Издавач: Гимназија, Бања Лука За издавача: Зоран Пејашиновић Аутор текста: Зоран Пејашиновић Превод на енглески: Андријана Стокић-Пенда Лектура и коректура: Сандријела Касагић Дизајн: Ненад Савковић Припрема за штампу: Иван Јевђовић Штампа: Атлантик ББ, Бања Лука За штампарију: Бранислав Галић Тираж: 1000 Publisher: Gimnazija, Banja Luka Publisher s Representative: Зоран Пејашиновић Written by: Zoran Pejašinović Translated by: Andrijana Stokić-Penda Proofreading: Sandrijela Kasagić Design: Nenad Savković Prepress: Ivan Jevđović Print House: Atlantik BB, Banja Luka Print House Representative: Branislav Galić Circulation: 1000 ГИМНАЗИЈА БАЊА ЛУКА на Тргу историје од 1895. године до 2010. године BANJA LUKA GRAMMAR SCHOOL in the History Square from 1895 to 2010 октобар, 2010.
Садржај Contents Предговор 9 Foreword 9 Од оснивања до 1918. 11 SINCE the FOUNDATION UNTIL 1918 11 Доба југословенске краљевине 27 THE KINGDOM OF YUGOSLAVIA PERIOD 27 Године зла 35 THE AGE OF EVIL 35 Од 1945. године до земљотреса 1969. 41 FROM 1945 UNTIL THE 1969 EARTHQUAKE 41 Послије земљотреса 51 AFTER THE EARTHQUAKE 51 Гимназија данас 65 Grammar School Today 65 Програм међународне Матуре 71 The International Baccalaureate Organisation Diploma Programme 71 Зграде Гимназије 79 Grammar School's Buildings 79 КАРЛО ПАРЖИК 80 Karel Pařik 80
Предговор Наша школа има двије вриједне монографије: прва је, под насловом Бањалучка реалка, објављена 1980. године, њен аутор је Мато Џаја, професор и директор; другу је 1996. године, поводом првог вијека школе, припремила група аутора и публиковала под насловом Сто година бањалучке Гимназије. Посебну вриједност ових монографија чине спискови директора, професора и матураната мада некомплетни. XXI вијек је стигао и Гимназија посљедњих година успоставља све живље везе са школама из сусједних, па и далеких земаља. Из тих разлога јавила се потреба за сажетом, илустрованом, двојезичном, српско-енглеском публикацијом о нашој школи. И, ево, поводом 115. рођендана Гимназије дарујемо је читалачкој публици. Овом приликом захваљујемо госпођи Сњежани Вицић, архитекти и колекционару старих разгледница из Београда, и госпођи Љиљи Кораћ из Одјељења фотодокументације Музеја Републике Српске. Зоран Пејашиновић, директор Гимназије Foreword There are two valuable monographs dealing with our school: the first one, titled Banjalučka realka, was published in 1980 by Мato Džaja, former Grammar School teacher and headmaster; the other one, at the school centenary, was written by a group of authors and published under the title Sto godina banjalučke Gimnazije. Although incomplete, the special value of both monographs are the lists of headmasters, teachers and graduates. The 21st century has arrived and in the recent years the Grammar School has established close liaisons with both neighbouring, as well as far-away, foreign schools. This has created necessity for publishing a concise, illustrated, bilingual, Serbian-English publication about our school. And there it is, it is our gift to the reader for the 115th anniversary of the Grammar School. We are most grateful to Ms Snježana Vicić, architect and collector of old postcards from Belgrade, and to Ms Ljilja Korać from the Photo Document Department in the Republic of Srpska Museum for their generous help with the exquisite illustrations. Zoran Pejašinović the Grammar School Headmaster
Од оснивања до 1918. SINCE the FOUNDATION UNTIL 1918 Вишевјековна турска власт начинила је од Бање Луке учмалу босанску касабу, настањену крајем XIX вијека са свега десетак хиљада душа: ситних трговаца, традиционалних занатлија, чиновника, војника, разних свештеника и покојег учитеља, те њихових породица. Тек је аустроугарска окупација Босне и Херцеговине 1878. године и у наше крајеве, коначно, осјетније донијела достигнућа и дух Европе у скоро свим Centuries lasting Turkish reign caused Banja Luka to be an unprosperous small Bosnian town, inhabited at the end of the 19 th century by no more than ten thousand people: petty merchants, traditional craftsmen, clerks, soldiers, clergymen and some teachers followed by their families. A significant progress could not have been achieved until the Austro-Hungarian occupation of Bosnia and Herzegovina in 1878 that finally brought European Европа је стизала са сјевера у Бању Луку Царским друмом It was the Tsar s Road that connected Banja Luka to Europe
13 сферама живота, па и у школству. Мада ни она није обезбиједила потпуну национално-вјерску равноправност, хабзбуршка власт значила је већу правну сигурност, економски просперитет и нeмали културни напредак. У таквој атмосфери Бања Лука почиње постепено мијењати оријенталну физиономију и добијати обрисе модерне вароши. Иако спора, европеизација се примјећивала на сваком кораку, почев од ношње, исхране, начина становања, преко појаве нових заната и зачетака модерне индустрије и саобраћаја, до оснивања савремених културних и просвјетних друштава и институција. Једна од spirit in every aspect of life, thus in education as well, in our part of the world. Even though, the Habsburg Monarchy did not totally guarantee full national and religious equality, their government meant greater legal security, economical prosperity and a significant cultural development. In such an environment Banja Luka gradually started changing its long-lasting oriental appearance in favour of a modern town. Although slow, European influence could have been seen in all areas, starting with clothing, diet, living conditions, new crafts and beginnings of modern industry and transport, as well as founding modern cultural and educational associations Бања Лука на прелазу вијекова и свјетова Banja Luka at the crossroads of centuries and civilizations
15 таквих институција је и Велика реалка, установљена 4. октобра 1895. године, са задатком да припрема ученике за шумарске, за пољодјелске, за кемичке и друге високе школе. Настава је првих година одржавана у згради бивше руждије (турска вјерска средња школа), а 1. марта 1898. године Реалка је усељена у ново двоспратно здање које је у својој дивотној изради и савршености [...] архитектичне вјештине задовољавало све жеље строгог педагошког захтијевања. И много више од тога: зграда Гимназије постала је понос и једно од главних знамења Бање Луке. and institutions. One of those institutions was Velika Realka (technically-oriented grammar school), founded on October 4 th 1895, with a goal to prepare students for forest, agricultural, chemical and other colleges. In the beginning the teaching process took part in the building of former ruzdia (Turkish religious Secondary School), and on March 1 st 1898 Realka (short for Velika Realka) moved into a new twofloor edifice that with its amazing appearance and perfection [ ] of the architectural skills had met all the needs of strict pedagogical demands. And much more than that: Реалка је доминирала платоом на коме се вијековима трговало на оријентални начин Realka outstood the plateau which was the site of characteristic Oriental trade for centuries
17 Почетком XX вијека ђаци су носили капе са бројем разреда а одлични ученици имали су додатну ознаку In the beginning of the 20th century all the students wore caps with their class number while the excellent students had extra symbols as well У почетку, школа је била резервисана за мушку омладину, а ученице су стекле право да је похађају тек 1912. године, као ванредни, тј. од 1919. године као редовни полазници. Број ђака у овом периоду је, углавном, правилно растао, па се од првобитних 66 попео на 430 (1917/18). Првих 12 ученика матурирало је 1903. Осморазредна настава се одвијала у оквиру 15 предмета, а према плану и програму који су доносиле хабзбуршке власти. У почетку се највише изучавала математика, цртање и геометрија, да би постепеним прерастањем Велике реалке у Реалну гимназију од the Grammar School building was to become the pride and one of the main landmarks of Banja Luka. In the beginning, the school was reserved for young men only, while the female students gain the right to go to school in 1912 as part-time, and in 1919 as full-time students. During that time the number of students was constantly growing, and the staring number of 66 soon reached 430 (1917/18). The first 12 students graduated in 1903. There were 15 subjects in eight grades, according to the curriculum made by the Habsburg government. In the beginning the most
19 Ученици 2. разреда наше школе са професорима Фрањом Виолићем и др Отоном Голдштајном 1914. године на Врбасу Students of the second grade of our school, accompanied by their teachers Franjo Violić and doctor Oton Goldštajn on the Vrbas in 1914 1912. године фокус са споменутих предмета био помјеран на језике (српскохрватски, њемачки, француски) и историју, a уводи се и шеснаести предмет: латински језик. Оцјене су биле од један (најбоља) до четири (недовољна). Бити ђак ове школе значило је поштовање строгих правила: ученици су носили посебне капе са бројем разреда (одликаши су имали и додатне ознаке), кретање ученика је било ограничено до седам или осам сати увече, и сл. Осим што је била педагошка, Гимназија је врло рано постала и културна, научна, па и национална important subjects were mathematics, drawing and geometry. The gradual change of Velika Realka to Realna Gimnazija (both humanitiesand technically-oriented grammar school) changed the focus to languages (Serbo-Croatian, German and French) and history, and Latin as the sixteenth subject was introduced. The grades were from one (the best) to four (fail). Being a student of this school meant obeying strict rules: students wore special caps with their class number (excellent students had extra symbols as well) and they also had a curfew after seven or eight pm.
21 Професори Реалке били су носиоци културног и научног живота Realka teachers were the bearers of culture and science институција. До Првог свјетског рата у њој су основани пјевачки збор, тамбурашки и гудачки оркестар, те многа ђачка друштва, па и илегалне омладинске организације. Анексиона криза (1908 1909) и балкански ратови (1912 1913) заталасали су ђачке, па и професорске духове, али и повећали подозривост бечких власти, што је, почетком Првог свјетског рата, прерасло у отворену дискриминацију, углавном, Срба. У почетку рата мобилисано је неколико професора и тридесетак ученика, потом су услиједиле забране ученичких друштава и ћирилице, Besides being a pedagogical institution, the Grammar School quite soon became cultural, scientific and even a national institution. By the beginning of WWI, the Grammar School had a singing group, tamburitza and string orchestra, then a number of students organisations, including several illegal youth societies. Not only did the Annexation crisis (1908 1909) and the Balkan Wars alarm both students and teachers, but also caused greater suspicion of the Viennese authorities, creating overt, mostly anti Serbian, discrimination at the outset of the WWI. At the beginning of the war
23 те низ судских процеса против присталица југословенског уједињења, а хајка је кулминирала чувеним Бањалучким велеиздајничким процесом 1915 16. године. Јесен 1918. године донијела је крај аустроугарске 40-годишње власти, што је отворило нову страницу у прошлости Гимназије. several teachers and about thirty students were drafted, which was followed by suppression of students societies and the Cyrillic alphabet, as well as a great number of prosecutions against the supporters of the Yugoslavian uniting. The campaign reached its peak with the famous Banja Luka Treason Process during 1915-1916. The autumn of 1918 brought the 40 year long Austro - Hungarian rule to an end, allowing the new beginning for the Grammar School as well. Матуранти из 1914. године са чувеним професором Петром Скоком 1914 graduates with the famous teacher Petar Skok
Доба југословенске краљевине THE KINGDOM OF YUGOSLAVIA PERIOD Бања Лука је 1929. године постала сједиште Врбаске бановине In 1929 Banja Luka became the centre of Vrbaska Banovina Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, Гимназија се нашла у битно другачијим условима. Ратна разарања, страдања, немаштина, унификација наставних планова и програма, недостатак професора и сијасет других околности, ставиле су школу пред низ проблема и искушења. Промјене су биле крупне и учестале. Ослобођење је у клупама затекло шест разреда Реалне гимназије Establishing The Kingdom of the Serbs, Croats and Slovenians in 1918 created significantly different conditions for the Grammar School. War destructions, suffering, poverty, unification of the curricula and syllabi, lack of teachers and a number of other difficulties made the school face many problems and temptations. Changes were major and frequent. At the time of liberation, there were six grades of Realna Gimnazija and
29 и два разреда (седми и осми) Реалке. Одмах је обновљена употреба ћирилице, а већ од прве поратне школске године и ученицама је дозвољено да буду редовни ђаци. Од 1920, послије трећег разреда, спровођена је бифуркација (рачвање) на два смјера: гимназијско-хуманистички (учио се и грчки језик) и реално-гимназијски. Три године касније, уведена је и тзв. мала матура која се, као селективни испит, полагала послије четвртог разреда. Од 1925. године примјењује се и нов начин оцјењивања: одличан (5), врло добар (4), добар (3), довољан (2) и недовољан (1), с тим да је Закон из 1929. године посљедње двије two grades (seventh and eighth) of Realka. The Cyrillic alphabet was immediately restored and since the very end of the war female students were granted the right to be fulltime students. Since 1920, after the third grade, bifurcation (branching) was conducted into two branches: humanities-based grammar school (Greek was taught there) and technically-based grammar school. Three years later, a so-called Mala matura (exam taken after the first four years of education) was introduced and was taken as an entrance test after the fourth year. A new method of grading has been used since 1925: excellent (5), very good (4), good (3), sufficient (2) and insufficient Професори и матуранти 1921. године Teachers and final-year students in 1921
31 И они су завршили нашу школу Владо Милошевић (1921), лијево, и Веселин Маслеша (1925), десно They graduated from our school as well Vlado Milošević in 1921 (left) and Veselin Masleša in 1925 (right) оцјене преименовао у слаб (2) и рђав (1) и третирао као непролазне. Од 1927. године уведене су и ђачке књижице које су служиле као легитимације и ван школе. Иако је поменути Закон из 1929. године напокон регулисао рад у југословенским средњим школама и верификовао многе промјене, и наредних година, све до Другог свјетског рата, дешавале су се сталне иновације и измјене. Тако је 1935. године уведен пријемни испит и то из српског или хрватског језика и математике. Исте године основана је и Нижа женска гимназија, која је 1939. године прерасла у Пуну (1). The Law of 1929 renamed the last two grades to poor (2) and bad (1) and treated them as fail. Since 1927 students grade booklets have been introduced, which were at that time used as students IDs outside the school. Even though the mentioned Law of 1929 finally regulated the work of the Yugoslav Secondary Schools and approved numerous changes, years to come, until the WWII would bring constant changes and innovations. Thus in 1935, and entrance test was introduced, including Serbian or Croatian and Mathematics. In the same year Lower Girls Grammar School was
33 женску гимназију. Сходно дешавањима у Европи и промјенама у југословенској спољној политици, од 1937. године гимназијалци добијају могуђност да, умјесто њемачког, уче енглески, а од 1939. и италијански језик. У међувремену, дошло је до великог пораста броја ученика те их је школске 1933/34. године било 836. founded, which transformed into the Girls Grammar School in 1939. Due to the circumstances in Europe, as well as the changes in Yugoslav Foreign Affairs politics, Grammar School students were given the possibility to study English instead of German beginning with 1937; since 1939 the Italian language has also been introduced. In the meantime, the number of students significantly increased, so there were 836 students in the school year 1933/34. Трећи разред са проф. Зорком Сувајџић, децембар 1931. година The third grade students with their teacher Zorka Suvajdžić in December of 1931
Године зла THE AGE OF EVIL Други свјетски рат донио је још већа страдања од претходног. Босна и Херцеговина је ушла у састав НДХ, чија је клеро-фашистишка власт наложила свим професорима, па и оним у бањалучкој Гимназији, да положе заклетву поглавнику Анти Павелићу. Геноцидна антиспрска политика натјерала је неке гимназијске професоре на бијег у Србију, а многи бивши и тадашњи ученици, па и неки The Second World War caused even greater suffering than the previous one. Bosnia and Herzegovina became a part of NDH (Independent State of Croatia), whose clerico-fascist oriented government ordered all the teachers, the ones teaching in Banja Luka Grammar School as well, to take an oath to the head, Ante Pavelić. Genocidal anti-serb politics forced several Grammar School teachers to escape to Serbia while many former and current Бомбе су падале и по Гимназији Grammar School being bombed as well.
37 Најпознатија бањалучка улица званично носи име нашег некадашњег ученика и народног хероја Веселина Маслеше The most famous Banja Luka street is officially named after our former students and the war hero Veselin Masleša професори, учионице и креду замијенили су шумом и пушкама. Почетком прве ратне школске године у зграду Гимназије усељене су још и Учитељска школа и Трговачка академија. Тако су се у истом здању обрели ратом проријеђени професори и ђаци три бањалучке школе. Али, не задуго, јер су, већ крајем 1942. године, Нијемци зграду Реалке претворили у касарну и складиште; протјерани гимназијалци су наставу похађали у мектебу (муслиманска основна школа) и Ватрогасном дому, а гимназијалке у просторијама медресе (муслиманска средња школа). Због недостатка students and teachers had to trade thier classrooms and chalk for guns and forests. In the first year of the war, Teachers School and the Tradesman Academy moved into the Grammar School building. Thus, due to the War, there was a reduced number of techers and students of three Banja Luka schools sharing the same premises. But, not for long, since the Germans turned the Grammar School building into a barracks and a warehouse at the end of 1942, forcing the driven out the Grammar School male students use the mekteb (Muslim primary school) and the Firehouse Hall, while the female students
39 Титови партизани ослобађају Бању Луку Tito s Partisans liberating Banja Luka учионица, ученици су наставу похађали само три дана седмично. У јесен 1944, због даљег осипања броја ученика и професора, Мушка и Женска гимназија су поново обједињене у јединствену Гимназију. Осим тога, септембра 1944. године савезнички авиони су, гађајући усташко упориште у Кастелу, погодили Бастиљу и уништили кров и кабинет физике. У таквом стању Гимназија је дочекала ослобођење Бање Луке, 22. априла 1945. године. were taught in madrasah (Muslim secondary school). Students went to school only three days a week due to the lack of classrooms. In the fall of 1944, because of even more significant reduction of students and teachers, both Boys and Girls Grammar Schools were reunited into one school. Besides, in September of 1944, aiming at the Ustashi stronghold at the Kastel, the Allied Forces hit the Bastille, destroying its roof and the physics laboratory. That was the state in which Grammar School was to witness the liberation of Banja Luka on April 22 nd 1945.
Од 1945. године до земљотреса 1969. FROM 1945 UNTIL THE 1969 EARTHQUAKE Двадесетак дана по ослобођењу, 11. маја 1945, Гимназија је поново отворила врата ученицима. Међутим, тек окончана четворогодишња катаклизма и радикалне политичке и идеолошке промјене искале су много труда и средстава да би се настава иоле нормализовала. Поврх свега, требало је санирати озбиљно оштећену стару зграду Реалке, па је импровизована настава одржавана у згради бивше Грађанске Some twenty days after the liberation, on May 11 th 1945, the Grammar School welcomed its students. However, recently finished four-year lasting cataclysm, along with the radical political and ideological changes, required lots of effort and funds to make the teaching process bearable at all. What is more, severely damaged building of old Realka needed thorough reparation and the improvised teaching was held in the building of former Доба оптимизма почетком друге половине XX вијека The age of optimism in the beginning of the second half the 20th century
43 школе. Већ новембра исте године, та, до тада Мјешовита гимназија, подијељена је на Мушку и Женску, чиме су, одмах по ослобођењу, најављене промјене и реформе које су обиљежиле цијели поратни период. Упоредо с тим, за несвршене гимназијалце које је рат истјерао из учионица, отворена је тзв. Партизанска гимназија у виду убрзаних курсева како би ти ђаци ухватили прикључак са вршњацима. У складу са политичким и идеолошким промјенама, из наставе су истиснуте вјеронаука и њемачки језик, а као нови предмети уведени су руски језик, и то у свих осам година, предвојничка Građanska Škola (Buergerschule). In November of the same year, the Grammar School, previously known as Mixed, was divided into Boys and Girls Grammar School, immediately after the liberation announcing the expected changes and reforms that marked the entire postwar period. At the same time, students who did not graduate because of the war were enabled to attend a so-called Partisan Grammar School, which offered intensive courses so that the mentioned students could catch up with their peers. In accordance with the political and ideological changes, Sunday schools and the German language were excluded from the Завршили Гимназију упркос рату матуранти из 1945. године Despite the War they graduated from the Grammar School in 1945
45 обука, а неколико година касније и морално васпитање. У јесен 1947. године завршена је обнова Бастиље, у чије учионице се усељавају ученици Мушке и Женске гимназије, Школе за опште образовање радника (тзв. Вечерња школа ), Течаја за официре ЈНА, а од јесени 1949. и Ниже мјешовите гимназије која је, наредне школске године, пресељена у зграду Пореске управе. Почетком 50-их година прилике се, ипак, сређују. Укупан број ученика у Мушкој и Женској гимназији пада на око 1300. Године 1954. биле су створене двије пуне curriculum, and some new subjects were introduced, such as Russian, which was taught for all eight years, Pre-military Training, and several years later Moral Education as well. In the fall of 1947 the reconstruction of the Bastille was completed and the classrooms were offered to the students of Boys and Girls Grammar School, School of General Workers Education (so called Evening School), Courses for the officers of Yugoslav Army, and since the fall of 1949 of Lower Mixed Grammar School, which was relocated to the Tax Administration building in the next school year. Матурирали у години великих искушења матуранти из 1948. године Graduated in the year of great temptations 1948 graduates
47 мјешовите гимназије, али су сљедеће године трансформисане у Реалну гимназију и осмогодишњу школу. Тиме је и бањалучка Гимназија по устројству, коначно, постала савремена четворогодишња средња школа, у коју се уписују ученици након завршене осмогодишње основне школе. Десетак година након рата, уводе се и ученичке радионице (електричарска, браварска, кројачка, столарска), дебатни и есперанто клуб и марксистички кружок. Мала матура је опстала све до 1952, а Велика је 1959. године At the early fifties the situation, however, got better. Total number of students in Boys and Girls Grammar School was lowered to 1300. In 1954, two complete mixed grammar schools were founded, but the very next year they were transformed to Realna Gimnazija and an eight-year Primary School. That finally and lawfully made Banja Luka Grammar School a modern four year Secondary School, enrolling students who graduated from an eight-year Primary School. Students workshops (electrician s, locksmith s, tailor s, carpenter s), Debate and Esperanto clubs and Наш некадашњи ученик Угљеша Којадиновић у филму Злостављање Our former student Uglješa Kojadinović staring the film The Abuse
49 Године 1965. изашао је први број школских новина Орфеј трансформисана у завршни испит са матурским радом, коме се 1962. додаје и испит из српскохрватског језика. Marxist circle were founded several years after the war. Mala matura (exam taken after the first four years of education) was not to be withdrawn until 1952 while the Velika matura (exam similar to A-level) was transformed to final exam in 1959, including the graduation paper, and since 1962 a Serbo- Croatian test as well. In 1965 the School paper Orfej was first published
Послије земљотреса AFTER THE EARTHQUAKE Шездесете године су у цијелој земљи најављивале доба релативног благостања, среће и општег прогреса. Међутим, у Бањој Луци није било тако, а за то се овог пута побринула природа. Наиме, снажан земљотрес погодио је 1969. године наш град и непоправљиво оштетио хиљаде привредних објеката, јавних и стамбених зграда, кућа, путева, мостова итд. Једна од тих зграда је и понос Бање Луке, популарна The 1960s indicated the age of relative prosperity, happiness, and general progress all over the country. However, it was not the case with Banja Luka, this time due to nature. Namely, a strong earthquake hit our town in 1969 and totally ruined thousands of companies, public facilities, buildings, houses, roads, bridges etc. One of those buildings was the Banja Luka pride wellknown Realka. Земљотрес 1969. прекретница је у историји града The 1969 earthquake was the turning point in the town s history
53 Реалка. Одлуком градских власти, ђаци и професори евакуисани су у Цриквеницу, Нови Винодолски и Селце (Хрватска), гдје је завршена започета школска година, након чега се караван невољника вратио у завичај. Цијела тадашња Југославија и неке земље свијета прискочили су, у међувремену, у помоћ. На мјесту некадашње Медицинске школе, у улици Змај Јовиној, никао је нови модерни објекат од црвене цигле, свечано усељен 15. јануара 1972. године. Да школа и у новој згради сачува ореол старе славе, умногоме су се In the meantime, entire former Yugoslavia and a great number of other countries were willing to help. On the site of the former Medical School, in Zmaj Jovina Street, a new modern building, made of red brick, was to be built and ceremoniously opened on January 15 th 1972. The enthusiasts among teachers and students are to be praised for preserving the former School s glory in the new building. Namely, there were several successful organizations and clubs in the Grammar School those days, especially the school magazine Orfej (launched in 1965), the school Choir (1971), Literary-Debate Club, the music EKG Свечано усељење у данашњу зграду Гимназије 15. јануара 1972. године The ceremony of unveiling the present-day Grammar School building оn January 15 th 1972
55 побринули ентузијасти међу професорима и ученицима. Наиме, тих година у Гимназији су успјешно дјеловала многа друштва и секције; треба споменути лист Орфеј (покренут још 1965), Хор (1971) Литерарно-дебатни клуб, Естрадни клуб ЕКГ (1972), Атеље (1978) и Музичко-вокални састав Класови Крајине (1978), који су изводили честе и квалитетне програме што је неријетко пратила и вангимназијска публика. Пошто земљотрес није дозволио обиљежавање 75-ог рођендана, 1975. године је свечано обиљежена осамдесета годишњица Гимназије, а тим поводом је и издата обимна монографија Бањалучка реалка, club (1972), Atelier (1978), musical and vocal group Klasovi Krajine (1978). All of them frequently performed quality programmes which were attended both by the Grammar School students and teachers and wider auditorium. As the celebration of the 75 th birthday was obstructed by the earthquake, it was in 1975 that the 80 th anniversary of the Grammar School was celebrated. The occasion was followed by the publication of a voluminous monograph entitled Banjalučka realka, written by the famed teacher and former headmaster Mato Džaja. And then, the eighties brought along another serous crisis. Unlike Пулсирање Естрадног клуба Гимназије осјећало се у цијелом граду The beat of the Grammar School Performers Club echoed the town
57 Десетине генерација у једној књизи Dozens of generations in a single book из пера чувеног професора и ранијег директора, Мате Џаје. А онда су дошле осамдесете и још једна дубока криза. За разлику од ранијих недаћа, ова није односила људске животе, али су њене посљедице за Гимназију скоро подједнако трагичне. Ријеч је о чувеној освети понављача, тј. о реформи југословенског средњег школства којом је уведено тзв. усмјерено образовање. Експеримент је подразумијевао заједнички план и програм за прве и друге разреде у свим средњим школама, а након тога усмјеравање на одређено занимање. Овом механичком уравниловком нарочито previous troubles, this one did not take human lives, but had consequences that were almost tragic as that. The mentioned trouble is a well-known revenge of the failed, e.g. the reform of the Yugoslav secondary school education that introduced a so called oriented education. The experiment proposed the common curriculum and syllabi for the first two grades of all secondary schools, after which students were oriented towards certain professions. This artificial levelling mostly affected grammar schools since they were the elite secondary schools. All that was followed by a very awkward name: The School for Educating Staff in the Field of
59 су погођене гимназије, као елитне средње школе. Уз све то ишло је и одговарајуће, накарадно име: Школа за образовање кадрова у области културе и умјетности. Реформа је имала изразито негативне посљедице; многи професори су постали тзв. технолошки вишак, а нагло је опало и интересовање за за упис у такву школу, па ју је снашла права апатија, која је потрајала наредних неколико година. Ствари су кренуле на боље 1985. године кад је школи враћен назив Гимназија, а некако истовремено почео је расти и број ученика, јер се испоставило да, иако са програмом за усмјерено образовање, Гимназија и Culture and Art. The reform had extremely negative consequences: many teachers became so-called surplus labor, and the interest in going to such a school suddenly dropped, so the school was rather lethargic, the state that lasted for the next several years. The situation improved when the name Grammar School was restored in 1985, and about that time the number of students increased, since it turned out that although following the curriculum for the oriented education, the Grammar School still offered the best basis for further education. Finally, at the end of the nineties, the Law on oriented Secondary School education was Прославе јубилеја професорима су увијек биле повод за занимљиву дискусију Anniversary celebrations have always been a cause for teachers to have an interesting debate
61 даље даје најбољу основу за даље школовање. Коначно, крајем 1990. године укинут је Закон о средњем усмјереном образовању, а одлуком Скупштине општине у Бањој Луци 8. маја 1991. школа је (поново) званично основана. abolished and by the resolution of the Municipality Assembly in Banja Luka on May 8 th 1991, the Grammar School was again officially founded. Одбојкашки клуб Гимназијалац превазишао је оквире школе The volleyball club Gimnazijalac proved to be more than just a school team
Гимназија данас Grammar School Today Почетком 90-их година XX вијека дошло је до грађанског рата и распада социјалистичке Југославије. Многи професори и ученици несрпске националности напустили су Гимназију и Бању Луку а, са друге стране, у њима су се обреле њихове српске колеге избјегле из Хрватске и других дијелова Босне и Херцеговине. Осим тога, рат и ратна психоза су донијели и многе друге невоље: помјерања полугодишта ка љетним мјесецима At the beginning of the 1990s the civil war started and the socialist Yugoslavia fell apart. Many non- Serb teachers and students left the Grammar School and Banja Luka to be replaced by their Serb colleagues exiled from Croatia and other parts of Bosnia and Herzegovina. Besides, the war and its atmosphere caused many other troubles as well: the terms were shifted to summer months due to the lack of electricity and heating,
67 усљед недостатка струје и гријања, несташицу уџбеника и наставних средстава, честе трауматичне ситуације, општу немаштину и борбу за голу егзистенцију. Уз доста муке настава у Гимназији текла је редовним током, а послије Дејтонског мира је потпуно нормализована. Године 1995. навршила се стота година постојања наше школе. Међутим, због рата, прослава овог великог јубилеја организована је сљедеће, 1996. године. Тим поводом у Гимназији и граду одржане су многе манифестације, а публикована је и монографија 100 година бањалучке Гимназије. lack of textbooks and resources, often traumatic situations, complete poverty and the struggle for the very existence. The teaching process in the Grammar School was continued with lots of effort, and it was completely normalised after the Dayton Agreement. The year of 1995 was the 100 th anniversary of our school s existence. However, the celebration of this important anniversary was held in 1996 due to war. On that occasion there were many manifestations held both in the Grammar School and in the town, and the monograph 100 years of Banja Luka Grammar School was published. Добро дошли у Гимназију Welcome to the Grammar School
69 У међувремену, 1993. године донесен је нови наставни план и програм за гимназије у Републици Српској по коме су предвиђена три смјера: општи, друштвено-језички и природно-математички. Дејтонским мировним споразумом 1995. године окончан је рат у БиХ, али многи проблеми су и даље остали. Мир је с временом довео до потпуне нормализације наставе, па Гимназију данас, 2010. године, похађа око 1200 ученика, а у њој је запослено преко сто професора, библиотекара, службеника и других радника. In the meantime, in 1993 a new curriculum for The Republic of Srpska grammar schools was introduced, proposing three branches: general, language-oriented and science-oriented. The war in Bosnia and Herzegovina was ended by the Dayton Agreement, but many issues were still left to be solved. The teaching process was completely normalized in the peaceful years to come and the Grammar School today is attended by 1200 students and there are more than hundred teachers, librarians, clerks and other workers working there. Час италијанског језика The Italian Lesson
Програм међународне Матуре Јесени 2006. године у оквиру наше Гимназије уписано је прво одјељење по програму Међународне матурe (The International Baccalaureate Organization Diploma Programme). Овај програм обухвата двије завршне године, што значи да га уписују ученици након другог разреда националне школе. Основни елементи овог програма су сљедећи: настава се одвија на енглеском језику, ученици бирају шест The International Baccalaureate Organisation Diploma Programme Since the autumn of 2006 the Grammar School enrolled the first class of students following the curricula of The International Baccalaureate Organization Diploma Programme. This programme includes the final two years of the Grammar School and the students are enrolled after the second year of the national programme. The basic elements of this programme are as follows: the teaching is in English; students choose six subjects from Године 2006. уведен је у нашој школи програм Међународне матуре ИБ The International Baccalaureate Organization Diploma Programme IB started in 2006
73 Сајам идеја младих (велика фотографија) Оснивачка скупштина друштва Гаудеамус 4. октобра 2009. године (мала фотографија) The Foundation Committee of Gaudeamus on October 4th 2009 (the small photo) The Youth Innovation Fair (the large photo) предмета из груписаних предмета (Матерњи језик, Страни језик, Природне науке, Друштвене науке, Математика са информатиком), сви ученици имају три обавезна предмета (Матерњи језик, Енглески језик и Математику) и три изборна предмета. Дакле, настава се одвија кроз 6 предмета које ученици могу да слушају на основном или вишем нивоу (4 или 6 часова седмично). Најмање три, а највише четири предмета, слушају се на вишем нивоу, а остали на основном нивоу. Поред наведених 6 предмета, сви ученици похађају и предмет Теорија знања (ТОК) чији је циљ подстицање критичког размишљања grouped modules (The Mother Tongue, Foreign language, Sciences, Humanities, Mathematics with IT). All the students have to take three obligatory subjects (The Mother Tongue, English, and Mathematics) and three elective subjects. Accordingly, the teaching involves six subjects that are to be taught at either a standard or high level (4 or 6 classes a week). Students are supposed to be taught at least three or at most four subjects at the high level, while the rest of subjects at standard level. Besides the above six subjects, all the students attend Theory of Knowledge classes (TOK) whose aim is to motivate their critical thinking on knowledge and
75 ученика о знању и искуству које се стиче изван и унутар учионице, као и тзв. (CAS) активности (креативност, дјеловање и друштвено-користан рад). Ове, 2010. године, по овом програму матурирала је трећа генерација у нашој Гимназији. experience gained both within and outside the school, as well as socalled (CAS) activities (creativity, activity, and socially useful work). This year, 2010, the third generation of our students will get their international Baccalaureate degrees from the Grammar School. Јануара 2010. започео је са радом школски радио Орфеј In January 2010 the School radio Orfej was founded
Зграде Гимназије Grammar School's Buildings Од оснивања 4. октобра 1895. године до данас, Гимназија је имала само двије намјенске зграде: здање Велике реалке и садашњи објекат у Змај Јовиној улици, али су, усљед разних недаћа, у неколико наврата професори и ђаци морали да се служе и другим, углавном неусловним објектима и просторијама. Од званичног отварања па до изградње сопственог објекта прве Since its foundation on October 4th 1895 until the present day, the Grammar School has had only two specified-purpose buildings: Velika Realka building and the existing one in Zmaj Jovina Street; however, due to different misfortunes, students and teachers had to use some others, mostly bad-conditioned buildings and premises on several occasions. From its official start until the building of its own building, which
81 КАРЛО ПАРЖИК Иако још увијек има малих дилема у вези са ауторством пројекта бањалучке Реалке, извијесно је да иза њега стоји Карло Паржик (Karel Pařík). Овај чувени архитекта рођен је у Чешкој 1857. године, а умро је у Сарајеву 1942. године. На бечкој Ликовној академији завршио је Специјалну школу за архитектуру. Као млад стручњак, 1884. године трајно се настанио у Сарајеву, гдје је током деценија пројектовао најрепрезентативније објекте аустроугарског периода: Земаљски музеј, Маријин двор, Ашкенаску синагогу, Евангелистичку цркву (данас Академија ликовних умјетности), Вијећницу, хотел Европу, Правни факултет, Народно позориште... Осим тога, сачинио је и многе пројекте широм БиХ, а у Бањој Луци пројектовао је Болницу (1891), Турско купатило (1892) и Жупни уред Евангелистичке цркве (1895). Крајем 1888. или почетком 1889. године, урадио је и идејни пројекат Више гимназије у Сарајеву (данас Прва гимназија), а како тврди Бранка Димитријевић аутор докторске дисертације о Паржику Утицај овог рјешења препознаје се на некадашњој бањалучкој Реалној гимназији (1895). С обзиром на речено, као и на очигледну сличност ова два објекта, може се тврдити да је Карло Паржик аутор пројетка старе бањалучке Реалке. Karel Pařik Although there are some slight dilemmas regarding the authorship of the project of Realka, it is certain that Karel Pařik stands behind it. This famous architect was born in the Check Republic in 1857, and died in Sarajevo in 1942. He graduated from the Special School for Architecture at the Vienna Academy of Fine Arts. As a young expert, he permanently settled in Sarajevo in 1884, where he did the most representative projects of the Austro-Hungarian period: Zemaljski muzej, Marijin dvor, Ashkenazy Sinagogue, Evangelistic Church (present-day Academy of Fine Arts), City Hall, the Hotel Evropa, the Faculty of Law, National Theatre, etc. Besides, he did many projects throughout Bosnia and Herzegovina, including the Hospital in Banja Luka (1891), the Turkish Bath (1892) and the Parish Office of the Evangelistic Church (1895). By the end of 1888, he did a draft project of the Higher Grammar School in Sarajevo (today's First Grammar School), and Branka Dimitrijević, author of the doctoral dissertation on Pařik, claims: The influence of this project is recognisable on the then Banja Luka Realna gimnazija (1895). Taking this into consideration, as well as similarity of the two buildings, we can claim that Karel Pařik was the author of the old Banja Luka Realka project. двије и по године Гимназија је била подстанар у згради бивше руждије која се налазила изнад тзв. Камените ђуприје на Црквеној (на данашњем Булевару цара Душана, код зграде Метала ). А онда се 1. марта 1898. године Велика реалка уселила у сопствене одаје. Изградња Велике реалке на узвишењу изнад пијаце (данашње Тржнице), гдје су до тада биле војне бараке, почела је одмах након оснивања те школе, у јесен 1895. године. Радећи по аустријским пројектима, а са италијанским зидарима и домаћим надничарима, бањалучки предузимач чешког поријекла Хиполит Покорни includes the first two and a half years, the Grammar School was a tenant of the former ruždija building, which was located above the so-called Kamenita ćuprija (Stone Bridge) across Crkvena (on the present-day Tsar Dušan Boulevard, near Metal building). And then came March 1st 1898 when Velika Realka moved into its own premises. Building of Velika realka began immediately after the School foundation in the autumn of 1895, on the elevation above the market (presentday Tržnica), at the position of the former barracks. Based on Austrian projects, with Italian masons and domicile workers, the entrepreneur
83 за три године сачинио је величанствено двоспратно здање, које је, својим положајем и љепотом, седам деценија плијенило пажњу пролазника, улијевало страхопоштовање неуким и било понос својих ранијих и тренутних станара, али и цијелог града. Зграда је за оно вријеме била веома модерно опремљена: имала је богате збирке модела, експоната, апарата, справа и других учила, солидне библиотеке (наставничку и ученичку) и друге техничке услове за квалитетну наставу. Правоугаона, свијетла двоспратница, која је спајала стил ренесансе и времена у коме from Banja Luka, Hipolit Pokorni, built a magnificent two-store structure, which with its position and beauty attracted passengers, made the superstitious awe-stricken, and was the pride of its earlier and present-day tenants, as well as admiration of the town-s population on the whole. The building was equipped after the fashion for the time: it had rich collections of scale models, exhibits, apparatuses, devices and teaching tools, good libraries (both for teachers and students) and all the other technical prerequisites for a good quality education. A rectangular, light, two-storey building, which
85 је саграђена, имала је по четири велике учионице на свакој етажи, комотне и освјетљене ходнике и низ других мањих просторија, а и што је за оно вријеме код нас било права ријеткост централно гријање. Здању је 1903. године дограђено западно крило, па је оно ако се узме у обзир и надстрешница изнад задњег улаза у тлоцрту добило облик латиничног слова F. Коначну форму (у тлоцрту слово Е) зграда Велике реалке добила је 1931. године, када јој је, због даљег пораста броја ученика, дограђено и друго, источно крило, са још девет учионица и станом incorporated Renaissance and the then style, had four classrooms at each floor, spacious light halls and a number of smaller premises, as well as a central heating, which was a regional rarity at the time. The west wing was built in 1903, so the building had an F-shaped ground plan if the porch above the rear entrance is taken into consideration. The building of Velika realka would get its final form (E-shaped ground-plan) in 1931, when the east wing, with nine more classrooms and a flat for the headmaster, was added as the number of students had increased. A gym had also been planned, but the plan was not realized.
87 за директора. Планирана је и изградња гимнастичке сале, али се то није десило. Децембра 1942. гимназијалцима је отета зграда: заузели су је њемачки војници, па је импровизована настава одржавана у просторијама мектеба, Ватрогасног дома, медресе и у подруму Банске палате. Септембра 1944. савезнички авиони су, гађајући усташе у Кастелу, погодили Гимназију, уништили јој кров и кабинет физике. Због тога је поратна настава одржавана у Учитељској и некадашњој Грађанској школи, те у згради In December of 1942, Grammar School students lost their building: it was occupied by German soldiers; an improvised school was organized at the mekteb (Muslim primary school) premises, Firehouse Hall, madrasah (Muslim secondary school) and at the basement of the Ban s Palace. In September 1944, aiming at the Ustashi located at Kastel, the Allied Forces planes hit the Grammar School and destroyed its roof and the physics laboratory. Accordingly, the post-war school was held at the Teachers Academy and the former Građanska Škola (Buergerschule), and later at the nunnery. The old
89 часних сестара. У међувремену је санирана стара зграда, па је настава, од школске 1947 48, наредних двадесетак година била извођена у матичном објекту. Катастрофални земљотрес 27. октобра 1969. смртно је ранио гимназијску зграду и уништио инвентар, архиву, библиотеку и већи број кабинета. Стручњаци су процијенили да је зграда толико оштећена да се мора порушити, а пресуда је, уз тугу па и сузе многих Бањалучана, спроведена 31. јануара 1970. године. Одлуком градске скупштине, већина ђака и професора евакуисана је building was renovated in the meantime, and beginning with 1947-48 school year, the school continued its work at its original building for the following twenty years. The disastrous earthquake on October 27th 1969 terminally wounded the Grammar School building and destroyed its inventory, archive, library and a big number of classrooms. Experts estimation was that the building had been damaged beyond repair and that it had to be pulled down, and the final verdict, despite the tears of the town s inhabitants, was realized on January 31st 1970.
91 у Цриквеницу, Нови Винодолски и Селце (Хрватска), гдје је завршена започета школска година, након чега се караван невољника вратио у Бању Луку. Сљедећа школска година (1970/71) почела је у вагонима и баракама испред основне школе Браћа Павлић (данас Иво Андрић ) и Техничке школе, те у просторијама Радничког универзититета. Децембра 1970. Гимназија се уселила у просторије недовршене основне школе у Борику која још није била ни прикључена на струју, воду и канализацију. У међувремену, као поклон града Сарајева Бањој Луци, грађена је According to the decision of the town s authorities, students and teachers were evacuated to Crikvenica, Novi Vinodolski and Selce (Croatia), where upon the completion of the ongoing school year the caravan of the wretched started their journey back home. The following school year began in the yards and shacks of the Primary School Braća Pavlić (today Ivo Andrić ) and the School of Engineering, as well as in the building of Radnički univerzitet (Public Education Centre). In December 1970, the Grammar School moved into the classrooms of the unfinished primary School in Borik, without electricity, water and sewage at the time.
93 нова гимназијска зграда на другој локацији, у Змај Јовиној улици. Модерни објекат од црвене цигле и армираног бетона са 21 учионицом, те читаоницом, библиотеком, фискултурном двораном и осталим неопходним просторијама изграђен је до децембра 1971. а свечано отворен 15. јануара 1972. године. До данас, 2010. године, из те зграде од црвене цигле изашло је више од 10 хиљада бисера расутих по цијелом свијету. In the meantime, as a gift from the town of Sarajevo, a new building was built on another location, in Zmaj Jovina Street. A modern redbrick and reinforced concrete edifice with 21 classrooms, a reading room, library, gym and other necessary facilities was built until 1971, while it was ceremoniously unveiled on January 15th 1972. Until today, 2010, this red-brick building has given more than 10 thousand pearls spread worldwide.