Potencijal rodnosti sorti crvene deteline (Trifolium pratense L.)

Originalni nau~ni rad Orig i nal re search articles Potencijal rodnosti sorti crvene deteline (Trifolium pratense L.) Sanja Vasiljevi} *, Vojislav Mihailovi}, Slobodan Kati}, Aleksandar Miki}, \ura Karagi} Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad Izvod: U radu je analiziran potencijal rodnosti doma}ih sorti crvene deteline (K-17, Kolubara, Una) i najzastupljenijih inostranih sorti crvene deteline na doma}em tr`i{tu (Vi ola, Start, Nike). Tokom trogodi{njeg perioda (2004-2006) na lokalitetu Rimski [an~evi najve}i ukupan prinos zelene krme (147,7 t ha -1 ) dala je novosadska sorta Una, dok se po ukupnom prinosu suve materije naro~ito istakla kru{eva~ka sorta K-17 (33,4 t ha -1 ). Prve godine ispitivanja prinos zelene krme i suve materije iz drugog otkosa bio je znatno ni`i nego iz prvog otkosa. Najvi{i prinos zelene krme u drugoj godini dobijen je iz prvog otkosa i kretao se u granicama od 22,4 t ha -1 (Nike) do 40,0 t ha -1 (Una). U odnosu na doma}e sorte u drugoj godini ispitivanja, inostrane sorte su ostvarile znatno ni`i prinos krme, a krajem vegetacije su se u potpunosti proredile i nestale. Tokom tre}e godine ispitivanja iz dva otkosa perzistentnije doma}e sorte su ostvarile prinos zelene krme na nivou prinosa iz prve godine `ivota. Klju~ne re~i: crvena detelina (Trifolium pratense L.), perzistentnost, potencijal rodnosti, sorta Uvod Crvena detelina (Trifolium pratense L.) se smatra jednom od najva`nijih vi{ego di - s{njih krmnih leguminoza u svetu i zauzima povr{inu od oko 20 miliona ha. Nasuprot lucerki, bolje podnosi kiselija i vla`nija zem - lji{ta, te se sa velikim uspehom mo`e uzgajati na {irem podru~ju umerenog klimata, pre svega zbog jednostavnosti u zasnivanju, brzog porasta, kao i visokog prinosa i kvali te - ta krme. Posmatrano u svetskim razmerama, do naglog pada povr{ina pod crvenom detelinom do{lo je 50-ih godina XX veka, pre svega zbog niske cene azotnih ubriva, pove - }anog interesovanja farmera za gajenje lucer - ke, smanjenog u~e{}e crvene deteline u plo - dosmeni i kra}eg `ivotnog veka (Smith 2000). U isto vreme, kako navode Tay lor & Que sen - berry (1996), stvaranje i gajenje pobolj{anih sorti na globalnom nivou rezultiralo je pa - *autor za kontakt / cor re spond ing au thor (sanjava@ifvcns.ns.ac.rs) dom broja lokalnih ekotipova i nekih divljih formi, {to je dovelo do velike erozije gene - ti~ke divergentnosti, nasuprot ogromnoj varijabilnosti koja postoji u germplazmi crvene deteline. S obzirom na globalne kli - matske promene i razvoj organske poljo pri - vrede, crvena detelina opet dobija na zna~aju kao dragocen geneti~ki resurs u proizvodnji zdravstveno bezbedne sto~ne hrane. S tim u vezi brojni nacionalni, regionalni i me u na - rodni projekti ula`u zna~ajna sredstva u prikupljanje, kolekcionisanje i izu~avanje lokalnih i divljih populacija crvene deteline. Glavni zadatak oplemenjivanja crvene deteline jeste stvaranje sorti koje daju visok prinos kvalitetne krme, tolerantne na eko - nom ski-zna~ajnije bolesti. Osim toga, u novije vreme oplemenjiva~ki rad na crvenoj detelini ima za cilj kreiranje usko speci ja - lizovanih sorti za odre ena podru~ja gajenja, visoke adaptibilnosti. Da bi se realizovali pos - tav ljeni ciljevi, od naro~ite je va`nosti pose - dovanje odgovaraju}eg po~etnog materijala. 217

Ratarstvo i povrtarstvo / Field and Vegetable Crops Research 2010:47 (1) 217-223 Oplemenjiva~ki rad na crvenoj detelini (Trifolium pratense L.) u Republici Srbiji po~eo je znatno kasnije u odnosu na lucerku, najpre u Institutu za krmno bilje, Kru{evac, potom u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad (Katic et al, 2008). Po~ev od 1960. godine, metodama selekcije u polusrodstvu i punom srodstvu u Republici Srbiji je stvo re - no 11 sorti crvene deteline od kojih su deset diploidne (2n), a jedna tetraploidna (4n). Doma}e diploidne sorte crvene deteline pred stavljaju sintetike od razli~itih autoh - tonih genotipova, ili lokalnih populacija. Oplemenjivanje crvene deteline u Insti tu - tu za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad zapo - ~eto je 90-ih godina XX veka, sa ciljem da se doma}e tr`i{te obezbedi kvalitetnim sorti - mentom i dovoljnim koli~inama sortnog se - mena dominantne krmne leguminoze kiselih zemlji{ta centralnog dela Republike Srbije (Bo{njak i sar. 1996). Istorijski posma trano, crvena detelina (Trifolium pratense L.) je u Republici Srbiji do drugog svetskog rata bila najzastupljenija krmna leguminoza, a danas se kako po povr{inama tako i po zna~aju nalazi na drugom mestu (120.000 ha). Do ovog smanjenja povr{ina do{lo je pre svega zbog pove}anog interesovanja poljo pri vred - nih proizvo a~a za gajenje lucerke, imaju}i u vidu kra}i `ivotni vek crvene de teline (2-3 godine), kao i zbog neorga ni zovane semen - ske proizvodnje doma}ih sorti. Tek u novije vreme crvena detelina opet do bija na zna~aju kao komponenta trav no-de telinskih sme{a, naro~ito kada se radi o spravljanju kvalitetne sila`e, s obzirom na znatno slabiju razgradnju proteina kod sili rane crvene deteline zahva - ljuju}i prisustvu enzima polifenol oksidaze (PPO), koji spre ~ava aktivnost biljnih pro te - aza u sila`i. Osim toga, stabilizaciji u proiz - vodnji crvene de te line naro~ito je doprinelo stvaranje prinos nijih doma}ih sorti crvene deteline, visoke hranljive vrednosti, kao i pove}an zna~aj cr vene deteline u plodo - smeni i popravci fizi ~ko hemijskih osobina degradiranih zemlji{ta. Sa namerom da se ispita opravdanost i sve ve}a dominantnost inostranih sorti cr - vene deteline na doma}em tr`i{tu, cilj na{ih istra`ivanja bio je da se tokom jednog proiz - vodnog ciklusa od tri godine (2004-2006) utvrdi proizvodni potencijal i perzistentnost doma}ih sorti (K-17, Kolubara i Una) i onih inostranih sorti crvene deteline koje su najprisutnije na doma}em tr`i{tu (Vi ola, Start i Nike). Materijal i metod rada Ispitivanjima je obuhva}eno 6 sorti cr - vene deteline od kojih su tri doma}eg (K-17, Kolubara, Una) a tri stranog porekla (Vi ola, Start i Nike) u periodu 2004-2006. Ogled je postavljen u prole}e 2004. po slu~ajnom blok sistemu u pet ponavljanja na oglednom polju Rimski [an~evi na zemlji{tu tipa ~ernozem. Povr{ina osnovne parcele je bila 5 m 2, razmak izme u redova 20 cm, a koli~ina semena 15 kg ha -1. U prvoj godini ispitivanja dobijena su dva otkosa. Ko{enje prvog otkosa je obavljeno u drugoj dekadi jula (21.07. 2004) u fazi punog cvetanja, a drugog krajem prve dekade septembra (11.09.2004). Druge godine istra`ivanja ostvarena su ~etiri otkosa kod doma}ih sorti crvene deteline i tri otkosa kod tri inostrane sorte, a ko{enje je izvo eno 13.05, 23.06, 01.08 i 06.10.2005. u fazi po ~et - ka cvetanja. Poslednje godine ogleda samo doma}e sorte crvene deteline, koje su se isti - cale boljom adaptabilno{}u i perzistentno{}u ostvarile su dva otkosa, a ko{enje je izvedeno 18.05 i 27.06.2006. Rezultati trogodi{njih istra`ivanja su obra eni analizom varijanse. Meteorolo{ki uslovi Novi Sad sa okolinom pripada umereno kontinentalnom klimatu, sa vi{egodi{njim (1948-1993) prosekom padavina u vegetaci - onom periodu od 338 mm i srednjom tem - peraturom za pomenuti pe riod od 17,8 o C. Prinosi ove kulture iz godine u godinu variraju u zavisnosti od kretanja koli~ine vodenih taloga u toku vegetacionog perioda, te u su{nijim godinama treba primenjivati navodnjavanje. Va`niji meteorolo{ki podaci (padavine i temperature) za vegetacioni period 2004-2006. kao i za vi{egodi{nji prosek (1948-1993) dati su u tabeli 1. Tokom tri posmatrane godine (2004-2006) ukupna koli~ina vodenih taloga u vegeta - cionom periodu bila je znatno ve}a u odnosu na vi{egodi{nji prosek. Za posmatrani pe riod mo`e se zapaziti neravnomeran raspored 218

Vasiljevi} S i dr: Potencijal rodnosti crvene deteline / Po ten tial for yield in red clo ver padavina po poje dinim mesecima. Zna~ajno ve}a koli~ina padavina u odnosu na vi{ego - di{nji prosek, zabele`ena u aprilu 2004. (112 mm) naro~ito je pogodovala uspe{nom zasnivanju crvene deteline u prole}nom roku setve. Maksimum padavina u drugoj godini ispitivanja dos tignut je u letnjim mesecima (juni, juli, avgust) i bio je skoro 2-2,5 puta ve}i od vi{egodi{njeg proseka za taj pe riod. Znatno ve}e koli~ine padavina u odnosu na vi{egodi{nji prosek u 2006. zabele`ene su u junu (104 mm) i avgustu (123 mm). Tab.1. Padavine i srednje mese~ne tem per a ture za vegetacioni pe riod 2004-2006. i vi{egodi{nji prosek (1948-1993). Tab. 1. Rain falls and mean monthly tem per a ture for 2004-2006 grow ing sea son and long-term av er - age (1948-1993). Meseci Months Padavine / Rainfalls (mm) Temperatura / Temperature ( o C) 2004 2005 2006 1948-1993 2004 2005 2006 1948-1993 IV 112 31 65 48 12,5 12,0 13,0 11,4 V 89 37 72 58 15,2 17,0 16,0 16,5 VI 97 138 104 83 19,8 19,0 20,0 19,7 VII 63 123 32 61 22,0 21,0 23,0 21,4 VIII 39 135 123 52 21,7 20,0 20,0 20,9 IX 42 66 23 36 16,3 18,0 19,0 17,0 / 442 530 419 338 Prosek / Average 17,9 17,8 18,5 17,8 Ako se posmatraju srednje mese~ne tem - per a ture, za vegetacioni pe riod 2004-2005. mo`e se zapaziti da nema velikih odstupanja u odnosu na vi{egodi{nji prosek. Manja od - stu panja od vi{egodi{njeg proseka eviden - tirana 2006. u aprilu, julu i avgustu imala su za rezultat porast prose~ne tem per a ture u vegetacionom periodu za oko 1 o C. Rezultati i diskusija Tokom posmatranog perioda (2004-2006) prinos zelene krme i suve materije utvr en je po otkosima i ukupno (Tab. 2. i Tab. 3). Rezultati trogodi{njih ispitivanja ukazuju na zna~ajne razlike u ostvarenim prinosima krme izme u doma}ih i inostranih sorti. Ve}a suma padavina u prvom delu vegetacije u 2004. u odnosu na vi{egodi{nji prosek (Tab. 1) pogodovala je zasnivanju crvene deteline i direktno se reflektovala na visinu prinosa zelene krme i suve materije u prvom otkosu kod svih ispitivanih sorti, u odnosu na zna~ajno ni`i prinos iz drugog otkosa (su{a). Doma}e sorte su u godini zasnivanja ostvarile zna~ajno ve}i prinos krme u odnosu na inostrane sorte (Tab. 2. i Tab. 3). Zna~ajne koli~ine rezerve zimske vlage u zemlji{ti, kao i ukupna koli~ina i povoljan raspored padavina za vegetacioni pe riod u 2005. znatno iznad vi{egodi{njeg proseka (Tab. 1) uticali su na postizanje visokog pri - nosa zelene mase i suve materije iz ~etiri otkosa kod svih ispitivanih doma}ih sorti crvene deteline (Una, K-17 i Kolubara u Tab. 2. i Tab. 3). Po ukupnom prinosu suve mate - rije u drugoj godini ispitivanja naro~ito se istakla kru{eva~ka sorta K-17 (17,3 t ha -1 u Tab. 3). Andries (1982) navodi da je u drugoj godini ispitivanja iz tri ko{enja ostvaren prose~an prinos sena crvene deteline od 12,5 t ha -1. Isti autor navodi prose~an prinos sena crvene deteline u Belgiji od oko 10 t ha -1. Koro{ec & ^op (1985) su sa sortom Poljanka dobili prose~an prinos sena 8,5 t ha -1, dok Fi{akov & Megli~ (1988) navode dvogodi{nji prose~an prinos sena za istu sortu od 13,8 t ha -1. ]upina i sar. (1997) su iz tri ko{enja u drugoj godini ispitivanja dobili prose~an prinos sena crvene deteline od 22,0 t ha -1, {to je znatno vi{e u odnosu na prinose suve materije ostvarene u ovom radu. 219

Ratarstvo i povrtarstvo / Field and Vegetable Crops Research 2010:47 (1) 217-223 220 Tab.2. Prinos zelene mase (t ha -1 ) ispitivanih sorti crvene deteline u periodu 2004-2006 Tab 2. Yield of green mass (t ha -1 ) of the tested red clo ver va ri et ies in the pe riod 2004-2006 Sorta Variety Prinos zelene mase / Yield of green mass (t/ha) 2004. 2005. 2006. Ukuono I I IVotkos IV cut. K-17 20,3 6,8 27,1 38,0 29,3 14,9 9,4 91,6 6,8 20,8 27,6 146,3 Kolubara 20,3 6,7 27,0 37,4 26,9 15,0 9,8 89,1 5,7 18,1 23,8 139,9 Una 20,1 6,4 26,5 40,0 30,0 15,4 8,2 93,6 7,6 20,0 27,6 147,7 Vi ola 16,1 5,4 21,5 30,6 25,7 9,8-66,1 - - - 87,6 Start 16,5 5,5 22,0 32,2 25,8 8,6-66,6 - - - 88,5 Nike 12,7 5,4 18,1 22,4 16,6 4,9-43,9 - - - 62,0 LSD 0.05 0.01 3,0 4,1 1,3 1,8 3,3 4,6 4,4 6,0 2,2 2,9 2,5 3,3 1,8 2,6 6,8 9,2 2,3 3,3 2,6 3,8 3,9 5,7 9,3 12,7 Tab.3. Prinos suve materije (t ha -1 ) ispitivanih sorti crvene deteline u periodu 2004-2006. Tab. 3. Dry mat ter yield (t ha -1 ) of the tested red clo ver va ri et ies in the pe riod 2004-2006 Sorta Variety Prinos suve materije / Dry mat ter yield (t/ha) 2004. 2005. 2006. Ukuono I I IVotkos IV cut. K-17 7,1 1,9 9,0 7,0 5,1 3,3 1,9 17,3 1,4 5,7 7,1 33,4 Kolubara 7,1 1,8 8,9 6,6 4,0 3,4 2,0 16,0 0,9 5,9 6,8 31,7 Una 7,0 1,8 8,8 6,6 5,3 3,4 1,7 17,0 1,5 5,4 6,9 32,7 Vi ola 5,6 1,5 7,1 5,1 3,8 2,2-11,1 - - - 18,2 Start 5,8 1,5 7,3 5,7 5,2 1,9-12,8 - - - 20,1 Nike 4,2 1,5 5,7 3,7 2,5 1,1-7,3 - - - 13,0 LSD 0.05 0.01 1,05 1,43 0,4 1,1 1,5 0,7 1,0 0,4 0,7 0,4 1,2 1,7 0,6 0,9 0,7 1,1 1,1 1,5 1,9 2,6

Vasiljevi} S i dr: Potencijal rodnosti crvene deteline / Po ten tial for yield in red clo ver Inostrane sorte (Nike, Vi ola i Start) su u drugoj godini ispitivanja ostvarile zna~ajno ni`i prinos zelene mase i suve materije, a na kraju druge godine su se proredile i nestale zbog slabije perzistentnosti i prilago enosti na{im agroekolo{kim uslovima. Cressman (1967) navodi da je slaba per - zistentnost crvene deteline (Trifolium pra - ten se L.) jedan od najve}ih problema koji onemogu}ava {irenje ove zna~ajne vi{ego - di{nje krmne leguminoze, u cilju proizvodnje kvalitetne sto~ne hrane. Stoga se ovom pro - blemu uvek pridavao veliki zna~aj. Po mi{lje - nju istog autora uzroci slabe perzistetnosti nisu nikad adekvatno obja{njeni, mada se uvek veliki zna~aj pridavao gljivi~nim obolje - njima, napadu insekata, kao i nepovoljnim vremenskim uslovima. U isto vreme Gra ham et al. (1960) ukazali su na pojavu koju su nazvali in ter nal break down, pod kojom se podrazumeva pojava nekroze unutar tkiva krunice. Da bi objasnio ovu pojavu i pro - na{ao mogu}e uzroke slabije perzistentnosti kod crvene deteline, Cressman je 1957. za - po~eo veoma detaljna istra`ivanja (Cressman 1967). Ispitivanja su obavljena kako u polju tako i u kontrolisanim uslovima, pri ~emu je tkivo nekrotirane krunice histolo{ki ispitano u poku{aju da se okrije mogu}i uzrok ove pojave. Na osnovu detaljnih istra`ivanja, Cressman je do{ao do zaklju~ka da se slabija perzistentnost koja se pojavljuje kod rano - stasnijih tipova dovodi u vezu sa umanjenom sposobno{}u biljaka da pre`ive efekat unu - tra{njeg o{te}enja krunice (in ter nal break - down). Od naro~itog zna~aja za pre`iv lja - vanje biljaka kod kojih se ispoljava ovaj negativan efekat jeste razvoj adventivnog korenovog sistema. Interesantno je zapaziti da tokom istra`ivanja nisu izolovani patogeni kao potencijalni uzrok nekroze krunice. Me utim, histolo{ka istra`ivanja su pokazala da je jedan od mogu}ih uzroka ove negativne pojave abnormalnost (anomalije) }elijskih jedara unutar tkiva krunice. Montpetit & Coulman (1991) tako e isti - ~u da se perzistentnost crvene deteline po - bolj{ava razvojem adventitvnog korenovog sistema, pri ~emu su uo~ene visoke i zna~ajne korelacije izme u ukupnog broja adven - tivnih korenova i volumena korena. Me utim isti autori su utvrdili da je heritabilnost u u`em smislu za broj adventivnih korenova bila niska (h n 2 =30 %), {to umanjuje vero vat - no }u uspeha selekcije na pove}anu perzi - sten tnost, posredstvom pove}anja broja ad - ven tivnih korenova. Smith & Bishop (1993) su utvrdili ve}u perzistentnost kod stolo - niferum tipa crvene deteline. Skorija istra`ivanja koja su prikazali Nowak et al. (1992) ukazuju da je in vi tro selek cija u odnosu na sposobnost regene - racije usko povezana sa pove}anom tolerant - no{}u lucerke i crvene deteline na stresne uslove izazvane niskim temperaturama, od - nosno boljom perzistento{}u. Tre}e godine `ivota crvene deteline iz dva otkosa, ispitivane doma}e sorte crvene dete - line (K-17 i Una) ostvarile su ukupan prinos zelene mase koji je bio na nivou prinosa iz prve godine (Tab. 2). Zna~ajno ve}i prinos zelene mase dobijen je iz drugog otkosa, saglasno povoljnijim agroekolo{kim uslo vi - ma (ve}a koli~ina padavina i ne{to vi{a tem - peratura u Tab. 1). Interesantno je zapaziti da je prinos suve materije doma}ih sorti crvene deteline u tre}oj godini `ivota bio ne{to ni`i u odnosu na prinos ostvaren u godini zas - nivanja (Tab. 3). Prou~avanjima mnogih autora, saglasno rezultatima dobijenim u ovom radu (Mila - dinovi} 1972, Si mon 1998, Vasiljevi} i sar. 1998, Vasiljevi} i sar. 1999, Boller et al. 2003, Gaue & Ingwersen 2003, Herman et al. 2003, Boller et al. 2004) potvr ena je vrednost lokalnih ekotipova crvene deteline u odnosu na materijal iz drugih regiona ~injenicom da aklimatizovani ekotipovi ostvaruju ve}e pri - no se krme u odnosu na slabije aklima ti zo - vane populacije i sorte. Zaklju~ak Tokom posmatranog perioda (2004-2006) ukupan prinos zelene krme ispitivanih sorti crvene deteline kretao se u granicama od 62,0 t ha -1 (Nike) do 147,7 t ha -1 (Una). Znat - no ve}i prinos krme doma}ih sorti crvene deteline (Una, K-17, Kolubara) rezultat je ve - }eg potencijala rodnosti i bolje prezistent - nosti u odnosu na slabije aklimatizovane inostrane sorte, kra}eg `ivotnog veka. Po ukupnom prinosu suve materije naro~ito se istakla kru{eva~ka sorta K-17 (33,4 t ha -1 ). 221

Ratarstvo i povrtarstvo / Field and Vegetable Crops Research 2010:47 (1) 217-223 Agroekolo{ki uslovi tokom izvo enja og - le da na lokalitetu Rimski [an~evi bili su veoma povoljni za postizanje visokih prinosa krme crvene deteline i ostvarenje punog ge - netskog potencijala ispitivanih sorti, imaju}i u vidu znatno ve}e koli~ine padavina u ve - getacionom periodu 2004-2006. u odnosu na vi{egodi{nji prosek. Nasuprot povoljnim agroekolo{kim uslo - vima za gajenje crvene deteline tokom tro - godi{njeg ciklusa ispitivanja u ovom radu inostrane sorte su ostvarile zna~ajno ni`i prinos zelene krme i suve materije, te se pos - tav lja pitanje ekonomske opravdanosti nji - hovog daljeg {irenja u proizvodnim uslovima Republike Srbije. Literatura Andries A (1982): Role du trefle vi o let dans la pro duc tion fourragere belge, evo lu tion et perspektive. Fourrages 9 : 27-39 Boller B, Tan ner P, Günter S, Schubiger F X (2003): De scrip - tion and eval u a tion of a col lec tion of for mer swiss red clo ver land races. Czech J. Genet. Plant Breed. 39: 31-37 Boller B, Tan ner P, Günter S, Schubiger F X (2004): Matten - klee land races, a valu able source of ge netic vari a tion for red clo ver breed ing. EGF - Grass land Sci ence in Eu - rope 9: 386-388 Bo{njak D, Kati} S, Vasiljevi} S, Trifunovi} T (1996): Stanje i perspektive u proizvodnji i semenarstvu crvene date - line (Trifolium pratense L.) Zbornik radova Nau~nog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 25: 233-236 Cressman R M (1967): In ter nal Break down and Per sis tence of Red Clo ver. Crop Sci ence 7: 357-361 ]upina B, Eri} P, Mihailovi} V (1997): Study of some perenial fod der crops in Vojvodina Prov ince, Ab stract, 21st Fod der crops and Ame nity grasses Sec tion Meet - ing,swit zer land, 16 Fi{akov M, Megli~ V (1988): Prou~avanje vi{egodi{njih krm - nih kultura u ekolo{kim uslovima Slovenije. Zbornik radova, VI Jugoslovenski simpozijum o krmnom bilju, Osijek. 171-179 Gaue R, Ingwersen B (2003): Meth ods and re sults of red clo - ver breed ing at the Nortddeutsche Pflanzenzucht Hans-Georg Lembke KG. Czech J. Genet. Plant Breed. 39: 86-90 Gra ham J H, Rhykerd C L, New ton R C (1960): In ter nal break down in crown of red clo ver. Plant. Dis. Re porter 44:59-61 Herrmann D, Boller B, Widmer F, Kölliker R (2003): Ge netic char ac teri sa tion and po ten tial or i gin of swiss red clo ver land races (Trifolium pratense L.) Czech J. Genet. Plant Breed. 39: 120-124 Katic S, Vasiljevic S, Lugic Z, Radovic J, Milic D (2008): Pre vi - ous and fu ture di rec tions of pe ren nial le gumes se lec - tion in Ser bia. Pro ceed ings of the In ter na tional Con fer - ence: Con ven tional and Mo lec u lar Breed ing of Field and Veg e ta ble Crops, 24-27 No vem ber, Novi Sad, Ser - bia, 557-563 Koro{ec J, ^op J (1985): Preskrba alt. me{anic 2 atmo sfer - skim du{ikom in vpliv gnojenja 2 mineralnim du{ikom. Sinapsis referata, V Jugoslovenski simpozijum o krmnom bilju, Banja Luka, 97-99 Miladinovic M (1972): Biolo{ke osobine i privredna vred - nost populacija crvene deteline (Trifolium pratense L.) u SR Srbiji. Arhiv za poljoprivredne nauke 56-73 Montpetiti J M, Coulman B E (1991): Re sponses to di ver gent se lec tion for adventitions root growth in red clo ver (Trifolium pratense L). Euphytica 58: 119-127 Nowak J, Mathe son S L, Mclean N L, Havar P (1992): Re gen - er a tive trait and cold har di ness in highly pro duc tive cultivars of al falfa and red clo ver. Euphytica 59: 189-196 Si mon U (1998): Wild red clo ver (Trifolium pratense L. ssp. spontaneum Willk.) a useful component for alternative uses of grass land. Breed ing for a multifunctional ag ri - cul ture, Swiss Fed eral Re search Sta tion for Agroecology and Ag ri cul ture, Zürich-Reckenholz, 123-126 Smith R S, Bishop D J (1993): Astred - a sto lo nif er ous red clo - ver. In: Pro ceed ings of the XVII In ter na tional Grass - lands Con gress, 421-423 Smith R R (2000): Red clo ver in the twenty-first cen tury. http://www.uwex.edu/ces/for - age/wfc/proceedings2000/smith.htm Tay lor N L, Quesenberry K H (1996): Red Clo ver Sci ence. Vol. 28. Cur rent Plt. Sci. Biotech. Agric. Kluwer Ac a - demic Pub lish ers, Dordrecht. The Neth er lands Vasiljevi} S, Bo{njak \, Kati} S (1998): Proizvodno-kva li - tetne karakteristike sorti crvene deteline. Zbornik ra - dova Nau~nog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 30: 333-344 Vasiljevi} S, Luki} D, Kati} S (1999): Analiza prinosa i kva liteta krme sorti crvene deteline. Zbornik radova 2. Me u na - rodne nau~ne konferencije: Proizvodnja njiv skih biljaka na pragu XXI veka. Univerzitet u Novom Sa du, Poljo - privredni fakultet, Novi Sad. 17-18 novembar, 22 Po ten tial for yield in red clo ver (Trifolium pratense L.) varieties Sanja Vasiljevi}, Vojislav Mihailovi}, Slobodan Kati}, Aleksandar Miki}, \ura Karagi} In sti tute of Field and Veg e ta ble Crops, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad Sum mary: Red clo ver (Trifolium pratense L.) is bo tani cally a pe ren nial, al though it of ten be - haves as a bi en nial. The crop usu ally lives 2 to 3 sea sons in most clo ver-grow ing re gions of the world and is gen er ally con ceded to be lack ing in per sis tence. The ob jec tive of this in ves ti ga tion 222

Vasiljevi} S i dr: Potencijal rodnosti crvene deteline / Po ten tial for yield in red clo ver was to an a lyze the pro duc tion po ten tial and per sis tence of do mes tic and im ported red clo ver va ri et ies. Ex per i ments were con ducted at Rimski Sancevi Ex per i ment Field dur ing the pe riod 2004-2006. The ex per i men tal ma te ri als were six va ri et ies (K-17, Kolubara, Una, Vi ola, Start, Nike) which were an a lyzed for the most im por tant pro duc tion char ac ter is tics: yield of green mass, dry mat ter yield and per sis tence. Key words: per sis tence, pro duc tion po ten tial, red clo ver (Trifolium pratense L.), va ri ety Primljeno / Re ceived: 06.11.2009. Prihva}eno / Ac cepted: 24.11.2009. 223