ОРГАНИЗАЦИОНО-ЕКОНОМСКА ОБЕЛЕЖЈА ПРОИЗВОДЊЕ СОЈЕ Живковић, Јелена 1, Живковић, Милан 2 Резиме Соја, или кинески пасуљ је једна од најстаријих културних биљака. Први историјски подаци о соји датирају из кинеских рукописа цара Шенг Нунга из 2898.г.п.н.е. у којима се наводи да се она, осим у исхрани, користи и као лек. У раду су приказани природни и организационо-економски услови производње соје као и њен привредни и агротехнички значај. Сврха анализе је да се утврде и прикажу трошкови који су настали, њихова вредност и структура и посебно да се анализирају поједине врсте трошкова. Радом је обухваћена и анализа постигнутих резултата у производњи соје, пре свега остварени приноси и обим производње, вредност производње и финансијски резултат као и изведени показатељи успеха пословања: продуктивност рада, економичност и рентабилност производње. Кључне речи: соја, организационо-економски услови производње, финансијски резултат Увод Соја припада роду Glycine L., фамилија махунарки Fabaceae. У Европи је први пут посејана у Француској 1740.год., а прва фабрика за њену прераду је израђена 1908.год., мада се са масовном производњом почело тек 30-их година 20. века. Семе соје, у зависности од сорте, услова и начина гајења садржи 35-50% протеина, 17-24% уља, до 30% угљених хидрата и 4-7% минералних материја. Осим тога садржи врло важне биолошки активне материје: фосфатиде 2,5%, витамине А, Б, Ц, Д, Е и К и микроелементе манган, молибден, бакар и бор. Од сојиног семена и брашна добија се и млеко које је подесно за исхрану деце, а по хранљивости слично је крављем. Од млека се добијају разноврсне прерађевине: сиреви, кисело млеко, јогурт, кефир, маслац и др. Сојино брашно се користи за припремање разних јела и производа, посластица, бисквита и др. Од сојиног брашна меси се хлеб подесан за исхрану људи, нарочито дијабетичара, јер садржи мало скроба. Соја се све више користи у индустрији сточне хране, прехрамбеној (меса, млека, кондиторској), фармацеутској и хемијској индустрији. Она представља првокласну сточну храну, подесну за исхрану свих врста и категорија домаћих животиња. У погачама се налази 38-42%, сачми 44-48%, а у брашну 38-52% протеина. Као легуминозна биљка представља важну културу у плодореду јер поправља физичке особине земљишта и обогаћује га азотом. Значајно је истаћи да у највећем делу Србије постоје одговарајући климатски и земљишни услови за производњу соје, међутим њој се не придаје одговарајући 1 Пољопривредни факултет Београд - Земун 2 Факултет политичких наука Београд 281
значај. Расположиви повољни услови и велика разноврсност производа који се добијају од соје важан су разлог за повећање ове производње. Резултати истраживања На резултате у производњи соје утиче комплекс организационоекономских фактора који су међусобно уско повезани. Међу њима су: географски положај тржиште саобраћајна повезаност грађевински објекти и прерадни капацитети опремљеност средствима механизације радна снага Економска анализа производње соје на газдинству Дунавац је обављена помоћу планске и обрачунске калкулације соје за 2008. и 2009.г. Планска калкулација се саставља пре почетка процеса производње и помоћу ње се предвиђају резултати које би требало остварити, а обрачунска калкулација се саставља по завршетку процеса производње и помоћу ње се утврђују остварени резултати производње. На основу података из обе калкулације се израчунавају најзначајнији економски показатељи: економичност продуктивност рентабилност Жетвени принос је најважнији показатељ успеха у биљној производњи. На газдинству Дунавац је у 2008.г. остварен принос од 2,75 t/ha, а у 2009. од 4,03 t/ha. Успех пословања предузећа може се мерити оствареном тржишном вредношћу производње (висина новчаних примања остварених продајом производа) и висином трошкова. Што је већа позитивна разлика између тржишне вредности производње и трошкова, то је повољнији економски резултат пословања. Табела 1. Обим и вредност производње соје на газдинству Дунавац у 2008. и 2009. г. Елементи Засејана површина (ha) Просечан принос (t/ha) Обим производње (t) Продајна цена (дин/t) Тржишна вредност производње (дин/ha) 2008. Индекс 2009. оств/ план. оств. план план. оств. Индекс оств/ план Индек с 09/08 62 53 85,48 43 34 79,07 64,15 3 2,75 91,67 3 4,03 134,33 146,54 186 145,75 78,36 129 137,02 106,22 94,01 27.000 27.000 100 29.000 31.000 106, 89 114,81 81.000 74.250 91,67 87.000 124.930 143,59 168,25 282
Упоређујући посматране две године, долази се до закључка да иако је у 2009. години соја засејана на мањој површини него претходне године за трећину, просечан принос соје по хектару је био доста већи, а укупан обим производње незнатно мањи. Такође остварена је већа цена соје за више од 18%, па је то све у комбинацији довело до веће тржишне вредности производње у тој години за 50000 дин/ha. До разлике у тржишним вредностима производње дошло је делом због повећаног просечног приноса по хектару, а делом због повећане продајне цене соје по тони. Иако је површина засејана под сојом смањена за 19ha, на крају имамо већу тржишну вредност производње у 2009. години. Трошкови производње су новчани израз утрошених основних и обртних средстава за производњу новог производа. Да би се извршила анализа укупних трошкова, потребно је да се они посматрају по групама и по елементима трошкова у оквиру тих група. Успех пословања је условљен оствареном тржишном вредношћу производње и висином трошкова. За разлику од тржишне вредности коју треба максимизирати, висину трошкова треба минимизирати, тачније смањити постојеће и открити и елиминисати непотребне трошкове. Предузеће је у 2009. години остварило веће трошкове од планираних у три категорије и то директни трошкови рада, трошкови производних услуга и индиректни трошкови, а мање трошкове од планираних у две категорије, и то директни трошкови материјала и трошкови страних услуга. Највеће смањење у односу на планирано је у трошковима страних услуга и то више од 50%, а незнатно у материјалу. Највеће повећање трошкова је у категорији директних трошкова рада и то три пута, затим трошкова производних услуга за преко 50%, као и индиректних трошкова за 38%. У самој структури укупних трошкова највеће учешће имају трошкови производних услуга око 1/3, а за њима следе директни трошкови рада око 1/5. Када упоређујемо директне и индиректне трошкове у структури укупних трошкова, њихов однос је отприлике 80:20 у корист директних трошкова. Табела 2. Износ и структура директних трошкова материјала по ha на газдинству Дунавац у 2008. и 2009. години Врста трошкова 2008. 2009. Индекс износ износ 09./08. % % (дин) (дин) Семе 4.810 22,05 6.290 27,44 130,77 Минерално ђубриво 6.324 28,99 4.497 19,62 71,11 Средства за заштиту биља 10.680 48,96 12.134 52,94 113,61 Директни трошкови материјала (1+2+3) 21.814 100 22.921 100 105,07 У структури директних трошкова материјала доминирају трошкови средстава за заштиту биља са око 60% у 2008. години, и 40% у 2009. години. Кад је реч о семену трошкови су повећани у 2009. години за трећину, а трошкови минералног ђубрива су смањени за трећину. У 2009. години остварено је мање трошкова у категорији минералног ђубрива, а више трошкова у категорији семе и средства за заштиту биља. Гледано укупно, директни трошкови материјала су за 5% већи у 2009. него у 2008. години. У 2009. години забележено је смањење трошкова сталних радника за 33% и повремених радника за чак 90%, па самим тим и директних трошкова рада за 283
трећину, јер је удео трошкова повремених радника незнатан у односу на трошкове сталних радника и износи око 1%. У структури директних трошкова производње у 2008. години, највеће учешће имају директни трошкови рада са 33%, затим трошкови производних услуга са 25% и директни трошкови материјала са 20%. У 2009. години ситуација је другачија. Највеће учешће имају трошкови производних услуга са 45%, онда следе директни трошкови рада са 25%. Трошкови камате су у првој години износили 10%, а у другој само 2%. У поређењу ове две године види се да су смањени следећи директни трошкови: трошкови рада за 30%, трошкови камате за 80% и трошкови страних услуга за 50%. Највеће повећање, и то дупло, је забележено у категорији трошкова производних услуга, док су трошкови материјала и амортизације остали на истом нивоу. С обзиром да су трошкови камате нижи за 80%, то значи или да је предузеће у 2008. позајмљивало новац по много неповољнијим условима тј. каматним стопама или је у 2009. успело да послује углавном са својим капиталом. Предузећу је најважније да остварује позитиван финансијски резултат из редовног пословања, а то је разлика између пословних и финансијских прихода с једне стране, и пословних и финансијских расхода с друге стране. У 2008. години засејано је 9ha мање тј. за 15% мање него што је планирано, принос је био мањи за 8% од планираног, па је и обим производње мањи за 40 t, односно за 23% и укупно је износио 145 t. С обзиром да је цена соје остала иста, остварена је мања тржишна вредност и то за 11%. Такође, пошто су сви трошкови, и директни и општи били већи за 65%, односно 25% није остварен планиран финансијски резултат, шта више, остварен је негативни финансијски резултат. У 2009. засејано је 9ha мање тј. за 24% мање него што је било планирано, принос је био већи за трећину односно 33% од планираног, па је обим производње био већи од планираног за 8 t, односно за 8%. Собзиром да је цена соје повећана за 7%, остварена је већа тржишна вредност и то за целих 45%. Када је реч о трошковима, и директни и општи су били већи и у 2009. години и то за 52%, однодно 37%. Анализа продуктивности радa Продуктивност представља основу за раст животног стандарда становништва, задовољење потреба друштва и даљи привредни и друштвени развој. Ниво продуктивности рада зависи од великог броја фактора међу којима су најзначајнији: ниво техничке опремљености процеса производње, организација рад и радних процеса, стручна оспособљеност и мотивација радника. Показатељи продуктивности рада се добијају мерењем остварених резултата пословања у односу на укупно утрошене часове људског рада. Натурално изражена продуктивност рада се добија када се количина добијених производа (кg/ha) подели са укупно утрошеним часовима рада по хектару. На тај начин се добија количина производа по јединици утрошеног рада, што је приказано у табели 3. Табела 3. Натурално изражавање продуктивности Количина добијених производа (kg/ha) 2.750 4.030 Укупно утрошени часови рада па ha 15,08 15,08 количина добијених резултата Продуктивност рада = ---------------------------------------- утрошени часови рада 182,36 267,24 284
У 2008. години је остварена мања производња него у наредној години, па је зато и продуктивност рада мања. Дакле, као резултат тога, у 2008. години продуктивност је била око 180 кг по часу рада, а у 2009. години преко 260 кг по часу рада. Најраспрострањенији метод у мерењу продуктивности рада у предузећу је вредносни. У овом случају, продуктивност рада се добија када се количина добијених производа помножи са тржишном ценом, чиме се добија вредност производње која се онда подели са утрошеним часовима рад Табела 4. Вредносно изражавање продуктивности Вредност производње по ha 74.250 124.930 Укупно утрошени часови рада па ha 15,08 15,08 вредност производње по ha Продуктивност рада = ---------------------------------------- утрошени часови рада 4923 8284 Вредносни метод нам говори да је у 2008. години остварена продуктивност близу 5000 дин по часу рада, а у наредној је вредност већа за 2/3. То је резултат не само веће производње у 2009. години, односно већег приноса по ha, него и далеко веће остварене продајне цене соје. Још један начин изражавања продуктивности рада је преко финансијског резултата. У овом случају се финансијски резултат или ти добит дели са утрошеним часовима рада. Табела 5. Продуктивност рада (финансијски резултат/утрошени часови) Финансијски резултат по ha -52.624 1.109 Укупно утрошени часови рада по ha 15,08 15,08 финансијски резултат Продуктивност рада = ---------------------------------------- утрошени часови рада - 73,54 Са аспекта финанскијског резултата, не можемо говорити о продуктивности у 2008. години, јер је остварен негативни финансијски резултат, док је у 2009. години она износила 74 дин по часу рада. Анализа економичности производње Економичност производње представља израз утрошка производних чиниоца у процесу производње. Што се мање производних фактора троши за одеређени обим производње, то је степен економичности већи и обрнуто. Треба тежити минимизирању свих трошкова у циљу остваривања што већег степена економичности При мерењу економичности натуралним показатељима јавља се проблем што у пољопривредним предузећима унутар неких линија производње постоје утрошци више елемената, или се утрошком једног елемента добија више различитих производа. Зато се јавља потреба да се вредност производње и вредност утрошених средстава изразе новчаним показатељем и тако ставе у однос да би смо 285
добили коефицијент економичности. Ако је он већи од 1, производња је економична, ако је раван јединици, производња је на граници економичности. Табела 6. Вредносно изражавање економичности производње Вредност производње по ha 74.250 124.930 Трошкови производње по ha 127.001 124.911 вредност производње Коефицијент економичности = --------------------------------------- трошкови производње 0,58 1,00 За 2008. годину не можемо анализирати рентабилност, јер је остварен негативан финансијски резултат, док иста анализа за 2009. годину показује да је на сваких 100 динара тржишне вредности производње остварена добит у износу од 1 динара. Закључак У раду су обухваћени подаци о природним и организационо-економским условима за производњу соје. Анализирајући организационо економске услове производње, можемо рећи да је у 2009. години соја засађена на мањој површини у односу на 2008. годину, да је остварен у многоме већи принос, али је обим производње остао скоро исти. С друге стране гледано, продајна цена соје је била већа у 2009. години за 18 %, па је тако тржишна вредност скоро двоструко увећана. У категоријама трошкова, ситуација је таква да је највеће повећање трошкова остварено у директним трошковима рада и то три пута, а највеће смањење у трошковима страних услуга. Упоређујући директне и индиректне трошкове у структури укупних трошкова, њихов однос је 80:20 у корист директних. Кад се пореде две посматране године, закључује се да су у укупном износу, директни трошкови производње готово исти у обе године, али се разликују категорије унутар самих директних трошкова у којима су се знатно смањили односно повећали упоређујући 2008. и 2009. годину. Забележена је значајна уштеда новца када је реч о трошковима за сталне и повремено запослене раднике, а уштеда је остварена и код трошкова камате, што значи да се предузеће или лоше задуживало предходне године или је 2009. добро пословало са личним капиталом. У 2008. години су укупни трошкови производње били већи од тржишне вредности производње, па је остварен губитак од чак 52.624 дин/ha. Док је наредна година била успешнија, а сам коефицијент економицности је био раван јединици. Литература Група аутора (1995): Соја- производња и прерада, Београд Гогић (2006): Теорија трошкова са калкулацијама у производњи и преради пољопривредних производа, Пољопривредни факултет, Земун 2006 Мунћан П., Живковић Д. (2004): Менаџмент рада и производње у пољопривреди, Пољопривредни факултет, Земун Мунћан П., Живковић Д. (2006): Менаџмент ратарске производње, Пољопривредни факултет, Земун Пословна евиденција ПКБ Корпорације 286
ORGANIZATIONAL AND ECONOMICS CHARACTERISTICS OF SOYBEAN PRODUCTION Živković, Jelena, Živković, Milan Summary The purpose of this work is to present theoretically general data concerning the origin and diffusion of soya, its economic and agro-technical significance, natural conditions of its production (soil and climate), market conditions, technology of its production, the structure of soya soils and its modification capacities. On the other hand, the purpose of this work was to present the analysis of the conditions and effects of the production of soya at Dunavac estate belonging to the PKB Corporation for the period 2008-2009. In addition to this, the purpose was to present also organisational and economic contitions, realised crops as well as the economic analysis of production. This work also includes the analysis of realised crops, production volume and financial results, expenses as well as the indicators of business success, work productivity, economical stage and profitability of production. Кеy words: soya, work productivity, financial results 287