Универзитет у Новом Саду Пољопривредни факултет Департман за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру Кандидат: дипл. инж. пејз. арх. Тијана Наранџић Ментор: др Ксенија Хиел ТИПОЛОГИЈА УРБАНИХ ЏЕПОВА НА ТЕРИТОРИЈИ НОВОГ САДА Мастер рад Нови Сад, 2015.
САДРЖАЈ: РЕЗИМЕ / ABSTRACT... 4 1. УВОД... 5 1.1. Град - насељено место или уметничко дело?... 5 1.2. Отворени градски простори - позорнице градског живота... 6 2. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА... 9 3. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА... 10 4. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ... 11 4.1. Нови Сад - опште карактеристике... 11 4.2. Територијални обухват истраживања... 12 4.3. Урбани простор и дефиниција урбаног џепа... 14 4.4. Параметри за одређивање типологије урбаних џепова... 18 4.4.1. Диспозиција... 18 4.4.2. Облик и величина... 20 4.4.3. Отвореност/затвореност и начин уливања улица у урбани простор... 22 4.4.4. Доступност и саобраћај... 24 4.4.5. Функционисање... 25 4.4.6. Приступачност... 27 4.4.7. Еколошки услови и присуство зеленила и воде... 29 4.4.8. Опремљеност и уређеност... 31 4.4.9. Власништво простора и,,борба са зградамаˮ... 33 4.5. Допринос урбаних џепова идентитету града... 35 4.6. Улога урбаних џепова у социјализацији градског становништва... 37 4.7. Типологија урбаних џепова... 41 4.7.1. Урбани џепови у виду дворишта... 42 4.7.2. Урбани џепови који се,,наслањајуˮ на прометне саобраћајнице... 45
4.7.3. Урбани џепови уоквирени саобраћајницама... 49 4.7.4. Урбани џепови у виду пролаза... 50 4.7.5. Простори обликовани пешачким комуникацијама између зграда... 54 4.7.6. Простори испод мостова... 55 4.7.7. Унутарблоковски неартикулисани простори... 57 4.7.8. Зелени неуређени простори... 59 5. ЗАКЉУЧАК... 60 ЛИТЕРАТУРА... 62
РЕЗИМЕ Отворени градски простори представљају важан део урбаног пејзажа и елеменат који значајно утиче на структуру града како у погледу архитектуре, тако и са естетског становишта. Најважнијa предност коју урбани отворени простори пружају становницима града, јесте могућност да се људи различитих генерација, националности, вероисповести, финансијских могућности и различитих интересовања, покрену и учествују у друштвеним активностима и догађајима на отвореном. Овај мастер рад анализира градске просторе који одговарају карактеристикама,,урбаних џеповаˮ. Такви простори су заборављени, небезбедни и запуштени, али уз мало труда могу постати значајна места за социјализацију, рекреацију и релаксацију градског становништва. На основу унапред одређених параметара, констатовано је осам типова,,урбаних џеповаˮ који се јављају на територији Новог Сада. Циљ овог рада је да се поставе основе за даља истраживања на ову тему, као и да се повећа свест о важности свих отворених градских простора за функционисање једног савременог града. Кључне речи: отворени градски простори, урбани џепови, социјализација. ABSTRACT Urban open spaces are vital part of urban landscape, a strong element in the architectural and aesthetic form of a city. The most important benefit that urban open spaces provide for city living is the opportunity for people of different ages, nationalities, religions, financial possibilities and with different interests, to do things, to take part in social activities and outdoors events. This paper analyzes the urban spaces that correspond to the characteristics of,,vest pocket parksˮ. These areas are forgotten, unsafe and neglected, but with a little effort such spaces can become important places for socializing, recreation and relaxation of the urban population. Based on predefined parameters, it was noted eight types of,,vest pocket parksˮ which appear in Novi Sad. The aim of this paper is to lay the basis for further research on this topic, as well as to increase awareness of the importance of all urban open spaces for the functioning of a modern city. Key words: urban open spaces, vest pocket parks, socialization.
1. УВОД 1.1. Град - насељено место или уметничко дело? Многи су доживљаји који савременог човека везују за одређени град. Осмех случајног пролазника, фасада старе зграде прекривена цветајућом пузавицом која покреће сањарење, модерни стаклени облакодери који,,парајуˮ облаке, али и монотони низови кућа, суморне улице без душе и нерасположени суграђани који су се изгубили у вртлогу неког новог времена. Град. Једна реч - мноштво успомена. Термин,,градˮ потиче од латинске речи,,civitasˮ, из које су касније произашли италијански,,citaˮ, француски,,citeˮ, енглески,,cityˮ и шпански,,ciudadˮ. Разни су аутори писали о граду и његовом значају за савременог човека. Урбанисти, архитекте, географи, социолози, економисти, планери и многи други стручњаци покушали су да дефинишу шта заправо представља један град. Као феномен, град је изразито сложен са свим својим утицајима и законитостима, те не постоји једна универзална дефиниција која га описује. Под насељем се подразумева изграђен и функционално организован простор који обезбеђује неопходне услове за приватни и друшвени живот својих становника, а град представља насеље које има развијене друшвене делатности и у којем се већи део становништва бави различитим пословима (Вукајлов, 2015). У својој књизи Архитектура града, познати италијански архитекта Алдо Роси, констатује да је,,могуће поистоветити град са великом људском творевином, већим или мањим, више или мање сложеним делом инжењерства и архитектуре која се развија у времену; у другом случају се можемо позвати на ограничено окружење целог града, на урбане целине које карактерише одређена архитектура, дакле, одређена формаˮ. Говорећи о архитектури једног града 5
као о саставном делу човека, наводи и да се друштво и индувидуа стапају у граду, који је,,састављен од мноштва малих људи који траже неко своје уређење и заједно с њим, свој мали амбијент који би био што ближи општем амбијентуˮ. Камило Зите, у Уметничком обликовању градова, скреће пажњу на други аспект стварања и мишљења једног града, уметнички. Позивајући се на Аристотелову мисао како у граду људи не треба да буду само безбедни већ и срећни, указује на то да,,изградња градова не би смела бити само ствар технике, него би морала бити и ствар уметности у најпотпунијем и највишем смислуˮ. Град се може дефинисати и као,,друштвена заједница на највишем културном степенуˮ,,,дело заједничких уметности на коме су радиле многе генерацијеˮ (Мирковић, 1978). Исти аутор објашњава да град треба да омогући и изазове разбуктавање најплеменитијих идеја, као и да делује својим обликом, амбијентом и интимношћу, али и присношћу оних који у њему живе. Амерички социолог, Роберт Езра Парк, напомиње да,,град није само физички механизам и нека вештачка конструкција. Он је укључен у битна збивања која се дешавају људима који у њему живе, он је производ природе и то понајвише људске природеˮ. Сва наведена објашњења су основана и сваки појединац доживљава простор на себи својствен начин. Стога не би требало бити погрешно ни мишљење да је ГРАД људска творевина која нас спаја. Ту, у њему, живимо са својим страховима, потребама, радостима,... Социјализација је кључна. Заједништво. Јер изгубићемо себе, ако изгубимо просторе који су за нас створени. 1.2. Отворени градски простори - позорнице градског живота У сваком граду живе појединци различите старости, разноликих занимања, потреба и интересовања, различитих финансијских могућности, националности, вероисповести. Да би град испунио очекивања и омогућио квалитетан живот својим становницима, потребно је да одговори ако не на све, онда на већину захтева модерног човека. Кључну улогу у томе играју отворени простори града, са свим садржајима које могу и морају да пруже. 6
Основни елементи који чине урбану структуру једног града су улица, трг и блок. Улицу у физичком смислу чине комуникационе површине и делови територија са обе стране, па се она може састојати од различитих елемената, као што су саобраћајне површине (коловоз, тротоар, бициклистичка стаза, паркинг, стајалиште), зелене површине (зелено острво и дрвореди) и обостране парцеле. Објекти представљају физички оквир улице и на основу њих одређена улица се најлакше препознаје (Слика 1). Више улица се спаја у уличну мрежу, чиме је обезбеђен комплетан систем кретања у насељу. Трг је један од основних морфолошких, функционалних и социјалних елемената, како урбане тако и руралне средине. Представља слободну јавну површину која је уоквирена објектима различитих намена. Објекти својим положајем, обликом, величином и специфичном наменом дају одређени карактер тргу који окружују. Трећи основни елемент структуре градског насеља, блок, представља део површине који је изграђен, неизграђен или тек намењен за изградњу, при чему је по ободу ограничен улицама или неком другом површином. Блок обухвата границе (саобраћајнице или канали), парцеле, објекте и неизграђене површине, дворишта. Поред наведених елемената, а у склопу истих или са њима у блиском контакту, на територији једног града јављају се градски отворени простори различитих врста, а функције које они обављају су разноврсне. Слика 1. Улица Змај Јовина - једна од најживљих новосадских улица Живот у граду одвија се у два вида. Један је јавни, друштвени, који се углавном одвија на отвореном (Слика 2).,,То је живот улица и тргова, великих паркова и јавних простора, живе активности и узаврелости трговачких четврти. (...) 7
То је живот кафана на плочнику, и музеја, и збивања покрај неких обала и живот одлазака у позориште и ноћне клубове кад падне вече; то је јавно лице града, ужурбаног, активног и узбудљивогˮ (Халприн, 2002). Са друге стране, постоји и приватни живот градског становништва, који је усмерен на појединца, при чему тражи мир, заклоњеност и повученост, па у складу са тим јавља се потреба за отвореним просторима другачије врсте. Потребно је обезбедити услове за задовољење потреба и јавног и личног живота. Слика 2. Испијање кафе са пријатељима, шетња и жамор насмејаних људи у Католичкој порти Отворени простори су веома значајни за функционисање једног града, будући да одређују карактер и одлике градског живота, као и његов темпо и редослед. Управо на тим просторима пружа нам се могућност да доживимо различита искуства и створимо слике града које ћемо памтити и препричавати. 8
2. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА Предмет истраживања овог мастер рада су урбани џепови на територији Новог Сада. Ту спадају пре свега недовољно одржавани и/или напуштени отворени градски простори без идентитета, односно они простори чији потенцијал није довољно истражен нити искоришћен. Урбаним џеповима су названи због специфичног положаја и релативно малих димензија. Иако су често смештени у прометним деловима града, небезбедни су, неадекватно уређени и опремљени па их грађани избегавају. Функције које урбани џепови могу обављати су бројне, а све у циљу побољшања квалитета живота у граду и стварања осећаја припадности и заједништва. Циљ истраживања мастер рада јесте да се сагледа тренутно стање јавних градских простора у Новом Саду који имају карактеристике урбаних џепова и да се донесе одређена типологија на основу које ће се такви простори касније моћи препознавати и истраживати. Очекује се да таква типологија укаже на значај урбаних џепова као саставних делова једног града, што ће допринети чешћем преуређењу и оживљавању управо оваквих простора. 9
3. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА Приликом писања радa коришћени су подаци прикупљени проучавањем информација из књига и часописа, научних и стручних радова, као и информација са интернета. Како би се уочили простори који се могу сврстати у категорију урбаних џепова, примењен је метод анализе отворених јавних површина на територији Новог Сада. У току рада су приликом теренског снимања установљени одређени параметри на основу којих је извршена типологизација простора који се издвајају као урбани џепови. Анализирани су конкретни примери снимљени у Новом Саду. Такође, рад указује на потенцијал анализираних простора у смислу одређених функционалних процеса који се могу одвијати у оквиру ових јавних градских простора, при чему је акценат на социјализацији коју они омогућавају. Наведена методологија рада подједнако се ослања на теренско истраживање и на теоријске податке који су прикупљени током рада, а у сврху бољег сагледавања проблематике и добијања веродостојнијих резултата. Резултати су приказани текстуалним и графичким прилозима. 10
4. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ 4.1. Нови Сад - опште карактеристике Нови Сад је општина у Војводини, у Јужнобачком округу, која обухвата десет насеља: Бегеч, Будисава, Ветерник, Каћ, Кисач, Ковиљ, Руменка, Степановићево, Футог и Ченеј. Представља центар гравитације околних насеља и истовремено је и главни град Војводине. Границу Новог Сада чине како природни тако и створени елементи. Река Дунав га ограничава са јужне и југоисточне стране, док Железничка пруга и канал ДТД пресецају град и деле га на два дела - северни и јужни (Слика 3). Услед неправилне контуре која га ивичи, облик града је потпуно неправилан. Будући да је формиран на алувијалној равни Дунава, реком је повезан са свим подунавским земљама и насељима. Град се налази на европском аутопуту Е-75, који спаја северни и јужни део Европе, а истовремено је и важно чворно место железничког саобраћаја. Заузима територију од 129,4 км 2 и има 335.701 становника (Вукајлов, 2015). Слика 3. Сателитски снимак Новог Сада 11
Нови Сад је одувек имао повољну локацију и био је на раскршћу свих путева на којима се много трговало. Веома цењене карактеристике биле су и близина водене површине, чврста стена погодна за грађење и природно узвишење у околини (Фрушка гора). Археолошка налазишта и разноврсни употребни предмети који су сачувани у градским музејима, указују на постојање насеља на месту северног дела града још у римско доба. Многобројни су историјски подаци који говоре о развоју Новог Сада. Постојање данашњег Новог Сада датира од времена након ослобођења Петроварадина од Турака, тачније од 1694. године, када аустријска војна управа гради мостобран, који је везивао Срем са Бачком. Након тога се на бачкој страни формира ново насеље, које је већ 1698. имало 32 домаћинства. Први објекти подигнути су у близини мостобрана, а налазили су се приближно на површини коју данас заузимају улице Дунавска, Пашићева и Златне Греде (Реба, 2010). Град се постепено развијао и напредовао, у складу са временом и могућностима. Године 1748., Нови Сад је уздигнут у ред слободних краљевских градова под данашњим именом (Neoplanta, Ujvidek, Neusatz). Плански развој града започиње 1845. године када је донет План обнове града. Улице и објекти који су били на том плану и данас постоје. После низа планова и законских докумената којима је усмеравана изградња Новог Сада, данас законску важност има Генерални урбанистички план до 2021. године. Данас Нови Сад представља традиционални, културни, политички, али и образовни и верски центар мултинационалне Војводине. 4.2. Територијални обухват истраживања На територији града Новог Сада постоји 28 подручја: Стари град, Салајка, Подбара, Роткварија, Авијатичарско насеље, Телеп, Адамовићево насеље, Адице, Сајлово, Клиса, Мали Београд, Видовданско насеље, Слана бара, Римски шанчеви, Велики рит, Горње ливаде, Детелинара, Лимани, Бистрица, Банатић, Грбавица, Југовићево, Сајмиште, Индустријска зона, Радна зона, Каменичко острво, Ново гробље и Депонија (Слика 4). Сва ова подручја су специфична и разликују се према 12
генези, врстама уличних мрежа, фреквентности саобраћаја, карактеру, просторној организацији становања, архитектури, садржајима, динамици живота и др. Слика 4. Приказ подручја Новог Сада У оквиру истраживања урбаних џепова на територији Новог Сада, изласком на терен уочено је да се простори тог типа не јављају у свим подручјима града, на шта је утицао неравномеран развој различитих делова града, као и њихов карактер у погледу становања, будући да се у урбане џепове не могу сврстати празне парцеле које се јављају у подручјима индивидуалног становања. Стога ће у наредним поглављима бити речи само о урбаним џеповима појединих делова града. 13
4.3. Урбани простор и дефиниција урбаног џепа,,град се, такорећи, састоји од својих урбаних простора; познавати их, значи да смо се зближили са местом у његовој укупности.ˮ К.Н.Шулц Урбанизам је наука о насељима која обухвата све сфере људског живота, обезбеђујући притом квалитетно животно окружење односно оптималне услове за живот, рад, производњу, рекреацију, образовање и друге потребе савременог човека. Сам термин потиче од латинске речи урбс (urbs) што означава град. Кроз теоријску и практичну делатност, урбанизам омогућава развој насељених територија као и подстицање њихових вредности и специфичности (Вукајлов, 2015). Као једна од урбанистичких дисциплина јавља се урбана морфологија, која нам омогућава да откријемо различите аспекте суштине грађених структура и отворених простора. У урбанистичкој пракси преовлађује став да је основни задатак морфологије да помогне у тумачењу нових, креираних или планираних облика градског простора, али и да потврди њихову повезаност са наслеђем и контекстом (Ђокић, 2004). У својој књизи Становање, К.Н.Шулц говори о урбаним просторима као о местима откривања,,,амбијентима могућностиˮ. На том простору човек стиче искуство о могућностима које пружа један свет, а тај свет се усваја кроз сусрет и избор, које град обједињује у истовременој разноликости и јединству. Шулц напомиње да су три главне особине урбаних простора густина, разноликост и непрекидност. Густину или блискост објашњава тиме да један град у расутом поретку није прави и истински град, јер град, као место сусретања, мора да окупља на збијен и чврст начин. Према томе, зграде које граде једно насељено место морају стварати,,унутрашњостиˮ, које ће се опажати као урбани простори. То се огледа и у коришћењу предлога попут,,унутарˮ,,,изнадˮ,,,исподˮ,,,измеђуˮ,,,испредˮ,,,изаˮ, када описујемо један урбани доживљај. Разноликост, као постојање мноштва 14
елемената који се слажу и граде укупност места, такође је битна карактеристика, која омогућава једном месту да оствари своје функције и оживи. Оно што веже густину и разноликост јесте континуитет, непрекидност, и пожељно је да сваки град поседује ове квалитете. Урбани простори су они простори који су условљени изграђеном формом граница, што значи да су у одређеном смислу,,затворениˮ. Управо тај фигурални квалитет простора утиче на формирање идентитета места што је уско повезано са оријентацијом и сналажењем у простору, као и са квалитетом доживљавања одређеног града. Урбани џепови, као један од видова урбаног простора, представљају мало познат феномен чије је истраживање на самом почетку. Термин,,урбани џепˮ1 се у нашој земљи први пут спомиње 2008. године, када су студенти пејзажне архитектуре и хортикултуре Шумарског факултета у Београду, а у сарадњи са Удружењем пејзажних архитеката Србије, покренули пројекат,,урбани џепови Београдаˮ, у потрази за знањем, професионалним искуством и жељи да грађанима представе и приближе пејзажну архитектуру (Слике 5 и 6). При томе су се водили принципом активног учешћа локалне заједнице у пројекту, од почетних фаза и идеја, преко доношења одлука и избора решења, па до реализације и одржавања уређеног простора. Тада су урбани џеп дефинисали као градски простор малих димензија са великом употребном, социјалном и еколошком вредношћу. Модел урбаног џепа који је коришћен у оквиру пројекта,,урбани џепови Београдаˮ, подразумева развијање неколико различитих сегмената друштва, у зависности од конкретне ситуације. Ту спадају социјализација, рекреација, економија, екологија, идентитет простора и едукација, који се остварују и развијају кроз принципе одрживог развоја. 1 Oво је слободан превод термина,,vest pocket parksˮ, који је дала др Јасминка Цвејић, професорка Шумарског факултета у Београду. Термин vest pocket parkˮ или miniparksˮ је у употреби од шездесетих година прошлог века и означава отворене урбане просторе површине до 5000 м 2, који су окружени пословним или стамбеним зградама. При томе, њихово уређење и коришћење није унапред одређено већ зависи од величине простора и окружења у којем су смештени. Међусобно повезани, овакви простори могу постати саставни део градске мреже зеленила и допринети побољшању животних услова густо изграђених градских средина. 15
Сликe 5 и 6. Детаљи једног од урбаних џепова у Београду, у Баба Вишњиној улици на Врачару Интересне групе које су значајне за израду и имплементацију пројеката урбаних џепова су: локална заједница односно грађани који живе на посматраној локацији; локални органи власти (општине, град, различите институције које се баве унапређењем услова животне средине у граду); стручна јавност (пејзажне архитекте, урбанисти, еколози); невладин сектор (НВО који се баве проблемима заштите животне средине); инвеститори (фирме или корпорације које на разне начине могу и желе да помогну израду или имплементацију пројекта) и појединци који на било који начин желе да учествују у пројекту. Уређење урбаних џепова пружа многобројне могућности и решава различите проблеме у градској средини: уређењем ових простора, који се налазе у стамбеним зонама, формирају се лако доступне јавне површине које грађанима омогућавају боравак на отвореном у близини места становања (што није свим градским становницима доступно, због удаљености зелених површина); кроз активно учествовање на спровођењу пројекта (тј. кроз активно уређење и одржавање сопственог животног окружења) становници града једноставно, на практичним примерима стичу нова сазнања о животној средини и свом окружењу. Поред тога, усвајају нове животне навике које доприносе побољшању квалитета њиховог живота и побољшању квалитета градске средине (нпр. грађани проводе више времена на отвореном, више се крећу и баве рекреацијом, 16
што побољшава њихово здравље; водећи рачуна о зеленилу грађани доприносе побољшању микроклиме итд.); уређењем многих напуштених, неуређених и неосветљених јавних површина решили би се проблеми који се тичу безбедности; заједничко ангажовање становништва на уређењу сопственог животног простора (дакле, њиховим окупљањем око заједничког интереса) допринело би стварању социјалних контаката у самој локалној заједници и приближило становништво у свакодневним односима; адекватним озелењавањем што већег броја урбаних џепова дошло би до значајног побољшања микроклиматских карактеристика локације; уређењем и озелењавањем урбаних џепова повећава се зелени фонд града; умрежавањем урбаних џепова и њиховом интеграцијом у градски систем зеленила добија се боље повезана и функционалнија зелена инфраструктура града, која доприноси побољшању еколошких и климатских услова како на нивоу урбаног џепа, тако и на нивоу улице, блока и целог града; побољшањем естетских, еколошких и безбедносних карактеристика локације активираног џепа повећале би се цене некретнина, чиме би се потенцијално допринело економском бенефиту самих грађана (Јаџић, 2011). Урбани џеп се, дакле, може дефинисати као отворени градски простор релативно малих димензија, ограничен зградама и саобраћајницама, и у складу с тим мање или више затворен, који је смештен у мирним или прометним деловима града, при чему је у погледу функција које може да обавља, недовољно искоришћен. Такав простор је скрајнут и неадекватно уређен и одржаван, често неартикулисан и измештен од градског живота, а увек без идентитета и специфичности. Његов карактер је јавни и главни циљ уређења урбаног џепа свакако би требало бити јачање заједништва међу становницима града, али и подстицање индивидуалности и јачање сигурности сваког појединца, јер само сигурни и здрави појединци могу да граде здраво и успешно друштво. 17
4.4. Параметри за одређивање типологије урбаних џепова Да би се могли утврдити одређени типови урбаних џепова који се јављају на територији Новог Сада, потребно је најпре одредити критеријуме на основу којих ће се вршити анализа и критичка валоризација посматраних простора. Говорећи о типологији, Алдо Роси је објашњава као проучавање типова који се не могу свести на урбане елементе, при чему је тип константа која се јавља са нужним и одређеним обележјима. Тип не представља слику одређене ствари коју треба у потпуности пресликати, већ идеју о неком елементу који треба да служи као правило за одређени модел, односно предмет који треба подражавати онакав какав је. Док је код модела све прецизно и тачно, код типа је све мање или више неодређено. Критеријуми који ће бити објашњени на наредним странама, нису наведени по значају. Сваки параметар је важан чинилац детерминације неког простора и сваки простор је јединствен по односима и законитостима који у њему владају истовремено му обликовајући карактер. Закључци који буду изведени након анализе и испитивања урбаних простора, никако неће бити сматрани коначним упутствима за детерминисање урбаних џепова у будућности. Циљ аутора је да одређеним закључцима потпомогне даља истраживања на ову тему кроз истицање значаја оваквих простора за функционисање једног савременог града. 4.4.1. Диспозиција Под диспозицијом неког просторног елемента мисли се на положај тог елемента у односу на друге елементе у окружењу. Свака локација се може сагледати у односу на шире или уже окружење, али и у односу на природне или створене елементе. Позиција сваког урбаног простора у градском ткиву, па тако и урбаног 18
џепа, директно утиче на његову улогу у структурном, саобраћајном, функционалном и социјалном смислу. Баш као и улица и трг, урбани џепови се налазе у просторном контексту изграђене градске средине, те знатно утичу на морфологију урбаног ткива. Тај утицај је обостран и променљив током времена, будући да се форма једног града константно развија, било у позитивном или негативном правцу. Стога се урбани џеп не може посматрати нити планирати независно од окружења, већ као интегрални део изграђеног градског простора. Урбани џепови су простори који се препознају у већ изграђеном ткиву и може се констатовати да је њихов положај случајан, па је потребно добро промислити какву функцију им је потребно доделити током оживљавања тих простора. Положај урбаног џепа се може сагледати на два просторна нивоа и то у односу на укупну структуру града или у односу на непосредно окружење. У односу на укупну структуру града разликују се урбани џепови у централном подручју у којем је и прометност највећа, урбани џепови ближи периферији града и они који су лоцирани између центра и периферије. Као што је напоменуто, периферна подручја Новог Сада одликују се таквом организацијом становања да се урбани џепови у њима ретко или уопште не јављају, будући да се по свом карактеру и форми претежно везују за колективно становање. Битно је нагласити да је сваки положај релативан у односу на структуру града и да се може посматрати само у датом тренутку, будући да развитак града није увек равномеран и истог интензитета у свим правцима па може доћи до тога да периферни делови града временом постану централни, и обрнуто. Ако се посматра локација урбаног џепа у односу на непосредно окружење, диспозиција се може сагледати у односу на важније саобраћајнице, неку природну специфичност (реку, брдо и сл.), значајне објекте и садржаје (Слике 7 и 8). 19
Слика 7. Путоказ у Новом Саду указује на значајне садржаје Слика 8. Катедрала као репер у простору У сваком случају, диспозиција урбаног џепа утиче на квалитет самог простора и на његове могуће функције. У зависности од близине центра повећаваће се или смањивати посећеност, због веће или мање насељености и бројности људи који гравитирају ка одређеном простору. Локација такође утиче на безбедност и на еколошке услове, а правилним планирањем и уређењем урбаних џепова може се амбијентално унапредити градска средина и живот становника подићи на виши ниво. 4.4.2. Облик и величина Облик и величина су значајне опажајне карактеристике урбаних простора које одређују њихову структуру. Анализирајући различите типове простора, Криер констатује да су три основна облика градског простора квадрат, круг и троугао, на које делују различити процеси измена: преламање, дељење, сабирање, продор, преклапање, мешање и изобличење. Процесима измена основних типова простора могу се добити геометријски правилни или геометријски неправилни облици, те се на крају може образовати велики број различитих мешовитих облика. Поред наведеног, на простор делују и закони грађевинских конструкција, пре свега 20
употреба или функција зграда које формирају један урбани простор, те се може додати да облик увелико зависи од функција зграда и потом њихових конструкција. Тешко је формирати потпуну категоризацију облика градских простора, па самим тим и урбаних џепова, али се облици могу анализирати као геометријски правилни или неправилни, и поред тога, као простори у непосредном или посредном односу са основним геометријским обликом, како наводи Владан Ђокић у својој књизи Урбана морфологија: град и градски трг. Иако Ђокић притом анализира тргове, иста подела се може применити и на урбане џепове. Тако се простори који су у непосредном односу са основним геометријским обликом могу поделити на оне са израженим правим ивицама (квадрат, правоугаоник, трапез, троугао), затим просторе са израженим облим ивицама (круг, елипса), и оне чије ивице теже и правим и облим. Са друге стране, урбани простори који су у посредном односу са основним геометријским облицима, могу се дефинисати као делови основног геометријског облика или као комбинације више геометријских облика. Када је реч о величини урбаних џепова, она је прилично релативан појам, будући да су урбани џепови делови урбаног ткива таквог какво јесте, па су величине таквих простора разнолике. Баш као и на облик, на величину једног урбаног џепа не може се превише утицати у смислу да се они могу променити. У сваком случају, величина се може посматрати квантитативно у односу на површину коју заузима слободан простор или релативно у односу на висину фасадног платна.,,хијерархија и однос између архитектонских објеката који чине оквир трга одражава се на структуру, генезу и перцепцију самог тргаˮ (Тепавчевић, 2008). Исто се може применити и на урбане џепове. Може се говорити и о дубинским и широким урбаним џеповима, у зависности од оријентације и сагледавања доминантног архитектонског објекта, уколико он постоји, као што је, анализирајући тргове, истакао Зите. Међутим, таква подела се може применити само на оне просторе код којих је изражен однос између ширине и дужине. Поред тога, при анализи архитектонског оквира једног урбаног простора, може се говорити о континуалном, униформном архитектонском платну (Слика 9), или о архитектонском платну са једном или више доминанти. 21
Слика 9. Униформно архитектонско платно Дунавске улице у Новом Саду 4.4.3. Отвореност/затвореност и начин уливања улица у урбани простор На структуру сваког урбаног простора утичу начин и распоред уливања улица. Према Криеру, постоје четири могућности уливања улице у одређени простор, при чему се као општи облик узима квадрат: центрично и управно на дужину странице, ексцентрично и управно на дужину странице, управно код угла (бочно) или произвољно косо. Број улица које се могу уливати у простор су једна, две или више. Исти аутор наводи како је начин уливања улица у уској повезаности са обликом простора, али и са представом који тај простор одаје. Тако просторни доживљај једног места у великој мери зависи од броја улица које се у њега уливају као и од угла који формирају у пресеку са страницама тог простора. Што је угао уливања улице оштрији, ефекат затворености простора је већи. Објашњавајући тај феномен на примеру трга, Камило Зите констатује да је,,цела тајна у томе да се улице које воде на трг постављају под углом према правцу визуре, а не паралелно са њимеˮ, при томе истичући значај непрекинутог архитектонског оквира који се приказује пред очима посматрача, што одаје утисак затворености трга. Дакле, када се говори о отвореним и затвореним просторима, мисли се на просторе са затвореном или пробијеном уличном градњом. Међутим, урбани џепови, као непланирани 22
простори у урбаном ткиву, нису увек стриктно затворени и то се не може сматрати карактеристиком која се мора подразумевати како би један урбани џеп био квалитетан простор, посебно ако се узму у обзир велике могућности пејзажног уређења којима се постижу различити ефекти. Ако се затвореност/отвореност простора посматра са становишта величине тог простора, закључује се да се повећањем димензија једног урбаног џепа, свакако смањује осећај затворености, и супротно (Слика 10). Затвореност се, при том, може посматрати на три начина, и то као хоризонтална, вертикална и затвореност потенцијалног хоризонта. Хоризонтална затвореност се односи на однос између ширина објеката и ширина отворених простора који се појављују између објеката (улице, пролази, терасе и сл.), док вертикална затвореност представља однос између висине објеката и отвореног простора. Када се говори о затворености потенцијалног хоризонта, мисли се на количину отворености неба у датој ситуацији, а предност оваквог сагледавања затворености је у томе што степен затворености мање зависи од тачке са које се простор сагледава. Слика 10. Пример отворености простора услед великих димензија (Трг републике у Новом Саду) Још једна битна ставка која у великој мери зависи од затворености односно отворености урбаног џепа, јесу визуре које су усмерене ка њему или супротно, ка околини. Веома је важно приликом уређења простора, на основу вредновања визура, усмерити погледе посетилаца на позитивне елементе у простору, а негативне стране замаскирати, чиме ће се створити амбијент пријатан за боравак. 23
4.4.4. Доступност и саобраћај Под доступношћу неког просторног елемента подразумева се могућност стизања до њега, али и од њега до других делова насеља, жижних места, реперних тачака или подручја са концентрацијом становања. Доступност зависи од развијености саобраћајне инфраструктуре у граду, а може се изразити кроз физичку удаљеност у метрима, километрима, или кроз време које је потребно да се пређе одређено растојање, у минутима, сатима, данима, а у односу на различите врсте кретања. Мрежа различитих видова саобраћаја формира интегрални саобраћај, а избор начина кретања и најчешће коришћене врсте превозних средстава у великој мери зависе од поднебља, рељефа и климе, али и од могућности самих корисника, старости, физичке снаге, финансијских могућности. На територији Новог Сада заступљен је копнени саобраћај и то железнички (возни) и друмски (моторни, бициклистички и пешачки). Поред копненог, на реци Дунав функционише и водни саобраћај, али је он мање значајан при анализи урбаних џепова Новог Сада, будући да се за кретање кроз сам град користе видови копненог саобраћаја. Дакле, при разматрању доступности неког урбаног џепа у градском ткиву потребно је утврдити његову позицију у односу на железничку пругу, саобраћајнице, улице, бициклистичке стазе, али и железничке и аутобуске станице и аутобуска и такси стајалишта (Слика 11). Близина наведених елемената саобраћајне инфраструктуре свакако утиче на функцију коју ће простор вршити након реконструкције, као и на мере безбедности које се приликом преуређења морају предузети да би се саобраћај нормално одвијао притом не нарушавајући сигурност посетилаца урбаних простора. Још једна важна ставка при анализи доступности урбаних џепова, јесте близина површина за паркирање возила и гаража (Слика 12). Нажалост, услед лоше организације и великог броја моторних возила на улицама Новог Сада, честа је појава непрописног паркирања, а непланско паркирање се неретко организује на зеленим површинама, чиме се уништавају вредна места социјализације. Непостојање 24
јавног превоза у непосредној близини урбаног џепа не значи увек и лошу доступност, а посебна повољност у том случају је смањен ниво буке и загађења. Слика 11. Аутобуско стајалиште у центру града Слика 12. Паркинг за бицикле у Улици Модене 4.4.5. Функционисање Када се говори о функционисању неког простора, мисли се на начин на који се објекти и површине користе и како се обавља кретање у њему. Сви објекти који окружују један урбани простор имају специфичну намену (изузев напуштених објеката који из различитих разлога немају намену и често руже изглед јавних простора, чекајући могућу пренамену функције). Посебно су важни садржаји приземља који понекад шире своју функцију ван објекта, прелазећи на површину отворених јавних простора, при чему утичу на њихов карактер (Слика 13). Слика 13. Живот зграда,,излазиˮ на улицу (Католичка порта у Новом Саду) 25
Урбани простори, уколико су адекватно испланирани и уређени, најчешће служе као места окупљања људи. У зависности од локације, начина организације и доступности, величине, власништва, али и опремљености, јавни градски простори ће вршити различите функције, па ће се поред окупљања и дружења људи, на њима одвијати разноврсне манифестације (Слика 14), различити видови рекреације, боравак, игра и садржаји забавног карактера итд. Богатство садржаја и програма неког простора у великој мери утичу на квалитет функционисања, на препознатљивост простора, на осећај припадности и пријатност током коришћења. Слика 14. Фестивал меда на Тргу слободе Приликом функционалне анализе потребно је утврдити и начин кретања, као и начин приступања простору и уласка у објекте. Из тога се види уска повезаност функционисања са анализом саобраћаја. Такође, битно је утврдити да ли је простор функционалан у смислу приступачности и безбедности свих корисника, о чему ће бити речи на наредним странама. 26
4.4.6. Приступачност,,Сва људска бића су слободна и једнака у достојанству и правима.ˮ Први члан Универзалне Декларације о Људским правима Приступачност је општи појам који се употребљава да објасни степен доступности одређеног производа већој групи корисника, где спадају и особе са инвалидитетом. Према Међународној конвенцији о правима особа са инвалидитетом, да би се припадницима ове групе омогућило да самостално живе и учествују у свим аспектима живота, потребно им је осигурати приступ изграђеном окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информацијске и комуникацијске технологије, као и другим услугама и погодностима намењеним јавности, како у урбаним тако и у руралним срединама. Мере којима се претходно наведено омогућава особама са инвалидитетом, укључују идентификацију и уклањање препрека и баријера приступачности, а потребно их је применити како на грађевине и средства информисања, тако и на отворене градске просторе. Појам који се често чује када се говори о приступачности, јесте инклузивни дизајн (који укључује, који садржи у себи), један од многобројних термина који су тренутно у употреби у професијама везаним за грађење окружења, грађевинској индустрији, као и у ширем деловању локалних и централних управа. Термин има исто значење и циљеве као и појмови универзални дизајн, дизајн за све, пројектовање за различитости. Ради се о процесу који резултира инклузивним производима или окружењима које могу користити сви, без обзира на старост, пол, инвалидитет, при чему је пожељно дефиницију проширити тако да се односи и на расу, образовање, приходе и културу. Чињеница је да изграђена средина може изузети и дискриминисати одређене друштвене групе у одређеном моменту (Слика 15). Инклузивни дизајн се стога пре свега треба ослонити на одрживо разумевање одговорности оних који обликују и планирају окружење према онима који га користе. 27
Слика 15. Дискриминација пешака, нарочито особа са инвалидитетом (Улица браће Рибникар у Новом Саду) Приступачност обухвата следеће области: кретање у простору, оријентацију у простору, доступност до одређених циљева кретања, улаз у објекте и различите врсте превозних средстава, коришћење целокупног простора, као и инсталација, опреме и предмета, и на крају добијање услуга и разумевања других људи. Будући да се приступачност сматра квалитетом свеукупног простора, неопходно је решавати је истовремено на различитим просторним нивоима, и то на нивоу урбанизма, архитектуре, ентеријера, пејзажне архитектуре и др. Међутим, највећи значај има подизање људске свести о различитостима и прихватању тих различитости, јер човек је тај који има моћ да сваки простор учини пријатним и приступачним. Тек таквим сагледавањем ове проблематике, моћи ће се пронаћи прихватљива решења и омогућити свим људима да равноправно учествују у свим видовима градског живота (Слике 16 и 17). 28
Слика 16. Правилно пројектована рампа Слика 17. Тактилне плоче и оборени ивичњаци 4.4.7. Еколошки услови и присуство зеленила и воде Приликом процене потенцијала једног урбаног џепа, важно је сагледати еколошке услове који владају на том простору односно природне и створене утицаје на животну средину. У такве анализе спадају процене осунчаности (инсолације), топлоте (радијације), проветрености, изложености ветру и свим видовима загађења. Под анализом еколошких услова подразумева се и провера постојања заштите од негативних дејстава, као и начин на који се заштита спроводи и њен квалитет. Уколико су на једном урбаном простору заступљени природни елементи, микроклима је знатно повољнија. У зависности од потреба за зеленилом, али и од финансијских могућности, сваки урбани џеп је могуће адекватно уредити у погледу вегетације, а уколико је могуће, пожељно је у простор унети и елеменат воде. Познато је да вегетација врши структурне, визуелно - естетске, микроклиматске и заштитне функције. Структурне функције су изразито важне у целокупној организацији спољашњег амбијента и креирању слободних површина. Осећај простора зависи од примењеног оквира, вертикалног плана и птичје 29
перспективе, а вегетација може да утиче на простор на сва три нивоа. Визуелно, вегетација обликује просторе, рашчлањава их, утиче на отвореност и затвореност простора, образује фон за архитектонске и скулптуралне елементе, учествује у стварању контраста и друго. Када се говори о утицају на микроклиму неког амбијента, мисли се између осталог на заштиту од удара ветра, смањење температуре ваздуха и повећање релативне влажности ваздуха, смањење загађења и заштиту од буке. Због свега што пружа становницима једног града, мора се мислити на вегетацију приликом планирања урбаних простора (Слика 18). Слика 18. Зеленило употпуњује амбијент и чини простор пријатним за боравак (Пашићева улица у центру Новог Сада) Вода, поред вегетације, представља једну од важних компоненти градског пејзажа. Водени елементи утичу на микроклиму смањујући температуру ваздуха и повећавајући његову влажност, а у обликовању простора пружа широк спектар естетских и просторних ефеката. Шум жубореће воде, рефлексија мирног воденог огледала, разиграност капљица водених млазова које светлуцају на сунцу, само су неки од ефеката који позитивно утичу на посетиоце једног урбаног простора (Слика 19). Стога је потребно користити вегетацију и воду увек када је то изводљиво. 30
Слика 19. Фонтана у Дунавском парку својим шумом и светлуцањем воденог огледала привлачи погледе посетилаца 4.4.8. Опремљеност и уређеност Будући да су урбани џепови неодржавани простори, опремљеност урбаним мобилијаром се не може посматрати као критеријум при формирању типологије. Међутим, важно је истакнути значај присуства, позиције, дизајна и одржавања урбаног мобилијара, јер он директно одређује квалитет функционисања урбаног простора, али и обликује амбијент тог места. Код нас се често урбаним елементима поклања недовољно пажње приликом уређења отворених градских простора, па су они исти или слични у различитим деловима града, чиме се смањује специфичност одређених простора и они постају безлични и непрепознатљиви. У урбану опрему спадају клупе, корпе за отпатке, светиљке (Слика 20), рефлектори, поплочање, чесме (Слика 21), ограде, зидићи, скулптуре, споменици, билборди, информационе табле, путокази, сатови и друго. Поред тога што утичу на функционалност простора, поједини урбани елементи могу представљати и циљеве кретања, као и реперне тачке по којима ће неки урбани простор бити познат. При анализи опремљености битно је констатовати и присуство саобраћајне сигнализације и ознака, као и других елемената који су значајни за живот људи. Осим што се 31
анализом констатује присуство односно одсуство различитих елемената, такође се сагледава и њихова уочљивост, сагледивост, читљивост, исправност. Слика 20. Светиљка у комбинацији са корпом за отпатке Слика 21. Чесма у Дунавском парку Уколико на одређеном простору не постоје елементи који задовољавају потребе становништва, често се дешава да становници града сами пронађу одређено решење и створе себи угоднији амбијент. То говори о креативности појединаца и њиховој жељи да простор осећају својим (Слика 22). Такође, такви поступци указују на постојање жеље да се учествује у креирању урбаних простора и о томе колико је мало потребно да се свакодневни живот оживи и покрене из монотоније (Слике 23 и 24). Слика 22. Мали,,приватниˮ кутак са клупом за одмор и пар саксија 32
Слике 23 и 24. Графити и,,борбаˮ појединаца да простор учине препознатљивим Анализа уређености обухвата процену стања свих заступљених просторних елемената, објеката и површина, али и начина одржавања истих. При анализи запуштених урбаних простора, значајно је уочити неквалитетне грађевине односно објекте у лошем стању, како би се изнео предлог о њиховом уклањању или санацији. 4.4.9. Власништво простора и,,борба са зградамаˮ Власништво је карактеристика припадности објеката и површина појединцу или групи људи. Оно може бити приватно или друштвено (државно). Са друге стране, људи га могу доживљавати као приватно, полуприватно, полујавно или јавно. Власништво објеката и површина правно је регулисано, и веома је значајно како због обезбеђивања приватности становницима града, тако и због отворености за развијање социјалних контаката. Приликом одабира простора зарад формирања типологизације урбаних џепова, значајно је да такви простори буду јавни и у друштвеном власништву. Отворених градских простора је све мање и мање. У модерном друштву и са капиталом као основним покретачем свих процеса, тежња инвеститора и грађевинских фирми да све слободне површине заузму профитабилним грађевинама, расте из дана у дан. Свест о значају урбаних простора је поражавајуће ниска. Зато је веома важно сачувати и најмањи урбани џеп који ће допринети побољшању услова 33
живота у граду. Може се рећи да су управо урбани џепови простори у којима лежи будућност градских простора, будући да у густо изграђеном градском ткиву нема пуно могућности за планирање неких нових јавних површина које ће омогућити задовољење растућих потреба градског становништва. Непрегледни паркинзи, скучени улични профили без зеленила, нове грађевине које често нису уклопљене у постојећи амбијент, све су то одлике градова данас (Слика 25). Уз мало труда и уз добру организацију, урбани простори могу добити ново рухо и постати битан чинилац живота како у Новом Саду, тако и у било ком другом граду. Слика 25. Зграде, паркинг и сивило - једино је небо,,разиграноˮ (простор између зграда на Лиману 3) 34
4.5. Допринос урбаних џепова идентитету града,,идентитет је степен до кога неко може да препозна или да се сети места као особеног у односу на друга места - место које поседује јасан, или јединствен, или бар посебан карактер.ˮ Кевин Линч Идентитет у најширем контексту подразумева једнакост, истоветност, подударност. Идентификација подразумева препознавање, па је према томе идентитет препознатљивост, различитост једног у односу на другог (Вукајлов, 2015). Објашњавајући културни идентитет града и градског трга, Владан Ђокић констатује да идентитет одређене средине, поред морфолошких и функционалних карактеристика, чине и култура, традиција, менталитет, навике, темперамент и искуство житеља тог поднебља. На стварање утиска који ће неки простор да остави на посетиоца, поред карактеристика изграђености и активности које се у том простору одвијају, утичу сви елементи који се могу осетити људским чулима. Тако ће осветљење, мириси и звуци, боје и додири, створити у нашем уму слику тог простора и креирати специфичан доживљај, при чему ће сваки појединац доживети простор јединствено. Места која имају изражен идентитет, су она која је могуће осетити свим чулима, а будући да су опажаји личног карактера, идентитет неког места је уско повезан са личним идентитетом (Линч, 1974). У времену које је наступило човек се бори да очува сопствени идентитет, под условом да га најпре спозна и изгради. Међуљудски односи су хладни, људи су изгубљени и трагају за срећом, често не схватајући да срећу најпре морају пронаћи у себи. Исто је и са урбаним просторима, јер они су ништа више него одраз људи који их планирају, који у њима бораве, који се са њима поистовећују. Да би један урбани простор био,,срећно местоˮ, потребно је и да његови корисници буду задовољни и испуњени (Слика 26). Зато није нимало лак задатак пронаћи право решење при планирању урбаних површина, али је битно уложити труд и резултати неће изостати. 35
Слика 26. Призор из Змај Јовине улице - улични музичари и насмејана деца која трче за балончићима од сапунице Говорећи о заједници и колективном становању, К.Н.Шулц објашњава да колективно становање не значи само живети са неким, већ БИТИ на свету, НЕГДЕ као НЕКО. То,,негдеˮ визуализира постојање које везује и одржава живот, као успомену или представу која остаје, тумачи и позива.,,сви смо, значи, условљени местом и доћи ћемо до свог идентитета када почнемо бирати слике које оно нуди.ˮ Идентитет простора се може истовремено сагледати на два нивоа. Најпре се може сагледати на који начин идентитет креирају просторне карактеристике односно особености изграђености. У таквом изграђеном и обликованом простору, могуће је одвијање одређених активности, које ће такође утицати на идентитет места, одређујући му карактер. Начин на који се користе јавни простори једног града, непосредно одражава ниво урбане културе неке заједнице, па су урбани простори места са којих се може прочитати културни идентитет одређене средине. Сваки урбани простор, па и напуштен и неодржаван, има свој идентитет. Међутим, утисак који ће неки простор оставити на посматрача или посетиоца, може бити негативан или позитиван. Пожељно је уређивати урбане просторе тако да се број,,негативнихˮ простора сведе на минимум. Пратећи развој живота и потреба градског становништва, неопходно је планирати просторе који ће на свим нивоима задовољити своје кориснике, при чему ће корисницима бити омогућено да се са њима поистовете, идентификују. Дакле, најпре је потребно неговати личне 36
особености и различитости, развијати осећај за друге људе и њихове потребе, али и научити се прилагођавању животу и раду у заједници. Не постоје правила чијом ће се применом створити простор са израженим идентитетом, али је потребно стручно размотрити све опције и добро познавати жеље и потребе будућих корисника, како не би изостао позитиван резултат. Тек разматрањем целокупног просторног, социјалног, економског и историјског контекста, могу се доносити праве одлуке о начину и типу уређења, потенцијалним садржајима и наменама будућих урбаних џепова. Тада један урбани џеп може постати симбол града или одређеног градског подручја, услед своје јединствености и атрактивности, што ће утицати на идентитет целог места и жељу да му се вратимо и да га увек изнова доживимо. 4.6. Улога урбаних џепова у социјализацији градског становништва,,савремени град је један мозаик и калеидоскоп многих активности које се преклапају, а и људства у покрету.ˮ Лоренс Халприн Као што је већ речено, у једном граду живи велики број различитих појединаца и свака особа је на свој начин специфична. Да би се између различитих типова личности остварио контакт у циљу јачања заједништва, потребно је омогућити им сусрет. Када напусте своје домове и упуте се ка улици морају имати просторе који ће чекати на њих. Ти простори тада постају део њиховог свакодневног живота. На сваком отвореном простору, па тако и у урбаним џеповима, одвијају се различите активности које привлаче посетиоце. Према Јану Гелу, постоје три типа активности на отвореном: неопходне активности, активности по избору и друштвене активности. У неопходне спадају оне активности које су мање или више обавезне, као што су одлазак у школу или на посао, обављање куповине, чекање аутобуса, састајање са другим људима и слично (Слика 27). Најчешће су везане за пешачење, а како учесници у њима морају да их обављају, на њихово одвијање не утичу 37
временски услови, доба дана и године. Активности по избору или рекреативне активности су све оне активности које појединци желе да обављају, у зависности од места и времена. То су шетње по свежем ваздуху, сунчање, вожња бицикла, читање књиге у парку итд. У друштвене активности спадају оне које зависе од присуства других људи на јавним просторима. Оне се дешавају спонтано, сваки пут када се двоје или више људи истовремено нађе на истом простору. Ту спадају поздрави и разговори, дечија игра, али и пасивни контакти, под којима се подразумева једноставно то што особа види и чује друге особе и супротно (Слика 28). На просторима лошег квалитета, који су небезбедни и незанимљиви, активности се одвијају минимално, односно одвијају се само неопходне активности које се не могу избећи. Слика 27. Чекање аутобуса и разговор са познаницима Слика 28. Шетња парком и релаксација у поподневним часовима Најскромнији,,видети и чутиˮ контакт, омогућава покретање и одвијање свих социјалних контаката и друштвених активности. Живот међу зградама отвара могућност да се са другим особама борави на истом простору на опуштен и незахтеван начин.,,човек не мора бити са неком одређеном особом, али је ипак међу другимаˮ (Гел, 2010). Познавање људских чула, нарочито чула вида и слуха - будући да су она основа за формирање визуелних и слушних контаката који су најчешћи вид комуникације на отвореном, неопходно је при планирању урбаних простора. Узајамни утицај растојања и чулних утисака веома је присутан у људској комуникацији. Свесно коришћење растојања саставни је део сваког контакта (Слика 29). Однос између растојања и интензитета, као и блискости и топлине приликом 38
различитих контаката, има важну паралелу у преовлађујућем опажању архитектонских димензија. У градским насељима и грађевинама скромних димензија, на малим просторима, у уским улицама, зграде и њихове детаље, као и људе који се крећу и бораве на тим просторима, интензивније опажамо и доживљавамо (Слика 30). Такви градове и просторе схватамо као топле, интимне, личне. Насупрот томе, широке улице и предимензионисане грађевине, велики простори уопште, често делују хладно и безлично. У погледу функционисања различитих чула и могућности сагледавања и доживљавања простора, урбани џепови, будући да су релативно малих димензија, омогућавају и подстичу социјалне контакте свих категорија, посебно ако се приликом планирања урбаном џепу доделе одговарајуће функције и активности. Слика 29. Комуникација и узајамно растојање Слика 30. Шетња и разгледање излога Анализирајући типове становања и начин живота у Новом Саду, Светлана Радовић констатује да је поред карактеристика стамбених амбијената које се односе на просторно организовање и груписање објеката (кућа), могућности које јавни простори пружају за коришћење одредила и примена идеје строгог функционалног зонирања града. Оно је за последицу имало стварање хијерархијског односа између различитих делова града и различитих садржаја. Тиме су створене монофункционалне просторне структуре, у којима су јавни простори изгубили 39
разноврсне важне функције које су имали у традиционалном граду и,,од места на којима се одвијао већи део друштвеног живота и која су имала значајну интегративну улогу за друштвени систем, постали садржајно сведени, претежно стамбени, без подстицаја за социјалне контакте и без могућности за одвијање различитих активностиˮ. Наступила је социјална дезинтеграција, а ако се посматрају нова стамбена насеља у Новом Саду, примећује се одсуство доминантних праваца, социјални репера, жижних тачака. Отвореност простора често делује као недовршеност, па кретање нема свој циљ, и чини се да је понекад једини циљ одлазак у центар града. Поменута ауторка у својој књизи наводи резултате анкете којом је испитиван однос становника Новог Сада према јавним градским просторима, при чему се издваја питање које се управо тиче могућности коју становници појединих делова Новог Сада имају да у непосредној близини становања, без великих напора и трошкова, задовоље основне потребе у погледу рекреативних активности. На питање:,,да ли у Вашој стамбеној целини постоји место које Вам је посебно драго, где волите да седнете или прошетате?ˮ, чак 33% испитаника одговорило је да такво место не постоји, што је поражавајућа чињеница за један савремени град, која указује на непостојање задовољавајућег броја урбаних простора са идентитетом, које ће грађани радо да посећују и користе. У Студији зелених и рекреативних површина која је урађена у циљу израде ревизије генералног плана Новог Сада, наводе се резултати анкете која је између осталог имала задатак да открије ставове Новосађана поводом квалитета друштвених односа у оквиру јавних зелених простора града. На питање:,,да ли у оквиру зелених простора успостављате нове контакте и познанства?ˮ, скоро половина испитаника је одговорила потврдно, што иде у прилог значајности ових простора за развој и одржавање социјалног капитала и друштвених мрежа у граду (Графикон 1). 40
п р о ц е н а т (%) често понекад никада без одговора Графикон 1. Процентуалан приказ одговора на питање:,,да ли у оквиру зелених простора успостављате нове контакте и познанства?ˮ Побољшавањем услова боравка на отвореном, повећаће се број људи који посећују урбане просторе и на њима се задржавају, чиме ће се повећати и ниво активности које ће оживети градски пејзаж. Различите активности, уколико им се то допусти, имаће тенденцију преплитања, што је пожељно у смислу унапређења међуљудских односа и јачања градске заједнице. Урбани џепови, као нови, безбедни и уређени простори који ће побољшати слику града, свакако имају битну улогу у том процесу. 4.7. Типологија урбаних џепова На основу теренског истраживања и параметара који су објашњени у претходном поглављу, формирани су одређени типови урбаних џепова који се срећу у Новом Саду. У оквиру сваког типа издвојиле су се одређене заједничке карактеристике, али је сваки урбани џеп јединствен и значајан сам по себи. Како је циљ овог истраживања креирање типологије, а не катастра урбаних џепова на територији Новог Сада, број примера који ће бити објашњени зависи искључиво од потребе да се на одређеном примеру укаже на посебне карактеристике које ће 41
помоћи да се појединачни типови препознају и схвате као места потенцијалне ревитализације. 4.7.1. Урбани џепови у виду дворишта У ову групу урбаних џепова могу се сврстати градски простори који су у виду дворишта, односно простори који су са свих страна ограђени, било да границе тог простора представљају фасаде околних зграда, било да су дворишта са једне или више страна оивичена оградом која физички одваја урбани џеп од околине. Њихов положај у односу на структуру града није стриктно везан ни за центар ни за периферију, а обично су правилног облика и различитих величина. Карактерише их затвореност простора и у директној су вези само са пешачким комуникацијама. Услед своје позиције у урбаном ткиву, нису директно изложени буци и загађењу, али ни претераној осунчаности и ветру што повољно утиче на микроклиму ових простора. Један од таквих урбаних простора је урбани џеп који је позициониран у центру Новог Сада, са три стране ограничен зградама (са јужне стране до њега се може доћи кроз пасаж из Дунавске улице), док се четвртом наслања на новоуређени Трг републике (Слике 31 и 32). Квадратног је облика, хоризонтално и вертикално затворен са три стране, док је ниском оградом одвојен од трга, и визуелно отворен. У непосредној близини овог урбаног џепа налази се паркинг, али нису присутне значајније саобраћајнице и прво аутобуско стајалиште налази се на шест минута хода, те се може закључити да је доступност задовољавајућа. Зграде које окружују наведени урбани простор су отворених приземља, у која су смештене претежно трговачке радње, али и угоститељски садржаји, а поред трга, значајнији садржаји у близини џепа су Рибља пијаца, гимназија,,јован Јовановић Змајˮ и Дунавски парк. Зеленило је присутно у виду пузавице на једном зиду и самониклог дрвећа које не врши неку одређену функцију. Тренутно се на овом простору не одвијају никакве активности и констатовано је потпуно одсуство урбаног мобилијара. 42
Слике 31 и 32. Напуштен градски простор у центру града Други градски простор који се може сврстати у овај тип урбаних џепова је унутрашње двориште у строгом центру града, које формирају хотел,,војводинаˮ, Arena Cineplex и зграде стамбено - пословног карактера, чија су приземља отворена (Слике 33 и 34). У његовој непосредној близини налазе се Трг слободе, Градска кућа, Црква имена Маријиног и други значајни садржаји. Простор је правоугаоног облика, архитектонско платно које га уоквирује је континуалног типа. Изражена је затвореност простора, а архитектонски оквир се прекида на два места, на којима се може ући у двориште, из Улице краља Александра и са Булевара Михајла Пупина. Најближе стајалиште градског превоза је на свега два минута хода од ове локације, као и такси стајалиште, те је доступност велика. Присутно је неколико стабала лишћарског дрвећа, неколико жардињера и светиљки. Један део овог простора користи се као летња башта, будући да кафић који је у склопу биоскопа излази на двориште, као и кафић који је смештен у самом дворишту као слободностојећи објекат. Остатак простора нема намену, али се примећују покушаји да се овај урбани џеп више искористи, па је ове године на овом простору одржано окупљање љубитеља бициклизма, у оквиру Бициклана феста. Било би пожељно организовати сличне догађаје чешће, посебно ако се има у виду,,ушушканостˮ овог простора која пружа могућност одвијања различитих активности без ометања корисника околних објеката. 43
Слике 33 и 34. Приказ летње баште и слободног простора урбаног џепа Дворишта која се могу искористити као урбани џепови нису увек везана за строги центар града. Следећи урбани џеп налази се на подручју Бистрице, и припада једном стамбеном блоку који се граничи са Булеваром кнеза Милоша и Улицом Момчила Тапавице (Слике 35 и 36). Архитектонски оквир је континуалан, прекинут на једном месту, али се у двориште може ући и кроз пасаж са улице. Простор је као и претходна два, затвореног типа, правоугаоног облика, на четири минута хода од најближе аутобуске станице. Приземља зграда које формирају двориште нису отворена, па је простор интимнији од претходно наведених примера. Заступљено је листопадно дрвеће и неколико жбунастих форми, али поред запуштене поплочане стазе и неискоришћеног бетонског платоа, на овом простору нема никаквих других садржаја. Овакав урбани џеп могао би постати ново место окупљања становника блока, уколико би се вегетација и други елементи обликовања правилно искористили. У погледу нових функција које би ови простори могли вршити, за прва два урбана џепа важило би исто правило, будући да је амбијент у којем су смештени сличан. Поред летњих башти, на њима би се могле организовати изложбе, мини концерти, представе на отвореном и било које друге активности које су примерене за центар града. Слични садржаји би се могли планирати и за трећи пример урбаног џепа у виду дворишта стамбеног блока, али се мора водити рачуна о станарима суседних зграда, односно о времену одржавања у току дана, јер је овакав вид урбаног џепа мирног карактера. Пожељно је такође, на таквом простору омогућити садржаје који омогућавају рекреацију становништва, попут теретане на отвореном 44
или терена за боћање, притом размишљајући о потребама грађана различитих генерација. Слике 35 и 36. Унутрашње двориште оивичено стамбеним зградама 4.7.2. Урбани џепови који се,,наслањајуˮ на прометне саобраћајнице Уз прометне саобраћајнице често се налазе површине чији потенцијал није искоришћен, а како је свака слободна површина у граду изузетно важна, ти простори су морају сврстати у посебну групу урбаних џепова. У овај тип спадају урбани простори који се,,наслањајуˮ на саобраћајне површине, односно простори смештени између изграђених и саобраћајних површина. У погледу облика, величине и затворености простора, веома су разнолики. Исто је и у погледу озелењености и присуства елемената урбане опреме. За почетак, биће описан простор који је лоциран на раскрсници на којој се уливају три важне саобраћајнице за функционисање саобраћаја у Новом Саду, Кисачка улица, Темерински пут и Улица Николе Пашића, управо на граници између два градска подручја, Роткварије и Старог града (Слике 37 и 38). Овај простор је облика неправилног троугла и с обзиром на своје димензије може се сматрати отвореним, иако је са две стране оивичен зградама. На њему је констатовано присуство различитих форми вегетације, која је насумично распоређена. Источну 45
ивицу простора прати пешачка стаза, а будући да је на минут хода прво аутобуско стајалиште и да је центар града у непосредној близини, може се закључити да је овај урбани џеп доступан и добро позициониран у урбаном ткиву, са аспекта потенцијалног места социјализације. Слике 37 и 38. Урбани џеп уз саобраћајницу отвара бројне могућности пренамене Као други пример урбаног џепа уз прометне саобраћајнице, може се навести још један простор у центру града, који се својом слободном страном граничи са Шафариковом улицом (Слике 39 и 40). Неправилног је облика и релативно великих димензија. У ближем окружењу ове површине налазе се Успенска црква, Српско народно позориште и градска гаража. Без обзира на то што је позициониран поред гараже, користи се као паркинг површина, чиме се губи значајан јавни простор у центру Новог Сада. Уколико би се посматрао као нови урбани џеп, при одабиру садржаја који би се могли усвојити новим решењем, од великог је значаја пронаћи алтернативу за постојећа паркинг места. Тај проблем могао би се решити израдом пројекта подземне гараже, која би спречила насилно претварање неких других јавних површина у монотоне паркинг просторе. Вегетацију, али и водене елементе и урбани мобилијар, треба употребити тако да се корисници простора заштите од буке, загађења и неповољних климатских услова (ветра и велике осунчаности) којима је овај простор изложен, баш као и у случају других отворених површина овог типа. 46
Слике 39 и 40. Паркинг у центру града који је потребно изместити Простор који се такође може убројати у просторе поред прометних саобраћајница приказан је на слици 41. Разлика између претходно наведених урбаних џепова и ове површине је у томе што она није директно повезана са пешачким и колским саобраћајем, већ са површинама мирујућег саобраћаја, односно паркинг простором, док се једном страном ослања на зграду, будући да је троугаоног облика. Иако изузетак, овај урбани џеп се по опису уклапа у дефиницију тренутно описиваног типа џепова. Слика 41. Урбани џеп увучен у односу на саобраћајницу Слика 42. Мали урбани џеп,,чекаˮ преуређење Ако се узме у обзир његова,,ушушканостˮ у околни простор, као и чињеница да су зграде које га окружују стамбене, јасно је да се при ревитализацији овог џепа мора водити рачуна да нове активности и садржаји буду мирног карактера. Препоручује се постављање мобилијара који ће омогућити седење и дужи боравак, али и употреба фонтана, чесми или дугих водених елемената, који ће и случајне пролазнике заинтересовати и привући. 47
Још један урбани џеп овог типа констатован је на Новом Насељу, уз Булевар Слободана Јовановића (Слика 42). Ради се о простору троугаоног облика, малих димензија, који својом источном страницом,,належеˮ на пешачку стазу која се пружа уз булевар. Малим корекцијама и за кратко време, уношењем пар елемената у овај простор, постигао би се изненађујућ ефекат. Свако би желео да барем на кратко сврати у нови троугласти џеп, чиме би се утицало на формирање идентитета ове саобраћајнице. Међутим, нису сви урбани џепови уз прометне путеве озелењени простори. На сликама 43 и 44 приказан је урбани џеп на Грбавици, који се налази уз Улицу браће Рибникар. Квадратног је облика и са три стране оивичен зградама. Без иједног дрвета, са празним жардињерама чија је једина сврха да спрече возаче да се паркирају на стази уз објекат, овај наметнути паркинг простор онемогућава пешацима да се крећу неометано. Уместо тога, потребно је да пређу на бициклистичку стазу и да обиђу паркинг, како би наставили кретање, што ствара непотребну гужву и успорава саобраћај. Уколико би се извршила пренамена овог урбаног џепа, створила би се мала зелена оаза коју би посећивали како станари и запослени из околних зграда, тако и пролазници. Слике 43 и 44.,,Бахатиˮ паркинг нарушава безбедност пешака 48
4.7.3. Урбани џепови уоквирени саобраћајницама Поред урбаних џепова који једном или са две стране додирују саобраћајне површине, постоје и урбане површине који су управо саобраћајницама издвојене у простору попут острва. Овакви урбани џепови су различитих облика, али им је заједничко да су озелењени и уоквирени пешачким и колским саобраћајем, као и паркингом, дакле површинама активног и мирујућег саобраћаја. Број улица које се уливају у ове просторе варира. Пример оваквог урбаног џепа јесте простор на подручју Сајмишта, у близини Новосадског сајма (Слике 45 и 46). Облика је трапеза, а саобраћајница која га обликује јесте Мичуринова улица која се грана на два дела и потом, описавши трапез, поново стиче у један крак. Простор је затвореног типа, с обзиром на околне стамбене зграде које представљају његов континуални архитектонски оквир. Приступачан је и доступан, али је урбани мобилијар неадекватно постављен и нема га довољно. Уз мале корекције и планирањем атрактивних друшвених активности, овај урбани џеп би оживео, и осим родитеља са децом који посећују ново дечије игралиште, у овом,,мини парку суседстваˮ, боравили би и други Новосађани. Слике 45 и 46. Простор предвиђен за одмор и рекреацију, са игралиштем новијег датума Као друга варијанта оваквог урбаног џепа, јављају се простори у које се уливају две или више улица. Такав је простор троугластог облика на Грбавици, који формирају улице Мише Димитријевића и Ђорђа Сервицког (Слике 47 и 48). Као и у 49
претходном случају, околни објекти формирају затворени простор, претежно стамбеног карактера, са понеким отвореним приземљем. Зграде се у овом контексту помињу чисто ради дефинисања затворености односно отворености простора, будући да простори овог типа урбаних џепова нису директно повезани са објектима, те на потенцијалне активности које се могу одвијати на овим површинама не утичу значајно околни садржаји. Изласком на терен примећена је посећеност овог простора без обзира на одсуство мобилијара, што указује на чињеницу да свако воли да застане и одмори се у хладу. Ако се узме у обзир и аутобуско стајалиште уз сам локалитет и линија градског превоза која од скора циркулише Улицом Мише Димитријевића, свакако се може закључити да је овом простору неопходна ревитализација. Слике 47 и 48. Неискоришћен урбани џеп на Грбавици 4.7.4. Урбани џепови у виду пролаза У својој књизи Градови, Лоренс Халприн констатује како сваки пројекат урбаног простора намењеног пешацима мора бити начињен тако, да се има у виду човек у покрету, јер се суштина нашег доживљавања урбане средине крије у кретању кроз секвенце простора које се стално мењају. При томе се не смеју заборавити простори кроз које се најчешће само пролази, без дужег задржавања, а који се могу издвојити као један тип урбаних џепова. Правилним уређењем неки од оваквих простора могу добити нови карактер, а различитим садржајима могуће је привући 50
становнике града да се на њима дуже задрже и проћаскају са суграђанима, чиме расте њихова употребна вредност. На територији Новог Сада срећу се разнолики урбани џепови у виду пролаза, који су позиционирани између две или више зграда, мање или више затворени, а одликују се дубином простора услед издужености. Као први пример може се навести простор на улазу у пасаж који води од Рибље пијаце до Дунавске улице, у центру Новог Сада (Слика 49). Ради се о,,проширењуˮ пасажа, које тренутно нема своју функцију (изузев малог дела на којем је постављена летња башта оближњег кафића), без обзира на то што се налази у веома прометном делу града. Простор је издужен, правоугаоног облика. Небезбедан је ноћу и представља једну од негативних тачака центра града, без идентитета и ниске естетске вредности. Слика 49. Неискоришћен простор на улазу у пасаж Слика 50. Лоше одржаван пролаз између стамбено - пословних објеката У групу простора који се могу окарактерисати као пролази, спада и простор између стамбено - пословних зграда на Новој Детелинари, у Пастеровој улици (Слика 50). Овај простор је озелењен и у одређеној мери опремљен, али су вегетација и мобилијар у незадовољавајућем стању. Приземља околних зграда су отворена и у њима су смештене продавнице, салони лепоте, занатске радионице. Будући да излази на аутобуско стајалиште у Руменачкој улици, и да кроз њега свакодневно циркулише велики број становника и корисника оближњег простора, потребно је више пажње посветити његовом уређењу. Иако донекле већ има карактер места на којем се пролазници кратко задрже да поразговарају или да сачекају јавни превоз у хладу, потенцијал овог простора недовољно је искоришћен. 51
Сличан пример је констатован на територији Банатића, а ради се о пролазу између зграде стамбеног типа и приземног објекта у којем су смештене занатске радионице (Слика 51). Разлика између овог простора и претходно наведеног је у интензитету коришћења, али је суштина иста. Линијског је карактера, са пар клупа за седење и оскудном вегетацијом и ништа га не чини специфичним и препознатљивим. Слика 51. Безличан пролаз између зграда Под пролазом се такође могу подразумевати простори који у погледу физичког оквира подсећају на дворишта оивичена зградама, али су због доминантних, прометних пешачких праваца попримила карактер,,места кроз које се пролазиˮ. Такав је урбани џеп који је снимљен на територији Роткварије, правоугаоног облика, са излазима који воде на три прометне улице - Булевар ослобођења, Булевар краља Петра I и Улицу браће Јовандић. Овај затворен простор, озелењен и заклоњен од ветра и буке, представља праву малу оазу мира услед градске вреве (Слике 52 и 53). Доступан је и приступачан, али недовољно осветљен и небезбедан када падне мрак, због чега је потребно преуређењем побољшати услове за његово функционалније коришћење. Слике 52 и 53. Миран урбани џеп преко дана, корисници ноћу заобилазе због нетранспарентности простора Још један пример скрајнутих простора који се пре свега одликује неатрактивнишћу и сматра изразито небезбедним у ноћним сатима, налази се у 52
самом срцу Новог Сада. Наведени урбани џеп је неправилног облика, оивичен зградама Српског народног позоришта,,,аполо центраˮ и,,војвођанске банкеˮ (Слике 54 и 55). Сасвим је извесно да би због свог положаја у урбаном ткиву и близине важних градских садржаја, велике доступности и приступачности за различите кориснике, овакав простор морао бити третиран на другачији начин. Ако се узме у обзир да је окружен зградама изразито важним са становишта културе, као што су позориште и музичка школа у непосредној близини, могао би добити карактер изложбеног простора са мини позорницама за кратке скечеве и музицирање, изложбе скулптура и уметничких инсталација, односно простора који би на најбољи могући начин промовисао културу и истицао значај уметности. Уколико би се једна оваква површина припојила пешачкој зони, а простор у оквиру ње тик уз објекат позоришта који се тренутно користи као паркинг искористио за постављање јавне бициклане, била би испоштована идеја која већ одавно постоји у погледу пешачког центра Новог Сада. Слике 54 и 55. Урбани простор у самом центру Новог Сада, користи се као паркинг и економски прилаз Сваки пролаз, па и најмањих димензија, могуће је освежити и оживети ако се пажљиво сагледају могућности његовог преуређења. Уколико је урбани џеп смештен у мирном делу града, окружен стамбеним зградама, у складу са тим се уређује, па би се требала размотрити примена рекреативних садржаја, украшавање муралима, land art - ом, као и постављање урбаног мобилијара који ће омогућити окупљање и боравак на отвореном. Са друге стране, ако је џеп позициониран у густо изграђеном, 53
прометном, бучном делу града, могуће је организовати активности које окупљају велики број људи, попут различитих фестивала и концерата. 4.7.5. Простори обликовани пешачким комуникацијама између зграда Као посебан тип површина поред којих се само пролази издвајају се мали простори на различите начине лоцирани међу зградама, смештени крај пешачких комуникација које им формирају облик (Слика 56). У потпуности отворени или у додиру са зградама, могу се посматрати као,,исечциˮ из простора, који су уско повезани са окружењем, али се и поред тога могу третирати самостално. Слика 56. Утицај стаза на рашчлањивање простора У питању су зелене површине смештене претежно у стамбеним насељима Новог Сада (Слике 57 и 58), које током боравка на њима одају осећај,,празнинеˮ, без обзира на количину вегетације која је на њима заступљена. С обзиром на начин на који су позиционирани у простору и мале димензије, не пружају могућност организовања активности које захтевају велики простор, већ се могу искористити у циљу формирања идентитета неког стамбеног блока. То се може постићи тако што ће се на једном оваквом,,џепуˮ поставити неки специфичан садржај, при чему се не сме занемарити однос са осталим елементима који већ постоје на том простору. То може бити необична фонтана са могућношћу седења, скулптура или уметничка инсталација у складу са околним простором, урбани мобилијар несвакидашњег изгледа и слично. Сваки од ових садржаја, уколико се правилно осмисли и изведе, може повећати препознатљивост ових малих простора и заинтересовати и анимирати становништво. Можда баш један такав садржај постане симбол целог једног блока, 54
због којег ће и становници суседних блокова пожелети да прошетају и уговоре сусрет баш на том месту. Слике 57 и 58. Простори на Сателиту којима је могуће доделити нови изглед ситним корекцијама 4.7.6. Простори испод мостова Простори испод мостова су још један тип специфичних простора који се могу назвати урбаним џеповима. Обично су то простори великих димензија, линијског карактера, а неретко су и површине поред њих запуштене што омогућава повезивање ових површина и формирање већег простора, чиме се шири спектар потенцијалних намена приликом ревитализације. Велики проблем који је карактеристичан за просторе испод мостова јесте смањена безбедност, будући да неосветљени, неуређени и забачени градски простори повећавају стопу криминала и омогућавају окупљања,,сумњивог светаˮ. Други проблем који је карактеристичан за овај тип урбаних џепова свакако је ниво буке, који је често веома висок, па на први поглед они не делују као места која је могуће учинити пријатним за боравак. Као пример се може навести простор испод Моста слободе у Новом Саду (Слике 59 и 60), грађанима изразито доступан простор кроз који често пролазе кретајући се са Лимана 2 на Лиман 3, и обрнуто, али се на њему не задржавају, будући да се тренутно користи као паркинг за аутомобиле. У непосредној близини овог простора налазе се градска плажа,,штрандˮ и Кинеска четврт, део града у новије време познат по ноћним клубовима и кафићима, док сам урбани џеп својом 55
западном ивицом належе на границу Лиманског парка. Будући да становници Новог Сада, кретајући се ка различитим садржајима који окружују овај простор, често пролазе поред њега, идеално би било преуредити га и доделити му одређену намену по којој би постао специфичан, а проблем паркирања решавати на другим нивоима. С обзиром на то да су димензије овог урбаног џепа релативно велике, уколико је неопходно, један део би могао да задржи функцију паркинг простора, с тим да се остатак уреди адекватно и паркинг прилагоди новом решењу не умањујући његову функционалност нити естетску вредност. Слике 59 и 60. Простор испод Моста слободе и слободна површина поред њега У погледу затворености, простор је отворен, али је наткривен мостом, што ствара специфичан амбијент. Констатовано је одсуство урбаног мобилијара, као и било ког вида вегетације. Широм света се простори испод мостова преуређују у скејт паркове или игралишта, при чему се најчешће пројектују кошаркашки терени. Међутим, то нису једине намене које им се могу доделити, а за наведени простор у Новом Саду није ни пожељно такво решење, будући да у Лиманском парку већ постоји скејт парк, а да су терени заступљени у оквиру,,штрандаˮ. Овај простор се може искористити за подстицање различитих видова уметности, те се испод моста могу поставити изложбени панели са фотографијама, зидови са муралима, различите уметничке инсталације. Такође је могуће организовање,,свиркиˮ на отвореном и разноврсних тематских окупљања. Приоритет приликом пројектовања свакако би требало да буде бука коју је потребно неутралисати, што се може постићи уз консултовање стручњака саобраћајне струке. 56
4.7.7. Унутарблоковски неартикулисани простори Слободне површине које испуњавају празнине унутар блокова често крију велики потенцијал у погледу уређења. Па опет, у великом броју случајева остају празне и беживотне, као да око њих, у зградама, не живи на стотине људи, који чезну за отвореним просторима и дружењу са другим људима. По том питању, ни Нови Сад није изузетак. На територији Бистрице, Детелинаре и Лимана констатовани су баш овакви простори. Делимично озелењени, претежно затрављени, са високом вегетацијом посађеном без посебног реда и често без мобилијара, они,,чекају да буду преуређени и да добију неку своју сврхуˮ. На сликама 61 и 62 приказан је један такав простор, који се налази на подручју Бистрице. Уоквирен зградама различите спратности и са атомским склоништима у централном делу, има форму неправилног простора који се састоји од више простора у шупљинама између зграда који се надовезују један на други. Уколико се сагледа распоред вегетације, јасно је да се није превише размишљало о микроклиматским условима и структурним и визуелним својствима различитих видова зеленила. Поред лоших микроклиматских карактеристика, становницима зграда у овом суседству није омогућена приватност будући да нема никаквих визуелних преграда између суседних зграда. У погледу безбедности, може се закључити да је простор транспарентан, али недовољно осветљен, што омогућава појаву деликвенције и несигурности код становника овог насеља. Преуређењем овог неартикулисаног унутарблоковског простора у неки вид парковске зелене површине, може се утицати на формирање идентитета, као и осећаја безбедности и припадности. 57
Слике 61 и 62. Унутарблоковски простор без намене Ако се као пример узме и простор формиран између зграда на Детелинари (Слике 63 и 64), сачињен од неколико пролаза и веће правоугаоне површине који услед димензија и повезаности чине једну целину, може се извести закључак да се код оваквих простора више пута смењују затвореност и отвореност, у зависности од угла посматрања, што делује позитивно на атрактивност простора и подстиче жељу да се кроз њега крећемо. Уколико се правилно позиционирају репери у простору и садржаји који ће му дати одређени карактер, кретање неће бити напорно и монотоно, а осећај изгубљености ће нестати услед могућности оријентације. На примеру са Детелинаре може се приметити да је рађено на атрактивности тиме што је постављена опрема за дечију игру, али је она оштећена, што простор тренутно чини недовољно одржаваним. Ако се поред справа за игру, у простор унесу још неки елементи урбаног мобилијара, слика овог места међу зградама би се значајно побољшала. Слике 63 и 64. Унутарблоковски простор на Детелинари из две различите перспективе, ка унутрашњости и ка улици - игра отвореног и затвореног 58
4.7.8. Зелени неуређени простори Последњи тип урбаних џепова представљају зелени неуређени простори односно површине које су мање или више озелењене, али је постојећа вегетација у лошем стању и/или неадекватно позиционирана, у смислу функције коју би требала да врши. Овакви простори су великих димензија и различитих облика у зависности од локације, отворени су и неискоришћени. Од свих наведених типова, најмање одговарају дефиницији урбаних џепова због поприлично великих димензија, али како је сваки простор од велике важности за систем јавних градских простора, уврштени су у ову типологију. Након што се сагледа локација и њено шире и уже окружење, може се донети одлука о преуређењу оваквих локалитета, при чему је могуће простор рашчланити или једноставно одредити један део простора који ће се опремити неким садржајем, док ће остатак бити адекватно озелењен. На сликама 65 и 66 приказана су два простора овог типа на Бистрици, оба уз Булевар кнеза Милоша. И више је него очигледно да овај тип простора негативно утиче на градску стуктуру и одаје снажан утисак небриге о зеленим површинама Новог Сада. Слике 65 и 66. Предимензионисани, хладни и безлични простори 59