,2 12,2 12,2 12,2 12,2 12,2 12,2 12,2 12,2 12,2 V n, 3 2,01 2,22 2,42 2,47 2,63 2,75 2,88 3,04 3,12 3,33 3,59 3,65 3,86 3,98 4,14 4,33 4,39 4,65 4,96 5,03 5,24 5,38 5,53 5,75 5,83 6,13 6,44 6,52 6, 76 6,92 7,08 7,33 7,42 7,76 8,11 8,19 8,46 8, 64 8,63 9,10 9,20 9,58 du/dd 0,099 0,104 0,108 0,109 0,112 0,114 0,116 0,119 0,120 0,123 0,127 0,128 0,130 0,132 0,133 0,135 0,136 0,138 0,141 0,142 0,144 0,146 0,147 0,149 0,150 0,153 0,157 0,158 0,161 0,163 0,165 0,167 0,168 0,172 0,176 0,177 0,180 0,182 0,185 0,188 0,189 0,193 c 0,049 0,047 0,045 0,044 0,042 0,041 0,040 0,039 0,038 0,037 0,035 0,035 0,034 0,033 0,032 0,031 0,031 0,0 30 0,028 0,028 0,027 0,027 0,026 0,026 0,026 0,025 0,024 0,024 0,024 0,023 0,023 0,022 0,022 0,022 0,021 0,021 0,021 0,021 0,020 0,020
Je IV d h hr V dv/dd c c 3 TURITE ZA JELU-SItlHtKU Surić 1938, Pranjić 1965 48 50 52 21,4-23,1 21,9-23,6 22,3-24,0 10,4 10,6 10,7 1,88 2,08 2,27 0,094 0,097 0,101 0,0 50 0,047 0,044 52,5 22,4-24,1 10,7 2,31 0, 102 0,044 d c 10 12 h ro 7,4-8,2 8,4-9,2 Tarifni niz IV hf 3,1 3,7 V 3 0,02 0,04 dv/dd 0,006 0,009 c 0,233 0,226 54 55 56 57,5 58 60 62 22,6-24,4 22,8-24,6 23,0-24,8 23,2-25,1 23,3-25,2 23,6-25,6 23,8-25,9 10,8 10,9 10,9 11,0 11,0 11,1 11,2 2,47 2,59 2,68 2,85 2,90 3,14 3,38 0,105 0,106 0,108 0,111 0,112 0,115 0,118 0,042 0,041 0,040 0,039 0,038 0,037 0,035 12,5 8,7-9,5 3,8 0,05 0,010 0, 219 62,5 23,9-26,0 11,2 3,43 0,119 0,035 14 15 16 9,4-10,2 9,9-10,7 10,4-11,1 4,3 4,6 4,8 0,07 0,08 0,10 0,013 0,015 0,017 0,197 0,185 0,177 64 65 66 24,0-26,2 24,2-26,4 24,3-26,5 11,2 11,2 11,3 3,60 3,71 3,86 0,121 0,122 0,124 0,034 0,033 0,032 17,5 11,1-11,9 5, 2 0,12 0,020 0,160 67,5 24,5-26,7 11,3 4,04 0,125 0,031 18 20 22 11,3-12,1 12,2-13,0 13,0-13,9 5,3 5,8 6,2 0,13 0,18 0,23 0,021 0,025 0,030 0,155 0,137 0,128 68 70 72 24,5-26,8 24,7-27,1 24,9-27,3 11,3 11,3 11,3 4,10 4,35 4,60 0,126 0,129 0,132 0,031 0,0 30 0,029 22,5 13,2-14,2 6,3 0, 25 0,031 0,124 72,5 24,9-27,4 11,3 4,66 0,133 0,028 24 25 26 13,8-14,8 14,2-15,3 14,6-16,7 6,6 6,8 7,0 0,30 0,33 0,37 0,034 0,037 0,039 0,114 0,111 0,105 74 75 76 25,1-27,5 25,2-27,6 25,3-27,7 11,4 11,4 11,4 4,90 5,03 5,17 0,135 0,136 0,138 0,027 0,027 0,027 27,5 15,2-16,3 7.3 0,43 0,043 0,099 77,5 25,4-27,8 11,4 5,37 0,140 0,026 26 30 32 15,4-16,5 16,1-17,3 16,9-18,0 7,4 7,8 8,1 0,45 0,55 0,65 0,044 0,050 0,055 0,097 0,091 0,084 78 80 82 25,4-27,8 25,6-28,0 25,7-28,1 11,4 11,4 11,4 5,44 5,73 6,02 0,141 0,144 0,147 0,026 0,025 0,024 32,5 17,0-18,3 8,2 0,68 0,057 0,084 82,5 25,7-28,1 11,4 6,09 0,148 0,024 34 35 36 17,5-18,8 17,8-19,2 18,2-19,5 8,5 8,6 8,8 0, 77 0,83 0,89 0,061 0,063 0,066 0,0 79 0,076 0,0 74 84 85 86 25,8-2B,2 25,9-28,3 25,9-28,3 11,4 11,4 11,4 6,31 6,47 6,62 0,150 0,152 0,154 0,024 37,5 18,7-20,0 9,0 0,99 0,0 70 0,0 70 87,5 26,0-28,4 11,4 6,85 0,157 0,023 38 40 42 18,9-20,2 19,5-20,8 20,0-21,4 9,1 9,4 9,7 1,03 1,18 1,34 0,072 0,076 0,081 0,070 0,0 64 0,0 60 88 90 92 26,0-28,4 26,1-28,5 26,2-28,6 11,4 11,4 11,4 6,93 7,25 7,57 0,158 0,161 0,165 0,022 0,022 42,5 20,1-21,6 9, 8 1,39 0,082 0,059 92,5 26,2-28,6 11,4 7,66 0,166 0,022 44 45 46 20,4-22,0 20,7-22,3 20,9-22,6 10,0 10,1 10,2 1,52 1,60 1,69 0,086 0,087 0,090 0,056 0,054 0,053 94 95 96 26,3-28,7 26,3-28,7 26,3-28,7 11,4 11,4 11,4 7,91 8,08 8,25 0,169 0,171 0,173 0,021 0,021 0,021 47,5 21,3-23,0 10,4 1,84 0,093 0,050 97,5 26,3-28,8 11,5 8,58 0,176 0,020 98 100 26,4-28,8 26,4-20,8 11,5 11,5 8,67 9,03 0,177 0,180 0,020 0,020 198
]e IV/V d crn h hf V 3 dv/dd c TARIFE ZA 3 X U-SHAREKU Surić 1938, Pranjić 1965 48 50 52 19,9-21,4 20,2-21,9 20,6-22,3 9,5 9,6 9,8 1,72 1,88 2,08 0,086 0,090 0,093 0,0 50 0,048 0,045 52,5 20,7-22,4 9,8 2,12 0,094 0,044 d c 10 12 h 6,7-7,4 7,7-8,4 Tarifni niz l\l/\l hf (TI 2,8 3,3 V 3 0,02 0,04 dv/dd 0,005 0,008 c 0,225 0,216 54 55 56 57,5 58 60 62 20,9-22,6 21,0-22,8 21,2-23,0 21,4-23,2 21,5-23,3 21,7-23,6 21,9-23,8 9,9 10,0 10,0 10,1 10,1 10,2 10,3 2,27 2,37 2,46 2,62 2,67 2,88 3,11 0,097 0,099 0,100 0,103 0,104 0,107 0,109 0,043 0,042 0,041 0,039 0,039 0,037 0,035 12,5 6,0-8,7 3,5 0,04 0,009 0,209 62,5 22,0-23,9 10,3 3,16 0,110 0,035 14 15 16 8,7-9,4 9,1-9,9 9,6-10,4 3,9 4,2 4,4 0,06 0,07 0,09 0,012 0,014 0,016 0,200 0,189 0,182 64 65 66 22,2-24,0 22,3-24,2 22,4-24,3 10,3 10,4 10,4 3,31 3,45 3,56 0,112 0,113 0,114 0,034 0,033 0,032 17,5 10,3-11,1 4,7 0,11 0,019 0,168 67,5 22,5-24,5 10,4 3,72 0,116 0,031 18 2D 22 10,5-11,3 11,4-12,2 12,1-13,0 4,8 5,3 5,7 0,12 0,17 0,22 0,020 0,024 0,027 0,164 0,144 0,125 68 70 72 22,6-24,5 22,7-24,7 22,9-24,9 10,4 10,5 10,5 3,77 4,04 4,27 0,117 0,119 0,121 0,031 0,029 0,028 22,5 12,3-13,2 5,8 0,23 0,028 0,122 72,5 22,9-24,9 10,5 4,33 0,122 0,028 20 25 26 12,9-13,8 13,3-14,2 13,7-14,6 6,1 6,3 6,5 0,28 0,31 0,34 0,032 0,034 0,036 0,116 0,110 0,104 74 75 76 23,0-25,1 23,1-25,2 23,1-25,3 10,5 10,5 10,5 4,51 4,64 4, 76 0,124 0,125 0,126 0,027 0,027 0,026 27,5 14,2-15,2 6,7 0,40 0,040 o.ioo 77,5 23,2-25,4 10,5 4,95 0,128 0,026 28 30 32 14,4-15,4 15,0-16,1 15,7-16,9 6,8 '7,2 7,5 0,42 0,51 0,60 0,041 0,046 0,051 0,098 0,090 0,084 78 80 82 23,2-25,4 23,3-25,6 23,4-25,7 10,5 10,5 10,5 5,01 5,27 5,54 0,129 0,132 0,135 0,026 0,025 0,024 32,5 15,8-17,0 7,6 0,63 0,052 0,082 82,5 23,4-25,7 10,5 5,61 0,136 0,024 34 35 36 16,3-17,5 16,6-17,8 16,9-18,2 7,8 7,9 6,1 0,71 0,76 0,82 0,056 0,058 0,061 0,0 79 0,076 0,0 74 84 85 86 23,5-25,8 23,5-25,9 23,5-25,9 10,5 10,5 10,5 5,8 2 5,95 6,10 0,138 0,140 0,142 0,024 37,5 17,4-18,7 8,3 0,92 0,0 64 0,0 70 87,5 23,6-26,0 10,5 6,31 0,144 3B 40 42 17,5-18,9 18,0-19,5 18,5-20,0 8,4 8,7 8,9 0,95 1,09 1,23 0,066 0,0 70 0,0 74 0,069 0,0 64 0,0 60 88 90 92 23,6-26,0 23,6-26,1 23,7-26,2 10,5 10,5 10,5 6,38 6,68 6,98 0,145 0,149 0,152 0,022 0,022 42,5 18,7-20,1 8,9 1,26 0,075 0,059 92,5 23,7-26,2 10,5 7,05 0,153 0,022 44 45 46 19,0-20,4 19,2-20,7 19,4-20,9 9,1 9,2 9,3 1,38 1,46 1,54 0,078 0,081 0,083 0,056 0,055.0,054 94 95 96 23,8-26,3 23,8-26,3 23,8-26,3 10,5 10,5 10,5 7,28 7,44 7,60 0,156 0,158 0,160 0,021 0,021 0,021 47,5 19,7-21,3 9,5 1,66 0,085 0,050 97,5 23,8-26,3 10,5 7,83 0,162 0,021 98 100 23,8-26,4 23,8-26,4 10,5 10,5 7,92 8,24 0,163 0,167 0,020 0,0 20
je V TARIFE ZA JELU-SH1REKU šuritf 1938, Pranjić 1965 Tarifni niz \l d c 10 12 12,5 14 15 16 17,5 18 20 22 22,5 24 25 26 27,5 28 30 32 32,5 34 35 36 37,5 33 40 42 42,5 44 45 46 47,5 h 6,1-6,7 7,1-7,7 7,3-8,0 8,0-8,7 8,4-9,1 8,9-9,6 9,6-10,3 9,7-10,5 10,6-11,4 11,3-12,1 11,5-12,3 12,0-12,9 12,4-13,3 12,7-13,7 13,2-14,2 13,4-14,4 14,0-15,0 14,5-15,7 14,7-15,8 15,1-16,3 15,3-16,6 15,6-16,9 16,0-17,4 16,2-17,5 16,7-18,0 17,1-18,5 17,3-18,7 17,6-19,0 17,8-19,2 17,9-19,4 18,2-19,7 hf 2,5 3,0 3,1 3,5 3,8 4,0 4,3 4,4 4,8 5,2 5,3 5,6 5,8 6,0 6,2 6,3 6,6 6,9 7,0 7,2 7,3 7,5 7,6 7,7 7,9 8, 2 8,2 8,4 8,4 8,5 8,6 V 3 0,02 0,03 0,04 0,05 0,07 0,08 0,10 0,11 0,15 0,20 0,21 0,25 0,28 0,32 0, 37 0,39 0,47 0,55 0,58 0,65 0,70 0,76 0,84 0,87 0,99 1,13 1,16 1,28 1,33 1,41 1,52 du/dd 0,004 0,007 0,008 0,011 0,013 0,014 0,017 0,018 0,022 0,025 0,026 0,029 0,032 0,033 0,037 0,038 0,042 0,047 0,048 0,051 0,053 0,055 0,058 0,059 0,063 0,067 0,068 0,0 71 0,073 0,0 75 0,078 c 0,220 0,212 0,208 0,204 0,194 0,175 0,165 0,161 0,146 0,127 0,123 0,115 0,113 0,104 0,100 0,098 0,090 0,085 0,083 0.07B 0,075 0,072 0,069 0,067 0,063 0,059 0,058 0,056 0,055 0,053 0,051 d c 48 50 52 52,5 54 55 56 57,5 58 60 62 62,5 64 65 66 67,5 68 70 72 72,5 74 75 76 77,5 78 80 82 84 85 86 87,5 90 92 94 95 96 97,5 98 100 18,3 18,6 18,9 19,9-20,2-20,6 19,0-20,7 19,2 19,3 19,4-20,9-21,0-21,2 19,6-21,4 19,7-19,9. 20,0-21,5 21,7 21,9 20,1-22,0 20,2-20,3-20, 3-22,2 22,3 22,4 20,4-22,5 20,5-20,6-20,7. 22,6 22,7 22,9 20,7-22,9 20,7. 20,8-20,8-23,0 23,1 23,1 20,9-23,2 20,9-21,0-21,0-23,2 23,3 23,4 21,0-23,4 21,1. 21,1. 21,1. 23,5 23,5 23,5 21,2-23,6 21,2. 21,2-21,3-23,6 23,6 23,7 21,3-23,7 21,3-21,3-21,3. 23, 7 23,8 23,8 21,3-23,8 21,3-21,4. 23,8 23,8 hf 8,6 G,8 8,9 1,55 1,73 1,89 8,9 1,93 9,0 9,1 9,1 2,06 2,16 2,24 9,2 2,39 9,2 9,3 9,4 2,43 2,63 2,84 9,4 2,88 9,4 9,4 9,4 3,02 3,12 3,21 9,5 3,40 9,5 9,5 9,5 3,45 3,65 3,87 9,5 3,92 9,5 9,5 9,5 4,08 4,19 4,31 9,5 4,48 9,5 9,5 9.5 4,54 4,77 5,01 9,5 5,08 9,5 9,5 9,5 5,26 5,39 5,51 9,5 5,71 9,5 9,5 9,5 5,77 6,04 6,31 9,5 6,38 9,5 9,6 9,6 6,59 6,80 6,94 9,6 7,16 9,6 9,6 7,24 7,54 du/dd 0,079 0,083 0,086 0,087 0,089 0,091 0,092 0,094 0,095 0,097 0,100 0,101 0,102 0,103 0,103 0,104 0,105 0,107 0,109 0,110 0,111 0,113 0,114 0,115 0,116 0,119 0,122 0,123 0,125 0,127 0,128 0,131 0,132 0,135 0,139 0,140 0,142 0,144 0,146 0,149 0,150 0,153 200
Bu I d c h hf V 3 c/cd c TARIFE ZA BUKVU Suric 1938, Pranjić 1965 48 50 52 33,5-35,6 34,0-36,2 34,5-36,7 17,4 17,7 18,0 3,15 3,47 3,82 0,162 0,171 0,181 0,051 0,049 0,047 52,5 34,6-36,8 18,1 3,92 0, 183 0,047 d c 10 12 h 12,2-13,3 14,1-15,3 Tarifni niz i hf 5,1 6,1 V 3 0,04 0,0 7 du/dd 0,013 0,018 c 0,325 0,2 61 54 55 56 57,5 58 60 62 35,0-37,1 35,3-37,4 35,5-37,6 35,8-37,9 35,9-38,0 36,3-38,5 36,7-38,9 18,3 18,5 18,6 16,8 18,9 19,2 19,4 4, 19 4, 3"} 4,58 4,88 4,99 5,4 3 5,85 0, 190 0,195 0,200 0,207 0,209 0, 218 0, 227 0,045 0,044 0,04 4 0,042 0,042 0,040 0,0 39 12,5 14,5-15,8 6,4 0,08 0,020 0,256 62,5 36,8-39,0 19,5 5,98 0,229 0,038 14 15 16 15,8-17,3 16,7-18,2 17,6-19,1 7,2 7,7 8,2 0,11 0,14 0,16 0,024 0,027 0,031 0,216 0,198 0.1B8 64 65 66 37,0-39,3 37,2-39,4 37,4-39,6 19,7 19,8 19,9 6, 33 6,57 6,80 0, 236 0, 240 0,245 0,037 0,036 0,036 17,5 18,9-20,3 8,9 0,21 0,035 0,163 67,5 37,6-39,9 20,1 7,19 0, 251 0,035 18 20 22 19,3-20,8 20,7-22,3 22,1-23,8 9,1 10,0 10,8 0,23 0,31 0,41 0,037 0,044 0,052 0,160 0,140 U,127 68 70 72 37,6-39,9 37,9-40,2 38,2-40,5 20,1 20,3 20,5 7,30 7,81 8, 34 0, 253 0, 261 0,269 0,035 0,033 0,032 22,5 22,5-24,1 11,0 0,44 0,054 0,124 72,5 38,2-40,5 20,5 8,46 0,271 0,032 24 25 26 23,4-25,1 24,0-25,7 24,6-26,2 11,5 11,9 12,2 0,52 0,58 0,65 0,0 60 0,0 64 0,068 0,115 0,110 0,105 74 75 76 38,4-40,7 38,5-40,8 38,5-40,9 20,7 20,8 20-, 8 8,90 9,18 9,43 0,276 0,280 0, 284 0,031 0,030 0,030 27,5 25,5-27,1 12,7 0, 75 0,074 0,098 77,5 38,6-41,0 21,0 9,90 0, 290 0,029 28 30 32 25,8-27,3 26,8-2B,5 27,8-29,5 12,9 13,5 14,1 0,79 0,95 1,13 0,076 0,0 84 0,092 0,096 0,088 0,081 78 80 82 38,7-41,1 38,8-41,2 39,0-41,4 21,0 21,1 21,3 10,03 10,60 11,24 0, 292 0,300 0,30 6 0,029 0,028 0,027 3 2,5 28,0-29,8 14,2 1,18 0,094 0,080 82,5 39,0-41,4 21,3 11,38 0,308 0,027 34 35 36 28,6-30,4 29,1-30,9 29,5-31,3 14,6 14,9 15,1 1,32 1,43 1,54 0,100 0,104 0, 108 0,075 0,073 0,070 84 85 86 39,1-41,S 39,1-41,5 39,2-41, 6 21,4 21,4 21,5 11,85 12,14 12,4B 0,313 0,316 0,320 0,026 0,026 0,026 37,5 30,1-31,9 15,4 1, 70 0, 115 0,068 87,5 39,2-41,6 21,6 12,98 0,325 0,025 38 40 42 30,3-32,1 31,1-32,9 31,7-33,7 15,5 15,9 16,3 1, 76 2,00 2,26 0,117 0,125 0,135 0,067 0,063 0,060 B8 90 92 39,2-41,6 39,2-41,7 39,3-41,7 21,6 21,7 21,7 13,13 13,60 li,42 0,327 0,334 0,34 1 0,025 0,024 0,024 42,5 31,9-33,9 16,4 2, 32 0,137 0,059 92,5 39,3-41,7 21,7 14,57 0, 343 0,023 44 45 46 32,4-34,4 32,7-34,7 32,9-35,0 16,7 16,9 17,1 2,54 2,69 2,84 0,144 0,148 0,153 0,057 0,055 0,054 94 95 96 39,4-41,8 39,4-41,8 39,4-41,8 21,8 21,B 21,9 15,12 15,44 15,84 0,348 0,351 0,354 0,022 47,5 33,4-35,5 17,3 3,06 0,160 0,052 97,5 39,4-41,9 22,0 16,42 0,359 0,022 98 100 39,4-41,9 39,4-41,9 22,0 22,0 16,59 17,27 0,361 0,367 0,022 0,021
Bu I/II d n hf V dv/dd c TARIFE ZA BUK VLJ 5urić 1938, Pranjić 1965 CH 48 50 52 31,5-33,5 32,0-34,0 32,4-34,5 16,3 16,7 17,0 3 2,95 3,28 3,61 0,152 0,161 0, 169 0,052 0,049 0,047 52,5 32,6-34,6 17,0 3,68 0,172 0,047 d c 10 12 h 11,4-12,2 13,1-14,1 Tarifni niz hf 4.7 5,6 V 3 0,04 0,06 I/II du/dd 0,012 0,017 c 0,324 0, 2 70 54 55 56 57,5 58 60 62 32,9-35,0 33,2-35,3 33,3-35,5 33,7-35,8 33,8-35,9 34,1-36,3 34,5-36,7 17,3 17,4 17,6 17,7 17,8 18,1 18,3 3,96 4,13 4,33 4,59 4,70 5,11 5,52 0,178 0,183 0,183 0,194 0,196 0, 20 4 0,212 0,045 0,044 0,042 0,042 0,042 0,040 0,038 12,5 13,5-14,5 5,8 0,07 0,010 0,253 62,5 34,6-36,8 18,4 5, 54 0,214 0,038 14 15 16 14,7-15,8 15,6-16,7 16,3-17,6 6,5 7,0 7,5 0,10 0,12 0,15 0,022 0,025 0,028 0,220 0,202 0,185 64 65 66 34,8-37,0 35,0-37,2 35,1-37,4 18,5 18, 6 18,8 5,95 6,17 6,4 3 0,220 0, 224 0,228 0,037 0,036 0,0 33 W,5 17,5-18,9 8,1 0,19 0,033 0,169 67,5 35,3-37,6 18,9 6,76 0, 233 U,0 34 18 20 22 17,8-19,3 19,2-20,7 20,6-22,1 8, 3 9,2 10,0 0,21 0,29 0,38 0,035 0,042 0,049 0,166 0,145 0,129 68 70 72 35,3-37,6 35,6-37,9 35,8-38,2 18,9 19,1 19,3 6,8 6 7,35 7,8b 0,235 0,24 3 0, 250 0,034 0,033 0,032 22,5 21,0-22,5 10,2 0,40 0,051 0,126 72,5 35,8-38,2 19,3 7,9 6 0, 252 D,032 24 25 26 21,9-2 3,4 2 2,5-24,0 23,1-24,6 10, 7 11,1 11,4 0,4 8 0,54 0,60 0,056 0,0 60 0,0 64 0,116 0,110 0,10 6 74 75 76 36,0-38,4 36,1-38,5 36,2-38,5 19,5 19,5 19,6 8,30 8, 61 8,89 0, 257 0,2 60 0,2 64 0,031 0,030 0,030 27,5 2 3,9-25,5 11,9 0,71 0,0 69 0,093 77,5 36,3-38,6 19,7 9,29 0, 268 0,029 28 30 32 24,2-25,8 25,2-26,8 26,1-27,8 12,0 12,6 13,1 0, 74 0,89 1,05 0,0 72 0,0 79 0,087 0,098 0,089 0,083 78 80 82 36,3-38,7 36,5-38,8 36,6-39,0 19,7 19,8 19,9 9,41 9,95 1 0, 50 0,2 70 0,277 0,284 0,029 0,028 0,027 32,5 26,3-28,0 13,2 1,09 0,089 0,081 82,5 36,7-39,0 19,9 10,63 0,266 0,027 34 35 36 26,9-28,6 27,4-29,1 27,7-29,5 13,6 13,8 14,1 1,23 1,33 1,43 0,095 0,099 0,103 0,077 0,075 0,072 84 85 86 36,8-39,1 36,8-39,1 36,9-39,2 20,0 20,1 20,1 11,08 11,40 11, 67 0,290 0, 293 0,29 7 0,026 0,026 0,025 37,5 28,3-30,1 14,4 1,59 0,108 0,068 87,5 36,9-39,2 20,2 12,14 0,30 2 0,025 38 40 42 28,5-30,3 29,2-31,1 29,8-31,7 14,5 14,9 15,3 1,64 1,87 2,12 0,110 0,118 0,127 0,067 0,063 0,0 60 88 90 92 37,0-39,2 37,0-39,2 37,1-39,3 20,2 20, 3 20,4 12,28 12,91 13,55 0,30 3 0,30 9 0,315 0,025 0,024 42,5 30,0-31,9 15,4 2,18 0,129 0,059 92,5 37,1-39,3 20,4 13,70 0,316 44 45 46 30,4-32,4 30,7-32,7 30,9-32,9 15,7 15,8 16,0 2, 39 2,51 2,66 0,135 0,139 0,144 0,057 0,055 0,054 94 95 96 37,1-39,4 37,2-39,4 37,1-39,4 20,4 20,5 20,5 14, 15 14,52 14,83 0,321 0,324 0,327 0,022 0,022 47,5 31,4-33,4 16,3 2,89 0,150 0,052 97,5 37,1-39,4 20,5 15,30 0,332 0,022 98 100 37,1-39,4 37,1-39,4 20,5 20,5 15,45 16,09 0,333 0, 338 0,021 U,021 202
ßu li d c h hf u 3 dv/dd c T HR I FE Z«8UKVU Sunć 193B, Pranjlć 1965 48 50 52 29,6-31,5 30,0-32,0 30,5-32,4 15,4 15,7 16,0 2,78 3,08 3,40 0, 144 0,152 0,160 0,052 0,049 0,04 7 52,5 30,6-32,6 16,0 3,46 0,162 0,047 d c 10 12 h 10,4-11,4 12,0-13,1 Tarif ni niz II hf 4,2 5, 1 v 3 0,03 0,06 du/dd 0,011 0,016 c 0,333 0,27 6 5 4 55 56 57,5 SB 60 62 30,9-32,9 31,2-33,2 31,3-33,3 31,6-33,7 31,7-33,8 32,0-34,1 3 2,4-34,5 16, 3 16,4 16,5 16, 7 16,8 17,0 17,3 3, 73 3,89 4,06 4,33 4,44 4,80 5,22 0.16B 0,172 0,1 76 0,182 0,163 0,192 0,199 0,045 0,044 0,043 0,04 2 0,041 0,040 0,038 12,5 12,4-13,5 5,3 0,06 0,017 0, 261 62,5 3?,5-34,6 17,3 5,30 0,201 0.03B 14 15 16 13,5-14,7 14,3-15,6 15,1-16,3 6,0 6,4 6,9 0,09 0,11 0,14 0,020 0,026 0,217 0,203 0,187 64 65 66 32,7-34,8 32,8-35,0 32,9-35,1 17,5 17,6 17,7 5, 63 5,84 6,05 0,20 6 0,209 0,213 0,037 0,036 0,035 17,5 16,2-17,5 7,5 0,18 0,031 0,172 67,5 33,1-35,3 17,8 6,37 0, 218 0,034 18 20 22 16,5-17,8 17,9-19,2 19,2-20,6 7,7 8,5 9,3 0,20 0, 27 0,35 0,033 0,039 0,046 0,168 0,146 0,130 68 70 72 33,2-35,3 33,4-35,6 33,5-35,8 17,8 18,0 18,2 6,46 6,92 7,41 0,220 0,227 0,233 0,034 0,033 0,031 22,5 19,5-21,0 9,4 0,37 0,048 0,129 72,5 33,6-35,8 18,2 7,51 0,235 0,031 24 25 26 20,4-21,9 21,0-22,5 21,5-23,1 10,0 10,3 10, 6 0,45 0,50 0,56 0,053 0,056 0,0 60 0,117 0,111 0,107 74 75 76 33,7-36,0 33,8-36,1 33,8-36,2 18,3 18,4 18,4 7,87 8,12 8,34 0,-239 0,243 0,246 0,030 0,0 30 0,029 27,5 22,4-23,9 11,1 0,66 0,065 0,099 77,5 34,0-36,3 18,5 8, 72 0,251 0,029 28 30 32 22,6-24,2 23,6-25,2 24,5-26,1 11,2 11,8 12,3 0, 69 0,83 0,99 0,067 0,075 0,082 0,097 0,090 0,083 78 80 82 34,0-36,3 34,2-36,5 34,3-36,6 1B,5 18, 6 18, 7 8,83 9,34 9,87 0,252 0,259 0,2 64 0,028 0,028 0,027 32,5 24,7-26,3 12,4 1,03 0,084 0,082 82,5 34,3-36,7 18,7 9,99 0,266 0,027 34 35 36 25,3-26,9 25,7-27,4 26,0-27,7 12,8 13,0 13,2 1,16 1,25 1,34 0,089 0,093 0,097 0,077 0,0 74 0,072 84 85 86 34,4-36,8 34,4-36,6 34,5-36,9 18,8 18,8 18,9 10,41 10,66 10,97 0,2 70 0,273 0,276 0,026 0,026 0,025 37,5 26,5-28,3 13,5 1,49 0,103 0,0 69 87,5 34,5-36,9 19,0 11,42 0,281 0,025 38 40 42 26,7-28,5 27,4-29,2 26,0-29,8 13,6 14,0 14,4 1,54 1, 7o 1,99 0,105 0,112 0,120 0,06B 0,0 64 0,0 60 88 90 92 34,5-37,0 34,5-37,0 34,6-37,1 19,0 19,0 19,0 11,55 12,08 12,62 0.2B2 0,288 0,293 0,024 0,024 42,5 28,1-30,0 14,5 2,06 0,122 0,059 92,5 34,6-37,1 19,0 12,76 0,294 44 45 46 28,5-30,4 28,8-30,7 29,1-30,9 14,7 14,9 15,1 2,23 2,37 2,51 D.128 0,132 0,136 0,057 0,056 0,054 94 95 96 34,7-37,1 34,7-37,1 34,7-37,1 19,1 19,1 19,1 13,25 13,53 13,82 0.29B 0,301 0,304 0,022 0,022 0,022 47,5 29,4-31,4 15,3 2,71 0,142 0,052 97,5 34,7-37,1 19,1 14,25 0,30 7 0,021 98 100 34,7-37,1 34,7-37,1 19,1 19,1 14,40 14,99 0,309 0,313 0,021 0,021 203
Bu II/III TARIFE 2J dukuu "unć 1938, Pranjić 1965 d C 4 8 50 52 h 27,8-29,6 28,2-30,0 28,7-30,5 hf 14,5 14,8 15,1 V 3 2, 62 2,90 3, 20 du/dd 0,136 0,143 0,151 c 0,052 0,049 0,047 52,5 28,8-30, 6 15,1 3,27 0,153 0,047 d c 10 12 h 9,7-10,4 11,0-12,0 Tarifni niz II/III hf 3, 7 4, 6 u 3 0,03 0,05 du/dđ 0,010 0,014 c 0,345 0, 2 69 54 55 56 57,5 58 60 62 29,0-30,9 29,2-31,2 29,4-31,3 29,6-31,6 29,7-31,7 30,0-32,0 30,3-32,4 15,3 15,5 15, 6 15,8 15,8 16, 1 16,3 3,50 3, 68 3,84 4,10 4,17 4,55 4,92 0,159 0,162 0,166 0, 172 0,173 0,180 0,107 0,045 0,044 0,043 0,04? 0,041 0,040 0,038 12,5 11,4-12,4 4,B 0,06 0,015 0,254 62,5 30,4-32,5 16,3 5,00 0,180 0,038 14 i 5 16 12,5-13,5 13,2-14,3 13,9-15,1 5,4 5,8 6,2 0,08 0,10 0,12 0,019 0,021 0,024 0,229 0,206 0,192 64 65 66 30,5-32,7 30,7-32,8 30,7-32,9 16,5 16,6 16,6 5, 30 5,50 5, 68 0,193 0, 196 0,199 0,036 0,036 0,035 17,5 14,9-16,2 6,9 0,17 0,029 0, 175 67,5 30,9-33, 1 16,8 6,01 0, 204 0,034 18 20 22 15,3-16,5 16, 6-1 7, 9 17,9-19,2 7,1 7,8 8, 6 0,18 0,24 0, 33 0,030 0,037 0,043 0,167 0,151 0, 1 31 68 70 72 30,9-33,2 31,1-33,4 31,3-33,5 16,8 17,0 17,1 6,10 6,54 6,96 0, 205 0,211 0,217 0,034 0,032 0,031 22,5 18,2-19,5 8,8 0,35 0,045 0,129 72,5 31,3-33, 6 17,1 7,06 0,219 0,031 24 25 26 19,1-20,4 19,7-21,0 20,2-21,5 9, 3 9, 6 9,9 0,4 2 0,47 0,5 2 0,050 0,053 0,056 0,119 0,112 0,107 74 75 76 31,4-33,7 31,5-33,8 31,6-33,8 17,2 17, 3 17,3 7, 39 7,64 7, 84 0, 223 0, 226 0, 229 0,030 0,030 0,029 27,5 20,9-22,4 10,3 0, 61 0,061 0,100 77,5 31,7-34,0 17,4 8,20 0,233 0,028 28 30 32 32,5 21,2-22,6 22,1-23,6 22,9-24,5 23,1-24, 7 10,5 11,0 11,5 n, e 0, 65 0, 78 0,9 2 0,96 0,064 0,0 70 0,077 0,079 0,099 0,0 90 0,083 0,082 78 80 82 62,5 31,7-34,0 31,8-34, 2 31,9-34, 3 31,9-34, 3 17,4 17,5 17, 6 17, 6 8,31 8, 79 9,29 9,40 0,234 0, 240 0, 246 0, 24 7 0,028 0,027 0,026 0,026 34 3 5 3 6 23,7-25,3 24,0-25, 7 24,4-26,0 12,0 12,2 12,4 1,09 1,17 1,26 0,0B4 0,088 0,092 0,077 0,075 0,073 84 B5 86 32,0-34,4 32,0-34,4 32,0-34,5 17,6 17, 7 17,7 9, 75 10,04 10,20 0,251 0,25* 0, 25 7 0,026 0,025 0,025 _:7,5 24,8-26,5 12,7 1,40 0,097 0,069 8 7,5 32,1-34,5 17,8 10, 70 0, 2 61 0,0 24 38 4 0 4 2 25,0-26,7 25,6-27,4 26,2-28,0 12,0 13,2 13,6 1,45 1, 66 1,8B 0,099 0,106 0,114 0,068 0,0 64 0,060 88 90 92 32,1-34,5 32,1-34,5 32,2-34, 6 17, 8 17,8 17,9 10,82 11, 32 11,89 0,262 0, 267 0, 272 0,024 0,024 42,5 26,3-28,1 13,7 1,94 0,116 0,0 60 92,5 3 2,2-34,6 17,9 12,02 0,273 0,023 44 45 46 26,8-28,5 27,0-28,8 27,3-29,1 13,9 14,1 14,2 2,11 2, 24 2,36 0,121 0,124 0,128 0,057 0,055 0,054 94 95 96 32,2-34, 7 32,2-34, 7 32,2-34,7 17,9 17,9 1 7,9 12,42 12,66 12,95 0,277 0,279 0, 281 0,022 0,022 0,022 47,5 27,7-29,4 14,4 2,55 0,134 0,052 97,5 32,3-34, 7 18,0 13,43 0,284 0,021 98 100 32,3-34,7 32,3-34,7 18,0 16,0 13,57 14,13 0, 286 0,290 0,021 0,020 204
Bu III d h hf u dv/dd c TARIFF. ZA HUKVU Surić 1938, Pranjić 1965 c 48 50 52 26,0-27,8 26,4-28,2 26,8-28,7 IH 13,7 13,9 14,2 3 2,48 2,73 3,01 0,127 0,134 0,141 0,051 0,049 0,047 52,5 26,9-28,8 14,3 3,09 0,143 0,046 d c 10 12 h 8,8-9,7 10,2-11,0 Tari Pni ni z III hf rt 3,2 4,0 u 3 0,02 0,04 dv/dd 0,008 0,012 c 0,320 0, 267 54 55 56 57,5 58 60 62 27,1-29,0 27,3-29,2 27,5-29,4 27,7-29,6 27,7-29,7 28,0-30,0 28,2-30,3 14,5 14,6 14,7 14,B 14,9 15,1 15,3 3,32 3,47 3, 62 3,84 3,93 4,27 4,62 0,148 0,151 0,154 0,160 0,161 0,168 0,174 0,045 0,04 3 0,042 0,042 0,041 0,039 0,038 12,5 10,5-11,4 4, 2 0,05 0,013 0, 255 62,5 28,3-30,4 15,3 4,69 0,176 0,037 14 15 16 11,5-12,5 12,1-13,2 12,8-13,9 4,8 5, 2 5, 6 0,07 0,09 0,11 0,017 0,020 0,022 0, 230 0,217 0, 196 64 65 66 28,4-30,5 28,5-30,7 20,6-30, 7 15,5 15,5 15,6 4,98 5,14 5,33 0, 180 0,183 0, 186 0,036 0,036 0,035 17,5 13,8-14,9 6,2 0,15 0,027 0,181 67,5 28,7-30,9 15,7 5,61 0, 190 0,034 18 20 22 14,1-15,3 15,3-16,6 16,4-17,9 6,4 7,2 7,9 0,16 0,23 0,30 0,028 0,034 0,040 0,172 0,150 0,133 68 70 72 28,7-30,9 28,9-31,1 29,0-31,3 15,7 15,9 1 6,0 5,70 6,12 6,51 0,191 0,197 0, 202 0,033 0,032 0,031 22,5 16,7-18,2 8,0 0,32 0,042 0,132 72,5 29,0-31,3 16,0 6,6U 0,203 0,031 24 25 26 17,5-19,1 18,0-19,7 18,5-20,2 8,5 8,8 9, 2 0, 38 0,43 0,49 0,046 0,050 0,053 0,120 0,116 0,109 74 75 76 29,1-31,4 29,2-31,5 29,2-31,6 16,1 16,1 16,2 5,92 7,11 7,34 0,207 0,210 0, 212 0,030 0,029 0,029 27,5 19,3-20,9 9, 6 0,57 0,058 0,102 77,5 29, 3-31,7 16,3 7,68 0, 216 0,028 28 30 32 19,5-21,2 20,4-22,1 21, 2-22,9 9, 7 10, 2 10, 7 0, 60 0,72 0,86 0,059 0,066 0,073 0,099 0,091 0,085 78 60 82 29,3-31,7 29,4-31,8 29,5-31,9 16,3 16,3 16,4 7, 78 8,19 8,66 0,217 0, 222 0,227 0,028 0,027 0,026 32,5 21,4-23,1 10,9 0,90 0,0 75 0,083 82,5 29,5-31,9 16,4 8, 76 0, 22B 0,026 34 35 36 21,9-23,7 22,3-24,0 22,6-24,4 11,2 11,4 11,6 1,02 1,10 1,18 0,0B0 0,083 0,086 0,0 79 0,076 0,073 84 85 86 29,5-32,0 29,6-32,0 29,6-32,0 16,4 16,5 16,5 9,08 9,36 9,58 0,232 0,234 0,237 0,025 0,025 0,025 37,5 23,0-24,8 12,0 1, 32 0,092 0,069 87,5 29,7-32,1 16, 6 9,9 8 0,240 0,024 38 40 42 23,2-25,0 23,9-25,6 24,4-26,2 12,1 12,4 12,8 1,37 1,56 1.77 0,093 0,099 0,107 0,068 0,0 64 0,060 B8 90 92 29,7-32,1 29,7-32,1 29,8-32,2 16,6 16,6 16,7 10,09 10,55 11, 10 0,241 0,246 0,251 0,024 42,5 24,6-26,3 12,9 1,63 0,108 0,059 92,5 29,8-32,2 16,7 11,22 0, 252 0,022 44 45 46 25,0-26,8 25,2-27,0 25,5-27,3 13,1 13,3 13,4 1,99 2,11 2, 23 0,113 0,117 0, 120 0,057 0,055 0,0 54 94 95 96 29,8-32,2 29,8-32,2 29,8-32,2 16,7 16,7 16,7 11,58 11,83 12,06 0,256 0,253 0, 260 0,022 0,022 0,021 47,5 25,9-27,7 13,6 2,41 0,125 0,052 97,5 29,8-32,3 16,8 12,54 0,263 0,021 98 100 29,8-32,3 29,8-32,3 16,8 16,6 12,67 13,19 0,2 64 0,269 0,021 0,0 20 2C5
Bu III/IV d c h hf V 3 du/dd c TARirC ZU BUKUU Surić 1938, Pranjić 1965 48 50 52 24,0-26,0 24,4-26,4 24,8-26,8 12,7 12,9 13,2 2,30 2,53 2,80 0,118 0,125 0,131 0,051 0,049 0,047 52,5 24,9-26,9 13,2 2,86 0,133 0,047 d c 10 12 h 8,0-8,8 9,2-10,2 Tarifni niz III/IV hf 2,7 3,5 V 3 0,02 0,04 dv/dd 0,007 0,011 c 0,333 0,282 54 55 56 57,5 58 60 62 25,2-27,1 25,4-27,3 25,5-27,5 25,7-27,7 25,8-27,7 26,0-28,0 26,2-28,2 13,4 13,5 13,6 13,8 13,a 14,0 14,2 3,07 3,21 3,35 3,58 3,64 3,96 4,28 0,137 0,140 0,144 0,148 0,149 0,155 0,161 0,045 0,044 0,043 0,041 0,041 0,039 0,038 12,5 9,5-10,5 3, 7 0,04 0,012 0,267 62,5 26,2-28,3 14,2 4,35 0,162 0,037 14 15 16 10,4-11,5 11,1-12,1 11,7-12,8 4,3 4, 6 5,0 0,07 0,08 0,10 0,015 0,018 0,020 0,227 0,222 0,200 64 65 66 26,3-28,4 26,4-28,5 26,5-23,6 14,3 14,4 14,4 4, 60 4, 78 4,92 0,166 0,169 0,172 0,036 0,035 0,035 17,5 12,6-13,8 5,5 0,13 0,024 0,182 67,5 26,6-28,7 14,5 5,19 0,175 0,034 18 20 22 12,9-14,1 14,1-15,3 15,1-16,4 5,7 6,4 7,1 0,14 0,20 0,27 0,026 0,031 0,037 0,179 0, 154 0,137 68 70 72 26,6-28,7 26,7-28,9 26,8-29,0 14,6 14,7 14,8 5,30 5, 65 6,02 0,176 0,182 0,186 0,033 0,032 0,031 22,5 15,3-16,7 7,3 0,29 0,039 0,134 72,5 26,8-29,0 14,8 6,11 0,187 0,031 21 25 26 16,1-17,5 16,6-16,0 17,0-18,5 7, 7 8,0 8,3 0,35 0, 39 0,44 0,043 0,046 0,049 0,124 0,117 0,111 74 75 76 26,9-29,1 26,9-29,2 27,0-29,2 14,8 14,9 14,9 6,36 6,58 6, 76 0,191 0,193 0,196 0,030 0,029 0,029 27,5 17,7-19,3 8, 7 0,52 0,054 0,105 77,5 27,1-29,3 15,0 7,07 0,199 0,028 28 30 32 18,0-19,5 18,7-20,4 19,5-21,2 8,9 9,4 9,9 0,55 0,66 0,80 0,056 0,062 0,068 0,102 0,093 0,085 78 80 82 27,1-29,3 27,1-29,4 27,2-29,5 15,0 15,1 15,1 7,16 7,59 7,97 0, 200 0,204 0,209 0,028 0,027 0,026 32,5 19,6-21,4 10,0 0,83 0,0 70 0,084 82,5 27,2-29,5 15,1 8,07 0,210 0,026 34 35 36 20,1-21,9 20,5-22,3 20,8-22,6 10,4 10, 6 10,8 0,94 1,02 1,10 0,0 74 0,077 0,080 0,0 78 0,076 0,073 84 65 86 27,2-29,5 27,3-29,6 27,3-29,6 15,1 15,2 15,2 B,36 8, 62 8,82 0,214 0, 216 0,218 0,026 0,025 0,025 37,5 21,2-23,0 11,1 1, 22 0,085 0,069 87,5 27,3-29,7 15,2 9,13 0, 221 0,024 38 40 42 21,3-23,2 21,9-23,9 22,5-24,4 11,2 11,5 11,9 1,27 1,44 1,65 0,087 0,093 0,099 0,068 0,064 0,0 60 88 90 92 27,3-29,7 27,4-29, 7 27,4-29,8 15,2 15,3 15,3 9,24 9, 73 10,17 0, 222 0,226 0,231 0,024 42,5 22,6-24,6 11,9 1,69 0, 101 0,060 92,5 27,4-29,8 15,3 10,28 0, 232 44 45 46 23,0-25,0 23,3-25,2 23,5-25,5 12,2 12,3 12,4 1,8.5 1,95 2,06 0,106 0,109 0,112 0,057 0,056 0,054 94 95 96 27,5-29,8 27,5-29,8 27,5-29,8 15,3 15,3 15,3 10, 61 10,84 11,07 0,235 0,237 0,239 0,022 0,022 i 0,022 47,5 23,8-25,9 12,6 2,23 0,117 0,052 97,5 27,6-29,8 15,4 11,49 0,24 2 0,021 98 100 27,6-29,8 27,6-29,8 15,4 15,4 11,61 12,09 0,24 3 0, 247 0,021 0,020 206
Bu IV d c h hf V 3 du/dd c TARIFE; ZA BUKUU Šurić 1938, Pranjić 1965 48 50 52 22,0-24,0 22,5-24,4 22,9-24,8 11,7 11,9 12,1 2,12 2,33 2,57 0,109 0,115 0,121 0,051 0,049 0,047 52,5 23,0-24,9 12,2 2,64 0,122 0,046 - c 10 12 h ID 7,1-8,0 8,3-9,2 T arifni niz IV hf 2,2 3,0 3 0,02 0,03 dv/dd 0,006 0,010 c 0,353 0,294 54 55 56 57,5 58 60 62 23,1-25,2 23,4-25,4 23,5-25,5 23,7-25,7 23,B-25,8 24,0-26,0 24,2-26,2 12,3 12,4 12,5 12,7 12,7 12,9 13,0 2,81 2,94 3,08 3,30 3,35 3,64 3,92 0,127 0,129 0,132 0,136 0,137 0,142 0,147 0,045 0,044 0,043 0,041 0,041 0,039 0,037 12,5 8,6-9,5 3,1 0,04 0,011 0,289 62,5 24,2-26,2 13,0 3,99 0,149 0,037 14 15 16 9,5-10,4 10,1-11,1 10,6-11,7 3, 6 4,0 4, 3 0,05 0,07 0,09 0,014 0,016 0,018 0,254 0,225 0,209 64 65 66 24,3-26,3 24,4-26,4 24,4-26,5 13,1 13,2 13,3 4,21 4,38 4,55 0,152 0,154 0,157 0,036 0,035 0,034 17,5 11,4-12,6 4, 8 0,11 0,022 0,191 67,5 24,5-26,6 13,4 4, 79 0,160 0,033 18 20 22 11,7-12,9 12,8-14,1 13,7-15,1 5,0 5, 7 6, 3 0,13 0,18 0,24 0,028 0,0 34 0,181 0,156 0,142 68 70 72 24,5-26,6 24,6-26,7 24,7-26,8 13,4 13,5 13,5 4,86 5,19 5,49 0,161 0,166 0,170 0,033 0,032 0,031 2 2,5 14,0-15,3 6,5 0,26 0,035 0,136 72,5 24,7-26,8 13,5 5,57 0,171 0,031 24 25 26 14,7-16,1 15,2-16,6 15,6-17,0 6,9 7,3 7,5 0,31 0,36 0,40 0,040 0,04 3 0,045 0,128 0,120 0,113 74 75 76 24,8-26,9 24,8-26,9 24,8-27,0 13,6 13,7 13,7 5,85 6,05 6,21 0,175 0,177 0,179 0,030 0,029 0,029 27,5 16,2-17,7 8,0 0,47 0,050 0, 105 77,5 24,9-27,1 13,7 6,46 0,181 0,028 28 30 32 16,4-18,0 17,1-18,7 17,8-19,5 8,1 8, 6 9,1 0,50 0,61 0,73 0,051 0,057 0,063 0,102 0,094 0,066 78 80 82 24,9-27,1 24,9-27,1 25,0-27,2 13,7 13,8 13,8 6,54 6,93 7,28 0,182 0,186 0,190 0,028 0,027 0,026 32,5 17,9-19,6 9, 2 0, 76 0,0 64 0.0B4 82,5 25,0-27,2 13,B 7,37 0,191 0,026 34 35 36 18,4-20,1 18,7-20,5 19,0-20,8 9,5 9, 7 9,9 0,86 0,93 1,01 0,069 0,072 0,075 0,0 80 0,077 0,074 84 85 86 25,0-27,2 25,1-27,3 25,1-27,3 13,8 13,8 13,9 7,64 7,83 8,07 0,194 0,196 0,198 0,025 0,025 0,024 37,5 19,4-21,2 10,1 1,11 0,079 0,071 87,5 25,1-27,3 13,9 8,35 0,201 0,024 38 40 42 19,6-21,3 20,1-21,9 20,6-22,5 10,2 10,6 10,9 1,16 1,33 1,51 0,081 0,087 0,092 0,0 70 0,065 0,061 88 90 92 25,1-27,3 25,1-27,4 25,2-27,4 13,9 13,9 13,9 8,45 8,84 9,23 0,202 0,206 0,210 0,024 42,5 20,7-22,6 11,0 1,56 0,094 0,0 60 92,5 25,2-27,4 13,9 9,34 0,211 44 45 46 21,1-23,0 21,3-23,3 21,6-23,5 11,2 11,3 11,5 1, 70 1,80 1,91 0,098 0,101 0,104 0,056 0,056 0,054 94 95 96 25,3-27,5 25,3-27,5 25,3-27,5 13,9 14,0 14,0 9,64 9,92 10,13 0,213 0,215 0,217 0,022 0,022 0,021 47,5 21,9-23,8 11,6 2,05 0,108 0,053 97,5 25,3-27,6 14,0 10,45 0,219 0,021 98 100 25,3-27,6 25,3-27,6 14,0 14,0 10,55 10,99 0,220 0,224 0,021 0,020 207
Bu W/V d h hf V dv/dd c TARIFE ZA BUKUU Surić 1938, Pranjić 1965 c 48 50 52 20,2-22,0 20,6-22,5 21,0-22,9 10, 7 10,9 11,1 3 1,93 2,14 2,36 0,101 0,106 0,112 0,052 0,049 0,047 52,5 21,1-23,0 11,1 2,40 0,113 0,047 d c 10 12 h 6,3-7,1 7,5-8,3 Tarifni niz I1//V hf 1,8 2,5 u * 3 0,01 0,03 dv/dd 0,006 0,009 c 0,429 0, 321 54 55 56 57,5 58 60 62 21,3-23,2 21,4-23,4 21,5-23,5 21,6-23,7 21,7-23,8 21,9-24,0 22,0-24,2 11,3 11,4 11,5 11,6 11, 6 11,8 11,9 2,59 2, 71 2,83 3,01 3,06 3,33 3,59 0,117 0,119 0,121 0,125 0,126 0,131 0,135 0,046 0,044 0,043 0,041 0,041 0,039 0,038 12,5 7,7-8,6 2, 7 0,03 0,010 0,303 62,5 22,1-24,2 11,9 3, 65 0,136 0,037 14 15 16 8,6-9,5 9,1-10,1 9,7-10,6 3,2 3,5 3,9 0,05 0,06 0,08 0,013 0,015 0,017 0,265 0,24 2 0,218 64 65 66 22,2-24,3 22,2-24,4 22,3-24,4 12,0 12,1 12,1 3,86 4,01 4,14 0,139 0,141 0,143 0,036 0,035 0,035 17,5 10,4-11,4 4,3 0,10 0,020 0,194 67,5 22,3-24,5 12,2 4,36 0,146 0,033 18 20 22 22,5 10,6-11,7 11,6-12,8 12,4-13, 7 12,7-14,0 4,4 5,1 5,7 r,s 0,11 0,16 0,22 0,23 0,021 0,026 0,031 0,032 0,187 0,162 0,143 0,139 68 70 72 72,5 22,4-24,5 22,4-24,6 22,5-24,7 22,5-24,7 12,2 12,3 12,4 12,4 4,43 4, 73 5,05 5,12 0,147 0,151 0,154 0,155 0,033 0,032 0,030 0,030 24 25 26 13,3-14,7 13,7-15,2 14,1-15,6 6,3 6,5 6,8 0,28 0,32 0, 36 0,036 0,039 0,04 2 0,126 0,122 0,116 74 75 76 22,6-24,8 22,6-24,8 22,6-24,8 12,4 12,5 12,5 5,33 5,52 5,67 0,158 0,160 0,162 0,0 30 0,029 0,029 27,5 14,7-16,2 7,2 0,43 0,046 0,108 77,5 22,7-24,9 12,5 5,89 0,164 0,028 28 30 32 14,9-16,4 15,6-17,1 16,2-17,8 7,3 7,8 8,2 0,45 0,55 0,66 0,047 0,052 0,058 0,105 0,094 0,088 78 80 82 22,7-24,9 22,7-24,9 22,8-25,0 12,5 12,6 12,6 5,97 6,33 6,65 0,165 0,169 0,172 0,028 0,027 0,026 32,5 16,4-17,9 8,3 0, 69 0,059 0,086 82,5 22,8-25,0 12,6 6,73 0,173 0,026 34 35 36 16,8-18,4 17,1-18,7 17,3-19,0 8, 6 8,8 9,0 0,78 0,85 0,92 0,064 0,066 0,0 69 0,082 0,078 0,075 84 85 86 22,8-25,0 22,8-25,1 22,9-25,1 12,6 12,7 12, 7 6,98 7,20 7,37 0,175 0,177 0,178 0,025 0,025 0,024 37,5 17,7-19,4 9,2 1,01 0,073 0,072 87,5 22,9-25,1 12,7 7,63 0,181 0,024 38 40 42 17,8-19,6 18,4-20,1 18,9-20,6 9,3 9,7 9,9 1,05 1,22 1,37 0,0 75 0,080 0,085 0,071 0,066 0,062 8 8 90 92 22,9-25,1 23,0-25,1 23,0-25,2 12,7 12, 7 12,7 7,72 8,07 8,44 0,182 0,185 0,1B8 0,0 24 0,023 0,022 42,5 19,0-20,7 10,0 1,42 0,086 0,061 92,5 23,0-25,2 12,7 8,53 0,189 0,022 44 45 46 19,3-21,1 19,6-21,3 19,8-21,6 10,2 10,3 10,5 1,55 1,64 1,74 0,090 0,093 0,096 0,058 0,057 0,055 94 95 96 23,0-25,3 23,0-25,3 23,0-25,3 12,7 12,7 12,7 8,81 9,00 9,19 0,191 0,193 0,194 0,022 0,021 0,021 47,5 20,1-21,9 10,6 1,88 0,100 0,053 97,5 23,1-25,3 12,7 9,48 0,197 0,021 98 100 23,1-25,3 23,1-25,3 12,7 12,7 9,57 9,97 0,198 0,201 0,021 0,020 208
Bu V d c h hf u 3 du/dd c TARIFE ZA BUKUU Surić 1938, Pranjić 1965 4B 50 52 18,4-20,2 18,7-20,6 19,0-21,0 9, 7 9,9 10,1 1,75 1,94 2,14 0,092 0,097 0,101 0,052 0,050 0,047 52,5 19,1-21,1 10,1 2,18 0,102 0,047 d ctn ID 12 h 5,5-6,3 6,6-7,5 Tarifni niz \1 hf rn 1.5 2,1 v 3 0,01 0,02 dv/dd 0,005 0,008 c 0,417 0,333 54 55 56 57,5 58 60 62 19,2-21,3 19,4-21,4 19,4-21,5 19,6-21,6 19,6-21,7 19,8-21,9 19,9-22,0 10,2 10,3 10,4 10,5 10,5 10,7 10,8 2,33 2,45 2,56 2,72 2, 77 3,02 3,26 0,106 0,10 8 0,110 0,113 0,114 0,119 0,123 0,045 0,044 0,043 0,041 0,041 0,039 0,038 12,5 6,9-7,7 2,2 0,03 U,009 0,333 62,5 20,0-22,1 10,8 3,31 0,124 0,037 14 15 16 7,6-8,6 8,2-9,1 8,6-9,7 2,7 3,0 3,3 0,04 0,05 0,07 0,011 0,013 0,015 0,268 0,245 0,227 64 65 66 20,0-22,2 20,1-22,2 20,1-22,3 10,9 11,0 11,0 3,50 3,65 3,76 0,126 0.12B 0,130 0,036 0,035 0,035 17,5 9,3-10,4 3,8 0,09 0,018 0,198 67,5 20,2-22,3 11,1 3,97 0,132 0,033 IB 20 22 9,5-10,6 10,4-11,6 11,3-12,4 3,9 *.5 5,1 0,10 0,14 0,19 0,019 0,028 0,192 0,163 0,144 68 70 72 20,2-22,4 20,3-22,4 20,4-2 2,5 11,1 11,1 11,2 4,03 4,27 4,56 0,133 0,136 0,140 0,033 0,032 0,031 22,5 11,5-12,7 5,2 0,21 0,029 0,140 72,5 20,4-22,5 11,2 4, 62 0,141 0,030 24 25 26 12,1-13,3 12,4-13,7 12,8-14,1 5,6 5,8 6,1 0,25 0,28 0,32 0,033 0,035 0,038 0,130 0,123 0,117 74 75 76 20,4-22,6 20,5-22,6 20,5-22,6 11,3 11,3 11,3 4,86 4,99 5,12 0,143 0,144 0,146 0,029 0,029 0,02B 27,5 13,3-14,7 6,4 0,38 0,042 0,110 77,5 20,5-22,7 11,4 5,37 0,148 0,027 2B 30 32 13,4-14,9 14,1-15,6 14,7-16,2 6,5 7,0 7,4 0,40 0,49 0,59 0,043 0,048 0,053 0,107 0,097 0,089 78 80 B2 20,5-22,7 20, 6-22,7, 20, 6-2 2,8 11,4 11,4 11,4 5,44 5,73 6,02 0,149 0,151 0,154 0,027 0,026 0,026 32,5 14,9-16,4 7,5 0, 62 0,054 0,087 82,5 20,6-22,8 11,4 5,09 0,155 0,025 34 35 36 15,3-16,8 15,5-17,1 15,8-17,3 7,7 7,9 8,1 0,70 0,76 0,82 0,058 0,060 0,063 0,083 0,079 0,076 84 85 B6 20,7-22,8 20,7-22,8 20,7-22,9 11,4 11,5 11,5 6,31 6,52 6, 68 0,157 0,159 0,160 0,025 0,024 0,024 37,5 16,1-17,7 8,3 0,92 0,066 0,072 B7,5 20,7-22,9 11,5 6,91 0,162 3B 40 42 16,3-17,8 16,7-18,4 17,2-18,9 8,4 8,7 9,0 0,95 1,09 1,25 0,068 0,073 0,077 0,071 0,067 0,062 88 90 92 20,7-22,9 20,7-23,0 20,8-23,0 11,5 11,5 11,5 6,99 7,31 7,64 0,163 0,165 0,167 0,023 0,023 0,022 42,5 17,3-19,0 9,0 1,28 0,078 0,061 92,5 20,8-23,0 11,5 7, 72 0,168 0,022 44 45 46 17,6-19,3 17,8-19,6 18,0-19,8 9,2 9,3 9,5 1,40 1,48 1,58 0,083 0,085 0,088 0,059 0,057 0,056 94 95 96 20,8-23,0 20,8-23,0 20,8-23,0 11,5 11,5 11,5 7,98 8,15 0,32 0,169 0,170 0,172 0,021 0,021 0,021 47,5 18,3-20,1 9,6 1,70 D.091 0,053 97,5 20,8-23,1 11,5 8,58 0,173 0,0 20 98 100 20,8-23,1 20,8-23,1 11,5 11,5 8,67 9,03 0,174 0,176 0,020 0,019 209
LITERATURA 1. Erović B.: Veličina slučajne greške kod određivanja volutinog prirasta sastojine pooću izvrtaka uz upotrebu tarifa, Šuarski list br. 1 2, 1958. 2. Erović B.: Die Erittlung der Massenzuwachsprozente it Hilfe des Tarifdifferenzverfahrens, Schweizerischen Zeitschrift für Forstwesen, Nr. 3, März 1960 S. 132 189. 3. Ha laj J.: Tabulky na určovanie hoty a prirastku porastov, Bratislava, 1963. 4. Kl epa c D:. Rast i prirast šuskih vrsta drveća i sastojina, Zagreb, 1963. 5. Loetsch F.: Massenzuwachserrnittlung durch Bohrspanproben unter Anwendung, atheatisch-statistischer Methoden, Zeitschrift für Weitforstwirtschaft 16 (3) 1953. 6. Meyer H. A. and Nelson F. B.: Accuracy of Forest Growth Deterination Based on the Measureent of Increent Cores. Bulletin 547, Pennsylvania State College, School of Agriculture, (3) 1952. 7. Meyer H. A.: Forest Mensuration, Pennsylvania, USA, 1953. 8. Surić S.: Jednoulazne tablice drvnih asa za jelu-sreku i za bukvu, Mali Šuarsko Tehnički priručnik, Zagreb, 1949. ŠURIĆ'S INTERPOLATED ONE-ENTRY VOLUME TABLES FOR FIR/SPRUCE AND BEECH Suary The one-entry volue tables tariffs becoe ore and ore required in the European countries' Forest anageent. In Yugoslavia's Forest anageent are largely used Šurić's one-entry tables with five-tariff series for each individual forest tree species. Surić has constructed his volue tables by eans of height curves obtained by the strip ethod and the two-entry volue tables, and, in addition, he controlled the through concrete test trees. Because of a too sall nuber of tariff series the tables produce a arked error when calculating the growing-stock volue of a stand. Therefore were prepared Šurić's new interpolated tables containing a greater nuber (nine) of tariff series for an individual tree species and thus a greater possibility of a ore accurate stock-taking of a stand. The work was carried out graphically, i. e. between Surić's height and for-height tariff series were graphically interpolated the new tariff series. The tariff series of tree volues were coputed on the basis of the diaeters b. h. and for heights. Šurić's interpolated tables were extended with derivations of the tariff series of tree volues and their relative values. Hence the tables render the coputation of the stand volue increent by Meyer's ethod of tariff differences possible. As the analytical expressions of the tree volue curves are not known to us, we have coputed for each diaeter-class gradation of the individual tariff series by eans of tabular derivation the aounts of derivation (dv/dd), which after a graphical soothing we entered into the tables. The relative values of derivations dv 1 (c = ) were coputed fro the graphically soothed values of derivations dd v as well as the ean volues of the corresponding diaeter gradation within the tariff series (Erović, 2). 210
The volue tables were prepared only for stands of the shade-loving tree species, i. e. for Fir/Spruce and Beech (stands anaged by the selection ethod). For the sake of better illustration of Šurić's interpolated tables it was presented on an exaple also the course of the coputation of volue and volue increent. Coputed were data relating to Fir species in the experiental plot»jasle«, forest region of Gorski Kotar (Klepac, 4). In the exaple special attention was paid to the deterination of the tariff series of the stand and of the ean annual diaeter increent. The tariff series was deterined on the basis of the height of the central basalarea tree. In order to select with 95 /o of reliability the tariff sei'ies, the size of the height saple (n h ) of the central basal area tree was deterined on the ground of Tippett's Table (Tab. 1) and Table 2 which we ourselves prepared. Tippett's Table (Tab. 1) is representing the average relations of the standard deviation (o h ) and the ranges, for a definite size of the saples (with the understanding of the noral distribution of frequences). In Table 2 are represented sizes of the saple for different estiates of the standard deviation (oi,) and different height intervals (/) h = height difference between two different boundary height curves within the diaeter-class gradation of the central basal-area tree) with 95 /o liits of confidence n h > 1.96*0,2 Ah ( ) 2 2 We deterined the estiate of the standard deviation of heights (<j b ) within a diaeter gradation fro the range of the saple of heights (in the field we took for instance easureents of nine heights) and Tippett's Table. On the basis of the thus deterined standard deviation and the tariff height inerval (A h) read fro the tariff (in order to obtain greater safety we take the interval of the fifth tariff series of Šurić's interpolated tables, see tariffs), we have read fro Table 2 the necessary size of the height saple (n h ), fro wich we deterined the height of our central basal-area tree. The annual diaeter increent was deterined by oans of the increent core ethod. The nuber of increent saple trees (cores) was distributed proportionally to the su of diaeters b. h. within an individual diaeter gradation (Tab. 3). Under such a distribution of increent saple trees the total error of the growing-stock volue increent will be the least (Erović, 1). The average annual diaeter increent (i,i) was coputed for each diaeter gradation. For the needs of practice it will suffice to sooth the diaeter increent (i (1 ) graphically, taking care that the soothed curve satisfies all conditions of a well situated line. The thus adjusted diaeter increent was used for the coputation of the volue increent. The bark increent was neglected for the purpose of greater elbow-roo when calculating the volue. The coputation of the growing stock and volue increent of the stand was perfored in two ways, which can serve also as a control to each other. In the first instance (Tab. 4) we obtain the volue of the growing stock according to diaeter gradations by ultiplying the total basal area of the individual diaeter gradation 211
(G) by the corresponding for-height (hf), and we obtain the increent of the standing crop according to diaeter gradations by ultiplying the volue of the diaeter gradations, by c-aount and by the soothed average annual diaeter increent (i d ). In the second instance (Tab. 5) we copute the growing-stock volue according to diaeter gradations on the basis of the ean tree volue (v) of the individual diaeter gradation and the ste nuber (n) within this gradation. The volue increent of the ean tree (i v.) in the diaeter gradation is obtained by ultiplying dv the derivation ( ) by the soothed average annual diaeter increent (i,j). The dd increent of the stand volue expressed by diaeter gradations is then equal to the product of the ste nuber (n) in the diaeter gradation with the ean tree volue increent of this diaeter gradation (i v ). 212
UTJECAJ PLODNOSTI TLA NA RAST OBIČNE SMREKE U KULTURI»VRELO«KOD JASTREBARSKOG Mr ing. NIKOLA KOMLENOVIC Mr ing. JAKOB MARTINOViC UVOD U prigorski šuaa kod Jastrebarskog na doeni Jugoslavenskog instituta za četinjače unatrag nekoliko godina intenzivnije se radi na podizanju kultura četinjača pretežno u zoni bukovih šua. Ovi su radovi u uskoj vezi sa osnovni zadacia Instituta na planu istraživanja i unapređenja proizvodnje četinjača u našoj zelji. Satra se (Savezna privredna koora Jugoslavije 1965) da kod nas postoje objektivne ogućnosti za podizanje proizvodnosti i ekonoske vrijednosti šuskog fonda introdukcijo četinjača u postojeće listopadne šue. Prijeno ovih jera očekuje se u fizički pokazateljia povećanje proizvodnje drveta za cea 8 il. 3 godišnje na površini od 4 il. ha. Podignute kulture četinjača na području Jastrebarskog objekt su naših svestranih istraživanja od kojih zajedno sa istraživanjia na drugi područjia očekujeo teeljne podatke o stvarni ogućnostia očetinjavanja nekih naših šua. U ovo radu bit će prikazani rezultati naših istraživanja u kulturi obične sreke»vrelo«. Nasad je podignut u jesen 1957. godine sadnjo 4.500/ha sadnica obične sreke starih 2 + 1 godinu. Ova kultura predstavlja karakterističan prijer kako edafske prilike utječu na uspijevanje obične sreke. Naša se istraživanja odnose na rast, stanje ineralne ishrane i pedološke prilike istraživane kulture. Istraživanja u ovo sislu kod nas nisu vršena. Istraživana kultura se nalazi na ogranku Plešivice na 500 do 550 nadorske visine, sjeverozapadne ekspozicije. Najbliža eteorološka stanica Jastrebarsko udaljena je 10 k i nalazi se na nadorskoj visini od 130. Srednja godišnja teperatura zraka (za period 1948 1960) kreće se oko 10,4 C i to u ziski jesecia oko 1,2' C, proljetni 10,3" C, ljetni 19,1 C i jesenski 10,8 C. Višegodišnji prosjek oborina iznosi 947 od čega otpada na ziu 189, na proljeće 204, ljeto 280 i jesen 274. Geološku građu čine trijaske naslage vapnovitog doloita (Kranjec 1965). Matična stijena je jako ispucani doloit, prošaran kalcitni žilicaa. Trošenje se osipa u doloitni pijesak i šljunak. Tip tla je ilierizirano seđe tlo na vapnovito doloitu. Područje u koje se nalazi istraživana kultura obične sreke nije fitocenološki istraživano. * Zahvaljujeo se Republičko fondu za naučni rad, čijo su pooći ova istraživanja vršena. 213
Na osnovu vlastitih istraživanja ože se pretpostaviti da ovdje prirodnu vegetaciju čini neutrofilna ontanska šua obične bukve (Fagetu croaticu ontanu Horvat). Stara bukova šua je posječena oko 1925. godine i tada je na dijelovia istraživane površine paljen ugljen. Do podizanja srekove kulture ove su površine iskorištavane kao sjenokoše. Naša su istraživanja vršena u kasnu jesen 1965. godine. SI. 1. Izgled kulture obične sreke na prijernoj plohi 1 ZADATAK ISTRAŽIVANJA I METODE RADA Kod rekognosciranja istraživane kulture konstatirane su okularno velike razlike u izgledu i dienzijaa stabalaca pojedinih dijelova kulture. Kako se te razlike nalaze na aloj površini zeljišta koje ia jednolike ektoorfološke osobine oglo se pretpostaviti da su pokazane razlike u uspijevanju kulture posljedica jedino različitih edafskih prilika, ti prije jer je kultura podignuta u isto vrijee i isti sadni aterijalo. Polazeći od navedene pretpostavke 214
postavili so kao zadatak istraživanja detaljno proučavanje pedoloških i biljno hranidbenih prilika. Odah navodio, kako je i sao rekognosciranje terena pokazalo, tao gdje je unutar istraživane kulture na anji površinaa zeljišta paljen drveni ugalj, da je upravo tu sreka najbolje uspijevala. U konkretno slučaju radi se o toe da je plodnost tla u istraživanoj kulturi različita i da se to veoa jasno odražava na uspijevanje kulture. Nije kod toga bitno što je do razlika u plodnosti tla došlo paljenje ugljena na njegovoj površini, jer se slični efekti u povećanju plodnosti tla ogu postići i prijeno agrotehničkih jera (obrada i gnojidba tla). Radi izvršenja postavljenog zadatka istraživanja položili so u istraživanoj kulturi 2 plohe i to plohu broj 1 u dijelu gdje sreka najbolje uspijeva i plohu broj 2 gdje sreka prosječno uspijeva. Na svakoj plohi otvoren je jedan glavni i 2 pooćna profila tla, te izvršena genetsko orfološka analiza tla. Iz glavnih profila uzeto je 20 pojedinačnih uzoraka za određivanje fizikalnih i SI. 2. Izgled kulture obične sreke na prijernoj plohi 2 keijskih osobina tla. Posebno su uzeti pojedinačni uzorci u slojevia od 10 c za obračun količina hraniva do dubine od 60 c. Rutinske analize uzoraka tla izvršene su po etodaa opisani u priručniku A. Škorića (1961). Strukturna agregatna analiza tla izvršena je po etodi Savinova (1959), odificirana s obziro na gustoću raspoloživih sita. Konfiguracija, dužina i gustoća ukorijenjavanja ocijenjena je uzianje i analizo onolita tla, veličine 25 x 25 x 25 c na rubu krošanja srednjih stabalaca. Analizirana su po dva onolita sa tri stabla na svakoj plohi. Količina vodorastvorljivih huusnih i ineralnih aterija određena je po etodi M. Gračanina (1950). Za utvrđivanje stanja ineralne ishrane istraživane kulture sabrali so na svakoj plohi iglice sa 30 stabala i sačinili 3 prosječna uzorka. U tu svrhu 215
uziali so sao jednogodišnje iglice sa postranih izbojaka drugog pršljena, koje so sabrali po završetku vegetacijskog perioda u listopadu 1965. godine. Na položeni plohaa izjereni su projeri na 0,3 visine od tla i visine, te jednogodišnji visinski prirast svih stabala. Po tri stabla sa srednji aritetički projero su uzeta kao uzorci za laboratorijska istraživanja. Na ti stablia je utvrđen tok prirasta projera na 0,3, te tok visinskog prirasta. Drvna asa po jedinici površine je utvrđena svrstavanje izjerenih stabala u visinske stepene od 20 c, te određivanje voluena reprezentativnih stabala sekciono etodo. Podatke o količinaa proizvedene svježe tvari po jedinici površine dobili so iz podataka o drvnoj asi i podataka o svježoj tvari 6 analiziranih stabalaca. Suhu tvar utvrdili so sušenje uzoraka drveta na 105 () C. Da dobijeo podatke o učešću pojedinih dijelova drveta u ukupnoj drvnoj asi kao i podatke o količini ineralnih hraniva koji se nalaze u njia rastavili so analizirana drveta u korijen, deblo, grane i iglice. Od grana so dalje odvojili ovogodišnje izbojke, a iglice razlučili na starije i ovogodišnje, kako biso dobili podatke o količinaa ineralnih hraniva koje se usvajaju od strane istraživane kulture u toku jedne vegetacije. Sadržaj dušika u biljno aterijalu odredili so etodo Kjeldahla, a sadržaj fosfora, kalija i kalcija spaljivanje biljnog aterijala okri postupko suporno i perklorno kiselino. Iz ovog je ekstrakta određen fosfor kolorietrijski a kalij i kalcij plaenfotoetrijski. REZULTATI ISTRAŽIVANJA 1 Tla u istraživanoj kulturi U pedološko sisteatsko pogledu ožeo na osnovu niže prikazanih fiziografskih osobina tla i u skladu sa postojeći pedogenetski faktoria i procesia razlikovati: 1. seđe ilierizirano tlo na vapneno doloitu, zastupljeno u prijernoj površini 2 i 2. seđe antropogeno tlo na vapneno doloitu zastupljeno u plohi 1. a) Morfologija istraživanih tala Istraživana kultura zaprea donji dio blage padine valovito udubljenog terena. Takav položaj uslovljava površinsko i bočno pritjecanje vode što povećava vlaženje tla, pa tie ia znatnu ulogu u ekologiji istraživane kulture i tla. U vanjskoj orfologiji prijernih površina nea razlika, dok se unutarnja orfologija tla relativno nogo razlikuje. Evo orfologije glavnog profila u jednoj i drugoj prijernoj plohi. Seđe ilierizirano tlo, profil 2, ploha 2. Ai 0 8 10 c huozno siva sitno do krupno rvičasta laka glina, prorasla korijenje travnjačke vegetacije postepeno prelazi u (B)A3 11 38 žućkastu glinastu ilovaču, slabo izražene fragentarne rvičaste do orašaste strukture. Prelazi izrazito u (B)i 39 65 seđu tešku glinu, oštrobridne sitno orašaste do krupno orašaste strukture. Prelazi izrazito u (B) C 66 80 svjetloseđu ilovastu sitnicu sa edaljonia pijeska i šljunka koji potiče od rastrošenog atičnog supstrata, vapnenog doloita. 216
Seđe antropogeno tlo, profil 1, ploha 1. 0 21 c crno-siva rvičaste strukture, porozna, praškasto glinasta ilovača prorasla korijenje travnjačke vegetacije. Prelazi izrazito u 21 42 žutoseđu laku glinu slabo izražene strukture prošarane crno sivi proslojcia u kojia ia čestica drvenog ugljena. Prelazi izrazito u sloj 42-60 tanosive praskaste gline orašaste strukture u kojoj ia prijesa drvenog ugljena. Prelazi izrazito u (B)A3 60 80 c svježe stanju žuto seđu praškasto glinastu ilovaču krupno orašaste strukture. Prelazi u B horizont koji na dubini od 110 c leži na atičnoj stijeni, b) Neka fizikalna i keijska svojstva tla Tekstura. Po ehaničko sastavu (tabela 1) u preparirano stanju ova su tla pretežno lake gline i glinaste ilovače. Ističe se visok sadržaj koloidnih čestica u B horizontu profila 2. U prirodno stanju ova tla, izuzev B horizont profila 2, spadaju u lakše ilovače. Retencioni kapacitet tla za vodu je velik na obje istraživane površine. Tlo u plohi 2 je porozno, dok je u plohi 1 vrlo porozno. Kapacitet za zrak u profilu seđeg antropogenog tla je optialan i povoljniji nego kod seđeg ilieriziranog tla. U pogledu propusnosti za vodu i zbijenosti nea znatnijih razlika izeđu istraživanih tala. Ona su u vlažno stanju rahla i u niže dijelu profila ujereno vodopropusna. Struktura. Odnos pojedinih kategorija strukturnih agregata prikazan je u tabeli 3. Karakteristično je da je u površinsko horizontu tala jako zastupljena rvičasta struktura i to podjednako u zrako suho stanju, kao i kod određivanja u vodi. Većina oštrobridnih orašastih agregata iz B horizonta seđeg ilieriziranog tla pokazala se nestabilna u vodi. Reakcija tla u profilu 2 je srednje do slabo kisela i kreće se od 5,7 do 6,8 ph (tabela 4). U profilu 1 sao je sloj tla od 0 10 c slabo kiseo, dok niži slojevi tla iaju neutralnu do slabo alkalnu reakciju. S obziro na pufernu sposobnost (tabela 4) oba tla ožeo satrati srednje puferni. MEHANIČKI SASTAV TLA Tabela 1 Broj profila Dubina u c 0.4 2,0 0,2 Oc l r e đ i. v a n o n Na pirofosfatu 0,2 0,02 0,02 0,002 0,002 u H2O 0,002 Ss Teksturna oznaka Hy o/o 2 0 8 10 18 20 35 40 60 1,0 0,4 0,4 0,2 28,2 35,8 27,1 18,5 41.3 41,5 47,7 31,8 29,5 22,3 24.7 49,5 4,5 7,6 7,5 15,9 85 66 70 68 Laka glina Glinasta ilovača Prašk. glinasta ilovača Teška glina 10,6 3,7 3,9 8,0 1 0 10 11 20 21 30 31 40 41 60 60 80 6,7 3,3 1,9 1,3 3,2 0.6 42,6 26,6 22,1 28,1 13.4 24.5 28,5 48.9 44,4 39.4 60,3 50,6 22,3 21,2 31,6 31,2 23,0 24,3 6.9 7,8 7.8 7,5 10,4 8,6 69 63 75 76 55 65 Glinasta ilovača Prašk. glinasta ilovača Laka glina Laka glina Prašk. glinasta ilovača Prašk. glinasta ilovača 14,3 18,0 12,2 16,9 13.5 6,1 217
1-1 CO o +1 CO o +1 CM 03 CO CD +1 T I CD IM o +1 CO o +1 c- ja H --ös«_ s IO CO T-H t I ct ~ CO OS CO CD < i-* eg T-H t- ' " CO CO *^ "* ^ O J3 OtDHtD n T^H TH co T-H io CD Ä H CO H a" CD" to CN CM CN T-H CO * * +1 o +[ CO T ( +1 o T-H +1 o CO +1 CO E-s ssas- COH NM O Ol in co" co of eg" eg" o ' o T-H +[ CM CO T-H +1 tt> CO CM +1 c- rh rh Ö co CO +1 ^f +1 O *H 13 E S TJ* cxi TH oi os" eg" co" oi N H H ^ I o cp" " CO -üfsss O C0r lo^ 00 CO o eg" T i in" r^" co" co" ^tdcdocoh ÖS CO ^ IO CO t> O ^ M O O O i o +1 g CO CM' +1 o +1 CO CM" o +1 o CM" Ö +1 +1 o +1 CO CM o +1 O + 1 CM CM' +1 to I w < oj en a ] SA o Ci OJ O ^ CO loco TH CD" rh CO t> T-H r^ CO -HH co eg co in c- r- HH co ^ co co c- o ^ to (p I> cc5 CO CO»o^ co" CM" r^" eg" ^ CD" 't ^ LO IO t IH < w w -t t- C- t> Ol CD -^ i-h rjh C- T-H oo co^ eg cp co oi -HH" o" at o" co" CO CO IO * ^ rh o +1 CM T-H +1 * +1 +1 +1 CO CM CO ^ OS ico" t-^ CO o" CM T-H T-H T_( H Ol t- CM CD IO ^FrH Ol CM rh «T-H eg" CD" in" CD" to" T-H T-H +J Iß o +1 CO o IO o CM +1 CO 9 OS CM 41 CO o T-H T-H +1 T-H o CO OS r~i + 1 >T IO O w crj -H 1) rh C a "3~ s PH o a a an U 1 Ö CO o: CM CO,-H T-H" CM CM t>oo --loo in " co co" co CM co^ os an" Tf" -*".-)<" CO in CD CO 1> T-H i 1 rh i-h,_( rh CM ^ Ol IO [> CD "HH co" CD" t> I> t> I> lor OS ^ Irt CO^ 60 o" in" co" co" co* in" T IO W CO 2.-. -S E đ CJ 3 - Q 3 CO irt o CO T-H CO CD III! r-, o CN T*T o o CD o o T-H eg co -HH co co O III! TT TH,-H eg T-H co T-H ** T-H co O pq
ODNOS KATEGORIJA STRUKTURNIH AGREGATA U TLU Tabela 3 Oznaka tla Tlo iz dubine 03 Sadržai agregata u 0.3 0.6 0.6 1.0 tež. 'Vo, \'el. u 1.0 2.0 2.0 4.0 4.0 Seđe ili. tlo profil 2 Seđe ili. tlo profil 2 Seđe antrop. tlo profil 1 u c 0 12 45 65 0 12 9.3 2.6 11.8 određeno u zrako-subo 6.3 11.4 15.3 2.1 7.9 4.7 15.9 7.7 21.7 stanju 22.9 13,8 24.9 34.6 68.9 17.8 Seđe ili. tlo profil 2 Seđe ili. tlo profil 2 Seđe antrop. tlo profil 1 0 12 45 65 0 12 13.9 18.1 28.7 6.3 8.8 6.0 određeno 14.7 11.6 5.0 u vodi 14.4 12.4 13.2 20.3 28.5 23.2 30.4 20.6 23.9 Tabela 5 KOLIČINA HUMUSA, DUŠIKA I PRISTUPAČNOG P2O5 I K2O U TLU Oznaka tla Po Al-etodi Huus Dušik P2O.-, K2O Iskazano u T/ha za sloj tla 0 60 c dubine Seđe ili. tlo profil 2 Seđe antrop profil 1 tlo 190.0 8.35 0.014 0.431 584.6 12.09 0.144 0.454 PODACI O RAZVIJENOSTI KORJENOVE MREŽE OBIČNE SMREKE Prosjek za onolit tla veličine 25 X 25 X 25 c Tabela 6 (U a CS % 1' ' N 'u 3. O a a c 3 E-i 3 I <D «u '-' Joe 0 5 c a <u X, a t> ;5o o a 3 JZ t> -a x V Broj korjena prea dužini u c q o Cl Ö "tf CO A Ploha 1 16.7 ± 4.6 1479.8 ± 171.1 2073 1214 645 45 51 51 22 14 6 26 Ploha 2 6.2 ± 1.5 930.6 ± 243.7 1199 660 365 61 39 13 11 9 7 19 219
Kapacitet i stanje zasićenosti adsorpcijskcg kopleksa tla razlikuje se u istraživani tlia (tabela 4). Seđe ilierizirano tlo ia srednju zasićenost adsorpcijskog kopleksa, dok je seđe antropogeno tlo izrazito zasićeno bazaa. Sua za zajenu sposobnih baza kod seđeg antropogenog tla nekoliko je puta veća nego kod seđeg ilieriziranog tla. H u u s i h r a n i v a u tlu. Prea sadržaju huusa (tabela 4 i 5) ožeo seđe ilierizirano tlo satrati srednje huozni, a seđe antropogeno huozni do jako huozni. Ovdje treba napoenuti da vjerojatno jedan dio ugljika preračunat na huus u profilu 1 pripada česticaa drvenog ugljena na što upućuje i neuobičajeno širok C:N odnos u ovo profilu. Oba istraživana profila pokazuju velike zalihe ukupnog dušika. U pogledu sadržaja fosfora i kalija analizirani profili pokazuju dobru opskrbljenost istraživanog tla kalije te izvjesnu deficitarnost seđeg ilieriziranog tla fosforo. Podaci o lako rastvorivi solia tla i huusni tvaria pokazuju, kao i nogi napred navedeni podaci, da se još uvijek jako osjećaju posljedice unošenja drvenog ugljena u tlo. Podaci za profil 2 i naročito za profil 1 pokazuju da su ova tla veoa bogata vodotopivi spojevia. Korjenov siste prea podacia u tabeli 6 po asi je znatno razvijeniji u seđe antropogeno tlu nego u seđe ilierizirano tlu. Na osnovu ukupne dužine i zastupljenosti pojedinih kategorija korijenja zaključujeo da u seđe antropogeno tlu korjenov siste obične sreke ia povoljnije uslove za razvoj, intenzivnije raste i intenzivnije prorašćuje asu tla, te znatnije utječe na fiziografske osobine tla nego u seđe ilierizirano tlu. 2 Rezultati folijarne analize Da biso dobili potpuniju i precizniju sliku o stanju ineralne ishrane istraživane kulture pored istraživanja tla proveli so i analitička istraživanja jednogodišnjih iglica sreke opisani etodaa. Rezultati tih istraživanja izneseni su u tabeli 7. SADRŽAJ MINERALNIH HRANIVA U IGLICAMA OBIČNE SMREKE Tabela 7 Težina Sadržaj ineralnih Oznaka 100 hraniva u jednogod. Odnos Sadržaj ineralnih hraplche iglica iglicaa % suhe tvari N/P niva u 100 iglica u g g N PL'OÖ K2O CaO N P 2 Os K2O CaO _ Ploha 1 0.33 1.52 0.53 0.72 0.70 6.6 5.0 1.7 2.4 2.3 Ploha 2 0.21 1.31 0.43 0.70 0.80 6.9 2.8 0.9 1.5 1.7 Iz podataka o koncentracijaa ineralnih hraniva jasno se uočava da su koncentracije N i P2O5 više u iglicaa sreke sa plohe 1. Koncentracija K2O je podjednaka, dok je koncentracija CaO čak niža kod biljaka na plohi 1. Da dobijeo sliku o toe kakvo značenje iaju naši rezultati poslužit ćeo se neki podacia iz literature. Tako prea istraživanjia T a -a (1956) i Strebel-a (1960) kod sadržaja dušika u jednogodišnji iglicaa od 1,3% 220
na niže dolazi do osjetne redukcije u rastu, dok je posljednji autor u lađi kulturaa obične sreke u Bavarskoj konstatirao zadovoljavajući rast kad se je koncentracija dušika u najlađi iglicaa kretala 1,32 1,54%. Ingestad (1959) je euđti, u svoji ogledia sa sadnicaa obične sreke postigao aksialni rast tek kod koncentracije dušika u iglicaa od 2%, a kod koncentracije 1,5% N 90% aksialnog rasta. Na osnovu vlastitih istraživanja i literaturnih podataka proizlazi da su istraživana stabla obične sreke na plohi 1 dobro opskrbljena dušiko, kao i da je sreka na plohi 2 na donjoj granici dobre opskrbljenosti ovi. biogeni eleento. Različita opskrbljenost dušiko se očituje i u intenzivno zelenoj boji iglica biljaka na prvoj plohi, nasuprot žutozelenoj boji iglica biljaka slabijeg rasta. Ustanovljeni sadržaj PäO;-> u jednogodišnji iglicaa pokazuje, da su biljke intenzivnog rasta bolje opskrbljene fosforo, što se podudara sa rezultatia o sadržaju P^O* u tlu dobivenog Al-etodo. Dok koncentracija P2O5 u jednogodišnji iglicaa biljaka slabijeg rasta leži znatno iznad one koncentracije kod koje se javlja ujereni nedostatak na fosforu (St r e b e l 1961), koncentracija P2O5 u isti iglicaa biljaka intenzivnijeg rasta preašuje i onu koncentraciju koju Ingestad (1959) satra optialno. Dobru opskrbljenost fosforo indicira na i vrijednost N/P kvocjenta. Prea Strebel-u (1961) ože se satrati da je ishrana dušiko i fosforo izjednačena kada se vrijednost ovog kvocjenta kreće 7 10. Rezultati vlastitih istraživanja pokazuju na da je ishrana dušiko relativno slabija od ishrane fosforo i na plohi gdje sreka najbolje uspijeva. Koncentracije kalija i kalcija daleko preašuju one koncentracije koje se satraju inialni (H e i b e r g-w h i t e 1951., Ta 1956., Strebe 1 1961), što je u skladu sa rezultatia sadržaja ovih hraniva u tlu. Dosadašnja istraživanja su pokazala da koncentracije ineralnih hraniva u iglicaa izražene u procentia ne daju često puta realnu sliku 0 stanju ineralne ishrane istraživane vrste. Povoljniji uslovi rasta, uključujući bolju opskrbljenost tla drugi, ineralni hranivia, dovode do povećanja biljne ase što se očituje u razblaživanju koncentracije nekog ineralnog hraniva i ako su raspoložive količine biljci ostale neizijenjene. Da bi se izbjegao utjecaj efekta razblaživanja predložio je Zöttl (1958) da se sadržaj ineralnih hraniva ne izražava sao u njihovi koncentracijaa nego i u apsolutno iznosu u određeno broju iglica. U tu svrhu so i i utvrdili težine 100 jednogodišnjih iglica na istraživani plohaa i obračunali sadržaj pojedinih ineralnih hraniva na 100 iglica. Ovi na podaci još jače naglašavaju razlike istraživanih ploha u prvo redu u pogledu ishrane dušiko i fosforo. Također je i opskrbljenost kalije i kalcije većih biljaka bolja, sao što se ona ne rezultira kroz višu koncentraciju u iglicaa zbog toga jer se na plohi 1 producira znatno veća količina biljne tvari. Navedene razlike o sadržaju hraniva u 100 iglica na različiti plohaa jasno se ističu u grafikonu 3. 3 Analiza rasta i prirasta, te bilans ishrane glavni biogeni eleentia Na ovo jestu prikazat ćeo rezultate analize rasta i prirasta obične sreke, te obračun bilansa nekih hraniva na prijerni površinaa. Ove so 221
analize izvršili s najero da precizno utvrdio razlike u uspijevanju sreke koje se po naše išljenju iaju pripisati razlikaa u nivcu plodnosti tla. Neke od dobivenih rezultata donosio u tabeli 8. NEKI ELEMENTI RASTA I PRIRASTA OBIČNE SMREKE Tabela 8 Oznaka plohe Prosječna visina stabala e Prosječni visinski prirast u 1965. c Zapreina deblovine 3 /ha Ukupna svježa tvar kg /ha Ukupna suha tvar kg/ha Ploha 1 279,5 57,6 12,41 38.386 15.821 Ploha 2 159,3 33,1 2,88 14.524 5.959 Navedeni na podaci jasno prikazuju da je prosječna visina obične sreke, te prosječni visinski prirast posljednje vegetacijske periode skoro dvostruko veći na plohi 1 u uporedbi sa biljkaa na plohi 2. Zapreina deblovine po jedinici površine čak je oko četiri puta veća na prvoj plohi, dok količina svježe, odnosno suhe tvari preašuje one količine na plohi 2 za oko 2,5 puta. Kao ilustracija razlika u intenzitetu debljinskog i visinskog rasta sreke na istraživani plohaa ogu na poslužiti i podaci o dinaici rasta površine presjeka stabala sa srednji projero na 0,3 od tla, te podaci o intenzitetu visinskog rasta istih stabala (grafikon 1 i 2). Iz grafikona jasno proizlazi da su proatrane veličine kod podizanja kulture bile podjednake na istraživani plohaa, a narednih godina došlo je do razlika koje se konstantno povećavaju. Zaniljiv podatak predstavlja i činjenica da su se razlike najprije očitovale u visinsko, a znatno kasnije u pogledu debljinskog prirašćivanja. Na teelju podataka o količinaa proizvedene suhe tvari po jedinici površine (tabela 8), zastupljenosti pojedinih dijelova drveta u njoj (tabela 9), te podataka o sadržaju ineralnih hraniva (tabela 10), obračunali so bilans glavnih biogenih eleenata na istraživani plohaa (tabela 11). PODACI O ZASTUPLJENOSTI POJEDINIH DIJELOVA DRVA U CJELOKUPNOJ MASI i Tabela 9' Oznaka plohe Ploha 1 Ploha 2 Količina suhe tvari (105 C) po pojedini dijelovia drveta u */o od cjelokupne ase Jedno- Više- Jedno- Višegodišnji godišnje godišnje godišnji dijelovi Koiglice iglice izbojci krošnje Deblo rijen 12,1 14,4 5,1 14,2 31,4 22,8 11,6 17,7 5,9 17,1 25,9 21,6 222
ßorfl///}o 2 fisef/'e* ff'ofl fzoo - /OOO - / geo - 600 - loo 200 - / / / / / / / / / / / / **' r T~ i i n 1 i /SSS. /959, /960. /SS/. /$62. /.963. /964. #65. $oe/. fa/no c,, &"of* 250 2öcy /50 - P/oho i - ß/oha 2 /9S9. /960. /96/. /S62. /96b /St*. /265. OC/. Grafikon 1. Tok prirašćivanja površine presjeka na 0,3 od tla stabala sa srednji projero Grafikon 2. Tcik prirašćivanja visine stabala sa srednji projero 223
Tabela 10 PODACI O PROCENTUALNOM SADRŽAJU MINERALNIH HRANIVA U POJEDINIM DIJELOVIMA DRVETA Oznaka Mineralno Sadržaj ineralnih hraniva u i;l /o suhe tvari plohe hranivo u pojedini dijelovia drveta Jedno- Više- Jedno- Višegod. godišnje godišnje godišnji dijelovi Deblo Deblo iglice iglice izbojci krošnje drvo kora Korijen Ploha 1 N PL-OS K-O CaO 1,34 0,53 0,72 1,03 1,22 0,46 0.59 1,90 0,57 0,32 0,57 1,00 0,49 0,15 0,22 0,68 0,13 0,05 0,06 0,29 0.60 0,31 0,46 1,41 0,29 0.12 0,14 0,33 Ploha 2 N P;Os KiO CaO 1,21 0,43 0,67 0,99 1,14 0,23 0,57 1,95 0,66 0,22 0,52 0,45 0,53 0,15 0,31 0,69 0,13 0,06 0,05 0.24 0,68 0,23 0,40 1,00 0,25 0,10 0,11 0,4G PODACI O UKUPNOM SADRŽAJU MINERALNIH HRANIVA U POJEDINIM DIJELOVIMA DRVETA Tabela 11 Hranivo Sadržaj ineralnih hraniva u pojedini dijelovia drveta '7o ukupnog sadržaja Jedno- Više- Jedno- Više- Ukupni godišnje godišnje godišnji dijelovi Kori- sadržaj iglice iglice izbojci krošnje Debio ien u kg/ha N P2O5 KÜO CaO 28,6 28,7 28,8 16,1 31,1 29,7 28.2 36,5 5,1 7,3 9,6 6 6 12.3 9,5 10,4 12,5 11.2 12,5 12,5 18,6 11,7 12,3 10,5 9,7 89,46 35,29 47,74 122,42 N P2O5 K>0 CaO 23.4 27,9 25,9 14,0 34,1 23,1 34,0 42,5 6,6 7,3 10,4 3,2 15,1 14,4 17,7 14,4 11,8 15,2 4.1 13,8 9,0 12,1 7.9 12,1 35,63 10,62 17,83 48,85 Iz podataka u tabeli 9 se uočava da najveća količina suhe tvari otpada na deblovinu, te korijen. Jednogodišnji dijelovi drveta (isključivši jednogodišnje dijelove debla, starijih dijelova krošnje i. korijena) učestvuju u ukupnoj količini suhe tvari sa oko 17,2% na plohi 1, a 17,5%> na plohi 2. Manje biljke iaju relativno jače razvijenu krošnju i više iglica, čeu je vjerojatno uzrok u toe, što se ti dijelovi kulture nisu još sklopili. Što se tiče sadržaja ineralnih hraniva u pojedini dijelovia drveta jednogodišnje iglice sadrže relativno najviše dušika, fosfora i kalija, a starije iglice najviše kalcija. Mineralni tvaria također su bogati jednogodišnji izbojci, stariji dijelovi krošnje i kora, dok je drvo debla najsiroašnije svi istraživani tvaria. Relativno veći sadržaj ineralnih tvari u jednogodišnji izbojcia i stariji dijelovia krošnje kod biljaka slabijeg rasta se ože objasniti veći učešće kore u ukupnoj asi u ovi dijelovia drveta. 224
Podaci o količinaa ineralnih hraniva ugrađeni u biljnu asu (tabela 11) se jako razlikuju s obziro na istraživane plohe. Količina dušika je na plohi 1 skoro tri puta veća, a količina fosfora više od tri puta veća od količine dušika, odnosno fosfora na plohi 2. Slični odnosi vrijede za sadržaj kalija i kalcija. Ovi su podaci od osobite važnosti s obziro na zahtjeve obične sreke na ineralna hraniva, jer na oni jasno pokazuju da biljke koje se razvijaju pod povoljni uslovia iaju daleko veće zahtjeve s obziro na sadržaj hraniva u tlu. Općenito uzevši za sva istraživana ineralna hraniva je najkarakterističniji podatak da se najveće količine nalaze u iglicaa, dok deblo koje je najviše zastupljeno u ukupnoj asi drveta sadrži vrlo ale količine ineralnih tvari. Iz količina ineralnih hraniva koje se nalaze u jednogodišnji iglicaa i jednogodišnji izbojcia ogli biso dobiti podatak c približnoj godišnjoj potrošnji kulture. U sadašnje razvojno stadiju godišnje se troše slijedeće količine ineralnih hraniva po ha: g grof. 5 7 Ploho * P/oha ž u P, S 4 Ca0 " "l C t *l Co KOLIČINE MINERALNIH TVARI U JEDNOGODIŠNJIM U KG/HA DIJELOVIMA Tabela 12 Hranivo Ploha 1 Ploha 2 N P 2 Os K'JO CaO 30,18 12,69 18.33 27,72 10,69 3,75 6,47 3,42 Ovi količinaa treba dodati još one količine koje se usvajaju za izgradnju jednogodišnjih dijelova debla, korijena i starijih dijelova krošnje, te one količine koje koristi prizena vegetacija. Ova poslednja koponenta igra na- 225
ročito važnu ulogu na plohi 2 zbog velikog priliva svjetla, budući da se kultura na ovo dijelu nije još sklopila. DISKUSIJA I ZAKLJUČCI Na osnovu podataka sakupljenih u tekstu i tabelaa ogu se učiniti slijedeća završna razatranja i konstatacije: 1. Pedološka istraživanja prijernih površina pokazala su da je na prijernoj plohi 1 zastupljeno seđe antropogeno tlo koje ia veoa povoljne ekološke osobine. To je duboka u prirodno stanju lakša ilovača, veoa porozna, velikog kapaciteta za vodu, ujereno vodopropusna s optialni kapaciteto za zrak. Ia velike zalihe ukupnog dušika i huusa i zadovoljavajući nivo pristupačnog fosfora i kalija. Na osnovu navedenih svojstava proizlazi da ovo tlo ia visok nivo plodnosti, odnosno veoa povoljan vodozračni i hranidbeni reži. Na prijernoj plohi 2 zastupljeno je seđe ilierizirano tlo na vapnovito doloitu. Ovo je srednje duboka ilovača povoljnih vodozračnih prilika. 2. Uporedbo podataka o sadržaju hraniva u tlu i sadržaju hraniva u iglicaa sreke ože se konstatirati dobro slaganje dobivenih vrijednosti. Viši sadržaj ukupnog dušika i pristupačnog fosfora u tlu odrazio se je i u viši koncentracijaa u iglicaa. Relativno velika zaliha dušika u tlu na prijernoj površini 2 (8 t/ha) ne odgovara njegovi koncentracijaa u iglicaa. Ta bi se pojava ogla pripisati sporijoj ineralizaciji dušika u tlu i većoj konkurenciji travnjačke vegetacije. Sadržaj fosfora u tlu iznosi na prijernoj površini 1 oko 5 g/100 g tla po Al-etodi i dovoljan je za izvanredno uspijevanje lade srekove kulture u istraživani ekološki uslovia. Na prijernoj plohi 2 utvrđeno je da fiziološki aktivnog fosfora po Al-etodi ia oko 14 kg/ha. Ta količina bila je dovoljna za postojeći rast kulture sreke. Kako iz prednjih podataka proizlazi da bi se prijeno, dušičnih gnojiva na prijernoj površini 2 ogao očekivati povećani rast i prirast, to bi postojeće zalihe fosfora vjerojatno bile nedovoljne. Zbog toga bi pored prijene dušičnih gnojiva bilo potrebno dodavati i fosfor. Analize tla i iglica upućuju da je tlo u obe prijerne površine kultura sreke dobro opskrbljena kalije. Za napoenuti je da je pristupačni P2O5 i K2O u tlu određen po Al-etodi. Ova etoda kac i većina keijskih etoda nije kod nas u šuarstvu općenito ispitana. U konkretno slučaju ova je etoda zadovoljila. Veoa zaniljiv podatak predstavljaju vrijednosti reakcije tla na prijerni površinaa. U postojeći edafski uslovia reakcija tla se nije nepovoljno odrazila na izvanredan rast sreke (ploha 1), preda je ona viša od one koja se satra optialno za običnu sreku (M. Gračanin 1947.). 3. Dobiveni rezultati u pogledu uspijevanja istraživane kulture pokazuju da ona u veoa povoljni edafski i postojeći ekološki prilikaa ože postići u starosti od 8 + 3 godina prosječnu visinu od oko 2,8 i proizvesti oko 16 t ukupne suhe tvari. Analiza dosadašnjeg razvoja istraživane kulture nas upućuje da na istraživano i slični staništia obična sreka ože dobro uspijevati, pri čeu se prijeno odgovarajućih agrotehničkih jera ože u znatnoj jeri utjecati na povećanje prirasta. 226
LITERATURA 1. G r a č a n i n, M.: Kalcifikacija tala, Poljoprivredni nakladni Zavod, Zagreb 1947. 2. G r ač a n i n, M.: Metodika ekoloških istraživanja tla, Priručnik za tipološko istraživanje vegetacije, Nakladni zavod Hrvatske, Zagreb 1950. 3. Heiberg, S. O. White, P. D.: Potassiu deficiency of reforested pine and spruce stands in Northern New York, Proc. Soil. Sci. Soc. Aer. 15, 1951. 4. H o r v a t, I.: Biljne zajednice Hrvatske, Zagreb 1950. 5. Ingestad, T.: Studies on the nutrition of forest tree seedlings. II. Mineral nutrition of spruce. Physiol. Plant., 12, 1959. 6. Koi eno vić, N.: Koncentracija hraniva u iglicaa aeričkog borovca kao indikator fertilizacije, Zagreb 1965. (rukopis). 7. K r a n j e c, V.: Geološki i litološki sastav područja Marija Gorice, Saobora, Plešivice, Draganića i Vukoeričkih Gorica, Zagreb 196465. (rukopis). 8. M a r t i n o v i ć, J.: Utjecaj tla na uspijevanje borovca (P. strobus L.) u kulturi»bučice«u Hrvatsko zagorju, Šuarski list br. 5/6 1965. 9. Pelišek, J.: Lisnicke puldoznanstvi, Praha 1964. 10. Savezna privredna koora, Zaključci radnog sastanka (savjetovanja) proširenog stručnog odbora za šuarstvo, Beograd 1965. 11. S a v v i n o v, H. N., prea: Počvenaja seka, Akadeia Nauk SSSR Moskva 1959. 12. Streb el, O.: Mineralstoff ernährung und Wuchsleistung von Fichtenbeständen (Picea Abies) in Bayern. Forstw. Cbl. 79, 17, 1960. 13. Strebel, O.: Nadelanalitische Untersuchungen an Fichten Altständen sehr guter Wuchsleistung i bayerischen Alpenvorland. Forstw. Cbl. 11/12 1961. 14. Škorić, A.: Pedološka istraživanja, priručnik, Zagreb 1961. 15. T a, C. O.: Studies on the forest nutrition. III. The effects of supply of plant nutrients for a forest stand on a poor site. Medd. Skogsforskn. Inst, 46, Nr. 3, 1956. 16. T a, C. O.: Studies on forest nutrition. IV. The effects of supply of potassiu and phosphorus to a poor stand on drained peat. Meed, Skogsforskn. Inst, 46, Nr. 3, 1956. 17. Wehr ann, J.: Nadelanalytische Untersuchung eines Fichtendüngungsversuches auf Hochoor. Die Phosphorsäure 23, 4, 1963. 18. Z ö t 11, H: Ein Vergleich zwischen Aoniakgas und Stickstoffsalz Düngung in Kiefern und Fichtenbeständen Bayerns. Forstw. Obl. 77, 1/2, 1958. EFFECT OF SOIL FERTILITY ON THE GROWTH OF NORWAY SPRUCE IN THE CULTURE»VRELO«AT JASTREBARSKO Suary Investigated was an (8 + 3)-year-old planting of Norway Spruce in the grounds of the Yugoslav Institute for Conifers at Jastrebarsko near Zagreb. The culture was established on a brown illierized soil on Triassic layers of calcareous doloite, and it is situated within the area of the forest association Fagetu croaticu ontanu Horv. It lies on a gentle slope of undulated ground, at an altitude of 500 550. with a south-facing aspect. About 40 years ago part of the area of culture was used for charcoal burning. In the soil of this part of area to a depth of 60 c. 12 t./ha. of the total N, 144 kg./ha. of available PaOs and 454 kg./ha. of available K2O (Al-ethod were established. With this nutrient content in the soil the one-year-old needles of Norway Spruce contained 1.52»/o N, 0.53% P2O.-,, 0.72P/oKüO and 0.7Ö%> CaO. On the basis of these data the authors conclude that the investigated culture is well supplied with the chief nutritive substances. Under the existing circustances the culture produced 16 t./ha. of absolute dry atter and achieved an average height of 2.8. It was found that under ost favourable thriving this Norway Spruce culture contains per ha.: 89.5 kg. N, 35.3 kg. P2O5, 47.7 kg. K2O and 122.4 kg. CaO. An analysis of the hitherto achieved developent of the culture in question indicates that on the investigated and siilar sites Norway Spruce can grow well, and that by applying adequate agrotechnical easures it is possible to considerably influence the augentation of increent. 227
Sta na$u pcaksu HRUSTEVI U ŠUMSKIM RASADNICIMA I KULTURAMA Dr IVAN SPAIĆ UVOD Iskustvo pokazuje, da u pogledu uzročnika šteta u naši rasadnicia doiniraju dva problea: grčice i fuzarioza. Ovdje se izlaže proble grčica. Hruštevi spadaju eđu najveće štetnike šuskih i poljoprivrednih kultura. Štete pričinjavaju u stadiju iaga i larve. Kornjaši brste lišće raznih vrsta drveća i grlja. Njihove su larve (grčice) još veći polifagi jer izgrizaju korjenje vrlo brojnih vrsta drvenastog i zeljastog bilja. U šuski rasadnicia ogu načiniti ogrone štete. Mlade biljke ogu biti uništene na velikoj površini u visoko postotku, a na anji površinaa i potpuno 1. Na taj način nastaju ogroni direktni i indirektni gubici. U racionalnoj šuskoj proizvodnji pri današnje stanju nauke ove gubitke ne ožeo priiti kao neotklonivo nužno zlo. Danas raspolažeo s jednostavni i efikasni etodaa i sredstvia, koja oogućuju uspješnu borbu protiv ovih štetnika. Dužnost je stručnjaka da se s njia upozna i da ih pravovreeno priijeni. Hruštevi se pojavljuju u nizinski i brdski područjia, a grčice se razvijaju u različiti tlia. Prea toe ovaj proble jednako je važan za rasadnike i šuske kulture u nizinaa i u brdia. Praksa to doista i potvrđuje. Proble šteta od grčica nije lokalne naravi nego je veoa aktuelan za područje čitave Jugoslavije, kao uostalo i za čitavu Evropu. NAJČEŠĆE VRSTE HRUŠTEVA, ŠTETNIH ZA ŠUMSKU PROIZVODNJU Hrušteva ia nogo vrsta. U naši šuski rasadnicia najčešći su i najštetniji obični hrušt (Melolontha elolontha L.) i šuski hrušt (Melolontha hippocastani F.), zati junski ili ali ljetni hrušt (Aphiallus solstitialis L.) te šareni, julski ili veliki ljetni hrušt (Polyphylla jullo F.) (SI. 1). Ostale vrste iz rodova Anoala, Rhizotrogus, Phtyllopertha i dr., prea dosadašnje iskustvu, anje su značajne za naše rasadnike i šuske kulture od gore navedenih. Međuti u Gorsko Kotaru iao sa prilike vidjeti totalno obrštene bukove sastojine od hrušta Phyllopertha horticola L. Izradu ovog rada financirao je Jugoslavenski institut za četinjače, Jastrebarsko, iz sredstava dobijenih od Saveznog fonda za naučni rad. 228
RAZLIKOVANJE NAJČEŠĆIH VRSTA Glavne su orfološke karakteristike iaga i larve, t. j. stadija koje najčešće nalazio, ove: Iago M. eloloniha (obični hrušt) i M. hippocastani (šuski hrušt) su vrlo slični. Obični hrušt je dug oko 3 c, dok je šuski nešto anji (2,5 c). Nadvratni štit je crn, ali ože biti i rđastoseđ. Pokrilje je seđe. Glavna diferencijalna karakteristika ovih veoa sličnih vrsta je oblik pigidiua (završetak zatka). On se u običnog hrušta prea vrhu postepeno sužava, dok se u šuskog hrušta na kraju pigidiua nalazi glavičasto proširenje. (SI. 2). Aphiallus solstitialis je dug 14 18, svjetloseđe do blijedožute boje. Polyphylla fullo je naš najveći hrušt. Kornjaš je dug oko 3,5 c. Lako se razlikuje od ostalih hrušteva po boji pokrilja, koja su seđa s bijeli pjegaa, što i daje poseban raorasti izgled. Zbog toga ovu vrstu zovu i raorasti hrušt. Larve navedenih i drugih vrsta hrušteva iaju bijelo ili bijeložućkasto zdepasto tijelo sa seđo glavo i tri para dobro razvijenih prsnih nogu. Tia b c SI. 1 a) Polyphylla fullo F.; b) Melolontha elolontha L.; c) Aphialus solstitialis L. jelo i je redovito polukružno savijeno (zgrčeno, odatle naziv grčice) (SI. 3). Grčice običnog hrušta iaju tri larvalna stadija, koje se eđusobno ože razlikovati prea širini čahure glave. Ona kod Li prosječno iznosi 2,5, kod Lu 4, a kod L 6,5. Odrasle larve pojedinih vrsta, razlikuju se po veličini, dok inače izgledaju jednake. Međuti već s ali povećanje (5 20 x) ogu se uočiti razlike u građi analnog otvora te trbušne i leđne strane posljednjeg segenta (SI. 4 i 5). Grčice ožeo naći u zelji svake godine, a iaga tek svake četvrte ili pete. Prea toe u praksi se najčešće susrećeo sa grčicaa. Da biso i po grčicaa ogli znati o kojoj se vrsti hrušta radi, donosio tablicu za njihovo razlikovanje. Tablica je načinjena po B u t o v i t s c h u-l e h- n e r u, a fotografije i crteži pobraanisu i Stančiću. 229
Tablica za razlikovanje grčica najčešćih hrušteva 1 Analni otvor ia oblik jednog više ili anje savijenog poprečnog proreza (si. 4b) 3 Analni otvor u fori trodjelnog proreza (si. 4a) 2 2 Trbušna strana posljednjeg segenta u sredini s dva uzdužna reda alih čunjastih trnića; oni ispočetka teku paralelno, a zati se otraga (kod analnog otvora) razilaze (SI. 5b). Dužina do 4 c. Aphiallus solstitialis L. Trbušna strana posljednjeg segenta neposredno ispred analnog otvora s jedni poprečni redo trnića, koji je više ili anje savijen, a konkavna u je strana okrenuta prea analno otvoru (SI. 5a). Dužina do 2,5 c. Serica brunnea L. 3 Na središnje dijelu posljednjeg segenta na leđnoj strani nalazi se fina, gotovo kružna brazda, koja obuhvaća najveći dio segenta (SI. 5d). Trbušna strana posljednjeg segenta u sredini sa dva kratka uzdužna reda dugih, iglastih, gustih trnića; oni su obuhvaćeni od dva daljnja uzdužna reda alih trnića, koji zatvaraju oštri ugao i naprijed se sastaju (SI. 5c). Anoala aenea Geer. Leđna strana posljednjeg segenta bez kružne brazde. Trnići koji o- brazuju redove u sredini trbušne strane posljednjeg segenta, kratki, čunjasti 4 4 Redovi trnića na trbušnoj strani posljednjeg segenta paralelni, na oba kraja zbliženi, jasno se razlikuju od okolnih čekinjastih dlaka i strše iznad njih; u svako redu ia 25 30 trnića. (SI. 5e). Melolontha vrste Redovi trnića ne strše iznad okolnih čekinjastih dlaka 5 5 Redovi trnića na trbušnoj strani posljednjeg segenta su vrlo pravilni, dugi, gotovo paralelni, otraga su ponešto zbliženi; u svako redu ia oko 15 20 trnića. Larve alene, do 2,5 c. Phyllopertha horticola L. Redovi trnića vrlo kratki, nisu sasvi pravilni, u svako redu ia 6 9 trnića (SI. 5f). Larve velike, do 8 c. Polyphylla fullo F. SI. 2 Oblik pigidiua: a) M. elolontha; b) M. hippocastani. Po Schwerdtfegeru. 230
BIOLOGIJA Biologija navedenih vrsta hrušteva u osnovi je podjednaka. Razlike postoje uglavno u trajanju razvoja i vreenu pojave iaga. Melolontha elolontha i M. hippocastani pojavljuju se sredino ili već početko aprila, što ovisi o vreenski prilikaa. Rojenje traje prosječno do sredine aja, ali i ono ože prestati ranije ili kasnije. Ženka odloži u zelju 40 80 jaja i to obično u dvije skupine po 20 40 koada. Kroz jesec dana iz jaja se izlegu larve, koje se hrane sitni korjenčićia. Pred jesen one se zavuku dublje u tlo gdje prezie, a u proljeće se vraćaju u zonu korjenja i nastavljaju brstenje. S uzrasto grčica rastu i štete. Pred jesen se ponovno zavlače u dublje slojeve tla. U proljeće treće godine one ponovno nastavljaju s izgrizanje korjenja te brste do sredine ljeta, kada se zavuku u dublje slojeve i tu se zakukulje. Kraje ljeta razvije se iago, koji eđuti prezii u tlu i pojavljuje se u proljeće četvrte godine. Kod šuskog hrušta, koji je kod nas nogo rjeđi od običnog, razvoj grčica traje godinu dana duže t. j. iaga se pojavljuju svake pete godine. Prea toe obični hrušt ia u naši kliatski uslovia trogodišnju, a šuski hrušt četverogodišnju generaciju. Godine, u kojia se pojavljuje iago, zovu se letne godine. Ukoliko na određeno području postoji sao jedna Melolontha-linija, onda su letne godine svake četvrte godine. Cesto se paralelno razvijaju dvije ili više linija pa su letne godine češće. S obziro na suzbijanje važno je znati kako se grčice kreću u vertikalno i horizontalno pravcu. Za vrijee vegetacijskih jeseci one se nalaze u zoni korjenja t. j. na dubini od 5 20 c. Pred jesen zavlače se dublje u tlo te preziljuju na dubini od 30 100 c, najčešće u sloju izeđu 40 80 c. U horizontalno pravcu grčice se kreću relativno vrlo alo. Toko čitavog svog višegodišnjeg razvoja one se udalje svega 1,5 4,5 od jesta, gdje su se izlegle iz jaja. Aphiallus solstitialis roji se polovino juna (junski hrušt) i u pravilu ia trogodišnju generaciju. Polyphylla jullo se roji u julu (julski hrušt) i ia petogodišnju generaciju. EKOLOGIJA Kornjaši običnog i šuskog hrušta izlaze iz zelje kada inialne teperature tla na dubini od 8 c nisu niže od 11 C. U jesen grčice se povlače dublje u tlo kada se teperatura gornjih slojeva snizi na 10 11 C, a u proljeće se vraćaju u zonu korijenja kada se teperatura sloja, u ko su preziile, popne na 7 10 C. Polyphylla fullo (kao i neke Anoxia, Anoala i Anisoplia vrste) pridolazi isključivo na pješčani terenia. Prea toe ova je vrsta naročito štetna za kulture, kojia su pošuljeni pijesci. Melolontha vrste i Apluallus solstitialis (kao i Rhizotrogus aequinoctialis), naprotiv, nikada ne dolaze na pijescia, iako i ove vrste preferiraju laka, rahla tla. Melolontha vrste naročito se rado razvijaju u obrađeni tlia, dok Aph. solstitialis, naprotiv, izbjegava obrađena tla i najčešće se razvija u napušteni oranicaa odnosno u neobrađeni, zakorovijeni tlia. 231
ŠTETE Kornjaši M. elolontha i M. hippocastani hrane se lišće nogih vrsta šuskog drveća i grlja te voćaka. Kao biljke hraniteljke poznate su bukva, hrast, grab, brijest, lipa, javor, breza, topola, joha, divlji kesten, zati divlje i kultivirane voćke, naročito trešnja te razno grlje kao glog, crni trn, lijeska, kalina, ruža i dr. Kao štetnici crnogoričnog drveća obični i šuski hrušt praktički ne dolaze u obzir. Kornjaši naročito rado napadaju stabla na osai i u progaljenoj šui, dok je u šui potpunog sklopa napadaj skoncentrlran na rubna stabla. Kornjaši Polyphylla fullo hrane se u prvo redu iglicaa bora, a anje lišće hrasta, topole, bukve, bagrea i dr. Aph. solstitialis je polifag, koji podjednako napada listače i četinjače, Grčice svih navedenih vrsta još su veći polifagi od kornjaša. One izgrizaju korijenje gotovo svih vrsta šuskog, voćnog, ratarskog, povrtnog i livadnog SI. 3 Grčica običnog hrušta. Po Schwerdtfegeru. bilja kao i vinove loze. Naročito su štetne u šuski rasadnicia, ali ogu načiniti velike štete i na odrasli biljkaa u šuski kulturaa. Štete od grčica ovise o: 1) starosti grčica. U prvoj godini razvoja grčica štete su u pravilu alene, a kasnije s porasto grčica naglo se povećavaju; 2) razvijenosti korjenovog sistea. Mlade biljke slabo razvijenog korijenja stradavaju nogo jače nego starije biljke s dobro razvijeni korijenje; 232
3) intenzitetu napadaja. Svega 1,5 1,8 odraslih grčica Aph. solstitialis po '- u stanju su toko jedne sezone uništiti do 30% srekinih biljki, presađenih istog proljeća. Sao 2 odrasle grčice običnog i šarenog hrušta ogu načiniti još veće štete. 4) vreenski prilikaa. U sušni godinaa štete su veće jer tada i anja oštećenja korijenja dolaze jače do izražaja. PRIRODNI NEPRIJATELJI Kao neprijatelji hrušteva eđu sisavcia ističu se u prvo redu šišiši, zati jazavac, lisica, vjeverica, kuna te divlja i pitoa svinja. Grčice uništavaju još krtica, rovka, voluharice i iševi. Među pticaa u to su pogledu veoa korisne vrane i čvorci, zati čavka, svraka, sova i dr. Među kukcia hruštevi iaju relativno alen broj prirodnih neprijatelja. To su u prvo redu grabežljivci rovac (Gryllotalya gryllotalpa L.) i trčkovi (Carabus vrste), a zati neke parazitske uhe. Kod grčica je poznat i kanibaliza. Patogeni ikroorganizi naročito su važni za sanjenje brojnosti populacije hrušteva. Kod grčica je poznata t. zv. vodenabolest, koju uzrokuju virusi. Osi toga na grčicaa su ustanovljene i neke bakterioze. Kukuljice i kornjaše ože u znatno postotku reducirati gljivica Botrytis teaella. U toku su istraživanja o praktičnoj prijeni patogenih ikroorganizaa za suzbijanje hrušteva. SI. 4 Analni otvor: a) Aphialus solstitialis; b) Melolontha spec. Po Braanisu. SUZBIJANJE Najstariji način suzbijanja hrušteva je stresanje i sakupljanje kornjaša sa napadnutih stabala odnosno sakupljanje grčica prigodo obrade tla. Ova ehanička etoda ne daje povoljne rezultate i zato je danns napuštena. Istraživanja o ogućnosti prijene patogenih ikroorganizaa (biološka etoda) još se nalazi u eksperientalnoj fazi. Za suzbijanje hrušteva danas se kao najefikasnija prijenjuje keijska etoda. 233
Suzbijanje kornjaša Kornjaše suzbijao prašenje, prskanje ili zaagljivanje napadnutih stabala kakvi dodirni insekticido, najbolje preparatia na bazi DDT ili 1ICH. U slučaju jakog napadaja na velikoj površini ože doći u obzir čak prijena aviona ili helikoptera, no obično se suzbijanje ože obaviti pooću a- parata sa zelje. Kornjaši hrušteva su rezistentniji prea navedeni insekticidia od nekih naših najpoznatijih štetnih gusjenica (na pr. eubara) pa je za suzbijanje potrebno priijeniti jače doze nego protiv gusjenica. Suzbijanje gr čiča Odluka o potrebi suzbijanja grčica donosi se na teelju broja grčica po rn 2. U tu svrhu vrše se probna iskopavanja tla veličine 1 x 1 i to do dubine 20 30 c. U anji rasadnicia (do 30 ara) potrebno je obaviti 5 10 ova- Sl. 5 Posljednji segent grčice: a) Serica brunnea; b) Aphiallus solstitialis; c) i d) Anoala aenea; Melolontha spec; f) Polyphylla fullo. Crtež a) po Braanisu, ostali po Stančiću. 234
kvih probnih iskopavanja, a u veći rasadnicia na svakih 10 ara 2 3 iskopavanja. Prea čehoslovački državni noraa za zaštitu šua dezinfekciju tla treba obaviti ako se po 1 2 prosječno nalazi više od 2 grčice I stadija ili 1 grčica II stadija ili 0,5 grčica III stadija. Za suzbijanje grčica ranije se preporučivao suporougljik, paradiklorbenzol, karbid, kalijeva gnojiva i dr. Iz raznih razloga (nedovoljna efikasnost, teškoće u anipulaciji, opasnost za biljke i dr.) ona su napuštena (osi suporougljika) te se danas u tu svrhu gotovo isključivo upotrebljavaju HCH, lindan ili aldrin. Suzbijanje se ože izvršiti na više načina: 1) Tretiranje čitave površine Insekticidno prašivo poiješa se sa suhi pijesko u odnosu 1 : 5 te se jednolično rasturi po napadnutoj površini i odah zaore na dubinu od oko 20 c. Doziranje ovisi o koncentraciji preparata. Aldrin i lindan su toksičniji pa je za dezinfekciju zeljišta potrebno svega 1,5 2,5 kg/ha aktivne supstance insekticida. HCH je anje toksičan pa je po 1 ha potrebno rasturiti oko 20 kg aktivne supstance. Aldrin prašiva obično iaju 2,5'% i 5%, lindan prašiva 1 2'"o, a HCH prašiva 10 20% aktivne insekticidne supstance. To praktički znači da se po 1 ha upotrebljava 100 200 kg bilo kojeg od navedenih prašiva, vodeći pri toe računa da se pri anje doziranju upotrijebi preparat jače koncentracije i obrnuto. Tretiranje tla treba obaviti u rano proljeće, a ne u jesen. Budući da se ovdje radi o potpunoj obradi tla, ovaj način dolazi u obzir prvenstveno za šuske rasadnike. 2) Tretiranje jaa i hrazda Prigodo presadnje (školovanja) biljaka u rasadniku ili sadnje na terenu, brazde odnosno jae naprašiti s jedni od navedenih sredstava. Po tekuće etru brazde potrebno je 6 10 g prašiva. 3) Uakanje korjenja biljaka prije sadnje u kašu, načinjenu od sipke zelje, vode i jednog od navedenih prašiva. Doziranje 350 450 g prašiva na 10 12 1 kaše. Najbolje je uakati čitave svežnjeve biljaka. 4) Zalijevanje već zaso.đerdh, a napadnutih površina eulzijaa kojega od navedenih preparata. Upotrebljava se 4 8 l/ 2 eulzije, načinjene prea u- putaa na abalaži. Manja količina prijenjuje se, ako se u tlu nalaze grčice u prvoj godini razvoja te ako je tlo svježe, a veća ako su grčice odrasle i tlo suho. 5) Tretiranje tla ili korjenja štiti biljke od napadaja grčica 1 2 godine t. j. toko 1 2 vegetacijske periode. Najsvrsishcdnije je tlo tretirati u letni godinaa hrušta, jer su grčice u toj godini najlađe t. j. najosjetljivije pa je i uspjeh najsigurniji. 6) Dezinfekcija tla suporougljiko Na nezasađeni odnosno nezasi jani površinaa grčice se ože brzo i sigurno uništiti suporougljiko (CSal. Ovaj tekući insekticid unosi se u tlo pooću injektora. U poanjkanju injektora ogu se kakvi zašiljeni štapo načiniti u tlu rupe, u koje se ulije insekticid, a zelja odah zati zagazi. Po 1 2 upotrebljava se 50 cc suporougljika. Međuti nije dovoljno da se po 1 2 načini sao jedan ubod injektoro odnosno štapo i da se čitava količina od 50 cc ovao izruči. Ovu količinu potrebno je rasporediti bare na četiri rupe po 2 tako da se u svaku od njih deponira 12 13 cc CS2. To se najlakše postiže, ako se suporougljik unosi u tlo u kvadratnoj reži pri rastojanju jaica 0,5 x 0,5. 235
Na taj način na 1 2 nalaze se četiri rupe i u svaku od njih ulije se 12 13 re CSs. Suporougljik je fitocidan i s nji se ne siju tretirati zasađene ili zasijane površine. Zbog opasnosti od eksplozije CS2 se ne sije unositi u tlo injektoria u kaeniti tlia. LITERATURA Braanis L.: Bidrag tili kännendoen o för skogen skadliga bladhorningar i Sverige. II. Pingborren Aphiallus solstitialis L. III. Brunborren Serica brunnea L. Meddelanden frnn Statens skogsforskningsinstitut. Band 46, Nr. 4 (1954) et Band 48, Nr. 7 (1958). Butovitsch V. Lehner W.: Freilanduntersuchung der Bodenfauna und deren Bedeutung für die forstliche Praxis. Zeitschrift f. Forst- und Jagdwesen 5/1933. Ceskoslovenskä štetni nora (standard) 48 2713: Ochrana proti chroustu a ponravä v lesnietvi a v zeedelstvi. 1955. Kovačević Ž.: Neka opažanja o pojavljivanju običnog hrušta na području NR Hrvatske. Zaštita bilja, Beograd, 12/1952. Kovačević Ž.: Suzbijanje hrušteva. Biljna proizvodnja, Zagreb, 3/1954. Kovačević Ž.: Priijenjena entoologija. III. Šuski štetnici. Zagreb, 1956. Maksiović M. Hadžistević D. Radonjić S.: Ogledi suzbijanja grčica u šusko rasadniku na Zlatiboru. Zaštita bilja, Beograd, 28/1955. Schwerdtfeger F.: Die Waldkrankheiten. Berlin, 1944. Sid or C: Zaštita ladih vinograda od grčica na peskovia u Vojvodini i zapažanja o raorasto gundelju. Zaštita bilja, Beograd, 33/1956 Spaić I.: Suzbijanje grčica u rasadnicia. Zaštita bilja, Beograd, 10/1952. Spaić I.: Suzbijanje grčica u rasadnicia. Obavijesti Instituta za šu. istraživanja NRH, Zagreb, 1/1956. Stančić J.: Najčešće i najvažnije grčice kod nas i njihovo razlikovanje. Zaštita bilja, Beograd, 35/1956. Stančić J.: Štetočine u zeljištu. Agroheija, Beograd, 2/1960. Živoj ino vi ć D.: Značaj i suzbijanje gundelja na Deliblastko pesku. Agroheija, Beograd, 8/1959. 236
cfaopćcnja 20 GODINA ŠUMARSTVA LIKE Razvoj šuarstva Like u proteklo 20-godišnje periodu bio je uvjetovan prije svega objektivni položaje i uslovia privređivanja, njegovo tehničko bazo, uslovia i razvijenošću preradbenih kapaciteta, a zati aterijalni i potencijalni ogućnostia. Organizacija šuarstva proizlazila je iz organizacije uprave i vlasti i razvoja privrede kao cjeline. Odah poslije Oslobođenja, kod kotarskih NO-a osnovani su odjeli za šuarstvo sa terenski ispostavaa (bivše šuarije), a kod Okružnog odbora Odjel za šuarstvo, koji su vodili brigu oko snabdijevanja lokalnih potreba na drvu, sastavljali planove za iskorištavanje šua za industrijsku preradu po poduzećia i za lokalne potrebe. Nakon toga osnovano je Zealjsko šusko poduzeće Hrvatska (Zešupoh). Ovo poduzeće vršilo je sao iskorištavanje šua, dok su ehaničku i keijsku preradu vršila specijalizirana poduzeća. U jesen 1946. godine dolazi do reorganizacije šuarstva, ponovno su ukinute šuarije, a osnovani reviri koji su neposredno podređeni KNO-a. Nove projene u organizaciji šuarstva nastaju 1947. god. To priliko osnovano je Šusko gospodarstvo»kapela«u Gospiću sa izvršni organia šuarijaa na terenu koje su se dijelile na rajone. Šusko gospodarstvo bavilo se poslovia uzgajanja i iskorištavanja šua, te ehaničko prerado drveta (pilane). U 1951. godini šuska gospodarstva ujesto privrednih poduzeća postaju ustanove sa saostalni financiranje s ti da vrše nadzor nad privatni i zadružni šuaa. U 1954. godini dolazi do reorganizacije šuarske službe u NRH. Dokidaju se šuska gospodarstva, te ujesto njih Narodni odbori kotara osnivaju šuarije za neposredno upravljanje šuaa kao ustanove sa saostalni financiranje. Zadatak šuarija je uzgajanje i zaštita šua, a tek u anjoj jeri eksploatacija. Kraje 1960. godine ujesto šuarija osnovano je šusko gospodarstvo kao privredna organizacija. Ujesto društvenog upravljanja kod ranijih šuarija, uvedeno je po prvi put radničko saoupravljanje. Česte projene u organizaciji šuarstva bile su nužne i opravdane. Međuti, šuarstvo kao privredna grana sa dugoročno proizvodnjo ora bazirati na dugoročnoj razvojnoj orijentaciji, pa su zbog toga česte a i nedovoljno pripreljene projene u organizaciji iale odraza i reperkusije kako na sa razvoj, tako i na poslovnu politiku. Način, tepo i veličina plana iskorištavanja šua zavisio je od otvorenosti šua, razvijenosti kapaciteta drv. industrije, ehaniziranosti proizvod- 237
nje i pristupa u gospodarenju šuaa. Najoštriji proble u proteklo periodu, pa i sada, predstavlja otvaranje šua izgradnja šuskih kounikacija. Poslije Oslobođenja iali so svega 78,6 k. izgrađenih šuskih cesta na površini od cea 250.000 ha šua u Lici. Izgradnja kounipacija počinje 1948. godine. Najveći obi radova izvršen je 1955., kada je izgrađeno 44,0 k. i 1961. godine 41,7 k. šuskih cesta. Od 1948. do 1960. godine, izgrađeno je 385,5, a 1961. do 1965. godine 118,8 k. ili ukupno u proteklih 20 godina 174,3 k. šuskih cesta i kaionskih vlaka, što iznosi (uključujući i stanje 1945. godine) 2,1 k na 1.000 ha na ukupnoj površini ili 5,8 k na 1.000 ha ekonoskih šua. Kada biso uzeli cijene iz 1965. godine prea kojia su troškovi za 1 k u prosjeku iznosili 15,0 ld, onda ukupna ulaganja za izgrađene ceste iznose 7,115,0 ld. O eksploataciji šua za prve dvije godine (1945 46) neao pouzdane podatke. Međuti, iz raspoloživih analiza se vidi da je plan sječa (etat) oscilirao od 77.000 3 1945. da bi dostigao 500.000 s 1955. godine, a 1966. plano je predviđena sječa 430.000 3 bruto ase. U proteklo periodu, posječeno je ukupno 6,813.534 3 drvne ase, liščara i četinara, a prosječni godišnji plan iznosio je 324.406 3 S obziro da je tek 1953./54. godine, utvrđen drvni fond, a ne i prirast, to je plan sječa nekoliko puta ijenjan, pa su radi toga etati bili ponekad i preniski. Racionalnije iskorištavanje sirovinske ase na bazi plana od 430.000 ;! u naredno periodu, treba dobiti odgovarajuće jesto i još veći značaj. Šusko uzgojni radovi, predstavljaju centralni zadatak u cjelokupnoj aktivnosti šuarstva. Tepo ovih radova nije bio u adekvatno odnosu sa eksploatacijo šua i potencijalni ogućnostia. U prvo periodu ovi radovi odvijali su se bez dugoročnih ciljeva, postavljajući adinistrativne planove uz pretežno organiziranje dobrovoljnih radnih akcija za njihovo ostvarenje. Od 1945. i dalje do 1960. godine ovi radovi iali su karakter asovnih akcija, koje nisu dale očekivane rezultate Od 7.097 ha tretiranih površina danas ia dobro sklopljenih ladih borovih kultura 4.474 ha ili 63%. Probleia očetinjavanja i njege sastojina (eliorativne sječe), prilazi se tek u 1955. godini. Ovi radovi, do 1960. godine izvedeni su prvi na površini 4.335 ha, a drugi na površini od 8.141 ha. Osnivanje Šuskog gospodarstva ovo probleu prilazi se studioznije i sa stanovišta dugoročnijih ciljeva i zadataka. Izgrađene su studije i planovi za podizanje brzorastućih kultura četinara, prilazi se veći uzgojni zahvatia u postojeći šuaa, a radovi se izvode sa više stručnosti i na povoljniji lokacijaa i uz prijenu ehanizacije. U proteklih pet godina ukupno je pošuljeno 1.150 ha, njega sastojina (prorijeda) izvršena je na površini od 6.400 ha i eliorativni radovi u degradirani šuaa i šikaraa na 6.000 ha. Osi toga u to periodu podignuto je 598 ha plantaža i kultura brzog rasta četinara. Također su povećani napori i na proširenju rasadničke proizvodnje. S obziro na potencijalne ogućnosti i sve veće potrebe za drvno aso, opseg ovih radqva treba ubuduće povećati. Tehnička opreljenost ia bitan utjecaj, za razvoj šuske proizvodnje. U eksploataciji šue radovi su ehanizirani: 238
u fazi I sječa (otorne pile) 100% u fazi II privlačenje (traktori, žičare i dizalice) 10% u fazi III transport (kaioni) 100%. U toj fazi ipak iao jako poanjkanje kapaciteta kaionskog prijevoza. Radovi uzgoja, plantaža i rasadnička proizvodnja, ehanizirani su oko 60%, dok se uzgojni radovi u prirodni šuaa nalaze u početnoj fazi ehaniziranja. Građevinski radovi ehanizirani su 40 posto. U stvaranju uslova rada, rješavanje društvenog standarda u proteklih pet godina poduziane su značajne jere. Za izgradnju radničkih nastabi, te za izgradnju stanova, nabavu higijensko tehničke zaštite opree i za objekte društvene prehrane ukupno je uloženo oko 220,0 il. dinara. Ako se toe doda i nabavljena oprea za nastabe, organizaciju društvene prehrane na pojedini područjia i prijevoz radnika na radilišta, sve je to stvorilo značajan napredak u standardu i povoljnije uslove za rad šuskih radnika. U zgradi bivše šuarije Karlobag otvoreno je odaralište za radnike sa kapaciteto od 22 ležaja. Osi toga na svi radilištia nabavljeni su tranzistori, a u Željezno polju i televizor. Radne jedinice dobivaju štapu i list (ŠID) kojeg izdaje poduzeće. Postoje i drugi oblici inforiranja članova radnog kolektiva, naročito o važni pitanjia radne organizacije. Ipak za inforiranje članova kolektiva treba razviti još šire oblike i etode rada. Interesantno je istaći neke eleente koji pokazuju trend razvoja šuskog gospodarstva u proteklih pet godina. Ako uzeo 1961. kao bazu 100, onda je ukupan prihod rastao od 1961 1965. godine po stopi 15,8%, aortizacija I. 24,2%, A. II. 38,6%, čisti prihod za fondove 86'%, osobni dohoci 15,8%, osnovna sredstva 20,3%, oruđa za rad 40,0%, a broj radnika je sanjen. Na takav razvoj, utjecalo je povećanje proizvodnje, racionalnije iskorištenje sirovinske baze, povećanje cijena šuski sortientia, povećanje izvoza, a osi toga pozitivan utjecaj iao je i siste raspodjele i aktivnost stručnih kadrova i organa radničkog saoupravljanja. Treba dodati da šuarstvo Like posluje u nepovoljni uvjeiiti privređivanja u odnosu na granu u SRH-i, te razlike odnose se na nepovoljnu strukturu šue (72 lišćari i 28 posto četinari), neotvorenih šua ia 33%, degradiranih šua i šikara 52,5% ukupne šuske površine, a udaljenost od pooćnih do glavnih stovarišta gdje se forira prodajna cijena robi u peosjeku iznosi 35 k. U novi odnosia Privredne refore šuarstvo znatno popravlja svoj položaj, ali ne toliko da ože bez pooći krenuti u ekspanziju proizvodnje, jer ora likvidirati zaostalost, a ora se prilagoditi i narasli kapacitetia i projenaa u strukturi industrije za preradu drveta. U novi odnosia aterijalni troškovi rastu za 35%, a vrijednost proizvodnje za 41%. Učešće aterijalnih troškova u ukupno prihodu čiste djelatnosti šuarstva u novi odnosia iznosilo bi 31,0% prea 36,0% po završno računu 1964. godine. To daje perspektivu jače akuulacije i standarda radnika. Predstoji sve jače ehaniziranje radnih operacija i tie porast kvalifici ranosti radnika, uveliko se javlja sve oštrija nestašica radne snage potencirana teži uslovia života i rada u šui. I pored toga što su na ovo planu uči- 239
njeni značajni napori, potreban je brži porast ukupnog ulaganja u lični faktor proizvodnje: kvalificiranih radnika, veći lični dohoci, pojačano ulaganje i na pori u organiziranju društvenog standarda. Okrupnjavanje šusko-privrednih područja u cilju ublažavanja razlika u prirodni uslovia gospodarenja, teritorijalno sirovinskog usklađivanja sa razvoje industrije za preradu drveta i stvaranju uslova ekonoskog partnerstva šuarstva i industrije za preradu drveta predstavlja naš daljnji zadatak. Popravljanje ekonoskog položaja šuske privrede u novi uslovia i realizacija utvrđene koncepcije u naredno petogodišnje planu, predstavlja i oogućuje šuarstvu Like, da uspješno nastavi sa realizacijo sveukupnih zadataka koji pred njia stoje. N. Maričić GOSPODARENJE SUMAMA LIKE NEKAD I DANAS U dalekoj prošlosti, cjelokupno ličko područje bilo je pokriveno bujni prašuaa. U dolinaa bile su to uglavno šue hrasta i graba, uz vodotoke šue joha i topola, a u brdia i planinaa veličanstvene prašue bukve, jele i sreke. Na dijelu Kapele, u predjelu Koarnice, ostali su na relikti pradavnih borovih šua, koje su prkoseći vjekovia ostale tu i nakon povlačenja leda kao nijei svjedoci iz zadnjeg glacijala. Prirodna bogatstva ovih krajeva privukla su ljude da se tu nasele i i danas iao sigurnih dokaza, da je Lika već u lađe kaeno dobu bila naseljena. Prva ljudska naselja znače i prvo uništavanje šua, njihovo spaljivanje i njihovo pustošenje. Nea više hrastovih i grabovih šua u Lici. Sve te šue pretvorene su u poljoprivredna tla, a sao po gdjekoji hrast i grab kao i prizeno prateće grlje kazuje na koje je površine današnjih oranica prekrivao nekoć hrast i grab. Šua se povukla u planine. Prolazili su vjekovi. Čovjek u dolini i šua u planini održavali su se u nekakvoj eđusobnoj ravnoteži sila. Niti je čovjek setao šui, niti je šua setala čovjeku. I tako je to bilo sve do pojave prvih početaka erkantiliza. Pojavo erkantiliza u XVII stoljeću, kod nas polako oduire naturalna proizvodnja. Proizvodnja popria robno novčani karakter. Drvo iz naših šua postaje tražena trgovačka roba. Traže ga Venecija i Beč. Gradovi, kao Senj, Rijeka i Bakar, naglo f.e ekonoski podižu i dobivaju značaj kakav nikada do tada nisu iali. Godine 1787, na prijer, Bakar je bio najveći grad u čitavoj Hrvatskoj i Slavoniji. Dok je Bakar tada iao 7356 stanovnika Rijeka je iala 5956, a Zagreb sao 2815. Još godine 1804. Bakar ia 7805 stanovnika, Rijeka 6655, a Zagreb 2793. U to periodu i šue Like dobivaju naročit značaj za trgovinu i brodogradnju. One predstavljaju sirovinsku bazu prvoklasnog drva za potrebe brodogradnje i ostalih djelatnosti. 240
U to vrijee nastaje prvi pisani dokuent o šuaa Like, prva, danas biso rekli, pisana gospodarska osnova. U godinaa 1764. do 1766, dakle prije ravnih 200 godina, vršeni su prvi radovi na sastavljanju šusko privredne osnove za Liku. To priliko izvršeno je prvo kartiranje šua i utvrđen drvni fond, u ukupnoj asi od 17,391.778 koada, od čega za sječu 4,629.709 koada. Izvršena je razdioba šua na upravne cjeline, a svaka upravna cjelina razdijeljena je na niže jedinice, distrikte Osi toga, utvrđena je i politika iskorištavanja šua: s obziro na vrst drveta. na potrebe itd. Načinjen je i prijedlog izgradnje šuskih kounikacija (predlaže se izgradnja S putova od kojih bi neki izlazili na orske luke. Propisuju se i uzgojne jere sječo starih stabala, kako kaže propis,»... koja setaju razvoju ladika...«godine 1765. izdaje se dokuenat pod naslovo»šuski red za krajiške šue karlovačkog generalata«prea nacrtia šuskog stručnjaka J. C. Franzonia. Prea toe Šusko redu, koji je odraz šusko gospodarske isli svoga vreena, ialo se u šuaa graničarskih pukovnija Like potrajno gospodariti, čuvati šuu i štedjeti drvnu asu. Radi ilustracije šusko gospodarske isli, citirao nekoliko članova toga značajnog dokuenta vreena: U cijelo se području generalata ne sije kako je već bilo određeno u privreeno Šusko redu, izdano od General-Oberkoande pod najstrožijo odgovornošću nadležnog koandanta pukovnije i pod prijetnjo najstrožije kazne za prestupnika, posjeći ni jedno svježe drvo, bilo ono aleno ili veliko, bilo u općinski ili krajišnicia pripadni šuaa, a niti se sije zeelno drvu guliti kora, vatro ga podpaliti, niti se sije ozlijediti okresivanje grana na prevršivanje. Prea toe, krajišnici ne siju izvoziti nikakvo drugo drvo za ogrev, nego sao izvale, odloljene grane i leževinu. Isto se tako ne sije iz krajiških i priorskih šua u gradove Senj i Karlobag izvoziti za ogrev drvo osi navedene leževine i izvala, a i to stoga što je ionako strancia zabranjeno zalaziti u generalatske šue i što njih ako ih se uhvati u potajnoj sječi bilo kakvog drva, ionako oraju krajiški vojnici ili šuski čuvari odah uhvatiti i predati naležno koandantu pukovnije. Tko ne čuva plotove i ograde na vrtovia i poljia, nego ih u toku zie potrga i izgori, ia se egzeplarno kazniti, jer ti rasipanje drva nastaje potreba novog ograđivanja i uništavanja lade šue. Budući da se u području generalata već više puta zabranilo držanje koza, koje su vrlo štetne za ladu šuu, i budući da se uvidjela potreba takve zabrane, to se određuje da se u području generalata iaju u roku od 6 godili"» sve koze istrijebiti. Taj je dulji rok dan zbog toga što sada vlada glad, pa bi krajišnicia bilo teško kad bi i se lijeko oduzelo najedaput. Tek onda kada krajišinici iz šua izvuku izvale i vjetroloe, neka i se doznačuje stojeće drveće za ogrev, građu i vinogradarsko kolje. Kod doznaka se ia paziti da se u prvo redu doznačuje oštećeno i prestaro stabalje kao i ono koje stoji u polatku te ga guši. Međuti, oni to drveće ne ogu uziati sai gdje hoće, nego i ga iaju doznačivati šuarski organi po svojoj uviđavnosti, ondje gdje to već prea okolnostia pronađu za najshodnije. 241
Budući da se priliko pregleda šua opazilo da se vrlo neracionalno postupa s toliko vrijedno hrastovino za brodogradnju, a do nje je vladaru zelje najviše stalo da se, od toga drveća odsjecaju grane i vršlke, a dapače, i cijela stabla za hranu koza, za ograđivanje zeljišta, za gradnju kuća i ostova, za ogradu stočnih nastabi, i za ogrev, to se u buduće bez naročite dozvole General-Oberkoande i šuske uprave nitko ne sije usuditi da upotrebi hrastovinu u koju drugu svrhu ili za koju vrstu spoenutih potreba. Zapaženo je da se krajišnici ne zadovoljavaju s oni stablia koja i se doznače za cijepanje šindre i dužice, nego da običavaju španati druga nedoznačena stabla kako bi našli prikladnije drvo za svoje potrebe. Zbog toga je već tako reći jedna trećina svega stabalja oštećena i nagnjila tako da će za 10 godina sagnjiti. Zato se jedno za svagda pod prijetnjo najstrože kazne zabranjuje takvo špananje stabala, na koje osobito oraju paziti šuarski organi preko svojih lugara i čuvara ali i nastojati da kod doznake stabla za šindru i dužicu doznačuju krajišnicia takva stabla koja se za šindru i dužice zaista daju cijepati, ne kvrgava ili usukana. Nađe li se u šui kakvo španano stablo, onda ga ia šuarski organ doznačiti. Radi zaštite podlatka zabranjuje se bespotrebno izvoženje kolia kroz podladak, a ia li se kroz ladik proći s drvo, onda se ono ne sije izvoziti kolia, nego zbog zaštite podlatka ili izvlačiti pooću ručnih saonica ili iznositi pooću ljudske snage. Kod toga se ora paziti da se ne bi za vlačice, tj. za privor volova potrebno prednje rudo uziala hrastova, jelova ili srekova stabalca, nego sao ili veće grane ili bukovina. A rezultati? Oni su potpuno izostali. Svi ti šuski redovi, sve te gospodarske osnove i ostali propisi, koji su foralno podigli šuarstvo Like na rang tada naprednijeg šuskog gospodarenja, ostali su rtvo slovo na papiru, aneična birokratska konstrukcija Nagli uspon kapitaliza, kod nas, sa svi karakteristikaa provincijaliza i priitiviza, kolonijalna i polukoloni jalna eksploatacija prirodnih bogatstava, učinili su svoje i u šuaa Like. Jačanje trgovine drveto, korupirani birokratski službenički aparat kao i totalno osiroašenje naših sela iscrpljenih dugogodišnji ratovia (Napoleonski ratovi, talijanska kapanja 1848, okupacija Bosne) dovelo je do asovnog uništavanja bogatstava naših šua. Trgovac i nakupac u spekulativne svrhe, zati seljak, da održi svoj goli opstanak, u blizini naselja i uz postojeće kounikacije posjekli su skoro sve šue. U spekulativne svrhe šue su bile čak i paljene (Marković Rudine) kako bi pilanari došli do velikih količina jeftinog nagorjelog drvnog aterijala. Šue su se palile i radi stvaranja povoljnijih usleva za napasivanje stoke i bolji urod šuskih plodina (alina). Sve do Oslobođenja situacija u šuarstvu Like ostala je skoro neproijenjena a doinantan proble tadanjeg šuarstva bio je proble šuskih šteta, proble kojega je rodilo društvo i kojega tadanje društvo nije oglo riješiti. Radi ilustracije navodio nekoliko podataka iz originalnih dokuenata toga vreena. U STATISTIČKOM IZVJEŠĆU Otočke Iovinske Općine, za period 1879 1895. godine nalazio podatak da je u periodu od 15 godina sao na teritoriji 242
današnje Šuarije Otočac prijavljeno 141.401 slučaj šuskih šteta u ukupnoj vrijednosti od 222.350 forinti, ili godišnji prosjek od 7.950 prijava u vrijednosti od 12.390 forinti. Pisac toga statističkog opisa kaže doslovice:»... Brza i čutljiva presuda šusko kvarnih prijavnica, te stoga ovrha dosuđene naknade, tad bi se orala provađati ako se isli slučajeve kako uanjiti ili bar na sadanje držati stanju protivno oni će rasti, kako to do sada posteepno biva...«(podcrtano autor)»potraživanje I. O. Otočke kraje 1935. godine iznosilo, je za šuske štete, 13,409.600 d na drugo jesto.«na drugo jestu priliko sastavljanja uređaj nog zapisnika za gospodarsku jedinicu Crno Jezero godine 1909. stručnjak utvrđujući prirast pooću svrdla i nakon preračunavanja brojčanih podataka o visini prirasta, za koji tvrdi da odgovara prirastu iz šua Gorskog Kotara dodaje ovo:»... Uslied, ili bolje rekući radi ogronih šuskih šteta snižen je taj prirast prigodo izračunavanja godišnjeg prihoda za 50%...«Dakle, kako vidio, cjelokupno gospodarenje u šuaa Like bila je jalova borba sa špekulacijo, korupcijo, krizaa i šuski krađaa.. Borba sa posljedicaa opće privredne nerazvijenosti ličkog područja. Borba sa neiaštino. A danas? Već u toku Narodno Oslobodilačkog rata a još više neposredno nakon Oslobođenja cijele naše zelje, preuzianje vlasti od strane radnog naroda i nacionalizacijo svih prirodnih bogatstava zelje, i u šuarstvu Like nastaje period rada i razvitka. Šue, dotada zapuštene, pljačkane i uništavane, postaju opće narodna iovina i trajni sirovinski potencijal za razvitak, dotada nerazvijene i u Lici skoro nepoznate, drvno prerađivačke industrije. Podižu se pilane i tvornice za preradu drva. Utvrđuju se osnovni eleenti naprednog šuskog gospodarenja, a probleatici šue i šuarstva prilazi se ozbiljno i sa puno odgovornosti. Osnivaju se organizacije za gospodarenje šuaa Like, koje se povreeno ijenjaju prea projenaa u stepenu razvitka našeg društva. Godine 1961. dolazi do radničkog saoupravljanja u šuarstvu Like. Gospodarenje šuaa povjerava se radni ljudia. Šuarstvo Like tie dobiva nove ipulse za još brži razvitak a gospodarenje šuaa dobiva novi kvalitet, sintezo ekonoskih i bioloških saznanja i spoznaja o značaju šue. Odbacuju se šablone za gospodarenje šuaa. Kritički se preispituje vrijednost prebornog gospodarenja, naročito u čisti bukovi šuaa. Prilazi se odernije shvaćanju stojbine kao osnovnog nosioca produkcije najveće vrijednosti, a s ti, u vezi, polagano sazrijeva ideja o postupno grupiično gospodarenju sastojinaa. Moderno gospodarenje šuaa traži ceste. Ceste se grade u zavisnosti od raspoloživih cestara i do sada je izgrađeno 552^) k cesta u vrijednosti od 8.280 ilijuna starih dinara. Moderno gospodarenje traži ehanizaciju svih radova u šui. Pristupili so ehanizaciji u svi fazaa šuske proizvodnje i reprodukcije. Od godine 1961. pa do danas uloženo je u tu svrhu 560 il/d (starih). Proble nepovoljnog ojera lišćara i četinara u naši šuaa rješavao očetinjavanje u šuaa bukve, konverzijo bukovih panjača a započeli so 243
i podizanje novih intenzivnih kultura četinara ubrzanog rasta na najsuvreenijoj tehnološkoj osnovi. Do sada je podignuto 390 ha intenzivnih kultura četinara ubrzanog rasta. A šuske štete? Ostale su, tu i tao, kao odraz inercije jednog dijela poljoprivrednog stanovništva Like, ostale su kao ostatak starih»običaja«. Nea više individualnih trgovaca drvo, nea švercera a niti korupiranog birokratskog službeničkog aparata. Nea ni šuskih šteta. Za ilustraciju i usporedbu iznosio slijedeći podatak: Godine 1955. broj prijavljenih šuskih šteta na teritoriju Like iznosio je 2.449 slučajeva dok je taj broj pao u godini 1965. na 955 slučajeva. I kvalitet prijavljenih šuskih šteta potpuno je izijenjen od onoga, iz vreena Austrougarske i bivše Jugoslavije. Od svih prijavljenih šuskih šteta radi se većino o prijavi prisvajanja drva tanjih dienzija iz šikara u blizini naselja i za vrijee ziskog perioda. Prisvajanje stabla, a naročito četinara, većih dienzija prava su rijetkost. Iz ovog kratkog prikaza vidio da je i šuarstvo sao odraz društvenih prilika i da zdravo šuarstvo ože da postoji sao u zdravi društveni uslovia. Z. Bunjevčević 244
c JicuM»eite Bijećii INŽENJERI I TEHNIČARI U PRIVREDNOJ REFORMI 4. II 1966- god. održana je u Beogradu proširena sjednica Centralnog odbora Saveza inženjera i tehničara, na kojoj je razatrana uloga i zadaci inženjera i tehničara u privrednoj refori. Savjetovanju su prisustvovali također predsjednik Saveza sindikata Jugoslavije drug Svetozar Vukanović i pred sjednik Savezne privredne koore Jugoslavije drug Tone Bole. Na to je savjetovanju naglašeno: Da privredna refora ia osnovni cilj unaprijediti privređivanje i stvoriti takvu situaciju u privredi, koja će podsticati aktivnost u pravcu boljeg gospodarenja, racionalnijeg korištenja sredstava i rada, za sniženje troškova i postizanje konkurentne sposobnosti na tržištu. Da je dohodak osnov po ko se jeri uspjeh poduzeća i ostvaruju zarade. Da se dohodak ora ostvarivati kroz tržište na bazi prosječnih cijena, odnosno prosječne produktivnosti rada. Na bazi tih prosječnih cijena, onaj koji bude bolje poslovao, ostvarivati će veći dohodak i veća osobna prianja, dok će se oni drugi orati zadovoljiti s anji zaradaa. Kod toga treba postepeno isključiti uplitanje adinistracije na foriranje cijena, a vanjsko tržište iskoristiti kao neophodan regulativ. Da devizni reži treba osloboditi svih neprivrednih stega, s ti da poduzeće slobodno raspolaže s devizaa, nakon što je dalo propisan dio za potrebe zajednice (otplata zajova), te da se postepeno ostvari slobodan uvoz. Da učešće privrednih organizacija u slobodno raspolaganju i odlučivanju o investicijaa treba stalno da raste i da 1970. dostigne 70% svih investicija. Paralelno će se drastično sanjivati utjecaj društveno političkih zajednica na investiranje, odnosno one će biti upućene na podizanje zajova. Da se dosljedno sprovodi raspodjela dohotka na radne jedinice i postepeno likvidiraju razna prelivanja. To treba da se ostvari kroz unutrašnje tržišne cijene. Ako se te cijene realno foriraju, onda će to pojačati unutarnje jedinstvo poduzeća, jer će ono izrasti na sve uspješnije poslovanju i likvidiranju privilegija unutar privredne organizacije. Da nerealna jerila za unutarnju raspodjelu (cijene) na radne jedinice ne bi izazvala privreena trvenja i nesporazue u kolektivu, inženjeri i tehničari treba da se angažiraju, da ta jerila budu realna i stiulativna za poduzeće. * Referat inž. Bogoila Ćopa, predsjednika Saveza ITŠiDJ, održan na III Plenuu C. O. dne 25. veljače 1966. u Sr. Mitrovici. 245
Mada so usvojili orijentaciju na slobodno djelovanje tržišta i ekonoske cijene, iluzija je da Zajednica ne treba da djeluje na odnose u prodaji. Međuti, Zajednica neće ići na određivanje cijena, već će svoj usjeravajući utjecaj vršiti pute carina, olakšica, poreza i oogućenje uvoza robe. Što se tiče carinskih zaštita, usvojen je kurs da se one (kao i druge olakšice) stalno snizuju držeći se toga, da carine i olakšice ne ogu služiti za pokrivanje niske produktivnosti rada. Slijedo toga carine su neophodne onda, kada se branio od tuđe carine. * U okviru tih osnovnih sjernica, koje pred Zajednicu postavlja privredna refora, treba da i inženjeri i tehničari odigraju odgovarajuću ulogu. Od njihova uspješna djelovanja ovisi ubrzano ostvarivanje ciljeva refore, pa i učešća inženjera i tehničara u raspodjeli, njihov ugled i utjecaj na privredni i društveni život. Diskusija, koja je u vezi toga vođena, ukazala je kako na čitav niz problea,koji sputavaju uspješno djelovanje inženjera i tehničara tako i na njihove ogućnosti da kroz veću inicijativu i uporniji rad na prijeni savreene tehnologije i organizacije ubrzaju privredni razvoj. Tu ćeo posebno istaći problee, koji su važni za rad i buduće djelovanje inženjera i tehničara šuarstva i industrije za preradu drva. Najprije je ukazano na to, da je u današnjoj situaciji neophodno jedinstvo stavova po stručni pitanjia, pri čeu inženjeri i tehničari treba da su svjesni toga, da sao u usklađenosti i jedinstvu jugoslavenske privrede treba nalaziti izlaz za racionalno privređivanje, brz razvoj i uklapanje u eđunarodnu podjelu rada. Za šuarstvo i industriju za preradu drva od izuzetnog je značaja jedinstvo stavova u pogledu rješavanja stručne nastave i istraživačkog rada. Mi se već sada susrećeo sa probleo prevelikog broja fakulteta i nezaposlenošću inženjera, sa neujednačeni nastavni prograia, kao i neujednačeno kvaliteto predavača i stručnjaka, koji izlaze iz tih škola. Ako se u to pravcu nešto ne poduze, čeka nas ozbiljan proble kuda s inženjeria koje so školovali i koje privreda neće biti u stanju da prihvati i zaposli. Što se istraživačkog rada tiče, tu nas čeka rješenje problea integracije instituta i njihove eđusobne podjele rada, racionalnog ulaganja i korištenja opree, kao i neriješeno pitanje financiranja. Ukazano je također na to, da na tehničke škole dolaze predavači direktno iz škola bez prethodne prakse. Nije onda čudo, da iz takvih tehničkih škola izlaze ljudi bez dovoljno znanja i bez dovoljno spree za kasniji rad u poduzećia. Postavlja se kao važno da društvo, a posebno inženjeri i tehničari treba da iaju veći utjecaj na osnivanje i rad tih škola. Neujednačenost kriterija, nivoa nastave i prograa u stručni školaa jednakog nivoa, nosi u sebi opasnost, da o koji izađu iz tih škola ne dobiju izjednačenu izobrazbu potrebnu za vršenje stručnog posla na području čitave Jugoslavije. Iz škola u kojia je nivo nastave ispod nivoa i u kojia se lako dolazi do diploe, izlaze stručnjaci sa nedovoljno stručnog znanja. Zato treba poduzeti potrebne jere, da se odgovarajuće stručne škole osnivaju tao i u oni slučajevia, kada je odgovarajućo opreo i kvalitetni predavačia oguće osigurati i noralnu nastavu. Jedinstven stav treba da inženjeri i tehničari zauziaju po pitanju građenja prerađivačke industrije, vodeći računa da to bude u skladu sa sirovin- 246
sko bazo i na savreenoj tehnologiji. Odgovarajuća aktivnost Saveza bi spriječila da se kapaciteti dupliraju, da se novi prerađivački kapaciteti podižu bez osigurane sirovinske baze uslijed čega su prisiljeni, da rade ispod projektiranog kapaciteta (pilane i tvornice celuloze), da se podižu tvornice na zaostaloj tehnologiji i tehnici, da se projektira nestručno i bez ekonoskog računa. Usitnjenost šuskih gospodarstava jeste ozbiljna setnja za racionalno korištenje aterijalnih sredstava. Posebno se to odnosi na korištenje fondova s kojia šuarstvo kao cjelina raspolaže. Da bi održali potrajnost prihoda, i bi orali sjeći u svi šuski kopleksia, dakle u onia koji su otvoreni, kao i u onia gdje još nisu izgrađene kounikacije. Pošto su neotvorena u pravilu siroašnija šuska područja, koja neaju dovoljno vlastitih sredstava, naeće se nužno potreba integracije tondovskih sredstava za gradnju šuskih kounikacija, koja sredstva bi se onda trošila tao gdje su najpotrebnija. Integriranje tih sredstava oglo bi se obaviti; zahvatanje ekstra dohotka, koji proizlazi iz različitih prirodnih uslova; okrupnjavanje šusko-privrednih organizacija; ujedinjavanje sredstava privrednih organizacija pute poslovnih udruženja i banke. Neophodno je da struka po toe zauze svoj stav, kako u naredno periodu, ne bi došao u pitanje kontinuiran obi sječa u Jugoslaviji i snabdjevenost industrije drva potrebno sirovino. Što se tiče obia sječa i po to pitanju neao jedinstven stav. Ti se stavovi razlikuju i za nekoliko iliona kubika. Ta nesigurnost u ocjeni sječivih asa, ože iati teške posljedice na planiranu izgradnju preradbenih kapaciteta za ehaničku i keijsku preradu drva. Mi se već sada susrećeo sa pojavo, da na kapaciteti u proizvodnji celuloze i papira nisu pokriveni i naa bi oralo biti potpuno jasno, što ožeo pokriti sječo vlastitih šua, a što je nužno uvesti. Što se integracije tiče, istaknut je značaj povezivanja prerade drva sa šuarstvo, jer se ti pute ože najuspješnije riješiti i trajno alientiranje proizvodnih kapaciteta sirovino, a i zatvaranje suvišnih kapaciteta. U to pogledu postoji jedan pretjerani strah od povezivanja šuarstva i prerade drva, tj. da će nastati prelivanje sredstava iz šuarstva u preradu drva i da će se na taj način produžiti život oni preradbeni kapacitetia, koji objektivno neaju uslova za rad. Međuti, i iao dovoljno ogućnosti, da praćenje financijskih rezultata integriranih jedinica ustanovio jerila za realnu internu raspodjeu i kroz to stvorio uslove, koji će oneogućiti svako prelijevanje iz jedne radne jedinice u drugu. Pošto je ulazak u integracione zahvate veoa složen proble, potrebno je da se prethodno utvrde kriteriji i faktori koji u određeni situacijaa opravdavaju integracione zahvate i da se onda kolektivia dade ogućnost da korištenje tih kriterija zauzu slobodan stav za konkretni integracioni zahvat. Kod toga treba voditi računa o toe, da će u pojedini slučajevia biti u interesu šuarstva, da se integrira s prerado, jer će na taj način osigurati plasan svojih proizvoda, dok će u drugo slučaju šuarstvo biti onaj faktor, koji će preradbenoj industriji osigurati trajnu perspektivu i racionalno investiranje. 247
Istaknuto je također, da kod nas postoji krajnja neujednačenost u propisia. Ono što se zabranjuje u jednoj, dozvoljava se u drugoj republici. U noštvu propisa deforiše se uloga šuarskih stručnjaka i oni su često svedeni na puke realizatore propisa. Treba se boriti za to, da stručnjak-biolog ora iati odrešene ruke u prijenjivanju naučnih saznanja. Jednako tako, kao što se tretira ljekar u odnosu na ljudsko zdravlje i šuarsko stručnjaku treba da bude povjeren šuski objekat na gospodarenje, liječenje i ozdravljenje. Šuarski kadrovi su neravnojerno raspoređeni. Što je naselje ili grad veći, to je u pravilu veća i koncentracija stručnih kadrova. Iskusni stručnjaci bježe iz neposredne proizvodnje, tao ostaju početnici ili ljudi bez dovoljno iskustva. Posljedica: privredni efekti su nezadovoljavajući; rukovodeća radna jesta u ti izrazito stručni radni organizacijaa (jer nea uglednih i iskusnih stručnjaka) služe za rotaciju društveno političkih radnika. U cilju poboljšanja stanja, Savez treba da djeluje: da se rukovodeća radna jesta u šuski gazdinstvia i šuarijaa popunjavaju prvenstveno sa inženjeria; da se inženjeri i tehničari nagrađuju prea uspjehu u poslu i prea uslovia pod kojia rade. * U industriji za preradu drva (naještaj) postavlja se važan zadatak, da se ostvari specijalizovana proizvodnja i kroz to snize troškovi. Ali se pri to često polazi od pogrešne pretpostavke, da sao velika poduzeća ogu biti nosioci specijalizovane proizvodnje. Zaboravlja se na to, da je trgovina onaj faktor koji treba utirati put specijalizaciji, pripreiti joj uslove i aterijalnu bazu. Sao kroz razvijenu trgovačku režu i noštvo kupaca ogu se osigurati velike narudžbe jednog artikla, a bez toga je specijalizacija neoguća. Tada ogu da organiziraju specijaliziranu proizvodnju i velika i ala poduzeća. U rješavanju tih problea, nužna je prisna saradnja izeđu stručnih saveza inženjera i tehničara i privrednih koora i poslovnih udruženja. Kako je to istakao predsjednik Savezne privredne koore drug Bole, ta saradnja je do sada bila nedovoljno sisteatska i prealo efikasna. Iz te saradnje treba da proizađe jedinstveno išljenje i solidarnost, ali ne sao u deklaracijaa, već i pri sao sprovođenju zajedničkih dogovora i akcija. U to pogledu Savez inženjera i tehničara je u ogućnosti da upostavi bolju poslovnu saradnju sa Kooro i da sudjeluje u izradbi elaborata i raznih stručnih prijedloga. Kroz takovu saradnju povećala bi se stručna objektivnost u privredni ulaganjia, dok bi si Savez osigurao novi izvor sredstava za daljnje razvijanje svoje društvene aktivnosti. U rješavanju problea republičkog značaja, sudjelovao bi republički savez, problee jugoslavenskog značaja ogao bi rješavati Savez Jugoslavije, dok bi problee kouna oglo rješavati općinsko ili gradsko društvo. 248
Što se tiče aktivnosti i djelovanja organizacije Saveza inženjera i tehničara, na savjetovanju je istaknuto, da se ta aktivnost kreće suviše unutar naših organizacija, tj. u vlastito krugu jesto da prelazio taj krug i tražio rješenje u saradnji i uticaju na druge društvene i političke faktore. Mi so donijeli noge ispravne zaključke, preporuke i prijedloge, i so o toe i pisali i to arguentirano. Ali da bi se to što predlažeo ostvarilo, nije dovoljno izglasati, napisati i dostaviti rezoluciju ili zaključak na nadležno jesto. Nije ni dovoljno reći:»pa to so već davno rekli i napisali, to nije ništa novo, nauka je to davno raščistila, to radi čitav svijet.«kao i za sve druge zaisli, koje treba sprovesti u život, i tu je potrebna živa i uporna akcija, da se zainteresira i uvjeri političare i organe upravljanja, da se pronađu interesenti i osiguraju potrebna sredstva. U naši uslovia, kada saoupravljanje dolazi do sve većeg izražaja, to je potrebnije, nego drugdje i to upravo sada. Konačno inženjeri i tehničari su i najpozvaniji, da objašnjavaju opravdanost svojih zaisli, taj put vodi i do najbržeg usvajanja i ostvarivanja predloženih zaisli. Nea nikakve sunje, naša preduziljivost ora biti jača nego do sada, ako želio ubrzati ostvarenje zaisli vezanih na privrednu reforu. To je ne sao u interesu privrede, nego i u naše vlastito interesu. Od tih ostvarenja zavisi uspjeh našeg poduzeća, naše zarade i naš standard. Mi so obavezni, da više nego do sada pratio privredna zbivanja, rad i predet raspravljanja predstavničkih organa, koora i poslovnih udruženja i da pred njih izlazio s obrazloženi prijedlozia, da u ie naših stručnih organizacija tražio odgovarajuća rješenja i akcije. U to pravcu pružaju se široke ogućnosti za aktivnost naših organizacija od općine pa đo Saveza Jugoslavije. U privrednoj refori neinovno će rasti utjecaj inženjera i tehničara na privredna zbivanja.prosto zato, što je nezaislivo, da se dalje uspješno razvija tehnologija i organizacija i rješavaju privredni zadaci bez angažiranja inženjera i tehničara. Važna je zadaća organizacija inženjera i tehničara, da ubrzaju taj proces sveopće aktivnosti svojih članova na rješavanju zadataka, koje postavlja privredna refora u kouni i republici. U naši redovia se često izvrgava kritici to, što se stručna i rukovodeća radna jesta popunjavaju s ljudia bez dovoljno školske i stručne spree, što se čine razni proašaji u privrednoj izgradnji, što se ne poštuju savreena tehnologija i organizacija. Privredna refora na pruža otvorena vrata i šansu, da se u privredna zbivanja uključio svi svoji snagaa. Ako budeo pasivni, ako ne shvatio da je sada došao pravi čas za naš uspješan nastup i ako se prekasno angažirao, onda nećeo iati pravo da se žalio, što je rješavanje problea refore palo na ljude sa nedovoljno školske i stručne spree, uslijed čega će i efekti biti ispod ogućih. Mjesto da govorio: trebalo bi ovo, trebalo bi ono, sad je vrijee da se prihvatio posla i da u praksi pokažeo kako se to radi. Uočeno je, da u dosta slučajeva inženjeri i tehničari prave razne elaborate i projekte, i da su spreni, da radi nečije želje i direktive zaborave na nauku i svoj stručni poziv, da predlažu, obrazlažu i projektuju prea unaprijed danoj koncepciji, koja nea ni stručno ni ekonosko opravdanje. U svo radu, bilo da rade u privrednoj organizaciji, koori i poslovno udruženju, bilo da su članovi raznih stručnih savjeta i koisija, inženjeri i tehničari, ne trebaju praviti kakove koproise ni u stručno, ni ekonosko pogledu. Njihova 249
ie osnovna obaveza da zastupaju stručan stav i ekonoski račun, da izlaze s oni što je u dani uslovia po njihovo uvjerenju najbolje i najrealnije, ukratko da rade po svojoj stručnoj savjesti. Koproise neka pravi netko drugi. Ali upravo inženjeri i tehničari treba da daju aterijal, koji će oogućiti onoe, koji donosi odluku, da sazna i cijenu koproisa, jer sao u to slučaju ože snositi i punu odgovornost za ispravnost odluke. Ako ne budeo tako radili, nećeo oći izbjsći suodgovornost za buduće proašaje u privredi. Posebno je istaknuta potreba, da se preispita siste nagrađivanja i da inženjeri i tehničari to pitanje rasprave i zauzu odgovarajuće stavove. S jedne strane iao takav nesklad u nagrađivanju izeđu privrednih grana, koji se ne ože opravdati stvarni doprinoso u privređivanju i koji protivrieči principu raspodjele prea radu. S druge strane, odnosi zarada su nestiulativni za inženjere i tehničare, dok unutar njih u nagrađivanju nedovoljno dolazi do izražaja kvailtet, iskustvo, sposobnost i stvaran doprinos inženjera i tehničara u rješavanju tehnoloških i organizacionih zahvata. Dolazi do precjenjivanja ladih i težnje za uravnilovko, odnosno do potejenjivanja stručnjaka, koji su došli u zrele godine. Cesto se kriteriji koji iaju svoje opravdanje kada se radi o čisto fizičko radu, šablonski prijenjuju na intelektualni rad. Tie se destiuliraju oni stručnjaci, koji po svi objektivni jerilia ogu dati (pod uslovo da su pravilno raspoređeni) najbolje efekte. Inženjeri i tehničari treba da na vrijee uočavaju ovakove deforacije i da u cilju racionalnijeg iskorištenja stručnjaka i bržeg razvoja aterijalnih snaga poduziaju odgovarajuće protujere. * Kao i toliko puta ranije, i sada je naglašeno da će doprinos inženjera i tehničara privrednoj refori biti optialan onda, ako uspiju da svoj stručan rad i svoje društveno djelovanje povezu u jedinstvenu cjelinu. Zbog toga je neophodno, da analizirao uzroke koji koče inicijativu inženjera i tehničara i da ih na vrijee otklanjao. Jedan od uzroka pasivnosti inženjera i tehničara jeste nesklad izeđu naših prograa i deklaracija i onog što se stvarno radi. Naš je prvenstveni zadatak, da razvijao i prijenjujeo savreenu tehnologiju i nauku. Pri toe nauka ne bi sjela poznavati granicu općine, kotara, republike. Dešava se eđuti, ako zastupaš savreena tehnološka i ekonoska rješenja dolaziš u sukob sa stavo svoje općine, sa stavo svog poduzeća i svog kolektiva. Mi so si postavili kao jedan od najvažnijih zadataka razviti saoupravljanje, jer je za daljnji uspješan napredak u privredi postalo nužno da se uvelike razvije inicijativa i stvaralaštvo ljudi. Ali saoupravljanje traži nezavisne ličnosti, koji će slobodno zauziati i zastupati stavove korisne za privredu i društvo, ali i to da i se stvore pogodni uslovi, da u svo korisno djelovanju ne budu sputavani i oetani. U praktično životu se često susrećeo s pojavo, da se nezavisne stručne ljude nastoji pretvoriti u poslušne činovnike, sprene da podrže svaku želju, direktivu ili akciju viših ili pretpostavljenih, ne ulazeći u to, da li je to pravilno i korisno za našu privredu. Ispada, da onaj koji tako radi ia uslove da napreduje, jer je službeno dobro priljen i cijenjen. Oni koji dosljedno zauziaju stručne i na ekonoici teeljene stavove i koji nisu spreni da podrže svaku želju i unaprijed datu koncepciju, dolaze u opasnost da budu izolirani, 250
da se proglase neelastičnia i nesposobnia, da izgube stručne i društvene pozicije. Nažalost, takav negativan pritisak na stručne ljude, vrše često upravo oni, koji su društveno odgovorni da utiru put saoupravljanju i da ga unapređuju. Takvo kršenje saoupravliačkih prava inženjera i tehničara ia višestruku štetu. Prvo, ono dovodi do pogrešnih odluka, naročito u investiranju. Drugo, to podstiče društvenu i stručnu pasivizaciju upravo onih koji ogu dati najpovoljnije efekte, jer oni ne vide ogućnost, da se njihove zaisli ostvare. Treće, to izaziva bježanje stručnih ljudi iz direktne proizvodnje, posebno iz anjih jesta u razne potrebne i nepotrebne institucije, pošto u svoji sredinaa ne ogu doći do izražaja. Takvi pojavaa ožeo se suprotstaviti sao organizirano akcijo. U to pravcu ogu inženjeri i tehničari najviše dati, od njih se danas nogo i očekuje. Zbog toga je za uspješan rad na ostvarivanju refore neophodno: da Savez inženjera i tehničara inicira i organizira aktivnost u pravcu stvaranja takvih uslova u radni organizacijaa, koji će oogućiti da dođe do izražaja i da se u praksi poštiva stručna i naučna isao; da se inženjeri i tehničari uporno bore, da u svoji radni organizacijaa ostvare svoja saoupravljačka prava, koja i garantira zakon i da si u praksi izbore svoje pravo na odlučivanje po svi pitanji važni za privredu; da pute svojih i ostalih društvenih organizacija, pute stručnih časopisa, IT novina i slično javno istupaju protiv svih pojava koje oetaju napore za unapređenje privređivanja i života ljudi. Ing. Bogoil Čop ZAPISNIK III plenua Saveza inženjera i tehničara šuarstva i drvne industrije Hrvatske održanog 22. travnja 1966. g. u Splitu Plenuu je prisustvovalo 37 članova Saveza i 11 gostiju izeđu kojih su bili zastupljeni predstavnici lokalnih vlasti, turističkih društava, vodoprivrednih poduzeća, urbanističkih organizacija i dr. Od Sekretarijata za privredu Izvršnog vijeća Sabora SRH prisustvovao je Šobat ing. Aleksandar, a od Poslovnog udruženja šuskoprivrednih organizacija Tkalčić ing. Branko. Plenu je otvorio kao i pozdravio prisutne predsjednik Saveza prof, dr Zvoniir Potočić i predložio slijedeći dnevni red: I Stručno savjetovanje u okviru tee»zadaci I POLOŽAJ ŠUMSKO-PRI VREDNIH ORGANIZACIJA NA PODRU ČJU DALMACIJE«i II Društveni dio: 1. Izvještaj o radu 2. Zavržni račun za 1965. 3. Izvještaj Nadzornog odbora 4. Diskusija po izvještajia 5. Prijedlog proračuna prihoda i rashoda Saveza za 1966. 7. Razno Plenu je prihvatio predloženi dnevni red. U ie Poslovnog udruženja šusko-privrednih organizacija Plenu je pozdravio Tkalčić ing. Branko. ad I Ing Dušan Jedlovski podnio je u ie Šuarskog društva D. I. T.-a Split referat pod naslovo»zadaci šusko-privrednih organizacija na području Dala- 251
čije«, a u ie Koordinacionog odbora šuskih gospodarstava Dalacije ing. Davor Prgin pod naslovo»položaj šuskoprivrednih organizacija na području Dalacije«. Referat je dopunio ing. Žarko Vrdoljak. U diskusiji sudjelovali su prof, dr Potočić, ing. A. Šobat, Ivo Dragičević, ing. I. Visković, ing. D. Žeravica, ing. H. Budiir, ing. Š. Meštrović, ing. M. Popović, ing. M. Siunović, ing. I. Čolović i dr. Dogovoreno je da se na osnovi referata i diskusija donesu zaključci. ađ II 1. Predsjednik Saveza prof, dr Z. Potočić analizirao je rad u proteklo periodu koji se odvijao prea zaključcia Plenua Saveza održanog u Bjelovaru. ađ. 2. Izvještaj o završno računu za 18S5. godinu podnio je blagajnik Saveza ing. Viktor Bajić. Plenu je prihvatio izvještaj i zaključio da se radnicia-službenicia Saveza isplati razlika osobnih dohodaka u brutto iznosu od 2.810,59 n.d. u vrijednosti bodova osobnih dohodaka za 19G5. godinu koja proizlazi iz razlike od isplaćenih brutto osobnih dohodaka do ukupno osiguranih i odobrenih po financijsko planu i završno računu za 1965. godinu. Tajnik: inž. Braniir Prpić, v. r. Šue i šuska zeljišta u Dalaciji zauziaju cea 70 l3 /o cjelokupne površine. Površina obrasla drvoliko vegetacijo iznosi oko 460.000 ha, dcik je oko 350.000 ha neobraslo. Određeni je dio tih šua i šuskih zeljišta postao u posljednje vrijee izvanredno važan ne sao za pojedine privredne grane kao što su turiza, elektroprivreda, poljoprivreda, saobraćaj, i si., i ne sao za uža, lokalna područja, nego i za ekonoiku republike, pa i cijele zelje. Međuti, stanje šuske vegetacijo i njeno rasprostranjenje ne odgovara ni blizu zadacia koje bi ona trebala da vrši. Upravo ondje, gdje je značenje šuske vegetacije danas izbilo svo svojo oštrino (priobalna područja, agistrala), ondje je ia najanje; ondje gdje ona treba da štiti tlo od erozije i da regulira reži voda, ondje je njeno stanje ili sasvi loše (šikaraste foracije), ili je uopće nea. Postojeći vodotoci su ili klasične bujice, ili iaju bujični karakter (Cetina ia oscilaad. 3. O sadržaju izvještaja Nadzornog odbora obavijestio je Plenu predsjednik Saveza useno, s tie da se piseni izvještaj dostavi naknadno društvia na uvid. ađ. 4. U diskusiji o izvještajia sudjelovali su ing. V. Hibler, ing. Tot, ing. S. Srnić, ing. S. Bevelakva, ing. J. Kulaš, ing. M. Blažević, ing. L. Vujić, ing. D. Jedlovski, ing. I. Čolović i dr. Izvještaje navedene pod ad. 1., 2 i 3. Plenu je prihvatio. Zaključeno je da bi trebalo ostvariti bolju suradnju izeđu društava na terenu i Saveza. ađ. 5. Prijedlog proračuna prihoda i rashoda Saveza za 1966. godinu podnio je blagajnik Saveza ing. V. Bajić. Predloženo je, kao i usvojeno od Plenua da pretplata za Šuarski list od 1. 1. 1966. godine iznosi: a) za članove Saveza 20,00 n. d. b) za studente i učenike 5,00 n. d. c) za organizacije 100,00 n. d. ađ. 6. Predloženo je i zaključeno da se godišnja skupština Saveza održi kraje lipnja o. g. u Gospiću i da se u stručno dijelu raspravi o ulozi šuarstva i drvne industrije u privredi Like. Predsjednik: dr Zvoniir Potočić, v.,r. sa savjetovanja o šuarstvu Dalacije, ZAKLJUČCI održano u Splitu 22. travnja 1966. god. čiju' od 8 3 /sec. ljeti do 1.20O 3 zii). Dvije trećine postojećih šua su degradirane šue, šikare i akije. Stanje nije ništa povoljnije ni u Hrvatsko priorju pa ni u Istri. Briga za održavanje šuske vegetacije i njeno unapređenje povjerena je šuskoprivredni organizacijaa; njihovi radni kolektivi treba da gospodare ti oskudni šuaa i prazni šuski zeljište o- nako kako to društvo od njih očekuje, i uz to da to svojo aktivnošću uzdržavaju sebe i svoje radne organizacije. Može se slobodno reći, da su šuskoprivredne organizacije na području Krša u postojeći uvjetia privređivanja ekonoski preslabe, da bi ogle izvršavati navedene zadatke. Desetak, naie šusko-privrednih organizacija u Dalaciji realiziralo je u 1965. god. ukupan prihod od cea 500 il. (starih) dinara (raspon od 14 il. do 100 il.!). U fondove je izdvojeno oko 17 il. din., a- ortizaeija osnovnih sredstava iznosila je 252
7,7 il., a sredstva za regeneraciju šua oko 9 il. din. Sveu ovoe treba dodati, da je prosjek netto osobnih dohodaka iznosio svega 32.000 din jesečno! Sredstva šuarskih organizacija nisu dovoljna ni za solidnu jednostavnu reprodukciju. Pašarina (najvažniji prihod) je niska, neekonoska (donose je skupštine općina). Ubrana pašarina nije dovoljna za bilo kakvo unapređenje pašnjačko šuskih površina ili izgradnju objekata (pojila). Cijena drveta je također određena na nisko nivou. Od ljekovitog bilja glavnu korist iaju zadruge koje njie trguju, ujesto organizacija koje treba da unapređuju proizvodnju ljekovitog bilja. Velike prihode od kapova u šuaa ubiru turističke i druge organizacije, a sa šuaa se stručno ne postupa, ne provodi se njihova zaštita od zaraza, ne vrši se njihova regeneracija itd. Nova se pošuljavanja svela na neznatne površine (godišnje oko 100 ha) nakon što je ukinut (republički) Fond za unapređenje šuarstva (do tada se pošuljavalo i po 2000 ha!). Preda se svagdje priznaje goruća nužnost pošuljavanja (sliva područja vodotoka i bujica, buduća turistička područja, poljozaštitni pojasevi i si.), ipak se na toe ne radi gotovo ništa. Nijedan interesent nea sredstava za te svrhe: ni vodoprivredne organizacije, ni hidrocentrale, ni saobraćaj ni turistička društva i organizacije, pa ni skupštine općina. Uložena sredstva u te svrhe ne obrću se brzo, ne ože se postići niti uobičajeni kaatnjak, pa naš kreditni siste nije zainteresiran za ta ulaganja. Plenu Saveza inženjera i tehničara šuarstva i drvne industrije Hrvatske razotrio je nastalu situaciju, te nakon održanog stručnog savjetovanja donosi ove zaključke: 1. U predstojeće republičko zakonu o šuaa treba donijeti izričite prepiše koji će regulirati ekonoske odnose u vezi sa šuaa i šuski zeljište na području krša Dalacije, Hrv. priorja i Istre. Nacionalni interes zahtijeva, da se sa šuaa kao dobro od općeg interesa, slručno postupa, što je nadasve važno u- pravo na navedeno području, gdje se šua lako uništi ali veoa teško ponovno podigne. Ova obaveza određenog stručnog postupka treba da se u pooštreno obliku odnoti na sve šuovlasnike na područjia na kojia je uloga šue kao» abijentalnog faktora naročito podvučena (turiza, odorišta na agistrali, prirodno lijepi predjeli i si.). Zbog toga takve šue treba da budu date na upravljanje stručni šuarski organizacijaa, a one ikoje su od njih oduzete, treba da i se vrate. 2. Republički zakono treba donijeti propise o obavezno uređenju slivnih područja rijeka republičkog značaja. Voda dolazi upravo iz tih slivnih područja o u- redenju kojih Zakon o vodaa ne govori ništa. Ovo je posebno važno za rijeke na području Dalacije i Istre. Ti bi zakono trebalo riješiti i pitanje financiranja tih radova. Republički zakono o šuaa trebalo bi regulirati gospodarenje i upravljanje šuaa i šu&k' zeljište u navedeni slivni područjia. 3. Republički zakono o šuaa treba donijeti propis o izradi generalne osnove o najeni šua i šuskih zeljišta na području krša (zaštitne šue, šue i šuska zeljišta naijenjena turizu, šue za proizvodnju drveta, šue i šu. zeljišta naijenjena stočarstvu i si.), a sporazuno sa odgovarajući interesentia. 4. Izvršenje prednjih zadataka zavisi o određeni sredstvia. U tu svrhu je nužno poboljšati uvjete privređivanja šuskoprivrednih organizacija. Ovo će se postići dosljednijo prijeno ekonoskog principa sređivanje ekonoskih odnosa izeđu šuskeprivrednih organizacija i o- stalih interesenata. Korisnici šua, ili dijelova šua i šuskih zeljišta treba da snose i odgovarajuće troškove u vidu ekonoskih cijena za drvo, pašu, ljekovito bilje, najaninu za kapiranje, cijene za druge usluge itd. 5. Privatne šue koje sa društveni šuaa tvore jednu ekonosku cjelinu, u sislu zakonskih propisa predati na gospodarenje šusko privredni organizacijaa 6. U cilju unapređenja lovnog turiza osnivati privredna lovišta i dati ih na upravljanje radni privredni organizacijaa, u prvo redu šuski gospodarstvia, koja su za ovo i najpozvanija. 7. Šuska gospodarstva treba da na to, području koriste sve ogućnosti za razvijanje poslova, bilo u proizvodnji drveta za tržište gdje za to postoje uvjeti, bilo otkupo i trgovino ljekovitog bilja i si., a osebito uključivanje u stvaranje drvolike vegetacije (parkovi, šue uz obale za turističke svrhe, ozelenjavanje jesta i pojedinih objekata) pa i uređivanje šua i šuskih kultura za kapove itd. 8. Brige za elioraciju krša i za stvaranje boljih uvjeta za život i rad na ti područjia nije i ne ože biti sao stvar i opterećenje organizacija na terenu. Pooć treba da dade i šira zajednica, bilo donošenje odgovarajućih zakonskih propisa za reguliranje još nedovoljno sređe- 253
nih ekonoskih odnosa, bilo stvaranje ogućnosti za pribavljanje aterijalnih sredstava za radove koji po svoje značenju i opsegu prelaze ekonosku snagu ili neposredan interes privrednih organizacija i kouna (uspostavljanje šuske vegetacije radi reguliranja vodnog režia, zati uz saobraćajnice, pa pravovreeno oblikovanje prostora za buduća turistička područja i naselja). Sredstva akuulirana iz različitih izvora treba da pritječu ravnojerno kao najenska sredstva za izvršenje pojedinih konkretnih radova, a prea dogovorno izrađeno, planu i prioritetu. U tu svrhu treba predvidjeti u predstojeće republičko Zakonu o šuaa osnivanje Fonda za unapređenje šua na Kršu. Fond bi se forirao iz: 1. Naplaćene novčane kazne za prekršaje propisane Osnovni i republički Zakono o šuaa; 2. Novca od prodaje zaplijenjenog aterijala ili oruđa po postupcia o prekršajia Zakona o šuaa; 3. Polovice republičkog učešća u savezno porezu na proet proizvoda eksploatacije šua, drvarske industrije i industrije celuloze i papira; 4. Sredstava koje Republika izdvoji iz svojih općih prihoda; 5. Zajova; 6. Dotacija, poklona i dr. 9. Šuarstvo na području krša treba da uze na sebe zadatak da podiže rekreativne centre, parkove, drvorede i zelene površine naijenje turizu i turističkoj djelatnosti i da njia upravlja. Zbog toga ireba zadržati postojeći Centar za izobrazbu kadrova u šuarstvu u Splitu i oogućiti u da priprei kadrove, kako KV radnike, tako isto VKV i šusko pejsažne tehničare, koji će oći ispunjavati zadatke iz gore navedenih djelatnosti šuarske o- perative. Šuarska operativa treba da poogne oralno i aterijalno da takav centar izvrši svoj zadatak. ŠUMSKO GOSPODARSTVO GOSPIĆ proslavilo je 22 januara ove godine dvadesetogodišnjicu šuarstva Like i petogodišnjicu postojanja ovog poduzeća. U okviru proslave održana je svečana sjednica Radničkog savjeta na kojoj su u- ručene spoenice devedesetčetvorici najstarijih radnika i posebno je nagrađeno 50 najistaknutijih radnika gospodarstva. Rukovodioci i stručnjaci Gospodarstva izradili su za tu prigodu uspjeli dokuentarni referat ediciju o razvoju šuarstva Like od 1945. godine do danas, a izdan je i posebni svečani broj SlD-a inforativnog biltena šuarstva i drvne industrije Like. Svečanost je završena uspješno šuarsko zabavo. Ovoj proslavi prisustvovali su brojni uzvanici republičkih, kotarskih i općinskih društvenih i političkih institucija kao i poslovni prijatelji, saradnici i veliki dio šuarskog osoblja iz cijele Like. 254
c j)(9tnaea &tcučna lileeatuta Kovače vi ć, J.: ATLAS FITOCENO- LOGIJE TRAVNJAKA. I II dio. Zagreb. 1965. (Crteža 1539, strana 680 i lit. podataka 222) Skripta.»ATLAS FITOCENOLOGIJE TRAV NJAKA«ia prvenstveni cilj da upotpuni nastavu iz predeta»fitocenologija travnjaka«. Ovaj predet je uvodni ili teoretski dio za»travnjaštvo i krne sjese na oranicaa«. Kao teoretski predet»fitocenologija travnjaka«daje studentia osnove o poznavanju razvoja biljnih travnjačkih zajednica (postanak, razvoj, svojstva i t. d.), a iz toga proizlaze glavne sjernice za njihovo korištenje (njega, navodnjavanje, košnja, paša i t. d.). Ovaj»Atlas«je odličan priručnik za praktične vježbe na terenu različitih predjela naše zelje. Ukupno 1539 preciznih crteža o ekologiji travnjaka (livada i pašnjaka) je razdijeljeno na 11 poglavlja. Pregled naslova obrađenih poglavlja najbolje prikazuje ateriju koja se ovdje iznosi. I. Osnovi ekologije (43 crteža). Ovdje je zorno crtežia prikazano kruženje eleenata u prirodi, razni ekosistei, probleatika staništa i biocenoza šua, travnjaka, obradivih površina i životinjskih zajednica. II. Morfologija (147 crteža). Ovdje se grafički dokuentira orfologija biljnih zajednica općenito sa naročiti osvrto na travnjake. III. Kliatski faktori (76 crteža). Izneseni su kliadijagrai šua i travnjaka. Zati se obrazlažu utjecaji pojedinih eleenata klie na livadske i pašnjačke zajednice. IV. Edafski faktori (145 crteža). Veza biljka tlo je prikazana u ovisnosti o tipu, sadržaju vlage, varijabilnosti reakcije i udjelu organske ase u pojedini prelazni fazaa, niži i viši sisteatski jedinicaa pedološke klasifikacije. V. Orografski faktori (511 crteža). Utjecaj orografskih faktora je vrlo značajan za postanak i razvoj travnjačkih biljnih zajednica, a ovisi o plastici (reljefu), nadorski visinaa, izloženosti (ekspoziciji) i nagibu (inklinaciji). VI. Biotski faktori (40 crteža). Za travnjake je presudan utjecaj čovjeka (Košnja, gnojidba i dr.) i ostalog živog svijeta (doaća stoka, divljač, gujavice i t. d.). VII. Životni oblici (18 crteža). Biljne zajednice travnjaka preživljuju ziu bilo u obliku sjeena ili goolja, podanaka odnosno rozete, a neke su i niski grići, što sve skupa zajedno u postocia izraženo predstavlja t. zv.»životni spektor«, koji je karakterističan za razne tipove travnjaka. Na brojni crtežia su ovi odnosi zorno prikazani. VIII. Rasprostranjenje i osjeenjivanje bilja (12 crteža). Za pojedine biljne vrste i njihove odnose u tipovia travnjaka je karakteristično rasprostranjenje i osjeenjivanje. IX. Alelopatija (2 crteža). Izeđu biljaka uopće pa i travnjačkih postoji karakterističan odnos, koji je uvjetovan fenoenia. Nazvani su alelopatski odnosi. Tako na pr. razovac dolazi sao na livadi, a ne u kulturi. X. Singenetika (105 crteža). Travnjačke biljne zajednice se ijenjaju pod utjecaje sredine (staništa) i čovjeka. Močvarni pašnjaci odvodnjo prelaze u ezofilne, a još dalji isušivanje u kserofilno. O- vaj dinaiza je prikazan vrlo prikladno u crtežia. XI. Geografija (440 crteža). Geografska rasprostranjenost je prikazana vrlo brojni crtežia ne sao za travnjačke biljne vrste, nego i za tipove travnjaka. Prikazujući navedenu probleatiku autor se nije usko ograničio sao na travnjake. On je uzeo u obzir biljni svijet u cjelini, kao putokaz u definiranju i rješavanju poljoprivrednih, a naročito travnjačkih problea. Osnovni cilj objavljivanja ovoga»atlasa«je da dade uvid u dublju povezanost zbivanja, koja utječu na projenjivost i sastav biljnog svijeta agrosfere,a naročiti travnjaka. S toga stanovišta je ovaj»atlas«vrlo interesantan kako za studente, tako i za stručnjake u širokoj praksi agronoa i šuara.»atlas«se ože nabaviti uz cijenu od 27,25 N. Din. na Poljoprivredno fakultetu u Zagrebu kod Josipa Siketića. Dr Ivo Kovačević 255
CDoaći 6tcućni čaćapuh ŠUMARSTVO Beograd 3/5 1965. Ivkov R.: Značaj tehnike rada u pošuljavanju golih terena. Popović V.: Priena linearnog prograiranja na problee iz ekonoike šuarstva. Korać M.: Pančićeva oorika i jonizujuće zračenje. Durković M.: Neka razatranja o stanju i ogućnosti obnove i podizanja produktivnosti šua u SR Crnoj Gori. Jereić M.: Raspodela prea radu kod lugarskog osoblja. Vasić M.: Važniji problei šuske privrede. Jovan čević M.: Međunarodno savetovanje o šuskoj genetici u Francuskoj i Jugoslaviji. 68 1965. Su čević M.: Položaj šuarstva u novoj privrednoj refori. Tucović A.; Nikolić D.: Uticaj zračenja seena nekih lišćara teralni neutronia na proenc fenotipskih osobina i razvoj jednogodišnjih sadnica. Trifunović D.: Istraživanja debljine kore i njenog učešća u zapreini stabla crnog bora zapadnog dela SR Srbije. Popnikola N.: Opleenjivanje belog bora u Sov. Savezu. Radulović S.: O neki rezutatia do kojih se u Bugarskoj došlo u proučavanju pitanja povećanja šuske proizvodnje. Janković A.: Izračunavanja brzine vazduha i određivanje koncentracije seše u proračunu pneuatskih transportnih uređaja za usitnjeno drvo. Evtiov S.: Seda decenija ponovnog očetinjavanja Krajišta. 9/10 1965. Stošić D.: Priena visokofrekventnih struja u tehnici lepljenja drveta. J e v t i ć Lj.: Montažni arirano betonski pojas novi oblik konsolidacije poprečne građevine u koritu. Pnpović V.: Ispitivanje ekonoske efektivnosti ulaganja u antierozione radove na području sliva jednog vodotoka. Šiunović N.: Stanje rasadnika na području AP Vojvodine. Radovanović 2.: Njega sastojina u različiti stadijia uzrasta jedan od osnovnih načina podizanja prinosnih ogućnosti naših šua. Radovčić A.: Sue Alžira. 11/12 1965. Peno M., Popović J.: Viroza na Pinus nigra i Pinus silvestris. Bujukalić H., Beltra V.: Zaštita bukovih trupaca prijeno biološkog načina sušenja. Gerzić D.: Prva iskustva u proređivanju sastojina crnog bora na Kreanski kosaa. Radovčić A.: Šuske površine i seča šua u svetu. Stanojkovic M.: O neki eleentia za projektovanje šuskih putova. Jovančević M.: Rad eđunarodnog savetovanja o šuarskoj genetici u Jugoslaviji (Zagreb). Raičević V.: Osnovana Zajednica tehničkih škola i školskih centara za šuarstvo i drvarsku industriju SFRJ. GOZDARSKI VJESNIK Ljubljana 7/8 1965. Pipan R.: O ekonoski noraa za intenzitet iskorišćavanja šua. Knez A.: Šuarstvo i ekonoska refora. Deanković T.: Šue u Alžiru. LES Ljubljana 9/10 1965. Svetlečič A.: O probleia haroničnog razvitka šuarstva i drvarske industrije u Sloveniji. B 1 a n- kenstein C.: Terinsko planiranje u drvarskoj industriji. Blagotinšek S.: Uloga WIDIA alata u drvarskoj industriji Bilek A.: Novosti na području konstrukcija za autoatsko vrtanje. -- V T oller: Najnoviji strojevi za pripreu lista testera. Torwegge F.: Proizvodni progra tvornice strojeva za o- bradu drva Torwegge. S 1 o v n i k M.: O perspektivno razvoju odgoja stručnog kadra u šuoprivredi Slovenije. DRVNA INDUSTRIJA Zagreb 1/2 1965. B a đ u n S.: Fizička i ehanička svojstva hrastovine iz šuskog predjela Lubardenik, Lipovljani. Kugler M.: Linearno prograiranje u proizvodnji piljenog drva. Krpan J.: Internacionalni sipozij u Minhenu o sorpciji i reologiji drva. 3/4 1965. Bojanin S.: Gubitak kod sječe i izrade hrasta lužnjaka s obziro na učešće sortienata. Šalovac L: 256
Dokuentacija o stručno i naučno radu i njena prijena u drvarskoj industriji i šuarstvu. Sab adi R.: Šue i drvarska privreda Etiopije. Angelov K.: Prerada drveta u SR Makedoniji do 1914. g. Rašić M.: Lainati. 5/6 1965. Plavšić M. i Golub o- vić U.: Istraživanje ekonoičnosti u proizvodnji furnira i furnirskih trupaca poljskog jasena. Ljulj ka B.: Ispitivanje obrade pločastih eleenata na cilindričnoj brusilici. Alić O.: Sušenje nekih doaćih lakova za površinsku obradu drveta. Toanić S.: Pripree za skraćenje radnog vreena u tvornici»toz'< u Zagrebu. Šalovac I.: Bibliografska aktivnost Instituta za drvo i sastanak u Zagrebu o dokuentaciji u drvarskoj industriji i šuarstvu. NARODNI ŠUMAR Sarajevo 9/10 1965. Murko D.: Lišće doaćeg ruja kao sirovina za našu taninsku industriju. Deić K.: Integracija ehaničke i heijske prerade drveta. P a- j i ć D.: Šuska privreda u refori privrednog sistea. SučevićM.: Položaj šuarstva u novoj privrednoj refori. Zegarac V.: Šuarstvo traži svoje esto u privredi. Š o 1 a j a V.: Teze za organizaciju šuarstva i industrije za preradu drva. Luketa P.: Nova strujanja u ehanizovanju radova u šuarstvu. Angelov K.: Proučavanje organizacije prerade drveta na strugaraa. Fatejev N.: Suzbijanje štetočina drveta. Kapetnanović N. i Girt D.: Priena filtera u fotografiji šua. Stručna savetovanja i konferencije. ŠUMAR Beograd 1/3 1965. Uvodnik: Razgovor predsjednika Tita sa gorania Srbije Da je potrebna stalna terenska služba u šuarstvu i kakva. Društvo, njegovi članovi i Pokret gorana. Deliblatska peščara, njen značaj i njena zaštita. Koju etodu treba prieniti kod suzbijanja gubara. O organizaciji seče i prerade drveta u šui. U seosko građevinarstvu Srbije raste potrošnja drveta. Zavojsko jezero i njegova zaštita. Na koji način doći do efikasnije naplate šuskih šteta. Šua i lov u prošlosti. Prva poljoprivredna škola u Srbiji. 4/6 1965. Nagrađivanje lugarskog o- soblja prea radu. Glavne vrste vrba. U čeu je razlika izeđu starog i novog Zakona o šuaa. Uređenje i iskorišćavanje prostora oko lugarice. Neke uprošćene forule u dendroetriji. Veštaćko pošuljavanje na šančeve. Šua i budućnost čovečanstva. BILTEN POSL. UDR. ŠUM. PRIVR. ORG. Zagreb 9 1965. Odraz prijene novih privrednih jera u šuarstvu. Aviosuzbijanje gubara i ostalih štetnika u proljeće 1965. Šue i šuska zeljišta kao osnovna sredstva šuskih gospodarstava. II republičko takičenje šuskih radnika sjekača SRH. 10 1965. Izvještaj o radovia o teaa za I polugodište 1965. g. Koisijski pregled radova nosioca izrade tea: Zapisnik iz Instituta za šu. istr. u Zagrebu. Zapisnik iz Jugosl. instituta za četinjače u Jastrebarsko. Zapisnik iz Zavoda za kontrolu šu. sjeena u Rijeci. Lovostaja za zeca i fazana. 11 1965. Koparacija dizalica Coles Shalenger»C«i»S«s hidraulično Hydra Truck i Taylor Jubo (Benić i Novaković). Zapisnici sjednica i sastanaka. 12 1965. Neke novije etode uzgoja sadnog aterijala četinjača. 257
cftcana 5aac6toa SAVJETOVANJE PROFESORA UZGAJANJA SUMA PERIALPSKIH ZEMALJA U BAVARSKOJ I AUSTRIJI SEPTEMBRA 1965. GOD. Od 6. 11. IX 1965. g. održano je u Bavarskoj i Austriji savjetovanje profesora uzgajanja šua pcrialpskih zealja. Prvi sastanak profesora uzgajanja šua pcrialpskih zealja održan je 1952. g. u Švicarskoj. Poslije toga održani su sastanci u Francuskoj (1955.), Italiji (1959.) i Sloveniji (1962.). Na ti sastancia raspravljano je o aktualni probleia iz oblasti uzgajanja šua dotične zelje. Prošlogodišnji sastanak organiziran je kao radna grupa Sekcije za uzgajanje šua Internacionalne unije instituta za šuarska istraživanja na području Münchena u Bavarskoj i Beča u Austriji. Organizatori sastanka bili su prof, dr N. J. K fasti e r iz Miinchena i prof, dr M. Schreiber iz Beča. Cilj je sastanka bio rasprava o aktualni probleia iz oblasti njege ladih šuskih sastojina, kao i iz oblasti prirodnog polađivanja zrelih sastojina. Na savjetovanju su učestvovali: iz Zapadne Njeačke: prof, dr N. J. Köstler i prof, dr H. S c h i d t-v o g t, iz Austrije: prof, dr M. Schreiber i doc. dr H. Mayer, iz Švicarske: prof, dr H. L e i- b u n d g u t, iz Francuska: direktor ing. M. M a r t i n o t-l a g a r d e i iz Jugoslavije: prof, dr M. A n i ć i doc. dr D. M 1 i n š e k. Savjetovanje je otpočelo 6. IX u Institutu za uzgajanje šua u Münchenu. Već je to priliko započeta diskusija o prograu budućeg rada u sklopu Sekcije za uzgajanje šua, gdje je potrebno raščistiti pitanje današnjeg položaja uzgajanja šua. U diskusiji istaknut je i proble ehanizacije, koji je kod prijene uzgojnih zahvata postao veoa aktualan. Narednog dana otputovali su učesnici savjetovanja u šue u okolišu Nürnberga, gdje je u državni šuaa na području Direkcije šua Nürnberg-Ost i Behringersdorf i u šuaa Tvornice olovaka Faber-Castell pregledano više ladih ješovitih sastojina četinjača i listača, koje su podignute nakon rata na uglavno oskudno pjeskovito tlu. Pokazalo se da 258 razni načini obrade tla nisu iali utjecaja na razvoj lade sastojine. Utvrđeno je da uspijevanje priiješanih vrsta, kao što su: kitnjak i lužnjak, crveni hrast, lipe, obični grab, crna joha, srča i ariš, u odnosu prea obično boru kao glavnoj vrsti ovisi prvenstveno o ekološki prilikaa. U ješavini bila bi povoljnija skupinska prijesa listača nego prijesa u redovia. U šuaa kneza Öttingen-Wallersteina na području Direkcije šua u Baldernu pregledane su također lađe ješovite sastojine koje su, eđuti, uzgojene na bolje tlu. Diskutirano je o najpovoljnije načinu uzgojnih zahvata u pregledani sastojinaa s obziro na što povoljniji cilj gospodarenja i što bolje očuvanje proizvodne sposobnosti šuskog tla. Pregledano je i nekoliko starih sastojina u kojia se vrši prirodno polađivanje u prugaa, uz dodavanje sadnica lisnatog drveća. Dne 8. IX pregledane su šue grada Traunsteina, gdje se vodi uredno šusko gospodarenje već od XV stoljeća. Stručni nadzor nad gospodarenje tih šua vrši prof. Köstler. U toj šui koristi se površina od 170 ha za vježbe iz uređivanja šua. Taošnje sastojine nalaze se u optialni ekološki uslovia alpskog prigorja. Šue služe kao prijer prijene podesnih šusko-uzgojnih zahvata. Pregledan je veći broj sastojina u kojia se vrši prirodno polađivanje uz ujetno dodavanje sadnica listača, a pregledan je i veći broj ladih ješovitih sastojina četinjača i listača, u kojia se vrše uzgojni zahvati ili se nalaze pred početko takvi h zahvata. Na prijelazu iz Bavarske u Austriju skrenuta je pozornost na šue u okolišu Rasau i Salzburga, gdje se šuske sastojine tretiraju kao sastavni dio pejzaža u kraju koji se obilno koristi kao planinsko izletište i odaralište. Narednog dana pregledano je više šuskih sastojina u državni šuaa Direkcije šua Ort kod Grnundena u Austri-
ji. Taošnji ekološki uvjeti vrlo su povoljni zbog obilja oborina i zračne vlage. U velikoj jeri oni su slični ekološki uvjetia u području Traunsteina. Posebna pozornost skrenuta je na lade ješovite sastojine četinjača i listača, kao i na uzgojne zahvate u njia. Pregledane su odrasle srčeve i jelove sastojine, koje se nastoje prirodni pute poladiti, ali uz dodavanje sadnica listača. Usput pregledana je 75-godišnja sastojina zelene duglazije, koja se tretira kao pokusna ploha Instituta za šuarska istraživanja u Mariabrunnu. Ploha je velika 1 ha, sa drvno aso od 650!. Pute njegovanja izvađeno je iz nje dosad 505 :). U Ebensee-u pregledana je državna trušnica Direkcije šua Steinkogel. Trušnica je izgrađena u silosisteu. U njoj je provedena u potpunoj jeri ehanizacija. Pregledan je i taošnji način uzgoja jednogodišnjih četinjavih sadnica u sanducia veličine 0,25 ni-. Sanduci su sješteni na dugačke nogare u visini 1 iznad tla, a ispunjeni trulino od četinjka. Uzgoj sadnica vrlo je uspješan i racionalan. Dne 10. IX otputovali su učesnici iz Beča na područje Direkcije šua Ottenstein u Kaptalu, gdje je prodiskutiran proble opsežnih pošuljivanja taošnjih razgoljenih terena, koji su dosad služili kao vojničko vježbalište. Poseban interes pobudila je pokusna ploha na kojoj prof. M. Schreiber proučava ariše raznih provenijencija. Posjetili so srčeve i borove ješovite sastojine, koje se tretiraju u skupinsko gospodarenju. Pregledano je više zrelih sastojina koje su oštećene u toku prošlog rata i diskutirano o najpodesniji načinia njihove obnove, odnosno daljnjeg tretana. Narednog dana pregledane su pokusne plohe lužnjakovih nasada razne provenijencije. Plohe se nalaze u državnoj šui Mühlleiten kod Beča. Pregledan je i šuski vrt Visoke škole za kulturu tla, koji su osnovali 1885. g. tadanji poznati profesori Hepel, Cieslar, Wilhel i dr. na površini od 8,5 ha. Šuski vrt nalazi se na periferiji 13. kvarta Beča. Objekt se odlikuje bogati arboretuo i brojni vrlo interesantni kulturaa stranih vrsta drveća. Istoga dana održan je u Visokoj školi za kulturu tla u Beču zaključni sastanak, gdje su profesori iznijeli svoje poglede o opažanjia na terenu. S obziro na jesto i ulogu uzgajanja šua u šuarskoj nauci i praksi konstatirano je da praksa dosta zaostaje iza naučnih dostignuća. Praktične ustanove razjerno alo i sporo prijenjuju novije naučne rezultate. U vezi s tie istaknuta je potreba veće suradnje s ustanovaa u praksi. Od važnosti je da se instituti za uzgajanje šua što bolje osposobe za rad i da se u njia podiže što solidniji stručni kadar. Učesnici su naglasili potrebu proširenja i produbljenja proučavanja ekoloških i bioloških svojstava šuskog drveća, ekoloških uslova obnove sastojina, kao i uslova jačanja produktivnosti sastojina i šuskog staništa. Naglasili so da bi ekološko i biološko proučavanje šuskog drveća i šua trebalo i kod nas što više pooći i razviti. S obziro na ekološka istraživanja potrebno je oogućiti da se postavi što prije i što više ikrokliatskih stanica, te da se započne prikupljanje podataka. I biološki istraživanjia šuskog drveća treba kod nas dati prednost, kako bi se što bolje upoznao osnovni aterijal s koji operirao u naši šuaa. U prograu budućeg rada trebat će o- buhvatiti proširena istraživanja korijenja šuskog drveća. Tu ia toliko problea da bi se njia ogao pozabaviti poseban oveći institut. Kod onografijskih studija potrebno je obratiti pažnju proučavanju ekoloških i bioloških svojstava drveća po pojedini, uži područjia. U vezi s uzgojni probleia od važnosti su i tehnološka svojstva drva. Na sastanku je naglašeno da bi progra budućih savjetovanja trebao biti potpuniji, kako bi učesnici ogli prikupiti slične podatke iz svojih zealja. Naredno savjetovanje najerava se održati 1968. u Švicarskoj. Težište rada bilo bi na probleia pošuljivanja u različiti nadorski visinaa. Sastanak je bio vrlo koristan i instruktivan Pokazao je da su i u područje srednjoevropskih četinjavih ononkultura proširene nove etode podizanja ješovitih sastojina četinjavog i lisnatog drveća kojia je gospodarski cilj u polučenju što veće ekonoske koristi, ali ujedno i u što bolje očuvanju proizvodne sposobnosti šuskog tla. O novi sastojinaa vodi se računa ne sao sa ekonoskog nego i sa biološkog gledišta. Pregledani objekti pokazali su do kako se visokog stepena ora tehnika uzgajaa šua oslanjati na ekološke i biološke osnove. Prof. dr M. Anić 259
cftuana tcućna literatura Hegi G.: Illustrierte Flora von Mittel- Europa, Bd. III/l. Izdao Prof. Dr. K. H. Rechinge r, Carl Hanser Verlag, München, p. 452. Poznato velebno djelo»illustrierte Flora von Mittel-Europa«, koje je Prof. dr G. Heg i izc'avao od 1906. 1931. i koje je obuhvatilo 7 svezaka u 13 velikih knjiga, satrano je osnovni botanički djelo iz područja flore srednje Evrope. Osvojilo je to ie svoji teeljiti opiso vrsta, odličn.' kolorirani crtežia, kao i crtežia važnijih detalja i areala, dobri fotografijaa, deterinacicni ključevia i dr. Djelo je obuhvatilo oko 150 teeljito i 200 kraće opisanih porodica. Prije 3 decenija pristupilo se izdavanju novog izdanja H e g i j e v a djela. Svezak I objavljen je 1935. na 528 str., sa 41 kolorirano tablo, te 280 crteža i fotografija u tekstu. Izdao ga je Prof. dr K. Su esse nguth, München, uz suradnju Dr. E. Bergdolta i Dr. J. Zierann. Obuhvaćene su: Pteridophyta, Coniferae, Typhaceae, Sparganiaceae, Potaogetonaceae, Najadaceae, Juncaginaceae, Alisataceae, Hydrocharitaceae i Graineae. Svezak II. objavljen je 1939. na 532 str., sa 35 koloriranih tabla, te 439 crteža i fotografija u tekstu. Izdao ga je Prof. dr K. Suessenguth, München. Obuhvaćene su porodice: Cyperaceae, Araceae, Juncaceae, Liliaceae, Dioscoreaceae, Iridaceae, Aaryllidaceae i Orchidaceae. Drugo izdanje nastavljeno je svescia III i IV. Došli so do sveska III/l, koji nas posebno zania, jer sadrži veći broj porodica šuskog drveća. U drugo izdanju sveska nalaze se i podaci koji se odnose na nova nalazišta, nove vrste, varijetete i druge svojte, kao i razni podaci iz grana nauke kojih prije nije bilo, kao što su to podaci iz područja citogenetike, fitosociologije, polenanalize i dr. U novo izdanju nastojalo se uz orfološke i geografske osobine obuhvatiti nova dostignuća, a ujedno dati i povezanost vrsta, rodova i porodica. Doaća i- ena biljaka su dopunjena, a dodani su i podaci o onografskoj i specijalnoj literaturi za pojedine vrsto Tekst je popraćen brojni fotografijaa, crtežia i kartaa. Nove kolorirane table otisnute su u 4 boje. Iz prvog izdanja preuzeti su nogi crteži. U svesku III/l obuhvaćeno je 5 sveščića izdanih 1957. i 1958. U svesci III/l obuhvaćen je prvi dio đvosupnica. Djelo je preradio i izdao Prof. dr Rechinger uz saradnju još 7 suradnika. Tekst je popraćen sa 13 obojadisanih i 4 jednobojno table, te 191 crtež i geografske karte. U djelu su obuhvaćene porodice: Juglandaceae, Myricaceae, Salicaceae, Betulaceae, Fagaceae, Ulaceae, Moraceae, Cannabaceae, Urticaceae, Loranthaceae, Santalaceae, Aristolochiaceae i Polygonaceae. Na kraju je dodan registar njeačkih, zati stranih, kao i latinskih iena biljaka. Djelo i dalje ia veliku vrijednost, iako s obziro na naše prilike i naše drvenasto bilje nije potpuno. Ono i dalje zadržava kod obrade aterije srednjoevropsko obilježje. U djelu ne nalazio noge podatke koji se odnose na naše drveće. U toe pogledu više so očekivali od obrade rodova: Carpinus, Celtis, Fagus, Populus, Quercus, Ulus i dr. Unatoč toe, napose s obziro na zeljasto bilje i njegovo učošće u sastavu vegetacije, djelo ia veliku vrijednost. Dr M. Anić Jörg Barner: Eksperientalna ekologija uzgoja kulturnih biljki (Eksperientelle Ökologie des Kulturpflanzenanbaus). Problei, etode istraživanja i upotreba kod kultura tala. 231 strana, 113 slika i dijagraa. Izdanje: Paul Parey, Haburg i Berlin, 1965. DM 46. u platnu. Autor je šef sekcije za eksperientalnu ekologiju r»a baden-würtebersko šuarsko pokusno i istraživačko zavodu i docent na univerzitetu u Freiburgu i. B. Iz područja eksperientalne ekologije do danas je obrađen tako veliki broj detaljnih problea, da se je skoro neoguće 260
snaći eđu njia. Zbog toga je osobito važan sisteatski i cjelovit prikaz savreene eksperientalno-ekološke istraživačke etodologije uzgoja kulturnih biljaka. Takav originalan prikaz u obliku udžbenika sa u- vodc u eksperientalnu ekologiju napisao je J. Barner. Želio je prikazati pregledno i jasno sažeto osnovnu probleatiku na to području. Nije ulazio u detaljne opise tehničkih uređaja i sprava, u- potrebljavanih kod istraživanja, budući da se ta sredstva (uređaji, instruenti, aparati) sa razvoje nauke neprestano ijenjaju, usavršavaju i gube brzo na značenju. Ograničio se je na općeniti opis glavnih standardnih sprava i njihovog djelovanja. Tie je olakšao čitaocu novajliji, razuijevanje načina i ciljeva eksperientalno-ekološko istraživačkog rada. Unatoč toe ipak ože svako da crpi iz tog udžbenika podstrek za obrađivanje probleatike. Autor je opisao oko 70 različitih istraživačkih etodologija i odgovarajući istraživački uređaj. Ujedno sa opiso tehnike istraživačkog rada nabraja i tuači oko 70 različitih prijera, u kojia su upotrebljene opisane etode. Tuačenje je popraćeno slikaa, tabelaa i dijagraia. Nas osobito interesira eđu navedenia, prijer eksperientalno-ekološkog istraživanja 8 različitih tehnika pošuljavanja Krša na slovenačko Priorju u ekolosko-okslreni prilikaa. Objekt za ovo istraživanje pripreio je g. 1958 (uz saradnju tadašnje Sekcije za pošuljavanje i elioraciju Krša u Sežani), Institut za šusku i drvnu privredu Slovenije u Ljubljani, a istraživala ga je njeačka naučna ekipa Barner-Viehweg sa svoji priboro i uređaje ljeti godine 1959. Odabrali so 8 različitih načina sađenja na koje so* po ateatičko-statističkoj etodi osnovali pokusnu kulturu crnog bora na buri veoa izloženoj goloj kaenjari na krševitoj ravni u Petrinjaa. Istraživanja, koja su trajala jesec dana, obavljena su bila najoderniji spravaa. U kulturi su jerili vlagu, teperaturu, vjetar, asiilaciju, transpiraciju i disanje. Dobiveni podaci obrađeni su i preneseni u koordinatni sustav i stavljeni u odnos sa srednji godišnji visinski izbojcia i njihovo težino u posušeno stanju. Istraživanja su pokazala, koji je od proikušanih 8 načina sađenja ekološko najanje opterećen i zbog toga biološko i privredno najuspješniji. Tri godine kasnije (1962) izvršena kontrolna jerenja borove pokusne kulture potvrdila su u cijelosti ranije dobivene rezultate. Materija udžbenika prikazana je veoa pregledno, logično raspoređena, dosljedno postavljenoj shei, obrađena jezgrovito i sažeto i lako shvatljivo. To će čitaocu o- lakšati razuijevanje izložene probleatike. Unatoč toe naći će u toj knjizi nogo podstreka za svoj daljnji rad i na području eksperientalne ekologije iskusan šuarski stručnjak. Sadržina udžbenika razdijeljena je na 8 poglavlja. U I. III. poglavlju autor nas upoznaje sa historijski razvitko eksperientalne ekologije, sa njezino osnovno probleatiko, sa etodologijo i sa praktično upotrebo postignutih naučno-istraživačkih rezultata. Dalje navodi nekolicinu eksperientalno istraženih prijera kultiviranja privrednih biljaka u ekološko ekstreni prilikaa. Na kraju iznosi kratak i jezgrovit opis upotrebljavanih instruenata, tehnike jerenja različitih ekoloških eleenata i kontrolne tehnike tih jerenja te navodi, kakvi se zahtjevi stavljaju u pogledu kvalitete i pouzdanosti tih instruenata. U IV. poglavlju obrađena su jerenja djelovanja ekoloških faktora na uzgoj kulturne biljke. Ti faktori su: svjetlost, teperatura, vlaga, reljef (ekspozicija i inklinacija), vjetar i tlo. Ti faktori odn. njihovo djelovanje analizirani su sa gledišta probleatike, etodologije i aplikacije. U V. poglavlju obrađeno je jerenje projena, koje nastupaju u ponašanju i o- bliku kulturne biljke pod uticaje ekoloških faktora. U ova jerenja autor u- braja: fenološka osatranja i fenoetrična, orfološka te fiziološka jerenja. O- si toga ovao pripada i pitanje konstitucionalnih prilagođivanja biljaka na djelovanje ekoloških faktora. Morfološka jerenja obuhvataju orfoetriju biljke i njezinih organa te ikroetriju. Fiziološka jerenja odnose se na puci (stoe) i njihovu projenu, na traspiraciju, asiilaciju, disanje (biljke i njezinog korenskog sustava) i na kretanje hranljivih tvari u biljci. U VI. poglavlju autor opisuje nekoje eksperientalno-ekološke istraživačke u- redaje i aparate. U VII. poglavlju rastuačeni su glavni principi i tehnika eksperientalno-ekološkog istraživanja. U VIII. (posljednje) poglavlju prikazane su glavne oblasti eksperientalno-ekološkog istraživanja, i to: kulturne tehnike i elioracije tla, vodno gazdinstvo, biljna genetika i zaštita bilja. 261