З А Х Т Е В за давање сагласности на предлог теме докторске дисертације

Образац 1 ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ Број Датум Београд УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Веће научних области правно економских наука З А Х Т Е В за давање сагласности на предлог теме докторске дисертације Молимо да, сходно члану 46. ст.5. тач 3. Статута Унуверзитета у Београду ( Гласник Универзитета, број 131/06), дате сагласност на предлог теме докторске дисертације: Утицај монетарне политике на избор валутног режима у двовалутном систему: пример Србије (пун назив предложене теме докторске дисертације) НАУЧНА ОБЛАСТ: економија ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ: 1. Име, име једног родитеља и презиме кандидата: Весна (Живота) Мартин 2. Назив и седиште факултета на коме је стекао високо образовање: Економски факултет Универзитета у Београду 3. Година дипомирања: 2007. год. 4. Назив магистарске тезе кандидата завршни мастер рад: Хеџинг стратегије помоћу свопова 5. Назив факултета на коме је мастер рад одбрањен: Економски факултет Универзитета у Београду 6. Година одбране мастер рада: 2009. год. Обавештавамо вас да је Наставно научно веће Економског факултета на седници одржаној 28.10.2015. године (назив предложеног тела факултета) размотрило предложену тему и закључило да је тема подобна за израду докторске дисертације. ДЕКАН ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА Проф. др Бранислав Боричић Прилог: 1. Предлог теме докторске дисертације са образложењем 2. Акт надлежног тела факултета о подобности теме за израду докторске дисертације

РЕПУБЛИКА СРБИЈА УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ Број : Датум : Б е о г р а д На основу члана 59. Статута Економског факултета у Београду, члана 22. Правилника о докторским студијама Економског факултета и члана 9. Правилника о оцени и одбрани докторске дисертације, Наставно-научно веће Економског факултета у Београду, на седници одржаној 28.10.2015. године, донело је О Д Л У К У 1. Прихвата се кандидату МAРТИН ВЕСНИ, студенту докторских студија, тема докторске дисертације под називом: УТИЦАЈ МОНЕТАРНЕ ПОЛИТИКЕ НА ИЗБОР ВАЛУТНОГ РЕЖИМА У ДВОВАЛУТНОМ СИСТЕМУ: ПРИМЕР СРБИЈЕ 2. Именује се ментор: др Никола Фабрис 3. Прихваћену тему докторске дисертације Веће факултета доставља Универзитету у Београду на сагласност. 4. Тема докторске дисертације се сматра одобреном када Универзитет у Београду да сагласност на одлуку о прихватању теме докторске дисертације. 5. Кандидат може поднети израђену докторску дисертацију најкасније шест месеци пре истека рока од шест година, рачунајући од дана почетка наставе у првом семестру студија које је уписао. Одлуку доставити: - Универзитету - ментору ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА - кандидату Д Е К А Н - Студентској служби - Служби за опште и правне послове Проф. др Бранислав Боричић - Архиви Додатак уз образац 1.

Име и презиме ментора: др Никола Фабрис Звање: редовни професор ПОДАЦИ О МЕНТОРУ за кандидата Весну Мартин Списак радова који квалификују ментора за вођење докторске дисертације: 1. Козарић, К. и Фабрис, Н. (2012) Монетарно-кредитна политика, Штампарија Фојница, Сарајево, стр 503. 2. Козарић, К. и Фабрис, N. (2012) Monetary Policy at Crises Time Journal of Central Banking Theory and Practice, (оригинални научни рад), бр. 1, стр 5-25 3. Фабрис, Н. (2012) Кејнзијанизам историјска генеза и будуће перспективе, Економски погледи, 1/2012 4. Фабрис, Н. (2012) Дужничка криза у ЕУ и њен утицај на Србију, конференција Дужничка криза у земљама евро зоне утицај на привреду Србије, Економски факултет, Београд, стр 89-103 5. Фабрис, Н. (2011) Монетизација, конференција Александар Бајт 1921 2000, Зборник разправ сазу об 10 летници смрти, Словенска академија знаности ин уметности, Љубљана, стр 67-82 6. Димитријевић, Б. и Фабрис, Н. (2012) Економска политика - теорија И анализа, Економски факултет, Београд, стр. 472. 7. Фабрис, Н. и Аћимовић, С. (2010) Exchange Rate Policy in Serbia, Transition Studies Review, бр 17, стр 170-180 8. Фабрис, Н. (2009) Глобална финансијска криза и њен утицај на монетарну политику Србије, конференција НДЕ и Економског факултета, Економска политика Србије у 2009. години и изазови светске економске кризе, стр 279-292 9. Димитријевић, Б. и Фабрис, Н. (2009) Макроекономија, Едуконс универзитет, Сремска Каменица, стр. 558. 10. Фабрис, Н. и Калезић, З. (2008), Is monetary policy possible without an issuance function: the case of Montenegro, International journal of Economic Policy in Emerging Economies, vol 1, бр. 4, стр 356-376 11. Аћимовић, С. и Фабрис, Н., 2007., Influence of Foreign Exchange Rate on Export Orientation of the Serbian Economy,15th Annual Conference - Vienna University Of Economics and Business Adminitration 12. Фабрис, Н., 2007. Monetary Policy Transparency with special review of South Eastern European Countries, међународна конференција Савремени изазови економске теорије и праксе, Економски факултет, Београд 13. Фабрис, Н., 2006., Inflation Targeting With Special Review on Application in Serbia, Panoeconomicus, бр 4., 2006 14. Фабрис, Н., 2006. Еуризација као режим монетарне политике у Србији,? Економски анали, бр. 168, март-јун, Београд 15. Фабрис, Н., 2003. Меркантилистичка концепција интервенционизма, Економска мисао, бр. 1 2, 16. Фабрис, Н., 2003. Могућности синтезе алтернативних макроекономских концепција, Економски анали, бр. 158, септембар јун, 2003. 17. Фабрис, Н., Централно банкарство у теорији и пракси, 2006, Централна Банка Црне Горе, Подгорица 18. Димитријевић, Б. и Фабрис, Н, Економска политика теорија и анализа, Економски факултет, Београд. 19. Галић, Ј. и Фабрис, Н., 2002, Изазови економске политике за 2003 годину, Саветовање Научног Друштва економиста Југославије, посебно издање Економски анали, Београд. 20. Јакшић, М., Димитријевић, Б., Фабрис, Н. и Прашчевић, А. 2001., Савремена макроекономска мисао, Економски факултет, Београд. Заокружити одговарајућу опцију (А, Б, В или Г):

А) У случају менторства дисертације на докторским студијама у групацији техничко-технолошких, природно-математичких и медицинских наука ментор треба да има најмање три рада са SCI, SSCI, AHCI или SCIe листе, као и Math-Net.Ru листе. Б) У случају менторства дисертације на докторским студијама у групацији друштвенохуманистичких наука ментор треба да има најмање три рада са релевантне листе научних часописа (Релевантна листа научних часописа обухвата SCI, SSCI, AHCI и SCIe листе, као и ЕRIH листу, листу часописа које је Министарство за науку класификовало као М24 и додатну листу часописа коју ће, на предлог универзитета, донети Национални савет за високо образовање. Посебно се вреднују и монографије које Министарство науке класификује као М11, М12, М13, М14, М41 и М51.) В) У случају израде докторске дисертације према ранијим прописима за кандидате који су стекли академски назив магистра наука ментор треба да има пет радова (референци) које га, по оцени Већа научних области, квалификују за ментора односне дисертације. Г) У случају да у ужој научној области нема квалификованих наставника, приложити одлуку Већа докторских студија о именовању редовног професора за ментора. ДЕКАН ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА Датум Проф. др Бранислав Боричић

Образац бр.2 НАСТАВНО НАУЧНОМ ВЕЋУ ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА БЕОГРАД РЕФЕРАТ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА И ПРЕДЛОЖЕНЕ ТЕМЕ ЗА ДОКТОРСКУ ДИСЕРТАЦИЈУ

На основу одлуке Наставно-научног већа број 1768/1 од 10.05.2015. године, пошто смо проучили пријаву докторске дисертације под насловом Утицај монетарне политике на избор валутног режима у двовалутном систему: пример Србије кандидаткиње Весне Мартин и након јавне одбране предложене теме, подносимо следећи Р Е Ф Е Р А Т 1. Основни подаци о кандидату и одбрани предложене теме Весна Мартин је рођена у Београду (1984), где је завршила основну и средњу школу са одличним успехом и по основу оба степена образовања носилац је Вукове дипломе. Економски факултет, Универзитета у Београду, уписује 2003. године и на пријемном испиту осваја максимални број поена, чиме приликом рангирања кандидата заузима прво место. Основне студије, на смеру Банкарство, финансије и осигурање, подгрупа Банкарство, завршава 2007. године са просечном оценом 9,09. Дипломски рад је одбранила на тему Надзор над функционисањем добровољног пензијског осигурања у Србији, где је ментор била проф. др Татјана Ракоњац Антић, а чланови комисије проф. др Јелена Кочовић и проф. др Радојко Лукић. Мастер студије на Економском факултету уписује 2007. године на смеру Банкарски и финансијски менаџмент и успешно их завршава са просечном оценом 9,70. Мастер рад је одбранила 2009. године на тему Хеџинг стратегије помоћу свопова, где је ментор током писања рада био проф. др Мирослав Тодоровић, а чланови комисије проф. др Миодраг Иванишевић и проф. др Дејан Шошкић. Докторске студије на Економском факултету уписује у школској 2012/2013. години на смеру Економија. Остварила је 90 ЕСПБ бодова одбраном семинарског рада и положеним испитима предвиђеним студијским планом и програмом и то: (1) Макроекономска анализа I-Д (проф. др Миомир Јакшић и проф. др Александра Прашчевић); (2) Микроекономска анализа I-Д (проф. др Стојан Бабић и др Дејан Трифуновић); (3) Економетрија I-Д (проф. др Зорица Младеновић и проф. др Александра Нојковић); (4) Методе и технике научног истраживања и анализе (проф. др Мирјана Петковић, проф. др Небојша Јанићијевић, проф. др Љиљана Петровић, проф. др Драган Лончар, проф. др Ђорђе Каличанин, проф. др Горан Петковић, др Владимир Васић и доцент др Ана Алексић Мирић); (5) Методологија научног истраживања II-Д (проф. др Радмила Драгутиновић Митровић, проф. др Раде Станкић, проф. др Јасна Солдић Алексић и проф. др Бранислав Боричић); (6) Моделирање и оптимизација (проф. др Марко Бацковић и проф. др Зоран Поповић); (7) Економска политика (проф. др Никола Фабрис); (8) Фискална теорија и политика (проф. др Милојко Арсић) и (9) Међународна економија II-Д (проф. др Даница Поповић). Своју пословну каријеру кандидаткиња Весна Мартин започиње 2008. године у Raiffeisen banci ad, Београд, где је провела четири године у Сектору средстава и инвестиционог банкарства, Одељење за продају производа сектора средстава. У Raiffeisen banci кандидаткиња је била задужена за одржавање свакодневних контакта са клијентима ради побољшања нивоа пословања, промовисање банчиних производа и услуга, обезбеђивање конкурентних котација за производе сектора средстава и развој инструкција и процедура унутар одељења. Након тога у мају 2012. године каријеру наставља у Народној банци Србије, у Сектору за монетарне операције, Одељење за девизно тржиште где је задужена израду прописа и уговора којима се уређује девизно тржиште, обављање основног и сложеног мониторинга кретања на девизном тржишту и израђује одговарајуће информације и извештаје о кретањима на домаћем девизном тржишту.

Такође кандидаткиња је 2009. године положила ACI Dealing Certificate, који представља овлашћени сертификат за учеснике на глобалном девизном тржишту, али је била учесник неколико корисних предавања и саветовања у огранизацији других централних банака (Deutsche Bundesbank, De Nederlandsche Bank и Czech National Bank). Исто тако кандидаткиња је аутор чланка под именом Monetary policy analysis in Serbia, Journal of Central Banking Theory and Practice, који публикује Централна банка Црне Горе и рад је прихваћен за објаву у септембарском броју 2015. године. Кандидаткиња Весна Мартин је приступила одбрани Пријаве предложене теме докторске дисертације дана 01.06.2015. године пред комисијом одређеном од стране Наставно-научног већа Економског факултета Универзитета у Београду у саставу проф. др Никола Фабрис, проф. др Бошко Живковић, проф. др Миомир Јакшић, проф. др Александар Живковић и проф. др Бранко Васиљевић. Током јавне одбране пред Комисијом, кандидаткиња је изложила предложену пријаву докторске дисертације, образложила предмет и циљ, хипотезе, структуру рада и предложену литературу, методологију истраживања и очекивани научни допринос. Након што су чланови Комисије дали кандидаткињи коментаре и сугестије за будући рад, Комисија је једногласно закључила да је кандидаткиња успешно одбранила Пријаву теме докторске дисертације. 2. Предмет и циљ дисертације Важан део укупне економске политике једне земље јесте монетарна политика, која путем својих инструмената има за циљ да постигне стабилност цена, стабилност курса домаће валуте, општу привредну стабилност и регулацију количине новца у оптицају која је у функцији претходно поменутих циљева. При томе, монетарна политика је само једна од парцијалних економских политика унутар јединствене макроекономске политике и при дефинисању њених циљева треба да се узме утицај који она има на друге парцијалне макроекономске политике. При избору циља монетарне политике централна банка, уважавајући законска решења, може да се одлучи за таргетирање монетарних агрегата, тагретирање девизног курса, таргетирање инфлације као и да комбинује неки од претходно набројаних режима. Исто тако, приликом избора режима монетарне политике централна банка треба да води рачуна и о избору режима девизног курса. Адекватно изабран режим девизног курса је неопходан, али не и довољан услов за успешан развој привреде једне земље. Ни најбоље постављен систем неће дати задовољавајуће резултате уколико се јављају слабости и поремећаји у домаћим привредним токовима, док са друге стране недостаци у девизном систему могу бити узроци таквих поремећаја. Докторска дисертација анализираће на који начин монетарна политика утиче на избор валутног режима у двовалутном систему, са посебним освртом на постојање те везе у Србији. У Србији је заступљен висок ниво евроизације, чиме се ограничава ефекат дејства монетарне политике и њених мера. Управо имајући у виду овај аргумент, треба сагледати резултате примене инфлаторног таргетирања и консеквенце таквог избора, али и дати смернице за даљи развој монетарне политике. Уколико се са теоријског аспекта анализира усклађеност циља монетарне политике и валутног режима увиђа се исправност одлуке монетарних власти у Србији да имплицитно од 2006. године, а експлицитно од 2008. године примењују инфлаторно таргетирање, као циљ монетарне политике, и у складу са тим изабере руковођено пливајући девизни курс. Поред тога претпоставка имплементације инфлаторног таргерирања је да се обезбеди да се стопа инфлације креће у таргетираним оквирима, а да се референтна стопа мења у зависности од кретања стопе инфлације и инфлаторних очекивања. Таргетирање инфлације је изабрано уз претпоставку да би такав режим створио способност привреде да буде отпорна на потенцијалне екстерне шокове и да се тиме обезбеди адекватна економска прилагодљивост. Међутим, уколико се сагледа практична примена инфлаторног таргетирања у Србији резултати нису задовољавајући. Инфлација је од 2008. године најчешће изнад инфлационог таргета (изузетак је период октобар 2013 - јул 2015. године када је међугодишња стопа инфлације била у оквиру или испод таргета), док се референтна каматна стопа, упркос започетој примени монетарне експанзије од маја 2013. године, још увек држи на високом

нивоу у поређењу са ниским инфлаторним очекивањима и кретањем међугодишње стопе инфлације од октобра 2013. године. Све ово указује на неопходност или допуне изабраног интермедијарног таргета монетарне политике или његову промену. Могућност допуне режима монетарне политике можемо пронаћи у пракси најзначајнијих централних банака (ФЕД, Банка Енглеске) које тржишним учесницима дају информације о будућим смерницама монетарне политике (енг. forward quidance) чиме се преко утицаја на тржишна очекивања подржава трансмисиони механизам краткорочних каматних стопа на дугорочне. Овај приступ може да искористи Народне банка Србије како би побољшала трансмисиони механизам, уз истовремено постизање боље прилагодљивости тржишних учесника на одлуке монетарне политике. Друго алтернативно решење јесте промена циља монетарне политике, где би се уместо досадашњег приступа таргетирања инфлације, могао применити циљање монетарних агрегата, циљање девизног курса, али и могућност истовременог циљања и стопе инфлације и девизног курса. Поред анализе монетарне политике у докторској тези фокус анализе биће усмерен и ка режиму девизног курса и начину функционисања домаћег девизног тржишта, али и анализи инструмената који учесници на девизном тржишту могу да користе (форвард куповина и продаја девиза, сукцесивна куповина девиза, каматни свопови, двонедељне и тромесечне своп аукције девиза и сл.). Од 2008. године, када се централна банка определила за инфлаторно таргетирање, изабран је режим руковођено пливајући девизног курса. Иако је јасно постављен циљ монетарне политике најшира јавност успех рада централне банке оцењује кроз стабилност девизног курса, јер свака већа волатилност курса утиче на вредност валутно индексираних кредита и депозита услед присуства високог степена евроизације. Тиме се генерише девизни ризик, који се кроз конверзију у крeдитни ризик рефлектује у виши ниво проблематичних кредита (енг. non-performing loans NPL). Ово указује на потребу унапређења постојећег начина комуницирања централне банке са јавношћу, али и боље појашњење начина функционисања изабраног режима девизног курса. За земље које имају конкурентност на међународном тржишту, чијем моделу развоја треба Србија да тежи, питање девизног курса није од примарног значаја већ одрживост те конкурентности. То упућује на неопходност стицања и одржавања националне конкурентности, а да стабилност девизног курса доприносе остварењу тог циља. Треба створити привредни амбијент у којем ће се постићи таргетирана стопа инфлације, стабилан курс, извозно орјентисана привреда која ће бити генератор обнављања производње и пораста запослености. Исто тако треба настојати да се у Србији снизи степен евроизације (повећа ниво динаризације) ради повећања кредибилитета у спровођењу монетарне политике. Већа употреба динара у финансијском систему Србије и боља усклађеност валутне структуре прихода и расхода небанкарског сектора побољшале би степен финансијске стабилности земље, умањиле ризик од промене девизног курса у најрањивијим секторима привреде и повећале ефикасност монетарне политике. Да би се процес динаризације подржао, Народна банка Србије и Влада Републике Србије потписале су априла 2012. године Меморандум о стратегији динаризације финансијског система Србије. Међутим резултати те стратегије ни три године након примене нису охрабрујући имајући у виду да учешће динарских пласмана у укупним пласмани сектора привреде и становништва је испод 30%, док је учешће динарских депозита у укупним депозитима сектора привреде и становништва око 20%. Само кроз веће коришћење динарских извора средстава (динарски депозити, емитовање динарских хартија) могуће је генерисати средства за динарске пласмане и тиме омогућити неутралисање валутног ризика и могућност повећања кредибилитета у примени монетарне политике. Докторска дисертација бавиће се анализом теоријске усклађености циља монетарне политике и изабраног валутног режима, уз посебан осврт на функционисање монетарне политике у двовалутном режиму који је присутан у Србији. На тај начин створиће се могућност бољег разумевања спрецифичности монетарне политике у Србији (низак степен динаризације, примена инфлаторног таргетирања и одбрана девизног курса, висок степен проблематичних кредита и сл.) и у складу са тим анализираће се оправданост избора постојећег валутног режима и начин рада домаћег девизног тржишта. Исто тако, кроз предлог мера допуне/промене циља монетарне

политике и њених инструмената створиће се оквир за њено унапређење и могућност потенцијалног превазилажења претходно побројаних ограничења у примени монетарне политике. 3. Опис садржаја (структуре по поглављима) дисертације У складу са дефинисаним предметом и циљем истраживања предложене теме докторске дисертације кандидаткиња Весна Мартин је креирала стуктуру теме, која има за циљ да истраживање води кроз логичан редослед у анализи предложене теме. Сам рад је подељен у шест поглавља. Прво поглавље бавиће се анализом монетарне политике у Србији где ће бити приказани основни принципи инфлаторног таргетирања, инструменти монетарне политике (операције на отвореном тржишту, обавезна резерва, сталне олакшице и интервенције на девизном тржишту) и законска регулатива, како у примени монетарне политике у Србији тако и у другим централним банкама. Друго поглавље приказаће компарацију међународних искустава у спровођењу инфлаторног таргетирања у изабраним земљама (Централна банка Чешке, Централна банка Мађарске и Централна банка Пољске), потом резултате и проблеме у примени инфлаторног таргетирања, као и ефикасност монетарне политике у имплентацији инфлаторног таргетирања. Треће поглавље истраживаће везу између резултата примене стратегије динаризације и трансмисионог механизма монетарне политике, уз приказ стратегије динаризације, њених циљева и мера праћења њених резултата, али и навођење предузетих мера од стране Народне банке Србије и Владе Републике Србије. Четврто поглавље приказаће фукнционисање двовалутног система у Србији, где ће се на почетку тог повлавља дефинисати појам доларизације/евроизације, потом користи и трошкови од примене, да би у наставку анализе приказали структурни проблеми имплементације двовалутног система у Србији. Ово поглавље завршава се компарацијом међународних искустава у решавању проблема доларизације, али и могућношћу примене политике де-доларизације. Пето поглавље докторске дисертације бавиће се спровођењем монетарне политике у Србији уз допуну/промену њених таргета, где се као предлог примене додатних таргета наводи таргетирање монетарних агрегата и таргетирање девизног курса. Такође фокус анализе овог поглавља је на који начин промена/допуна таргета би имала утицај на спровођење монетарне политике, али се наводе искуства и других централних банака (Централна банка Чешке, Централна банка Швајцарске и друге централне банке). Шесто поглавље носи назив нови монетарни оквир Србије и овај део рада биће посвећен анализи предлога унапређења како монетарне политике тако и њених инструмената. Оквирна структура докторске дисертације по поглављима је следећа: Насловна страна Страна са информацијама о ментору/менторима и члановима комисије Стране са подацима о докторској дисертацији на српском језику Наслов докторске дисертације Резиме Кључне речи Научна област Ужа научна област УДК број

Увод I Анализа монетарне политике у Србији 1. Основни принципи инфлаторног таргетирања 1.1. Оперативне смернице циљања инфлације 1.2. Трансмисиони механизам монетарне политике 2. Инструменти монетарне политике 2.1. Операције на отвореном тржишту 2.2. Обавезна резерва 2.3. Кредитне и депозитне олакшице (сталне олакшице) 2.4. Интервенције на девизном тржишту 3. Законска регулатива монетарне политике 3.1. Законска регулатива монетарне политике Народне банке Србије 3.2. Законска регулатива монетарних политика других централних банака II Компарација међународних искустава у спровођењу инфлаторног таргетирања 1. Инфлаторно таргетирање у изабраним земљама 1.1. Инфлаторно таргетирање Централне банке Чешке 1.2. Инфлаторно таргетирање Централне банке Пољске 1.3. Инфлаторно таргетирање Централне банке Мађарске 2. Резултати и проблеми инфлаторног таргетирања 2.1. Оперативни аспекти инфлаторног таргетирања 2.2. Предности и недостаци инфлаторног таргетирања 2.3. Веза између инфлаторног таргетирања и девизног курса 3. Ефикасност монетарне политике у спровођењу инфлаторног таргетирања III Веза између резултата примене стратегије динаризације и трансмисионог механизма монетарне политике 1. Стратегија динаризације финансијског система Србије 2. Циљеви и мере праћења стратегије динаризације 3. Мере и активности Народне банке Србије 4. Мере и активности Владе Републике Србије 5. Инструменти заштите од девизног ризика 5.1. Своп аукције девиза Народне банке Србије 5.2. Коришћење инструмената заштите од девизног ризика 6. Резултати примене статегије динаризације IV Функционисање двовалутног система у Србији 1. Доларизација/евроизација 1.1. Појам и врсте 1.2. Начин мерења степена доларизације/евроизације 2. Користи и трошкови примене доларизације/евроизације 2.1. Улога зајмодавца у последњој инстанци 2.2. Сениоража

2.3. Стабилност и интеграција финансијских тржишта 3. Структурни проблеми имплементације двовалутног система у Србији 3.1. Ефикасност у спровођењу монетарне политике 3.2. Слабљење значаја инфлаторног таргетирања 3.3. Могућа криза ликвидности 4. Лекције из међународног искуства 4.1. Искуство земаља Латинске Америке 4.2. Искуство транзитних земаља 4.3. Искуство земаља Азије и Африке 5. Могућност примене принципа монетарног суверенитета 5.1. Макроекономска стабилизација 5.2. Дедоларизација заснована на тржишној политици 5.3. Наметнута (присилна) де-доларизација V Спровођење монетарне политике у Србији кроз промену/допуну њених таргета 1. Могући додатни таргети монетарне политике 1.1. Таргетирање монетарних агрегата 1.2. Таргетирање девизног курса 1.2.1. Таргетирање вредности динара у односу на евро 1.2.2. Таргетирање вредности динара у односу на корпу валута 1.2.3. Други сценарији таргетиња курса динара 2. Импликација на спровођење монетарне политике 2.1. Оперативни аспекти у спровођењу монетарне политике 2.2. Анализа таргетирања монетарних агрегата 2.3. Анализа таргетирања девизног курса 3. Компарација промене/допуне таргета монетарне политике других централних банака 3.1. Анализа Централне банке Чешке 3.2. Анализа Централне банке Швајцарске 3.3. Анализа искуства других централних банака VI Нови монетарни оквир Србије Закључак Литература Прилози Биографија аутора Изјава о ауторству Изјава о истоветности штампане и електронске верзије докторског рада

Изјава о коришћењу 4. Основне хипотезе од којих ће се полазити у истраживању Полазећи од предмета и циља истраживања у раду ће предмет провере бити две хипотезе и то: Хипотеза 1: Поставка хипотезе: Промена режима монетарне политике у Србији кроз допуну или промену таргета би могло да резултира у већој ефикасности спровођења монетарне политике и њеног трансмисионог механизма. o Хипотеза 1а: Допуна таргета би се огледала кроз истовремено таргетирање инфлације и девизног курса. o Хипотеза 1б: Промена таргета могла да буде заснована на таргетирању девизног курса (као јединог таргета) или таргетирању монетарних агрегата. Образложење хипотезе: Постојећа законска решења (мисли се на Закон о Народној банци Србије и Споразум о циљању инфлације између Владе Републике Србије и Народне банке Србије) подразумевају да Народна банка Србије треба да обезбеди ниску и стабилну инфлацију, а не стабилан курс. Међутим, успех рада Народне банке Србије најшира јавност оцењује са аспекта стабилност курса имајућу у виду да свака већа волатилност курса у високо евроизованој привреди генерише валутни ризик, који конверзијом у кредитни ризик ствара висок ниво проблематичних кредита. Исто тако, у претходном периоду остварење циљног таргета је било доста ретко, а инфлација виша од привреда у транзицији на сличном нивоу развијености, стога се поставља питање оправданости промене монетарног режима. Очекивани исход: Неизвестан исход. Хипотеза 2: Поставка хипотезе: Кредибилна монетарна политика која би подржала промену режима и/или таргета потенцијално би могла да снизи степен доларизације/евроизације (да повећа степен динаризација). Образложење хипотезе: У Србији страна валута има широку примену и као средство обрачуна и као средство штедње, а у одређеној мери и као средство плаћања. Оваква ситуација смањује ефикасност монетарне политике и поставља се питање да ли би промена режима монетарне политике могла да утиче на повећање динаризације. Очекивани исход: Неизвестан исход. 5. Методе које ће се у истраживању применити У складу са предметом истраживања и полазним хипотезама у дисертацији ће се применити неколико истраживачких метода и техника. Предложене методе које ће се користити у истраживању кандидаткиња је поделила у две велике групе: (1) квалитативне и (2) квантитативне методе. Од квалитативних метода у докторској дисертацији биће заступљене следеће методе:

(1) Индуктивна и дедуктивна метода; (2) Метода анализе и синтезе; (3) Метода класификације и (4) Метода компарације У оквиру квантитативних метода кандидаткиња је предложила употребу следећих метода: (1) Класични регресиони модел Оцена параметара методом најмањих квадрата Тестирање хипотеза Структурни ломови o тестови који се базирају на претпоставци да је тачка пресека позната (Chow test) o тестови присуства пресека на непознатом месту унутар узорка рекурзивно оцењивање (CUSUM test) Хетероскедастичност o Breusch-Pagan-ov test o White-ov test (2) Анализа временских серија Серијска корелација o Durbin-Watson (DW) статистика o Регресиони модел са серијском корелацијом ауторегсесивног типа - АR o Процес покретних просека МА o ARIMA o Breusch-Godfrey test Нестационарност и тестови јединичног корена o Dickey-Fuller-ov тест (DF test) o Измењени (проширени) Dickey-Fuller тест (augmented Dickey-Fuller test - ADF) o KPSS тест (Kwiatkowski, Phillips, Schmidt i Shin) Векторски ауторегресивни модели VAR Коинтеграција o Hansen s Instability Test o Johansen Cointegration Test (3) ANOVA (4) ADL (ауторегресионо распоређене доцње; autoregressive distributed lag ) (5) ЕWMA (пондерисани покретни просек exponentially weighted moving average ) (6) NEER (номинални ефективни девизни курс; Nominal Effective Exchange Rate ) (7) REER (реални ефективни девизни курс; Real Effective Exchange Rate ) (8) MVP (Тест Minimum Variance Portfolio) Од метода који се потенцијално могу користити у раду предложене су следеће методе: (9) Теорија узорака прост случајан узорак o прост случајан узорак без понављања стратификовани узорак o формирање стратума користиће се решење које су дали Dalenius и Hodges o стратификација са пропорционалним распоредом одређивање оптималне величине узорка из h - тог стратума помоћу Neyman овог распореда оцењивање параметра популације o стратификација са оптималним распоредом (10) Избор функционалне форме

o RESET test o Тест интегралне условне очекиване вредности (Integrated Conditional Moment test - ICM) o Granger-ова узрочност o Функција импулсивног одзива Cholesky декомпозиција o Декомпозиција варијансе 6. Предложена литература* *Напомена: Предложени списак литературе није коначан и подложан је промени Кандидаткиња је предложену литературу груписала у три групе и то: (1) Књиге и чланци; (2) Прописи и (3) Публикације. Књиге и чланци Група аутора, (2006), Економски речник, Центар за издавачку делатност, Економски факултет у Београду Greuning H. i Bratanović Brajović S., (2006), Analiza upravljanja bankovnim rizicima, MATE doo Zagreb Mishkin F., (2006), Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta, Data status Rose P., (2003), Menadžment komercijalnih banaka, MATE doo Zagreb Van Horhe J. i Wachowicz J., (2007), Osnovi finansijskog menadžmenta, Data status Rose P. i Hudgins S., (2005), Bankarski menadžment i finansijske usluge, Data status Honohan P., (2007), Dollarization and exchange rate fluctuations, World Bank Policy Research Working Paper 4172, March 2007. Cowan K. and Quy-Toan D., (2003), Financial Dollarization and Central Bank Credibility, World Bank Development Research Group, Poverty Team, June 2003. Bacha E., Holland M., and Goncalves F., (2008), Systemic Risk, Dollarization and Interest Rates in Emerging Markets: A Panel-Based Approach, World Bank Economic Review, Vol. 23, No. 1, Advance Access Publication September 30, 2008. Honohan P. and Shi A., (2002), Deposit dollarization and the financial sector in emerging economies World Bank Policy Research Working Paper, 2002. Bogetić Ž., (2000), Official dollarization: current experiences and issues, Cato Journal, Vol. 20, No. 2, Fall 2000. Rajkovic I. and Urosevic B. (2014), Dollarization of deposits in short and long run: evidence from CESE countries, National Bank of Serbia, Working Paper, December 2014. Bulletin of monetary and financial affairs, Central Bank of Argentine Republic, First Quarter 1999. Bulletin of monetary and financial affairs, Central Bank of Argentine Republic, First Quarter 2001. Dominguez K. and Tesar L., (2007), International Borrowing and Macroeconomic Performance in Argentina, University of Chicago Press, May 2007. Edwards S. and Savastano M., (2000), The Mexican Peso in the Aftermath of the 1994 Currency Crisis, University of Chicago Press, January 2000. Corbo V., (2002), Exchange Rate Regimes in the Americas: Is Dollarization the Solution?, Pontificia Universidad Católica de Chile, Monetary and economic studies (special edition), Decembar 2002. Kamin S., and Ericsson N., (1993), Dollarization in Argentina, Board of Governors of the Federal Reserve System, International Finance Discussion Papers, Number 460, November 1993.

Doyle G., (2000), Here, dollars, dollars... -Estimating currency demand and worldwide currency substitution, Board of Governors of the Federal Reserve System, International Finance Discussion Papers, Number 657, January 2000. Publications and Other Research 2002., Federal Reserve Bank of New York, Research and Market Analysis Group, January 2003. Publications and Other Research 2005., Federal Reserve Bank of New York, Research and Market Analysis Group, January 2006. Broda C., (2002), Terms of Trade and Exchange Rate Regimes in Developing Countries, Federal Reserve Bank of New York, January 2002. Broda C. and Levy Yeyati E., (2003), Endogenous Deposit Dollarization, Federal Reserve Bank of New York, Staff Reports, no. 160, February 2003. Goldberg L. and Tille C., (2005), Vehicle Currency Use in International Trade, Federal Reserve Bank of New York, Staff Reports, No. 200, January 2005. Mehrotra A. and Ponomarenko A., (2010), Wealth effects and Russian money demand, Bank of Finland, BOFIT Institute for Economies in Transition, BOFIT Discussion Papers 13, 2010. Edwards S., and Magendzo I., (2003), A currency of one s own? An empirical investigation on dollarization and independent currency unions, NBER, Working Paper 9514, February 2003. Calvo G. and Talvi E., (2005), Sudden stop, financial factors and economic collapse in Latin America: Learning from Argentina and Chile, NBER, Working Paper 11153, February 2005. Bank of England, Quarterly Bulletin, Volume 44, Number 2, Summer 2004. Menzie C. and Jeffrey F., (2007), Will the Euro Eventually Surpass the Dollar as Leading International Reserve Currency?, University of Chicago Press, May 2007. Yeyati E., (2008), Liquidity Insurance in a Financially Dollarized Economy, University of Chicago Press, March 2008. Taylor J., (1999), A Historical Analysis of Monetary Policy Rules, University of Chicago Press, January 1999. Jonas J. and Mishkin F., (2004), Inflation Targeting in Transition Economies Experience and Prospects, University of Chicago Press, December 2004. Krugman P., Rogoff K., Fischer S. and McDonough W., (1999), Currency Crises, University of Chicago Press, January 1999. Céspedes L., Chang R. and Velasco A., (2002), Dollarization of Liabilities, Net Worth Effects, and Optimal Monetary Policy, University of Chicago Press, January 2002. Ortiz G., (1983), Dollarization in Mexico: Causes and Consequences, University of Chicago Press, 1983. Cavallo D. and Petrei H., (1983), Financing Private Business in an Inflationary Context: The Experience of Argentina between 1967 and 1980, University of Chicago Press, 1983. Fraga A., Goldfajn I. and Minella A., (2004), Inflation Targeting in Emerging Market Economies, The MIT Press, July 2004. Niskanen W., (2000), Dolarrization for Latin America, Cato Journal, Vol. 20, No. 1, 2000. Castillo S., (2006), Dollarization and Macroeconomic Stability in Latin America, University of Wisconsin Oshkosh, Oshkosh Scholar, Volume I, April 2006. Winkler A., Mazzaferro F., Nerlich C. and Thimann C., (2004), Official Dollarisation/Eurosation: motives, features and policy implications of current cases, ECB, Occasional Paper No. 11, February 2004. Ramon-Ballester F. and Wezel T., (2007), International financial linkages of Latin Americas banks: the effects of political risk and deposit dollarisation, ECB, Working Paper Series, No 744, March 2007. Basso H, Calvo-Gonzalez O. and Jurgilas M., (2007), Financial dollarisation: the role of banks and interest rates, ECB, Working Paper Series No 748, May 2007. Chiţu L., (2012), Was unofficial dollariosation/euroisation an amplifier of the Great Recession of 2007-09 in emerging economies?, ECB, Working Paper Series No 1473/ September 2012. Mishkin F. and Savastano M., (2000), Monetary policy strategies for Latin America, NBER, Working Paper 7617, March 2000.

Mendoza E., (2000), On the benefits of dollarization when stabilization policy is not credible and financial markets are imperfect, NBER, Working Paper 7824, August 2000. Edwards S., (2001), Dollarization and economic performance: an empirical investigation, NBER, Working Paper 8274, May 2001. Edwards S., and Magendzo I., (2001), Dollarisation, inflation and growth, NBER, Working Paper 8671, December 2001. Chang R., and Velasco A., (2002), Dollarisation: analytical issues, NBER, Working Paper 8838, March 2002. Klein M., (2002), Dollarisation and trade, NBER, Working Paper 8879, April 2002. Edwards S., (2002), The great exchange rate debate after Argentina, NBER, Working Paper 9257, October 2002. Edwards S., and Magendzo I., (2003), Strict dollarization and economic performance: an empirical investigation, NBER, Working Paper 9820, July 2003. Reinhart C., Rogoff K. and Savastano M., (2003), Addicted to dollars, NBER, Working Paper 10015, October 2003. Mishkin F., (2004), Can inflation targeting work in emerging market countries?, NBER, Working Paper 10646, July 2004. Yeyati E., (2006), Liquidity insurance in a financially dollarized economy, NBER, Working Paper 12345, June 2006. Calvo G., (2006), Monetary policy challenges in emerging markets: sudden stop, liability and lender of last resort, NBER, Working Paper 12788, December 2006. Goodfriend M., (2007), How the world achieved consensus on monetary policy, NBER, Working Paper 13580, November 2007. Edwards S., (2011), Exchange rates in emerging countries: eleven empirical regularities from Latin America and East Asia, NBER, Working Paper 17074, May 2011. Berg A. and Borensztein E., (2000), The Choise of Exchange and Monetary Target in Highly Dollarized Economies, IMF Working Paper, February 2000. Berg A. and Borensztein E., (2000), The Pros and Cons of Full Dollarization, IMF Working Paper, March 2000. Rennhack R. and Nozaki M., (2006), Financial Dollarization in Latin America, IMF Working Paper, January 2006. Cayazzo J., Garcia Pascual A., Gutierrez E. and Heysen S., (2006), Toward an Effective Supervision of Partially Dollarized Banking Systems, IMF Working Paper, January 2006. Berkmen P. and Cavallo E., (2009), Exchange Rate Policy and Liability Dollarization: What Do the Data Reveal About Causality?, IMF Working Paper, June 2009. Duma N., (2011), Dollarization in Cambodia: Causes and Policy Implications, IMF Working Paper, March 2011. Ize A., (2005), Financial Dollarization Equilibria: A Framework for Policy Analysis, IMF Working Paper, September 2005. Ize A. and Levy Yeyati E., (2005), Financial De-Dollarization: Is It for Real?, IMF Working Paper, September 2005. Leiderman L., Maino R. and Parrado E., (2006), Inflation Targeting in Dollarized Economies, IMF Working Paper, June 2006. Bacha E., Holland M. and Gonçalves F., (2007), Is Brazil Different? Risk, Dollarization, and Interest Rates in Emerging Markets, IMF Working Paper, December 2007. Jácome L. and Lönnberg A., (2010), Implementing Official Dollarization, IMF Working Paper, April 2010. García-Escribano M., (2010), Peru: Drivers of De-dollarization, IMF Working Paper, July 2010. Kokenyne A., Ley J. and Veyrune R., (2010), Dedollarization, IMF Working Paper, August 2010. Swiston A., (2011), Official Dollarization as a Monetary Regime: Its Effects on El Salvador, IMF Working Paper, June 2011.

Aleksić M., Đurđević L., Palić M., and Tasić N. (2008), Interest Rate Transmission in a Dollarized Economy: The Case of Serbia, National Bank of Serbia Working Paper, September 2008. Djukić M., Momcilović M. and Trajčev Lj. (2010), Medium-term projection model of the National Bank of Serbia, National Bank of Serbia, Working Paper Series, June 2010. Đurđević L., (2007), Key Policy Rate in Inflation Projections, National Bank of Serbia, Working Paper, December 2007. Vilaret S. and Palić M. (2006), Exchange rate pass-through effect on prices in Serbia, National Bank of Serbia, Working Paper, November 2006. Tasić N., (2008), Pass-Through of Exchange Rates to Prices in Serbia: 2001-2007, National Bank of Serbia, Working Paper, February, 2008. Palić M. and Tasić N., (2008), Efficiency of Reserve Requirements as a Monetary Policy Instrument, National Bank of Serbia, Working Paper March, 2008. Dragutinović D., (2008), Power and Weakness of Monetary Policy in Strinking a Balance Between Balance-of-Payments-and Inflation-Related Objectives, National Bank of Serbia, Working Paper, March 2008. Nedeljković M. and Urošević B., (2011), Determinants of the Dinar-Euro Nominal Exchange Rate, National Bank of Serbia,Working Paper, May 2011. Kujundžić S. and Otašević D., (2012), The bank lending channel in an euroised economy: the case of Serbia, National Bank of Serbia, Working Paper, July 2012. Chailloux A., Ohnsorge F. and Vavra D., (2010), Euroisation in Serbia, EBRD, Working Paper No. 120 Prepared in October 2010. Шошкић Д., (2014), Монетарна политика у Србији: Резултати и алтернативе, Научно друштво економиста Србије са Академијом економских наука и Економски факултет у Београду, 2014. Драгутиновић Д. и Живковић Б., (2014), Узроци и последице високе стопе проблематичних кредита: Може ли се учинити више од учињеног, Научно друштво економиста Србије са Академијом економских наука и Економски факултет у Београду, 2014. Božović M., Urošević B. and Živković B., (2009), On the spillover of exchange-rate risk into default risk, Economic Annals, Volume LIV, No. 183/October-December 2009. Фабрис Н. (2010), Национални интерес, Кретање девизног курса у Србији: кризно прилагођавање или последица дубљих структурних неравнотежа, година 5, вол. 7, 2010. Еdwards S., (2000), Exchange rate regimes, capital flows and crisis preventions, University of California, Los Angeles and NBER, October 2000. Acharya V., Engle R. and Richardson M., (2012), Capital shortfall: A new approach to ranking and regulating systemic risks, AEA Meetings, January 2012. Bech M., Gambacorta L. and Kharroubi E., (2012), Monetary policy in a downturn: Are financial crises special?, BIS Working paper 388, September 2012. Radulescu M., Druica E. and Omran A., (2012), The impact of the monetary policy factors on the foreign direct investment: Empiric evidence from Romania, Australian Journal of Basic and Applied Sciences, 6(10), 2012. Nikitin M. and Solovyeva A., (2010), Double Contagion: The Impact of Globalizion and Exchange Rate Regime on Financial Fragility, Central Bank of Russia, Moscow, Russia, September 2010. Mladenović Z., Josifidis K. and Srdić S., (2013), The Purchasing Power Parity in Emerging Europe: Empirical Results Based on Two-Break Analysis, Paneconomicus, 2013. Mladenović Z. and Petrović P., (2013) Currency crash and exchange rate pass-through: A tale of two crises in Serbia, Economics Faculty, University of Belgrade, March 2013. Engel C., (2011), The real exchange rate, real interest rates and the risk premium, NBER, Working paper 17116, June 2011. Menkhoff L., Sarno L., Schmeling M. and Schrimpf A., (2011), Currency Momentum Strategies, BIS, December 2011.

Clarida R. and Waldman D., (2008), Is Bad News About Inflation Good News for the Exchange Rate? And, if So, Can That Tell Us Anything about the Conduct of Monetary Policy?, University of Chicago Press, September 2008. Brunnermeier M., Nagel S. and Pedersen L., (2009), Carry Trades and Currency Crashes, University of Chicago Press, April 2009. Bjornland H., (2009), Monetary policy and exchange rate overshooting: Dornbusch was right after all, Economics Department, Norges Bank, June 2009. Calvo G., (2006), Monetary policy challenges in emerging markets: Sudden stop, liability dollarization and lender of last resort, NBER, Working paper 12788, December 2006. Mirdala R., (2009), Interest Rate Transmission Mechanism of Monetary Policy in the Selected EMU Candidate Countriеs, Paneconomicus, 2009. Frankel J. and Rose A., (1996), Currency Crashes in Emerging Markets: Empirical Indicators, University of California, January 1996. Lustig H., Roussanov N. and Verdelhan A., (2011), Common Risk Factors in Currency Markets, NBER, May 2011. Chang R. and Velasco A., (1998), Financial fragility and the exchange rate regime, NBER, Working paper 6469, March 1998. Fama E., (1984), Forward and spot exchange rates, Journal of Monetary Economics 14, 1984. Kaminsky G., Lizondo S. and Reinhart C., (1998), Leading Indicators of Currency Crises, IMF Staff Papers, Vol. 45, No. 1, March 1998. Reinhart C. and Rogoff K., (2008), This time is different: A panoramic view of eight centuries of financial crises, NBER, Working paper 13882, March 2008. Devereux M. and Engel C., (2003), Monetary policy in the open economy revisited: Price setting and exchange-rate flexibility, Review of Economic Studies 70, 2003. Chiodo A. and Owyang M., (2002), A case study of a currency crisis: The Russian default of 1998, Federal Bank of St. Louis, November/December 2002. Прописи Закон о Народној банци Србије ( Службени гласник РС број 72/2003 и његове измене и допуне објављене у Службеном гласнику РС, бр. 55/2004, 85/2005, 44/2010, 76/2012 и 106/2012.) Закон о банкама ( Службени гласник РС, бр. 107/2005 и његове измене и допуне објављене у Службеном гласнику РС, бр. 91/2010.) Закон о заштити корисника финансијских услуга ("Службени гласник РС", бр. 36/2011.) Закон о платном промету ( Службени лист СРЈ, бр. 3/2002 и његове измене и допуне објављене у Службеном листу СРЈ, бр. 5/2003 и Службеном гласнику РС, бр. 43/2004, 62/2006 и 31/2011.) Закон о девизном пословању ( Службени гласник РС, бр. 62/2006 и његове измене и допуне објављене у Службеном гласнику РС бр. 31/2011 и 119/2012.) Закон о осигурању депозита ( Службени гласник РС, бр. 61/2005 и његове измене и допуне објављене у Службеном гласнику РС, бр. 116/2008 и 91/2010.) Закон о Агенцији за осигурање депозита ( Службени гласник РС, бр. 61/2005 и његове измене и допуне објављене у Службеном гласнику РС, бр. 116/2008 и 91/2010.) Закон о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурање ( Службени гласник РС, бр. 61/2005 и његове измене и допуне објављене у Службеном гласнику РС, бр. 116/2008 и 91/2010.) Закон о затезној камати ("Службени гласник РС", бр. 119/2012.) Закон о тржишту капитала ("Службени гласник РС", бр. 31/2011.) Mеморандум о циљању (таргетирању) инфлације као монетарној стратегији, децембар 2008. Меморандум Народне банке Србије о циљаним стопама инфлације до 2016. године Одлука о утврђивању референтне каматне стопе Народне банке Србије Одлука о измени Одлуке о утврђивању референтне каматне стопе Народне банке Србије

Одлука о каматним стопама које Народна банка Србије примењује у поступку спровођења монетарне политике ( Службени гласник РС, бр. 45/2011 и 98/2012.) Одлука о допуни Одлуке о каматним стопама које Народна банка Србије примењује у поступку спровођења монетарне политике ( Службени гласник РС, бр. 125/2014.) Одлука о начину обрачуна, наплате и плаћања камате Народне банке Србије ( Службени гласник РС, бр. 45/2011, 98/2012 и 125/2014.) Одлука о висини есконтне стопе Народне банке Србије ("Службени гласник РС", бр. 104/2009, 17/2010 и 31/2010.) Одлука о адекватности капитала банке, ( Службени гласник РС, бр. 46/2011 и 6/2013.) Одлука о условима и начину депоновања вишкова ликвидних средстава банака код Народне банке Србије ( Службени гласник РС, бр. 48/2004, 60/2007, 35/2008 и 73/2008.) Одлука о условима и начину рада девизног тржишта ( Службени гласник РС, бр. 10/2011, 109/2012 и 55/2014.) Одлукa о допуни Одлуке о условима и начину рада девизног тржишта ( Службени гласник РС, бр. 55/2014.) Одлука о изменама и допунама Одлуке о условима и начину обављања мењачких послова, ( Службени гласник РС, бр. 93/2011.) Упутство о електронском достављању података банака Народној банци Србије сагласно одлуци о условима и начину рада девизног тржишта и одлуци о условима и начину обављања мењачких послова, верзија 2.0 Одлука о врстама девиза и ефективног страног новца које је купују и продају на девизном тржишту ( Службени гласник РС, бр. 98/2012.) Одлука о обавезној резерви банака код Народне банке Србије ( Службени гласник РС, бр. 3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012, 107/2012 и 62/2013.) Упутство за спровођење Одлуке о обавезној резерви банака код Народне банке Србије ( Службени гласник РС, бр. 8/2011, 43/2011, 57/2012, 65/2013 и 118/2013) Упутство за електронско достављање података банака Народној банци Србије о обрачуну динарске и девизне обавезне резерве Упутство за електронско достављање података о обавезама по основу средстава које банке примају од МФО, влада и финансијских институција чији су оснивачи стране државе Одлука о обавезној резерви банака код Народне банке Србије по основу девизних средстава која даваоци лизинга држе на посебном рачуну отвореном код банке ( Службени гласник РС, бр. 12/2010.) Одлукa о престанку важења Одлуке о обавезној резерви банака код Народне банке Србије по основу девизних средстава која даваоци лизинга држе на посебном рачуну отвореном код банке ( Службени гласик РС, бр. 87/2012.) Упутство за спровођење Одлуке о обавезној резерви банака код Народне банке Србије по основу девизних средстава која даваоци лизинга држе на посебном рачуну отвореном код банке ( Службени гласник РС, бр. 17/2010.) Одлука о условима и начину издавања и продаје краткорочних хартија од вредности ( Службени гласник РС, бр. 45/2011.) Одлука о утврђивању главних операција на отвореном тржишту ( Службени гласник РС, бр.119/2012.) Одлука о условима и начину спровођења операција на отвореном тржишту ( Службени гласник РС, бр. 45/2011 и 34/2013.) Оквирни репо уговор Оквирни уговор о трајној купопродаји хартија од вредности Упуство за спровођење аукцијске куповине/продаје хартија од вредности ( Службени гласник РС, бр. 46/2011 и 41/2013.) Одлука о условима и начину издавања и продаје краткорочних хартија од вредности ( Службени гласник РС, бр. 45/2011.) Одлука о утврђивању главних операција на отвореном тржишту ( Службени гласник РС, бр. 119/2012.)