INOSTRANE REGISTROVANE ISTOPOLNE ZAJEDNICE ŽIVOTA PRED KOLIZIONIM PRAVILIMA SRPSKOG MEÐUNARODNOG PRIVATNOG PRAVA: CRNO-BELI ODRAZ SLIKE DUGINIH BOJA?

UDK 341.94:316.811.11-055.3 Dr Marko Jovanović, LL.M. 1 INOSTRANE REGISTROVANE ISTOPOLNE ZAJEDNICE ŽIVOTA PRED KOLIZIONIM PRAVILIMA SRPSKOG MEÐUNARODNOG PRIVATNOG PRAVA: CRNO-BELI ODRAZ SLIKE DUGINIH BOJA? Srpsko međunarodno privatno pravo ne sadrži posebna koliziona pravila koja bi uređivala pitanja priznanja postojanja i dejstava različitih oblika istopolnih zajednica života registrovanih u inostranstvu. Shodno tome, kada bi se neko pitanje ove vrste postavilo pred nadležni organ Republike Srbije, moralo bi da bude rešavano primenom opštih pravila domaćeg međunarodnog privatnog prava. Tom prilikom, nadležni organ će se suočiti sa najmanje tri vrste problema: problemom kvalifikacije, problemom koordinacije i problemom ocene saglasnosti dejstava strane supstancijalne norme sa domaćim javnim poretkom. Rešenje tih problema, međutim, ne mora nužno da bude takvo da će inostranim registrovanim istopolnim zajednicama života u svakom slučaju biti odbijeno bilo kakvo dejstvo u pravnom sistemu Republike Srbije. Ali, konkretan ishod odlučivanja zavisi ne samo od predmeta tužbenog zahteva i činjeničnog sklopa svakog konkretnog slučaja, već i od spremnosti i umešnosti nadležnog organa da se upusti u razmatranja složenih koncepata međunarodnog privatnog prava. To može dovesti do neujednačenosti u postupanju i narušavanja pravne sigurnosti. Kako bi se takav ishod sprečio, potrebno je da srpski zakonodavac zauzme jasan stav po pitanju (ne)priznanja postojanja i dejstava različitih oblika istopolnih zajednica života registrovanih u inostranstvu. Ključne reči: Istopolni brakovi. Istopolne registrovane zajednice života. Sukob zakona. Kvalifikacija pravne kategorije. Koordinacija pravnih sistema. Javni poredak. Autor je docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i pomoćnik glavnog pravnog savetnika u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije, marko.jovanovic@ ius.bg.ac.rs. Mišljenja iskazana u ovom radu predstavljaju lično gledište autora i ni na koji način ne impliciraju niti odražavaju stavove institucija sa kojima je autor povezan. 167

168 Liber amicorum Gašo Knežević 1. UVOD 1.1. Obrazloženje izbora teme Ako je Vasko Popa bio u pravu kada je napisao da su jedni (...) noći a drugi zvezde, profesor Gašo Knežević je bez sumnje bio zvezda na nebu onih koji su imali sreću da ga upoznaju, sa njim sarađuju i od njega uče. Njegova ljudska i stručna izuzetnost učinile su da sjaj te zvezde nastavi da osvetljava naše profesionalne ali i lične puteve čak i nakon što smo ostali uskraćeni za njegovo fizičko prisustvo u našim životima. Od profesora Kneževića smo učili ne samo o pravu, već i o hrabrosti, doslednosti, obzirnosti, gospodstvenosti, odmernosti, taktičnosti, uživanju u životnim radostima, razumevanju i poštovanju drugih. Privilegija da sam bio jedan od bliskih saradnika profesora Kneževića, međutim, istovremeno čini zadatak izbora prikladne teme rada u njegov spomen prilično delikatnim i komplikovanim. Razmišljajući o pitanju čije bi razmatranje bilo dostojan doprinos ovom Zborniku, imao sam u vidu dve okolnosti. Prvo, u širokoj lepezi naučnih oblasti kojima se profesor Knežević bavio, teme međunarodnog privatnog prava su ipak, čini mi se, zauzimale posebno mesto. Drugo, profesor Knežević je uvek bio naklonjen aktuelnim (i po pravilu izuzetno složenim), teorijski spornim pitanjima iz kojih je nastojao da, nakon pažljive analize, pronađe logičan i praktičan izlaz, u skladu sa svojim dubokim uverenjem da uvek treba biti deo rešenja a ne problema. Tragajući, dakle, za savremenom, intrigantnom temom međunarodnog privatnog prava koja daje priliku za podrobno proučavanje i formulisanje praktičnih sugestija, opredelio sam se da ispitam teškoće koje stvara primena kolizionih pravila srpskog međunarodnog privatnog prava na inostrane registrovane istopolne zajednica života, tj. problem njihovog (ne)priznanja u srpskom pravu. 1 Aktuelnost ove teme je nesumnjiva, jer pitanje prekograničnih dejstava registrovanih zajednica života između lica istog pola ni posle više od četvrt veka od donošenja prvog evropskog zakona koji je pravno uredio ovaj oblika suživota 2 ne prestaje da budi 1 U ovom radu ću termin registrovana istopolna zajednica života koristiti kao generički pojam za različite oblike pravnog povezivanja dva lica istog pola saglasnim izjavama volje zabeleženim pred nadležnim organom u odgovarajućem postupku, kojim se između tih lica (međusobno i prema trećim licima) stvaraju određene dužnosti, prava i obaveze. Konkretni pojavni oblici ove zajednice, zavisno od pravnog sistema, mogu biti različiti: brak, registrovano partnerstvo, građanski pakt solidarnosti, itd. 2 Prva evropska država koja je dozvolila zaključivanje registrovanih partnerstava licima istog pola bila je Danska (1989), dok je prva evropska država koja je dozvolila zaključivanje istopolnih brakova bila Holandija (2001). Vid. Zakon od 21. decembra 2000. godine o izmenama Knjige 1 Građanskog zakonika u vezi sa otvaranjem mogućnosti sklapanja braka osobama istog pola (Wet van 21 december 2000 tot wijziging van Boek 1 van het Burgerlijk Wetboek in verband met de openstelling van het huwelijk voor personen

Marko Jovanović (str. 167 190) interesovanje stručnjaka za međunarodno privatno pravo širom sveta. 3 Štaviše, ova pitanja su interesovala i samog profesora Kneževića koji je pre desetak godina posvetio jedan rad ovom problemu. 4 Danas, deceniju kasnije, situacija u uporednom pravu se i dalje gotovo svakodnevno menja, 5 ali teškoće na terenu međunarodno-privatnopravnih aspekata dejstva ovakvih zajednica života opstaju neke stare još uvek nisu rešene a neke nove se otvaraju. Otuda moja želja da baš na ovom mestu pokušam da ispitam kakve teškoće inostrane registrovane istopolne zajednice života danas postavljaju pred srpsko koliziono pravo. 1.2. Postavljanje problema Uvodno pitanje koje se postavlja u vezi sa proučavanjem prekograničnih dejstava registrovanih istopolnih zajednica života jeste: šta uopšte znači priznati zajednicu života registrovanu u inostranstvu? U domaćoj teoriji se ovo pitanje posmatralo ili kao svojevrsna kvazi-egzekvatura strane isprave o zaključenju braka (što pretpostavlja njeno konceptualno upodobljavanje stranoj sudskoj odluci) ili pak kao registracija, tj. legalizacija strane javne isprave. 6 Oba stanovišta, međutim, pokazuju izvesne koncepcijske slabosti. Kako se nijedna zajednica života ne zaključuje sudskom ili sa njom izjednačenom odlukom, jasno je da u kontekstu priznanja inostrane istopolne registrovane zajednice života nema mesta primeni pravila o priznanju stranih sudskih odluka sadržanih u Glavi četvrtoj Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja 7 (u van hetzelfde geslacht), engleski prevod zakona dostupan na: http://media.leidenuniv.nl/ legacy/translation%20of%20dutch%20law%20on%20same-sex%20marriage.pdf. 3 Vid. npr. zbornike radova: Family Law and Culture in Europe (eds. Katharina Boele-Woelki, Nina Dethloff, Werner Gephart), Intersentia, Cambridge Antwerp Portland 2014; Same-Sex Couples Before National, Supranational and International Jurisdictions (eds. Daniele Gallo, Luca Paladini, Pietro Pustorino), Springer, Heidelberg 2014; L ouverture du mariage aux personnes du même sexe (dirs. Yves Lequette, Denis Mazaud), Éditions Panthéon-Assas, Paris 2014; Legal Recognition of Same-Sex Relationships in Europe (eds. Katharina Boele-Woelki, Angelika Fuchs), Intersentia, Cambridge Antwerp Portland 2012. 4 Gašo Knežević, Vladimir Pavić, Homoseksualni brakovi u međunarodnom privatnom pravu Srbije, Evropski sodni prostor (ur. Rajko Knez, Suzana Kraljić, Dušan Stojanović), Pravna fakulteta Univerze v Mariboru, Maribor 2005, 79 87. 5 Upečatljivu ilustraciju dinamike promena pravnog okvira na ovom polju pruža primer Irske, gde je dobrovoljan polni odnos dva muškarca dekriminalizovan 1993. godine, sklapanje građanskih partnerstava lica istog pola je dozvoljeno 2010. godine, a na ustavnom referendumu održanom maja 2015. godine prihvaćen je institut istopolnog braka. Vid. Peter Dunne, Civil Partnerships in an Ireland of Equal Marriage Rights, The Irish Jurist, vol. III, 2015, 77 78. 6 G. Knežević, V. Pavić, 84, sa daljim upućivanjima. 7 Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja ZRSZ, Službeni list SFRJ, br. 43/82 i 72/82 ispr., Službeni list SRJ, br. 46/96, Službeni glasnik RS, br. 46/06 dr. zakon. 169

170 Liber amicorum Gašo Knežević daljem tekstu: ZRSZ). 8 Pitanje priznanja inostrane registrovane zajednice života se ne može svesti ni na postupak legalizacije strane javne isprave kojom je ta zajednica registrovana, jer se postupkom legalizacije samo potvrđuje verodostojnost porekla strane javne isprave kako bi joj u Srbiji bila priznata dokazna snaga. 9 Priznati inostranu registrovanu zajednicu života u opštem smislu zapravo znači prepoznati i prihvatiti pravnu vezu između dva lica (partnera) kao valjan osnov za ostvarivanje određenih subjektivnih prava koja merodavno materijalno pravo jemči ili čini dostupnim partnerima. 10 Tako shvaćeno, pitanje priznanja inostrane registrovane zajednice života predstavlja ispitivanje ispunjenosti uslova iz dispozitiva materijalne norme koju partner(i) označava(ju) kao pravni osnov za priznanje određenog subjektivnog prava: prava na nasleđivanje, prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koja su dostupna supružniku ili vanbračnom partneru osiguranika, prava na mirovanje radnog odnosa zaposlenog čiji je supružnik upućen na rad u inostranstvo, prava na zaštitu od nasilja u porodici, prava na promenu prezimena usled zaključenja braka, itd. Shodno tome, opšte postavljeno pitanje priznanja inostrane registrovane zajednice života sastoji se iz dva konkretna pitanja koja se postavljaju pred nadležni organ: da li između partnera uopšte postoji pravna veza i, ako postoji, da li takva veza po svojoj prirodi i kvalitetu predstavlja odgovarajući osnov za priznavanje, odnosno ostvarivanje prava koje je predmet zahteva istaknutnog pred organom. U kontekstu međunarodnog privatnog prava, rešavanje spornih pitanja koja su direktno ili indirektno povezana sa postojanjem registrovane istopolne zajednice života može da izazove barem dve vrste problema. Prva vrsta problema vezuje se za pitanje nadležnosti a druga za određivanje i primenu merodavnog prava. Budući da bi detaljno razmatranje obe vrste problema prevazišlo planirani obim i svrhu ovog rada, na ovom mestu ću se zadržati na poteškoćama vezanim za određivanje i primenu merodavnog prava. U kontekstu ovog pitanja obično u prvi plan razmatranja dolazi problem mogućnosti priznanja dejstava inostranih registrovanih istopolnih zajednica života iz perspektive njihove (ne)saglasnosti sa javnim poretkom države foruma, u slučaju kada pravo te države ne 8 U tom smislu i: G. Knežević, V. Pavić, 84. 9 Vid. čl. 2 Zakona o legalizaciji isprava u međunarodnom prometu, Službeni list SFRJ, br. 6/73, koji legalizaciju definiše kao potvrdu verodostojnosti potpisa lica koje je ispravu koja se koristi u međunarodnom prometu potpisalo, kao i potvrdu verodostojnosti pečata stavljenog na ispravu. 10 Upor. Gian Paolo Romano, Quelques remarques sur les conflits internationaux de statuts familiaux, La méthode de la reconnaissance des situations en droit international privé (dir. Paul Lagarde), Pedone, Paris 2013, 204; Giacomo Biagioni, On Recognition of Foreign Same-Sex Marriages and Partnerships, Same-Sex Couples before National, Supranational and International Jurisdictions (eds. Daniele Gallo, Luca Paladini, Pietro Pustorino), Springer, Berlin-Heidelberg 2014, 360.

Marko Jovanović (str. 167 190) poznaje ili zabranjuje ovaj oblik suživota. Kako Srbija spada među države koje pravno ne uređuju istopolne zajednice života, ovo pitanje je svakako relevantno i za temu kojom se u ovom radu bavim, pa će mu zato biti posvećena dužna pažnja (4). Međutim, čini mi se i da bi trebalo, barem u osnovnim crtama, razmotriti još dva važna problema koja se tiču mesta inostranih registrovanih istopolnih zajednica života u srpskom međunarodnom privatnom pravu, a to su problem njihove kvalifikacije (2) i problem koordinacije različitih pravnih poredaka u postupku određivanja i primene merodavnog materijalnog prava (3). Analizirajući navedena pitanja nastojaću da pokažem da odsustvo bilo kakvih normi o istopolnim zajednicama života zaključenim u inostranstvu, bile one prohibitivne ili permisivne, unosi pravnu nesigurnost u rešavanje međunarodno-privatnopravnih sporova iz ove materije. Ovo je stoga što će stav nadležnog organa o pitanju priznanja postojanja, odnosno dejstava inostranih registrovanih istopolnih zajednica života umnogome zavisiti ne samo od sadržaja zahteva koji se pred organ postavio već i od činjeničnog sklopa svakog konkretnog slučaja, kao i od spremnosti nadležnog organa da se prilikom rešavanja spornog pitanja upusti u različite finese međunarodnog privatnog prava. Trudiću se da dokažem da, suprotno onome što bi mogao da bude očekivani zaključak, srpsko pozitivno međunarodno privatno pravo nije apsolutno nepropusno za dejstva inostranih registrovanih istopolnih zajednica života, ali da je tačan stepen propustljivosti u ovom trenutku veoma teško, ako ne i potpuno nemoguće, utvrditi zbog nedovoljno jasnog sadržaja pojedinih postojećih normi, određenih pravnih praznina u kolizionoj sferi i neujednačenog pristupa kolizionom uređenju istopolnih zajednica života u uporednom međunarodnom privatnom pravu. 2. PROBLEM KVALIFIKACIJE Način postupanja nadležnog organa Republike Srbije kada se pred njega kao sporno postavi pitanje za čije je rešavanje od značaja utvrditi (ne)postojanje, odnosno krug dejstava određene pravno uređene veze između lica na koja se dato sporno pitanje odnosi ni u čemu se ne razlikuje od uobičajene metodologije rešavanja privatnopravnih sporova sa elementom inostranosti, pa će tako prvi korak nadležnog organa, nakon što je utvrdio svoju nadležnost, biti određivanje merodavnog prava za pitanje koje je predmet pred njega postavljenog zahteva. Da bi se utvrdilo merodavno pravo potrebno je najpre pronaći odgovarajuću kolizionu normu tj. kvalifikovati 11 sporne činjenice i pravna pitanja. 11 Uopšte o problemu kvalifikacije vid. Franz Kahn, Abhandlungen zum Internationalen Privatrecht, Duncker & Humboldt, Muenchen 1928, 1 123; Étienne Bartin, La doctrine des qualifications et ses rapports avec le caractère national du conflit des lois, 171

172 Liber amicorum Gašo Knežević Budući da srpsko pravo ne poznaje institut registrovanih istopolnih zajednica, nadležni organ će se u fazi kvalifikacije suočiti sa problemom pronalaženja odgovarajuće kolizione norme koja bi mu ukazala na pravo na osnovu koga treba da rešava zahtev koji se pred njega postavio. Kako nepostojanje nekog instituta u domaćem kolizionom pravu ne može da bude osnov za odbijanje zahteva, niti se u ovom koraku sme anticipirati da dejstva primene nekog stranog prava neće biti u skladu sa domaćim javnim poretkom, nadležni organ će morati da pronađe rešenje za problem kvalifikacije. U takvoj situaciji, smatram praktično opravdanim i zakonski dozvoljenim da nadležni organ Republike Srbije primeni tzv. funkcionalnu kvalifikaciju i izloženi problem reši tako što će najpre utvrditi dominantnu pravnu prirodu registrovane istopolne zajednice života u pravu koje je za dati oblik zajednice matično, a zatim pronaći onu kolizionu normu u ZRSZ-u čija je pravna kategorija za konkretnu vrstu odnosa odgovarajuća. 12 Ukoliko, pak, takvu normu u ZRSZ-u nije moguće pronaći, radilo bi se o pravnoj praznini u pogledu pravila o određivanju merodavnog prava. Tu pravnu prazninu bi onda nadležni organ morao da popunjava u skladu sa članom 2 ZRSZ-a tako što će, primenom načela i principa ZRSZ-a, načela pravnog poretka Republike Srbije ili opštih principa međunarodnog privatnog prava koji su prihvaćeni za datu vrstu odnosa, izvesti konkretnu poveznicu koja će uputiti na merodavno pravo. 13 Prvo pitanje koje će se, dakle, pred nadležni organ postaviti jeste šta je uopšte registrovana istopolna zajednica života po svojoj pravnoj prirodi? U literaturi se naročito ističe važnost ovog pitanja i ukazuje da Recueil des cours de l Académie de droit international (RCADI), vol. 31, 1930, 561 621. O problemu kvalifikacije u kontekstu ZRSZ-a vid. Mihajlo Dika, Gašo Knežević, Srđan Stojanović, Komentar Zakona o međunarodnom privatnom i procesnom pravu, Nomos, Beograd 1991, 35 42, Marko Ilešič, Ada Polajnar-Pavčnik, Dragica Wedam-Lukić, Mednarodno zasebno pravo Komentar zakona, Uradni list Republike Slovenije, Ljubljana 1992 2, 31 34. 12 Navedeni pristup rešenju problema kvalifikacije, naročito u međunarodnom porodičnom pravu, izložio je Rape čuvenom slikom da je zadatak stranog prava da karakteriše svoja pravila (određuje im smisao, cilj, prirodu, suštinu, predmet, ukratko pravnu prirodu), dok je zadatak prava države suda da klasifikuje (tj. bira odgovarajuću kolizionu normu). Léo Raape, Les rapports juridiques entre parents et enfants comme point de départ d une explication pratique d anciens et de nouveaux problèmes du droit international privé, RCADI, vol. 50, 1934, 521. Za argumente u prilog istog pristupa u novijoj doktrini vid. i: Edoardo Vitta, Diritto internazionale privato, vol. 1, Editrice Torinese, Torino 1972, 319 321; Henri Batiffol, Paul Lagarde, Traité de droit international privé, t. 1, L.G.D.J., Paris 1993 8, 486 488; Dominique Bureau, Horatia Muir Watt, Droit international privé Partie générale, t. 1, PUF, Paris 2010 2, 411 413; Dicey, Morris & Collins on Conflict of Laws, vol. 1, Sweet & Maxwell, London 2012 15, 47; Pierre Mayer, Vincent Heuzé, Droit international privé, L.G.D.J., Paris 2014 11, 130 132. 13 O tumačenju čl. 2 ZRSZ vid. M. Dika, G. Knežević, S. Stojanović, 12 13, M. Ilešič, A. Polajnar-Pavčnik, D. Wedam-Lukić, 23 24.

Marko Jovanović (str. 167 190) često korišćeno poređenje istopolne zajednice života sa poligamnim brakom nije adekvatno, jer dok za poligamni brak niko ne sumnja da je brak, kod istopolnih zajednica života, usled izrazite raznolikosti njihovih pojavnih oblika i pravnih režima, ne može se a priori reći da predstavljaju oblike bračne zajednice. 14 U teoriji su se iskristalisala dva osnovna shvatanja njihove dominantne pravne prirode: jedni ih vide kao institute ugovornog, a drugi kao institute porodičnog prava. 15 U vreme kada istopolni brakovi još uvek nisu bili dozvoljeni i kada je uporedno pravo poznavalo samo različite oblike registrovanih istopolnih partnerstava, čini se da je shvatanje registrovane zajednice kao instituta ugovornog prava preovladavalo. 16 Danas je, međutim, široko prihvaćeno shvatanje da ova zajednica, nezavisno od svog konkretnog naziva, forme i obima prava koja partnerima jemči, po pravilu predstavlja sui generis institut porodičnog prava. 17 Ipak, imajući u vidu raznovrsnost pojavnih oblika registrovanih istopolnih zajednica života, smatram da ne bi bilo uputno za organ koji treba da odluči o zahtevu koji se tiče postojanja registrovane istopolne zajednice, koja god bila njena konkretna forma, da se u ovoj stvari osloni na teorijske apstrakcije i uopštavanja. 18 Zato se vraćam na stav koji sam izneo u prethodnom pasusu, a to je da dominantna pravna priroda registrovane istopolne zajednice treba da se istražuje u matičnom pravu u svakom konkretnom slučaju. To matično pravo bi bilo ono u kome je data zajednica nastala, tj. prema čijim pravilima je zaključena, jer je ono, budući da je dati odnos stvorilo, dovoljno blisko povezano da bi bilo pozvano da se izjasni da li takvu zajednicu smatra institutom ugovornog ili porodičnog prava. 14 Hugues Fulchiron, Le mariage entre personnes de même sexe en droit international privé au lendemain de la reconnaissance du mariage pour tous, Journal du droit international (JDI) 4/2013, 1058. 15 Za ovakvu podelu vid. Hugues Fuchiron, Réflexions sur les unions hors mariage en droit international privé, JDI 4/2000, 889 913. Slično i: Ingeborg Schwenzer, Convergence and Divergence in the Law on Same-Sex Partnerships, Convergence and Divergence of Family Law in Europe (ed. Masha Antokolskaia), Intersentia, Antwerpen Oxford Amsterdam 2007, 146. 16 Mariel Revillard, Les unions hors mariage. Regards sur la pratique de droit international privé, Des concubinages: droit interne, droit international, droit comparé. Études offertes à Jacqueline Rubellin-Devichi, Litec, Paris 2002, 579 599. 17 Hélène Gaudemet-Tallon, Incertaines familles, incertaines frontières: quel droit international privé?, Mélanges en l honneur de Mariel Revillard (éd. Bernard Verignon), Defrénois, Paris 2007, 152; Daniele Ferrari, Lo status giuridico delle copie same sex in Europa, Lo status giurdico delle copie same sex: una prospettiva multilivello (ed. Daniele Ferrari), Primiceri Editore, Pavia 2014, 93 94. 18 O praktičnim prednostima i poteškoćama vezanim za primenu oba navedena pristupa vid. Roberto Virzo, The Law Applicable to the Formation of Same-Sex Partnerships and Marriages, Same-Sex Couples before National, Supranational and International Jurisdictions (eds. Daniele Gallo, Luca Paladini, Pietro Pustorino), Springer, Berlin-Heidelberg 2014, 344 347. 173

Liber amicorum Gašo Knežević Šta god da je relevantno opredeljenje matičnog prava, problem kvalifikacije ovom inicijalnom kategorizacijom još uvek nije rešen. Naime, inicijalna kategorizacija za cilj ima da ukaže nadležnom organu da li će kolizionu normu za sporno pitanje tražiti među normama koje se primenjuju na ugovore sa elementom inostranosti ili među normama koje uređuju međunarodno-porodičnopravne odnose. U kojem god referentnom sistemu da traži rešenje, nadležni organ se suočava sa istom dilemom: da li da pokuša da sporno pitanje podvede pod neku od postojećih kategorija srpskog ZRSZ-a ( brak, odnosno ostali ugovori ) ili da situaciju u kojoj se našao posmatra kao pravnu prazninu u pogledu kolizione norme koju treba primeniti. Budući da srpsko pravo ne sadrži nikakvo bliže uputstvo za rešenje ove dileme, ishod će suštinski zavisiti od shvatanja nadležnog organa. Jedna mogućnost je da šire tumači pravne kategorije postojećih kolizionih normi i tako u konkretnom slučaju primeni član 19 ili 20 ZRSZ (ukoliko je funkcionalna kvalifikacija ukazala da data zajednica ima ugovornopravnu prirodu), odnosno neku od kolizionih normi za bračne i porodične odnose (ukoliko je funkcionalna kvalifikacija ukazala da data zajednica ima porodičnopravnu prirodu). Sa druge strane, jednako je zamislivo i da se nadležni organ prikloni shvatanju da primena kolizionih normi za bračne odnose na registrovane istopolne zajednice života nije adekvatna, jer su kolizione norme za bračne odnose konstruisane tako da budu podobne da se primene na zajednice života u kojima je različitost polova članova zajednice bitan element, 19 odnosno da, imajući u vidu vrste ugovora koje su izričito navedene u članu 20 ZRSZ, kao i način na koji se određuje merodavno pravo za ostale ugovore kada stranke to pravo nisu same izabrale, oceni da je primena kolizionih normi za ugovorne odnose u datom slučaju neprikladna. Ovo široko polje za diskrecionu ocenu ne samo da stvara značajnu pravnu nesigurnost (jer je izvesnost u pogledu načina određivanja merodavnog prava prilično mala), već može da ima i složene praktične posledice na planu koordinacije pravnih sistema, što ću malo kasnije detaljno objasniti. Situacija sa problemom kvalifikacije se, međutim, dodatno komplikuje ukoliko nadležni organ proceni da postojeće kolizione norme nisu adekvatne za određivanje merodavnog prava za punovažnost ili dejstva registrovane istopolne zajednice života, jer tada u datom slučaju treba popuniti pravnu prazninu i izvesti poveznicu na osnovu pravila sadržanih u članu 2 ZRSZ. Navedena odredba nalaže da se pravne praznine u pogledu odredaba o merodavnom pravu za privatnopravne odnose sa elementom inostranosti popunjavaju shodnom primenom odredaba i načela ZRSZ-a, primenom načela pravnog poretka Republike Srbije i primenom načela međunarodnog privatnog prava. Vladajuće je shvatanje u domaćoj prav- 347. 174 19 H. Gaudemet-Tallon, 154 156; H. Fulchiron (2013), 1058 1059; R. Virzo,

Marko Jovanović (str. 167 190) noj teoriji da član 2 ZRSZ ne utvrđuje redosled korišćenja navedenih metoda popunjavanja pravnih praznina. 20 To otvara dva 21 nova, hijerarhijski ravnopravna puta za određivanje merodavnog prava, od kojih svaki ima različiti ishod. Ako bi se opredelio da pravnu prazninu popunjava shodnom primenom odredaba i načela ZRSZ-a, sva je prilika da bi nadležni organ u pogledu kolizionog rezultata došao do istog rešenja kao i u slučaju šireg tumačenja postojećih pravnih kategorija. Ovo je zbog toga što su opšti principi ZRSZ-a da statusna, porodična i nasledna pitanja treba da budu podvrgnuta personalnom pravu, tj. pravu državljanstva (primarno), a da je za ugovore (koji se ne odnose na nepokretnosti) primarno merodavna autonomija volje. 22 Ovakvim rešenjem problema kvalifikacije bile bi isključene teorijske rezerve u pogledu mogućnosti prilagođavanja registrovanih istopolnih zajednica postojećim kategorijama, ali bi ostala potencijalna opasnost od praktičnih teškoća do kojih bi primena navedenih principa mogla da dovede. Sa druge strane, ukoliko bi se nadležni organ opredelio da pravnu prazninu popunjava primenom načela međunarodnog privatnog prava, do izražaja bi došla uporednopravna heterogenost kolizionog normiranja registrovanih istopolnih zajednica. Zaista, teško je pronaći dominantan međunarodno-privatnopravni princip uređenja pojedinih aspekata ovih zajednica. Razmotrimo, primera radi, pitanje merodavnog prava za materijalnu punovažnost registrovane istopolne zajednice života. Iako je kumulativna primena prava državljanstava partnera u istopolnoj zajednici danas po pravilu napuštena, 23 moguće je uočiti najmanje dve grupe pristupa uređenju ovog pitanja u uporednom međunarodnom privatnom pravu. U jednu grupu bi se mogle svrstati države čiji zakoni predviđaju merodavnost prava mesta zaključenja zajednice. 24 To je, primera radi, 20 M. Dika, G. Knežević, S. Stojanović, 12 13; Aleksandar Jakšić, Međunarodno privatno pravo, Diagonale, Beograd 2008, 99 100; Tibor Varadi, Bernadet Bordaš, Gašo Knežević, Vladimir Pavić, Međunarodno privatno pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2012 14, 79; Maja Stanivuković, Mirko Živković, Međunarodno privatno pravo, Službeni glasnik, Beograd 2013 5, 67. 21 Budući da srpsko pravo ne uređuje istopolne zajednice života, mišljenja sam da bi popunjavanje pravne praznine shodnom primenom načela pravnog poretka Republike Srbije (ako bi uopšte moglo da bude primenjeno) vodilo istom praktičnom rezultatu kao i popunjavanje pravne praznine shodnom primenom odredaba i načela ZRSZ-a, pa zato ovu opciju ne uzimam u razmatranje. 22 M. Stanivuković, M. Živković, 67. 23 Stuart Davis, New Approaches to Same-Sex Marriages: the End of Nationality as a Connecting Factor?, Family Law and Culture in Europe (eds. Katharina Boele-Woelki, Nina Dethloff, Werner Gephart), Intersentia, Cambridge Antwerp Portland 2014, 263 276. 24 Za detaljan komentar prednosti i mana ovog pristupa vid. Gérald Goldstein, La cohabitation hors mariage en droit international privé, RCADI, vol. 320, 2006, 229 287. 175

176 Liber amicorum Gašo Knežević Nemačka, čiji Uvodni zakon u Građanski zakonik (u kome su sadržana pravila međunarodnog privatnog prava) u članu 17b stav 1, između ostalog, predviđa da je za zaključenje registrovanog partnerstva (što obuhvata i formalne i materijalne uslove) merodavno pravo države gde je partnerstvo registrovano. Slično (ali jednostrano) rešenje predviđeno je i u pravu Kanade, čiji Zakon o građanskom braku iz 2005. godine propisuje da će brak zaključen u Kanadi biti punovažan ako u trenutku zaključenja verenici ispunjavaju uslove za zaključenje braka predviđene kanadskim pravom sve i ako ne ispunjavaju uslove za zaključenje braka predviđene pravom države svojih prebivališta. 25 U drugoj grupi bile bi države koje klasično pravilo prema kome je za materijalne uslove punovažnosti braka merodavno, za svako lice, pravo države njegovog državljanstva u trenutku sklapanja braka liberalizuju u dva pravca: tako što ispituju ispunjenost uslova dozvoljenosti zaključenja registrovane istopolne zajednice života na strani samo jednog partnera i tako što šire krug poveznica za određivanje prava merodavnog za materijalne uslove punovažnosti ovakve zajednice. Kao primer ću navesti član 46 belgijskog Zakona o međunarodnom privatnom pravu koji kao opšte pravilo postavlja da su za uslove za zaključenje braka merodavna kumulativno prava državljanstava oba buduća supružnika u trenutku zaključenja braka, ali u stavu 2 iste odredbe predviđa izuzetak od navedenog opšteg pravila i propisuje da do kumulacije prava državljanstava neće doći ukoliko bi ona za posledicu imala onemogućavanje zaključenja braka između osoba istog pola a pravo države državljanstva ili države uobičajenog boravišta jednog od tih lica takav brak dozvoljava. Francuski zakonodavac je, verovatno inspirisan belgijskim rešenjem, u Građanski zakonik 2014. godine uneo odredbu kojom se propisuje da dva lica istog pola mogu punovažno da zaključe brak ukoliko to dozvoljava pravo državljanstva, prebivališta ili boravišta barem jednog od tih lica. 26 U ovu grupu bi se moglo svrstati i grčko pravo koje sadrži opštu kolizionu normu po kojoj je, u slučaju da su verenici državljani različitih država u trenutku zaključenja braka, za materijalne uslove za zaključenje braka merodavno pravo državljanstva bilo kog od njih. 27 25 Vid. čl. 5(1) kanadskog Zakona o braku iz 2005. godine. 26 Čl. 202 1 francuskog Građanskog zakonika. Za komentar međunarodno-privatnopravnih implikacija ove izmene francuskog Građanskog zakonika vid. Benjamin Remy, La réforme et le droit international privé, L ouverture du mariage aux personnes du même sexe (dirs. Yves Lequette, Denis Mazaud), Éditions Panthéon-Assas, Paris 2014, 183 192; Sara Migliorini, Aspetti internazionalprivatistici della legge francese mariage pour tous, Rivista di diritto internazionale 1/2014, 197 205. 27 Vid. čl. 13(1) grčkog Građanskog zakonika. Za komentar o primeni ove odredbe u kontekstu istopolnih brakova vid. Evangelos Vassilakakis, Aspects de droit international privé des couples homosexuels en Grèce, Revue hellénique de droit international, vol. 59, 2006, 147 148.

Marko Jovanović (str. 167 190) Dakle, problem kvalifikacije u kontekstu inostranih registrovanih istopolnih zajednica života ispoljava se u odsustvu jasnih smernica za pronalaženje kolizione norme u slučaju kada je potrebno odrediti merodavno pravo za punovažnost ili neko od dejstava registrovane istopolne zajednice života. Čini se da sadašnje stanje prava u potpunosti ostavlja nadležnom organu da proceni da li će dato pitanje posmatrati kao podobno da bude rešeno prilagođavanjem postojećih kolizionih normi ili će ga posmatrati kao pravnu prazninu. Za koje god rešenje da se opredeli, put do identifikovanja konkretne merodavne poveznice je dug, zahteva mnogo uporednopravnog znanja i nosi neizvesnost po pitanju konkretnog rešenja. Upravo ta neizvesnost po pitanju konkretnog rešenja otvara novi problem na terenu statusa registrovanih istopolnih zajednica života problem koordinacije. 3. PROBLEM KOORDINACIJE Kada razreši problem kvalifikacije, nadležni organ Republike Srbije prelazi u zonu primene kolizione norme i određivanja merodavnog prava, što je polje u kome se, opet usled nedostatka odgovarajućih pravila za registrovane istopolne zajednice života, potencijalno otvaraju nove teškoće. Prva vrsta teškoća može da se javi u situaciji kada na jedan građanskopravni odnos sa elementom inostranosti koji se tiče ovakve zajednice treba da se primene dve (ili više) kolizionih normi koje upućuju na prava koja bi, kada bi se zajedno primenila, vodila protivrečnom ili neprikladnom materijalnopravnom rezultatu (3.1). Druga vrsta teškoća nastala bi onda kada bi koliziona norma uputila na primenu prava koje ne poznaje istopolne zajednice života, tj. kada u merodavnom materijalnom pravu ne bi bilo konkretnog pravila koje treba primeniti na sporni odnos (3.2). 3.1. Problem protivrečnih materijalnopravnih rezultata izazvanih sadejstvom kolizionih normi Pretpostavimo da se pred sudom Republike Srbije raspravlja deo zaostavštine koji je ostao u Srbiji iza preminule državljanke Ugande sa poslednjim prebivalištem u Engleskoj. Na nasleđe se javljaju ostaviljino dvoje dece iz prvog, heteroseksualnog braka i partnerka istog pola, britanska državljanka, sa kojom je ostavilja zaključila brak u Engleskoj, nakon što se preselila u London iz Kampale. Naizgled se čini da opisana situacija ne stvara naročite probleme ovde se radi o pitanju nasleđivanja za koje je, prema članu 30 ZRSZ, merodavno pravo državljanstva ostavioca u trenutku smrti, pa budući da sporni odnos dekujusa i njene partnerke koja pretenduje na nasleđe ne ulazi u pravnu kategoriju kolizione norme, deluje da ovde nema čak ni problema kvalifikacije. Situacija je međutim, znatno složenija. 177

178 Liber amicorum Gašo Knežević Naime, ako imovina koja se nalazi u Srbiji predstavlja zajedničku imovinu istopolnih bračnih drugova, preživeli bračni drug će jedan njen deo steći na osnovu pravila o podeli zajedničke imovine dok će ostatak ući u ostavinsku masu i deliti se među naslednicima. Da bi utvrdio merodavno pravo za podelu zajedničke imovine, srpski sud će se, kao što smo videli, sresti sa problemom kvalifikacije. Ako ga reši na način koji sam predložio u prethodnom odeljku, tj. ako pravni odnos između istopolnih bračnih drugova upodobi heteroseksualnom braku za potrebe određivanja merodavnog prava, sud će kolizionu normu za sporno pitanje naći u članu 36 ZRSZ. Ova norma uređuje imovinska dejstva braka i, u konkretnom slučaju, upućuje na pravo poslednjeg zajedničkog prebivališta bračnih drugova, što je u opisanom primeru englesko pravo. Kako englesko pravo priznaje i uređuje istopolne brakove, neće biti poteškoća sa pronalaženjem konkretnog pravila koje propisuje kako se zajednička imovina deli. 28 Međutim, ozbiljniji problem se javlja na terenu nasleđivanja pravna kategorija iz člana 30 ZRSZ-a je generički postavljena i predviđa da je za nasleđivanje merodavno pravo države čiji je ostavilac bio državljanin u trenutku smrti. To pravo će, između ostalog, urediti i pitanje kruga naslednika. 29 Ovde se problem kvalifikacije, kako sam već naznačio, ne pojavljuje, ali teškoće se javljaju kada se koliziona norma primeni. U konkretnom slučaju, merodavno pravo za nasleđivanje će biti pravo Ugande koje ne samo da ne poznaje istopolne zajednice života (što bi možda ostavilo prostora za rešenje problema metodom transpozicije), već ih Ustavom zabranjuje. 30 Shodno tome, preživeli bračni drug će biti u potpunosti isključen iz nasleđivanja. To dalje znači da bi, u ukupnom ishodu, materijalnopravni rezultat do koga bi došao srpski sud bio nelogičan i protivrečan kako iz perspektive preživelog bračnog druga tako i iz perspektive merodavnih prava. Naime, preživeli bračni drug bi sticao imovinu po osnovu podele zajedničke imovine ali ne i po osnovu nasleđivanja. Sa druge strane, englesko pravo (koje je merodavno za bračnoimovinski režim) bi preživelom bračnom drugu priznalo status naslednika i omogućilo bi mu nasleđivanje baš kao da se radi o bračnom drugu iz heteroseksualnog braka, 31 dok pravo Ugande (koje je merodavno za nasleđivanje) 28 Za sada po strani ostavljam pitanje da li bi primena takve norme bila u skladu sa domaćim javnim poretkom. 29 M. Ilešič, A. Polajnar-Pavčnik, D. Wedam-Lukić, 60; A. Jakšić (2008), 417; T. Varadi, B. Bordaš, G. Knežević, V. Pavić, 341. 30 10. amandmanom iz 2005 godine na Ustav Ugande (1995), član 31 Ustava je dopunjen stavom 2a koji glasi: Brak između osoba istog pola je zabranjen (tekst amandmana dostupan na: http://www.parliament.go.ug/new/images/stories/constitution/constitutional_amendment_act,_2005.pdf). Za komentar ovih izmena sa aspekta porodičnog prava vid. Jamil Ddamulira Mujuzi, The Absolute Prohibiton of Same-Sex Marriages in Uganda, International Journal of Law, Policy and the Family, vol. 23, 2009, 277 288. 31 Vid. čl. 1 Inheritance (Provision for Family and Dependants) Act-a iz 1975. godine, sa naknadnim izmenama, naročito iz 2004. i 2014. godine.

Marko Jovanović (str. 167 190) ne bi omogućilo ni sticanje dela zajedničke imovine po pravilima bračnog prava 32 zbog navedene ustavne odredbe. Smatra se da bi protivrečnosti ove vrste trebalo da se rešavaju institutom prilagođavanja. 33 Pod prilagođavanjem se podrazumeva metod korekcije kolizione norme koji će omogućiti da se, u situaciji kada je na isti odnos potrebno primeniti više kolizionih normi koje dovode do međusobno neusklađenih rezultata, dođe praeter legem do istog onog materijalnopravnog rezultata koji bi postojao u slučaju da je materijalnopravni ishod rezultat primene samo jedne kolizione norme. 34 U konkretnom slučaju, prilagođavanje bi za posledicu imalo podvrgavanje celokupnog odnosa jednom pravu, i to engleskom, kako bi se postigla ne samo unutrašnja već i međunarodna harmonija odlučivanja. 35 Ali, postavlja se pitanje da li bi sud Republike Srbije bio ovlašćen da na ovaj (ili bilo koji drugi) način prekraja kolizione norme sadržane u ZRSZ-u. Za razliku od nekih prava u kojima prilagođavanje predstavlja zakonsko pravilo, 36 srpski ZRSZ nema odredbu koja ovlašćuje nadležne organe da menjaju sadržaj kolizionih normi. Prema tome, odgovor na prethodno pitanje bi u principu trebalo da bude odričan. 37 Prostor za prilagođavanje u pozitivnom međunarodnom privatnom pravu bi, strogo formalno gledajući, jedino mogao da se nađe ukoliko bi se problem koji zahteva prilagođavanje posmatrao kao pravna praznina, u kom slučaju bi nadležni organ bio ovlašćen da, na osnovu člana 2 ZRSZ izvede koliziono pravilo. 38 Ipak, koliko god bilo moguće pronaći teorijsko opravdanje i zakonsko uporište za prilagođavanje, lično mi se čini malo verovatnim da bi srpski sud u odsustvu norme koja ga eksplicitno ovlašćuje na tako nešto pribegao ovoj vrsti MPP akrobatike. 32 Sticanje dela zajedničke imovine bi možda bilo moguće ako bi zahtev bio usmeren na podelu stvari u susvojini prema opštim pravilima stvarnog prava, pod uslovom da je takav zaobilazni put dopušten merodavnim pravom. 33 Aleksandar Jakšić, Pravna sigurnost u međunarodnom privatnom pravu i problem prilagođavanja, Pravni život 11 12/1994, 2047; M. Stanivuković, M. Živković, 372 373; D. Bureau, H. Muir Watt, 504; Bernard Audit, Louis d Avout, Droit international privé, Economica, Paris 2013 7, 344. Konkretno, u oblasti kolizionih normi za istopolne registrovane zajednice života, vid. D. Ferrari, 95 104. 34 U tom smislu: A. Jakšić (1994), 2047, sa daljim upućivanjima; M. Stanivuković, M. Živković, 374, sa daljim upućivanjima; D. Bureau, H. Muir Watt, 514 515. 35 Ovo je zato što bi preživeli bračni drug, u pogledu zaostavštine za čije raspravljanje je nadležan engleski sud, koji će u opisanom slučaju biti sud mesta poslednjeg zajedničkog boravišta bračnih drugova, primenom engleskog prava imao pravo na nasleđivanje. 36 Vid. npr. čl. 1009 Zakonika o licima i porodici Burkine Faso (1989); čl. 7 Zakona o međunarodnom privatnom pravu Venecuele (1998). čl. 9 Desete knjige holandskog Građanskog zakonika (2011). 37 Tako: M. Stanivuković, M. Živković, 376. 38 U tom smislu: A. Jakšić (2008), 279 280. 179

180 Liber amicorum Gašo Knežević 3.2. Problem nepostojanja odgovarajućeg materijalnog pravila u merodavnom pravu Da bih ilustrovao ovu vrstu poteškoća, malo ću promeniti činjenice iz prethodno izloženog hipotetičkog primera. Pretpostavimo, sada, da su dva lica, od kojih je jedan dvojni državljanin Srbije i Holandije a drugi samo državljanin Turske, zaključili brak u Holandiji. Nakon zaključenja braka par se preselio u Istanbul gde je turski državljanin dobio dobro plaćen posao koji omogućava paru da luksuzno živi iako je drugi partner nezaposlen i ima samo povremene prihode od amaterskog bavljenja fotografisanjem. U jednom trenutku, partner koji ima tursko državljanstvo dobija ponudu da dođe da radi u Beograd. Ponudu prihvata i seli se u Srbiju, dok njegov partner reši da ostane u Istanbulu. Meseci su prolazili i turski državljanin, nezadovoljan što njegov partner neće da dođe u Beograd a ne želi ni da nađe posao, prestane da šalje novac za održavanje imovine u Istanbulu i izdržavanje svog partnera. Ljut i uvređen, partner ga tuži sudu Republike Srbije i traži da ga sud obaveže na plaćanje učešća u pokrivanju troškova održavanja zajedničke imovine. Prema holandskom pravu, u skladu sa čijim odredbama je ovaj istopolni brak i zaključen, ovakav zahtev bi bio imao pravni osnov. 39 Da su supružnici različitog pola, ovakav zahtev bi bio pravno osnovan i prema srpskom 40 i prema turskom 41 pravu. Prvi kolizioni problem sa kojim će se sud Republike Srbije suočiti prilikom postupanja po ovoj tužbi jeste, kao i u prethodnom primeru, problem kvalifikacije i pronalaženja odgovarajuće kolizione norme. Ako ga, opet kao i u prethodnom primeru, razreši na taj način što će shodno primenjivati kolizione norme za bračne odnose, kao merodavnu kolizionu normu odrediće član 36 ZRSZ (lični i zakonski imovinski odnosi bračnih drugova). Ta odredba, kao što je već rečeno, propisuje primenu prava zajedničkog državljanstva, odnosno zajedničkog prebivališta, odnosno poslednjeg zajedničkog prebivališta bračnih drugova, i u ovom hipotetičkom slučaju će uputiti na primenu turskog prava. Zbog pravila o uzvraćanju i preupućivanju iz člana 6 ZRSZ, čija primena u ovoj vrsti pravnih odnosa nije isključena, 42 biće potrebno najpre uzeti u obzir turske kolizione norme. Ako pretpostavimo da sud ne menja inicijalnu kvalifikaciju pa i za potrebe pronalaženja turske kolizione norme shvata odnos između srpsko-holandskog i turskog državljanina kao brak, primeniće član 15, 39 Vid. čl. 1:81 holandskog Građanskog zakonika. 40 Vid. čl. 28 i čl. 151, st. 1 srpskog Porodičnog zakona PZ, Službeni glasnik RS, br. 18/2005, 72/2011 dr. zakon i 6/2015. 41 Vid. čl. 186 turskog Građanskog zakonika. 42 M. Dika, G. Knežević, S. Stojanović, 128.

Marko Jovanović (str. 167 190) stav 1 turskog Zakona br. 5718 o međunarodnom privatnom i procesnom pravu iz 2007. godine, koji će u ovom slučaju uputiti na primenu turskog prava. 43 Tu se otvara nova teškoća, jer tursko materijalno pravo ne priznaje istopolne brakove niti uređuje dejstva inostranih istopolnih brakova u Turskoj. Budući da iz perspektive turskog prava brak opisan u ovom hipotetičkom primeru ne ispunjava uslove za materijalnu punovažnost, 44 između strana u sporu ne postoji pravna veza koja bi mogla da bude osnov zahteva koji se postavio pred srpski sud. Shodno tome, sud bi mogao (a mislim da je razumno pretpostaviti i da bi takav ishod u praksi bio vrlo verovatan) da odbije zahtev tužioca kao pravno neosnovan. Iako bi takav ishod bio formalno ispravan iz perspektive kolizionih normi srpskog i materijalnih normi turskog prava, postavlja se pitanje da li bi odbijanje opisanog zahteva bilo logički održivo i smisleno sa stanovišta potrebe očuvanja međunarodne harmonije odlučivanja kao jednog od ciljeva međunarodnog privatnog prava, jer pravo koje je dati pravni odnos punovažno stvorilo sadrži i norme relevantne za postupanje po tužbenom zahtevu. Drugim rečima, ovde se javlja problem kako postupiti u slučaju kada domaća koliziona norma uputi na pravo koje ne uređuje institut istopolnog braka (ili registrovane zajednice života) a koji je punovažno nastao primenom nekog drugog prava. U principu, postoje barem dva načina rešavanja opisanog problema. Prvi je pribegavanje supstituciji širem tumačenju koncepata merodavnog prava kako bi se pronašao onaj institut merodavnog prava koji je po svom cilju i svrsi najbliži srodnom, a merodavnom pravu nepoznatom, institutu prava koje je stvorilo neki pravni odnos. 45 Drugi je primena principa priznanja pravnih odnosa i stanja, što je pristup koji u poslednje vreme ima sve više pobornika među teoretičarima međunarodnog privatnog prava, 46 43 Navedena odredba predviđa da supružnici mogu da izaberu kao merodavno pravo za bračnoimovinski režim pravo svog zajedničkog uobičajenog boravišta ili državljanstva u trenutku stupanja u brak. Ukoliko takav izbor nisu učinili merodavno će biti pravo zajedničkog državljanstva supružnika u trenutku stupanja u brak, odnosno pravo njihovog zajedničkog uobičajenog boravišta u trenutku stupanja u brak, odnosno tursko pravo. Budući da u hipotetičkom primeru koji sam izložio partneri nemaju ni zajedničko državljanstvo ni zajedničko uobičajeno boravište, primenjivaće se poslednja supsidijarna tačka vezivanja predviđena članom 15, stav 1 pravo Turske. 44 Prema članu 13, stav 1 turskog Zakona o međunarodnom privatnom i procesnom pravu, za sposobnost i materijalne uslove za zaključenje braka merodavno je, za svako lice, pravo njegovog/njenog državljanstva u vreme zaključenja braka. 45 D. Bureau, H. Muir Watt, 507 511; B. Audit, L. d Avout, 342 344; M. Stanivuković, M. Živković, 364 371. 46 Za detaljan pregled radova u kojima se autori zalažu za primenu principa priznanja pravnih odnosa i stanja vid. Paul Lagarde, La méthode de reconnaissance est-elle l avenir du droit international privé?, RCADI, vol. 371, 2014, 19, fn. 1. 181

182 Liber amicorum Gašo Knežević a pojavljuje se i kao zakonsko pravilo u novijim kodifikacijama međunarodnog privatnog prava 47. Ovim principom se nastoji da se obezbedi delotvornost pravnih stanja i odnosa čak i van polja primene prava koje ih je stvorilo tako što će se dejstva pravnih odnosa i stanja priznavati bez prethodne provere da li je pravo koje ih je stvorilo za to bilo merodavno prema kolizionim pravilima foruma pred kojim se kao sporno postavlja neko pitanje u vezi sa datim odnosima i stanjima. 48 Jednostavnije rečeno, da bi se pravni odnosi i stanja stvoreni u državi A primenom njenog prava priznavali u drugim državama, potrebno je da je pravo države A prema sopstvenim kriterijumima bilo merodavno da dati odnos ili stanje stvori i da su dati odnos ili stanje primenom prava države A punovažno stvoreni, bez obzira na to da li bi pravo države A prema kolizionim normama prava države foruma bilo merodavno za dati pravni odnos ili ne. Ako bi se, primera radi, pred sudom države B kao sporno pojavilo neko pitanje koje se tiče punovažnosti odnosa ili stanja formiranog dejstvom prava države A, sud države B prema ovoj teoriji ne bi primenjivao sopstvenu kolizionu normu za punovažnost datog odnosa ili stanja, već bi sporno pitanje razmatrao direktnom primenom prava države A. Primena principa priznanja pravnih odnosa i stanja bi bila naročito korisna i u situacijama gde je potrebno priznati prohibitivna, a ne samo permisivna dejstva inostranih istopolnih registrovanih zajednica života. U takvim slučajevima čini se da u srpskom međunarodnom privatnom pravu nema rešenja koje je istovremeno i logično i zakonski utemeljeno. To bi, primera radi, bila situacija u kojoj bi lice čije pravo državljanstva (npr. pravo Bolivije) 49 ne poznaje ili ne dozvoljava istopolne registrovane zajednice života zaključilo istopolni brak u nekoj državi koja predviđa liberalne uslove punovažnosti takvih zajednica (npr. u Francuskoj), a onda, ne raskinuvši tu istopolnu registrovanu zajednicu, htelo da zaključi heteroseksualni brak pred nadležnim organom Republike Srbije. Koliziona norma koju bi nadležni organ Republike Srbije trebalo da primeni kako bi ispitao ispunjenost materijalnih uslova za zaključenje braka sadržana je u članu 32 ZRSZ. Ova odredba propisuje da je u pogledu uslova za zaključenje braka merodavno, za svako lice, pravo države čiji je ono državljanin u trenutku stupanja u brak, kao i da, čak i kada postoje uslovi za zaključenje braka po pravu države čiji je državljanin lice koje želi da za- 47 Vid. npr. čl. 9 Desete knjige holandskog Građanskog zakonika (2011), koji u slobodnom prevodu glasi: Kada se radi o pravnim dejstvima činjenica koja su nastala primenom prava čija je merodavnost utvrđena kolizionim pravilima države gde su se činjenice stekle, takva pravna dejstva će se priznati u Holandiji bez obzira na holandska koliziona pravila, u meri u kojoj bi odbijanje priznanja pravnih dejstava u neprihvatljivoj meri podrilo razumna očekivanja strana i pravnu sigurnost. 48 Ibid., 19 20, 25. 49 Čl. 63 Ustava Bolivije iz 2009. godine definiše bračne i vanbračne zajednice kao zajednice života muškarca i žene.

Marko Jovanović (str. 167 190) ključi brak pred nadležnim organom Republike Srbije, zaključenje braka neće biti dozvoljeno ako u pogledu tog lica postoje, po pravu Republike Srbije, smetnje koje se, između ostalog, odnose i na postojanje ranijeg braka. Budući da pravo državljanstva lica u hipotetičkom primeru koji sam izložio ne priznaje istopolne brakove, za takvo lice prema njegovom personalnom pravu formalno neće postojati prepreka za stupanje u brak u vidu postojanja ranijeg braka. Dodatno, formulacija člana 32, stav 2 ZRSZ ( (...) neće se dozvoliti zaključenje braka ako, u pogledu tog lica, postoje po pravu Savezne Republike Jugoslavije, smetnje koje se odnose na postojanje ranijeg braka (...) istakao autor) ukazuje da bi pojam braka, za potrebe primene ovog dela kolizione norme, trebalo tumačiti na način na koji to čini srpsko pravo i shvatiti ovaj institut kao zakonom uređenu zajednicu života žene i muškarca. 50 Prema tome, postojanje ranijeg istopolnog braka ne bi moglo da aktivira ni bračnu smetnju predviđenu članom 32, stav 2 ZRSZ. U odnosu na to lice bračna smetnja će postojati prema pravu države u kojoj je istopolni brak zaključen, a to pravo prema kolizionoj normi ZRSZ nije merodavno za uslove za zaključenje braka u konkretnom slučaju. Paradoksalan ishod bi, dakle, bio da u ovakvoj situaciji nadležni organ Republike Srbije ne bi imao zakonsko uporište da odbije zaključenje braka uprkos činjenici da je jedno od lica koje želi da zaključi brak već u bračnoj vezi, 51 pa se čini da bi ovakva vrsta slučajeva bila idealan teren za primenu principa priznanja pravnih odnosa i stanja. Međutim, mogućnost pribegavanja kako metodu supstitucije tako i principu priznanja pravnih odnosa i stanja u srpskom međunarodnom privatnom pravu mi ne deluje izvesno, i to iz nekoliko razloga. Prvo, kao i u slučaju diskusije o prilagođavanju, može se postaviti pitanje da li je sud Republike Srbije uopšte ovlašćen da pribegne supstituciji, odnosno priznanju pravnih odnosa i stanja u odsustvu eksplicitnog zakonskog ovlašćenja. U pogledu supstitucije, u domaćoj teoriji je izražen stav da bi se ovakvom postupku pribeglo spontano i neprimetno, bez postavljanja posebnog pitanja, 52 pa bi se moglo zaključiti da je supstitucija i prema sadašnjem srpskom međunarodnom privatnom pravu izvodljiva i moguća. Plašim se, međutim, da bi supstitucija u kontekstu istopolnih registrovanih zajednica života u pravu koje ovu vrstu zajednica ne uređuje mogla da dovede do situacije koja ne bi bila spojiva 50 Vid. čl. 3, st. 1 PZ. 51 Eventualno pribegavanje izuzetku javnog poretka u ovom slučaju bi samo dodatno potvrdilo zaključak o paradoksalnosti ishoda, jer bi se u tom slučaju institutom koji je namenjen zaštiti domaćeg pravnog poretka praktično priznalo postojanje i dejstvo inostrane istopolne zajednice života, što je suprotno tezi o nesaglasnosti inostranih registrovanih istopolnih zajednica života sa domaćim pravnim poretkom kao glavnom argumentu za odbijanje priznanja dejstva ovih zajednica u srpskom pravu, i to upravo primenom izuzetka javnog poretka. 52 M. Stanivuković, M. Živković, 367. 183