Образац 2. Факултет ГЕОГРАФСКИ УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ... Веће научних области грађевинско-урбанистичких наука (Број захтева) 700/2 Београд, Студентски трг 1... (Датум) 23. 11. 2015. З А Х Т Е В За давање сагласности на реферат о урађеној докторској дисертацији Молимо да, сходно члану 46. ст. 5. тач. 4. Статута Универзитета у Београду (''Гласник Универзитета'', број 131/06), дате сагласност на реферат о урађеној докторској дисертацији кандидата: Мр ЈОВАНЕ (ЈОВА) БРАНКОВ (име, име једног родитеља и презиме) КАНДИДАТ: Мр ЈОВАНА (ЈОВА) БРАНКОВ (име, име једног родитеља и презиме) пријавио је докторску дисертацију под називом ОДРЖИВИ ТУРИЗАМ У НАЦИОНАЛНИМ ПАРКОВИМА СРБИЈЕ. из научне области: ТУРИЗМОЛОГИЈА Универзитет је дана 25. 10. 2010. године својим актом под бр. 03 број 612-3614/2-10 дао сагласност на предлог теме докторске дисертације која је гласила ОДРЖИВИ ТУРИЗАМ У НАЦИОНАЛНИМ ПАРКОВИМА СРБИЈЕ. Комисија за оцену и одбрану докторске дисертације кандидата Мр ЈОВАНЕ (ЈОВА) БРАНКОВ образована је на седници одржаној 17.09.2015. године, одлуком факултета под бр. 503 од 22.09.2015. године, у саставу: 1. Др Добрица Јовичић, редовни професор Географског факултета у Београду за ужу научну област Туризмологија 2. Др Стеван Станковић, професор емеритус Географског факултета у Београду за ужу научну област Туризмологија 3. Др Владимир Стојановић, редовни професор ПМФ-а у Новом Саду за ужу научну област Одрживи развој и екотуризам Наставно-научно веће Факултета прихватило је извештај Комисије за оцену и одбрану докторске дисертације на седници одржаној дана 19. 11. 2015. године. Прилог: ДЕКАН ФАКУЛТЕТА 1. Извештај Комисије са предлогом. 2. Акт Наставно-научног већа Факултета Проф. др Дејан Филиповић о усвајању Извештаја.
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ Број 700 Датум: 20. новембар 2015. год. На седници Наставно-научног већа Географског факултета у Београду, одржаној 19. новембра 2015. године, донета је О Д Л У К А Усваја се Извештај Комисије за оцену и одбрану докторске дисертације кандидата мр ЈОВАНЕ БРАНКОВ под називом ОДРЖИВИ ТУРИЗАМ У НАЦИОНАЛНИМ ПАРКОВИМА СРБИЈЕ у складу са Одлуком Већа научних области грађевинско-урбанистичких наука, 03 број 612-3614/2-10 од 25.10.2010. године о сагласности на предлог теме докторске дисертације. Сходно закључку Сената Универзитета у Београду од 27. октобра 2010. године, кандидат мр Јована Бранков има рад у научном часопису који се налази на SCI листи и то: Brankov, J., Milijašević, D., Milanović, A.: The assessment of the surface water quality using the water pollution index: a case study of the Timok River (the Danube River basin). Archives of Environmental Protection, vol. 38, no. 1, pp. 49-61, 2012 (IF=0.855) (ISSN 2083-4772). У Комисију за одбрану докторске дисертације кандидата мр Јоване Бранков именовани су: др Добрица Јовичић, редовни професор Географског факултета у Београду, за ужу научну област Туризмологија, др Стеван Станковић, професор емеритус Географског факултета у Београду, за ужу научну област Туризмологија и др Владимир Стојановић, редовни професор ПМФ-а у Новом Саду, за ужу научну област Одрживи развој и екотуризам. ДЕКАН ФАКУЛТЕТА Проф. др Дејан Филиповић
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ Број 506 Датум: 22. септембар 2015. год. На седници Наставно-научног већа Географског факултета у Београду, одржаној 17. септембра 2015. године, донета је О Д Л У К А Одобрава се мр Јовани Бранков продужетак рока за одбрану докторске дисертације под називом ОДРЖИВИ ТУРИЗАМ У НАЦИОНАЛНИМ ПАРКОВИМА СРБИЈЕ за шест месеци, односно до 25.04.2016. године. О б р а з л о ж е њ е Мр Јована Бранков пријавила је тему за израду докторске дисертације под називом ОДРЖИВИ ТУРИЗАМ У НАЦИОНАЛНИМ ПАРКОВИМА СРБИЈЕ. Веће научних области грађевинско-урбанистичких наука, на седници одржаној 25.10.2010. године, донело је одлуку o давању сагласности на предлог теме докторске дисертације кандидата. Због законске процедуре која следи, именована се обратила Наставнонаучном већу Факултета за продужетак рока од шест месеци за одбрану исте. На основу изложеног Наставно-научно веће, због законске процедуре која следи и рока који је предвиђен за одбрану докторске дисертације, оценило је оправданост захтева именованог и донело одлуку као у изреци. ДЕКАН ФАКУЛТЕТА Проф. др Дејан Филиповић
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Географски факултет НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ Предмет: Реферат о урађеној докторској дисертацији кандидаткиње Мр Јоване Бранков Одлуком Наставно-научног већа Географског факултета Универзитета у Београду, бр. 503 од 22.09.2015. године, именовани смо за чланове Комисије за преглед, оцену и одбрану докторске дисертације кандидаткиње мр Јоване Бранков под насловом Одрживи туризам у националним парковима Србије После прегледа достављене Дисертације и других пратећих материјала и разговора са Кандидатом, Комисија је сачинила следећи Р Е Ф Е Р А Т 1. УВОД 1.1. Хронологија одобравања и израде дисертације Мр Јована Бранков је магистрирала 14. октобра 2008. г. на Географском факултету Универзитета у Београду, одбранивши магистарску тезу под називом Заштита природе као фактор развоја туризма у заштићеним објектима природе у Банату. Захтев за одобрење израде докторске дисертације Мр Јована Бранков подноси Географском факултету Универзитета у Београду у фебруару 2010. године. На седници Наставно-научног већа Географског факултета Универзитета у Београду, одржаној 04. марта 2010. године, формирана је Комисија за оцену подобности теме и кандидаткиње Мр Јоване Бранков за израду докторске дисертације и научне заснованости теме ОДРЖИВИ ТУРИЗАМ У НАЦИОНАЛНИМ ПАРКОВИМА СРБИЈЕ. Извештај Комисије подобности теме и кандидаткиње Мр Јоване Бранков за израду докторске дисертације и научне заснованости наведене теме усвојен је на седници Научнонаставног већа Географског факултета Универзитета у Београду, одржаној 16. јуна 2010. године. Веће научних области грађевинско-урбанистичких наука Универзитета у Београду дало је сагласност за израду дисертације ОДРЖИВИ ТУРИЗАМ У НАЦИОНАЛНИМ ПАРКОВИМА СРБИЈЕ кандидаткиње Мр Јоване Бранков, на седници одржаној 25. октобра 2010. године.
1.2. Научна област дисертације Дисертација припада научној области Туризмологија, за коју је матичан Географски факултет Универзитета у Београду. Ментор ове дисертације је др Добрица Јовичић, редовни професор Географског факултета Универзитета у Београду, чије компетенције за менторство потврђују следећи објављени радови: 1. Jovicic, D. (2014): Cultural tourism in the context of relations between mass and alternative tourism, Current Issues in Tourism (online). doi: 10.1080/13683500.2014.932759. Impact factor: 0.958 u 2013. 2. Jovicic, D. (2014). Key issues in the implementation of sustainable tourism. Current Issues in Tourism, 17 (4): 297-302. doi:10.1080/13683500.2013.797386. Impact factor: 0.958 u 2013. г. 3. Jovičić, D. (2012): The Influence of Environment and Energy Macro Surroundings on the Development of Tourism in the 21 st Century, Collegium Antropologicum, Vol 36, No. 2, UDC 572, ISSN: 0350-6134, pp. 697-704.. Impact factor: 0.414 у 2012. г. 4. Jovičić D. (2011). Socio-cultural impacts of contemporary tourism. Collegium Antropologicum 35 (2), pp. 509-605. ISSN:0350-6134. Impact factor: 0.614 у 2011. г. 5. Dragin, A., Jovicic, D., Boskovic, D. (2010). Economic Impact of Cruise Tourism along the Paneuropean Corridor VII. Economic Research Vol. 23, No. 4, pp. 127-141. ISSN:1331-677X. Impact factor: 0.118 у 2010. г. 6. Dragićević, V., Jovičić, D., Blešić, I., Stankov, U., Bosković, D. (2012): Business Tourism Destination Competitiveness: a case study of Vojvodina province (Serbia), Ekonomska istrazivanja-economic Research, Vol. 25, No. 2, ISSN: 1331-677X, UDK 338, pp. 311-332. Impact factor: 0.273 у 2012. г. М23 М23 М23 М23 M23 М23 1.3. Биографски подаци о кандидату Мр Јована Бранков је рођена 10. децембра 1980. године у Зрењанину, где је завршила основну школу и гимназију. Основне студије на смеру географија на Географском факултету Универзитета у Београду уписала је школске 1999/2000. године. Основне студије је завршила 2004. године са просечном оценом 9,58. Исте године је уписала магистарске студије на Географском факултету Универзитета у Београду, на смеру Туристичка географија. Све испите предвиђене наставним планом положила је са просечном оценом 10 (десет). Магистарску тезу под називом Заштита природе као фактор развоја туризма у заштићеним објектима природе у Банату одбранила је 14. октобра 2008. године (ментор проф. др Стеван Станковић). Од марта 2006. г. Јована Бранков је, као стипендиста Министарства науке и животне средине Србије, била ангажована на пројектима у Географском институту Јован Цвијић, САНУ. У истом институту је стално запослена од 1. септембра 2008. године и то, прво као истраживач приправник, да би 16. марта 2008. године стекла звање истраживач сарадник. 2
2. ОПИС ДИСЕРТАЦИЈЕ 2.1. Садржај дисертације Основни текст дисертације мр Јоване Бранков, под називом Одрживи развој туризма у националним парковима Србије, написан je на 332 стране на српском језику, садржи 33 сликa, 73 табелe, 23 графикона и 4 картe. У изради рада коришћено је 190 библиографских јединица, а поред тога коришћени су и подаци са Интернета (10 адреса интернет сајтова). Структуру дисертације чине 12 повезаних поглавља: 1. УВОД (стр. 1-5) 2. ПРЕГЛЕД ДОСАДАШЊИХ ИСТРАЖИВАЊА (стр. 6-8) 3. МЕТОДОЛОШКИ КОНЦЕПТ ИСТРАЖИВАЊА (стр. 9-12) 4. ТЕОРИЈСКО УТЕМЕЉЕЊЕ ПОЈМА ОДРЖИВИ ТУРИЗАМ (стр. 13-43) 5. НАЦИОНАЛНИ ПАРКОВИ КАО ТУРИСТИЧКЕ ДЕСТИНАЦИЈЕ (стр. 44-49) 6. ИНДИКАТОРИ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ТУРИЗМА (стр. 50-61) 7. ПРИМЕНА UNWTO ИНДИКАТОРА ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ТУРИЗМА НА ПРИМЕРУ НАЦИОНАЛНИХ ПАРКОВА У СРБИЈИ (стр. 62-83) 8. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ЂЕРДАП (стр. 84-192) 9. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ТАРА (стр. 193-300) 10. ТУМАЧЕЊЕ ИНДИКАТОРА ОДРЖИВОГ ТУРИЗМА У НП ЂЕРДАП И НП ТАРА (стр. 301-321) 11. ОЦЕНА ЕФИКАСНОСТИ ПРИМЕНЕ ИНДИКАТОРА И ОДРЖИВОСТИ РАЗВОЈА ТУРИЗМА У НП ЂЕРДАП И НП ТАРА (стр. 322-328) 12. ЗАКЉУЧАК (стр. 329-332) Истовремено поглавља карактеришу бројни поднаслови хијерархијски нижег ранга. Структура дисертације је јасна и прецизна у формалном и садржајном смислу. 2.2. Кратак приказ појединачних поглавља Уводно поглавље обухвата анализу научних основа за тумачење одрживог туризма у националним парковима, кроз дефинисање предмета истраживања, циљева и задатака, као и постављање научних хипотеза. У поглављу Претходна истраживања дат је кратак осврт на публикације и истраживања која су била усмерена на организацију туристичких активности у појединачним националним парковима или се уопштено баве проблематиком туризма у овој категорији заштићених објеката. Постојећа истраживања послужила су приликом решавања одређених проблема у овој дисертацији. У поглављу Методолошки концепт истраживања анализиране су методе истраживања употребљене приликом израде дисертације. Методолошки концепт формиран је у складу са са постављеним циљевима, задацима и структуром рада, а подразумевао је употребу основних, општенаучних и посебних метода. 3
Теоријско утемељење појма одрживи туризам је назив поглавља у коме се анализира утемељење и развој појма одрживи туризам кроз историју, а у контексту хронологије одрживог развоја. Тежило се разумевању и правилном тумачењу овог појма, како би се обезбедиле адекватне смернице за имплементацију одрживог туризма унутар националних паркова. Прихваћен је тзв. нови правац одрживог туризма, који се темељи на употреби свеобухватног, системског приступа у тумачењу начина на који функционише и развија се одрживи туризам. Поглавље Национални паркови као туристичке вредности даје осврт на појам, значај и функције националних паркова, као и кратак историјат њиховог формирања. Посебан осврт дат је на преглед националних паркова у Србији и њихове основне функције. У поглављу Индикатори одрживог развоја туризма анализира се порекло мониторинга у контексту туризма и објашњава појам индикатора, кроз осврт на њихове типове, нивое деловања и начине груписања. У наставку поглавља приказана је хронологија развоја методологије Светске туристичке организације (UNWTO), утемељене на употреби индикатора одрживог туризма. Детаљније је описан приступ употребе индикатора разрађен 2004. године, који подразумева сет од 12 основних проблемских тема и са њима 29 повезаних основних индикатора. Својом комплексношћу и научно-истраживачким значајем одликује се поглавље Примена UNWTO индикатора одрживог развоја туризма на примеру националних паркова Србијe, у коме се објашњавају разлози због којих је ова врста заштићених објеката одабрана за истраживање. Такође, анализирају се узроци одабира 2 национална парка за примену индикатора одрживог развоја туризма НП Ђердап и НП Тара. У наставку је објашњен процес одабира индикатора који су примењени у истраживању и анализирани у оквиру проблемских тема. Поглавље обухвата и опис појединачних индикатора и објашњења везана за тумачење њиховог садржаја. У поглављу посвећеном Националном парку Ђердап анализирани су одабрани UNWTO индикатори одрживог развоја туризма на примеру овог националног парка. Индикатори су сврстани у шест различитих проблемских тема (Ефекти туризма на локалну заједницу, Задовољство туриста, Економска корист од туризма, Заштита природе и утицај туризма на животну средину, Планирање и контрола дестинације, Креирање услуга и производа одрживог туризма). У фокусу следећег поглавља је Национални парк Тара, унутар кога су анализирани одабрани UNWTO индикатори одрживог развоја туризма на примеру овог националног парка. Индикатори су сврстани у шест различитих проблемских тема (Ефекти туризма на локалну заједницу, Задовољство туриста, Економска корист од туризма, Заштита природе и утицај туризма на животну средину, Планирање и контрола дестинације, Креирање услуга и производа одрживог туризма). Тумачење индикатора одрживог туризма у НП Ђердап и НП Тара је назив поглавља које обухвата тумачење и интерптетацију добијених резултата у поменутим националним парковима. Приступило се дефинисању граничних вредности, које идентификују критичну промену индикатора и референтних тачака, тј. мерила на основу којих је процењена вредност сваког индикатора. Следеће поглавље садржи оцену ефикасности примене индикатора и одрживости развоја туризма у НП Ђердап и НП Тара, и у њему су анализиране предности и недостаци примене UNWTO индикатора у одабраним националним парковима. Поглавље је обухватило и оцену одрживости развоја туризма на проучаваном простору, као и дефинисање смерница и предлога за будућа деловања. У Закључку се наводи да је спроведено истраживање показало да туристички развој у наведеним националним парковима не одговори захтевима које поставља 4
концепт одрживог туризма, чиме је потврђена основна почетна хипотеза. Анализа одабраних индикатора идентификовала је да не постоји оптимална усклађеност развојних компоненти на којима је утемељен поменути концепт, тј. да се делује селективно. Учешће локалног становништва, као битне карике у туристичком систему, је маргинално, када је реч о организацији туризма у НП Тара и НП Ђердап. Туризам бележи слаб утицај на креирање нових радних места, а економски ефекти које ова привредна делатност остварује на нивоу управљача заштићеним добром нису на задовољавајућем нивоу. Идентификована су и нерешена еколошка питања, услед одсуства система за пречишћавање и рециклажу у туристичким капацитетима и оштећења шумских екосистема у оба национална парка, чиме су деградиране темељне вредности на којима се заснива развој туризам. 3. ОЦЕНА ДИСЕРТАЦИЈЕ 3.1. Савременост и оригиналност Савременост ове дисертације проистиче из чињенице да је концепт одрживог развоја данас основна смерница у управљању туристичком делатношћу, која треба да омогући остваривање економских, друштвених и естетских циљева, уз истовремену заштиту културних вредности, социјалног интегритета, кључних еколошких процеса и биолошке разноврсности, као и оптимално задовољење туристичких потреба, у мери у којој је то објективно могуће. Сходно томе, истраживању одрживости туристичког развоја током протеклих 10-15 година у Европи и другим развијеним деловима света, придаје се велика пажња, што подразумева и континуирано развијање механизама за спровођење принципа одрживог туризма на националном, регионалном и локалном плану. У Србији се истраживању проблематике одрживог туризма до сада, углавном, није приступало на адекватан и целовит начин. Ово се нарочито односи на заштићена природна добра и националне паркове, као најрепрезентативније објекте ове врсте, који су, својим статусом, предодређени за одрживи туризам. Развој туризма у националним парковима се дуго времена одвијао стихијски, иако су током последње две деценије, ипак, учињени одређени, али недовољно целовити покушаји истраживања ефеката туризма у националним парковима, у циљу усклађивања његовог развоја са еколошким и социо-културним особеностима односних добара. У складу са поменутим, оригиналност дисертације се огледа у комплексном и целовитом приступу истраживању одрживости развоја туризма у националним парковима Србије, као кључне компоненте одрживог развоја ових добара у целини. Дисертација је заснована на анализи теоријског оквира одрживог туризма, оцени досадашњег туристичког развоја националних паркова, и сагледавању заступљености и примене принципа и механизама одрживог туризма у пракси. Спровођење овакве комплексне анализе омогућила је примена адекватне методологије, чије основу је чинила употреба листе индикатора одрживог туризма Светске туристичке организације, коју је кандидаткиња прилагодила специфичностима нашим националних паркова и карактеристикама досадашњег развоја туризма у њима. Примена односне листе индикатора одрживог туризма, омогућила је да се на комплексан и холистички начин сагледа актуелно стање развоја туризма у националним парковима Србије, и дефинише предлог модела одрживог туризма у овим добрима. 5
3.2. Осврт на референтну и коришћену литературу Обим и квалитет презентованих библиографских јединица су у складу са научним приступом и постављеним циљевима и задацима истраживања. Раније је већ споменуто да је у раду коришћено 190 библиографских јединица и 10 интернет извора што је у складу са трендовима у савременим научним истраживањима. При избору обима и квалитета коришћених извора литературе показан је висок степен научне и стручне зрелости, самосталности и актуелности. У раду је коришћена инострана и домаћа литература с већим уделом литеаратуре са енглеског говорног подручја, што је разумљиво јер су се ти аутори више бавили проблематиком која је предмет дисертације. Литература са енглеског говорног подручја је у највећој мери коришћена у постављању теоријско-методолошке основе истраживања. Домаћи извори литературе су знатно оскуднији када су у питању захтеви и потребе ове дисертације, што је у складу са мањом заступљеношћу радова из домена посматране проблематике у домаћој литератури. Највећи део коришћених библиграфских јединица је објављен у последњих 10 година што обезбеђује њену несумњиву актуелност. Коришћена је литература практично свих водећих иностраних и домаћих аутора који се баве проблемима истраживања дисертације. 3.3. Опис и адекватност примењених научних метода Примењене научне методе су омогућиле остварење постављеног задатка истраживања. Комплексност и интердисциплинарност истраживања захтевала је примену одговарајућег сета метода, поступака и истраживачких техника које припадају различитим научним дисциплинама. Срж методолошког поступка чине анализа, синтеза, метода генерализације, компаративна метода, математичко-статистичка метода, картографска метода, метода анкетирања, метода моделовања и метода индикатора одрживог туризма. Коришћене методе одговарају конкретно постављеном начину истраживања и хипотетичким оквирима дисертације. Применом наведених метода и критичким приступом истраживању осигурано је остварење постављених циљева и задатака. Посебно треба истаћи значај примене методе индикатора одрживог туризма и методе моделовања, што је омогућило да се на комплексан и холистички начин сагледа актуелно стање развоја туризма у националним парковима Србије, и дефинише предлог модела одрживог туризма у овим добрима 3.4. Применљивост остварених резултата Резултати научних истраживања до којих се дошло израдом ове дисертације имају наглашен апликативни карактер, јер су путем њих креиране значајне смернице и упутства за рад низа интересних партнера инволвираних у проблеме развоја туризма у заштићеним природним добрима наше земље, као што су државни органи, туристичка привреда, стручне и образовне институције, те локално становништво националних паркова и других заштићених добара. Oвде се посебно мисли на допринос резултата истраживања у домену примене индикатора одрживог туризма, као променљивих величина које се могу пратити и мерити да би се откриле промене стања сложених феномена, као што је туризам. Индикатори одрживог туризма су круцијални инструменти савременог управљања туризмом, јер омогућавају да се лакше уоче трендови развоја туристичког феномена и избегну/предупреде непредвиђени негативни ефекти по природну и социо-културну средину, предузимањем прикладних управљачких активности. 6
3.5. Оцена достигнутих способности кандидата за самостални научни рад На основу прегледа дисертације мр Јоване Бранков може се тврдити да се ради о оригиналном научно истраживачком раду написаном по свим стандардима који су прописани и уобичајени за овакву врсту радова. С обзиром на то, и чињеницу да је кандидаткиња до сада објавила више научних радова који се баве изучавањем просторних, економских, еколошких, ресурсних и других аспеката развоја туризма у националним парковима и другим заштићеним природним добрима, као и да је досадашње научно усавршавање и рад кандидаткиње у складу са темом дисертације, сматрамо да је њеном успешном израдом потврђено да мр Јована Бранков поседује потребну способност, знање и зрелост, и да се може самостално бавити научним радом у оквиру ове комплексне материје. 4. ОСТВАРЕНИ НАУЧНИ ДОПРИНОС 4.1. Приказ остварених научних доприноса - Дисертација пружа значајан теоретско-методолошки допринос научним истраживањима и комплексном сагледавању концепта одрживог развоја, као парадигми развоја туризма у 21. веку, која треба да се темељи на интегралном, холистичком приступу, уз међусобну сарадњу свих интересних партнера који утичу на туристичку делатност. Овај концепт представља детерминанту будућег развоја туризма, као сложеног гео-просторног, социо-економског и културног феномена. - Резултати научних истраживања представљају значајан допринос досадашњим истраживањима одрживости развоја туризма у националним парковима и другим просторно већим заштићеним природним добрима Србије, као кључне компоненте одрживог развоја ових добара у целини. - Примена листе индикатора одрживог туризма Светске туристичке организције коју је кандидаткиња прилагодила циљевима и задацима истраживања у овој дисертацији, омогућила је да се на комплексан и холистички начин сагледа актуелно стање развоја туризма у националним парковима Србије. - У дисертацији је дефинисан предлог модела одрживог развоја туризма у националним парковима Србије, усклађеног са потребама заштите природне и социо-културне средине. Применом оваквог модела могуће је остварити економске и друштвене циљеве развоја туризма, уз истовремену заштиту кључних еколошких процеса, биодиверзитетаа, културних вредности и социјалног интегритета ових заштићених добара, као и задовољење потреба туриста. 4.2. Критичка анализа резултата истраживања У већини досадашњих истраживања везаних за примену концепта одрживог туризма у пракси, укључујући националне паркове и друга заштићена природна добра, акценат је, највећим делом, стављен на разматрање економских ефеката туризма и његових утицаја на животну средину, док су социо-културни утицаји туризма, односно утицаји туризма на локалне заједнице били запостављени. Овакав приступ не кореспондира са оригиналном дефиницијом одрживог развоја постављеном од стране УН још крајем 1980-их година, према којој је неопходно да одрживи развој поштују субјективне потребе локалних заједница. За разлику од ранијих парцијалних приступа, 7
кандидаткиња је, користећи се у изради дисертације комплексним индикаторима одрживог туризма који интегришу еколошке, економске, социо-културне аспекте развоја ове делатности, дала значајан допринос унапређењу истраживања везаних за проблематику одрживог туризма. На тај начин је јасно истакнуто да се у будућој концептуализацији одрживог развоја, питањима заштите интереса локалне заједнице мора посветити онолико пажње колико и питањима животне средине, економије и задовољства потреба туриста. 4.3. Верификација научних доприноса Радови који су резултат истраживања у оквиру докторске дисертације: Категорија М 23 1. Brankov, J., Milijašević, D., Milanović, A.: The assessment of the surface water quality using the water pollution index: a case study of the Timok River (the Danube River basin). Archives of Environmental Protection, vol. 38, no. 1, pp. 49-61, 2012 (IF=0.855) (ISSN 2083-4772). У раду је проучаван квалитет вода слива Дунава, низводно од НП Ђердап, методом употребе WPI индекса. Применом исте методологије, у докторској дисертацији анализиран је индикатор одрживог развоја туризма у националним парковима који се односи на квалитет речне воде. На овај начин, повучена је паралела (за НП Ђердап) између добијених резултата и допуњена су постојећа истраживања квалитета вода дунавског слива. Конкретно, извршена су поређења квалитета вода слива Дунава пре његовог уласка у национални парк, на делу тока који припада националном парку и низводно од националног парка, а у контексту услова за развој и организацију рекреативног и наутичког туризма. Категорија М 51 1. Brankov, J., Jovičić, D., Milijašević, D.: Sustainable tourism in National Park Đerdap, Serbia - attitudes of local population. Journal of the Geographical Institute Jovan Cvijić SASA, vol. 65, no. 2, pp.183-199, 2015 (ISSN 0350-7599). Остали радови проистекли из доктората: Категорија М 42 1. Бранков, Ј. (2010). Еколошки туризам у заштићеним објектима природе у Банату. Београд: Географски институт Јован Цвијић САНУ (ISBN 978 86 80029 51 1). Категорија М 51 1. Bjeljac, Ž., Ćurčić, N., Brankov, J: Tourism Evaluation of IBA Areas in the Serbian Part o Banat. Forum Geografic, vol.11, no. 2, 161-167, 2012 (ISSN 1583-1523) 8
Списак свих радова објављених након пријаве дисертације, који припадају Категорији М21 и Категорији М23: 1. Категорија M21: Panić, M., Urošev, M., Milanović Pešić, A., Brankov J., Bjeljac Ž.: Small hydropower plants in Serbia: Hydropower potential, current state and perspectives. Renewable and Sustainable Energy Reviews, vol. 23, pp.341-349, 2013 (IF= 5.901) (ISSN1364-0321). 2. Категорија M23: Brankov, J., Milijašević, D. & Milanović, A.: The assessment of the surface water quality using the water pollution index: a case study of the Timok River (the Danube River basin). Archives of Environmental Protection, vol. 38, no. 1, pp. 49-61, 2012 (IF=0.855) (ISSN 2083-4772). 3. Категорија M23: Milanović, A., Milijašević, D., Brankov J.: Assessment of polluting effects and surface water quality using water pollution index: a case study of Hydro-system Danube Tisa Danube, Serbia. Carpathian Journal of Earth and Environmental Sciences, vol. 6, no. 2, рр. 269-27, 2011 (IF=0.630) (ISSN 1842 4090). 4. Категорија M23: Milijašević, D., Milanović, A., Brankov J., Radovanović, M.: Water quality assesment of Borska River using WPI (water pollution index) method. Archives of Biological Sciences, vol. 63, no 3, рр. 819-824, 2011 (IF=0.718) (ISSN 0354-4664). 5. ЗАКЉУЧАК И ПРЕДЛОГ На основу увида у докторску дисертацију под насловом,,одрживи туризам у националним парковима Србије'' кандидаткиње мр Јоване Бранков, Комисија за преглед, оцену и одбрану докторске дисертације подноси следећи закључак и предлог: Докторска дисертација под наведеним насловом представља оригинално научно дело, урађено у потпуности са важећим стандардима и нормама научно-истраживачког рада. Рад је урађен у складу са темом на коју је Наставно-научно веће Географског факултета Универзитета у Београду дало сагласност; Дисертација мр Јоване Бранков је урађена на високом научном нивоу уз поштовање свих важећих стандарда научног рада. Кандидаткиња је, употребом различитих и адекватно одабраних методолошких техника, комплексно обрадила проблематику одрживог развоја туризма у националним парковима Србије, подједнако уважавајући еколошке, економске и социо-културне аспекте развоја туризма у овим заштићеним добрима. Сложен теоријско-методолошки приступ истраживању, успешно коришћење различитих методолошких поступака, као и детаљна и аналитичка обрада обимне архивске грађе, показују да је мр Јована Бранков квалификована за научноистраживачки рад. Примена листе индикатора одрживог туризма Светске туристичке организције коју је кандидаткиња прилагодила циљевима и задацима истраживања у 9
овој дисертацији, омогућила је да се на комплексан и холистички начин сагледа актуелно стање развоја туризма у националним парковима Србије; У дисертацији је дефинисан предлог модела одрживог развоја туризма у националним парковима Србије, усклађеног са потребама заштите природне и социокултурне средине. Применом оваквог модела могуће је остварити економске и друштвене циљеве развоја туризма, уз истовремену заштиту кључних еколошких процеса, биодиверзитетаа, културних вредности и социјалног интегритета ових заштићених добара, као и задовољење потреба туриста; Имајући у виду научну заснованост, методолошки приступ, научни и практични значај овог рада, као и компетентност и оспособљеност кандидаткиње да се бави научним радом, Комисија предлаже Научно-наставном већу Географског факултета Универзитета у Београду да се докторска дисертација под називом Одрживи развој туризма у националним парковима Србије, кандидаткиње мр Јоване Бранков, прихвати, изложи на увид јавности и упути на коначно усвајање Већу научних области грађевинско-урбанистичких наука Универзитета у Београду. Београд, 30. септембар 2015. г. ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ Проф. др Добрица Јовичић Универзитет у Београду, Географски факултет Проф. Емеритус др Стеван Станковић Универзитет у Београду, Географски факултет Проф. др Владимир Стојановић Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет 10