PRIKAZI. Glasnik Etnografskog instituta SANU, kw. ß ßÇ Bulletin of the Ethnographical Institute SASA, vol. L LI Beograd

Glasnik Etnografskog instituta SANU, kw. ß ßÇ Bulletin of the Ethnographical Institute SASA, vol. L LI Beograd 2002 2003 PRIKAZI Tatomir Vukanovi}, ENCIKLOPEDIJA ~i {}e we i brisawe Sr ba socijalisti~koj narodnog `ivota, obi~aja i verovawa u Jugoslaviji po sle Dru gog svet skog rata). Srba na Kosovu i Metohiji VI vek Pri vre dna oblast je ob ra e na kroz od re e - po~etak XX veka, Vojno izdava~ki zavod, ne delatnosti: po qo pri vred ne, sto ~arske, - za Verzalpress, Beograd, 2001, 1 548 nat ske, trgova~ke, sa osvr tom na istorijske podatke i dru {tve nu or ga ni za ci ju, bi lo u od - Tatomir Vukanovi} (1907 1997), et no log nosu na se o sku za jed ni cu, bi lo unu tar same i pro fe sor, ceo svoj `ivot je po sve tio dve magrupe istog zanimawa, uz na vo e we lokalne svojim qubavima: prou ~avawu i sakupqawu terminologije. Na la zi mo i raz ne alat ke, kao usme nog narodnog stvarala {tva i et no - lo i mere i na rod no brojawe u od re e nim de lat - {kim pro u ~a va wi ma naro ~ito Ju`ne Sr -bi nostima. je i Ko so va i Me to hi je. Zbir tog plodonosnog Gra do vi, wi hov na sta nak, raz voj, upra va, na u~ nog ra da, ko je je ukqu ~i va lo ka ko te ren - sta nov ni {tvo i tak se u pojedinim pe ri o di ma ska is tra `i va wa, ta ko i tragawe za zapisima ~ine po seb ne odrednice. Na pri me ru Gorwe ko ji se odnose na po me nu tu oblast, iz lo `en[ipanice, koja je u turskim izvorima na -ve je, lek si ko graf ski, u En ci klo pe di ji na rod nog de na kao selo, a nije imala ni jed no na se qe no `ivota, obi ~a ja i ve ro va wa u Srba na Ko so - do ma }in stvo, ve} sa mo pri vred ne objekte ko ji vu i Me to hi ji, VI vek po ~e tak XX veka. su do no si li zna tan pri hod, Vu ka no vi} is ti - U vi {e od 2.000 od red ni ca na 544 strane ~e œproblematiku seoskih naseqaœ na Kosovu ve li kog for ma ta dat je isto rij sko-ge o graf - i u Me to hi ji. Ma na sti ri, bol ni ce uz wih, ma - ski pregled, an tro po lo {ki iz gled, pri vred - na stir ski prepisiva ~i, fre ske, pa i kultovi ni i obi ~ajni `ivot Sr ba na Ko so vu i u Me -to ili le gen de vezani za wih (po seb no St. De - hiji. Ova vred na kwi ga, iza {la posthumno za - ~anskog) detaqno su obra eni. lagawem Manojla Glu {~evi}a i Mi lo va na Ra - Dru {tve ni i srod ni~ ki od no si, ve {ta~ ko do va no vi }a, sa dr `i uvod auto ra, na pi san srodstvo, kao i krv na osveta i umir pri ka -za 1993. godine, be le {ku o pi scu sa na ve de nom ni su u ovoj kwi zi. naj va `ni jom bi blio gra fi jom i kra tak re zi me Ku}a, œmisterijeœ koje prate we no po di -za na ru skom i ne ma~ kom jeziku. Li te ra tu ra nawe, sim bo li~ no ozna ~avawe we nih strana i koju se autor poziva u pojedinim od red ni ca - svakodnevni `i vot u ku }i opisani su u vi {e ma na ve de na je u ob li ku na po me na na kraju sva - od red ni ca. Po ku} stvo, naro ~ito ako ima i -ne kog slo va. ku magijsku ili ri tu al nu ulogu (npr. de ~i ja Isto rij sko-ge o graf ski pre gled oblasti kolevka), ta ko e je pri ka za no. obuhvata pre ci zno ge o graf sko odre ewe, sa Posve }e na je pa`wa ode }i, mu {koj, `en - toponimijom nekada {wom i sada {wom, i kadskoj i de ~i joj se o skoj no {wi i nakitu, sva ko - se ona pomiwe u srp skim iz vo ri ma. De mo - dnevnoj i sve ~anoj, ritualnoj, po sto je }oj i -ne grafska struktura je iz ne se na pre ma turskomsta loj, kao i rat ni~ koj na fre ska ma De ~ana i popisu iz 1455. go di ne (ko ji je Vu ka no vi} Pe}ke patrijar {ije. Za be le `e na su i sta -rin obilato na vo dio gde god je to upot pu wa va loska je la i pi }a. sliku stvari o ko joj govori). Pro ble mu sma - Izla ga we obi ~aja godi {weg i `i vot nog we wa srp skog stanovni {tva na Ko so vu i u ciklusa uka zu je na poseban afinitet autora Me to hi ji autor posve }uje posebnu pa `wu u prema toj problematici. Posebno su brojne vi {e od red ni ca (aramijske me to de et ni~ kogodrednice koje se odnose na smrt i posmrtne bri sa wa i ~i {}ewa Sr ba, isla mi za ci ja i rituale, {to nije nimalo neobi~no kada se poarba {ivawe, etni~ka mi mi kri ja i et ni~ kozna da je Ta to mir Vu ka no vi} sa ku pqa~ i sa ~i -

244 GL. EI SANU ß ßÇ (2002 2003) ni teq naj lep {e zbirke na rod nih tu `ba lica Navo eni su mno gi spe ci fi~ ni nazivi. u nas. Ukoliko oni pred sta vqa ju od red ni cu, nisu Izdvo je no se govori o lirskim na rod nim pod navodnicama, a kad su u tekstu, onda su pe sma ma, o du hov noj ve zi pripoveda ~a i slu - pod navodima ali se u oba slu ~aja pre ci zno {alaca i erotskim ele men ti ma u usmenom -na ob ja {wa va ju, npr. œangurija ozna ~ava uga - rodnom stva ra la {tvu. Ni su zaobi eni ni -mu sito ze le nu bojuœ, ili œmrzo {qivœ je lew ~o - zi~ ki in stru men ti, de ~i je igre i in stru men - vek itd. Na taj na ~in ne sa mo da upoznajemo ti. Na rod no bajawe, gatawe, pred vi a we i -tu lokalnu ter mi no lo gi ju, nego smo u mo gu} no - ma ~ewe snova, kao i œmisterijeœ, ~ijim na -zi sti da sa gle da mo lek si~ ko bo gat stvo na {eg vom autor izbegava ter min œpraznovericeœ, jezika. de taq no su na ve de ni. Na {li su svoje mesto i Pri pisawu od red ni ca iz ra `en je smisao ko sov sko-me to hij ski kul to vi i mi to vi. -Od za celinu i detaq, za raz li ~i tost i va ri ja - ci re e nu pa `wu autor posve }uje pro u ~a va o ci - ju. Po ja va se posmatra istorijski, ge o graf ski ma, gu sla ri ma i dobrotvorima Ko so va i Me - i leksi~ki. Sve to ~ini da odrednice u ovoj to hi je. kwizi, iako zaokru`ene, raz gra na to {}u svo - Dra go ce nost ove kwige nije sa mo u bo gat - jih usmerewa de lu ju inspirativno i pod sti - stvu podataka koje ona sadr`i, ve} i u na ~i nucaj no. na ko ji su ti podaci pre zen to va ni. Ovom pri - Treba naglasiti da je veoma zna ~aj no {to li kom ukaza }emo sa mo na ne ke vrednosti iz - je ova kwiga sa detaqnim opi som na rod ne lagawa i osmi {qavawa od red ni ca, tj. vi {e - kulture Sr ba na Ko so vu i u Me to hi ji ugle da - sloj nog i vi {ezna~nog wi ho vog sadr`aja. la sve tlost dana, po go to vo {to smo, na`a - Pri opi su po je di nog obi ~a ja daje se pre - lost, sve do ci no vog etni~kog ~i {}ewa i -ra gled svih radwi koje ga pra te, da bi se po tom sejawa srp skog stanovni {tva sa Kosova i iz iz ne le razlike ili va ri ja ci je, ili iz o sta - Me to hi je, i {to }e mno gi ele men ti te na - rod vqa we nekih ele me na ta sa na zna kom, datom u ne kulture pre tr pe ti znatne promene. za gra di, u kom mestu ili obla sti se to de -{a Lasta \APOVI] va. Isto je i sa verovawima. U nekim slu ~a -je vima sup til no su za be le `e na i pravila po -na {awa. Ta ko npr. kod Uskrsa, kada se i{lo u ATLAS NA ROD NE KUL TU RE SLOVAKA U go ste, doma }in je da ri van bo je nim ja je tom -ko JUGOSLAVIJI (ATLAS L UDOVEJ KULTURY je je mo rao da pojede pred gostima, ali gost, SLOVA KOV V JUHOSLA VII ), Ma ti ca slo - ko ji je tako e darivan uskr {wim ja je tom neva~ ka u Ju go sla vi ji Ba~ ki Petrovac, je de ga ve} ga no si ku }i. Ili na primer: ono Ma ti ca slo ven ska v Juhosla vii B a~sky Pe - {to se na Velike po kla de po sled we jede, to se trovec, 2002. pr vo jede na Vaskrs. Kao ilustracija autorovog izlagawa mo `e Atlas narodne kulture Slovaka u Ju go sla - po slu `i ti homonimija. Pre gled vlastitih viji u iz da wu Matice slova~ke u Ju go sla vi ji imena Vu ka no vi} da je, uglavnom, pre ma po pi - ~i je je sedi {te u Ba~kom Petrovcu, pred sta - su iz 1455. go di ne. Kon sta tu je da se œime ne vqa pra vi iz da va~ ki pod vig. Pred go vor ured - nasle uje u generacijama potomakaœ, ta ko dani ka (Rastislav Surovi) ot kri va da je na pre - se vidi œdemografsko {a re ni lo u da va wu la zu iz dvadesetog u dva de set pr vi vek obav - vla sti tih imenaœ/63/ Pomiwu se sta ro -bal qan intenziviran rad na Atla su slova~ke -ma kan ska: Dogan, Dra `ul, Le {in, koja ni su po - wi ne u sred woj i ju`noj Evro pi, pa je Atlas seb no obra ena, i praslovenska i slo ven ska na rod ne kulture slova~ke mawine u Ma ar - kao posebne odrednice. Ime na koja su da va na skoj ob ja vqen 1996, dok je Atlas slova~ke ma - œkao za {ti ta od ve {ti ca i dru gih zlih bi}aœ, wi ne u Rumuniji ob ja vqen 1998. U {tampi je npr.: Ku ka vi ca, Sta ri na, Trnovica, Mr tvak, Atlas narodne kulture Slovaka u Poqskoj, Vuk, navedena su u po seb noj odrednici. Pri dok je mo no gra fi ja o Slovacima u Hr vat skoj ob ra di odre enog li~nog imena navodi se we - objavqena 2002. govo po re klo, za {to se daje (npr. Sta na da Uvod na studija Jana Babiaka nosi naslov se vi {e ne ra a), we go va u~estalost i ras -po œetni~ka isto ri ja Slovaka u JugoslavijiŒ i red po naseqima, kao i so ci jal na struk tu ra, sadr`i so lid no do ku men to van an tro po -ge o tj. zanimawa no si la ca imena, a nagla {ava segraf ski pre gled mi gra ci o nih kre ta wa Slo - i wihova et ni~ ka pripadnost ako nisu Srbivaka ka ju`nim pre de li ma Habsbur {ke mo - (pre ma po pi su iz 1455); ponegde se pomiwe i narhije od sre di ne HçÇÇÇ ve ka u nekoliko eta - rasprostrawenost do ti~ nog imena iz van -Ko pa. U tom sklo pu nalazimo po dat ke ka ko su se so va i Me to hi je. do {qaci or ga ni zo va li u Ba~koj, Ba na tu i

Prikazi 245 Sremu, te wihov trud da omo gu }e svoj op sta - renu, kao i na ~ina pre zen to va wa re zul ta ta uz nak. Je dno od pr vih naseqa bio je Petrovac, kori {}ewe iz vo ra i li te ra tu re. ali su tu i brojna naseqa u sva tri pre de la Op{ti deo do no si obradu slede }ih te ma i Vojvodine. Or ga ni zo va li su u Pe trov cu Ma - pro ble ma: Qubomir kao predeona ce li na: ge o - ticu Slova~ku i svo je esna fe, kulturna i -pe graf ski polo`aj, gra ni ce i ime. Prirodne od - va~ka dru {tva, {kol stvo itd. Me u pr vim - ko like pod ra zu me va ju predstavqawe ge o lo {kog lektivnim po slo vi ma do se qe ni ka is ti ~e sesastava, reqefa, kli me, hi dro gra fi je i pe do - iz grad wa svoje evangelisti~ke crkve u na se - lo {kog sa sta va. U odeq ku Qu bo mir u pro {lo- qu. Autor Ba bi ak pra ti sve do da na dana {weg sti dat je osvrt na Pre i sto rij sko doba, Rim - `ivot Slo va ka u naseqima, posebno Ba~kim, sko an ti~ ki pe riod i Sredwi vek na vo de }i Ba nat skim i Srem skim, jer su ~esto `i ve liuimena istra`enih lokaliteta kao i se la -u ko etni~ki he te ro ge nim na se qi ma, posebno izajima se oni nalaze, uz kar to graf sko pred sta - kolonizacije po sle Dru gog svet skog ra ta. Pri vqawe na osno vu pisanih iz vo ra i li te ra tu - tom iz ne ti su sta ti sti~ ki po da ci svih po - sle re. Ustvari to je su mar ni pre gled Qu bo mi ra ratnih po pi sa sta nov ni {tva kao i tabele tih po ~ev {i od 1371. god. kada je u sastavu srp ske popisa o bro ju Slo va ka od 1948. do 1991. go - sredwovekovne dr `a ve, sle de po da ci o lo kal - dine. Po da ci o kulturnim doga ajima u slo - nim vla ste li ni ma u pet na e stom ve ku i vezama va~kim na se qi ma otkrivaju visok ni vo or ga - sa Du brov ni kom; naj zad, pred sta vqe na je na -je ni zo va no sti u domenu ne go va wa kul tur nih zda Tu ra ka i nastanak i tra ja we Qu bo mir ske tradicija pu tem peva~kih i muzi~kih dru - nahije za kqu~ no sa austro u gar skom oku pa ci - {tava, umet ni~ kih galerija itd. jom Bo sne i Hercegovine 1878. Naseqa u Qu - Dr Ba bi ak posebno je obradio svih se dam - bomiru prikazana su na slede }i na ~in: po lo - naest na se qa u ko ji ma `ivi vi {e od pet sto - ti `aj, postanak i tip naseqa; ku }e, po mo} ne na Slo va ka, iako ih ima i u drugim na se qi ma u ma wem bro ju (u fusnoti ~i ta mo da u Be o gra - du `i vi oko 1000 Slovaka). Po seb ni deo Ba - biakovog pri ka za Slovaka u se dam naest oda - zgrade i poku}stvo; sezonska na se qa ka tu ni zaokru`uju ovaj us tva ri isto rij sko-et no - grafk si, od no sno isto rij sko-an tro po ge o - graf ski pregled tradicionalnog na ~i na or - branih na se qa izlo`en je kratak istorijatganizovawa na se qa i `i vo ta u we mu; za vr {ni svakog na se qa s obzirom na vreme do la ska deo ove te ma ti ke no si na slov Promene u -po Slovaka, pri ~e mu su ne ka od tih naseqa sta - gledu na ~i na sta no va wa i organizovawa `i - rija ali ima i onih nastalih po ~etkom dva - de vqewa u sa vre me nim uslo vi ma. In struk ti van setog ve ka. Dru gi deo kwige o narodnoj kul tu ri Slo - vaka u Ju go sla vi ji sa dr `i 296 ge o graf skih je cr te` (str. 41) u ovom odeq ku prikazom -pu tovawa iz Qu bo mi ra za Zelengoru pri li kom izgona sto ke, sa usputnim ko na ci ma, u sklopu karata od kojih dve uvodne karte prikazuju: katunskog sto ~arewa u pro {lo sti. Tra di ci o - sva me sta u Vojvodini u ko ji ma `i ve Slo va ci, nalno privre ivawe ot kri va vi {e stru kost spisak is tra `i va nih lo ka ci ja. Iz kwige M. izvora za op sta nak, i to: ze mqo rad wu, vo }ar - Bosi} o no {wi Slovaka u Vojvodini preu ze ta stvo, sto ~arstvo, uz to da ti su po da ci i -o {u je we na gegrafska kar ta. Auto ri svih osta lihmar stvu, tr go vi ni i sa o bra }aju. karata su: Mojimir Ben`a, iz ra dio je kar te Odeqak o stanovni {tvu sadr`i slede }a na te mu: prerada konopqe; `enska i mu {karazmatrawa: ranije stanovni {tvo, œfamilijeœ ode }a; arhitektura i stanovawe; porodica i prema po re klu i wi ho ve sla ve (kr sna imena); dru {tvo. Petar Slavkovski, izradio je kar - te: poqoprivreda i sto ~ar stvo. Ras ti sla va Stoli~na, ishrana; po ro di~ ni i godi {wi obi ~aji; muzika, ples i zna we. demografska situacija u savremeno do ba, ukqu ~uju }i i za ni ma wa. Sledi osvrt na go vor stanovni {tva, na obe le` ja no {we i is hra ne, srodstva i po ro di~ nih od no sa, is tak nu ti - go Miqa na RA DO VA NO VI] di {wi obi ~a ji od kr sne sla ve, Bo `i }a i Us - krsa do sv. Vasilija Ostro {kog i Pe trov da na. Sle di opis dru {tve no-prav nih obi ~aja, za - Nedeqko-Ne o Pa o vi ca: QUBOMIR an - tim `i vot ni ciklus, gro bqa i nadgrobni spo - tropogeografska is tra `i va wa; Srp ska me ni ci, go sto prim stvo i su sed stvo. akademija nauka i umetnosti, Beograd 2002. Za egzaktni prikaz bitnih antropogeograf - skih obele`ja pojedine predeone celine, od najve }eg zna ~aja je osvrt na svako naseqe na na - Kao {to je autor nagovestio Uvo u du, is - ~in kako je to Cviji} svojevremeno osmislioi tra`ivawe u Qubomiru obavqao je godinama, zahtevao od svakog terenskog ispitiva ~a. Ne o dr`e }i se Cvi ji }e vih uputstava za rad na - te Paovica je u posebnom delu qubomirska na se -

246 GL. EI SANU ß ßÇ (2002 2003) qa svrstao u dve grupe: naseqa u ravni Poqai naseqa izvan ravni Poqa, pri ~emu je opisan mo pokazuju sa ko li ko akribije i eru di ci je M. Ka ran na sto ji da pri e, razmotri i do pri - za svako naseqe wegov polo`aj i op {te ka rak - ne se razja {wewu fe no me na i problema ko je teristike, postanak sela, starine i poreklo name }u ste}ci. stanovni {tva sa pregledom familija. Pot - pu U sadr`aju kwige su uvodno slovo, {est po - nu novinu u odnosu na ranija izlagawa o sta - glavqa u kojima se raz ma tra ju razli ~ita slo - rinama u naseqima na osnovu narodnih pre da - `ena pi ta wa ovih spo me ni ka, i na kraju su wa o wima, autor ove monografije osim pre da - krat ko obra }a we auto ra ~i ta o cu, na po me ne i wa unosi i osnovne podatke objavqene u naj no - li te ra tu ra. vije vreme u Arheolo {kom leksikonu o sva kom U uvodnom poglavqu Op {ta obave {tewa objektu, odnosno lokalitetima koje su ar -he o (19 37) autor dodaje, na osnovu re la tiv no lozi uneli u leksikon. obimne li te ra tu re o ste} ci ma, pregled i -ana Kon cep ci ja autora da upo re do sa an tro -po lizu na zi va spo me ni ka i gro ba qa. Go vo ri o ge o graf skim, do ve de nim u bitnim pi ta wi malegendama o ste} ku, wihovoj rasprostraweno - do pri ka za savremenog sta wa u predelu Qu bo - sti, ukupnom broju, oblicima, ukrasima, umet - mir, kao i to {to je u jednom kratkom et - no ni~ kim {kolama, glav nim ne kro pa la ma, nat - graf skom pri ka zu istakao i ne ka spe ci - pi si ma, da ti ra wu i po ~et nim is tra `i va - wi fi~ na, ali su {tin ska obe le` ja Qubomiracama ste }a ka. Mi slim da je sa svimja sno da je u pogeldu du hov ne kulture i dru {tve no-po - autor u ovom poglavqu `eleo ~i ta o cu da pre - ro di~ nih od no sa, daje ovoj mo no gra fi ji oso - do ~i {to ve }i broj re le vant nih oba ve {te - bi tu vred nost. Autor je u tek stu ob ja vio -i se wa i to upra vo pre ko radova istra`iva ~a koji dam de se tak ori gi nal nih snimaka sa te re na uz su se posebno bavili pitawima ste }aka. po treb na ob ja {we wa, {to tako e do pri no si U drugom poglavqu Prethodna razmatrawa (39 68), i pored toga {to postoje brojne -stu vi {e stru koj vred no sti ove mo no gra fi je. Miqa na RA DO VA NO VI] dije i {to se mnogo zna o ste}cima, ipak do- je sta toga, u vezi sa wima, neobja {weno i nedore - ~eno. Zato i postavqa tri osnovna pitawa: œ1. Milenko Ka ran, PSI HO LO GI JA STE]KA, Prosveta Ni{ 2001, 264 strane Da li je ste }ak iz vo r no de lo na {eg ~o ve ka ili je jef ti ni uvoz sa strane; 2. Da li je ovaj spomenik umetni~ko delo nejednake, pa neka U raspravi o specifi~nim sredwovekov - nim nadgrobnim spomenicima rasprostrawe - nim na prostorima Bosne i Hercegovine, za - padne Srbije i delom Dalmacije, Milenko Ka - ran govori, uglav nom u jed ni ni, do vo de }i skoro do ima gi nar ne per so ni fi ka ci je ka me - ne nad grob ne be le ge. Sa ve {ti nom iskusnog bude, i male vrednosti ili je on obi ~an nad - grobnik sa nikakvim ili jedva ne kim estet - skim do me tom; i 3. Da li je bo gu mil sko u~e we uticalo na po di za we ste }aka i, ako jeste, u ~e mu je we go vo prisustvo na wemu ili, ako ni - je, ~ega je onda ste }ak spomenikœ. Ana li zi ra - ju }i pi ta we stva ra la {tva ili opo na {a wa, istra`iva ~a i pisca provla ~i svoje zamisli krozautor se na iskustvu prethodnih istra`ivawa lavirint studija o ste}cima drugih is tra - `i opredequje za to da se radi o izrazu ~ije su va ~a i ~esto jo{ mno go ne raz ja {we nih pi ta - wa o sredwovekovnim nad grob nim spo me ni - ci ma i nekropolama fe u dal nog dru {tva Bo - osnove u starim slovenskim tradicijama, ali je istovremeno iz raz i pro dukt svoga vremena, pa ka`e œste}ak spomenik je na {eg ~oveka i na - sne. U uvo du (11 18. stra na) kwige autor nas {em ~ovekuœ. Ne mislim da je samo u tome wego - upo zo ra va da œpsiholo{ko raz ma tra we se mo - va posebnost, ve} i kada ne {to œopona{a kazuje ra osloniti na ima gi na ci ju i, ~esto, do -mi svoje ono mo`e da li ~i na drugo ali nikad {qa tost {to zna ~i da je svaki psiholo {kine}e biti istoœ. U odgovoru na drugo postavqe - rad o ste} ku une ko li ko i ogled o we muœ, u stvari da se ovde radi o poku {aju, u okvi ru no pitawe M, Karan je sklon mi {qewima is - tra`iva ~a, mislim opravdano, da je na zna -~aj psihologije, potvrde ili ospo ra va wa nom broju ste }a ka iskazana œoriginalna i svo - œpretpostavke pona o {awu qudi koji su pra - vili i postavqali ove spomenikeœ. Autor a -n jevrsna umetnostœ ili, jo{ odre enije, da su po svojim od li ka ma ovi sred wo ve kov ni spo me - pomiwe i o ~emu }e jo{ sve biti re ~i tokomnici Bosne i Hercegovine zaista originalna izlagawa. Za uverewe da kwiga zaista pred sta - kulturna i umetni~ka pojava. Na pitawe da li vqa zama {nu kompleksnu studiju svo je vr - su spomenici bogumilski ili narodni, autor je stan ogled o ste}cima, vremenu kada su po sta - kroz analize istra`iva~kih nedoumica opre - vqani i qudima toga doba, dovoqno je osvrnu - ti se na sadr`aj kwige. Re ~i kazane u uvodu sa - deqen da su ste}ci bogumilski, ali i narodni koliko je i ovaj verski pokret bio na rod ni.

Prikazi 247 Tog sta va dr `a }e se i u da qim raz ma tra -wi o znost i pro pa gan di zam u wihovom iz ra zu i ma. œbogumilstvo u Bosni nije bilo zastava pod likovnom sadr`aju. kojom je ovaj narod i{ao ali je bilo ponuda ko - Za psi ho lo {ko raz ma tra we ste} ka autor s ja se mogla primitiœ. pra vom ka `e da su glavni izvor nat pi si na U tre }em po gla vqu Sociologija ste }aka (69 115), i pored to ga {to je imao ma lo stu di - ja iz ovog do me na, autor ube dqi vo razmatra pitawa socijalne slike na osnovu nadgrobni - wemu. Oni bi pru`ili sva ka ko znat no vi {e podataka o qudima sredwovekovne Bosne da ih nije o{tetio ili uni {tio zub vremena, a jo{ mnogo vi {e qudske ruke u potowim vre me ni - ka, te ko je sahrawivan pod ste}kom ~ije su onima. I ono {to je sa ~uvano da je ipak pre gr{t znamewe, pa kakvo je bilo pona {awe vlastele, materijala za pret po stav ke i stva ra we -od re {ta predstavqaju statusni simboli. Daqe - go enih predstava. vori o podacima o krvnoj osveti, o zatamwe - nom se }awu, podacima o preverini {tvu i naj - zad o napu {tawu zaboravqawu ste }a ka. Ovo U poglavqu Psihologija ste}ka (179 228) M. Karan, na wemu svoj stven na ~in ka ko to radi kroz ce lu studiju, analizira pi smo i raspravqawe potvr uje shva ta wa i mi {qe wa sliku na spomenicima da bi spoznao ume }e i da su ste}ci u velikoj meri pripadali bo san - misao maj sto ra koji su ih gradili, kao i naravi skoj vlasteli, mawe sve {tenstvu, ali i po - ne onih kojima su bili nameweni.na wima o~i ta - kom zanatliji i slobodnom seqaku. Na rod se sahrawivao pod jednostavnim ka me nim plo - va po hva le za œ~in ko ji se mo`e u~initi sa mo jednomœ, po la ga wem `i vo ta za odbranu ~a sti, ~ama. Zbog toga je, veli, sa propa {}u Bo san ske dostojanstva i zemqe. Zatim, govori kakve su dr`ave padom pod Tur ke, nestalo ste i }a ka. œporodila ga je i uko pa la ista kla sa, ona fe - u dal na koja se prelaskom na islam odrekla se - be i ovih spomenika. Ste}ci se nisu mogli preobratiti Œ Izvor i po ru ke (117 178) je na slov po - gla vqa u ko jem autor op {irno, kao psiholog, strepwe, tuga, qubav, mada ti qudi nisu bili druga ~iji od drugih. Svoje emocionalne do`i - vqaje iskazivali su, prosu uje autor, racio - nalno i uz dr `a no. Na wima je po ne {to ot krio o verskim ube ewima, iako {kr to go vo re o bogumilstvu, a do voq no o oso be no sti ma hri - {}an skih ube e wa bo san skog ~oveka. O~i ta va analizira umetni~ka svojstva i ono ~emu o go - i mudrosti na ste} ci ma i ka`e verovatno da je vori likovni izraz na spomenicama. Ras pra - œwegova najve }a mudrost {to prestao je ne ~uj - vqa o wihovoj ekspresiji i simboli~nom u to - no zbog ~ega su ga ostavili na miru: da sa mu - me. Spomeni~ka i umetni~ka svojstva govore o je po her ce go va~ kom kr {u i bo san skim `ivotu, a izuzetno malo o smrti. Sim bol su {umamaœ. prava, polo`aja i vla sni {tva. Autor ras -pra Naj zad, po gla vqe Ste }ak u Sr bi ji vqa i o fantastici i demonskoj sna zi koja ih(229 249) od me ren je osvrt na rasprostrawe - ~uva, pa se iz toga mo `e jo{ {to{ta saznati i we ste }aka u zapadnoj Srbiji, na wihove odlike nau ~iti. Prirodno, razmotrio je autor, imajui likovni sa dr `aj. Tu je i neizbe`no po re e - li spomenici u svom likovnom sadr`aju pri - marno primitivno i misli da to tre ba vred - novati pri li ka ma vremena u kojem su stva ra - ni, a nikako savremenim merilima. Oni sva ka - we sa se o skim nadgrobnim spomenicima i krajputa {ima centralne i za pad Sr ne bi je, o mogu }im sli~ no sti ma, ali mo`da vi {e o -wi ho vim razli ~itostima. I na kraju, u kratkom ko predstavqaju doma }e obele`je nadahnutoobra }awu ^itaocu od mene, (251 253) Milan pogledima tada {weg ~oveka sa od li ka ma ep - skog u to me. Da qe osvetqava naivno u wi ho - Karan, kao ~ovek koji je savesno i kroz dugo - trajne studije saznao sve do ~ega je mogao do }i, voj estetici zbog ~ega ih vi di i kao pe sni~ ke skromno i kriti~ki zakqu ~uje: œo ste}ku ne ma tvorevine pro sto du {no sti on da {weg ~o ve ka. sasvim sigurnih nalaza ni o wegovim oso bi - Ne zaobilazi ni in fan til nost nekih wi -ho nama koje se mogu lak {e i bo qe utvrditi od vih pred sta va, ne kon for mi sti~ ko u sa dr -`a onih psiholo{kihœ œdo novog znawa o ovom jima po ru ka, koje vidi kao sto `er oko kojeg se spomeniku nismo do {li{to zna ~i da ni druge ovi ja ju o~ekivawa, verovawa i pona {awa qudi. nauke o ste}ku nisu sve kazaleœ. Zato ovu studiju Na kraju poglavqa M. Karango vo ri o to me {ta sam autor ocewuje kao œprilog psiholo {kom iz - je ten den ci o zno na ste} ci ma. œste}ak je ve} u ~avawu ste}akaœ. Me u tim, ova kwi ga, bez kao spomenik tendenciozanœ. Tendenciju sva - kako imaju simboli i poruke koje uvek govoreo doma }im qudima, ~esto sa optimizmom, a go to - dvoumqewa, ako ne po obi mu i iz lo `e noj do - ku men ta ci ji, a ono po {i ro ko za hva }e nom raz - ma tra wu pro ble ma ti ke o ste} ci ma, pro ni - ca vo ni ka da kraj we skep ti~ no i fa ta li sti~ ki. wi ma, kri ti~ kim i odmerenim promi {qawi- I ka ko ka `e:œove spomenike nisu pravili bo - govi ve} qudiœ, pa otudaproizilazi ten den ci - ma, po {tovawu i uva`avawu dostignutih re - zultata prethodnih istra`iva ~a i jasno - izve

248 GL. EI SANU ß ßÇ (2002 2003) denim nalazima, predstavqa po na {em sudu œporeklo i zna ~aj osa }anskih graditeqskih zaista sveobuhvatnu ras pra vu i vre dan do pri - oblikaœ i œosa}ansko gra di teq stvo s kra ja nos za bo qe raz u me va we fenomena ste }aka. XVI II i u pr voj po lo vi ni XIX vekaœ, u ko ji ma Pri hva ta mo li ili ne pri hva ta mo na ~in - iz se na sistemati ~an, metodolo {ki ja san -i te lagawa i autorova razmi {qawa, jedno je sigur - matski sve o bu hva tan na ~in analiziraju po -re no: pred nama se nalaziizuzetna sin te za vred - klo, de lat nost, zna ~aj i specifi~nost ovih na po {to va wa, sa mnogo zna ~aj nih podsticaja vr snih ne i ma ra i wihov uticaj na dru {tve ne na nova razmi {qawa, koja otvara nove vi do - promene u Srbiji toga vre me na. kruge o poznatim i novim nalazima i pro mi - Ovom studijom autor upu }uje ~i ta o ca na {qawima. {irinu de lo va wa ovih osobenih majstora, Niko la PAN TE LI] ukazuju }i na ~i we ni cu da Osa }a ni ni su samo graditeqi crkvi brvnara i ostalih gra - e vi na od dr ve ta, ve} i zidanih objekata, po put Dra gi {a Mi lo sa vqe vi} OSA ]ANSKI ve }eg broja zna ~ajnih hra mo va Srpske pra vo - NEIMARI, Pro sve ta, Be o grad, Zavi ~aj ni slav ne crkve. mu zej, Pri boj, 2000, 280 str. ilust. Obja {wavaju}i genezu fe no me na ne i ma ra iz Osa ta, Dra gi {a Mi lo sa vqe vi} is tra `u je Ispi ti va we bogate i vred ne gra di teq ske bo ga tu istorijsku gra u o odnosima Pri mor - ba {ti ne na tlu Srbije pred sta vqa predmet ja, po seb no Du brov ni ka sa zale em, vi zan - rada ve }eg broja in sti tu ci ja i pojedinaca iz tijskog uticaja pre turskih osva ja wa i mo - gu raznih na u~ nih i umet ni~ kih obla sti. I -po }ih drugih, pre svega slovenskih gra di teq - red toga, profano gra di teq stvo po seb no skih obrazaca na for mi ra we osa }anske gra - narodno neimarstvo jo{ uvek va `i za ne -do di teq ske {ko le i we nog kul tur nog mo de la. U voq no is tra `e nu oblast, zato {to je ma lo svakom slu ~aju, orijentalna arhitektura iz stu di ja i mo no gra fi ja ~ija je te ma de lo va we koje su osa }anski maj sto ri crpili znawe i iz vor nih gra di teq skih {ko la ili dru`ina sticali iskustva pred sta vqa sim bi o zu -po narodnih neimara. sto je }ih kul tur nih obrazaca sa no vim uti - ca Nedav no je ostvarena jed na ta kva studija jima do ne tim tur skim osvajawem. U te -kul pod na zi vom Osa}anski neimari, istori ~ara turne obrasce tre ba ubro ji ti pro fa no gra -di umet no sti Dra gi {e Mi lo sa vqe vi }a, u iz -da teq sko nasle e nastalo na tradiciji na rod ne wu be o grad ske œprosveteœ i Zavi ~ajnog mu ze - ar hi tek tu re. ja u Pri bo ju. Ovom kwi gom autor se pri dru - `io dru {tvu naj u gled ni jih is tra `i va ~a, - po Gra e vi ne koje su po di gli osa }anski ne i - put aka de mi ka B. Ko ji }a i A. De ro ka, pro fe - mari pre po zna tqi ve su po ja snoj gra di teq - so ra Z. Pe tro vi }a, J. Kru ni }a, D. Pa vlo vi }a i skoj i estetskoj srod no sti oli ~e noj u jed -no dru gih ko ji su veliki deo svojih in te re so va - stavnim for ma ma obje ka ta raznih namena, wa posvetili ispitivawu bogatog i ra zno -vr strmim kro vo vi ma, obradi de ko ra tiv nih ele - snog na rod nog gra di teq skog na sle a. menata od dr ve ta i vi so kom profesionalnom Zaslu `e no me sto u riznici ba {tine ima - nivou grad we za to doba. Gradwa dr ve nih tre - ju i majstori iz Osa ta, ne ve li kog pre de la u mova na za pad noj strani dr ve nih i zidanih pri o ba qu Drine u isto~noj Bo sni, ~ije je de - hramova predstavqa obe le` je i do pri nos lovawe kra jem XVI II i to kom XIX ve ka u za - osa }anskih ne i ma ra ko ji su to graditeqsko padnim i centralnim delovima Sr bi je osta - iskustvo pre ne li iz svog za vi ~a ja. vi lo du bo kog traga. Poseb nu pa`wu su poklawali ob ra di U kwizi je prvi put tematski sa ku pqe naœvenacaœ na strehama, upo tre bi spoj ni ca, gra a o srpskim gra di te qi ma ko ji su bili po - stubovima, nad vrat ni ci ma, dovratnicima, sve }e ni svom za ni ma wu. Ako gra di teq stvo vra ti ma i pre gra da ma unu tar sakralnih gra - shva ti mo kao `i vot ni poziv, a ne obi~ no - za evina. Wihov na ~in ob no ve gra evina, po - nimawe, ako qu bav pre ma ra du ne po i ma mo sebno pra vo slav nih crkava i manastira, kao uobi ~a jen po sao, onda mo`emo spo zna tipredstavqa ori gi nal nu interpretaciju mul - ko su bi li Osa }a ni i wi hov od nos pre ma gra - tikulturnog nasle a, od no sno specifi~no i di teq skoj prak si. kompleksno civilizacijsko de lo. Sama kom po zi ci ja kwi ge, koju ~ini osam Po zna ~a ju delovawa u Srbiji uo~a va ju se po gla vqa, ukazuje na slo `en, in ter discipli - tri raz li ~i ta pe ri o da prisustva ne i ma ra iz narni pri stup iz u ~a va noj materiji. Te `i {te Osata: do stvarawa poluvazalne dr`ave (do ba stu di je ~ine tri kom plek sna po gla vqa pod uspona), period pr ve vladavine Kne za Mi lo - na zi vom: œtradicija i osa }an ski neimariœ, {a od 1830. do 1839. go di ne (œcvetno dobaœ) i

Prikazi 249 period druge po lo vi ne XIX ve ka (doba za mi - rawa). Po nalogu Kara or a, kne za Mi lo {a, srp - skih vojvoda i dru gih vi e ni jih na rod nih vo - a, osa }anski ne i ma ri su obnavqali de va sti - rane i po di za li nove bo go mo qe, ko na ke i dru - ge stam be ne i jav ne zgra de kao sim bo le dr `av - no sti no ve narodne vla sti, ali i li~ nog uspe - ha po je di na ca. U ovoj, za na {u kulturu dra go - ce noj kwi zi, Dra gi {a Mi lo sa vqe vi} de taq - sa teritorije ne ka da {we Austro u gar ske. U po ~etku su to bi li stran ci ko ji su do {li na po ziv kne za Mi lo {a Obrenovi }a, ka sni je Sr - bi iz Vojvodine i sti pen di sti iz Kwa `e vi ne Srbije, {ko lo va ni u evropskim centrima. Pose ban kva li tet ovoj studiji daju obi man rezime na engleskom jeziku, iz u zet no bo ga ta bibliografija i re gi star ime na i poj mo va na kraju pu bli ka ci je. Lako pra }ewe iz lo `e ne ma te ri je omo gu -}a no opi su je sve zna ~ajnije gra evine tada {we va ju broj ne ilustracije (cr te `i i fo to gra - fi Srbije, za koje po sto je ve ro do stoj ni do ku men - je) sklad no ukomponovane uz tekst i u po seb - ti da su ih gra di li osa }an ski majstori (Dub, nom seg men tu kwige, gde su slo `e ne po re do - Mil ~inica, Takovo, crkva i ko na ci u Kra gu - sledu izlagawa u tek stu. jevcu i dr.). Iznete sta vo ve dokumentovao je Upe ~a tqi vi cr te `i de lo su Sa ve De ri -ko brojnim cr te `i ma wi ho vih osno va i pre se ka, wi }a i jed nog od recenzenata studije, prof. fotografijama enterijera, kao i naj zna ~aj - ni arh. Zorana B. Pe tro vi }a, dok su auto ri ve o ma jim primerima ukra {a va wa (du bo rez, in tar - uspelih fo to gra fi ja Zo ran Domanovi} i sam zi ja itd.). autor kwi ge, Dra gi {a Mi lo sa vqe vi}. Ana li zom de ko ra tiv nih ele me na ta ovih, Ratna zbivawa u Bo sni one mo gu }i la su po sadr`aju raznovrsnih gra evina mo`emo, ovog vrsnog istra`iva ~a da svoja terenska -is pored ostalog, pra ti ti migracije srpskogtra`ivawa pro {i ri i na tu te ri to ri ju, i da sta nov ni {tva koje se do se qa va lo u, tada -sko na taj na ~in upot pu ni dokumentima (cr te - `i ro puste, po je di ne de lo ve Sr bi je. ma i fotografijama) svo ju stu di ju radi lak {e Doprinos ove kwige ne ogle da se sa mo u kom pa ra ci je uzo ra u Bo sni i gra evina u Sr - opisu iz grad we velikog broja sa kral nih i biji. profanih gra evina, ve} i u do ku men to va nom Medutim, ova konstatacija ne umawuje -kva opisu isto rij skog am bi jen ta, na ru ~i la ca -iz litet i zna ~aj ove studije. Bri`qivo sa ku -pqe grad we, dru`ina koje su ih gra di le, wi ho vim na literatura o Osa }anima i minuciozan - iz uzo ri ma (me u sob nim i sa stra ne), kao i me u - bor citata iz raznorodnih nau~nih i umet - sobnim sli~nostima i raz li ka ma izme u dru - ni~kih oblasti predstavqa kvalitetnu osno vu `ina. za budu }e istra`iva ~e i nova istra`ivawa. Kwiga obiluje ve li kim bro jem citata iz Arh. Go ran M. BABI] radova na {ih najuglednijih is tra `i va ~a, {to upotpuwuje utisak o dokumentovanosti stu di je i daje kva li te tan uvid u ko ri {}e nu gra u. Iako se Osa }anima pri da je zna ~aj vi {e kao kolektivu graditeqa, ipak se mogu iz dvo - Olga Zirojevi}: BULGUR (ne)zaboravqena ji ti ne ka ime na po zna tih preduzima ~a, osni - namirnica, Muzej œstaro seloœ Sirogojno, va ~a dru`ina ili kvalitetnih za na tli ja kao Sirogojno 2002. str. 54. {to su: Mi lu tin Go evac, Mitar Osa }a nin, Mile Mi lo vi}, Pe tar An dre je vi}, Veselin Pred nama je kwiga neobi~nog naslovabul - Jo va no vi} i dru gi. gur (ne)zaboravqena namirnica. Autor je dr Izgrad wa Mi lo {e ve cr kve u Kra gu jev cu, Olga Zirojevi} a izdava~ Muzej œstaro seloœ vi {e konaka po cen tra lnoj i za pad noj Sr bi ji, Sirogojno iz Sirogojna. ob no va Bogova e, ^o ke {i ne pod Cerom, cr kve Kao prvo mnogi od vas verovatno ne znaju u Savincu pod Rud ni kom i dr. pripisuje se {ta re~ bulgur zna ~i, a u isto vreme iz naslova ~uvenoj ne i mar skoj po ro di ci Go evac i we - se raspoznaje da se radi o namirnici, da bi nas nom rodona ~elniku Mi lutinu Go ev cu. na razmi {qawe navela konstatacija da se radi Oni su slo `e ne po slo ve realizovali in - o (ne)zaboravqenoj namirnici. tuicijom i zna wem ste ~e nim em pi ri jom, ta ko Deo odgovora na }i }emo naravno ve} u prvom da su odstupawa od graditeqskih ka no na -ra poglavqu pod naslovom [ta je bulgur? (naslov {ke, moravske i dru gih {ko la bila ~esta i se zavr {ava znakom pitawa) (str. 7 9) odakle neminovna. saznajemo da je re~ bulgur balkanski turcizam Sumrak ere gra di te qa iz Osata na stu pa te da se negde ka`e ne {to druga ~ije balgur, sre di nom XIX ve ka sa dolaskom {ko lo va nih burgul, bungur, gumbur, a da se radi o lomqenim graditeqa, in `e we ra i majstora iz œprekaœ, ili drobqenim `itaricama.

250 GL. EI SANU ß ßÇ (2002 2003) Nakon toga redaju se poglavqa (wih 6 wa obavqenih u SAD sredinom HH veka, na {est): Proizvodwa (str. 9 27), Bulgur u isto - osnovu kojih se ova namirnica karakteri {e ka rijskim izvorima (27 31) Obi ~aji i jela œperfect foodœ, ili, kako to stoji na sajtu bulgura savr {ena hrana za novi milenijum, kojau (31 44) Tragovi bulgura u leksici, toponomastici i onomastici (44 46) Bulgur danas odnosu na pirina~ i kuskus hranqivija, i ide - (46 47), te zakqu ~ak (Rezime 48), rezime na alna za vegetarijansku ishranu kao zamena za engleskom (Bulgur /un/forgotten food 49) i meso, proizvodi se bez dodataka hemikalija i Prilog o bulguru sa internet sajta (50 54). aditiva i prilikom kuvawa je u ve }oj hranqi - Poglavqe o proizvodwi je najdu`e i iz we - vosti, ne gubi minerale i vitamine pa je kao ga nam je mnogo jasnije za {to se na po ~etkutakav na listi obaveznih stavki dnevne ishra - kwige u naslovu uvodnog dela pojavquje znak ne, prema piramidi mediteranske ishrane koju pitawa. Kao prvo autorka preuzima podatke sasu 1994. objavili, pored ostalih, i Svetska Interneta iz kojih se vidi da je upravo bulgur zdravstvena organizacija. œprva ~ovekova proizvedena hranaœ, koja se na - Na kraju da se vratimo na po ~etak na jednu lazi 2800 godina p. n. e. u Kini, kao i nagove - (ne)zaboravqenu namirnicu. Radi se naravno o {taji o wenom postojawu kod Vavilonaca, u bulguru. Kada se pomno pro ~ita ova nevelika Bibliji, wenom kori {}ewu kod Arapa, Izrae - kwiga (naravno samo svojim formatom i obi - laca, Egip }ana i Rimqana 1000. godine p. n. mom) sazna }emo sigurno vi {e ali i prisetiti e Autorka nas veoma detaqno uvodi u tehno - se onoga o ~emu su nam pri ~ali na {i stariji logiju proizvodwe bulgura navode }i precizno kada su govorili o tome {ta se nekada jelo. Se - podatke sa {irokog prostora od Anadolije do ti }ete se onda bulgura ili kako se, na primer, Bugarske, Makedonije, Srbije Bosne i Hercego - zvao u okolini U`ica gumbur oblik s me - vine navode }i i lokalne osobenosti i alate -po tatezom. trebne za ovu proizvodwu. Na kraju autorka na - Radi se dakle o `itaricama i wihovoj pre - vodi i druge, uz bulgur i taranu, poznate proiz - radi koja je imala za ciq da se omogu }i pre sve - vode od `itarica (na na ~in sli ~an dobijawuga weno ~uvawe (konzervirawe) ali i wihovo bulgura), kuskus karakteristi ~an za magreb - poboq {awe za ishranu jer se bulgur koristio, sku kulinarsku tradiciju i ni {este p{e - pre svega, kao zamena za pirina~. U tom kontek - ni~ni skrob u prahu. stu zna ~ajno je to da se bungur u mnogim kraje - Poglavqe o izvorima odnosi se na vreme vima potiskuje i wegovu ulogu u ishrani preu - osmanske vladavine, mada dosta kratko zbogzima opet pirina~ zbog svoje masovne i wihove oskudnosti, pokazuje ipak {irinu upo - jeftinije proizvodwe. Zato se danas bulgur mo - trebe bulgura od vremena HçÇ veka. `e na }i samo po negde u zabitim krajevima gde Izra du bul gu ra pra ti la je i obi ~aj na se jo{ uvek u ishrani koriste u najve }oj meri prak sa pre svega iz kruga dru {tvenih obi ~a ja proizvodi sopstvenog doma }instva. Me utim, ~i we ne su mobe za iz ra du bul gu ra, po seb no kao {to je autorka i pokazala bulgur se opet u okvi ru obi ~aja oko svadbe. Iz lo `e na gra a vra }a na trpeze i to iz SAD kao izuzetno hran - o jelima od bul gu ra veoma je ra zno vr sna i iz qiva namirnica prevashodno u makrobiotskoj we saznajemo da se bulgur ko ri stio u sva ko - vegetarijanskoj kuhiwi. dnev noj ishrani i u spra vqa wu ob red nih je - Kwiga pred nama, napisana uz striktno -ko la, ka ko kod mu sli ma na, ta ko i kod hri {}a na. ri {}ewe nau~nog aparata, sa svim potrebnim Tako e, bul gur se koristio i za po sna i za mr - pozivima na relevantne izvore i literaturu, sna jela, za slat ko i sla no. Tako, na primer, donosi nam osobeno delo u kojem se minucio - koristio se pri li kom spra vqa wa: pilava, zno analizira proizvodwa i upotreba bulgura ~or bi (i svad bar skih ), su pa, ke ba ba, }uf ti, sa zahvatawem {irokog prostora, naravno Bal - dol mi, sa la ta, slat ki {a, a od wega se spra - kana, ali i Anadolije i Mediterana, i prate }i vqalo i ke {ke, ku li je{, (h)a{ure, ko qi vo je dijahronijski od najstarijih vremena do sa - Poglavqe o tragovima bulgura u leksici, vremenog doba. Isto tako Olga Zirojevi} je -po toponomastici i onomastici malo po obimu kazala da se, savremeno vladaju }i dostupnom pokazuje da je ova re~ na {la svog odraza i u ovoj gra om, mo`e napisati interesantno i celovi - oblasti. Ipak autorka nagla {ava da ovaj mate - to delo o jednoj naoko bezna ~ajnoj i malo pozna - rijal nestaje sa izobi ~ajavawem upotrebe bul - toj (ipak nezaboravqenoj) namirnici. gura i da bi se istrajnim radom mogao svakako U kwizi je pokazano i to da je bulgur deo na - nadopuniti. Kao kuriozitet navedeno je posto - {e tradicijske kulture i da je kao takav oprav - jawe rodova Bungurovi }i i Bungurovci. dano uzet za predmet istra`ivawa. Kao i u -mno U posledwem poglavqu o bulguru danas gim drugim slu ~ajevima bulgur deo na {e tra - autorka donosi rezultate nau~nih istra`iva - dicijske kulture, pre svega kulture ishrane

Prikazi 251 ali ne samo i toga, nije samo na {e tradicijskovekovog `i vot nog pu ta, o ~e mu nagove {tava u kulturno dobro on je kao {to je to autorka i uvodnom tekstu kwi ge, B. Jo va no vi} pri stu pa pokazala kulturno dobro i mnogih drugih naro - zna la~ kom pre i spi ti va wu pre e nog puta srp - da, nama susednih, ali i onih prostorno udaqe - ske et nop si ho lo gi je. nih. Iako se sigurno œprekrupaœ koristila kod Osvrt na na sle e ove nau~ne gra ne autor nas veoma davno kao i kod drugih naroda u svom za po ~i we sa et nop si ho lo {kim zapa`awima tradicijskom obliku (kakvim ga mi poznajemo) Vuka Karaxi }a. Da qe sledi kri ti~ ka analiza wegovom nazivu na ~inu proizvodwe i upo - rezultata istra`ivawa pi sa ca s kraja HÇH i trebe bulgur je nasle e iz osmanskog perioda po ~etka HH ve ka ko ji su se sa vi {e ili mawe prihva }eno i negovano kod svih etni~kih i re - uspe ha ogle da li i na poqu et nop si ho lo gi je ligijskih zajednica. Upravo kori {}ewem u (Vladimir Ka ri}, Alimpije Va si qe vi}, Si - svakodnevnoj i obrednoj ishrani kod razli ~i - ma Tro ja no vi} i dr.). Wihov doprinos B. Jo va - tih etni~kih i religijskih zajednica i u skla - novi} obja {wava uticajima evropskih na - du sa drugim lokalnim uslovima ova nesporno u~ nih ten den ci ja toga vremena, kao i sta wem turska osnova se bogatila u varijantama i deta - nauke o na ro du u Srba. qima, {to je autorka brojnim navedenim pri - Nau~nu vrednost Jovana Cviji }a, ute -me merima i pokazala. qiva ~a srpske et nop si ho lo gi je autor sa gle - Zato je pojava ove kwige u mnogome instruk - dava u okvi ru an tro po ge o graf ske me to de, pro - tivna. Dobili smo jedno par ekselans nau~no u ~avawa mi gra ci ja, kao i inicirawa te ren - delo, dobili priliku da (ne)zaboravimo jedno skih ispitivawa, na osnovu ko jih je Cvi ji} vredno zrnce, a zapretano u dubini kolektivnog izneo svoju poznatu sistematizaciju psi - pam }ewa, u na {oj tradicijskoj kulturi, ali i hi~kih ti po va Bal ka na. Me usobne re gi o nal - da shvatimo da su na {a kulturna dobra stvarnone razlike u tip skim osobinama, po Cvi ji }u, na {a i to svakako samo jednim wihovim delom. nastale su, ukazuje Jo va no vi}, ne u jed na ~e no - Ona su kako se vidi i iz ovog primera mnogo vi - {}u balkanskih prostora, prvenstveno u pri - {e deo i drugih kultura, da bi se na pragu novog rodno-geografskom, a za tim u et no kul tur nom, milenijuma ono i nama i drugima vra }alo iz ko - isto rij skom i eko nom skom pogledu. lokvijalno re ~eno œpreko bareœ. Autor svestrano osvetqava i doprinos U svemu tome najve }a je zasluga svakako Vladimira Dvor ni ko vi }a. Ma da in spi ri san autorke dr Olge Zirojevi}, ali i Muzeja œstaro Cviji }em, Dvor ni ko vi} od stu pa od Cvi ji }e - seloœ iz Sirogojna koji je odlu ~io da izda ovu ve ti po lo {ke di fe ren ci ja ci je psi hi~ kih kwigu i predstavi je nau~noj i kulturnoj javno - profila. Pohvalno se izra`avaju }i o Dvor - sti. Pojavqivawe ove kwige upravo u izdawu nikovi }evoj na u~ ni~ koj erudiciji, Jo va no - Muzeja œstaro seloœ, koje neguje na {u tradicij - vi} is ti ~e i zablude u koje ovaj pi sac za pa da sku kulturu moglo bi biti podsticaj i za slede - insistiraju }i na ide ji o jedinstvenom psi - }e sli~ne napore. hi~ kom (i ra snom) ti pu Jugoslovena. To se, Miroslav NI [KANOVI] podstaknuto ide o lo {kom klimom koja je sve do po sled wih decenija pro {loga ve ka vla da - la na prostorima ta da {we Ju go sla vi je, ne - ga Bojan Jo va no vi}, KA RAKTER KAO SUD BI - tiv no odrazilo, smatra Jo va no vi}, na ce lu -et NA, Na rod na bi bli o te ka œstefan prvo - nop si ho lo gi ju, koja je prolazila kroz fa ze ven~aniœ, Kraqevo 2002. stagnirawa, pa i za mi ra wa. Isto ( rij ska sud - bi na Ju go slo ve na, 51 94, Sr bi u kqu ~u na ci o - Nedav no ob ja vqe na kwiga eseja Bojana Jo - nalne ka rak te ro lo gi je, 25 25 49). vanovi }a iz obla sti et nop si ho lo gi je plod je Osta li su ne po zna ti javnosti, pa i za - po vi {e go di {weg in te re so va wa auto ra za ovu sta vqe ni ne ki pi sci ko ji su, po Jo va no vi }u, slo`enu, a zna ~aj nu pro ble ma ti ku.uz ori -gi za du `i li nauku o psihologiji Srba. Na dok - nalni naslov kojim pa ra fra zi ra He ra kli to vu na uju }i pro pu {te no Jovanovi} podvrgava misao o karakteru kao ~ovekovoj sudbini, ese - objektivnom prevrednovawu udela u pro u ~a - ji B. Jo va no vi }a sa dr `in ski ob u hva ta ju: -is vawu men ta li te ta Srba koje su za sobom osta - crpnu ana li zu isto ri je et nop si ho lo gi je Sr - vili Slo bo dan Jovanovi} i Vladimir Vel - ba, za tim pitawa me to do lo gi je et nop si -ho lo mar-jankovi}, oboje zaslu`ni za bo qe raz u me - {kih pro u ~a va wa, kao i tuma ~ewa psi hi~ kih vawe men tal nog sklopa pri pad ni ka srp skog oso bi na srp skog naroda. gra anskog dru {tva u svome for mi ra wu. Za S. Osim teorijskog uvo e wa u problem iz -u Jovanovi }a je karakteristi~no da je pre -ci ~avawa karaktera sa stanovi {ta we go vog -po i znom pa le tom osli ka vao men ta li te te is - tak sto ve }i va wa sa sud bi nom kao od red ni com ~o - nu tih li~ no sti Sr bi je XIX ve ka, dok je V.

Vel mar-jan ko vi} ne po gre {i vo sa gle da vao Iako kroz ve }inu tekstova ove kwige pro - men ta li tet provincijskog do {qaka ko ji -pro vejava autorova ideja o ce lis hod no sti pro - u la zi kroz slo`eni proces preobra`avawa u ~avawa odnosa karaktera i sudbine, on u tri gra a ni na, od li ku ju }i se œprelazni~kim svoja eseja ovom pro ble mu posve }uje po seb nu mentalitetomœ Na ( ci o nal ni karakter i kul - pa`wu. Kao do bar po zna va lac tra di ci o nal ne turni obrazac, 65 73; Qudi pre la zni~ kog kulture Srba, a pre svega du hov ne sfe re te ti pa, 75 89). kulture, o ~e mu svedo ~i we go va obimna bi - Pri vred no snom oce wi va wu re zul ta ta -ko bliografija na ve de na i u ovoj kwi zi, Jo va no - je je u pro u ~a va wu balkanskih qu di po sti gao vi} sma tra da verovawe u sud bi nu pred sta vqa Pe tar Xa xi}, autor kon sta tu je da je ovaj - vr œodgovor na pa gan ski iza zov da se lak {e pri - sni kwi `ev ni analiti ~ar zna ~ajno doprineo hvata budu}nostœ. U tom kontekstu ukazuje na œpoznavawu bitnih duhovnih aspe ka ta na {e am bi va len tan od nos pre ma sudbini iz ra `en, tra di ci je, kao i nas samih.œ Tam ( ne cr te bal - kako u ve ro va wu u sudbinsku pred o dre e nost kan skog men ta li te ta, 91 99). ~ovekovog `i vo ta, ta ko i u shva ta wu o - mo gu}nostima da se racionalno, posredstvom U te o rij skom smislu posebno su dra go ce - znawa, ali i uz ma gij sko-re li gij ska sret stva na autorova izlagawa iz domena in di vi du al - uti ~e na sudbinu, da bi se pro me ni la, iz be - ne i ko lek tiv ne psi ho lo gi je, na kojim osno - gla, i usme ri la u `e qe nom prav cu. (^i ta we va ma gradi svoj an tro po lo {ki pri stup ka rak - sudbine, 115 128 te ro lo {kim pro u ~a va wi ma, a u okvi ru we ga is pi ti va wi ma psi hi~ kih crta u kon tek stu kul tu re i li~ no sti. Ovaj pri stup usme ren je na iz u ~a va we uro enih i ste ~enih osobina qud skih bi }a ko je pod uslovima sazrevawa œunutar za jed ni~ ke dru {tve ne tra di ci je -is po qa va ju od re e ne pra vil no sti u po na {a wu svih pri pad ni ka te kultureœ. Pri tome je, sma tra Jo va no vi}, bitno ispitati œpsiholo{ke sa dr `a je kul tur nih tvorevina i socio-kulturnih fenomenaœ, obuhvataju }i i œarhai~no nasle e u ko me su od re e ne et - nop si ho lo {ke od li ke i formiraneœ. Zala ze }i u zna ~ew ska raz gra ni ~e wa ter - mi na kao {to su: na rav, mentalitet i na - ci o nalni karakter, autor ih pre ci zno de fi -ni {e, za la `u }i se za pojam na ci o nal ni ka rak - ter, jer ga smatra œprvenstvenim et nop si - ho lo {kim obrascemœ, ko ji naj a de kvat ni je od -re u je pred met ovih pro u ~a va wa. U ovom napisu B. Jovanovi} podse }a na di - nami~ku dimenziju crta nacionalnog karakte - ra. Formiran kao proizvod prirodne sredine, na ~ina proizvodwe, duhovne kulture i tra di - cije promenama tih, uslovqavaju }ih faktora, mewa se i nacionalni karakter. U vezi sa tim, autor, kada je re~ o ovim istra`ivawima, - is ti ~e dosada mawe poznatu istinu, a to je, da neke transformisane psihi~ke crte, u pojedi - nim kulturno-istorijskim i dru {tvenim-raz dobqima, mogu da imaju povratno dejstvo na pomenute ~inioce koji su te promene iza zva - li. Zato, smatra Jovanovi}, treba imati u vidu œrelativnost izvesnih pozitivnih i negativ - nih nacionalnih osobinaœ, jer wihovo tra -ja we zavisi œod postojanosti konteksta u kome su formirane.œ (Heuristi~ki izazov etnopsihologije, 11 22).

Prikazi 253 skim prostorima Bal ka na, izme u ra znih -ci rakteru ta ko da su su prot sta vqe ne jedne -dru vilizacija i religija, pra vo slav ne i ka to - gima (ponositost, ose }a we pravde, o{tro -um li~ke, hri {}anske i islam ske, {to je, smatranost, do bro du {nost, naspram ina }ewa, iz -daj Jovanovi}, œod sudbonosnog zna~ajaœ i za kul - stva, la ko ver no sti, anar ho id no sti). Za kqu - tu ru, i za psihologiju naroda. U tom kon tek - ~u ju }i, Jovanovi} iz ra `a va svoj kriti~ki stu pra ti raz vi tak hri {}an stva od we go vih stav pre ma ne ga tiv nim, œtamnim delom na {eg po ~etaka, i uspo na u vre me sred wo ve kov ne bi}aœ, jer je, po wemu, takav od nos pret -po Srbije, kada su po ~e la da se œkristalizuju i stavka œrealnog sa mo spo zna va wa i pri hva -ta bitna na ci o nal na svoj stva i od re e ne ka rak - wa istine o sebiœ. (Hri{}a ni za ci ja i pa ga ni - ter ne crte srp skog narodaœ, do propasti - dr za ci ja u svetlu na {ih naravi, 143 158). `a ve i tur skih osvajawa koja su pro u zro ko -va Ana li ti~ ko-sin te ti~ ke stu di je Bo ja na - Jo la obnavqawe paganskih re li gi o znih for mi. vanovi }a o ko ji ma je re~ misaono {}u, su ve re - Gledano u psi ho lo {kim re la ci ja ma pe - nim vla da wem materijom koju izla`e, i tu - ma riod vi {e ve kov ne vla da vi ne ne si gur no sti i ~i sa antropolo {ko-psiholo{kog sta ja -li nasiqa, ka da je uz vitalno paganstvo hri - {ta, kao i stilom iz ra `a va wa, nadma {uje sve {}anstvo predstavqalo Srbima uglav nom -sa {to je po sled wih de ce ni ja u nas napisano o mo œute{nu veruœ, i ka da su bili bez kul tur - na {im men ta li te ti ma, na ra vi ma, na ci -o nal nog obra sca ko ji bi im obez be i vao na ci o nal - nom ka rak te ru. Objek ti van pre ma onome {ta u no jedinstvo, taj period je bio obe le `en,poet nop si ho lo gi ji Sr ba treba pre va zi }i, -li auto ru, prelazni~kim mentalitetom. U neo - d {en biologizma i su bjek ti vi zma, Jo va no vi} re enosti takvog men ta li te ta Jovanovi} - pre se uspe {no nosi sa nedoku ~ivim, i za tam we - po zna je spe ci fi~ ni slo `aj me u sob no nim pojavama ko lek tiv ne psi ho lo gi je srp skog opre~ nih psihi~kih crta pod kojim pod ra zu - naroda. Ovom po vo lu me nu ne ve li kom kwigom meva œantiteti~nostœ srp skog na ci o nal nog Jo va no vi} ne sa mo da vra }a poquqani ugled karaktera. Ov de tre ba is ta }i sup til na, i - pro ovoj grani doma }e nauke o ~oveku, i wegovoj nicqiva auto ro va pro su i va wa o po zi tiv nim duhovnosti, ve} i u te o rij sko-me to do lo {kom i ne ga tiv nim od li ka ma, na {im vr li na ma i smislu uti re pu te ve za da qa pro u ~a va wa. manama, strukturiranim u na ci o nal nom - ka Desan ka NIKOLI]