In spite of many challenges caused by the financial and economic crisis, in the light of the fall in

BANKING SECTOR OF SERBIA IN 2009 Analysis of financial position and financial result 1 In spite of many challenges caused by the financial and economic crisis, in the light of the fall in world and domestic aggregate demand, slowing down of crediting activities and direct foreign investments, the basic indicators of financial strength and stability of the banking sector in Serbia, in 2009, recorded a slight nominal and real year-on-year growth. Instigation to such movement of indicators was provided by the following: Lower degree of monetary policy restrictions in 2009, in respect to the previous year (reference interest rate during the year recorded a fall of 8.25 percentage points, from 17.75% to 9.50%, and the money in circulation marked a year-on-year nominal growth of 7.4% - M1, 10.6 - M2 and 21.4% - M3; Incentive measures in the field of regulatory arrangements of the National Bank of Serbia with the objective of maintaining liquidity of the banking sector and boosting up of lending activities, measures passed during the year 2008, expanded through regulatory amendments adopted in the year 2009; The EUR/RSD exchange rate policy which was during the entire year mainly in the function of stabilisation of this inter-currency rate (from March to November), that was greatly supported in addition to the National Bank of Serbia interventions on the foreign exchange market, also by the growth of foreign currency savings of the households amounting to EUR 1,238 million during the observed period, i.e. the growth of total foreign exchange reserves for EUR 2,917 million; and Year-on-year inflation growth which had, at the end of 2009, reached 6.6% thus remaining within the targeted range (6% - 10%). Figure 1: Indicators of financial position and strength in mil. EUR Index Indicator 31.12.2007 31.12.2008 31.12.2009 3/2 4/3 1 2 3 4 5 6 Total balance sheet size 21,182 21,632 24,420 102 113 Total capital 4,411 4,879 5,080 110 104 Crediting activities 10,440 12,609 13,544 120 107 Number of banks 35 34 34 - - Source: National Bank of Serbia Statistical Bulletin, January 2010 There can be not much room for any great optimism, however, in view of the fact that 2009 was the year when both the world and the national economy entered the recession. Observed from the aspect of high functional connectivity between the economic and the banking sectors, this fact presented in 2009 a serious challenge to the stability of the banking industry in the world and in the country, and shall certainly continue to do so in 2010. Banking industries of the countries encountering serious problems in their economic sectors potentially are facing higher exposure to severe recession impacts both from the foreign and domestic environment, which have already during 2009 manifested themselves in the domestic circumstances as a significant drag down on economic activities and adverse trends in the international liquidity of the country. Such a position of the economic sector of Serbia was caused by the following: fall in the world demand and effects of reduced capital inflow, when speaking of the impacts originating from the exterior environment; 1 Analysis prepared byvesna Matić PhD, ASB Specialist for domestic banking operations with legal entities 12

БАНКАРСКИ СЕКТОР СРБИЈЕ У 2009. ГОДИНИ Анализа финансијске позиције и финансијског резултата 1 Упркос бројним изазовима финансијске и економске кризе, у светлу пада светске и домаће агрегатне тражње, успоравања кредитне активности и страних директних инвестиција, основни индикатори финансијске снаге и стабилности банкарског сектора Србије у 2009. години бележе благи номинални и реални међугодишњи раст. Подстицај оваквом кретању индикатора дали су: нижи степен рестриктивности монетарне политике у 2009. години у односу на претходну (референтна каматна стопа током године бележи пад од 8,25 процентних поена, од 17,75% на 9,50%, а новчана маса међугодишњи номинални раст од 7,4% - М1, 10,6 - М2 и 21,4% - М3), подстицајне мере на плану регулаторних решења Народне банке Србије у смислу очувања ликвидности банкарског сектора и подстицаја кредитне активности, донете током 2008. године, проширене су изменама регулативе у 2009. години, политика девизног курса динара према евру која је током године углавном била у функцији стабилизације овог интервалутарног односа (од марта до новембра), чему је поред интервенције Народне банке Србије на девизном тржишту, веома допринео раст девизне штедње становништва од 1.238 милиона евра у посматраном периоду, односно, раст укупних девизних резерви за 2.917 милиона евра и међугодишњи раст инфлације, која је на крају 2009. године износила 6,6% и била у оквиру циљаног распона (6% - 10%). Слика 1: Индикатори финансијске позиције и снаге у мил. EUR Индикатор 31.12.2007. 31.12.2008. 31.12.2009. Индекс 3/2 4/3 1 2 3 4 5 6 Укупна билансна величина 21.182 21.632 24.420 102 113 Укупан капитал 4.411 4.879 5.080 110 104 Кредитна активност 10.440 12.609 13.544 120 107 Број банака 35 34 34 - - Извор: Статистички билтен НБС, јануар 2010. године Места за претерани оптимизам, међутим, нема, обзиром да је 2009. година била година уласка светске и домаће привреде у рецесију. Посматрано из угла високе функционалне повезаности привредног и банкарског сектора, ова чињеница била је током 2009. године, а сигурно ће бити и у 2010. години, озбиљан изазов за стабилност банкарских индустрија у свету и у земљи. Банкарске индустрије земаља са озбиљнијим проблемима у привредним секторима, потенцијално су изложене јачим ударима рецесије из страног и домаћег окружења, који су се већ у 2009. години у домаћем окружењу манифестовали као значајно успоравање привредне активности и неповољно кретање у међународној ликвидности земље. Оваква позиција привредног сектора Србије узрокована је: падом светске тражње и ефектима смањеног прилива капитала, када су у питању утицаји из спољног окружења, падом домаће агрегатне тражње, 1 Анализу урадила др Весна Матић, УБС Специјалиста за послове банака са правним лицима у земљи 13

fall of the aggregate domestic demand; long-term, unresolved structural problems encountered still today by a significantly large number of Serbian companies, and consequently, the problems ensuing in the field of collection of claims and receivables; and inadequate liquidity policy of the domestic enterprises when speaking of financing current business activities (an insufficient familiarity with and implementation of the risk protection instruments - hedging instruments). In such a context, the basic risk facing financial stability of the country during 2009 was the slowing down of economic activities, followed by the deterioration of the macro-economic indicators. The year-on-year fall in the physical volume of production in 2009 was 12.1%, caused mainly by the fall in volume of production in the processing industry because of the reduced export demand, while the cumulative annual real fall of the retail trade turnover in the year 2009 was 12.3%. 2 The fall in economic activities was caused by the fall in domestic demand (investment activities and the total final consumption), and by the limited possibility for exports growth. These were the factors that have streamlined the GDP trend in 2009, i.e. its year-on-year fall. In addition to this GDP movement, the position of financial and overall stability of the system during 2009 was impacted by the growth of foreign debt, which had at the end of 2009, according to the estimates of the National Bank of Serbia, reached 72.3% of the GDP, a raise of 8.7 percentage points in comparison with 2008, when the foreign debt amounted to 63.6% of the GDP. 3 Although the authors of the economic policy still perceive this amount of foreign debt as acceptable, professional circles find that its growth dynamics is a cause for concern. 20 Figure 2 15 10 5 5,5 8,8 6,4 4,6 3 0-4,2-4,2-2,3-0,6-5 -10-15 -20 IV I II III IV I II III IV Total final consumption Net exports Total investment consumption GDP (%) Source: NBS Inflation Report, February 2010, www.nbs.rs 2 Source: Republic of Serbia, Ministry of Finance, Public Finances Bulletin, No. 64, year 2009. 3 NBS estimate. Source: Republic of Serbia, Ministry of Finance, Public Finances Bulletin, No. 64, year 2009. 14

дугорочним, нерешеним структурним проблемима још увек значајног броја српских предузећа и, сагласно томе, проблемима на плану наплате потраживања, као и неадекватном политиком ликвидности домаћих предузећа када је у питању финансирање текућих пословних активности (недовољно познавање и примена инструмената за заштиту од ризика - хеџинг инструменти). У оваквом контексту, основни ризик финансијске стабилности у земљи током 2009. године био је успоравање привредне активности, коју је пратило погоршање макроекономских показатеља. Међугодишњи пад физичког обима производње у 2009. години био је 12,1%, а узрокован је првенствено падом обима производње прерађивачке индустрије због смањене извозне тражње, док је кумулативни годишњи реални пад промета у трговини на мало у 2009. години био 12,3%. 2 Пад економске активности узрокован је падом домаће тражње (инвестиционих активности и укупне финалне потрошње), као и ограниченим могућностима повећања извоза. Ови фактори определили су и кретање БДП-а у 2009. години, односно, његов међугодишњи пад. Осим оваквог кретања БДП-а, на позицију финансијске и укупне стабилности система током 2009. године утицао је и раст спољног дуга, који на крају 2009. године, према процени Народне банке Србије, чини 72,3% БДП-а, што је раст за 8,7 процентних поена у односу на 2008. годину, када је спољни дуг износио 63,6% БДП-а. 3 Иако креатори економске политике ову висину спољног дуга и даље оцењују прихватљивом, стручна јавност указује на динамику његовог раста као забрињавајућу. 20 Слика 2 15 10 5 5,5 8,8 6,4 4,6 3 0-4,2-4,2-2,3-0,6-5 -10-15 -20 IV I II III IV I II III IV Укупна финална потрошња Нето извоз Укупна инвестициона потрошња БДП (%) Извор: НБС извештај о инфлацији, фебруар 2010. године, www.nbs.rs 2 Извор података: Република Србија, Министарство финансија, Билтен јавних финансија бр 64, 2009. година 3 Процена НБС. Извор: Република Србија, Министарство финансија, Билтен јавних финансија бр 64, 2009. година 15

In spite of such a context prevailing in the domestic and foreign environment, the largest segment of the financial system in Serbia, the banking sector, succeeded in preserving its stability during 2009 thanks to the solid capitalisation of banks and supportive measures offered by the National Bank of Serbia and the Government of the Republic of Serbia. The risk of fall in economic activities and the global liquidity risk, however, still remain powerful challenges to the stability of the banking sector, the outstanding among them being the foreign exchange liquidity risk. Effects of monetary and prudential policies on the banking operations A long-lasting and a long-term trend of a vigorously restrictive monetary policy, in 2009 however recorded a lower degree of restriction in comparison with the previous year: reference interest rate during the year recorded a fall of 8.25 percentage points, from 17.75 by the end of 2008, to 9.50% by the end of the reporting period; money in circulation recorded a year-on-year nominal growth in 2009, from 7.4% - M1, 10.6 - M2, and 21.4% - M3, i.e. a year-on-year real growth of 0.5% - M1, 3.6% - M2, and 13.7% - M3; 4 at the very end of 2009, National Bank of Serbia tabled the initiative and talks with business banks on a unified basis for the calculation of required reserves and lowering down of the provisioning for this instrument, which still remains the leading tool of the domestic monetary policy. This turn in the monetary policy was assessed as justified in spite of a slight growth of inflationary expectations during 2009, growth of public expenditures on the basis of the rebalancing of the budget for 2009, and growth of a depreciation gap in the value of the EUR/RSD exchange rate in December. Estimations were as follows: the RSD dinar exchange rate trends in late 2009 were of a seasonal character, caused by the higher demand of the economic sector for foreign currency because of due repayments of their cross-border liabilities, as well as the policy of foreign exchange liquidity of domestic companies which are most often not cognisant of a timely and well-planned foreign currency purchase on the foreign exchange market, but also because of the usual growth in the foreign trade deficit by the end of the year; extremely low aggregate demand was the main and sufficiently powerful disinflation factor; and year-on-year inflation trend during 2009 was satisfactory, as confirmed also by its year-on-year growth at the end of 2009 of 6.6%, which was within the targeted range (6% - 10%), i.e. significantly lower than anticipated. Figure 3: Interest rates per annum Item No. Interest rate name 2008 2009 Dec. Jan. March June Sept. Dec. 1. Key policy rate 17.75% 16.50% 16.50% 13.00% 12.00% 9.50% 2. 3. 4. Aggregate average weighted interest rate on the NBS securities in the open market Average weighted interest rate on total bank lending Average weighted interest rate on total bank deposits 17.76% 17.50% 16.50% 14.16% 12.04% 10.34% 18.11% 18.61% 17.38% 15.20% 14.37% 11.78% 7.32% 7.67% 8.05% 6.90% 6.51% 5.06% 5. Interest margin (3-4) in percentage points 10.79 10.94 9.33 8.30 7.86 6.72 Source: Statistical Bulletin of the National Bank of Serbia, January 2010, www.nbs.rs 4 Source: NBS, Inflation Report, February 2010, www.nbs.rs 16

Упркос оваквом контексту домаћег и страног окружења, као највећи део финансијског система Србије, банкарски сектор је успео да очува своју стабилност током 2009. године захваљујући солидној капитализованости банака и мерама подршке Народне банке Србије и Владе Републике Србије. Ризик пада економске активности и ризик глобалне ликвидности, међутим, и даље су снажни изазови стабилности банкарског сектора, пре свих, ризик девизне ликвидности. Ефекти монетарне и пруденционе политике на пословање банака Вишегодишњи, дугорочни тренд изразито рестриктивне монетарне политике, у 2009. бележи нижи степен рестриктивности у односу на претходну: референтна каматна стопа током године бележи пад од 8,25 процентних поена, од 17,75% на крају 2008. године на 9,50% на крају извештајног периода, новчана маса бележи међугодишњи номинални раст у 2009. години, и то од 7,4% - М1, 10,6 - М2 и 21,4% - М3, односно, међугодишњи реални раст од 0,5% - М1, 3,6% - М2 и 13,7% - М3, 4 а на самом крају 2009. године Народна банка Србије покреће иницијативу и разговоре са пословним банкама о унифицирању основице за обрачун обавезне резерве и снижавање стопе издвајања по овом инструменту, који је и даље водећи у инструментарију домаће монетарне политике. Овај заокрет у монетарној политици оцењен је оправданим упркос благом расту инфлаторних очекивања током 2009. године, расту јавних расхода по основу ребаланса Буџета за 2009. годину и расту депресијацијског јаза вредности динара према евру у децембру месецу. Оцењено је : да су кретања курса динара на крају 2009. године сезонског карактера, узрокована већом потребом привредног сектора за девизама због плаћања обавеза према иностранству и политике девизне ликвидности домаћих предузећа, која најчешће не познаје благовремену и планску куповину девиза на тржишту, као и уобичајено већег спољнотрговинског дефицита крајем године, да је врло ниска агрегатна тражња главни и довољно снажан дезинфлаторни фактор, као и да је кретање међугодишње инфлације током 2009. године било задовољавајуће, што је потврдио и њен међугодишњи раст на крају 2009. године од 6,6% који је био у оквиру циљаног распона (6% - 10%), односно, знатно нижи од очекиваног. Р. бр. Назив каматне стопе Слика 3: Каматне стопе 2008. 2009. годишњи ниво дец. јан. март јун септ. дец. 1. Референтна каматна стопа 17,75% 16,50% 16,50% 13,00% 12,00% 9,50% 2. 3. 4. Збирна просечна пондерисана каматна стопа на ХоВ НБС за операције на отвореном тржишту Просечна пондерисана каматна стопа на укупне кредите банака Просечно пондерисана пасивна каматна стопа на укупне депозите банака 17,76% 17,50% 16,50% 14,16% 12,04% 10,34% 18,11% 18,61% 17,38% 15,20% 14,37% 11,78% 7,32% 7,67% 8,05% 6,90% 6,51% 5,06% 5. Каматна маржа (3-4) у п.п. 10,79 10,94 9,33 8,30 7,86 6,72 Извор података: Статистички билтен НБС, јануар 2010. године, www.nbs.rs 4 Извор: НБС, Извештај о инфлацији, фебруар 2010. године, www.nbs.rs 17

Generally speaking, significant lowering of the key policy rate had an impact on the fall of all the interest rates on the money market in 2009. Nevertheless, this effect was the strongest in the BELI- BOR interest rate which recorded an almost uniform fall in the value for all maturities, so that in December 2009 it ranges within the scope from 10.5% for overnight maturities, up to 11.2% annually for a six-month maturity. Similar trend was recorded also for the BEONIA Interbank overnight borrowing interest rate, which was in December evened out with the reference interest rate and reached 9.5% annually. 5 Average weighted price on the banking lending market in 2009 (interest rates per annum) has also recorded a significant fall of 6.33 percentage points at the end of the year in comparison with 2008. Such movement of the average weighted price of the total lending of banks certainly had an impact on the fall of the reference interest rate. Nevertheless, the estimates are that such a trend in the movement of the average weighted interest rates on total lending of banks was under a significant impact of the subsidised loans and the fall in indebtedness on the households current accounts. In support of this statement stands the fact that the significant reduction of the reference interest rate in 2009 did not have a major impact on the change of structure of the banking placements in respect to 2008, as the banks have continued to place substantial amounts of their funds in the securities issued by the National Bank of Serbia. The total stock of securities trading on the open market by the NBS, at the end of the reporting period, amounted to EUR 1,6 billion. Figure 4: Average weighted interest rate per type of placement per annum Year on total short-term placements Average weighted interest rates on total long-term placements 2008 18.50% 15.80% 2009 11.52% 13.75% Fall in percentage points 6.98 2.05 Source: Statistical Bulletin of the National Bank of Serbia, January 2010, www.nbs.rs In terms of placements per maturities, a substantially higher year-on-year fall is recorded of the average weighted active interest rate on total short-term placements (for 6.98 percentage points) in respect to the average weighted active interest rates on total long-term placements (2.05 percentage points). Average weighted passive interest rates on total bank deposits are also recording in 2009 a yearon-year fall, but substantially lower than the average weighted active interest rates, of 2.05 percentage points, which resulted in the year-on-year fall of the interest margin for 4.07 percentage points. The level of total placements of banks in the country, at the end of the year amounts to EUR 13,546 million and is recording a nominal growth in respect to the end of the previous year of 16%. In respect to the year-on-year growth of placements in 2008, it is lower for 19 percentage points. In the structure of the total bank placements in the country, at the end of 2009 the highest percentage growth in respect to the same period last year, is recorded by the credits placed with the public companies, of 99%. In the absolute amount, however, the highest growth is recorded by the credits placed with the private companies (absolute growth - EUR 615 million) and credits granted to households (absolute growth - EUR 51 million). Problems faced by the sector of economy in the field of maintaining current liquidity have significantly impacted also the structure of lending to the economic sector per credit purpose, in view of the dominant position of liquidity loans. In the year-on-year structure in the trends of volume of lending to households, the highest growth was recorded by the housing loans, mainly as a result of the approval of such loans with state subsidies. The fall in purchase power and demand of the households, however, has resulted in the fall of bank claims based on the overdrafts and credit cards. 5 Source: NBS, Inflation Report, February 2010, www.nbs.rs 18

Генерално, значајно снижавање референтне каматне стопе имало је утицаја на пад свих каматних стопа на тржишту новца у 2009. години. Ипак, овај ефекат је био највећи код каматне стопе BELIBOR која је забележила готово уједначен пад вредности за све рочности, тако да се у децембру 2009. године просечно кретала у распону од 10,5%, за преконоћну рочност, до 11,2% на годишњем нивоу за шестомесечну рочност. Слично кретање забележила је и каматна стопа на преконоћне међубанкарске позајмице BEONIA, која је у децембру месецу била изједначена са референтном каматном стопом и износила 9,5% на годишњем нивоу 5. Просечно пондерисана цена на тржишту банкарских пласмана у 2009. години (каматне стопе на годишњем нивоу), такође бележе значајан пад од 6,33 п.п. на крају године у односу на 2008. годину. На овакво креатање просечно пондерисане цене укупних банкарских пласмана, свакако је имао утицај и пад референтне каматне стопе. Ипак, оцене су да су на овакав тренд кретања просечно пондерисаних каматних стопа на укупне пласмане банака значајније утицали субвенционисани кредитити и смањење задужености по текућим рачунума грађана. У прилог овој констатацији је и податак да значајно снижавање референтне каматне стопе у 2009. години, није битније утицало на промену структуре пласмана банака у односу на 2008. годину, обзиром да су банке наставиле да и даље у значајном износу пласирају средства у хартије од вредности по којима је емитент Народна банка Србије. Укупан сток хартија од вредности којима НБС обавља операције на отвореном тржишту на крају извештајног периода износио је 152 млрд динара. Слика 4: Просечно пондерисане каматне стопе по врсти пласмана годишњи ниво Година на укупне краткорочне пласмане Просечно пондерисане каматне стопе на укупне дугорочне пласмане 2008. 18,50% 15,80% 2009. 11,52% 13,75% Пад у п.п. 6,98 2,05 Извор података: Статистички билтен НБС, јануар 2010. године, www.nbs.rs Посматрано по рочности пласмана, значајно већи међугодишњи пад бележе просечно пондерисане активне каматне стопе на укупне краткороне пласмане (за 6,98 п.п.), у односу на просечно пондерисане активне каматне стопе на укупне дугорочне пласмане (2,05 п.п.). Просечно пондерисане пасивне каматне стопе на укупне депозите банака такође бележе у 2009. години међугодишњи пад, али знатно нижи од просечно пондерисаних активних каматних стопа, од 2,05 п.п., што је резултирало међугодишњим падом каматне марже за 4,07 п.п. Ниво укупних пласмана банака у земљи на крају године износи 1.298.969 милиона динара и бележи номинални раст у односу на крај претходне године од 16%. У односу на међугодишњи раст пласмана у 2008. години, он је нижи за 19 п.п. У структури укупних пласмана банака у земљи на крају 2009. године, највиши проценат раста у односу на исти период претходне године бележе кредити јавним предузећима од 99%. У апсолутном износу међутим, највиши раст бележе кредити приватним предузећима (апсолутни раст - 115.167 милиона динара) и кредити становништву (апсолутни раст - 36.398 милиона динара). Проблеми привредног сектора на плану одржавања текуће ликвидности битно су утицали и на структуру кредита привредном сектору по намени, обзиром на доминантну позицију кредита за ликвидност. У међугодишњој структури кретања обима кредита становништву, највећи раст забележили су стамбени кредити, углавном као резултат одобравања ове врсте кредита уз субвенцију државе. Пад куповне моћи и тражње становништва, међутим, резултирао је смањењем потраживања банака по основу минусних салда и кредитних картица. 5 Извор: НБС, Извештај о инфлацији, фебруар 2010. године, ww.nbs.rs 19

Figure 5: Total placements of banks in the year 2009 (without placements with the NBS) Sector 2008 2009 balance at the end of the period, in EUR million Absolute growth (3-2) Index (3/2) 1 2 3 4 5 Public utility companies 287 528 241 184 Corporate 7,713 8,328 615 108 Households 4,311 4,362 51 101 Other financial organisations 156 146-94 Other (authorities at the local level and noncommercial organisations) 142 182 40 128 Total 12,609 13,546 937 107 Source: Statistical Bulletin of the National Bank of Serbia, January 2010, www.nbs.rs When speaking of the function of preventive supervision of banks and the policy of supervision of banking operations, National Bank of Serbia in 2009 continued with the policy of prudential preventive supervisions, which had yielded very good results in the previous year in the climate of financial crisis, and this especially in the sense of preservation of this young, yet completely revitalised and progress-oriented banking industry. During 2009, National Bank of Serbia, in cooperation with business banks, conducted stress testing for every particular bank separately, and at the general satisfaction, the test results have confirmed good capitalisation of the domestic banks. This was also confirmed by the real life, in the sense of a smooth functioning of business transactions of banks even in the circumstances of a seriously disturbed domestic and world environment. Regulatory framework When speaking of the regulatory framework, 2009 was marked by the following: Realisation of the second phase of the NBS Framework timeframe for the introduction of the Basel 2 Accord in banks in Serbia; but also Efforts to continue with further amendments to the regulatory framework now in force in the field of preventive supervision of banking operations, with the objective of relaxing their position in the environment of financial crisis, without prejudice to the stability of the banking sector. A lot of work and effort was invested into both of these segments. In the second half of the year, a very important initiative of the Risk Management Committee of the Association of Serbia Banks was conducted and finalised with the National Bank of Serbia, in connection with amendments to one part of regulatory framework which is now in force, in the field of preventive control of banking operations. It was the matter of the decisions regulating classification of balance sheet assets and off-balance sheet items of banks, and capital adequacy, with a special focus on the treatment of provisions for estimated losses. Draft amendments to these decisions, that the National Bank of Serbia had released for public debate, was also the topic of very constructive consultations between the Committee and the Banking Supervision Department of the NBS. The initiative received strong support of the ASB Board of Directors, and was also met with understanding at the National Bank of Serbia. The result of these talks was very good, as the final amendments to the said regulatory framework resulted in relaxation of the banks position in the environment of crisis (treatment of the foreign exchange risk in banks, treatment of default, introduction of new recognised instruments for risk mitigation). The said amendments had significant positive effects on classification of assets; the amount of provisions for estimated losses, and thus on the capital adequacy of banks themselves. Another major and important undertaking, in the sense of regulatory arrangements in the field of preventive supervision of banking operations, which was taking its parallel course at the National 20

Слика 5: Укупни пласмани банака у 2009. години (без пласмана код НБС) Сектор 2008. 2009. стање крајем периода, у мил. дин. Апсолутни раст (3-2) Индекс (3/2) 1 2 3 4 5 Јавна предузећа 25.470 50.628 25.158 199 Приватна предузећа 683.412 798.579 115.167 117 Становништво 381.919 418.317 36.398 109 Друге финансијске организације 13.802 13.985 183 101 Остало (локални ниво власти и непривредне организације) 12.593 17.460 4.867 138 Укупно 1.117.196 1.298.969 181.773 116 Извор: Статистички билтен НБС, јануар 2010. године, www.nbs.rs Када је реч о функцији превентивне супервизије банака и политици надзора над њиховим пословањем, Народна Банка Србије је и у 2009. години наставила да води политику пажљивог превентивног надзора, која је дала врло добре резултате у претходној години у условима финансијске кризе, у смислу очувања једне младе, али потпуно рехабилитоване и напредно оријентисане банкарске индустрије. Током 2009. године, Народна банка Србије је у сарадњи са пословним банкама урадила стрес тестове за сваку банку појединачно, који су, на опште задовољство, потврдили добру капитализованост домаћих банака. То је потврдио и реални живот, у смислу неометаног одвијања пословних трансакција банака у условима озбиљно нарушеног домаћег и светског окружења. Регулаторни оквир Када је реч о регулаторном оквиру, 2009. година била је у знаку: реализације друге фазе Оквирног терминског плана НБС за увођење Базела II у банке у Србији, али и напора да се даљом изменом постојеће регулативе из домена превентивног надзора пословања банака релаксира њихова позиција у условима финансијске кризе, а да се не наруши стабилност банкарског сектора. На оба сегмента урађено је много. У другом делу године, вођена је и окончана веома важна иницијатива Одбора за управљање ризицима УБС према Народној банци Србије, а у вези измене дела регулативе која је у примени, из домена превентивне контроле пословања банака. Реч је о одлукама које регулишу клафификацију билансне активе и ванбилансних ставки банака, као и адекватност капитала, са посебним акцентом на третман резерви за процењене губитке. Нацрт измена ових одлука, које је НБС пустила у јавну расправу, такође је био предмет врло конструктивних консултација између Одбора и Сектора контроле НБС. Иницијатива је имала снажну подршку Управног одбора УБС, која је такође наишла на разумевање у Народној банци Србије. Резултат ових разговора био је врло добар, обзиром да су коначне измене поменуте регулативе, резултирале релаксацијом позиције банака у условима кризе (третман девизног ризика у банци, третман доцње, увођење нових признатих инструмената за ублажавање ризика). Поменуте измене имале су значајне позитивне ефекте на класификацију активе, висину посебних резерви, и, самим тим, на адекватност капитала банака. Други велики и важан посао када је реч о регулаторним решењима из домена превентивног надзора над пословањем банака, који се паралелно одвијао у Народној банци Србије током 2009. године, била је реализација друге фазе Националне стратегије према увођењу међународних 21

Bank of Serbia in 2009, was the implementation of the second phase of the National Strategy for the introduction of the international standards in the field of prudential supervision of banking operations - harmonisation of the national regulatory framework with the Basel 2 Accord standards. Expert team of the National Bank of Serbia drafted a working version of the set of 14 decisions prepared for the public debate. In this work there was a very intensive and successful cooperation between the National Bank of Serbia and the Risk Management Committee of the Association of Serbian Banks, as the representative of the industry. Financial position As an indicator of financial strength and position, the balance sheet size of the banking sector of Serbia, at the end of 2009, recorded a nominal year-on-year growth of 22%, and at the end of the period it amounts to EUR 22,447 million. The real growth of the balance sheet size in the same period, however, was considerably lower and reached 13% (see Figure 1- the data for Jugobanka, Kosovska Mitrovica are included). In the context of foreign and domestic macro-environment, full of challenges and risks, such movement of real value of the balance sheet size may be deemed satisfactory, especially as it also marks a termination of the year-on-year trend of sustainable growth in the year 2008 in respect to the previous year. Figure 6: Banking sector of Serbia - Balance sheet in EUR million Item No. Element 31.12.2008 31.12.2009 Index 1 2 3 4 4/3 I Total assets (1-3) 19,970 22,447 112 1. Operating assets 18,928 21,312 113 2. Fixed assets 801 773 96 3. Other 230 362 157 II Total liabilities (1-2) 19,970 22,447 112 1. Liabilities 15,240 17,790 117 2. Capital 4,729 4,657 98 III Off-balance sheet items 17,727 23,925 135 Source: Association of Serbian Banks Note: data not included for Jugobanka a.d. Kosovska Mitrovica As was the case in the previous year, in 2009, the volume and growth dynamic of the balance sheet size of the banking industry of Serbia was mostly impacted by the growth of financial strength of the two banks with the majority foreign capital, and of one bank with the majority domestic capital (criterion - the balance sheet size of EUR 1,981 million and higher). These three banks are holding their leading position in view of the fact that their financial potential makes up for, as in the previous year, 32.8% of the total balance sheet assets at the level of the sector. The lower levels of the banking sector balance sheet assets structure, measured by the size of the balance sheet assets of banks, are less favourable, as the financial potential of the 4 banks, with the balance sheet size ranging from EUR 1,000 to 1,560 million, makes up for 20.0% of the total balance sheet size at the level of the sector, i.e. the remaining 47.2% of the balance sheet size is composed of the potential of 26 banks. 6 Off-balance sheet items are recording growth of 35% in comparison with the end of the previous year. The most important item in the structure of the off-balance sheet assets is the Second offbalance sheet asset with 58.4% of share, immediately to be followed by the liabilities undertaken by banks in the name and for account of third persons (guarantees and other warrantees). 6 Not including Jugobanka a.d. Kosovska Mitrovica. 22

стандарда из области пруденционе супервизије пословања банака - хармонизација домаће регулативе са стандардима из Базелског споразума II. Стручни тим у Народној банци Србије урадио је радну верзију сета од 14 одлука, који се припрема за јавну расправу. У овом послу постојала је и постоји врло интензивна и успешна сарадња између Народне банке Србије и Одбора за управљање ризицима Удружења банака Србије, као представника индустрије. Финансијска позиција Као индикатор финансијске снаге и позиције, билансна величина банкарског сектора Србије на крају 2009. године бележи номинални међугодишњи раст од 22% и на крају периода износи 2.152.391 милиона динара. Реални раст билансне величине у истом периоду међутим, знатно је нижи и износи 13% (види слику 1). У контексту спољног и домаћег макро окружења, пуном изазова и ризика, овакво кретање реалне вредности билансне величине може се сматрати задовољавајућим, тим пре што означава и прекид међугодишњег тренда одрживог раста у 2008. години у односу на претходну. Слика 6: Банкарски сектор Србије - Биланс стања у мил. дин. Р. бр. Елемент 31.12.2008. 31.12.2009. Индекс 1 2 3 4 4/3 I Укупна актива (1-3) 1.769.368 2.152.391 122 1. Оперативна средства 1.677.019 2.043.594 122 2. Основна средства 71.001 74.117 104 3. Остало 20.348 34.680 170 II Укупна пасива (1-2) 1.769.368 2.152.391 122 1. Укупне обавезе 1.350.347 1.705.893 126 2. Капитал 419.021 446.498 106 III Ванбилансне позиције 1.570.663 2.294.213 146 Извор података: Удружење банака Србије Напомена: нису укључени подаци за Југобанку а.д. Косовска Митровица Као и у претходној, и у 2009. години на обим и динамику раста билансне величине банкарске индустрије Србије највећи утицај имао је раст финансијске снаге две банке основане већинским страним капиталом и једне банке основане већинским домаћим капиталом (критеријум - билансна величина 190.000 милиона динара и више). Ове три банке задржавају лидерску позицију, обзиром да њихов финансијски потенцијал чини, као и у претходној години, 32,8% укупне билансне активе на нивоу сектора. Нижи нивои структуре билансне активе банкарског сектора, мерено величином билансне активе банака, су неповољнији, обзиром да финансијски потенцијал 4 банке, чија се билансна величина креће од 100.000-150.000 милиона динара, чини 20,0% укупне билансне величине на нивоу сектора, односно, преосталих 47,2% билансне величине чини потенцијал 26 банака. 6 Ванбилансне позиције бележе раст од 46% у односу на стање крајем претходне године. Најзначајнија позиција у структури ванбилансне активе је Друга ванбилансна актива са 58,4% учешћа, а одмах потом преузете обавезе банака у име и за рачун трећих лица (гаранције и друга јемства). 6 Није укључена Југобанка а.д. Косовска Митровица 23

Measured by the criterion of quality of the balance sheet items, analytical approach to the basic elements of the balance sheet structure indicates the following: Quality of the balance sheet assets and the off-balance sheet items during 2009 is recording a fall, as the lowest classified claims (of the D and E category) are marking a growth trend throughout the year (47%), and the growth in the share of the total classified assets (with 12.7% at the end of 2008, up to 19.31% at the end of 2009). Figure 7: Structure of total classified balance sheet and off-balance sheet assets of banks - absolute indicators* in EUR million Total classified assets 2008 2009 Index А + B + C 17,943 16,233 90 D + E 2,643 3,887 147 Total 20,586 20,120 98 * Balance at end of period Source: Association of Serbia Banks Total classified assets Figure 8: Structure of total classified balance sheet and off-balance sheet assets - relative indicators* % of share in the total classified assets 31.12.2008 30.09.2009 31.12.2009 A + B + C 87.3 80.0 80.7 D + E 12.7 20.0 19.3 Total classified assets 100 100 100 *Balance at end of period Source: Association of Serbian Banks Trend of share of non-performing loans in the total approved loans at the level of the sector is also recording growth during the entire year. At the year-on-year level, the share of nonperforming loans in the total amount of approved loans is higher for 4.25 percentage points at the end of 2009 in comparison with the balance at the end of the previous year. Figure 9: Balance of non-performing loans (NPL)* (gross bookkeeping value) in % in EUR million Element 2008 2009 Index Total approved loans 13,049 13,407 111 Non-performing loans 1,500 2,111 152 % of share of non-performing loans in total approved loans 11.49% 15.74% - * Balance at end of period Source: Association of Serbian Banks 24

Meрено критеријумом квалитета билансних позиција, аналитички осврт на основне елементе структуре биланса стања показују следеће: Квалитет билансне активе и ванбилансних ставки током 2009. године је у паду, обзиром да најлошије класификована потраживања (категорије Г и Д) бележе тренд раста током целе године (59%), као и раст учешћа у укупно класификованој активи (сa 12,7% на крају 2008. године на 19,31% на крају 2009. године). Слика 7: Структура укупно класификоване билансне и ванбилансне активе банака - апсолутни показатељи* у мил. дин. Укупно класификована актива 2008. 2009. Индекс А + Б + В 1.589.773 1.556.537 98 Г + Д 234.223 372.786 159 Укупно 1.832.996 1.929.323 105 * Стање на крају периода Извор: Удружење банака Србије Укупно класификована актива Слика 8: Структура укупно класификоване билансне и ванбилансне активе - релативни показатељи* % учешћа у укупно класификованој активи 31.12.2008. 30.09.2009. 31.12.2009. А + Б + В 87,3 80,0 80,7 Г + Д 12,7 20,0 19,3 Укупно класификована актива 100 100 100 у % * Стање на крају периода Извор: Удружење банака Србије Тренд учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима на нивоу сектора такође бележи раст током целе године. На међугодишњем нивоу, учешће проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима је веће за 4,25 п.п. на крају 2009. године у односу на стање на крају претходне године. Слика 9: Стање проблематичних кредита (NPL)* (бруто књиговодствена вредност) Елемент 2008. 2009. Индекс Укупно одобрени кредити 1.156.182 1.285.664 111 Проблематични кредити 132.898 202.415 152 % учешћа проблематичних у укупним кредитима 11,49% 15,74% - * Стање на крају периода Извор: Удружење банака Србије у мил. дин. 25

According to the sector structure, the highest percentage of non-performing loans is recorded in the structure of credits approved to entrepreneurs and the corporate sector. Figure 10: Sectors with the highest percentage of non-performing loans (NPL)* Gross share of non-performing loans in gross loans approved to: 31.12.2008 31.12.2009 in % Increase in percentage points 1 2 3 3-2 Corporate companies 15.52 20.92 4.68 Entrepreneurs 6.17 14.90 8.73 Banks 6.89 9.98 3.09 Households 7.03 8.23 1.20 *Balance at end of period Source: Association of Serbian Banks Liabilities at the level of the sector have recorded growth of 17% in respect to the balance at the end of the previous year, i.e. they have recorded a year-on-year growth for 14 percentage points higher than the year-on-year growth in the year 2008. The share of liabilities in the structure of the balance sheet liabilities at the end of the year was 79.2%, and is higher for three percentage points in respect to the balance at the end of the previous year. In addition, this has terminated the positive trend of significant fall in the participation of liabilities in the structure of the balance sheet liabilities, in favour of growth of capital during the previous three years. Figure 11: Currency structure of the deposit bank potential* in EUR million Deposits 2008 % of particip. 2009 % of particip. Index 1 2 3 4 5 4/3 Dinar deposits 3,402 33.5 3,528 30.5 103 Foreign currency deposits 6,763 66.5 8,029 69.5 119 Total 10,165 100 11,557 100 114 * Balance at end of period Deposits covered are of the corporate, non-corporate, financial sectors, and of the government Source: Statistical Bulletin of the National Bank of Serbia, January 2010, www.nbs.rs Total deposits, at the end of 2009, amounted to EUR 11,557 million and in respect to the balance at the end of the previous year were higher for 14%. The highest absolute year-on-year growth was recorded in the category of the household deposits (growth of EUR 1,603 million), and in the category of the economy, corporate (growth of EUR 241 million). Currency structure of deposits retained its long-standing proportion - foreign currency deposits make up for 69.5%, and the dinar deposits 30.5% of the total deposits. Total capital of the banking sector, at the end of the year, amounted to EUR 4,657 million and marked a very low nominal growth of 6% (data in dinars), i.e. a real growth of 4% (see Figure 1, the data of Jugobanka, Kosovska Mitrovica are included). Objectively speaking, it is a matter of a relative fall in the value of this balance sheet category, in view of the fact that both the nominal and the real growth of capital in 2009 was significantly lower than the growth of capital in the previous years. 26

По секторској структури посматрано, највећи проценат проблематичних кредита забележен је у структури кредита одобрених предузетницима и привредном сектору. Слика 10: Сектори са највишим процентом проблематичних кредита (NPL)* Учешће бруто проблематичних кредита у бруто кредитима одобреним: 31.12.2008. 31.12.2009. Раст у п.п. 1 2 3 3-2 Привредним предузећима 15,52 20,92 4,68 Предузетницима 6,17 14,90 8,73 Банкама 6,89 9,98 3,09 Становништву 7,03 8,23 1,20 * Стање на крају периода Извор: Удружење банака Србије у % Укупне обавезе на нивоу сектора забележиле су номинални раст од 26% у односу на стање на крају претходне године, односно забележиле су међугодишњи раст који је за 16 п.п. виши од међугодишњег раста у 2008. години. Учешће укупних обавеза у структури билансне пасиве на крају године је 79,2% и веће је за три процентна поена у односу на стање на крају претходне године. Осим тога, овим је прекинут позитиван тренд значајног смањења учешћа обавеза у структури билансне пасиве а у корист раста учешћа капитала у претходне три године. Слика 11: Валутна структура депозитног потенцијала банака* у мил. дин. Депозити 2008. % учешћа 2009. % учешћа Индекс 1 2 3 4 5 4/3 Динарски 301.401 33,5 338.288 30,5 112 Девизни 599.180 66,5 769.894 69,5 128 Укупно 900.581 100 1.108.182 100 129 *Стање на крају периода Укључени су депозити привредног, непривредног, финансијског сектора и државе Извор: Статистички билтен НБС, јануар 2010. године, www.nbs.rs Укупни депозити на крају 2009. године износе 1.108.182 милиона динара и у односу на стање на крају претходне године већи су за 29%. Највиши апсолутни међугодишњи раст забележиле су категорије депозита становништва (за 153.690 милиона динара) и категорија депозита привреде (за 23.173 милиона динара). Валутна структура депозита је задржала већ дугогодишњу пропорцију - девизни депозити чине 69,5%, а динарски 30,5% укупних депозита. Укупан капитал банкарског сектора на крају године износи 419.021 милиона динара и бележи врло низак номинални раст од 6%, односно, реални раст од 4%. Објективно, реч је о релативном паду вредности ове билансне категорије, обзиром да је и номинални и реални раст капитала у 2009. години значајно нижи у односу на раст капитала у претходним годинама. Приоритет банкарског сектора у 2010. години и у наредним годинама мора бити наставак високог узлазног тренда раста ове билансне категорије из претходних година, како се не 27

The priority of the banking sector in 2010 and in the forthcoming years must be the continuation of the high upward trend of growth of this balance sheet category from the previous years, in order to avoid deterioration of the position of good capitalisation held by the banking sector in its operations during 2009. The stress testing results conducted by the National Bank of Serbia within the Program of support to the financial sector in 2009, indicated that the banks in Serbia, in case of realisation of the assumed pessimistic scenario for 2009 and 2010, shall not require an extraordinary and preventive recapitalisation. 7 Figure 12: The growth of total capital of the banking sector of Serbia* Growth/Fall 2007/2006 2008/2007 2009/2008 Nominal + 52% + 28% + 6% Real + 51% + 18% + 4% *Balance at the end of period Source: Association of Serbian Banks In the structure of total capital, the equity capital remains a dominant item, and at the end of the year its nominal value reached EUR 3,544 million. It is also recording a minimal growth of 2.3%. Reserves from gains, as an item second in size to the total capital structure, at the end of the year amounted to EUR 993 million, and are higher in respect to the balance at the end of the previous year for 45.4%. Capital adequacy ratio, a ratio between capital and the credit risk weighted assets, increased for capital requirements for the market risk, at the end of 2009 amounted to 22%. Regardless of the fact that it marked a slight fall during the last three years, this level of capital adequacy was not only far beyond the prescribed minimum (of 12%) but may also be regarded as very good indeed. In addition, it confirms that slight deterioration in the assets quality in the sense of growth of more risky assets in the structure of classified assets during 2009 and insufficient capital growth in 2009, could not undermine this ratio, in the light of the following facts: The share of high quality assets (A, B, C) in the structure of total classified assets at the level of the sector still remains very high; and The effects of accelerated capitalisation from the previous years gave support to the lower growth of capital in 2009. Figure 13: Capital adequacy ratio* in % Legally prescribed minimum 2007 2008 2009 12 27 23 22 * Ratio at the end of period Source: Association of Serbian Banks Foreign exchange risk indicator in the banking sector of Serbia, at the end of 2009, has not been published as yet, but on 30 September 2009 it reached 2.9% of the regulatory capital. During the third quarter of the year under observation, it moved within the range from the minimum 1.63% up to the maximum 5.34% of the regulatory capital. 8 Liquidity indicators in most banks range from 1.5 to 2.5 which should serve as a satisfactory level of liquidity. This amount of liquidity ratio, however, points out also at an insufficient efficacy in the deployment of the totally engaged funds. The primary source of low efficacy is the 7 Official communiqué released by the Cabinet of the Governor of the National Bank of Serbia on 13 January 2010, www.nbs.rs. 8 Source: National Bank of Serbia, Control of banking operations, Report for the third quarter of 2009, www.nbs.rs. 28

би нарушила позиција добре капитализованости са којом је банкарски сектор радио у 2009. години. Резултати стрес тестова које је Народна банка Србије спровела у оквиру Програма подршке финансијском сектору током 2009. године, показали су да банкама у Србији у случају реализације претпостављеног песимистичког сценарија за 2009. и 2010. годину није потребна ванредна, превентивна докапитализација. 7 Слика 12: Међугодишњи раст укупног капитала банкарског сектора Србије* Раст/пад 2007/2006. 2008/2007. 2009/2008. Номинални + 52% + 28% + 6% Реални + 51% + 18% + 4% * Стање на крају периода Извор: Удружење банака Србије У структури укупног капитала акцијски капитал је доминантна позиција и на крају године његова номинална вредност је 339.820 милиона динара. Он такође бележи минимални раст од 2,3%. Резерве из добити, као друга по величини позицја у структури укупног капитала, на крају године износе 95.237 милиона динара и веће су у односу на стање на крају претходне године за 45,4 %. Коефицијент адекватности капитала, као однос капитала и кредитним ризиком пондерисане активе увећане капиталним захтевима за тржишни ризик, на крају 2009. године износи 22%. Без обзира што бележи благи пад у последње три године, овај ниво адекватности капитала не само да је далеко изнад прописаног минимума (12%), већ се може сматрати врло добрим. Осим тога, он потврђује да благо нарушавање квалитета активе у смислу раста ризичније активе у структури класификоване активе током 2009. године и недовољан раст капитала у 2009. години нису могли да наруше овај однос, обзиром: да је учешће квалитетне активе (А, Б, В) у структури укупне класификоване активе на нивоу сектора и даље врло високо, као и да су ефекти убрзане капитализације из претходних година подржали нижи раст капитала у 2009. години. Слика 13: Коефицијент адекватности капитала* у % Законски минимум 2007. 2008. 2009. 12 27 23 22 * Стање на крају периода Извор: Удружење банака Србије Показатељ девизног ризика банкарског сектора Србије на крају 2009. године још увек није објављен, али је на дан 30.09.2009. године износио 2.9% регулаторног капитала. Током трећег квартала посматране године, он се кретао у распону од минималних 1,63% до максималних 5,34% регулаторног капитала. 8 Показатељи ликвидности код највећег броја банака крећу се између 1,5 и 2,5, што би требало да потврди задовољавајући ниво ликвидности. Ова висина коефицијента 7 Званично обавештење из Kабинета гувернера Народне банке Србије, објављено 13.01.2010. године, www.nbs. rs 8 Извор података: Народна банка Србије, Контрола пословања банака, Извештај за трећи квартал 2009. године, www.nbs.rs 29