ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ 16. новембар 2016. године Београд ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Иницијативу за утврђивање предлога за расписивање конкурса Катедри за грађанско право за избор у звање и заснивање радног односа на одређено време на радном месту 1 (једног) сарадника у настави за помагање наставницима у извођењу наставе и вежби на Катедри за грађанско право на Правном факултету Универзитета у Београду, за Пословноправну ужу научну област предмет: Међународно трговинско право и вештине: Номотехника и писање правних аката и Студија случаја и симулација суђења, на Правном факултету Универзитета у Београду поднели су, са образложењем, наставници на предмету Међународно трговинско право и вештини Студија случаја и симулација суђења доц. др Милена Ђорђевић и доц. др Марко Јовановић, дописом број 02-1508/1 од 19. августа 2016. године. Наставно-научно веће Правног факултета Универзитета у Београду, на предлог Катедре за грађанско право, акт број 02-1508/1 од 12. септембра 2016. године, на својој X седници од 15. септембра 2016. године, донело је одлуку о расписивању конкурса за избор у звање и заснивање радног односа на одређено време на радном месту 1 (једног) сарадника у настави за помагање наставницима у извођењу наставе и вежби на Катедри за грађанско право на Правном факултету Универзитета у Београду, за Пословноправну ужу научну област предмет: Међународно трговинско право и вештине: Номотехника и писање правних аката и Студија случаја и симулација суђења. Као чланове Комисије за писање реферата подносиоци иницијативе су горе наведеним дописом од 19. августа 2016. године Катедри за грађанско право предложили: др Радмилу Васић, редовног професора Правног факултета Универзитета у Београду, др Јелену Перовић, редовног професора Економског факултета Универзитета у Београду,као члана комисије ван Факултета, др Милену Ђорђевић, доцента Правног факултета Универзитета у Београду и др Марка Јовановића, доцента Правног факултета Универзитета у Београду. Предложена комисија из иницијативе за расписивање конкурса је на седници Катедре за грађанско право од 12. септембра 2016. године, након дуже дискусије, а на предлог проф. др Небојше Јовановића, измењена тако да је чине: др Небојша Јовановић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Беграду, др Александар Ћирић, 1

редовни професор Правног факултета Универзитета у Нишу, као члан комисије ван Факултета и др Милена Ђорђевић, доцент Правног факултета Универзитета у Београду. Овај састав комисије је предложен и усвојен на X седници Изборног већа Правног факултета Универзитета у Београду од 15. септембра 2016. године. Конкурс је објављен у Службеном гласнику РС бр. 79 од 23. септембра 2016. године и у публикацији Национале службе за запошљавање Послови бр. 692 од 21. септембра 2016. године, као и на интернет страницама Факултета и Универзитета у Београду. Након што сусе чланови Комисије упознали са благовремено поднетим и уредним пријавама кандидата на поменути конкурс, и пошто су обавили разговор са свим пријављеним кандидатима 24. октобра 2016. године, част им је да Већу поднесу следећи ИЗВЕШТАЈ На конкурс који је Правни факултет Универзизета у Београду расписао за избор 1 (једног) сарадника у настави за Пословноправну ужу научну област предмет: Међународно трговинско право и вештине: Номотехника и писање правних аката и Студија случаја и симулација суђења, пријавила су се уредно и благовремено три кандидата (по редоследу пријављивања): Немања Ћурчић из Ужица, Маша Мишковић из Београда и Андреа Николић из Београда. I ОСНОВНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА 1. Кандидат Немања Ћурчић је рођен 1993. године у Ужицу. Основну школу је завршио у Ариљу као носилац Вукове дипломе, а средњу школу Свети Ахилије у Ариљу са одличним успехом. Правни факултет Универзитета у Београду је уписао школске 2012/2013. године а дипломирао са просечном оценом 9,67 у септембру 2016. године након чега је у школској 2016/2017. години уписао мастер студије на Правном факултету Универзитета у Београду, Пословноправни модул, под-модул Међународно пословно право. Кандидат у приложеној биографији истиче, иако о томе не прилаже доказе, да је током студија био учесник бројних ваннаставних активности (попут спорта, омладинских конференција, правне клинике, Форума за дипломатију и безбедност, такмичења Big Deal, летње праксе у банци, летње школе AmChamps при Америчкој привредној комори, итд.). 2

Кандидат није приложио радове, а у пријави истиче да говори енглески језик, иако о познавању страних језика није приложио одговарајући сертификат. 2. Kандидаткиња Маша Мишковић је рођена 1991. године у Београду. Основну школу је завршила као ђак генерације 2006. године, а гимназију при амбасади Руске федерације у Београду као ђак генерације 2009. године. Основне студије на Факултету је уписала 2009. године, а завршила 6. септембра 2013. године као студент генерације (просечна оцена 10,00). Мастер студије на Трговинско-правном модулу, које је по дипломирању уписала октобра 2013. године, завршила је 7. октобра 2014. године успешном одбраном завршног рада на тему Уговор о продаји у англосаксонском праву (ментор проф. др Небојша Јовановић), након чега је рад објављен у издању Правног факултета Универзитета у Београду. Академске 2014/2015. године уписује докторске студије на Правном факултету Универзитета у Београду из пословноправне уже научне области (оквирно правно питање: трговинскоправни уговори) на којем је до данас положила испит из Метода научно-истраживачког рада и вештине, први и други усмени докторски испит (положила је испите из следећих предмета: Трговинско право, Компанијско право, Право интелектуалне својине, Берзанско право и Стечајно право), одбранила семинарски рад и објавила научни чланак. Припрема и одбрана пројекта докторске дисертације су преостали корак који је дели до уписа треће године докторских студија. Током основних студија на Правном факултету Универзитета у Београду кандидаткиња Мишковић је успешно завршила курс из Писања правних аката, учествовала у писаном делу такмичења из Међународног привредног и арбитражог права (Williem C. Vis International Commercial and Arbitration Moot) на коме је у Бечу 2013. године, тим Правног факултета освојио прву награду за најбољу тужбу, обавила стручну праксу у привредном друштву Енергопројект Холдинг а.д. у трајању од месец дана и стручну праксу у привредном друштву НИС а.д. у трајању од три месеца, и успешно завршила обуку за коришћење Портала службених гласила Републике Србије и база прописа. За време мастер студија на Правном факултету Универзитета у Београду успешно је положила курс Е-правна клиника, а похађала је и додатне курсеве на енглеском језику који су организовани на Правном факултету Универзитета у Београду за студенте основних и последипломских студија: Introduction into Comparative Private Law и Overview of US Bankruptcy Law, као и школу еколошког права. 2015. године је завршила и програм сталног усавршавања TRAIN (Training and Research for Academic Newcomers) у организацији Универзитета у Београду. Кандидаткиња Мишковић је за време свог школовања била и добитница низа признања попут награде за најбољег студента генерације Фондације Професор др Мирко Васиљевић, награде за стручни рад студената Универзитета у Београду које додељује задужбина Миливоја Јовановића и Луке Ћеловића, стипендије Доситеја Фонда за младе таленте за изузетне успехе, награда Harmonius за најбољи мастер рад у региону 3

југоисточне Европе, као и друго место на конкурсу Ten outstanding young persons 2015. године који је организовала организација младих Junior Chamber International. У својој биографији кандидаткиња наводи и да је учествовала на више конференција, округлих столова и семинара. Била је секретар часописа Harmonius Journal of Legal and Social Studies in South East Europe (годину дана) и члан редакције часописа Студентска ревија за привредно право (три године). Тренутно је учесник на пројекту Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније, као докторанд - стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја, а ангажована је и по основу уговора о делу на обављању правних послова у IT компанији ICL Services and Solutions d.o.o. од фебруара месеца ове године (према наводима из биографије и са усменог разговора). Кандидаткиња Мишковић је, према наводима из њене биографије, током студија написала и са одликом одбранила 11 семинарских радова, а написала је и објавила девет радова, од чега један током основних студија: Ценовна дискриминација - пример тарифног система ЕПС-а, Студентска ревија за привредно право, бр. 1/2011; три током мастер студија: Концепција инвалидности у социјалном систему Републике Србије са освртом на нека решења у ЕУ, Harmonius Journal of Legal and Social Studies in South East Europe, бр. 2/2013; Временски оквир за спровођење поступка у Закону о парничном поступку из 2011, Право и привреда, бр. 10-12/2014; Уговор о продаји у англосаксонском праву (мастер рад), ПФУБ 2014. године; и пет током докторских студија: Закључење уговора у common law систему, Зборник радова Перспективе имплементације европских стандарда у правни систем Србије, бр. 4/2014; Право путника на накнаду нематеријале штете код уговора о организовању путовања, стручни текст објављен у Правноинформационом систему РС, 2015; Одговорност организатора путовања, Зборник радова Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније, 2015; Ослобођење од уговорне одговорности, Право и привреда бр. 4-6/2016; Остваривање права потрошача по основу несаобразности робе, Право и привреда, бр. 7-9/2016. Уз пријаву приложила је и сертификат о познавању енглеског језика Универзитета у Кембриџу (Certificate of Proficiency in English). У биографији наводи да течно говори руски језик (на којем је и стекла средњошколско образовање), као и да похађа курс немачког језика у организацији немачке Фондације за међународну правну сарадњу. 3. Кандидаткиња Андреа Николић је рођена 1992. године у Београду. Огледну основну школу Владислав Рибникар, као и Трећу београдску гимназију (билингвално одељење - француски језик), завршила је као носилац Вукове дипломе. Основне студије на Правном факултету Универзитета у Београду уписала је у академској 2011/2012. години, а окончала 2. октобра 2015. године са просечном оценом 9,93. Током студија похађала је једанаест стручних група. Упоредо са студијама на Факултету, студирала је и на Београдској банкарској академији на којој је дипломирала 17. децембра 2014. године са просечном оценом 10,00. Октобра 2015. године уписала је мастер студије на Правном факултету Универзитета у Београду, под-модул Међународно пословно право, које је 4

окончала 30. септембра 2016. године с просечном оценом 10,00 и са успешно одбрањеним мастер радом на тему ''Аутономија воље као начин искључења примене Конвенције УН о уговорима о међународној продаји робе'' пред комисијом у саставу доц. др Милена Ђорђевић (ментор) и проф. др Владимир Павић, чије је објављивање прихваћено од стране Удружења за арбитражно право. Октобра 2016. године уписала је докторске студије на Правном факултету Универзитета у Београду као буџетски студент, ужа научна област Међународно приватно право, оквирно правно питање: Разлике у примени општих института Међународног приватног права у судским и арбитражним поступцима. Још као средњошколац, кандидаткиња Николић је показала велико интересовање за ваннаставне активности те је с успехом похађала курс о презентационим вештинама у организацији Београдске банкарске академије и ревизорске куће Ernst & Young (2011), о чему је приложила и сертификат. Трећа београдска гимназија и општина Врачар су је похвалили за ангажовање на позитивној афирмацији Треће београдске гимназије. Током основних и мастер студија кандидаткиња Николић је похађала семинар Basic Legal Traning Course у организацији Development centre-a и Канцеларије за младе (2011), летњу школу економије у организацији Института економских наука (2012), on-line курс Универзитета Харвард на тему Justice (2013), ECDL курс рачунарских програма (2013), додатни курс у организацији Правног факултета Универзитета у Београду Introduction to Company Law, Commercial Law and Insolvency Law: An Examination of Business Enterprises (2014) и Introduction into Comparative Private Law (2014); била је учесник неколико регионалних и међународних такмичења: Пројекат знање (2011), Belgrade Model European Union (2013), Banks Battle (2014), Big Deal (2014) и Williem C. Vis International Commercial and Arbitration Moot (2014/2015), на којем је тим Правног факултета освојио Honorable mention награду за најбољу тужбу, као и прво место на усменим рундама припремног турнира All Munich Rounds, у организацији Ludwig- Maximilians University of Munich, на којем је кандидаткиња Николић учествовала и као говорник у усменим рундама. Јула 2015. године кандидаткиња Николић је успешно похађала летњу школу на Универзитету Paris 2 Panthéon-Assasу организацији Фондације за континентално право и француског министарства правдe, као њихов стипендиста, на којој је са успехом положила испите из четири предмета, од шест на којима је слушала наставу на енглеском језику, а који се тичу међународног трговинског, међународног приватног, арбитражног и грађанског права, као и права интелектуалне својине. Септембра 2015. године кандидаткиња Николић с успехом завршава још једну летњу школу на енглеском језику, овај пут у организацији Europa института Универзитета Сарланд на тему EU Open Markets. У пролећном семестру академске 2015/2016. године кандидаткиња Николић је успешно завршила и AmChamps програм у организацији Америчке привредне коморе у Србији, који за циљ има стварање престижног програма у Србији који би помогао да се попуне празнине у образовном систему и допринео повезивању пословног сектора са академском заједницом. О овим активностима 5

кандидаткиња Николић прилаже и одговарајуће потврде. Поред тога, у биографији наводи да је у периоду март-јун 2013. године похађала Академију либералне политике у организацији ЛИБЕК-а, као и New Leaders Conference програм октобра 2011.године у организацији AISEC-а. Била је и асистент редакције Студентске ревије за привредно право (у трајању од годину дана), а током студија била је учесник и више научних скупова и семинара. За време основних студија, кандидаткиња Николић је у периоду јул-август 2013. године обавила праксу у адвокатској канцеларији Карановић-Николић на основу наградног конкурса за најбољи есеј из области Привредног права, априла 2014. године у ревизорској кући Ernst&Young, а у периоду новембар 2012 - фебруар 2013. године у Институту за право и финансије. Током основних студија кандидаткиња Николић је била похваљивана као одличан студент од стране Правног факултета Универзитета у Београду и Београдске банкарске академије, а била је и добитник стипендије Доситеја Фонда за младе таленте, као и стипендија града Београда, Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и задужбине Миливоја Јовановића и Луке Ћеловића. На конкурсу за награду ''Гашо Кнежевић'' за најбоље урађени студентски рад из области алтернативног решавања трговинских спорова, кандидаткиња Николић је септембра 2016. године освојила прво место за рад на тему Независност и непристрасност арбитра у упоредном арбитражном праву са посебним освртом на IBA етичка правила. Рад је прихваћен за објављивање у часопису Harmonius Journal of Legal and Social Studies in South East Europe о чему кандидаткиња прилаже потврду Редакције часописа. У фебруару 2016. године кандидаткиња Николић је изабрана за демонстратора за Међународно-приватноправну ужу научну област - предмет: Међународно приватно право и вештине: Студија случаја и симулација суђења на Правном факултету Универзитета у Београду. У овом својству помагала је предметним наставницима у припреми и извођењу испита из МПП и вештина, организацији предавања на вештинама, као и у извођењу практичне наставе. Током свог радног ангажмана на Факултету (а и добровољно након његовог истека јуна 2016. године) помагала је у организацији moot court активности на Факултету, надзирала рад студената- такмичара и активно им помагала у припреми писаних поднесака и за усмени наступ (који се из Беча вратио са освојеном Honorable mention наградом за најбољи одговор на тужбу, Honorable mention наградом за једног од најбољих говорника и као деветопласиран тим на усменим рундама овог такмичења на којем је учествовало 311 универзитета), помагала уредници интернет странице Факултета на енглеском језику превођењем текстова о Факултету са српског на енглески језик и њиховим уношењем у Word Press програм, држала тренинге за практичне вештине студентима Правног факултета Универзитета у Београду, учествовала на студентској 6

конференцији студената права у својству коментатора, учестовала у организацији највећег студентског припремног такмичења за Vis Moot такмичење, као и у организацији неколико конференција из области арбитражног права на Правном факултету, похађала обуку за писање пројеката у оквиру Horizon2020 програма, учествовала на презентацији Студентске ревије за привредно право на Сајму књига 2016. године и др. Коначно, као секретар редакције активно је учествовала у припреми зборника у част покојног професора Гаше Кнежевића који ће у децембру месецу бити објављен. Упоредо са ангажманом на Факултету, кандидаткиња Николић је ангажована и на промоцији друштвено корисних вредности, те је недавно самосталним напорима организовала хуманитарну акцију у којој је прикупљено скоро 2,000 књига за библиотеку основне школе у Мионици. Активан је члан организације Global Shapers, а некадашњи је члан ESN-Erasmus Student Network, као и САМС - Студентске асоцијације за међународну сарадњу, чије су активности усмерене ка побољшању друштва у целини реализацијом конкретних пројеката међу којима су и активности усмерене ка едукацији младих правника и студената, усавршавању њихових практичних вештина, усмеравању домаћих и страних студената на програме међународне размене и сарадње, и промовисање нове светске политике засноване на начелима правичности, једнаког приступа ресурсима и информацијама и заступању вредности демократског друштва. До сада је написала четири рада, од којих је један објављен, а друга два прихваћена за објављивање. То су: 1) Аутономија воље као начин искључења примене Конвенције УН о уговорима о међународној продаји робе, мастер рад прихваћен за објављивање; 2) Независност и непристрасност арбитра у упоредном арбитражном праву са посебним освртом на IBA етичка правила, награђен као најбољи рад на конкурсу за награду Гашо Кнежевић прихваћен за објављивање; 3) Модели управљања ризичним пласманима у савременом комерцијалном банкарству, дипломски рад; 4) Проблем моралног хазарда у раду агенција за кредитни рејтинг, Студентска ревија за привредно право, бр. 2/2013-2014. Уз пријаву приложила је и сертификат о познавању француског језика DELF B1, као и потврду Републике Француске о завршеном средњошколском образовању на француском језику. У биографији наводи да течно говори енглески језик (на којем је писала правне поднеске и усмено излагала на међународни такмичењима и слушала наставу на летњим школама у иностранству), као и да је током мастер студија похађала курс кинеског језика у организацији Владе НР Кине и друштва Далеки Исток. 7

II КРИТЕРИЈУМИ КОЈИМА СЕ РУКОВОДИЛА КОМИСИЈА Пре него што приступи анализи испуњености услова кандидата за избор за сарадника за Пословноправну ужу научну област предмет: Међународно трговинско право и вештине: Номотехника и писање правних аката и Студија случаја и симулација суђења на Правном факултету Универзитета у Београду, Комисија сматра сврсисходним да понови наводе из образложења Иницијативе за утврђивање предлога за расписивање овог конкурса, а чији су потписници, по Плану наставе за академску 2016/2017 и 2015/2016 годину, (једини) наставници на предмету Међународно трговинско право, и, поред проф. Владимира Павића, једини наставници ангажовани на вештини Студија случаја и симулација суђења, доц. др Милена Ђорђевић и доц. др Марко Јовановић: ''Иако се настава на предмету Међународно трговинско право изводи само у једном семестру, методика припрема студената нашег Факултета за учешће на такмичењима из различитих области међународног пословног права (међународна трговинска арбитража, међународна трговинска медијација, право страних улагања, право Светске трговинске организације) се протеже у оба семестра и захтева ангажовање млађег сарадника који би током целе школске године помагао предметним наставницима у овој врсти педагошког рада. Такође, досадашња искуства у настави вештина како на предмету Номотехника и писање правних аката (где је предметни наставник проф. др Радмила Васић и који се изводи у зимском семестру) тако и на предмету Студије случаја и симулација суђења (који се изводи у летњем семестру) показала су да постоји потреба за ангажовањем једног млађег сарадника који ће бити задужен за практичан рад са студентимау циљу њиховог оспособљавања за наведене вештине. Сходно томе, а имајући у виду повезаност наведених дисциплина, сматрамо да би било рационално ангажовати једног сарадника који би обављао све описане послове. Напомињемо да су, пре подношења ове иницијативе, обављене консултације са проф. др Радмилом Васић која се сагласила са предлогом и који ће иницијативу исте садржине, за вештину Номотехника и писање правних аката, упутити Катедри за теорију, социологију и филозофију права, тако да ће, уколико обе катедре усвоје предлог, обједињена иницијатива бити поднета Наставно-научном већу.'' Као што подносиоци иницијативе наводе, пре подношења иницијативе Катедри за грађанско право, обављене су и консултације са проф. др Радмилом Васић, најстаријим наставником на вештини Номотехника и писање правних аката, која је и сама учинила сличан предлог Катедри за теорију, социологију и филозофију права за вештину 8

Номотехника и писање правних аката, који је Катедра једногласно подржала, али који није проследила Наставно-научном већу јер није реч о Катедри која је матична за предмет Међународно трговинско право, који је иницијативом морао бити обухваћен јер не постоје статутарни услови да се распише конкурс за избор сарадника (или демонстратора) само за једну (или више) вештина. О потребама расписивања овако формулисаног конкурса обавештено је и Наставно-научно веће на својој седници од 15. септембра 2016. године (аудио снимак X седнице, 24мин:50 сек - 49мин:00 сек) како од стране шефа Катедре за грађанско право, проф. др Мирка Васиљевића, тако и од стране декана Правног факултета Универзитета у Београду, проф. др Симе Аврамовића, а наводе из иницијативе усмено је поновио и члан Катедре за грађанско право, проф. др Милош Живковић. Заједничка црта излагања свих поменутих говорника, као и разлози изричито наведени у иницијативи, јесу ти да је акценат конкурса то јест смисао његовог расписивања помоћ у извођењу наставе на правним вештинама Номотехника и писање правних аката и Студије случаја и симулација суђења, као и припрема студената за многобројна moot court такмичења која су постала бренд нашег Факултета, а да је везивање конкурса и за предмет Међународно трговинско право анциларне природе, будући да се ради о предмету на којем се не одржавају вежбе, за разлику од општеобавезних предмета. Имајући у виду управо разлоге расписивања овог конкурса Комисија за писање реферата је првенствено ценила резултате и активности кандидата који омогућавају стицање утиска о њиховој оспособљености и заинтересованости за помагање у извођењу наставних активности на вештинама за које је конкурс расписан. Ипак, како је конкурс расписан и за Међународно трговинско право, то је Комисија једнако брижљиво испитивала и испуњеност услова пријављених кандидата за рад и на овом предмету, који се на свим државним правним факултетима у Републици Србији, осим на Правном факултету Универзитета у Београду, изучава као општеобавезни предмет, а који све више добија на значају и на Правном факултету Универзитета у Београду и то нарочито на мастер академским студијама на којем је формиран посебни под-модул за ову области и за који оптира велики број студената, а на којем се од ове школске године настава изводи и на енглеском језику. У разматрању испуњености услова пријављених кандидата за избор за сарадника на предмету Међународно трговинско право и вештинама Номотехника и писање правних аката и Студија случаја и симулација суђења на Правном факултету Универзитета у Београду, а у светлу конкретних потреба Факултета које су условиле расписивање конкурса, Комисија је разматрала: успех кандидата на основним и последипломским студијама и заинтересованост за област за коју је конкурс расписан; познавање страних језика; 9

награде и признања; учешће на међународним и националним стручним такмичењима; резултати у научноистраживачком раду и заинтересованост за област за коју је конкурс расписан; претходно релевантно радно и практично искуство. Пре него што се упусти у детаљно разматрање испуњености изложених услова, Комисија са изузетним задовољством жели да констатује да је имала част да разматра пријаве три заиста сјајна кандидата, који су не само одлични студенти, већ и изузетно пристојни, вредни, свестрани и квалитетни млади људи. Комисија искрено верује да ће свако од њих постићи изузетан успех у даљем раду на Факултету или ван њега, а на досадашњим успесима им од срца честита. III ПРИКАЗ ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА И УПОРЕДАН ПРЕГЛЕД КАНДИДАТА 1. Успех кандидата на основним и последипломским студијама и заинтересованост за област за коју је конкурс расписан Сва три кандидата су постигла изванредан успех на основним студијама, будући да су не само дипломирали у року са просечном оценом изнад 9,50, већ истовремено похађали и велики број ваннаставних активности. Кандидат Ћурчић је похађао правне клинике, Форум за дипломатију и безбедност, летњу праксу у банци, летњу школа AmChamps организовану од стране Америчке привредне коморе и др. Кандидаткиња Мишковић је похађала курс из Писања правних аката, учествовала у писаном делу такмичења из Међународног привредног и арбитражог права (Williem C. Vis International Commercial and Arbitration Moot), обавила две стручне праксе у привредним друштвима и успешно завршила обуку за коришћење Портала службених гласила Републике Србије и база прописа. Истовремено, кандидаткиња Мишковић је одбранила и велики број семинарских радова. Кандидаткиња Николић је похађала више семинара и летњих школа, како у земљи, тако и у иностранству, похађала додатне курсеве на Факултету, учествовала на неколико међународних и регионалних такмичења и обавила праксу како у адвокатској канцеларији тако и у ревизорској кући. Истовремено, кандидаткиња Николић је похађала велики број стручних група, а паралелно са студијама на Правном факултету са највишом просечном 10

оценом (10,00) завршила је и трогодишње академске студије Београдске банкарске академије. Иако је Комисија уверена у квалитет кандидата Ћурчића који је студије на Факултету завршио са просечном оценом 9,67, имајући у виду остварене резултате у раду како на основним студијама кандидаткиње Мишковић (просек 10,00) и кандидаткиње Николић (просечна оцена 9,93), тако, пре свега, велики број додатних активности које су кандидаткиње Мишковић и Николић обавиле током основних студија, у даљој анализи испуњености овог услова за избор у звање сарадника по предметном конкурсу Комисија је предност дала кандидаткињама Мишковић и Николић. Између кандидаткиња Мишковић и Николић тешко је направити разлику на основу опште просечне оцене јер су обе изузетно високе. Иако је просечна оцена кандидаткиње Мишковић у апсолутном износу незнатно виша од просечне оцене кандидаткиње Николић, Комисија мора да узме у обзир и околност да је кандидаткиња Николић паралелно са студијама на Факултету завршила је и трогодишње академске студије Београдске банкарске академије (и то са просечном оценом 10,00), као и да њене ваннаставне активности како по броју, тако и по усмерености за предмет и вештину за коју се расписује конкурс надмашују резултате кандидаткиње Мишковић. Сходно томе, имајући у виду предмет и вештине за који се конкурс расписује, Комисија сматра да према критеријуму успеха на основним студијама кандидаткињи Николић ипак треба дати благу предност над кандидаткињом Мишковић. Што се успеха на мастер студијама тиче, од кандидата Ћурчића се тек очекују сјајни резултати с обзиром на то да је тек октобра ове године уписао мастер студије на Факултету. Комисију посебно радује што је за своје даље усавршавање управо одабрао област Међународног пословног права. Кандидаткиње Мишковић и Николић су обе завршиле мастер студије у року од годину дана, положиле све испите са највишим оценама и исту оцену поновиле и на одбрани мастер рада. Њихово усмерење током мастер студија, ценећи списак изабраних предмета, несумњиво је ишло у смеру Међународног трговинског права, с тим да се кандидаткиња Мишковић избором своје теме мастер рада мало од тог преусмерења одвојила у смеру трговинског права, што је у неку руку и разумљиво имајући у виду подмодул мастер студија који је уписала, док је кандидаткиња Николић остала при опредељењу за Међународно трговинско право и из тог предмета израдила и с успехом одбранила мастер рад. Да је Комисија морала да се опредељује између кандидаткиња Мишковић и Николић само на основу њиховог успеха на мастер студијама, тешко да би могла да да предност било којој од пријављених кандидаткиња. Као што није било могуће поредити резултате кандидата Ћурчића са резултатима кандидаткиња Мишковић и Николић на мастер студијама, тако Комисија није у 11

могућности да пореди резултате кандидаткиња Мишковић и Николић на докторским студијама. Ово из разлога што је разумно очекивати да кандидаткиња Мишковић ускоро испуни услове за упис на трећу годину докторских студија, док се кандидаткиња Николић тек уписала на прву годину докторских студија. Оно што је Комисија била у прилици да пореди јесте интересовање кандидаткиња за предмет Међународно трговинско право исказано током досадашњих студија, и у том погледу цени да показатељи несумњиво иду у прилог кандидаткиње Николић. Као што је већ наведено, кандидаткиња Николић је своје мастер студије за нијансу доследније профилисала ка Међународном трговинском праву од кандидаткиње Мишковић. О овоме сведочи како избор теме њеног мастер рада, тако и чињеница да је као обавезни предмет полагала Међународно трговинско право (његове и уговорне и јавноправне аспекте - право Светске трговинске организације, царинско право, спољнотрговинско пословање, страна улагања и др.), док је кандидаткиња Мишковић полагала Трговинскоправне послове као обавезни предмет, а усмерење ка уговорном делу Међународног трговинског права показала је избором предмета Међународна продаја робе. Такође, Комисија примећује и да је кандидаткиња Мишковић уписала докторске студије из пословноправне уже научне области, за оквирно питање своје тезе пријавила трговинскоправне уговоре а за предмете које ће продубљено проучавати и из којих ће полагати докторске испите изабрала: Трговинско право, Компанијско право, Право интелектуалне својине, Берзанско право и Стечајно право. Комисија констатује да кандидаткиња Мишковић није изабрала предмет Међународно привредно право као једну од области свог научног интересовања, иако је овакав избор био могућ по наставном програму студија. С друге стране, кандидаткиња Николић се определила за докторске студије из међународно-приватноправне уже научне области, за оквирно питање своје тезе пријавила разлике у примени општих института Међународног приватног права у судским и арбитражним поступцима, а за предмете које ће у оквиру студија проучавати и из којих ће полагати докторске испите изабрала: Међународно приватно право, Арбитражно право, Међународно привредно право, Право страних улагања и Алтернативно решавање спорова. Иако се на први поглед можда може учинити да се и кандидаткиња Николић избором међународно-приватноправне научне области удаљила од питања Међународног трговинског права, Комисија подсећа да је међународно-приватноправна научна област једина ужа научна област на докторским студијама на Факултету на којој је Међународно привредно право обавезан предмет и указује да се барем четири од пет предмета којима је колегиница Николић изабрала да се бави односе на материју правног уређења међународних пословних односа. То, по мишљењу Комисије, у потпуности потврђује њено интересовање за област Међународног трговинског права па је, сходно томе, Комисија предност у одлучивању по критеријуму успеха кандидата и њихове заинтересованости за област за коју је конкурс расписан дала кандидаткињи Андреи Николић. 12

2. Познавање страних језика Сва три кандидата наводе да се течно служе енглеским језиком, иако сви о томе не достављају и одговарајуће доказе. Ипак, Комисији је познато да су кандидаткиње Мишковић и Николић учествовале на такмичењу(има) студената права на енглеском језику, један члан Комисије их је и надзирао и усмеравао у том раду, те њихово одлично познавање енглеског језика не би требало доводити у питање. С друге стране, кандидат Ћурчић је тренутно члан тима за регионално такмичење које се одвија на енглеском језику, а наставу на предмету Међународно трговинско право на енглеској језику у јесењем семестру без сметњи прати и у њој активно учествује. У светлу изнетог, Комисија је уверена да сва три кандидата владају енглеским језиком на високом нивоу. Кандидаткиње Мишковић и Николић се, међутим, могу похвалити и чињеницом да су своје средњошколско образовање завршиле на страном језику: Мишковић на руском језику, а Николић на француском језику. Имајући у виду ове околности, као и приложене сертификате, Комисија са задовољством констатује да ове кандидаткиње поред енглеског, одлично владају још једним светским језиком. Коначно, Комисија увиђа и истиче да кандидаткиња Мишковић улаже напоре да савлада и немачки језик, док се кандидаткиња Николић одлучила ''за пут којим се ређе иде'' и определила се за учење кинеског језика. Имајући у виду горе наведено, Комисија је поново била принуђена да предност да кандидаткињама Мишковић и Николић у односу на кандидата Ћурчића, док међу истакнутим кандидаткињама није била у стању да направи разлику. Познавање страних језика обе кандидаткиње импонује и служи на част Факултету чији су студенти докторских студија, те по критеријуму познавање страних језика није било могуће направити разлику између кандидаткиња Мишковић и Николић. 3. Награде и признања Кандидат Ћурчић у својој пријави не наводи да ли је током студија награђиван за свој успех. Иако верује да је реч о пропусту кандидата а не о објективном непостојању похвала и награда (имајући у виду његову просечну оцену, факултетска и ванфакултетска интересовања), Комисија ипак није имала елементе на основу којих би могла да по овом критеријуму пореди његове резултате с резултатима друге две кандидаткиње. Кандидаткиња Мишковић је поред тимске награде на такмичењу у Бечу о којој ће више бити речи у наредној рубрици, током студија била добитница низа признања попут награде за најбољег студента генерације Фондације Професор др Мирко Васиљевић, награде за стручни рад студената Универзитета у Београду коју додељује задужбина 13

Миливоја Јовановића и Луке Ћеловића, стипендије Доситеја Фонда за младе таленте за изузетне успехе, награда часописа Harmonius за најбољи мастер рад у региону југоисточне Европе, а освојила је и друго место на конкурсу Ten outstanding young persons 2015. године који је расписала организација младих Junior Chamber International. Кандидаткиња Николић је, поред награда које је освојила на међународним такмичењима о којима ће такође више бити речено у наредној рубрици, током основних студија похваљивана као одличан студент од стране Правног факултета Универзитета у Београду и Београдске банкарске академије, а била је и добитник стипендије Доситеја Фонда за младе таленте, као и стипендија града Београда, Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и задужбине Миливоја Јовановића и Луке Ћеловића. На конкурсу за награду ''Гашо Кнежевић'' за најбоље урађени студентски рад из области алтернативног решавања трговинских спорова, кандидаткиња Николић је септембра 2016.године освојила прво место. Рад је прихваћен за објављивање у часопису Harmonius Journal of Legal and Social Studies in South East Europe о чему кандидаткиња прилаже потврду Редакције часописа. На основу изнетог прегледа и броја награда које су кандидаткиње Мишковић и Николић освојиле, а имајући у виду велики рад и залагање које иза наведених награда стоје, било би неприкладно и неумесно да се Комисија упушта у опредељивање за ''бољу'' односно ''успешнију'' кандидаткињу, већ може само искрено да им честита и да изрази наду да ће ове награде наставити да се нижу у њиховој даљој научној и стручној каријери. Да закључимо, ни по критеријуму награда и признања, Комисија није могла да направи разлику између кандидаткиња Мишковић и Николић. 4. Учешће на међународним и националним стручним такмичењима Кандидат Ћурчић у својој биографији наводи како је тренутно члан факултетског тима за учешће на регионалном такмичењу из компанијског права - Big Deal које ће се одржати крајем новембра ове године. Комисија свим срцем подржава његове напоре у овим припремама и жели тиму Правног факултета много успеха на предстојећем такмичењу, али још увек није у прилици да сагледа и размотри резултате таквог учешћа, из очигледних разлога. С друге стране, кандидаткиње Мишковић и Николић су поднеле потврде о резултатима студентских такмичења на којима су учествовале и они се могу анализирати и поредити. Кандидаткиња Мишковић је као студент четврте године студија на Факултету учествовала у писаном делу такмичења из Међународног привредног и арбитражог права (Williem C. Vis International Commercial and Arbitration Moot) на коме је у Бечу 2013. 14

године, тим Правног факултета освојио прву награду за најбољу тужбу. Кандидаткиња је у периоду од октобра 2012. до фебруара 2013. године, у припреми писаних поднесака за ово такмичење, радила под супервизијом једног члана Комисије који је тако имао непосредан увид у степен приљежности и марљивости с којим је она овом задатку приступила. Вансеријски успех који је тим Факултета те године остварио на овом међународном такмичењу потребно је, ради објективности, сагледати у одговарајућем контексту. Другим речима, Комисија налази за потребно да истакне да наведени успех није резултат индивидуалног рада кандидаткиње Мишковић већ тимског рада једног изузетно вредног и способног тима чији су чланови, између осталог, били и Андријана Мишовић, једини српски лауреат дипломе Хашке академије за међународно право за преко деведесет година постојања ове Академије, Дина Прокић, узорна студентиња завршне године права на Правном факултету канадског Универзитета Мекгил (који је уписала након завршених основних и мастер студија на Факултету са високом просечном оценом), као и студенткиња Драгана Николић, која је по успешном завршетку основних студија на Факултету с успехом завршила и мастер на Правном факултету Универзитета Кембриџ, а затим радила за реномиране светске адвокатске канцеларије Freshfields и WilmerHale, где је и тренутно радно ангажована. Комисија не сме да пренебрегне чињеницу да кандидаткиња Мишковић није учествовала у усменом делу такмичења у Бечу као ни на припремним турнирима у Милану и Минхену, те да, сходно томе, кандидаткиња нема целовито и свеобухватно искуство учешћа на овом међународном такмичењу, што је околност којој треба придати нарочит значај у светлу задатака које ће изабрани кандидат имати у оквиру свог радног ангажмана у помагању наставницима у припреми тимова Факултета за међународна такмичења. Кандидаткиња Николић је такође учествовала на такмичењу у Бечу и на њему, као део тима освојила Honorable mention награду за најбољу тужбу, као и прво место на усменим рундама припремног турнира All Munich Rounds, у организацији Ludwig- Maximilians University of Munich, на којем је кандидаткиња Николић учествовала и као говорник у усменим рундама. Њено искуство на овом такмичењу је, дакле, за разлику од искуства кандидаткиње Мишковић било целовито и свеобухватно. Поред тога, кандидаткиња Николић има и запажене резултате на такмичењима Пројекат знање (2011), Belgrade Model European Union (2013), Banks Battle (2014) и Big Deal (2014), како у писаним тако и у усменим фазама такмичења. Имајући у виду горе наведено, као и непосредне утиске члана Комисије доц. др Ђорђевић која је менторски пратила обе кандидаткиње у припремама за међународно такмичење Williem C. Vis International Commercial and Arbitration Moot, Комисија се приклонила ставу да је искуство кандидаткиње Николић бројније, потпуније и разноврсније, те да је њено опредељење за симулацију суђења и студије случаја израженије, него што је то случај код кандидаткиње Мишковић. Ово посебно имајући у виду околност да је кандидаткиња Николић с успехом учествовала и у усменим фазама 15

такмичења, док се кандидаткиња Мишковић личном одлуком определила да се у симулацији суђења не опроба. Из ових разлога Комисија закључује да се по критеријуму учешће на међународним и националним стручним такмичењима кандидаткиња Николић несумњиво издваја у односу на друге пријављене кандидате. 5. Резултати у научноистраживачком раду и заинтересованост за област за коју је конкурс расписан У овом делу извештаја Комисија ће приказати само објављене радове кандидата, односно радове који су прихваћени за објављивање (на основу потврда издавача). Кандидат Ћурчић у својој пријави није навео да је објављивао радове, док кандидаткиње Мишковић и Николић имају објављене радове, и њих су приложиле уз пријаву. Кандидаткиња Маша Мишковић има девет објављених радова. 1) Уговор о продаји у англосаксонском праву јесте кратка монографија од стотинак страна (формат А5), којом се разматра најважнији уговор у трговини. То је, у ствари, мастер рад кандидаткиње који је уједно награђен од стране Фондације Мирко Васиљевић. У њему се објашњава појам овог уговора, његово закључење, дејство, битни елементи, права и обавезе уговорника, као и уговорна одговорност нарочито због неусаглашености испоручене ствари са уговореном. Посебан значај овог рада јесте у томе што се њиме указује на разлике у односу на српско право, чиме се доприноси обучавању домаћих стручњака у преговорима о закључењу уговора са правницима из common law земаља. У целом раду се указује на појачану правну заштиту потрошача као купца, у односу на оног ко је трговац. 2) У чланку Остваривање права потрошача по основу несаобразности робе, кандидаткиња критикујетермин несаобразност, указујући на погрешни правни значај овог термина у смислу његове ограничености само на поређење испоручене манљиве робе са у уговору предвиђеним узорком (као својеврсним обрасцем отуда (језички) несаобразност). У том смислу, кандидаткиња предлаже употребу примеренијег израза усаглашености или, пак, усклађености који би се користио у свим случајевима испоруке манљиве робе и потребе поређења са оном која је требало да се испоручи. У даљем току рада, разматрају се упоредна решења заштите потрошача у случајевима испоруке манљиве робе са посебним освртом на Бечку конвенцију о уговорима о међународној продаји робе, руско, енглеско и немачко право. Разматрајући ово питање кандидаткиња уочава проблеме у практичном остваривању права потрошача посебно се осврћући на тржишну инспекцију, 16

удружења за заштиту потрошача, као и на (ван)судско решавање спорова овој области. На крају, кандидаткиња закључује да је тренутна заштита потрошача у Србији недовољна, пре свега, јер се не спроводи, иако постоје норме о томе (посебно у Закону о заштити потрошача). Недовољност заштите потрошача се састоји у томе што се она, упркос уређивању заштите и преко тржишне инспекције и удружења потрошача, своди на судску заштиту. Притом, истиче се да је ова врста заштите за потрошача далека и спора, имајући у виду проблеме српског правосудног система. 3) У чланку Ослобођење од уговорне одговорности, кандидаткиња Мишковић разматра опште правило о ослобођењу од уговорне одговорности садржано у члану 263. ЗОО поредећи га са одговарајућим правилима из Скице за законик о облигацијама и уговорима, као и одређеним упоредним решењима руског и енглеског права, да би закључила какво би правило требало да буде у будућем Грађанском законику Републике Србије. У раду се уочава основна недоумица о правној природи уговорне одговорности да ли је она објективне или субјективне природе. Разматрајући аргументе у прилог једне и друге природе уговорне одговорности, кандидаткиња, на крају, закључује да је у српском праву у основи заступљен субјективни тип уговорне одговорности, поткрепљујући своју тврдњу тиме да се дужник ослобађа одговорности не само доказом присуства више силе, него и случаја. Истовремено, уочава се да субјективни тип уговорне одговорности није формула, решење за све уговорене ситуације, него је само полазно становиште од којег постоје одређена одступања (нарочито у привредним односима). Одступања су посебно пристуна у уговорима о превозу ствари и лица. 4) У раду Одговорност организатора путовања, кандидаткиња Мишковић проблематизује одговорност организатора путовања у српском праву указујући на вишеструкост правног уређења овог института. Наиме, уочава се да је одговорност организатора путовања уређена како у ЗОО, тако и у Закону о заштити потрошача, с обзиром на то да се путник због свог слабијег уговорног положаја сматра потрошачем. Кандидаткиња уочава проблем истовремене примене оба закона, имајући у виду да су оба на правној снази, а указује и на разлике међу њима. Посебан осврт пружа на правила Европске уније у овој области (тзв. Директива о пакет аранжманима), али и на будући Грађански законик Републике Србије у чијем Преднацрту уочава велику сличност решења одговорности организатора путовања са оним које постоји у Директиви ЕУ. У даљем току рада, кандидаткиња се суочава са тим да ли је обавеза организатора путовања обавеза средстава или резултата, из чега би се могао добити и закључак о правној природи његове одговорности. Међутим, иако се установљава да организатор путовања има обавезу резултата, закључује се да он, ипак, не одговара за рад лица којима се служи приликом испуњења преузете обавезе. Наиме, његов положај се уподобљава положају комисионара, сходно чему кандидаткиња закључује да организатор путовања одговара само за савестан избор трећих лица која му помажу приликом испуњења преузете обавезе. Поред саме одговорности организатора путовања и његовог ослобођења од одговорности, предмет 17

рада су и права путника у оквиру туристичке пакет услуге, која се анализирају спрам неколико правних извора (ЗОО, Закон о заштити потрошача, Преднацрт Грађанског законика, Директива о пакет аранжманима). На крају, кандидаткиња закључује да је заштита коју путнику пружа Закон о заштити потрошача врло добра и, у том смислу, напреднија у односу на ону из ЗОО, посебно имајући у виду што овај правни извор пружа и право на нематеријалну штету коју путник претрпи на путовању. При томе, предлаже се да се одредба о нематеријалној штети детаљније уреди у Закону о заштити потрошача. То би доприносило већој правној сигурности, посебно у судским поступцима у којима би судија у правној норми имао недвосмислено решење, што би спречило често спорна тумачења прописа. 5) Рад Право путника на накнаду нематеријалне штете код уговора о организовању путовања представља прегледни чланак у коме кандидаткиња Мишковић приказује упоредноправна решења овог питања, задржавајући се највише на српском праву у којем је ово право путника уређено Законом о заштити потрошача. Истовремено, анализира се и ЗОО, јер он не садржи недвосмислену норму која пружа заштиту путника од нематеријалне штете, али који у неким другим, повезаним нормама садржи трагове заштите путника и у оваквим случајевима. Закључује се да је оваква недореченост ЗОО непотребна, те се предлаже да се у будућем Грађанском законику Републике Србије овај вид одговорности изричито и недвосмислено уреди. У раду се даје приказ правила о накнади нематеријалне штете путника у руском, немачком, енглеском и хрватском праву. Посебно се анализира решење Директиве о пакет аранжманима, која, према ауторки, изричито не спомиње путниково право на накнаду нематеријалне штете, али у оквиру чијег правног подручја Европски суд правде признаје потрошачу ово право. 6) У раду Закључење уговора у систему common law разматрају се правно значајни чиниоци који доводе до закључења уговора попут преговора, (опште) понуде, прихвата понуде, опозива и повлачења понуде. Они се анализирају из углова ралзичитих правних система континенталног и common law система, у оквиру кога кандидаткиња посебно истиче енглеско и право САД-а. Уз то, поређења ради, узимају се у обзир и решење Бечке конвенције о овим питањима. Кандидаткиња прави посебно значајно поређење правног (не)дејства преговора у common law систему са континенталним системом, уочавајући да енглеско право у оквиру common law система преговорима не даје било какав већи значај. Штавише, ни сама понуда у овом праву нема обавезујуће дејство, премда је садржајније одређена као обећање понудиоца (за разлику од српског права који је одређује као предлог за закључење уговора). До оваквог закључка кандидаткиња долази због чињенице постојања правила које омогућује понудиоцу да опозове понуду све док је понуђени не прихвати, образлажући да је то последица тзв. теорије противчинидбе у овом систему права, а према којој се понудом не ствара облигација (с обзиром на то да у тренутку слања понуде не постоји обавеза друге стране). 18

7) Чланак Временски оквир за спровођење поступка у Закону о парничном поступку из 2011. представља рад прегледног карактера у коме кандидаткиња обрађује установу права на суђење у разумном року. У раду се анализирају одредбе Закона о парничном поступку из 2011. године, али и одредбе ранијих истоимених закона, као и Европска конвенција о људским правима која изричито уређује право на суђење у разумном року. Кандидаткиња посебни осврт пружа на тзв. временски оквир који треба да послужи као временска граница трајања парничног поступка. Уочава се проблем у томе што је делимично на самим странкама одређивање временског оквира, чиме се практично одузима делотворност каснијој, евентуалној, тужби за суђење у разумном року. На крају, кандидаткиња истиче да неспорну вредност суђења у разумном року не треба остваривати на уштрб далеко веће вредности права на правично суђење, односно да је ту неопходно направити праву меру. 8) Чланак Концепција инвалидности у социјалном систему Републике Србије (са освртом на нека решења у ЕУ) представља рад прегледног карактера у коме кандидаткиња анализира појам и правни значајинвалидности у, пре свега, српском праву, али и у праву ЕУ, те правима низа, за ово питање, значајних земаља попут земаља региона (Црна Гора, Хрватска, Македонија, Република Српска, БиХ), Немачке, Аустрије, Француске, Белгије, Русије итд. Притом, уочава се разлика између термина инвалидност и инвалидитет који се, иначе, употребљавају у различитим законима (ЗПИО и ЗПРЗИО). Долази се до закључка да инвалидност као услов за стицање права на инвалидску пензију не треба да буде инвалидност општег типа (у смислу потпуне неспособности за обављање било каквог посла), него посебног типа (као неспособност за обављање послова из делокруга професије којој припада конкретно лице). 9) Чланак Ценовна дискриминација пример тарифног система ЕПС-а представља студентски рад кандидаткиње у коме она анализира појаву ценовне дискриминације на српском тржишту. Уочава се да је она веома изражена приликом дистрибуције електричне енергије од стране ЕПС-а, која се одређује још као другостепена ценовна дискриминација. Кандидаткиња у раду пореди решења Закона о енергетици из 2004. године са истоименим законом из 2011. године, указујући на предности новог закона које се, пре свега, састоје у отварању тржишта у овој области, подстицаја за зелену енергију, али и јачања регулаторне улоге Агенције за енергетику. Посебан осврт се пружа (уставно) судској заштити у случајевима ценовне дискриминације и приказом случаја пред ранијим Савезним уставним судом Југославије. Кандидаткиња Андреа Николић има један објављен рад и два рада прихваћена за објављивање. 1) Мастер рад Андрее Николић Аутономија воље као начин искључења примене Конвенције УН о уговорима о међународној продаји робе представља свеобухватну анализу (на 69 страна А4 формата) питања везаних за примену Конвенције, која 19