VISOKA STRUKOVNA ŠKOLA ZA PREDUZETNIŠTVO STUDIJSKO GRADIVO ZA PREDMET SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE Pripremio: Doc. dr Vladimir Marinković Beograd, 2008. godine
SADRŽAJ: UVODNA REČ PRIREĐIVAČA... 6 Ciljevi predmeta Spoljno-trgovinsko poslovanje... 6 1. UVOD U SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE... 8 1.1. Šta je spoljna trgovina?... 8 2. KRATAK OPIS ISTORIJE MEDJUNARODNOG POSLOVANJA... 10 2.1. Počeci... 10 2.2. Novac i srednji vek... 10 2.3. Velike promene i zlatni standard... 10 2.4. Učestvovanje i razvoj... 12 2.4.1. Period izmedju dva svetska rata... 12 2.4.2. Bretonvudski sporazum... 12 2.4.3. Medjunarodna razmena posle drugog svetskog rata... 13 3. MESTO SPOLJNE TRGOVINE U OVOM TRENUTKU... 13 4. SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA (World Trade Organisation - WTO)... 15 5. MEDJUNARODNA NOVČANA SITUACIJA... 16 5.1. Medjunarodne finansijske ustanove... 16 5.1.1. Medjunarodni monetarni fond... 16 5.1.2. Grupa Svetske banke za obnovu i razvoj... 17 5.1.3. Grupa regionalnih razvojnih banaka... 19 6. SAVREMENO PREDUZEĆE... 19 6.1. Oblici i vlasnička struktura preduzeća... 19 6.1.1. Privredna društva... 20 6.1.2. Javna preduzeća... 22 6.2. Povezivanje preduzeća... 22 6.2.1. Matično i zavisno preduzeće... 23 6.2.2. Preduzeća sa uzajamnim učešćem... 23 6.4.3. Holding preduzeće... 23 6.2.4. Poslovno udruženje... 24 6.2.5. Povezivanje preduzeća u cilju izvršenja pojedinačnog posla... 24 6.3. Organi preduzeća... 25 6.4. Podela nadležnosti između organa preduzeća... 27 6.5. Funkcije preduzeća... 28 6.5.1. Funkcija marketinga... 28 6.5.2. Funkcija proizvodnje... 29 6.5.3. Finansijska funkcija... 30 6.5.4. Funkcija istraživanja i razvoja... 31 6.5.5. Funkcija planiranja i kontrole... 32 6.5.6. Funkcija informacionih sistema... 32 6.5.7. Funkcija kvaliteta... 34 6.5.8. Kadrovska funkcija... 35 6.5.9. Pravna funkcija... 35 6.5.10. Funkcija opštih poslova... 36 7. PLATNI BILANS DRŽAVA... 36 8. SISTEM RASPOLAGANJA DEVIZAMA I DEVIZNI KURS... 37 8.1. Sistem raspolaganja devizama... 37 8.2. Devizni kurs... 38 8.2.1. Vrste deviznih kurseva... 40 2
8.2.1.1. Fiksni devizni kurs... 40 8.2.1.2. Fleksibilni devizni kurs... 41 8.2.1.3. Jedinstveni i višestruki devizni kursevi... 42 8.3. Devizno tržište... 42 9.NAČINI VREDNOVANJA U MEDJUNARODNIM TRŽIŠTIMA I ORGANIZACIONI OBLICI, GDE I KAKO ZAKLJUČUJEMO TRGOVINSKE POSLOVE... 44 9.1. Pojam i podela... 44 9.2. Sopstvena i samostalna trgovina... 44 9.3. Osnivanje sopstvenlh i mešovitih preduzeća u inostranstvu... 47 9.3.1. Franšizing... 48 9.3.2. Uzimanje objekata u inostranstvu na koncesiju... 50 9.3.3. Dugoročna proizvodna kooperacija i poslovno-tehnička saradnja... 51 9.4. Slobodne i carinske zone... 52 9.5. Slobodne carinske prodavnice... 53 9.6. Berze i aukcije... 53 9.7.Prodaja robe putem sajmova i na međunarodnim sajmovima... 55 9.8. Elektronska trgovina... 56 10. ORGANIZOVANOST DRUŠTVA... 61 10.1. Unutrašnja preduzetnička organizacija sa inostranim poslovima... 61 Svrsishodna specijalizacija poslova u velikom spoljnotrgovinskom preduzeću... 62 11. SADRŽAJNI OBLICI MEDJUNARODNE RAZMENE... 62 11.1. Način zaključenja posla... 62 11.2. Uobičajeno zaključivanje posla... 63 11.3. Ponuda... 63 11.4. Ugovor u spoljnotrgovinskom poslovanju... 63 12. OBLICI POSLOVANJA SA INOSTRANSTVOM... 64 12.1. Jednostavan oblik (izvoz i uvoz)... 64 12.2. Posebni oblici medjunarodne razmene... 65 12.2.2. Barter... 65 12.2.3. Kompenzacije... 65 13. SPECIJALNI SPOLJNOTRGOVINSKI POSLOVI... 66 13.1. Zajednička ulaganja... 66 13.2. Lizing (Leasing) poslovi... 67 14. FINANSIJSKA SARADNJA PROIZVOĐAČA I TRGOVCA (FAKTORING, FORFETING I FRANŠIZING)... 68 15. KVALITET KAO USLOV USPEŠNOSTI SPOLJNOTRGOVINSKOG POSLOVANJA... 69 15.1. Menadžment kvaliteta proizvoda... 69 15.2. Upravljanje kvalitetom... 71 15.3. Planovi kvaliteta... 74 15.4. Postupci postizanja kvaliteta... 74 15.5. Zapisi o kvalitetu... 75 15.6. Ciljevi i planovi za poboljšanje kvaliteta... 76 16. TRGOVAČKI OBIČAJI I UZANSE - INCOTERMS... 77 16.1. Incoterms... 77 17. EXW-FRANKO FABRIKA (...NAZNAČENO MESTO)... 86 18. FCA-FRANKO PREVOZNIK (...NA NAZNAČENO MESTO)... 88 19. FAS-FRANKO UZ BOK BRODA (SA NAZNAKOM OTPREMNE LUKE...)... 91 20. FOB-FRANKO BROD (NAZNAČENA LUKA OTPREME...)... 93 3
21. CFR-CENA SA VOZARINOM (UGOVORENA LUKA OPREDELJENJA...)... 95 22. CIF-CENA SA OSIGURANJEM I VOZARINOM (UGOVORENA LUKA OPREDELJENJA...)... 97 23. CPT-VOZARINA PLAĆENA DO (...NAZNAČENO MESTO OPREDELJENJA)... 100 24. CIP-VOZARINA I OSIGURANJE PLAĆENI DO (... NAVEDENO MESTO OPREDELJENJA) 102 25. DAF-ISPORUČENO GRANICA ( NAZNAČENO MESTO)... 104 26. DES-ISPORUCENO FRANKO BROD (... UGOVORENA LUKA OPREDELJENJA)... 106 27. DEQ ISPORUČENO FRANKO OBALA (OCARINJENO) (...UGOVORENA LUKA OPREDELJENJA)... 108 28. DDU-ISPORUČENO, NEOCARINJENO (... NAZNAČENO MESTO OPREDELJENJA)... 111 29. DDP-ISPORUČENO I OCARINJENO (... NAZNAČENO MESTO OPREDELJENJA)... 113 30. CARINSKE I NECARINSKE BARIJERE... 115 31. CARINSKI SISTEM I CARINSKA TARIFA... 115 32. EKONOMSKI ZNAČAJ CARINA... 117 33. INSTITUTI ZASNOVANI NA CARINSKOM SISTEMU... 121 34. VRSTE CARINA... 122 35. DRUGI MEĐUNARODNI POSLOVI... 124 36. POSLOVI MEĐUNARODNOG TRANSPORTA... 124 37. POSLOVI MEĐUNARODNE ŠPEDICIJE... 130 37.1. Organizacija špediterskog poslovanja... 132 38. POSLOVI MEĐUNARODNOG OSIGURANJA... 133 39. POSLOVI KONTROLE U MEĐUNARODNOM POSLOVANJU... 137 39.1. Devizna dokumentarna kontrola... 142 40. DUGOROČNI OBLICI PRIVREDNE SARADNJE SA INOSTRANSTVOM... 144 40.1. Oplemenjivanje robe... 144 41. PROIZVODNA KOOPERACIJA (UGOVORNA IZRADA)... 144 42. PRIVREMENI UVOZ - IZVOZ... 145 43. POSLOVNO - TEHNIČKA SARADNJA... 145 44. SPOLJNOTRGOVINSKE KALKULACIJE I DOKUMENTACIJSKA OBRADA POSLOVA... 146 44.1. Pojam i pomen kalkulacija i dokumentacijske obrade poslova... 146 45. VRSTE TROŠKOVA... 146 46. IZVOZNE I UVOZNE PREDKALKULACIJE I OBRAČUNI TROŠKOVA... 148 46.1. Uvozne i izvozne predkalkulacije... 148 46.2. Obračuni uvoznih i izvoznih poslova... 149 47. RIZICI U SPOLJNOJ TRGOVINI DEFINISANJE RIZIKA U MEDJUNARODNOM PLATNOM PROMETU... 149 48. NAJZNAČAJNIJI RIZICI... 150 48.1. Rizik bira stranke... 150 48.2. Kreditni rizik... 151 48.3. Valutni rizik... 152 48.4. Rizici promene cene... 153 4
48.5. Neke druge mogućnosti isključivanja, odnosno smanjivanja rizika... 153 49. MEĐUNARODNA PLAĆANJA... 154 49.1. Nedokumentarno poslovanje... 154 49.2. Dokumentarni načini plaćanja... 155 49.2.1. Inkaso poslovanje... 155 49.2.2. Menica, forfeting i eskont... 155 49.2.3. Akreditivno poslovanje (L/C)... 156 Šta je dokumentarni akreditiv?... 156 Ko učestvuje u akreditivnom poslu?... 157 Vrste akreditiva... 157 Upotreba akreditiva... 158 50. MEDJUNARODNI GARANTNI POSLOVI... 159 50.1. Vrste i karakteristike bankarskih garancija... 159 51. DOKUMENTACIJSKA OBRADA UVOZNO-IZVOZNOG POSLA... 160 Početna faza... 160 Faza izvršenja... 161 Zaključna faza... 161 LITERATURA I IZVORI... 162 5
UVODNA REČ PRIREĐIVAČA Razvojem procesa globalizacije, trgovinsko i međunarodno poslovanje su se drastično promenile u odnosu na prethodni period. Slobodno se može reći da danas postoji samo jedno tržište i jedna tržišna utakmica- svetsko tržište i tržišna utakmica na svetskom nivou. Medjunarodne razmene se iz godine u godinu umnožavaju, otvaraju se nove mogućnosti saradnje koje su dele novie tehnologije i novi načini komunikacija. To je dovelo do sistema u kome se unutrašnje tržište izjednačava sa spoljnim, sistemom koji povezuje države, preduzeća, banke i druge finansijske institucije u globalni mehanizam koji može da funkcioniše 24 sati na dan. Razvoj finansijskih usluga je postao jedan od najvažnijih činilaca opštih globalizacijskih procesa u medjunarodnom poslovanju. Republika Srbija, kao mala država sa malim i ograničenim tržištem i prirodnim resursima, posebnu pažnju treba da obrati na nove trendove koje svakodnevno diktira proces globalizacije, novih preduzetničkih inovacija, promene u međunarodnoj legislativi kako bi što brže i kvalitetnije sprovodila proces integracije naše zemlje u EU. Trenutno proces integracije R. Srbije u EU ne ide željenim tempom i svaki izgubljeni dan u ekonomskom smislu predstavlja veliki gubitak za našu zemlju. Posebno treba istaći činjenicu da je naša zemlja potpisnik CEFTA sporazuma kojim se potpuno liberalizuje trgovina između zemalja Zapadnog Balkana. Učestvovanje na tržištu koje podrazumeva 30 miliona stanovnika će podsticajno delovati na naše kompanije u smislu jačanja produktivnosti i efikasnosti usled veće i jače konkurencije i stvoriće mogućnosti za poboljšanje spoljnotrgovinske razmene, specijalno na polju izvozno orijentisanih poslova. Od toga kako će se naše kompanije pozicionirati u okviru novog tržišta, umnogome zavisi proces evropske integracije naše zemlje i svojevrsno pripremanje za ulazak i učešće u tržišnoj utakmici na nivou zemalja Evropske Unije a samim tim i na širem svetskom tržištu. Autor ove hrestomatije se pri pisanju sasvim usredsredio na medjunarodnu razmenu, liberalizaciju i značaj ekonomskih integracija koje predstavljaju najvažniji deo trgovinskog poslovanja. Međutim da bi kao privreda imali pozitivne rezultate kada je u pitanju spoljna trgovina, mora se shvatiti da su kvalitet roba i usluga, edukovanost ljudskih resursa i njihova produktivnost i efikasnost ključne za dostizanje optimalnog nivoa konkurentnosti sa privredama i kompanijama kako iz razvijenih i modernih zemalja tako i iz zemalja u razvoju. Namena hrestomatije je da na metodološki jasan način upozna čitaoce sa novim trendovima i značaju međunarodne razmene u modernom poslovanju i da pojasni čitaocima nove modele i dobra praktična rešenja na primerima Evropske Unije i drugih prvenstveno ekonomskih unija i integracija. Hrestomatija je, pre svega, namenjena studentima Međunarodne više stručne škole za preduzetništvo iz Beograda, smer komercijalista, za predmet Spoljno-trgovinsko poslovanje. Medjutim, sam tekst, tj njegova odredjena poglavlja su zanimljiva i za širi krug čitalaca. Ciljevi predmeta Spoljno-trgovinsko poslovanje Cilj predmeta je sticanje uvida u smisao međunarodne podele rada, u zavisnost nacionalnih privreda od međunarodne razmene. U isto vreme, izučava se fenomen globalizacije i pravili tržišne utakmice koju ona diktira, glavne trgovinske i finansijske institucije na svetskom 6
nivou, oblici i mogućnosti za saradnju, vrednovanje/dokazivanje preduzeća na međunarodnom tržištu. Upoznaje se i organizacija i uticaj pojedinih institucija koje sarađuju u spoljno-trgovinskom poslovanju (carina, poslovne banke, špedicija). Spoznaje se operativni nivo izvršavanja spoljno-trgovinskog posla i konačno, obrađuju se glavni nosioci spoljno-trgovinskih poslova i njihov uticaj na platni i trgovinski bilans država. 7
1. UVOD U SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE Trgovinsko poslovanje je u poslednjim decenijama doživelo izuzetno brz razvoj. Velike promene u našoj okolini su se počele dogadjati, pre svega, posle 1989. godine, kada je najpre zakonodavstvo Ante Markovića u bivšoj SFRJ izvršilo podstrekivanje privatne inicijative u spoljnotrgovinskim odnosima. Međutim, poznati događaji koji su se odigrali 90-ih godina, napravili su vakum u ekonomskom razvoju naše zemlje, pogotovo na polju spoljno-trgovinske razmene sa inostranstvom. U periodu od 1990-2000. godine naša zemlja je premanentno bila izložena jačem ili slabijem dejstvu ekonomskih sankcija koje su zvanično bile uvedene u maju 1992. godine od strane Saveta Bezbednosti UN. Danas, sedam godina od početka ekonomskih reformi, privreda R. Srbije se bori za što bolju poziciju na regionalnom, evropskom i svetskom tržištu. Veliki zaostatak u razvoju naše zemlje i konkurentnosti naše privrede u odnosu na privrede u regionu mora se nadomestiti u narednim godinama povećanjem efikasnosti i produktivnosti domaćih kompanija kako bi što uspešnije mogle da se uključe u tržišnu utakmicu koja je danas samo jedna a to je svetska tržišna utakmica. Kao što je već pomenuto u uvodnoj besedi autora, odnosi u medjunarodnoj trgovini se veoma brzo menjaju tako da je teško iskoristiti sve pogodnosti. 1.1. Šta je spoljna trgovina? Uređenje svih privrednih transakcija je oblast, koja spada pod njihovu nadležnost, stvar države pri transakcijama koje protiču medju različitim državama pa su razmere drugačije. Spoljna trgovina je stoga trgovina, koja se nasuprot unutrašnje odvija preko granica države, medju stanovnicima različitih država.obim te trgovine u velikoj meri zavisi od konkurentske sposobnosti odredjenih država. Uspešnost odredjene države na medjunarodnom području se meri oblicima ekonomskih i finansijskih tokova medju državama koji su izraženi u obliku "platnog bilansa države". Spoljnotrgovinske poslove u našoj državi sprovode, kako domaća, tako i strana preduzeća (u nastavku ćemo pod terminom "preduzeća", engleski - enterprise, podrazumevati sva privredna i trgovinska udruženja i pojedince). Roba u spoljnoj trgovini prelazi granični prelaz, ali nije nužno da predje političku granicu države (carinske zone, offshore zone). Kod usluga je najvažnije razlikovati unutrašnje i medjunarodne usluge po tome ko je izdavalac a ko naručilac (stanovnici različitih država) i gde je mesto u koje je usluga otpremljena. Veliku razliku izmedju unutrašnje i spoljne trgovine čine stranke koje saradjuju. Naime, ako u unutrašnjoj trgovini treba da se obavi posao izmedju kupca (naručioca) i prodavca (otpremitelja) u platnom prometu će se ovlastiti banka ili će to medjusobno obaviti u gotovini. U spoljnoj trgovini nastupaju spoljni subjekti, bez kojih nema ni spoljne trgovine. To su, izmedju ostalog, špediteri, preduzeća koja se bave logistikom i medjunarodnim transportom, carinske službe, banke sa licencom za medjunarodno poslovanje, prevodioci, itd. 8
Za razliku od unutrašnje trgovine, u spoljnoj se, kao odredjeni faktor delatnosti, javljaju i sledeća pitanja: - Medjunarodni transport Za razliku od unutrašnje trgovine, ključan faktor u medjunarodnoj razmeni je pravilan izbor transportnih veza i drumova (logistika). Vrednost transporta u kalkulaciji je veća, što je razdaljina veća, ali su u kalkulaciju uračunati i odredjeni rizici (na primer oštećenje robe, pravovremene isporuke i slično). - Problem kursa različitih valuta Medjutim, kako je u većini država za poslovanje medju stanovnicima tih država uvedena domaća valuta (na primer u Republici Srbiji dinar), u poslovanju sa inostranstvom potrebno je odrediti valutu koja će služiti za platni promet medju subjektima. Odabir valute je veoma važan, jer neke valute gube na vrednosti, a druge je dobijaju. Treće su uvek relativno stabilne. Važno je i da li se izabrana valuta može menjati za druge valute (konvertibilnost) ili da li se može u celini izneti iz države. - Različiti režimi uvoza i izvoza i kalkulacije povezane sa tim Medjunarodna razmena je u vreme globalizacije mnogo liberalnija. Države pod dirigentskom palicom Svetske trgovinske organizacije ukidaju različita ograničenja - kvote, kontigente i snižavaju visoke carinske stope iako u svetu još uvek postoje države koje insistiraju na odredjenim ograničenjima zbog zaštite domaće industrije. Na primer, 2002. godine SAD su uvele ogrančenje na uvoz čelika, kao odgovor na odgovarajuće mere EU. - Više osiguranja Osiguranje zbog velikih razdaljina, pretovara i pravilnog izbora prevoznika smo već pomenuli. U medjunarodnoj trgovini, pored pomenutih, postoje i brojni drugi razlozi, na primer manje mogućnosti poznavanja poslovnog partnera nego u unutrašnjoj trgovini, pitanje valutnog kretanja, iznenadne političke odluke i još mnogi drugi. - Nužnost poznavanja jezika Za razliku od unutrašnje trgovine, prilikom koje se sporazumevamo na maternjem jeziku, u medjunarodnom poslovanju je nužno dobro ovladati nekim svetskim jezikom. U svetu je za poslovno komuniciranje najčešći engleski jezik, a francuski je prisutan u diplomatiji. Kao svetski jezici su pored pomenutih poznati još i ruski, španski i arapski. Za biznis u Srbiji, najvažniji su engleski nemački, italijanski i ruski jezik. U spoljnoj trgovini se prepliću različite struke i znanja, tako da možemo govoriti o interdisciplinarnosti medjunarodnog poslovanja. Dobar trgovac na stranim tržištima mora poznavati kako ekonomske zakonitosti (kalkulacije, valutna kretanja, itd.), tako i pravne sisteme zemalja sa kojima trguje. Neki termini, na primer menica ili ček, se mogu dosta razlikovati po tome da li se sa njima posluje po kontinentalnom ili anglo-američkom pravnom sistemu, pa se zato statusno pravne osobine subjekata u različitim državama različite. U nekim državama su potrebni i odgovarajući tehnički standardi (atesti i slično). Možemo reći da poznajemo socijalne i političke razmere na domaćem tržištu, ali moramo dobro proučiti one na ciljnim tržištima (na primer Nigerija ili Južna Amerika). To važi i za lokalne običaje (na primer islamske države), kao i za mnoge druge činioce. Način poslovanja uvek moramo prilagoditi u zavisnosti od toga iz kakve sredine nam dolazi potencijalni poslovni partner. 9
Spoljnotrgovinsko poslovanje zahteva veću pripremu i angažovanost nego unutrašnje. 2. KRATAK OPIS ISTORIJE MEDJUNARODNOG POSLOVANJA 2.1. Počeci Razmena u naturi je prvobitni oblik trgovine kod koga se roba menjala za neku drugu robu. Kao sredstvo te namene, služile su neka retka dobra (na primer školjke, metal, itd.). kasnije se javio novac (sredstvo za razmenu sa pečatom ili likom vladara). Rimljani su novac upotrebljavali ipak u sklopu svoje imperije. Razmena sa drugim nacijama je bila u naturi (na primer pomoću srebra, zlata, itd.). U tom periodu još ne možemo govoriti o spoljnoj trgovini. 2.2. Novac i srednji vek Prelazak iz provobitne naturalne razmene na razmenu pomoću novca se prvo pojavio u Kini. Zajedno sa novcem su se pojavile i cene, koje su po definiciji novčano izražena vrednost robe. Evropa je u srednjem veku bila veoma rascepljena. Pojavile su se različite vrste novca; najpre zlatnici i srebrnjaci sa žigom. Načelno je svaki vladar ili feudalac mogao da kuje svoj novac, a kasnije je pravo na kovanje imao samo kralj. Vrednost kovanog novca je u tom periodu jednaka vrednosti utrošenoj na kovanje. Pečat na kovanom novcu je označavao čistoću i njegovu težinu. Zbog problema velike količine različitih vrsta novca, pojavljuju se i različiti kursevi, kao i pitanje vrednosti takvog novca u robi. Trošarine (mostovi, mesta, itd.), feudalna rascepkanost i velika moć lokalnih feudalaca bez odredjene cenralne oblasti su veoma otežavale trgovinu na veće razdaljine, tako da je većina trgovanja imala lokalni značaj. Prva prava trgovina na velike razdaljine je bila trgovina po putu svile, koja je postojala još u starom veku. Toj trgovini je kumovala velika vrednost robe kojom se trgovalo, na primer začinima - biberom, karanfilčić i svila. Veliki očekivani dobici i veliki rizici (nesreće, pljačke) su uticali na nastanak prvih grupnih osiguranja trgovaca (ladja, karavana) i robnih berzi (trgovina robom koja nije fizički prisutna). 2.3. Velike promene i zlatni standard Pojava država u modernom dobu (XV i XVI veku) je prouzrokovala nastanak prave medjunarodne trgovine. Nacionalne države su uvele svoje valute i centralna oblast je kontrolisala trgovinu (dažbine, carine). Sistem "jedna država, jedna valuta" je prouzrokovao propadanje autonomnosti plemstva i pojavu prvih centralnih banaka. Nova transportna sredstva i prekomorske kolonije su donele i nove vrste robe i zlato iz Južne Amerike. Začini su bili na velikoj ceni i dostavljali su se pomorskim putevima (kopneni put - islamski narodi). Trgovina se učvršćivala, njen centar se iz Sredozemlja prebacio na Atlantik. 10
Razvoj spoljne trgovine se znatno povećao nakon industrijske revolucije u XIX veku, kada se pojavio višak robe. Glavna postavka takve trgovine je poslovanje sa sopstvenim kolonijama. Matične države iz kolonija uvoze pre svega sirovine, a zatim im prodaju gotove proizvode. Novi izumi, bolji transport, velika radna snaga i seobe su najvažnije karakteristike tog doba. Od predjašnjeg sistema zanatske proizvodnje manjih serija proizvoda, došlo se do industrijske proizvodnje i velikih viškova proizvoda koji se moraju negde prodati. Proizvodna trgovina tako prelazi lokalne granice. Sa industrijskom revolucijom su se pojavili pojmovi kao što su medjunarodna trgovina, multinacionalne kompanije i slični. To zahteva promene i na finansijskom području. U valutnoj politici je to vreme zlatnog standarda novca, prvog celovitog, medjunarodnog novčanog sistema, koji je delovao od približno 1870. godine sve do I svetskog rata. Za taj standard je značajna puna mogućnost zamene novca za zlato. Trgovina medju državama ograničena je količinom zlata u prometu. Osnovni elementi zlatnog standarda su sledeći: - zlatni paritet valute, - 100% pokriće novca zlatom, - odsustvo ograničenja prilikom uvoza zlata - stabilnost cena i plata. Najvažniji element je bio i fiksni devizni kurs. Prodaja je značila priliv zlata, njegovu kupovinu i prodaju. Manja količina zlata i novca je uticala da su cene i plate pale, a konkurencija je postala jača, što je opet značilo opet više izvoza. Na taj način su se prodaja i nabavka automatski izjednačili. Država A Država B Proizvodi 100 jedinica robe roba Izvozi Uvozi Izvozi Uvozi 40 jedinica Višak 40 grama Au Povećana ponuda novca Veća stopa rasta cena 40 grama Au 40 grama Au 40 jedinica Zlato (Au) Manjak 40 grama Au Smanjenje ponude novca Niža stopa rasta cena REZULTAT: Manja konkurencija države A REZULTAT: Veća konkurencija države B 11
Negativna posledica zlatnog standarda je rezultirala u I svetskom ratu i dejstva da se plate nisu prilagodile promenama. Finansiranje potreba vojske bez zlatnog pokrića je u nekim državama tokom i posle I svetskog rata prouzrokovalo veliku inflaciju, koja je pre svega u Nemačkoj dosegla neverovatnu visinu. 2.4. Učestvovanje i razvoj 2.4.1. Period izmedju dva svetska rata Zlatni standard je opstao kao sistem medjunarodnog novčanog uredjenja do 1914. godine, kada je izbio I svetski rat. Većina država je naglo prekinula zamenu svojih valuta za zlato. Kurs je počeo malo da se menja u zavisnosti od pogleda odredjenih država na to koja vrednost valute je najprimerenija. U periodu izmedju dva svetska rata (1918-1939) nije bilo načina da se uredi medjunarodni novčani sistem, koji je negativno uticao na medjunarodnu razmenu robe, usluga i tokova kapitala. Svi pokušaji trajne stabilizacije i povratka na sistem "zlatnog standarda" nisu bili veoma uspešni zbog trajno promenjenih okolnosti. Posledica svega toga je bilo uspostavljanje i osnaživanje izolacionizma privrede (pre svega u SAD-u), koje su bile dosta pogodjene ratom i štampala novac bez pokrića (Nemačka). Posledice su bile, pored već pomenute visoke inflacije i visoka stopa nezaposlenosti i smanjivanje spoljne trgovine kao najvećeg zla zlatnog standarda. Države se bore sa problemom bilansnog deficite i prilagodjavaju mu se devalvacijom domaća valute, koja dovodi do nepovoljnog relativnog odnosa cena izmedju uvezene i izvezene robe. Na taj način pokušavaju poboljšati konkurentnost domaće privrede i smanjiti domaću potrošnju. Medjunarodna trgovina se uglavnom odvija po sistemu baterija - pre svega bilateralne poravnavanja dobara sa drugim dobrima. Period izmedju dva svetska rata možemo označiti kao period stagnacije i ogradjivanja razvoja medjunarodnih trgovinskih odnosa. 2.4.2. Bretonvudski sporazum Nakon II svetskog rata, 1944. godine, u američkom gradu Breton Vuds došlo je do razgovora svih savezničkih država u cilju novog oblikovanja svetskog sistema, kao odgovora na nastojanju savezničkih država za uredjenje medjunarodnog novčanog sistema. Odlučili su da povratak sistemu "zlatnog standarda" nije više moguć, pre svega zbog nedostatka zlata za pokriće većih zahteva medjunarodne trgovine. Količine zlata su bile nejednako podeljene izmedju država - SAD su raspolagale sa 70% svih svetskih zaliha monetarnog zlata. Sistem koji su uspostavili se temelji na mogućnosti zamene USD (američki dolar) po fiksnoj vrednosti, vrednost ostalih nacionalnih valuta se odredjuje po sistemu fiksnog materijalnog kursa u odnosu na USD. Sistem je važio do 1971. godine, kada je SAD zbog visokog platno- 12
bilansnog manjka i smanjenja zlatnih deviznih rezervi prekinule svoju obavezu kupovine zlata po fiksnoj ceni i devalvirale USD. Povratak na sistem bretonvuda nije bio uspešan, tako da su sve odredjene svetske valute polako prešle na sistem fleksibilnog deviznog kursa. Sastanak u Breton Vudsu je značajno uticao na ustanovljivanje medjunarodnih organizacija, kao što su Medjunarodni monetarni fond (MMF), Medjunarodna banka za obnovu i razvoj (MBOR) i drugi (više u nastavku). 2.4.3. Medjunarodna razmena posle drugog svetskog rata Period neposredno posle drugog svetskog rata karakteriše obnova privrede u svetu, manja proizvodnja od potrošnje, kao i veliki stepen zapošljavanja. Rezultat je veći uvoz od izvoza i težnje ka smanjivanju domaće potrošnje. Značajno za taj period je i to što se udeo u medjunarodnoj trgovini na sever-jug (matice - kolonije), pridružuje i udeo istok-zapad sa svim problemima različitih političkih sistema, socijalističkih i kapitalističkih. Dva različita sistema su medjusobno bila konkurentna i privlačila svaki svoj krug država. Kapitalistički blok je u periodu hladnog rata počeo sa sistematičnim uništavanjem socijalističkog bloka, iako se takmičio sa njim, kako na području vojne, tako i na području civilne industrije. Motivacijski element višeg ličnog standarda je kasnije značajno porazio slabo definisan motivacijski element društvenog, odnosno državnog standarda. Medjutim, kako se na zapadu trgovina oslanjala na konvertibilne valute i razmenu robe i usluga za novac, trgovina na istoku se uglavnom zasnivala na već opisanom sistemu medjudržavnih bartera, tj. prikupljanju konvertibilnih valuta, potrebnih za uvoz potrebnih dobara sa zapada. Uvodjenje raznih obračunskih valuta, multilateralnih bartera, različitih administrativno utvrdjenih zvaničnih menjačkih kurseva i slično pokazalo se kao veoma neuspešno. Razlike izmedju zvaničnog i "crnog" tržišta novca i robe su se povećavale do neslućenih razmera, što je bilo "voda na mlin" sivoj ekonomiji, koja se u tim državama rascvetala. 3. MESTO SPOLJNE TRGOVINE U OVOM TRENUTKU Na razvoj medjunarodne trgovine u poslednjoj četvrtini XX veka su uticali pre svega problemi medjunaraodnog finansiranja trgovine. Sedamdesetih godina prošlog veka su to bili povećanje interesnih mera u državama OECD-a i sa time poskupljivanjem medjunarodnih kredita, devalvacija dolara i prvi naftni šok 1971. godine, koji je zbog osetno viših cena nafte zahtevao od države nepovoljne kredite. Neke države su zbog toga postale nesposobne da vrate kredite, a druge su uvele moratorijume na vraćanje kredita. Posledica je bila to što su mnoge banke postale nesolventne zbog zastoja u povraćaju svojih sredstava. Dužnička kriza je početkom osamdesetih godina prouzrokovala i konačni raspad blokovskog sistema. Kapitalističke moćne države su i dalje moćne i iskorišćavaju socijalističke države i države u razvoju. Državni krediti, koji su osnovna karakteristika perioda nakon II svetskog 13
rata, su se dobijali nenamenski i od naftne krize. Porast kamatnih stopa je izazvao velike probleme pri vraćanju. U svetskoj literaturi, osamdesete godine dvadesetog veka se nazivaju i "za razvoj izgubljene decenije", jer je nedostatak ekonomskih reformi krizu još i produbilo. Zbog globalnih promena i nakon isteka medjublokovske podele, rešavanje krize je postalo problem svih poverilaca, koji nisu mogli doći do svojih sredstava i dužnika koji su zapadali u vidno veće probleme sa likvidnošću. Otpisivanje dela dugova, odnosno odlaganje početka isplate, posebni medjunarodni fondovi za pomoć, promena dugova u obveznice sa fiksnom kamatnom stopom, kao i pregovori o promeni uslova (kao što je Pariski klub) su posledice internacionalizacije rešavanja problema. Danas države po moći delimo na razvijene, države u razvoju i nerazvijene. Regionalna povezivanja, kao i globalizacija, su doveli do toga da se mnogo manjih tržišta pretvori u jedno veliko, svetsko tržište. Institucije, kao što je MMF (Medjunarodni monetarni fond), koji nudi pomoć pri otklanjanju neuskladjenosti kod problematike platnih bilansa država - stand by aranžmana, IBRD, EBRD (svetska i evropska banka za obnovu i razvoj), kao i ostale lokalne i medjunarodne banke su korisna veza svih subjekata, koji učestvuju u svetskoj trgovini. Svetska trgovinska organizacija uspešno deluje na ukljanjanju jednostranih ograničenja u trgovini, kao što su embargo, kvote, preferencijali i bori se za slobodni protok robe. Zbog slične namene oformljene su mnoge druge svetske organizacije, na primer Medjunarodna organizacija rada, Uncitra, itd (više o tome u nastavku). Pomoć nerazvijenim se svodi na davanje isključivo državnih nenamenskih kredita - država davalac kredita daje kredit državi korisniku kredita, koja sredstva kredita upotrebljava za sopstvene potrebe - komercijalnim namenskim kreditom, čiju upotrebu kontroliše davalac (na primer stand by krediti). Pojava velikih multinacionalnih kompanija (Shell, Coca-cola), koje nisu uključene samu u jednu nacionalnu privredu, potrvrdjuje da se svet pretvara u samo jedno tržište. Države mogu na bilateralnoj ravni donositi odredjene sporazume, na primer o izbegavanju dvojnog oporezivanja, o malom učešću ili pravnoj pomoći, a mogu i stupati u multilateralne saveze sa drugim državama, sa kojim imaju zajedničke interese. Najpoznatije su veze u odredjenoj regiji, kao što su EU, EFTA, CEFTA u Evropi, NAFTA u Americi, kao i ASEAN u Aziji. Različite vrste veza na području ekonomske saradnje na bilateralnom ili multilateralnom planu bi grubo mogli podeliti na: - Preferencijalne carinske aranžmane. Dve ili više država potpisuje sporazum o listama proizvoda, koji se medjusobno uvoze po posebnim carinskim stopama, nižim od carinskih stopa za te proizvode u državama koje nisu potpisnice takvih aranžmana. - Prostocarinski savez je sporazum dve ili više država, koji utvrdjuje visinu carine u medjusobnoj trgovini zemalja potpisnica. - Carinske unije su veza država, koje uskladjuju carinske stope do trećih država. Uvoz u jednu državu znači uvoz u celu uniju. - Zajedničko tržište je još viši stepen saradnje, jer države koje saradjuju udružuju mogućnosti za poslovanje subjekata na celom području sporazuma. 14
- Ekonomsku uniju, koja je najviši oblik saradnje medju državama, u kojoj se uvodi zajednička stopa dažbine i dogovara način za medjusobno proračunavanje. Monetarna unija, kao posledica ekonomske unije, usvaja zajedničku novčanu valutu na celom prostoru gde sporazum važi. Zajedno sa novim vezama i globalna pomeranja u medjunarodnoj razmeni robe, usluga i kapitala, pojavljuju se novi problemi, na koje stalno upozoravaju različiti antiglobalistički pokreti. Njihovi glavni argumenti su neujednačenost razvoja, povećavanje razlika medju razvijenim i nerazvijenim državama, privilegovan položaj zapadnih, bogatih država, prost protok kapitala, ograničavanje ljudskih migracija i slično. 4. SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA (World Trade Organisation - WTO) Svetska trgovinska organizacija (u nastavku WTO) je jedina globalna medjunarodna institucija, koja se bavi pravilima trgovanja medju državama (medjunarodni trgovinski sporazumi). Medjunarodni trgovinski sporazumi su, kao najvažniji rezultat rada WTO, isključivo plod dugotrajnih medjunarodnih pregovora i uskladjivanja interesa odredjenih država članica. Cilj WTO je pomoć proizvodjačima robe i ponudjačima usluga, izvoznicima, kao i uvoznicima pri njihovom poslovanju, kao i urediti medjunarodno trgovanje tako, da bi teklo slobodno i bez većih ograničenja. WTO je oformljena 1995. godine i spada u jednu od najmanjih medjunarodnih organizacija. Naslednik je pedesetogodišnjih pregovora u okviru GATT (General Agreement of Tarifs and Trade). GATT je u periodu nakon II svetskog rata radio kao serija trgovinskih pregovora, odnosno rundi, koje su dosta doprinosile oslobadjanju medjunarodne trgovine, na primer pri snižavanju tarifnih stopa, necarinskih ograničenja u trgovini ili sprečavanju dampinga. 2001. godine, WTO je imala preko 140 država članica, koje zajedno predstavljaju više od 90% svetske trgovine. Odluke se donose koncenzusom, a sporazume moraju ratifikovati parlamenti država članica. Najvažnije telo organizacije, koje donosi ključne odluke, je Ministarska konferencija (Ministerial Conference), koja se sastaje najmanje jednom u dve godine. Generalni savet (General Council) čine ambasadori, koji se u sedištu WTO sastaju po potrebi najmanje jednom godišnje. Sedište WTO je u Ženevi, a njene glavne aktivnosti za dostizanje opisanih ciljeva su: - upravljanje trgovinskim sporazumima, - delovanje u formi foruma za medjunarodne pregovore, - pomoć pri uredjivanju medjunarodnih trgovinskih sporova, - proučavanje nacionalnih trgovinskih politika, - pomoć državama u razvoju na području trgovinske politike (tehnička pomoć i obrazovanje), - saradnja sa drugim medjunarodnim organizacijama. 15
Članovi WTO moraju poslovati u skladu sa pravilima (sporazumima) WTO na nediskriminatorni način, koji izražava kako njihova prava, tako i njihove obaveze. Zanimljivo je to što je knjiga pravila WTO proistekla iz poslednje Urugvajske runde GATT i ima oko 30.000 strana, koje sadrže 60 sporazuma i posebnih ugovora o obavezama pojedinačnih zemalja. Svaka članica daje posebnu garanciju da će njen izvoz biti obavljan nepristrasno i pravedno, kao i samostalno. Važan deo tih sporazuma, pored načela o slobodnoj trgovini robe i načela o slobodnom protoku usluga, su i pravila o načinu upotrebe i osiguranja intelektualne svojine. Medjunarodna arbitraža koja uredjuje trgovinske sporove medju članicama WTO, u poslednje vreme dosta dobija na važnosti. Za rešavanje tih sporova se ad-hoc imenuju objektivni stručnjaci, koji vode postupak u smeru rešavanja medjunarodnih nesporazuma. Medjunarodna trgovinska organizacija je trenutno ključna medjunarodna institucija, koja uprkos pokušaju ogradjivanja njenih ovlašćenja služi kao glavni forum za savladavanje konfliktnih siituacija u medjunarodnom poslovanju. Poznati su primeri angažovanja WTO u Offshore sporovima do kraja devedesetih godina dvadesetog veka i "hladni rat" izmedju SAD i EU 2002. godine. 5. MEDJUNARODNA NOVČANA SITUACIJA U početku smo pomenilli najvažnije medjunarodne finansijske ustanove, a sada ćemo ih bolje upoznati. 5.1. Medjunarodne finansijske ustanove 5.1.1. Medjunarodni monetarni fond Medjunarodna organizacija, pod originalnim nazivom International Monetary Fund (u nastavku MMF) je oformljena 1944. godine u Breton Vudsu. Ova organizacija se bavi isključivo platnobilansnim problemima država, koji su se pojavili nakon raspada sistema zlatnog standarda. Konferencija u Breton Vudsu je sazvana zbog želje država pobednica za uredjenjem medjunarodne trgovine i rešavanjem medjunarodnih finansijskih teškoća. Prioriteti MMF su: a) stabilizacija kursa valuta Ovaj cilj je bio prioritet MMF-a u prvoj fazi rada, kada je većina država još imala uveden sistem fiksnih kurseva valuta. Sa uvodjenjem fleksibilnih kurseva u većini država posle 1971. godine, MMF je na tom području izgubio svoju ulogu. b) omogućavanje slobodnog protoka robe 16
Ovu ulogu je kasnije preuzeo GATT u svojim rundama (na primer Tokijska, Urugvajska) i kasnije Svetska trgovinska organizacija (WTO). c) pomoć državama pri uklanjanju platnobilansnih debalansa Najvažniji prioritet MMF-a je pomoć državama članicama u obliku konsultantskih usluga u obezbedjivanju rasta svetske ekonomije (World Economic Output), t.j. kreditnim aranžmanima. To prepoznajemo u obliku redovnih aranžmana, kao što su: rezervna tranša, prva kreditna tranša, kao i više kreditne tranše, na primer stand by aranžman ili extended fund facility, kao i u obliku vanrednih aranžmana: koncesijski aranžmani, pomoć u vanrednim razmerama, itd. Obračun u okviru MMF-a se vrši u SDR - Special Drawing Rights (specijalna prava vučenja - SPV). SPV je oblik medjunarodnih deviznih rezervi, koji MMF dodeljuje članicama MMF po posebnoj obračunskoj novčanoj jedinici (1 SPV je cca 1,5 USD). Razloge za nastanak SPV treba tražiti u pomanjkanju zlata i USD za pokriće medjunarodne likvidnosti. Trenutno je u SPV odredjeno cca. 3% svetskih rezervi. Kvota, dodeljena državi, odražava njenu ekonomsku moć - visina bruto domaćeg proizvoda, visina državnih rezervi, kao i podaci iz tekućeg platnih bilansa. Što je veća privredna moć države, veća je i kvota i posledično, sa više glasova, veći je i njen uticaj na odlučivanje u MMF-u. Veličina kvote je važna i zbog potencijalne količine sredstava koje svaka država može dobiti od MMF-a. Povremene revizije kvota poštuju nove i relativne razmere medju državama. MMF obavlja važnu misiju, pre svega, na području platnobilansnih debalansa u primerima država koje imaju platnobilansni deficit. Posebno važnu ulogu je dobio u toku svetske dužničke krize tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka. Finansira se kvotama, koje doprinose države članice (25% u SPV ili drugoj konvertabilnoj valuti, ostalo u domaćoj valuti) i preko kreditnih linija. Kvota SPV u domaćoj valuti je očigledna i u platnom bilansu države. Bilans je opisan u jednom od sledećih poglavlja. Sedište MDS-a je u Vašingtonu, SAD i njime upravlja savet guvernera (predstavnici svih država članica), odbor izvršnih direktora (24 članova) i uprava (direktor - koji nije amerikanac i zamenik direktora - amerikanac). 5.1.2. Grupa Svetske banke za obnovu i razvoj a) Svetska banka za obnovu i razvoj (International Bank for Reconstruction and Development - IBRD). IBRD je osnovana 1944. godine u Breton Vudsu. Članstvo u njoj je dogovoreno članstvom u MMF-u. 2001. godine, banka je imala 182 članice. Najveća je i najuticajnija od svih medjunarodnih banaka na području finansiranja razvoja. Organizacijsku strukturu banke čini Savet guvernera, Odbor izvršnih direktora, koji imenuje predsednika banke, Razvojni komitet, kao i administracija. 17
Osnovna funkcija IBRD je finansiranje država članica, isključivo davanjem kredita na osnovu državnih garancija. Sredstva IBRD su dostupna, pre svega, manje razvijenim državama članicama - državama u razvoju i državama u tranziciji. Banka na svetskom tržištu izdaje obveznice, koje su zbog dobrog boniteta vrlo cenjene - prinašajo poceni kaptital (boniteta AAA). Izvor sredstava su vlastiti kapital banke, njene rezerve, kao i sredstva iz otplate prethodno datih kredita. Ta sredstva banka posudjuje državama članicama pod povoljnim, komercijalnim uslovima, sa rokom otplate od 12 do 20 godina. Osnovne vrste kredita su: projektni krediti (cca. 80% kredita), sektorski krediti, krediti za strukturno prilagodjavanje, krediti za tehničku pomoć, kao i krediti za obnovu. Ulaz u vlasničku strukturu (equity) pri kreditiranju IBRD nije uslov. Krediti reprogramiraju. b) Medjunarodno razvojno udruženje (Internatioinal Development Assotiation - IDA) se ne IDA je osnovana 1960. godine sa osnovnom namenom da kreditira najnerazvijenije države. Kreditiranje se obavlja u obliku pomoći (koncesijski krediti), namenjeni smanjivanju siromaštva. Za kredite, koji imaju rok otplate od 35-40 godina, države prijemnice ne plaćaju kamate, već samo odredjene administrativne troškove. IDA nema vlastitog kapitala, zato su glavni izvor prihoda doprinosi država članica, a za najam kredita se zahteva garancija države. c) Medjunarodna finansijska korporacija (International Finance Corporation - IFC) IFC je najvažnija medjunarodna i finansijska institucija, koja se pre svega brine za dužničko i vlasničko finansiranje u privatnom sektoru manje razvijenih država. Organizacija je ustanovljena 1956. godine. Ključni izvor sredstava za kreditiranje su izdavanje obveznica na medjunarodnom tržištu (boniteta AAA), kao i uplaćen kapital članica. Pri odobravanju kredita ne zahteva garancije države, a može i da otkupljuje deonice kreditojemaca (equity). Krediti se po običaju koriste u potpunosti - u tranšama. d) Agencija za multilateralne investicijske garancije (Multilateral Investment Guarantee Agency - MIGA) MIGA je oformljena 1988. godine. Osnovna funkcija te agencije je obezbedjivanje nekomercijalnih rizika kod država članica, u koje ubrajamo: - nekonvertabilnost valute - nacionalizaciju - moratorijum otplate dugova, državna zabrana plaćanja - ratovi, državni udari, prirodne katastrofe i slično. Iz osiguranja su izuzeta sva osiguranja izvoznih kredita. Pored ograničenih osiguranja MIGA omogućava državama - članicama pristup tehničkoj pomoći sa područja neposrednih stranih investicija; institucija je važna za informisanje potencijalnih investitora o uslovima investiranja u državama - članicama. 18
5.1.3. Grupa regionalnih razvojnih banaka Za Srbiju je sigurno najznačajnija Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) koja trenutno najviše i ulaže i sklapa kreditne aranžmane sa našim institucijama. Odgovarajuće banke opstaju u svim celinama i finansiraju projekte isključivo u svojoj regiji. Članice (doničari) tih banaka su države izvan regije. To su Medjuamerička razvojna banka (IADB), Afrička razvojna banka (AFDB), kao i Azijska razvojna banka. Krediti se daju isključivo na osnovu tendera. Izvor finansiranja je kapital, medjunarodna finansijska tržišta - prodaja obveznica (sve afričke banke imaju bonitet AAA, afrička AA), rezerve, kao i sredstva dobijena otplatom kredita, odobrenih u prošlosti. Banke stupaju u vlastničku strukturu preduzeća. One ne finansiraju projekte. Krediti mogu biti sa ili bez državne garancije i odobravaju se po komercijalnim uslovima sa rokom otplate do 15 godina. 6. SAVREMENO PREDUZEĆE Zakon o preduzećima bliže definiše preduzeće kao pravno lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti". Navedena definicija sadržinski upućuje na tri bitne, ključne odrednice koje karakterišu preduzeće: To je pravno, a ne fizičko lice. Pravno lice predstavlja organizovan kolektiv koji ima odgovarajuću imovinu radi ostvarivanja određenih, zakonom dopuštenih ciljeva i kome je zakonom priznato svojstvo subjekta u pravu tj. sposobnost da stiče i ostvaruje prava i obaveze, za razliku od fizičkog lica, kao pojedinca; Svako preduzeće osniva se radi vršenja odgovarajuće delatnosti (registrovane kod nadležnog državnog organa) čime se ostvaruje osnovna svrha preduzeća, a to je preduzetništvo, koje možemo definisati kao aktivnost posvećenu ostvarenju zakonom dozvoljenih ciljeva; Za razliku od drugih pravnih lica (pravna lica su i bolnice, muzeji itd.), preduzeće svoju delatnost obavlja isključivo u cilju sticanja dobiti (ostvarenja novčane koristi, profita). Navedene osnovne karakteristike pojma preduzeća iste su i u drugim inostranim trgovačkim i privrednim zakonodavstvima. 6.1. Oblici i vlasnička struktura preduzeća Zakon o preduzećima utvrdio je sledeće oblike preduzeća: Privredno društvo; Javno preduzeće. 19
6.1.1. Privredna društva Privredna društva, kao dominantan oblik preduzeća (preko kojeg se ostvaruje najveći deo privredne delatnosti) osnivaju se kao: Društva lica (ortačka društva ili komanditna društva); Društva kapitala (akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću). Društva lica Ortačko društvo Ortačko društvo je društvo koje se osniva ugovorom dva ili više fizičkih lica koja se obavezuju da, uz sopstvenu neograničenu solidarnu odgovornost za obaveze društva, obavljaju određenu delatnost pod zajedničkom firmom. Članovi ortačkog društva odgovaraju za obaveze društva (ugovorne, vanugovorne i zakonske) ne samo svojim ulogom u društvu, već celokupnom svojom privatnom imovinom (neograničena odgovornost); pri tome, poverilac može da zahteva naplatu svog potraživanja od bilo kog člana društva, u celosti. Odluke u društvu donose se jednoglasno, pri čemu svaki član društva ima jedan glas (ukoliko ugovorom o osnivanju nije drugačije predviđeno), a dobit koju ostvari društvo raspodeljuje se po godišnjem obračunu, u skladu sa ugovorom o osnivanju (po pravilu, srazmerno vrednosti uloga svakog od članova). Komanditno društvo Komanditno društvo je društvo koje se osniva ugovorom dva ili više lica radi obavljanja delatnosti pod zajedničkom firmom, od kojih najmanje jedno lice odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva (to lice se naziva komplementar), a rizik najmanje jednog lica ograničenje na iznos ugovornog uloga (to lice se naziva komanditor); pri tome, komplementar može biti samo fizičko lice, a komanditor i fizičko i pravno lice. Društvom upravlja, i vodi njegove poslove, jedan ili više komplementara a ne komanditor; dobit koju ostvari društvo raspodeljuje se po godišnjem obračunu, u skladu sa ugovorom o osnivanju. Društva kapitala Akcionarsko društvo Akcionarsko društvo (kao oblik preduzeća, najčešća forma organizovanja) jeste društvo koje radi obavljanja delatnosti osnivaju pravna, odnosno fizička lica, čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije određene nominalne vrednosti; pri tome, zbir nominalnih vrednosti svih akcija čini osnovni kapital društva. Akcionarsko društvo nastaje emisijom i uplatom akcija čime se obezbeduje osnivački kapital za registraciju i dalji rad preduzeća. Osnivači ovog društva (kupci akcija) mogu biti i pravna i fizička lica, pri čemu to može biti i samo jedno lice (kada se akcije kupuju bez javnog upisa akcija). 20
Akcionarsko društvo je pravno lice koje svojom imovinom obavlja delatnost za koju je registrovano, i samo tom imovinom odgovara za svoje obaveze. Akcionari ne odgovaraju za obaveze društva svojom imovinom (kao što je to slučaj kod društva lica), već snose rizik poslovanja društva samo do visine svog uloga, odnosno do visine sredstava koja su uložili kupovinom akcija društva, prilikom samog osnivanja ili kasnije, tokom dodatnih emisija akcija zbog povećanja osnivačkog kapitala društva. Organizacija, način osnivanja i funkcionisanje ovog društva, zbog njegove široke rasprostranjenosti u privredi svih država, po pravilu su regulisani normama imperativnog karaktera, što znači da ih akcionari ne mogu menjati svojom voljom prilikom zaključenja ugovora o osnivanju društva. Pojam / vrste akcija Pod pojmom akcija podrazumeva se isprava koja se izdaje učesniku društva koji uplati svoj udeo. Na osnovu njega on stiče pravo na učešće u organima upravljanja društva i pravo na učešće u raspodeli njegove dobiti. U većini zemalja svakom učesniku društva mora biti izdata odgovarajuća akcija i to u pismenoj formi. U nekim zemljama (na primer u Nemačkoj) ova isprava izdaje se samo na zahtev zainteresovanog učesnika, što znači da nepostojanje pismene isprave ne utiče na prava tog učesnika u odnosu prema društvu. Do izdavanja akcija može doći tek kada je akcionarsko društvo upisano u registar kod nadležnih organa. Akcije se izdaju, po pravilu, u obliku hartija od vrednosti koje glase na ime ili na donosioca, u zavisnosti od statuta samog društva. Pravilo je da se akcije mogu prenositi bez obzira na način na koji je imalac prava na toj hartiji određen. Svaka akcija, po pravilu, daje svom imaocu pravo na jedan glas u skupštini akcionarskog društva, ali mogu postojati i izvesni izuzeci ako su predviđeni statutom društva. Akcionari raspolažu akcijama koje mogu biti obične (redovne) ili prioritetne. Obične akcije daju pravo na učešče u upravljanju društvom, pravo na dividendu (učešće u dobiti društva) i pravo na deo likvidacione mase (naplata odgovarajućeg iznosa kod likvidacije društva i prodaje njegove imovine preostale nakon namirenja poverilaca društva); Prioritetne akcije daju pravo na prednost kod isplate dividende i raspodele likvidacione mase; zbog toga su ove akcije, kod upisa, po pravilu skuplje nego obične. Našim Zakonom o preduzećima predviđeno je da se prenos akcija na ime (akcionarskog društva čije se akcije ne prodaju i ne kupuju na berzi) statutom može usloviti prethodnom saglasnošću uprave društva (upravnog odbora) ili pravom preče kupovine od ostalih akcionara. Ovakva ograničenja, kada je reč o akcionarskim društvima čije se akcije ne kotiraju, tj. ne prodaju na berzi, uobičajena su i u pravnim sistemima drugih država; razlog za to je primarni interes postojećih akcionara i samog društva da zadrže kontrolu nad poslovanjem društva i limitiraju krug lica koja mogu da učestvuju u raspodeli profita koji ostvari preduzeće. Pravni sistemi u drugim državama prave razliku između akcionarskih društava čije se akcije ne prodaju na berzi i akcionarskih društava čije se akcije kotiraju (vrednuju i prodaju) na berzi. Berze su institucije na kojima se akcije preduzeća kupuju ili prodaju, neposredno od strane zainteresovanih građana ili putem angažovanja posrednika - dilera. Cene akcija na berzi formiraju se ne samo, i ne pre svega, u zavisnosti od nominalne vrednosti akcija nego 21
u zavisnosti od ponude i tražnje za akcijama određenog društva što zavisi od visine profita društva i iznosa dividendi koje ono isplaćuje posednicima svojih akcija. Društvo sa ograničenom odgovornošću Društvo sa ograničenom odgovornošću je društvo koje, radi obavljanja delatnosti, osnivaju pravna ili fizička lica koja ne odgovaraju za obaveze društva, a snose rizik za poslovanje društva do visine svog uloga. Osnovni kapital čine ulozi svih članova, koji samom uplatom sriču odgovarajući udeo u društvu, s tim da udeo, po zakonu, ne može biti izražen u akcijama, što čini osnovnu razliku između ovog oblika društva i akcionarskog društva. Svaki član društva ima pravo glasa srazmerno visini svog udela, s tim da se ugovorom o osnivanju odnosno statutom određuje koliki ulog daje pravo na jedan glas. Članovi društva imaju pravo na učešće u dobici društva, srazmerno visini svojih udela, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije utvrđeno. Članovi društva mogu slobodno da prenose svoje udele drugim članovima, a u slučaju da član društva želi da prenese svoj udeo trećem licu (licu koje nije član društva), ostali članovi imaju pravo preče kupovine. 6.1.2. Javna preduzeća Javna preduzeća osniva država (kada je reč o opštem interesu najšireg karaktera) ili jedinica lokalne samouprave - grad ili opština (kada je reč o opštem interesu užeg, lokalnog karaktera). To su preduzeća koja se osnivaju radi eksploatacije prirodnih bogatstava države (rudnici, šume, vode, prirodni resursi, elektroprivreda, železnica, saobraćajnice itd.) i obavljanja komunalnih delatnosti (gradske komunalne organizacije - vodovod, saobraćaj, čistoća, zelenilo itd.). Kapital javnog preduzeća, s obzirom na to da ga osniva država ili jedinica lokalne samouprave, ili je u celosti državni ili je mešoviti kapital (ako se preduzeće osniva zajedno sa drugim, pravnim ili fizičkim licima koja imaju poslovni interes za ulaganje u takvu vrstu delatnosti). 6.2. Povezivanje preduzeća Ciljevi međusobnog povezivanja preduzeća su dominantno ekonomski, i povezivanje se vrši na sledeći način: U vertikalnim grupacijama povezuju se preduzeća koja učestvuju u reprodukcionom lancu. Ovakvim povezivanjem, preduzeće - proizvođač finalnog proizvoda stiče veću sigurnost i kontrolu nad radom drugih preduzeća, koja obezbeduju elemente za produkciju finalnog proizvoda; U horizontalnim grupacijama povezuju se preduzeća koja obavljaju istu ili sličnu delatnost (proizvode istu robu ili vrše iste usluge). Kod ove forme povezivanja postoji tendencija ka stvaranju monopola. 22