МА СКА КАО СЛИ КА СВЕ ТА

Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755089D УДК 7.03 Бихаљи-Мерин О. 7.01 оригиналан научни рад МА СКА КАО СЛИ КА СВЕ ТА АН ТИ ЦИ ПА ЦИ ЈА САЈ БЕР КУЛ ТУ РЕ У ИСТО РИ ЈИ УМЕТ НО СТИ ОТА БИ ХА ЉИ МЕ РИ НА (1904-1993) Са же так: У ра ду се ана ли зи ра ју осно ве оп штег пре гле да исто ри је умет но сти Ота Би ха љи Ме ри на (1904-1993) и у ње го вим тек стови ма се пре по зна је кон цепт ма ске као кључ ни. Раз ма тра се ка ко кон цепт ма ске ути че на ње го ву де фи ни ци ју умет но сти, од ре ђује (мул ти ди сци пли нар ни) при ступ ње ном про у ча ва њу, про ши ру је област ин те ре со ва ња на све што се мо же схва ти ти као ма ска и утвр ђу је ан тро по ло шки сми сао ис тра жи ва ња ви зу ел не кул ту ре. Са гле да ва се и ка ко кон цепт ма ске по ма же у ре де фи ни са њу уметно сти и струк ту ри ра њу но вог оп штег пре гле да исто ри је уметно сти, за сно ва ног на при ка зу ви зу ел не стра не кључ них људ ских ак тив но сти. Кључ не ре чи: пи са ње о умет но сти, оп шти пре глед, те о ри ја, маска, Би ха љи Ме рин (1904-1993) Де фи ни са ње пред ме та про у ча ва ња пре по зна је се као јед но од кључ них пи та ња пи са ња о умет но сти, ако не у сва ко дневној прак си исто ри ча ра умет но сти, он да бар у по вре ме ним раз ма тра њи ма исто ри је умет но сти као ди сци пли не. На разли чи те на чи не тра жи се од го вор на пи та ње шта је уметност са иде јом да се от кри је под ко јим окол но сти ма, на ко је на чи не и са ко јим свој стви ма не ки пред мет, ак ци ја или идеја по ста ју умет нич ко де ло: про у ча ва се на ста нак од ре ђе них ра до ва; фор ми ра ње по је ди них умет ни ка; про цес до жи вљава ња, при је ма и при зна ва ња не ког ра да, ак ци је или пред мета као умет нич ког; и на рав но, мо жда нај те жи, нај о бим ни ји 89

по за хва ту и нај од го вор ни ји по по сле ди ца ма раз ма тра ње про це са на стан ка умет но сти као људ ске де лат но сти. 1 Ар хе о ло ги ја от кри ва пра и сто риј ске ар те фак те ко ји са време ну те о ри ју под се ћа ју на умет нич ка де ла, 2 ан тро по ло ги ја по твр ђу је да је про из во ђе ње умет но сти оно што раз ли ку је са вре ме ног чо ве ка (ho mo sa pi ens sa pi ens) од ње го вих претход нка из ро до сло ва хо ми ни да, 3 пси хо ло ги ја умет но сти из на ла зи те о риј ско об ја шње ње по ја ве умет но сти као про дужет ка сна и ње го вих функ ци ја, 4 со ци о ло ги ја умет но сти потвр ђу је да ни јед на умет нич ка тво ре ви на не мо же на ста ти из чи сто ко лек тив не, ано ним не, пот пу но без лич не по бу де 5 те да је она увек ин ди ви ду ал на, али у за јед ни ци под ле же прихва та њу, ре про ду ко ва њу, ва ри ра њу и при сва ја њу, док на у ка о кул ту ри пре по зна је функ ци је и сми сао умет но сти у култу ри као си сте му сим бо лич ких фор ми (ма ги је, кул то ва, обре да, ми то ло ги је, ре ли ги је, на у ке), 6 итд. На у ке су по де ли ле ствар ност ме ђу со бом и сва ка од њих има свој пред мет проу ча ва ња, али сва ка од њих има и не што да ка же о умет ности, ње ној при ро ди и на стан ку. Исто ри ја умет но сти чи ни то углав ном са мо у оп штим пре гле ди ма, сти дљи во озна ча ва јући до њу гра ни цу по чет ка умет нич ког раз во ја али, углав ном, не ула зе ћи у пи та ње де фи ни са ња умет но сти. Је дан од рет ких ау то ра у Ср би ји ко ји су се су о чи ли са тим пи та њем, ма да на осо бен на чин, био је Ото Би ха љи Ме рин (1904-1993), књи жев ник, ли ков ни те о ре ти чар и кри ти чар и исто ри чар умет но сти. Он је у срп ској на уч ној ли те ра ту ри по знат као ли ков ни кри ти чар ле ви чар ског кри тич ког усмере ња 7 из де це ни је уо чи Дру гог свет ског ра та, у ко јој је дошло до ра сло ја ва ња ли ков не кри ти ке и, прак тич но, угро жава ња ње ног (здра вог) је згра, а у ко рист раз ли чи тих иде о лошких, со ци јал них и по ли тич ких кри те ри ју ма за вред но ва ње умет но сти. У те о риј ском сми слу, озна чен је, не што уме рени је, као је дан од тво ра ца по е ти ка и умет нич ких идеоло гија, 1 Рад је на стао у окви ру при пре ма за про је кат о европ ској природи срп ске умет но сти и ви зу ел не кул ту ре Бал ка на. 2 Ma u du it, J. (1961) 40.000 go di na mo der ne umjet no sti, Za greb: Epo ha. 3 Vla ho vić, P. (1996) Čo vek u vre me nu i pro sto ru: an tro po lo gi ja, Be o grad: Vuk Ka ra džić, str. 137-149, 148. 4 Og nje no vić, P. (1997) Psi ho loš ka te o ri ja umet no sti, Be o grad: In sti tut za psiho lo gi ju. 5 Ha u ser, A. (1986) So ci o lo gi ja umjet no sti, II, Za greb: Škol ska knji ga, str. 103. 6 Pe tro vić, S. (1993) Kul tu ra i umet nost, Niš: Pro sve ta. 7 Ro zić, V. (1983) Li kov na kri ti ka u Be o gra du iz me đu dva svet ska ra ta (1918-1941), Be o grad: Ju go sla vi ja, str. 197, 199, 200, 202-271. 90

кон крет но, за ступ ник иде ја со ци јал не умет но сти, 8 ко је су се код ње га раз ви ја ле од раз ма тра ња те ме и са др жа ја, пре ко иде о ло шког ту ма че ња но во ве ков них при ме ра, до кон кретних су ге сти ја у ве зи са из град њом умет но сти тзв. со ци јали стич ког ре а ли зма, 9 од но сно, су ко ба са за те че ним оста цима срп ске гра ђан ске кул ту ре. 10 Сва ка ко да је то са мо јед на ди мен зи ја ње го вог ра да, али чи ни се да је она узрок што је остао за не ма рен ње гов ка сни ји до при нос на у ци о умет ности. Иде о ло ги ја и кри ти ка у ње го вом пи са њу мо гу се рас тума чи ти, а уз њих се и не ке још не при зна те ди мен зи је ње говог ра да мо гу от кри ти при ме ном јед ног сло же ни јег мо де ла на у ке о умет но сти. Тај мо дел, украт ко ре че но, узи ма у об зир те о ри ју, ме то де, еле мен те на уч ног по ступ ка, лич ност ау тора, ути ца је окол но сти, као и тра го ве епо хе (кон цеп те, укус, фи ло зоф ску по зи ци ју). 11 За ову при ли ку тре ба ло би у пр ви план ис та ћи ње го ву де фи ни ци ју умет но сти и на њој за снова ни оп шти пре глед умет нич ког ства ра ња. Би ха љи Ме рин је де фи ни сао умет ност, али уз њу и све сродне ак тив но сти, ко ри сте ћи по јам ма ске, ко ји је из вео из посма тра ња фор ме, функ ци је и на чи на де ло ва ња кон крет них пред ме та ко је на зи ва мо ма ска ма. Тач ни је, све по ме ну те срод не по ја ве (сан, игру, ри ту ал, знак, је зик, ре ли ги ју, уметност, на у ку) по ве зао је пој мом ма ске. Учи нио је то та ко што је у ве зи са свим тим ак тив но сти ма ко је да нас би смо рекли пре ме шта ју чо ве ка у не ко дру го вре ме и про стор, или бар по ве зу ју ње го ву свест са про сто ри ма, по ја ва ма или дога ђа ји ма ко ји ни су са да и ов де, про на шао пред ме те ко је на зи ва мо ма ска ма, а за тим и при ро ду ма ске. На овај на чин је по јам ма ска за у зео, та ко ре ћи, јед ну од цен трал них та чака те о ри је умет но сти Би ха љи Ме ри на, јер му је по мо гао не са мо да де фи ни ше умет ност и по ве же је са дру гим људ ским ак тив но сти ма, не го и да про ши ри сво ја за па жа ња на чи та ву ствар ност. 8 Pro tić, Mi o drag B. ur. (1980-1981) Ide je srp ske umet nič ke kri ti ke i te o ri je, I III, Be o grad: Mu zej sa vre me ne umet no sti, str. 12, 37. 9 Pro tić, Mi o drag B. ur. (1980-1981), I, 274; II, 192; III, str. 317, 320, 327. 10 Упо ре ди ти: Дра го је вић, П. (2008) При јем ли ков ног де ла као су коб по гледа на свет. Ше сти април 1941. Дра го ми ра Гли ши ћа (1872 1957), Ве сник Вој ног му зе ја, 35, Бе о град, стр. 113-118. 11 Дра го је вић, П. (1997) Исто ри ја умет но сти у Ср би ји у пр вој по ло ви ни 20. ве ка, док тор ска ди сер та ци ја, Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Бе о град. 91

Те о риј ска осно ва: ма ска у на стан ку умет но сти По ја ви и пој му ма ске по све тио је за себ ну, ам би ци о зно зами шље ну и у све ту по зна ту књи гу о ма ска ма све та. 12 Ма да те мат ски од сту па од срп ске ли те ра ту ре о умет но сти ко ја је усме ре на ма хом на умет ност Ср би је и срп ског на ро да, ова књи га узи ма у раз ма тра ње и по је ди не при ме ре из на ци о налних окви ра и по ка зу је њи хов зна чај, не у свет ском (то и даље има со цио-по ли тич ке ко но та ци је), не го у оп ште људ ском кон тек сту. 13 По шао је од основ не упо тре бе ма ске при ми тив них на ро да, пре по зна ју ћи да се под њом чо век пре о бра жа ва, гу би ин диви ду ал ност и лич ну од го вор ност и осло ба ђа сво је на го не. Али то ни је све: но си лац ма ске мо же да је над вла да и да се њо ме пре ру ша ва, пре тва ра ју ћи је у сред ство пред ста вљања у ри ту а ли ма, по зо ри шту, игри. Ма ска је код ње га исто што и оквир умет нич ког де ла код Ус пен ског, 14 с тим што она обез бе ђу је још и до дат ну за шти ту у дру штву: У зна ку маске, би ло је до пу ште но ше ре ту, лу ди, да из го во ри оно што је му дра цу-кри ти ча ру до но си ло про гон, там ни цу, па чак и по гу бље ње. 15 Ту он ви ди и на ста нак умет но сти: у из ра ди ма ски, за тим у пре у зи ма њу функ ци је ма ске при ту ма че њу ства р но сти, у њи хо вом при ка зи ва њу, нај зад и у пре у зи ма њу њи хо вих ис тро ше них фор ми. Ис ка зу је то кроз ви ше раз личи тих фор му ла ци ја, на при мер, о пре о бра жа ју ма ске од магиј ског, пре ко об ред них све ча но сти до пле са и по зо ри шта; од ча роли је и ба ја ња, до на у ке и ње них производа: ра да и ра та. Ути цај на де фи ни са ње пред ме та ис тра жи ва ња Би ха љи Ме рин ја сно ука зу је да је ма те ри јал ни пред мет ко ји на зи ва мо ма ском са мо је дан од на чи на ње ног ре а ли зо ва ња: ма ска (ма ски ра ње, пре о бра жа ва ње) је кон цепт, иде ја. Ни зом 12 Bi ha lji-me rin, O. (1970-a) Ma sken der Welt: Ver za u be rung, Verhüllung, Verwan dlung, Güte ralch: Ber tels mann-kun stver lag; Bi ha lji-me rin, O. (1970-b) Ma ske sve ta: pre o bra ža va nje, skri va nje, za ča ra va nje (pre vod s ne mač kog Ve ra Sto jić) Be o grad: Vuk Ka ra džić; Lju blja na: Mla din ska knji ga; Bi ha lji- Me rin, O. (1970-c) Masks of the World, Lon don: Tha mes and Hud son. 13 Ти ме, ујед но, и да ље да је мо гу ћи мо дел да на шњим ху ма ни стич ким на у ка ма у Ср би ји, у ко ји ма вла да страх да срп ске те ме и по ја ве ни су интересант не у свет ским раз ме ра ма. 14 Us pen ski, B. A. (1979) Po e ti ka kom po zi ci je. Se mi o ti ka iko ne, Be o grad: Nolit, str. 197-202. 15 Bi ha lji-me rin, O. (1970-b) Ma ske sve ta: pre o bra ža va nje, skri va nje, za ča rava nje (pre vod s ne mač kog Ve ra Sto jić) Be o grad: Vuk Ka ra džić; Lju blja na: Mla din ska knji ga, str. 3. 92

при ме ра је по ку шао не са мо да пре по зна где се све ма те ријал на ма ска по ја вљу је, шта она све чи ни и шта мо же у не кој кул ту ри пре ру ша ва ња, 16 не го и обр ну то: на ко ји на чин се сва ка по ја ва мо же схва ти ти као ма ска. На при мер, маска је из раз и гест глум ца, по крет игра ча, али не при па да са мо умет ни ку. Де фи ни са ње ма ске усме ра ва ис тра жи ва ње ка сва ко дне ви ци и, да на шњим реч ни ком ре че но, ви зу ел ној кул ту ри: то је шмин ка, па и сам из раз ли ца (ла жно љу базни осмех, фор мал ни зна ци уч ти во сти и кон вен ци ја) обичног чо ве ка. По сма тра ње мо же ићи и да ље: ма ском се мо гу сма тра ти ис по ље не осо би не сме лост и бр зи на спор ти сте, чак и не кон фор ми зам, ко ји од ба цу је кон вен ци је, ша бло не, спољ на обе леж ја и слич не ма ске. Ако ће не ко ре ћи да је човек би ће ко је са ња, ко је је ство ри ло игру, зна ко ве, ре чи, кому ни ка ци је, об ли ке из ра жа ва ња и слично, Би ха љи Ме рин ће ре ћи: (...) чо век је ство ре ње са ма ском. 17 Од пра и сто ри је до да нас, пра ти мо раз вој и гра на ње чо ве ко ве кул ту ре у безброј обла сти, и у сва кој од њих овај ау тор пре по зна је остатак оне по чет не ма ске. Ути цај на циљ ис тра жи ва ња Та ко ма ска по ста је озна ка чо ве ко вог раз во ја, ма те ри јал ни траг ко ји оста је да све до чи о ње го вом по на ша њу по сле њего ве смр ти, озна ка чо ве ко ве ду хов не вер ти ка ле, чи ни лац у пре но ше њу кул ту ре сле де ћим ге не ра ци ја ма. Али, све особе ности на ци о нал них, ре ги о нал них, ре ли гиј ских, ра сних и дру гих ма ски сво де се на фор мал не еле мен те на ста ле тра ди ци јом и по ку ша ји ма об ли ко ва ња, као и на тех нич коматеријалне еле мен те ве за не за са вла да ва ње ма те ри ја ла или функ ци је ма ске. Су шти на, по Би ха љи Ме ри ну, ни је у тим осо бе но сти ма не го у оно ме што по ве зу је све те, формал но раз ли чи те ма ске: низ чо ве ко вих, да се та ко из ра зи мо, уло га, као вер ни ка, рад ни ка, бор ца, умет ни ка... У то ме се мо же пре по зна ти сми сао ова квог ис тра жи ва ња чо ве ко вог ства ра ња, или кре а тив но сти уоп ште. Ка да се то раз у ме, онда се пре по зна ју па ра ле ле ме ђу ма ска ма нај ра зли чи ти јих кра је ва све та, ис точ них и за пад них ци ви ли за ци ја, бо га тих и си ро ма шних на ро да, одво је них кул ту ра и раз дво је них епоха, јер их по ве зу је чо век, људ ско би ће, ње го во по на ша ње и стремљења. 16 Упоредити: на дах ну то и пре глед но об ја шње ње кул ту ре пре ру ша ва ња, у: Bo žo vić, R. (2006) Lek si kon kul tu ro lo gi je, Be o grad: Agen ci ja Ma tić, str. 117-125. 17 Bi ha lji-me rin, O. (1970-b), str. 4. 93

Тра го ви си сте ма вред но сти, кон це па та и фи ло зоф ске по зи ци је Шта је те о ре ти чар до био овим сво ђе њем срод них по ја ва на по јам ма ска? Из бе гао је да све опи ше као знак и озна чено; као је зик и пре во ђе ње; као сли ку или при зор; као стил, струк ту ру или на не ки но ви ји на чин, је зи ком не ке ак ту ел не те о ри је. Оста вио је про стор тра га њу за од го во ром на пи тање: шта се на ла зи ис под ма ске? Та ко ђе, на мер но је упу тио опо ме ну са вре ме ном чо ве чан ству да се у су шти ни ни је пома кло од по зи ци је пр во бит не за јед ни це и вре ме на из ра де пр ве ма ске. Пре по зна ју ћи ма ску, ко ју је про ву као кроз истори ју од вре ме на пр во бит не за јед ни це до са вре ме ног чо ве ка, ујед на чио је и по ве зао љу де раз ли чи тих про сто ра, епо ха или ста ту са, за о би ла зе ћи при то ме пи та ња ра сних, на ци о налних, пол них, со ци јал них или по ли тич ких по де ла, на ко ји ма је те о ри ја умет но сти 20. ве ка по не кад ин си сти ра ла. Ма да је и сам опо ми њао да ма ске тре ба по сма тра ти у њи хо вом окру же њу и у ве зи са функ ци јом (а по зна то је да се ма ске и ри ту а ли ите ка ко мо гу по сма тра ти као из дво је ни, осо бе ни и пле мен ски или да се ма ска као кон цепт мо же при ме нити у на ци о нал ним окви ри ма), 18 он их је ви део као уни верзал не. Ви ше или ма ње им пли цит но, од би јао је иде је да су ма ске нај ра ни јих кул ту ра из раз не ци ви ли зо ва них дру шта ва, не про све тље них, за ро бље них у пред и сто риј ској фа зи раз воја, без са мо све сти, пре пу ште ни фе ти ши зму. 19 По ка зао је да оне на исти на чин по сто је и у са вре ме ном дру штву, чи ме је уче ство вао у марк си стич кој кри ти ци дру штва: они ко ји се бе на зи ва ју ци ви ли зо ва ни ма не раз ли ку ју се од оних ко је су озна чи ли као при ми тив не. Ма ска је до вољ но опи пљи ва по ја ва за раз у ме ва ње тврд ње да је она нај ра ни ји об лик отуђе ња. 20 У том ста ву пре по зна је се иде ја о Марк со вом пој му али је на ци је. Марк си стич ке ста во ве пре по зна ће мо и у Би хаљи Ме ри но вим ус пут ним опа ска ма у ко ји ма ко ри сти концепт о је дин ству су прот но сти, или у ста ву да су бо го ви произ вод чо ве ка. 21 Би ха љи Ме ри на је иде о ло шки бит но од ре дила дру штве на при пад ност и уче шће у рад нич ком по кре ту. 18 Пре стон Бла јер, С. Ри ту ал, у: Нел зон и Шиф, ур. (2004) Кри тич ки тер ми ни исто ри је умет но сти, Но ви Сад: Све то ви, стр. 363-373; Riach, A. (2005) Re pre sen ting Sco tland in Li te ra tu re, Po pu lar Cul tu re and Ico no graphy: the Masks of the Mo dern Na tion, Ho und mills, Ba sing sto ke, Hampshi re: Pal gra ve Mac mil lan. 19 Пиц, В. Фе тиш, у: Нел зон и Шиф, ур. (2004) Кри тич ки тер ми ни истори је умет но сти, Но ви Сад: Све то ви, стр. 379. 20 Bi ha lji-me rin, O. (1970-b), str. 1. 21 Исто, стр. 55. 94

На по ме на о ути ца ји ма лич но сти Не за хвал но је на ма лом про сто ру об ја шња ва ти ути цај ау торо вог жи во та, ре во лу ци о нар ног ра да или цр та лич но сти на на ста нак ње го ве те о ри је, ма да из ме ђу кон спи ра тив ног ра да, пи са ња под псе у до ни мом или про ме не име на и ме ста стано ва ња, и Би ха љи Ме ри но вог пој ма ма ске, по сто ји из ве сна ана ло ги ја, ко ја не мо ра от кри ва ти из вор ути ца ја, али мо же об ја сни ти бар ње го во ин те ре со ва ње за ту те му. Јед на ме то до ло шка по сле ди ца Из из ло же не те о риј ске осно ве про ис ти че на чин ко ри шћења ме то да, ко ји се огле да у ве штим упо ред ним ана ли за ма ме ђу соб но уда ље них ви зу ел них тво ре ви на. Све те ана ли зе во де ка от кри ва њу чо ве ка као за јед нич ког из во ра или узрока слич но сти; Би ха љи Ме рин је ту по ка зао мо гућ ност да се упо ред ни ме тод упо тре би са пот пу но су прот ним иде оло шким пред зна ком не го што је то чи нио ње гов тво рац. 22 Ви ше од оста лих ау то ра из Ср би је, он се из ра жа ва и ви зу елно, уз по моћ го то во спек та ку лар ног из бо ра упо ре до по ставље них илу стра ци ја. Осим то га, у из бо ру ли те ра ту ре на ко ју се по зи ва кроз текст, на слу ћу је се од ре ђе на су ге сти ја да је мо гу ће упо тре би ти зна ња и ис ку ства ве ћег бро ја раз ли читих ди сци пли на (пси хо ло ги је, ет но ло ги је и ан тро по ло ги је, со ци о ло ги је, исто ри је, тех ни ке, итд). Да нас би се ре кло да је то бли ско мул ти ди сци пли нар ном при сту пу. При ме на на ту ма че ње умет но сти: је дан оп шти пре глед Би ха љи Ме рин је ма ску као сли ку све та упо тре био за основ свог оп штег пре гле да исто ри је умет но сти. У јед ном од погла вља, као мо то је на вео Све ден бор го ву ми сао Све по ја ве и сви ма те ри јал ни об ли ци са мо су ма ске и по кро ви ис под ко јих се на слу ћу ју нај скри ве ни ји из во ри при ро де. 23 Уво дећи чи та о ца у про блем умет но сти, он об ја шња ва: Обра ћа ње ду хо ви ма, де мо ни ма смр ти и бо го ви ма жи во та оте ло ви ло се у об лич ја и у ли ко ве ко је ка сни је по на ви ци на зи ва мо уметно шћу. 24 Та ко је на ма сци као гра ни ци ствар ног и не стварног све та, из во ру умет но сти и ли ни ји ко ја од ре ђу је чо ве ко ве уло ге за сно вао свој пре глед свет ске умет но сти и ви зу ел не 22 О том ме то ду де таљ ни је: Дра го је вић, П. (2012) Упо ред ни ме тод Стшигов ског и ње гов при јем у Ср би ји. Иде о ло шко и ме то до ло шко у ми шљењу о умет но сти, Збо р ник Ма ти це срп ске за ли ков не умет но сти бр. 40, Но ви Сад: Ма ти ца срп ска, стр. 163-172. 23 Bi ha lji-me rin, O. (1979) (Re)vi zi ja umet no sti, Be o grad: Ju go sla vi ja i Jugoslo ven ska re vi ja; Sko pje: Kul tu ra, str. 167. 24 Исто, стр. 6. 95

кул ту ре, струк ту ри ран оп ште људ ским те ма ма као што су мо ли тва, ро ђе ње, ства ра ње све та и бо го ва, секс и ерос, рад, ра то ва ње, ис тра жи ва ње, ин ди ви дуа и дру штво, смрт. Сваку од те ма пра ти од нај ста ри јих вре ме на до са вре ме ног доба, са гле да ва ју ћи при то ме умет ност чо ве ка и, евен ту ал но, чо ве чан ства (као зби ра за јед ни ца) а не за себ них, осо бе них, на ци о нал них кул ту ра. Кроз из ла га ње је до ка зи вао сво ју дефи ни ци ју умет но сти, па је књи зи дао на слов ко ји ука зу је и на ре ви зи ју до та да шњег схва та ња умет но сти као по ја ве, а и на дру га чи ју ви зи ју ње ног раз во ја ко ја по ти че из но вог схва та ња. Не из ла зе ћи мно го из те ме, на по ме ну ће мо са мо да је то један ори ги на лан оп шти пре глед исто ри је умет но сти, чи ји оквир за вред но ва ње чи ни низ по зна тих књи га зна чај них ауто ра у ко ји ма се од сре ди не 19. ве ка ре ша вао про блем па кова ња умет но сти од Ку гле ра (Ku gler) и Шна зеа (Schna a se), пре ко Ре на ка (Re i nach), Ми ше ла (Mic he le), Гом бри ха (Gombrich), Ха у зе ра (Ha u ser) и дру гих, све до Џен со на (Jan son) ко ји, не ка ко у исто вре ме кад и Би ха љи Ме рин, са ста вља сво ју релати ви стич ку исто ри ју умет но сти. По глед у бу дућ ност: кул ту ра ки бер нет ских ор га ни зама (сај бер кул ту ра) или тех но ло ги ја као ма ска Оп шти пре глед умет но сти Би ха љи Ме ри на об у хва та ра спон од по чет ка оту ђе ња, чи ји је ма ска нај ра ни ји об лик, па до буду ћег Марк со вог цар ства сло бо де, ко је по чи ње ствар но тек та мо где пре ста је рад ко ји је од ре ђен ну ждом и спољ ном це лис ход но шћу. 25 Од ра ни је је био све стан да тај пут још ни је пре ђен: Тре бало је да про ху је мно ге хи ља де го ди на па да се из све та ми това до спе у свет елек трон ских мо зго ва. На том вре мен ском и про стор ном ра сто ја њу ма ске су пу то ка зи раз во ја. Ма ске су и да ље при сут не у свом пр во бит ном сми слу: Оне су стравич не као не кад, ма да не због ча ро ли је и ма ги је, већ због ни ма ло та јан стве не тач но сти ки бер не ти ке и ра зор не енер гије (...) ; чо век мо ра да се од ње шти ти ма ска ма, ко је де лу ју са бла сни је од де мо на из про шло сти. 26 За то се отво ре но на дао у про цес очо ве че ња и оствар љиви на црт јед ног бо љег, ху ма но уре ђе ног дру штва. 27 Сво јим ви ђе њем раз во ја умет но сти до ка зу је иде ју о брат ству свих љу ди. Иде о ло ги ја ко јој је при па дао сма тра ла је да ће до то га 25 Исто, стр. 109. 26 Bi ha lji-me rin, O. (1970-b), str. 4, 5. 27 Bi ha lji-me rin, O. (1979), str. 278. 96

до ћи ка да се уки ну кла сне раз ли ке уки да ње кла са је био крај њи циљ кла сне бор бе про ле та ри ја та, ком је Би ха љи Мерин при па дао и по со ци јал ном по ре клу и иде о ло шки. Ова фор му ла је ипак отво ри ла не до у ми цу: да ли ће то зна чи ти и уки да ње раз ли ка ме ђу љу ди ма као ин ди ви ду а ма? Оту да и јед но не згод но пи та ње: да ли ће умет ност не ста ти у до бу тех но ло ги је. 28 Од ре ђен стра те шким ци ље ви ма сво је иде о ло ги је, он у за вршном по гла вљу оп штег пре гле да исто ри је умет но сти са гледа ва то ко ве ко ји ма при па да бу дућ ност. Ка рак те ри ше их као пре вла да ва ње езо те рич не елит не умет но сти, пре вла да вање кул та бо го ва, хе ро ја и лич но сти, про ши ре ње ка на ла за опа жа ње, раз вој умет но сти под ути ца јем на у ке, уно ше ње тех ни ке у про цес ства ра ња, ин тер ме ди јал не и ин тер ди сципли нар не ко лек тив не ра до ве, нај зад и као уки да ње гра ница свих исто риј ских вре ме на и обла сти у све сти умет ни ка; уста но вље ње јед не свет ске умет но сти без гра ни ца. 29 Ти ме до пу њу је умет нич ку ви зи ју све та као је дин стве ног. 30 Да нас, тра га ју ћи за по у ка ма из књи га Би ха љи Ме ри на, а по ку ша ва ју ћи ујед но да их ти ме не све сно не до пи ше мо, мо же мо ње го ву ви зи ју бу дућ но сти су ми ра ти, пре ци зи ра ти и пре ве сти као: ко лек тив но ства ра ње ано ним них по је ди наца (где не по сто ји ау тор ство, рад по је дин ца се по твр ђу је лајку је? пред ко лек ти вом и пре у зи ма као оп ште до бро), за сно ва но на мул ти ме ди јал ним сред стви ма ко му ни ци ра ња. Рад у мре жи, по ве за ност, под ра зу ме ва на гла ше не стан дарде и уни форм ност про це ду ра, али и по на ша ње ин ди ви дуе као де ла ја та. Раз вој те о ри је умет но сти као да је до вео до при бли жа ва ња (из јед на ча ва ња?) умет но сти и ствар но сти; с дру ге стра не, раз вој на у ке пре нео је ствар ног чо ве ка у вирту ел ну ствар ност, ко ја се сма тра ла еле мен том де фи ни ци је умет но сти. Да ли је са вре ме на тех но ло ги ја ма ска, ко ја уме сто ре шења кла сних раз ли ка ну ди илу зи ју рав но прав но сти, где су свима до ступ ни сви са др жа ји на мер но ко ри сти мо акту ел ну реч ве за ну за ин тер нет и са вре ме ну ин фор ма тич ку ре во лу ци ју. Ако су ма ске озна ка за Би ха љи Ме ри нов кон цепт раз во ја кул ту ра, раз ли чи те на по чет ку, ма ске би ну жно, с об зи ром да 28 Bi ha lji-me rin, O. (1969) En de der Kunst im Ze i tal ter der Wis sen schaft?, Stut tgart: W. Kohlham mer. 29 Bi ha lji-me rin, O. (1979), str. 276. 30 Bi ha lji-me rin, O. (1962) Aben te u er der Mo der nen Kunst: von der wer den den Ein he it der Welt in der Vi sion der Kunst, Köln: M. Du Mont Scha u berg; Bi halji-me rin, O. (1974) Je din stvo sve ta u vi zi ji umet no sti, Be o grad: No lit, 1974. 97

ис ка зу ју исту чо ве ко ву су шти ну, фор мал но мо гле да се изјед на че; за и ста, у ери гло ба ли за ци је, ма ска са сти ли зо ва ним ли ком Га ја Фок са (Faw kes) као ико на ано ни му са по ста је при сут на у це лом све ту у исто вре ме и са истим зна че њем. У иде ји да ће ме ха нич ки чо век, опре мљен тзв. ки бер не тичким уре ђа ји ма би ти бо љи од при род ног, и да ље се пре позна је ста ри по ку шај пре о бра жа ја. Нај мла ђим ки бор зи ма (cyborg) сма тра ју се, на по чет ку 21. ве ка, сур фе ри на ин терне ту ко ји по мо ћу ком пју те ра пло ве кроз вир ту ел ну ре ал ност cyber spa ce-a и ко му ни ци ра ју ме ђу соб но пре ко мре же. 31 Да ли се у њи хо вој он лајн ег зи стен ци ји мо гу пре по зна ти еле мен ти ма ске? Ве ро ват но бар у две ма по ја ва ма: у сај бер иден ти те ти ма остра шће них ко ји за шти ће ни ано ним но шћу га је (ма ло гра ђан ску) кул ту ру ко мен та ри са ња ту ђих жи во та и пред ста вља ња се бе као све зна ју ћих, иде ал них и пра ведних; и у де сти ли са ним, на раз не на чин пре о бра же ним ви зуел ним иден ти те ти ма и улеп ша ним би о гра фи ја ма ствар них по је ди на ца на дру штве ним мре жа ма. То, не ка ко, нео до љи во под се ћа на јед ну фор му ла ци ју Би ха љи Ме ри на: Не сло бо дан, под врг нут за ко ну сва ки да шњи це, си ро ма шан до жи вља ји ма а бо гат је ди но же ља ма, на род је при ли ком својих по клад них свет ко ви на до би јао до зво лу да ста ви ма ску и по ка же са ња ни лик сво га ја, сво ја уну тра шња осе ћа ња. 32 ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Bi ha lji-me rin, O. (1962) Aben te u er der Mo der nen Kunst: von der wer den den Ein he it der Welt in der Vi sion der Kunst, Köln: M. Du Mont Scha u berg. Bi ha lji-me rin, O. (1969) En de der Kunst im Ze i tal ter der Wis senschaft?, Stut tgart: W. Kohlham mer. Bi ha lji-me rin, O. (1974) Je din stvo sve ta u vi zi ji umet no sti, Be o grad: No lit, 1974. Bi ha lji-me rin, O. (1979) (Re)vi zi ja umet no sti, Be o grad: Ju go sla vi ja i Ju go slo ven ska re vi ja; Sko pje: Kul tu ra. Bi ha lji-me rin, O. (1970-a) Ma sken der Welt: Ver za u be rung, Verhüllung, Ver wan dlung, Güte ralch: Ber tels mann-kun stver lag. Bi ha lji-me rin, O. (1970-b) Ma ske sve ta: pre o bra ža va nje, skri va nje, za ča ra va nje (pre vod s ne mač kog Ve ra Sto jić) Be o grad: Vuk Ka ra džić; Lju blja na: Mla din ska knji ga. 31 Šnel, R. ur. (2008) Lek si kon sa vre me ne kul tu re: te me i te o ri je, ob li ci i in stitu ci je od 1945. do da nas, Be o grad: Pla to Bo oks, str. 91. Пре вод не мач ког из да ња из 2000. го ди не. 32 Bi ha lji-me rin, O. (1970-b), str. 3. 98

Bi ha lji-me rin, O. (1970-c) Masks of the World, Lon don: Tha mes and Hud son. Bo žo vić, R. (2006) Lek si kon kul tu ro lo gi je, Be o grad: Agen ci ja Ma tić. Дра го је вић, П. (1997) Исто ри ја умет но сти у Ср би ји у пр вој поло ви ни 20. ве ка, док тор ска ди сер та ци ја, Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет. Дра го је вић, П. (2012) Упо ред ни ме тод Стши гов ског и ње гов пријем у Ср би ји. Иде о ло шко и ме то до ло шко у ми шље њу о умет ности, Збор ник Ма ти це срп ске за ли ков не умет но сти бр. 40, Но ви Сад: Ма ти ца срп ска, стр. 163-172. Дра го је вић, П. (2008) При јем ли ков ног де ла као су коб по гле да на свет. Ше сти април 1941. Дра го ми ра Гли ши ћа (1872 1957), Ве сник Вој ног му зе ја, 35, Бе о град, стр. 113-118. Ha u ser, A. (1986) So ci o lo gi ja umjet no sti, II, Za greb: Škol ska knji ga. Ma u du it, J. (1961) 40.000 go di na mo der ne umjet no sti, Za greb: Epo ha. Og nje no vić, P. (1997) Psi ho loš ka te o ri ja umet no sti, Be o grad: In sti tut za psi ho lo gi ju. Pe tro vić, S. (1993) Kul tu ra i umet nost, Niš: Pro sve ta. Пиц, В. Фе тиш, у: Кри тич ки тер ми ни исто ри је умет но сти, ур. Нел зон и Шиф, (2004), Но ви Сад: Све то ви, стр. 374-386. Пре стон Бла јер, С. Ри ту ал, у: Кри тич ки тер ми ни исто ри је умет но сти, Нел зон и Шиф, ур. (2004), Но ви Сад: Све то ви, стр. 363-373. Pro tić, Mi o drag B. ur. (1980-1981) Ide je srp ske umet nič ke kri ti ke i te o ri je, I III, Be o grad: Mu zej sa vre me ne umet no sti. Ri ach, A. (2005) Re pre sen ting Sco tland in Li te ra tu re, Po pu lar Cultu re and Ico no graphy: the Masks of the Mo dern Na tion, Ho und mills, Basing sto ke, Ham pshi re: Pal gra ve Mac mil lan. Ro zić, V. (1983) Li kov na kri ti ka u Be o gra du iz me đu dva svet ska ra ta (1918-1941), Be o grad: Ju go sla vi ja. Šnel, R. ur. (2008) Lek si kon sa vre me ne kul tu re: te me i te o ri je, ob li ci i in sti tu ci je od 1945. do da nas, Be o grad: Pla to Bo oks. Us pen ski, B. A. (1979) Po e ti ka kom po zi ci je. Se mi o ti ka iko ne, Be o grad: No lit. Vla ho vić, P. (1996) Čo vek u vre me nu i pro sto ru: an tro po lo gi ja, Be o grad: Vuk Ka ra džić. 99

Predrag. N. Dragojević University in Belgrade, Faculty of Philosophy Department of Art History, Belgrade MASK AS AN IMAGE OF THE WORLD ANTICIPATION OF CYBER CULTURE IN ART HISTORY BY OTO BIHALJI MERIN (1904-1993) Abstract The study analyses the grounds for the general art history overview by Oto Bihalji Merin (1904-1993). His texts recognize the concept of the mask as a key one. The paper analyses how the concept of the mask influences his definition of art, determines (in a multidisciplinary manner) his approach to art studying, expends the scope of interest to anything that can be taken for a mask and defines the anthropological meaning of visual culture research. The concept of a mask is studied as an aid in redefining art and structuring a new general overview of art history, based on a display of the visual side of key human activities. Key words: art writings, general overview, theory, mask, Bihalji Merin (1904-1993) Сања Филиповић, Арлекино, сува игла, 20x30 цм, 1996. 100