POGLAVLJE POGLAVLJE 1

POGLAVLJE POGLAVLJE 1

POGLAVLJE POGLAVLJE 2 3

^ SADRZAJ UVOD SOCIJALNA ZASTITA 5 25 ^ CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 316.344.7(497.11) 316.647.82:316.344.7(497.11) DOPRINOS socijalnoj inkluziji i borbi protiv diskriminacije marginalizovane populacije u Srbiji. - 1. izd. - Beograd : Praxis, 2013 (Beograd : Avantguarde design). - 45, 46 str. ; 20 cm Nasl. str. prištampanog engl. prevoda: Contribution to Social Inclusion and Combat Against Discrimination of Marginalised Population in Serbia. - Tiraž 300. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. ISBN 978-86-87549-21-0 ^ LICNA DOKUMENTA OBRAZOVANJE ZDRAVSTVENA ZASTITA ^ RAD I ZAPOSLJAVANJE 7 29 ^ STANOVANJE 13 35 ^ ZAKLJUCAK 19 42 a) Маргиналне друштвене групе - Социјална интеграција - Србија b) Маргиналне друштвене групе - Дискриминација - Спречавање - Србија COBISS.SR-ID 202895628 4 5

UVOD Projekat Doprinos socijalnoj inkluziji i borbi protiv diskriminacije marginalizovane populacije u Srbiji, finansiran od strane Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Norveške, Praxis je sprovodio u saradnji sa organizacijama Edukativni centar Roma iz Subotice i Osvit iz Niša, u periodu od novembra 2010. do decembra 2013. godine. Preduzete aktivnosti imale su za cilj unapređenje položaja i smanjenje diskriminacije marginalizovane populacije u Srbiji, kroz omogućavanje jednakog pristupa pravima i zagovaranje za prevazilaženje sistemskih prepreka u ostvarivanju prava na pravni subjektivitet i u pristupu socioekonomskim pravima. Imajući u vidu činjenicu da proces socioekonomske integracije i borbe protiv diskriminacije podrazumeva sprovođenje složenih i međusobno povezanih mera i aktivnosti, projektne aktivnosti podeljene su u nekoliko grupa. Tokom prethodne tri godine, Praxis je pratio sprovođenje relevantnih zakona i strateških dokumenata usmerenih na unapređenje položaja marginalizovanih grupa, analizirao efekte njihove primene i beležio slučajeve kršenja prava i diskriminacije. Prikupljene informacije i saznanja predstavljali su osnov aktivnosti javnog zagovaranja za promene zakona, politika i prakse postupanja nadležnih državnih organa. Sa druge strane, organizovanjem edukativnih radionica za stanovnike 1 neformalnih naselja i okruglih stolova za predstavnike relevantnih organa i pružalaca usluga, težilo se osnaživanju pripadnika marginalizovanih grupa da koriste postojeće pravne mehanizme kako bi ostvarili i zaštitili svoja prava, kao i senzitivisanju predstavnika organa u odnosu na probleme sa kojima se ta lica suočavaju u pristupu garantovanim pravima. Konačno, sa ciljem da se kroz pokretanje i vođenje strateških slučajeva doprinese zaštiti od diskriminacije, ispita kvalitet Zakona o zabrani diskriminacije i njegova delotvornost u praksi, kao i da se promoviše princip jednakosti u pristupu pravima, Praxis je tokom celog projektnog perioda radio na identifikovanju slučajeva i zastupanju žrtava diskriminacije. Poslednja godina sprovođenja projekta bila je posvećena evaluaciji napretka u procesu socijalne inkluzije, i to iz ugla predstavnika marginalizovanih grupa, ali i predstavnika organa i institucija pred kojima se prava ostvaruju. Izveštaj Doprinos socijalnoj inkluziji i borbi protiv diskriminacije marginalizovane populacije 1 Svi pojmovi upotrebljeni u izveštaju u muškom gramatičkom rodu, obuhvataju muški i ženski rod lica na koje se odnose. 6 7

^ ^ LICNA POGLAVLJE DOKUMENTA LICNA DOKUMENTA u Srbiji predstavlja ostvarene rezultate i postignut napredak, ali i preostale probleme u oblasti ostvarivanja prava na pravni subjektivitet, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, rad i zapošljavanje i prava na adekvatno stanovanje. Podaci korišćeni u izveštaju rezultat su istraživanja Praxisa, baziranog na kombinovanoj metodologiji koja je podrazumevala analizu zakonskog okvira, studije slučajeva, anketu i fokus grupe sa pripadnicima romske 2 populacije, kao i intervjue sa predstavnicima relevantnih organa i institucija. Analize domaćeg i međunarodnog zakonskog okvira, kao i studije slučajeva, detaljnije su obrađene i predstavljene u pojedinačnim izveštajima, 3 te o njima u ovom izveštaju neće biti više govora, osim kada su upravo promene u zakonskom okviru od ključne važnosti za predstavljanje napretka ili problema koji i dalje postoje u konkretnoj oblasti. Pored toga, izveštaj predstavlja rezultate ankete i fokus grupa sa pripadnicima romske populacije i intervjua koje je Praxis zajedno sa partnerskim organizacijama sproveo u gradovima Subotica, Zrenjanin, Novi Sad, Niš, Vranje i u opštini Bujanovac tokom 2013 godine. Anketa je sprovedena na uzorku od 1.527 osoba, pripadnika romske nacionalne manjine, a sprovodili su je članovi partnerskih organizacija, lica romske nacionalnosti koja žive u pomenutim gradovima, pa se stoga može govoriti o relativnoj reprezentativnosti uzorka. Instrument nije potpuno adekvatan za prikazivanje svih problema sa kojima se susreću pripadnici romske nacionalne manjine, naročito u slučajevima veće marginalizovanosti (pripadnici romske nacionalne manjine koji nisu upisani u matičnu knjigu rođenih i ne poseduju državljanstvo, pripadnici romske nacionalne manjine nastanjeni u neformalnim naseljima), budući da se do ovih osoba teže dolazi u anketiranju. Stoga su, radi pružanja što potpunije slike problema sa kojima se pripadnici romske nacionalne manjine suočavaju, rezultati ankete upotpunjeni rezultatima intervjua i fokus grupa sprovedenih u datim opštinama, informacijama baziranim na slučajevima iz prakse Praxisa, ili su upoređeni sa rezultatima ponuđenim od strane drugih izvora kada se radi o nacionalnom nivou. Konačno, potrebno je naglasiti da ovi rezultati nemaju tendenciju da precizno predstavljaju populaciju, već se koriste da ilustruju razmere problema sa kojima se pripadnici romske nacionalne manjine svakodnevno suočavaju. 2 Romi predstavljaju jednu od socijalno najugroženijih grupa u Srbiji, te su projektne aktivnosti u najvećoj meri bile usmerene upravo na pripadnike romske zajednice. 3 Izveštaji iz edicije Analiza glavnih prepreka i problema u pristupu pravima i zaštiti od diskriminacije dostupni su na http://www.praxis. org.rs/index.php/sr/reports-documents/praxis-reports. Prvi preduslov za pristup skoro svim pravima u Republici Srbiji jeste posedovanje dokumenata, poput izvoda iz matične knjige rođenih, uverenja o državljanstvu, lične karte i prijave prebivališta. Unapređenje položaja lica romske nacionalnosti u Srbiji znatno usporavaju upravo problemi sa kojima se ta lica suočavaju u postupcima pribavljanja ličnih dokumenata. Naime, do pre dve godine u Srbiji nije postojao zakonski okvir koji bi pripadnicima ugroženih grupa omogućio lak i jednostavan način naknadnog upisa činjenice rođenja. Pored toga, mnoge osobe ostale su bez dokumenata zbog uništenih matičnih knjiga. 4 Zbog propisa koji je uređivao način prijave prebivališta, 5 a prema kome je prijava prebivališta bila uslovljena materijalnim položajem građana, 6 brojnim pojedincima bilo je onemogućeno pribavljanje lične karte, a samim tim i pristup većini osnovnih ljudskih prava. Tokom poslednje dve godine ostvaren je napredak u ovoj oblasti i učinjeni su prvi koraci ka rešavanju problema pravno nevidljivih lica, pre svega kada je u pitanju pristup ličnim dokumentima za pripadnike romske populacije. Zakonodavni okvir je u pogledu ostvarivanja prava na upis u matičnu knjigu rođenih unapređen u avgustu 2012. godine, usvajanjem Zakona o dopunama Zakona o vanparničnom postupku (ZD ZVP) kojim je propisan poseban postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja za osobe koje ne mogu da se naknadno upišu u matičnu knjigu rođenih u upravnom postupku. Ovaj postupak odlikuje se nizom specifičnosti koje bi trebalo da olakšaju upis u matičnu knjigu rođenih (MKR). Postupak se pokreće predlogom pred bilo kojim stvarno nadležnim vanparničnim sudom. Ukoliko ne postoje drugi dokazi o vremenu i mestu rođenja podnosioca zahteva, dovoljne su izjave dva punoletna svedoka koji poseduju lične karte. Zakon o dopunama Zakona o vanparničnom postupku, međutim, sadrži odredbu u članu 71k kojom 4 Deo matičnih evidencija u kojima su upisane činjenice rođenja, državljanstva, zaključenja braka i smrti građana koje su nastupile na Kosovu, uništen je tokom sukoba na Kosovu 1999. godine. Za pojedina mesta, evidencije su sačuvane i nalaze se na Kosovu, ali se sa stanovišta organa u Srbiji smatraju nedostupnim. 5 Zakon o prebivalištu i boravištu građana, Službeni glasnik SRS, br. 42/77 i 25/89. 6 Prema ranije važećem Zakonu o prebivalištu i boravištu građana (Službeni glasnik SRS, br. 42/77 i 25/89), za prijavu prebivališta, građani su morali da prilože dokaz o pravnom osnovu stanovanja, poput vlasničkog lista, ugovora o korišćenju stana, ugovora o podstanarskom odnosu. 8 9

je predviđeno da MUP, kada odlučuje po zahtevima za sticanje državljanstva, nije vezan rešenjem suda kojim se utvrđuje vreme i mesto nečijeg rođenja. Ministarstvo unutrašnjih poslova bi u postupcima sticanja državljanstva trebalo da primeni Zakon o državljanstvu, uzimajući u obzir već utvrđene činjenice o vremenu i mestu rođenja, kao i poreklu podnosioca zahteva. Međutim, član 71k ostavlja MUP-u diskreciono pravo da ne prihvati odluku suda, kao dokaz o nečijem vremenu i mestu rođenja i poreklu u postupku odlučivanja o zahtevu za sticanje državljanstva. Još uvek nije okončan nijedan postupak sticanja državljanstva za osobe koje su uz pomoć Praxisa sprovele vanparnični postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja, te je rano govoriti o praksi MUP-a u vezi sa ovom odredbom. U kontekstu ostvarene saradnje između relevantnih institucija i organa od značaja je Sporazum o razumevanju koji je potpisan u aprilu 2012. godine i kojim je uspostavljen osnov za zajedničko angažovanje u rešavanju problema pravno nevidljivih lica između Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), Zaštitnika građana i Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu RS (od jula 2012. godine, Ministarstvo pravde i državne uprave). Na osnovu Sporazuma, oformljen je Upravni odbor, a potom i Tehnička grupa kao njegovo radno telo. Praxis je član Tehničke grupe koja je do sada sprovela niz aktivnosti, a posebno su značajne obuke za sudije o primeni Zakona o vanparničnom postupku i obuke za matičare i službenike koji obavljaju poslove državne uprave u vezi sa državljanstvom, prijavom prebivališta i izdavanjem ličnih karata. Tokom prve godine primene ZD ZVP, zahvaljujući postupku utvrđivanja vremena i mesta rođenja, u matičnu knjigu rođenih uspele su da se upišu pojedine osobe koje su prethodno godinama bezuspešno vodile upravni postupak naknadnog upisa. Međutim, problem predstavlja dužina vanparničnog postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja. U jednom od Praxisovih slučajeva, rešenje nije doneto ni nakon godinu dana od dana podnošenja predloga. Jedna od osnovnih teškoća odnosi se na vremenski period koji treba da prođe od trenutka donošenja rešenja kojim se utvrđuje vreme i mesto rođenja jedne osobe do upisa u matične evidencije i izdavanja izvoda iz MKR. U pojedinim slučajevima, na upis u MKR čeka se duže od četiri meseca od dana donošenja rešenja. 7 7 Više informacija dostupno na: http://www.praxis.org.rs/index.php/sr/praxis-watch/item/653-neujedna%c4%8dena-praksa-sudova-u-postupcima-utvr%c4%91ivanja-vremena-i-mesta-ro%c4%91enja. Od početka primene ZD ZVP do kraja oktobra 2013. godine, Praxis je pokrenuo ukupno 51 postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja. 8 Od toga je do kraja oktobra rešeno 15 postupaka, a četiri osobe uspele su da dobiju i izvod iz MKR. Ankete koje je Praxis sproveo tokom 2013. godine pokazuju da je oko jedan odsto ispitanika izjavilo da oni ili članovi njihovih porodica nisu upisani u matične knjige rođenih, 9 dok je devet odsto ispitanika izjavilo da je naknadno upisano u matične evidencije. Još uvek nije rešen problem koji dovodi do pojave novih pravno nevidljivih lica. Naime, nisu preduzeti koraci koji bi obezbedili poštovanje prava svakog deteta da bude upisano u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju. Uputstvom o vođenju matičnih knjiga i obrascima matičnih knjiga predviđeno je da se prilikom prijave rođenja deteta podaci o roditeljima upisuju na osnovu lične karte i izvoda iz matične knjige rođenih, odnosno izvoda iz matične knjige venčanih, a za strance, na osnovu putne isprave. Osobe koje ne poseduju pomenute dokumente, nemaju mogućnost da prijave rođenje deteta. U novembru 2011. godine usvojen je Zakon o prebivalištu i boravištu građana, 10 koji je predvideo način prijave prebivališta za osobe koje nemaju pravni osnov stanovanja, a to su mahom lica romske nacionalnosti iz neformalnih naselja. Za građane koji nemaju mogućnost da prijave prebivalište po osnovu prava svojine, zakupa, ili po nekom drugom pravnom osnovu, ovim propisom predviđena je mogućnost utvrđivanja prebivališta na jedan od sledećih načina: na adresi stalnog stanovanja, na adresi prebivališta bračnog supruga ili vanbračnog partnera, po prebivalištu roditelja ili na adresi centra za socijalni rad (CSR) na čijoj teritoriji stanuju. 11 8 Navedeni postupci pokrenuti su u okviru komplementarnog projekta Pravna pomoć licima u riziku od apatridije, finansiranog od strane Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR). 9 Razmere ovog problema u Srbiji i tačni podaci o broju lica koja nisu upisana u MKR nisu poznati, ali se procenjuje da na nacionalnom nivou u matične knjige rođenih nije upisano 1,5 odsto RAE populacije. UNHCR, Lica u opasnosti od apatridije, op. cit. 10 Službeni glasnik RS, br. 87/2011. 11 U Obrazloženju Ministarstva unutrašnjih poslova koje je Vladi RS dostavljeno uz Nacrt zakona o prebivalištu i boravištu građana izričito se navodi da je uvođenje mogućnosti utvrđivanja prebivališta usmereno upravo na lica romske nacionalnosti i građane koji ne mogu da prijave prebivalište po nekom od predviđenih osnova, a kako bi im se, utvrđivanjem prebivališta, omogućio pristup drugim pravima. 10 11

Prebivalište nije bilo moguće prijaviti na adresi CSR samo na osnovu Zakona, već je bilo neophodno da se donese odgovarajući podzakonski akt. 12 Iako je rok za donošenje podzakonskog akta bio tri meseca od stupanja Zakona na snagu, propisani rok je drastično prekoračen i podzakonski akt 13 je donet tek godinu dana nakon usvajanja Zakona, odnosno, 30. novembra 2012. godine. Ubrzo nakon donošenja podzakonskog akta, pojavili su se novi problemi u vezi sa prijavom prebivališta na adresi CSR. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike (MRZPS) izdalo je instrukciju centrima za socijalni rad u kojoj je predviđeno da je za prijavu prebivališta na adresi CSR neophodno prethodno pribaviti uverenje Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) o tome da podnosilac prijave ne može da prijavi prebivalište po drugom osnovu. MUP, sa druge strane, može samo da izda uverenje o tome da li neko lice ima ili nema prijavljeno prebivalište, zbog čega lica romske nacionalnosti bez pravnog osnova stanovanja i dalje nisu mogla da prijave prebivalište. U cilju otklanjanja ovog problema, MRZSP je, u junu 2013. godine, izdalo novo uputstvo za postupanje centara za socijalni rad u vezi sa prijavom prebivališta. Uslovi za doslednu primenu Zakona o prebivalištu i boravištu građana nisu obezbeđeni ni tada, jer se i dalje čekalo da MUP izda uputstvo za postupanje policijskih uprava i stanica u postupcima utvrđivanja prebivališta na adresi CSR. Uputstvo MUP-a doneto je 20. jula 2013. godine. Iako je Zakon o prebivalištu i boravištu građana usvojen u novembru 2011. godine, tek sada je moguće očekivati njegovu doslednu primenu. Ankete koje je sproveo Praxis 2013. godine u šest gradova u Srbiji sadržale su i pitanja u vezi sa pristupom ličnim dokumentima i prijavom prebivališta. Rezultati pokazuju da ispitanici nemaju značajnijih problema kada je u pitanju prijava prebivališta. Svega jedan odsto ispitanika odgovorilo je da nema prijavu prebivališta/boravišta. Sa druge strane, istraživanje sprovedeno 2010. godine za potrebe izveštaja Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice Lica u opasnosti od apatridije u Srbiji pokazuje da 12 U čl. 11. st. 5. Zakona o prebivalištu i boravištu građana propisano je da obrazac prijave na adresi CSR propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove, uz saglasnost ministra nadležnog za socijalnu politiku. U prelaznim i završnim odredbama Zakona, propisano je da će Pravilnik, koji će, između ostalog, sadržati obrazac pomenute prijave, biti donet u roku od tri meseca od dana stupanja Zakona na snagu. 13 Na onovu člana 11. stava 5. Zakona o prebivalištu i boravištu građana, ministar unutrašnjih poslova, uz saglasnost ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike, doneo je Pravilnik o obrascu prijave prebivališta na adresi ustanove, odnosno centra za socijalni rad. Pravilnik je objavljen u Službenom glasniku RS, br. 113/2012 od 30.11.2012. godine. na nacionalnom nivou tri odsto RAE populacije nema prijavljeno prebivalište/boravište. Praxisu su se, od usvajanja Zakona do oktobra 2013. godine, za pomoć oko prijave prebivališta na adresi CSR obratile 83 osobe koje nemaju prijavljeno prebivalište. Do sada je pokrenuto 36 postupaka, 14 a uspešno rešeno svega 10. 15 Ankete Praxisa iz 2013. godine pokazuju i to da devet odsto ispitanika nema ličnu kartu. Donošenje novog Zakona o prebivalištu i boravištu građana predstavlja vrlo značajan korak zahvaljujući kome će u Srbiji biti smanjen broj lica bez prijavljenog prebivališta. Međutim, ni taj Zakon ne nudi rešenje za osobe koje imaju prijavljeno prebivalište, ali ne u mestu u kome žive. Ovo je naročito čest slučaj sa interno raseljenim licima koja i dalje imaju prijavljeno prebivalište na Kosovu iako tamo više ne žive. Mnogi od njih su se nastanili u neformalnim naseljima u kojima nije moguće prijaviti prebivalište, ni boravište, te usled toga u mestu u kome stanuju ne mogu ostvariti skoro nijedno pravo. Ova lica ne mogu da prijave prebivalište ni na adresi CSR u opštini u kojoj stanuju, jer je ta mogućnost, prema tumačenju MUP-a, predviđena samo za osobe koje nemaju prijavljeno prebivalište. Sa istim teškoćama suočavaju se i domicilni Romi koji napuste mesto prebivališta, a ne uspeju da obezbede dokaz o legalnom osnovu stanovanja u mestu u kome se nastane. 16 Da bi ostvarili bilo koje pravo, ovi građani moraju da putuju u mesto u kome imaju prijavljeno prebivalište, što mnogima zbog siromaštva predstavlja preveliki izdatak. Na takve su izdatke primorani ukoliko žele da pribave ličnu kartu, da se prijave na zdravstveno osiguranje ili da pribave radnu knjižicu. Ankete iz 2013. godine pokazuju da 10 odsto ispitanika ne živi na adresi na kojoj ima prijavljeno prebivalište. Teškoće koje nastaju prilikom pristupa ličnim dokumentima uzrokovane su i time što je 1999. godine jedan deo matičnih evidencija na Kosovu uništen ili je postao nedostupan organima Srbije. Te evidencije nisu u potpunosti obnovljene ni nakon 14 godina. Naročito su komplikovani postupci upisa u obnovljene evidencije državljana, koji mogu da traju godinama ukoliko stranke nisu 14 Pre donošenja podzakonskih akata i relevantnih uputstava nadležnih ministarstava, osobe koje su se obraćale Praxisu za pomoć u najvećem broju slučajeva nisu mogle ni da predaju zahtev, jer su policijske stanice i centri za socijalni rad čekali da prime uputstva za postupanje u ovim slučajevima. 15 Postupci su pokrenuti u okviru komplementarnog projekta Pravna pomoć licima u riziku od apatridije. Videti napomenu 8 gore. 16 Videti izveštaj Praxisa Bez prebivališta, bez prava, Beograd, 2012. str. 24-25. 12 13

POGLAVLJE OBRAZOVANJE OBRAZOVANJE sačuvale stara uverenja o državljanstvu. 17 Osobe koje ne uspeju da se upišu u obnovljene knjige državljana najčešće bivaju upućene da podnesu zahtev za utvrđivanje državljanstva. Utvrđivanje državljanstva je postupak namenjen osobama koje su stekle državljanstvo Srbije po propisima koji su važili u trenutku njihovog rođenja, ali im činjenica državljanstva nije upisana u matične evidencije. Međutim, i ovi postupci povezani su sa brojnim teškoćama, dugotrajni su i imaju neizvestan ishod. 18 Sa posebno ozbiljnim problemima suočavaju se osobe koje ne mogu da pribave dokumente za roditelje (često upravo zbog toga što su roditelji bili upisani u matične evidencije koje su uništene), pa usled toga ne mogu da dokažu da su stekle državljanstvo poreklom. U poslednje dve godine, kada je reč o pripadnicima marginalizovane populacije, ostvaren je značajan progres u pogledu olakšanog pristupa ličnim dokumentima. Međutim, praksa pokazuje da još uvek nije obezbeđena efikasna i dosledna primena Zakona o prebivalištu i boravištu građana koji bi trebalo da omogući prijavu prebivališta za ona lica koja nemaju pravni osnov stanovanja. Pored toga, Zakon ne nudi rešenje za IRL koja imaju prijavljeno prebivalište na Kosovu, a zbog nastanjivanja u neformalnom naselju u Srbiji, nemaju mogućnost da promene prebivalište, odnosno da prijave boravište u mestu u kom žive. U Zakonu o dopunama Zakona o vanparničnom postupku neophodno je izmeniti član koji predviđa da organ nadležan za sticanje državljanstva nije vezan rešenjem suda kojim se utvrđuje vreme i mesto nečijeg rođenja, što bi moglo da stvori ozbiljne probleme u postupcima sticanja državljanstva. Problem predstavlja i to što pojedine osobe, da bi pribavile dokumente, moraju da sprovedu po nekoliko različitih i dugotrajnih postupaka, 19 a u periodu dok su ti postupci u toku, većina prava ostaje im nedostupna. Na kraju, zbog toga što domaćim propisima nije omogućeno da svako dete bude upisano u MKR odmah po rođenju, izostalo je preduzimanje mera za sprečavanje pojave novih pravno nevidljivih lica. 17 Detaljnije o problemima u vezi sa postupcima upisa u obnovljene matične evidencije, videti u Praxisovim izveštajima Lica u riziku od apatridije u Srbiji, Beograd, decembar 2010, i Lica u riziku od apatridije u Srbiji studije slučajeva, Beograd, decembar 2011. 18 Ibid. 19 Dovoljno je samo ukazati na pravno nevidljiva lica koja se upisuju u MKR na osnovu rešenja suda o utvrđenom vremenu i mestu rođenja, i koja, nakon upisa u MKR, moraju da pokrenu postupak za sticanje državljanstva, pa potom, postupak prijave prebivališta i tek nakon toga mogu da dobiju ličnu kartu. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu ZOSOV) 20 i Zakonom o predškolskom obrazovanju i vaspitanju 21 otklonjeni su nedostaci prethodnog zakonskog okvira u oblasti obrazovanja. Stvorene su normativne pretpostavke za ukidanje tzv. specijalnih škola, inkluzivno obrazovanje je postavljeno kao cilj, a radi postizanja pune ravnopravnosti, uvedeni su romski pedagoški asistenti u pojedine predškolske ustanove i osnovne škole. Pozitivnu novinu, koja može biti značajna i za pripadnike romske nacionalne manjine, predstavlja donošenje Zakona o obrazovanju odraslih 22 koji je usvojen u junu 2013. godine. 23 Zakonom se po prvi put reguliše neformalno obrazovanje i stvaraju uslovi za priznavanje kvalifikacija kroz neformalno učenje. U obrazloženju Nacrta zakona, kao ciljevi obrazovanja navedeni su, između ostalog, poboljšanje kvalifikacione strukture stanovništva, smanjenje siromaštva, povećanje jednakosti i socijalne uključenosti. Imajući u vidu okolnost da određeni broj pripadnika romske nacionalne manjine ne poseduje lične dokumente, 24 posebno je značajna odredba ZOSOV, koja propisuje da se deca iz ranjivih grupa mogu upisati u osnovnu školu i bez posedovanja dokumenata. Naime, za ovu decu, Zakon predviđa mogućnost upisa u školu i bez dokaza o prebivalištu roditelja, ali i druge dokumentacije koja se inače zahteva pri upisu u školu. 25 20 Službeni glasnik RS, br. 72/2009, 52/2011 i 55/2013. 21 Službeni glasnik RS, br. 18/2010. 22 Službeni glasnik RS, br. 55/2013. 23 Zakon o obrazovanju odraslih primenjivaće se od 1. januara 2014. godine. 24 Među pripadnicima Roma, Aškalija i Egipćana u Srbiji (RAE), 3,7% njih nema izvod iz matične knjige rođenih (MKR), a to je dokument koji je potreban prilikom upisa u osnovnu školu, dok 1,5% populacije RAE nije upisano u MKR. Broj lica koja nisu upisana u MKR veći je među maloletnicima (3,1%). Videti: Gazela Pudar, Lica u opasnosti od apatridije u Srbiji, UNHCR, Beograd, jun 2011, str. 16. 25 Osnovni dokument koji je potrebno dostaviti prilikom upisa u osnovnu školu jeste izvod iz MKR (videti: http://www.mpn.gov.rs/ prosveta/osnovno-obrazovanje-i-vaspitanje/531-upis-u-osnovnu-skolu). ZOSOV propisuje da, prilikom upisa učenika u osnovnu školu, uz dokumentaciju potrebnu za upis, roditelj dostavlja i dokaz o zdravstvenom pregledu deteta (čl. 98. st. 2), a u čl. 98. st. 3. predviđeno je da izuzetno, deca iz osetljivih društvenih grupa mogu da se upišu u školu, bez dokaza o prebivalištu roditelja i potrebne dokumentacije. 14 15

Uprkos normativnim garancijama na osnovu kojih se zaključuje da je obrazovanje dostupno svakom detetu, u praksi se deca koja nemaju izvod iz MKR ili potvrdu o zdravstvenom pregledu ponekad suočavaju sa teškoćama prilikom upisa u školu. Iako je još od 2009. godine predviđeno da se deca iz osetljivih društvenih grupa mogu upisati u školu i bez dokumenata, pojedine škole nisu upoznate sa ovom odredbom, te se dešavalo da odbiju da upišu dete koje ne poseduje izvod iz MKR ili potvrdu o obavljenom zdravstvenom pregledu. Iako se vremenom smanjuje broj slučajeva u kojima škole otežavaju ili onemogućavaju upis u prvi razred zbog neposedovanja dokumenata, Praxis se i dalje povremeno susreće sa takvim slučajevima. Pojedina deca trajno su ostala izvan sistema obrazovanja nakon prvobitnog odbijanja škole da ih upiše. Naime, ni roditelji nisu bili obavešteni o tome da decu mogu upisati u školu uprkos neposedovanju dokumenata, te su nakon prvog bezuspešnog pokušaja odustajali, a pojedini i ne pokušavaju da upišu decu u školu jer su uvereni da je neophodno da deca poseduju prijavu prebivališta i/ili druge dokumente da bi pohađala školu. 26 Najveći neuspesi u oblasti prava na obrazovanje povezani su sa velikim brojem romske dece koja ne upišu osnovnu školu ili napuštaju školovanje pre nego što steknu osnovno obrazovanje. 27 Posebno je zabrinjavajuća situacija kada su u pitanju deca iz neformalnih naselja ili deca koja nemaju dokumente. Njima se ne dostavljaju ni pozivi za školu, lokalne samouprave nemaju podatke o ovoj deci i ne preduzimaju se mere ukoliko ova deca ostanu izvan sistema obrazovanja. 28 Pomenute probleme ilustruje, između ostalog, i dokument Sekretarijata za dečju zaštitu Grada Beograda Lokalni plan akcije za decu u Beogradu, u kome se navodi da romska deca, ako uopšte krenu u školu, upisuju se sa 10-11 godina starosti. Često ova deca nisu spremna za redovnu školu, iz različitih razloga: od toga da nemaju šta da obuku, da su gladna, do toga da ne znaju da drže olovku. (...) Gradske opštine su 26 Više o teškoćama sa kojima su se prilikom upisa u osnovnu školu suočavala deca koja nisu posedovala izvod iz MKR ili druge dokumente, videti u izveštaju Analiza glavnih problema i prepreka u pristupu pravu na obrazovanje pripadnika romske populacije u Srbiji, Beograd, novembar 2011, str. 22-26 (u daljem tekstu: izveštaj Praxisa o obrazovanju 2011). 27 Procenjuje se da oko 26 odsto romske dece ne pohađa osnovnu školu, a da od ukupnog broja romske dece koja upišu osnovnu školu, 73 odsto je napusti pre sticanja osnovnog obrazovanja, Institut za otvoreno društvo, Romska deca u specijalnom obrazovanju u Srbiji prezastupljenost, niska postignuća i uticaj na život, 2010, str. 33 (U daljem tekstu: Institut za otvoreno društvo). 28 Ibid, str. 28 i 29. po Statutu Grada od 1.1.2009. u obavezi da pokrenu prekršajnu prijavu protiv roditelja čija deca ne pohađaju nastavu, a opštine nemaju podatke o toj deci, ne dobijaju ih od CSR i škola. 29 Prepreku uspešnom okončanju školovanja romske dece predstavlja i nedovoljno poznavanje jezika na kom se odvija nastava. Zbog nedovoljnog poznavanja jezika, romska deca su često bila upućivana u tzv. specijalne škole. 30 I rezultati anketa koje je sproveo Praxis pokazali su da je 38 odsto anketirane dece navelo da ima poteškoće u praćenju nastave na srpskom jeziku i da im je potrebna pomoć ili dodatni časovi u savladavanju gradiva. Dodatno, 41 odsto njih ima poteškoće u čitanju i pisanju. Nerešen problem u oblasti obrazovanja predstavlja to što deca koja ne poseduju dokumente posle završenog osmog razreda nemaju mogućnost daljeg školovanja za razliku od osnovnog obrazovanja, propisi ne omogućavaju upis u srednju školu bez prilaganja dokumenata. Isključenosti romske dece iz sistema obrazovanja doprinosi i to što neretko pripadnici ove populacije žive u izuzetno lošim uslovima, nedostaje im minimum sredstava za preživljavanje, ne mogu da se zaposle i nemaju krov nad glavom. 31 Ovaj problem naročito je izražen u neformalnim naseljima i u porodicama čiji članovi nemaju lične dokumente, te usled toga nemaju ni mogućnost da ostvare pravo na socijalnu pomoć. Stoga bi trebalo pronaći način da se roditeljima pomogne da snose troškove koje školovanje podrazumeva. Mehanizmi socijalne zaštite bi u tome mogli da imaju presudan uticaj, ali iskustva iz prakse pokazuju da socijalna zaštita nije uvek dostupna onima koji su najugroženiji. 32 Ankete koje je sproveo Praxis pokazale su da od 1.131 ispitanika koji su odgovorili na pitanja iz oblasti obrazovanja, 35 odsto ispitanika nije završilo osnovnu školu, a 17 odsto ispitanika izjavilo je da 29 Lokalni plan akcije za decu u Beogradu, 2012, str. 54 i 91. Dostupno na: http://www.beograd.rs/download.php/documents/planakcijedeca.pdf. 30 Videti Strategiju za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji. 31 Lica romske nacionalnosti u Srbiji jesu grupa koja je najteže pogođena siromaštvom i kod koje postoji najveći rizik da ostane siromašna. Videti Strategiju za smanjenje siromaštva u Srbiji, dostupno na: http://www.prsp.gov.rs/dokumenta.jsp. 32 Videti više detalja u delu ovog izveštaja koji se odnosi na pristup pravu na socijalnu zaštitu. 16 17

je nepismeno. Osnovni razlozi za to, prema navodima ispitanika, najčešće su siromaštvo i obaveza da pomognu roditeljima da zarade, a dalje školovanje prekidali su zbog rane udaje, nisu imali želju ili nisu voleli školu, roditelji su im branili ili ih nisu ni upisali. Ostali razlozi odnose se na uticaj okoline, obavezu da čuvaju braću i sestre, diskriminaciju, odlazak u inostranstvo ili oružane sukobe. Među ispitanicima čija deca ne pohađaju školu, a u uzrastu su u kom bi trebalo da pohađaju osnovnu školu, čak petina ispitanika odgovorila je da su njihova deca prestala da idu u školu upravo zbog toga što moraju da rade i da pomažu roditeljima u poslu. Određeni broj pitanja postavljen je i deci ispitanika. Među decom koja su navela da pohađaju školu, 33 87 odsto dece navelo je da redovno ide u školu. U dopisu Sekretarijata Ministarstva prosvete i nauke od 20.4.2011. godine, povodom zahteva za pristup informacijama od javnog značaja koji je uputio Praxis, navodi se da je (u) specijalnim školama (...) do uvođenja inkluzivnog obrazovanja, tj. do 2010/11. školske godine, bio veliki procenat romske dece, koji se u nekim školama kretao i do 80% ukupnog broja dece: 34 Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i uvođenjem inkluzivnog obrazovanja otklonjene su greške prethodnog zakonskog okvira i stvoreni su preduslovi za okončanje segregacije romske dece koja je vršena upućivanjem te dece u specijalne škole. Međutim, prekomerna zastupljenost romskih učenika u specijalnim školama samo je jedan od vidova segregacije i diskriminacije koji su se javljali u oblasti obrazovanja i koji utiču na nejednaku dostupnost kvalitetnog obrazovanja. Jedan deo problema odnosi se na škole u kojima je, najčešće zbog gušćeg naseljavanja romskog stanovništva na određenom prostoru, većina učenika koji pohađaju školu romske nacionalnosti, a kvalitet nastave je lošiji nego u ostalim obrazovnim ustanovama. Događa se da u ovim školama procenat romskih učenika dostiže ili čak prelazi 90 odsto od ukupnog broja učenika. U školama koje pohađaju pretežno romski učenici dešava se da kvalitet nastave stalno opada, kriterijumi se snižavaju, neromska deca sve ređe upisuju ove škole, a ona koja su ranije pohađala ove škole sve češće ih napuštaju. 35 Povodom segregacije romskih učenika u OŠ Petar Tasić u Leskovcu, Praxis je podneo pritužbu poverenici za zaštitu ravnopravnosti. I pored konstatacije da je došlo do segregacije, poverenica je zaključila da ne postoji diskriminacija, ali je naloženo da se bez odlaganja preduzmu mere u cilju rešavanja problema prevelikog broja romske dece u odnosu na ostalu decu u OŠ Petar Tasić. U ovoj školi, u sedmom razredu postoji čisto romsko odeljenje, a od ukupno 474 učenika, 375 učenika su romske nacionalnosti. 36 Pored toga, Praxis je podneo pritužbu poverenici za zaštitu ravnopravnosti i zbog segregacije romske dece u OŠ Vuk Karadžić u Nišu. OŠ,,Vuk Karadžić nalazi se u blizini romskog naselja, čiji je broj stanovnika u poslednjoj deceniji porastao. Samim tim, porastao je i broj romskih učenika upisanih u školu. U trenutku podnošenja pritužbe, oko 90% učenika koji su pohađali školu bilo je romskog porekla. U mišljenju poverenice ističe se da je nesporno to da su učenici OŠ Vuk Karadžić u najvećem broju pripadnici romske nacionalne manjine, ali da aktivnostima i postupanjem OŠ Vuk Karadžić, koji se odnose na upis u školu i sastav učenika u školi, nisu prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. I u ovom slučaju data je preporuka u pogledu mera čijom realizacijom bi trebalo da se prevaziđe problem segregacije. Drugi deo problema tiče se odnosa nastavnog osoblja i okoline prema romskim učenicima. Ilustrativan je primer OŠ Jovan Jovanović Zmaj u Surdulici izmeštenog odeljenja u Masurici, u kojoj je jedino romskoj deci zabranjivano da ponesu kući udžbenike koje su besplatno dobili od škole, pružan im je niži kvalitet znanja, sugerisano im je da mogu da napuste nastavu u svakom trenutku, raspoređena su da sede isključivo u poslednjim klupama i isključivo sa drugom decom romske nacionalnosti. Pored toga, deca su demotivisana da prisustvuju nastavi engleskog jezika, pod izgovorom da teško mogu da savladaju ovaj predmet. Protiv ove škole i direktorke škole kao odgovornog lica, Praxis je podneo pritužbu poverenici za zaštitu ravnopravnosti koja je utvrdila postojanje posredne diskriminacije i povrede čl. 44 ZOSOV koji se odnosi na zabranu diskriminacije. 33 Ukupno je 338 dece odgovorilo na pitanje i navelo da pohađa školu. 34 Više o ovom problemu, videti u izveštaju Praxisa o obrazovanju 2011, op. cit. Videti, takođe: Institut za otvoreno društvo, 2010, op. cit. 35 Videti izveštaj Praxisa o obrazovanju 2011, op. cit., str. 46-47. 36 Informacije iz zapisnika sa sastanaka načelnika Školske uprave i Gradske uprave za društvene delatnosti sa direktorima osnovnih škola sa teritorije Leskovca, br. 299/2013-05 od 27.3.2013. godine. Sastanci su održani nakon donošenja preporuke poverenice za zaštitu ravnopravnosti, a u cilju sprečavanja segregacije romske dece u OŠ Petar Tasić. 18 19

ZDRAVSTVENA POGLAVLJE ZASTITA ^ ZDRAVSTVENA ZASTITA ^ U oblasti obrazovanja, normativne prepreke koje bi pripadnicima romske populacije mogle da uskrate pristup zagarantovanim pravima u najvećoj meri su otklonjene. Pravo na obrazovanje je među retkima čije ostvarivanje zakon omogućava bez prilaganja ijednog dokumenta (do završetka osnovnog obrazovanja). Međutim, i dalje se javljaju problemi u praksi, a nizak stepen pismenosti romske populacije, kao i mali broj onih koji su stekli makar osnovno obrazovanje, nesumnjivo ukazuju na to da i dalje ne postoji potpuna spremnost sistema obrazovanja da odgovori adekvatno na specifične potrebe romske dece kada je reč o pristupu pravu na obrazovanje. Propisima u oblasti zdravstvene zaštite, lica romske nacionalnosti uvrštena su u posebno osetljive grupacije stanovništva i izdvojena su kao posebna kategorija osiguranika. Uprkos tome, pojedini pripadnici romske nacionalne manjine suočavaju se sa problemima prilikom pokušaja da ostvare prava na zdravstveno osiguranje, kao i u samim zdravstvenim ustanovama. Ankete koje je 2013. godine sproveo Praxis, pokazuju da se pojedina lica romske nacionalnosti suočavaju sa diskriminacijom prilikom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu 4,73 odsto ispitanika navelo je da je bilo diskriminisano u zdravstvenim ustanovama. Naročito zabrinjava podatak da se jedan broj ispitanika kontinuirano susreće sa ovom pojavom u oblasti zdravstva. Naime, među ispitanicima koji su naveli da su se susreli sa diskriminacijom u zdravstvenim ustanovama, 10 odsto njih navelo je da je bilo diskriminisano prilikom svakog obraćanja lekaru. Na postojanje diskriminacije u oblasti zdravstva ukazali su i učesnici fokus grupe u Vranju, koji su naveli da u najvećem broju slučajeva diskriminacija potiče od strane zaposlenih u zdravstvenim i obrazovnim ustanovama. Nekoliko ispitanika doživelo je vređanje po nacionalnoj osnovi, i svi ti slučajevi dogodili su se u zdravstvenim ustanovama. Učesnici fokus grupe u Nišu istakli su da je najviše slučajeva diskriminacije bilo od strane zaposlenih u centrima za socijalni rad, a potom u zdravstvenim ustanovama, školama i u policijskoj stanici. Pojedinim osobama romske nacionalnosti zdravstvena zaštita ostaje nedostupna zbog neposedovanja dokumenata koji su potrebni za prijavu na zdravstveno osiguranje ili zbog neprijavljenog prebivališta. Imajući u vidu okolnost da većina ispitanika obuhvaćenih anketama koje je sproveo Praxis poseduje dokumente i ima prijavljeno prebivalište, u slučaju ovih ispitanika ne postoje značajniji problemi u vezi sa prijavom na zdravstveno osiguranje. Od 1.512 ispitanika, 1.492 lica ima zdravstvenu knjižicu, dok je njih 20 (1,3 odsto) navelo da nema taj dokument. Međutim, teškoće u vezi sa pristupom zdravstvenom osiguranju javljaju se kod osoba koje nemaju prijavljeno prebivalište. 37 Problem je trebalo da bude rešen zahvaljujući Zakonu o zdravstvenom osiguranju, 38 37 Prema istraživanju koje je sprovedeno za potrebe UNHCR izveštaja Lica u opasnosti od apatridije u Srbiji, tri odsto RAE populacije nema prijavu prebivališta/boravišta na nacionalnom nivou. Među ispitanicima koji su bili obuhvaćeni Praxisovim anketama, sprovedenim u šest gradova Srbije, jedan odsto njih nije imao prijavu prebivališta/boravišta. 38 Službeni glasnik RS, br. 107/2005, 109/2005 - ispr., 57/2011, 110/2012 - odluka US i 119/2012. 20 21

koji je u čl. 22. st. 1. t. 11. izdvojio lica romske nacionalnosti bez prebivališta/boravišta kao posebnu kategoriju osiguranika. Međutim, ovaj član Zakona dosledno se primenjivao samo u periodu od jula 2010. do marta 2012. godine. Pre jula 2010. godine, osobe romske nacionalnosti bez prebivališta/ boravišta nisu mogle da se prijave na zdravstveno osiguranje zbog Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (u daljem tekstu: Pravilnik) koji je, suprotno Zakonu, zahtevao prilaganje prijave boravišta. 39 U februaru 2010. godine, Praxis je Ustavnom sudu Srbije podneo inicijativu za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti Pravilnika u delu u kom se propisuje obaveza prilaganja prijave boravka za lica romske nacionalnosti bez prebivališta/ boravišta. U julu 2010. godine, Pravilnik je promenjen i usklađen sa Zakonom, a umesto prijave boravka, prilikom prijave na osiguranje po ovom osnovu bilo je dovoljno da se priloži izjava o tome da je podnosilac prijave lice romske nacionalnosti i izjava o faktičkoj adresi stanovanja. Zahvaljujući toj promeni, mnogi pripadnici romske nacionalne manjine po prvi put su uspeli da se prijave na zdravstveno osiguranje i da dobiju zdravstvenu knjižicu. Samo uz pomoć Praxisa, preko 120 osoba uspelo je da pribavi zdravstvene knjižice u tom periodu. Međutim, prijava na zdravstveno osiguranje na osnovu izjave o pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini bila je moguća samo do marta 2012. godine. Naime, nakon što je donet Zakon o prebivalištu i boravištu građana, 40 Republički fond za zdravstveno osiguranje je svojim filijalama prosledio instrukciju u kojoj je navedeno da lica romske nacionalnosti, ukoliko nemaju stalno prebivalište, odnosno boravište, uz prijavu na osiguranje treba da prilože i dokaz o prijavi prebivališta na adresi ustanove, odnosno centra za socijalni rad. 41 Iako je prema Pravilniku za prijavu na zdravstveno osiguranje i dalje dovoljno prilaganje izjave o mestu 39 Uslov u pogledu prilaganja prijave boravka prilikom prijave na zdravstveno osiguranje za lica romske nacionalnosti najpre je bio predviđen u čl. 6. st. 1. t. 11. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja iz 2006. godine. Pravilnik iz 2006. godine prestao je da važi 10. marta 2010. godine, a 2. marta donet je novi Pravilnik u čijem članu 7. st. 1. t. 11 je zadržan isti uslov u pogledu potrebnih dokaza i načina ostvarivanja prava na zdravstveno osiguranje lica romske nacionalnosti. 40 Članom 11. st. 2. t. 4. novog Zakona o prebivalištu i boravištu građana predviđeno je da licima koja nemaju pravni osnov da prijave prebivalište (a koja su mahom pripadnici romske nacionalne manjine ili beskućnici) nadležni organ utvrđuje prebivalište na adresi centra za socijalni rad na teritoriji opštine u kojoj stanuju. Detaljnije o ovome videti u delu koji se odnosi na pristup ličnim dokumentima. 41 Akt Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, br. 450-576/13 od dana 05.2.2013. godine. boravka, filijale RFZO, u skladu sa instrukcijama primljenim iz RFZO, od lica romske nacionalnosti zahtevaju prilaganje prijave prebivališta. 42 Praxis je uputio pritužbu Zaštitniku građana zbog nezakonitog postupanja filijala RFZO i obaveze prilaganja dokaza o mestu stanovanja prilikom prijave na zdravstveno osiguranje, nakon čega je Zaštitnik građana ustanovio da je bilo nepravilnosti u radu filijala RFZO. Istaknuto je da je nesporno da se primenom Uredbe, 43 suprotno zakonu, uskraćuje pravo građanima romske nacionalnosti na zdravstveno osiguranje kada ne mogu da kao dokaz dostave prijavu boravka. Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje upućena je od strane Zaštitnika građana preporuka o potrebi preduzimanja mera kako bi se Romima bez prebivališta/boravišta omogućila prijava na zdravstveno osiguranje. U cilju promene Uredbe, RFZO je uputio predlog Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, ali problem neusklađenosti zakonskih i podzakonskih akata i prijave na zdravstveno osiguranje osoba koje nemaju prijavljeno prebivalište još uvek nije rešen. U maju 2012. godine, Praxis je Ustavnom sudu Srbije podneo inicijativu za ocenu zakonitosti Uredbe u delu u kome se od lica romske nacionalnosti bez prebivališta/boravišta traži prilaganje dokaza o prijavljenom prebivalištu, ali taj postupak još uvek nije okončan. Sa teškoćama koje nastaju prilikom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu susreću se i interno raseljena lica koja imaju prijavljeno prebivalište na Kosovu. Ove osobe bi pravo na zdravstveno osiguranje mogle da ostvaruju u mestu boravišta, ukoliko poseduju prijavu boravka i legitimaciju interno raseljenog lica. Međutim, po dolasku sa Kosova, veliki broj interno raseljenih lica romske 42 Umesto na Pravilnik, filijale se sada pozivaju na Uredbu o sadržini, obrascu i načinu podnošenja jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje, jedinstvenim metodološkim principima i jedinstvenom kodeksu šifara za unos podataka u jedinstvenu bazu centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (Uredba) koja nikada nije bila usklađena sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju i koja je propisivala obavezu prilaganja prijave boravka. Nakon donošenja novog Zakona o prebivalištu i boravištu građana, Uredba je promenjena i u tački 7. odeljka 2.1. propisuje da lica romske nacionalnosti, koja zbog tradicionalnog načina života nemaju stalno prebivalište, odnosno boravište, uz prijavu na zdravstveno osiguranje prilažu prijavu prebivališta na adresi ustanove, odnosno centra za socijalni rad. 43 Za detaljnije o Uredbi, videti prethodnu napomenu. 22 23

nacionalnosti nastanio se u neformalnim naseljima u kojima nije moguće prijaviti boravište. 44 U vreme dok se dosledno primenjivao Zakon o zdravstvenom osiguranju, pojedine raseljene osobe romske nacionalnosti prijavljivale su se na zdravstveno osiguranje bez prijave boravišta, tako što su prilagale izjavu o faktičkoj adresi stanovanja. 45 Budući da ova mogućnost više ne postoji, interno raseljena lica sa Kosova bi pravo na zdravstveno osiguranje mogla da ostvare jedino u mestu prebivališta, što bi podrazumevalo odlazak na Kosovo ne samo prilikom prijave na osiguranje, nego i svaki put kada je potrebno da se overi zdravstvena knjižica ili kada je potreban uput za lečenje koje nije obuhvaćeno primarnom zdravstvenom zaštitom. 46 Jasno je da siromašnim osobama ovo predstavlja nepremostivu prepreku i da mnogi zbog toga ostaju bez zdravstvenog osiguranja. Slične teškoće postoje i kada su u pitanju Romi koji nisu raseljeni sa Kosova, a koji, takođe, imaju prijavljeno prebivalište u mestu u kome ne žive. Ni oni ne mogu da se prijave na zdravstveno osiguranje u mestu u kom stanuju. Kao i interno raseljenim licima bez prijavljenog boravišta, i ovim osobama bi u mestu stanovanja bila dostupna samo primarna zdravstvena zaštita, 47 ukoliko su prethodno u mestu prebivališta overile zdravstvenu knjižicu. U najtežoj situaciji nalaze se osobe koje nisu upisane u matične evidencije i ne poseduju lične dokumente, te usled toga nemaju mogućnost da se prijave na zdravstveno osiguranje. Čak ni deca ni trudnice, koje Zakon o zdravstvenoj zaštiti izdvaja kao posebno osetljive grupacije stanovništva, ne mogu da se prijave na zdravstveno osiguranje pre nego što se upišu u MKR i pribave ostale 44 Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije i Vlade Republike Srbije, od oko 22.500 Roma koji su evidentirani u bazi podataka Komesarijata, svega 1.200 je smešteno u kolektivnim centrima. Iz toga proizlazi da je više od 95 odsto interno raseljenih Roma bilo prepušteno samo sebi nakon napuštanja Kosova, pa se veliki broj ovih osoba nastanio u neformalnim naseljima. Videti detaljnije u delu izveštaja koji se odnosi na pravo na adekvatno stanovanje. 45 Prijavljivali su se na zdravstveno osiguranje kao lica romske nacionalnosti bez prebivališta, odnosno boravišta, jer zbog neprijavljenog boravišta nisu mogli da budu osigurani kao interno raseljena lica, iako je raseljenički status prioritetni osnov osiguranja kod interno raseljenih lica koja ne ostvaruju zdravstveno osiguranje po nekom od osnova predviđenih u čl. 17. Zakona o zdravstvenom osiguranju ili kao članovi porodice osiguranika. 46 Videti član 47a Pravilnika. 47 Videti član 47 Pravilnika. dokumente koji su potrebni za prijavu na osiguranje (u zavisnosti od osnova osiguranja). Zaštitnik građana uputio je RFZO preporuku koja se odnosi na overavanje zdravstvenih knjižica deci koja su prijavljena na zdravstveno osiguranje kao članovi porodice osiguranika, u slučajevima kada obveznici doprinosa za zdravstveno osiguranje nisu izvršili uplatu doprinosa. 48 Međutim, ovde je reč o overi zdravstvenih knjižica za decu koja su već bila prijavljena na zdravstveno osiguranje, ali kojoj zbog neuplaćenih doprinosa nisu mogle da budu overene zdravstvene knjižice. Kada je reč o deci koja nisu upisana u MKR i koja nisu stekla svojstvo osiguranika, Praxis se obratio Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i tražio informacije o načinu na koji ova deca mogu ostvarivati pravo na zdravstveno osiguranje. Dobijen je odgovor da ta deca ne mogu da se prijave na zdravstveno osiguranje i istaknuto je da je upis u matičnu knjigu rođenih (po rođenju ili naknadno) kao dokaz o identitetu, prethodno pitanje za ostvarivanje svih ličnih prava, pa tako i pravo na obavezno osiguranje u tom pogledu nije izuzetak. 49 Osobama bez dokumenata dostupna je samo hitna medicinska pomoć. Ukoliko je reč o hitnom slučaju, svakoj osobi se mora ukazati pomoć, bez obzira na posedovanje zdravstvene knjižice i zdravstvenog osiguranja. U vezi sa ovim, korisna je odredba Zakona o zdravstvenoj zaštiti koja predviđa da Republika, u cilju ostvarivanja opšteg interesa u zdravstvenoj zaštiti, obezbeđuje hitnu medicinsku pomoć osobama koje ovo pravo ne ostvaruju na drugi način, 50 za šta se sredstva obezbeđuju u budžetu Republike. Do 2011. godine, ova mogućnost bila je predviđena za osobe bez prebivališta u RS, a potom je, nakon usvajanja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, 51 proširena na sve osobe koje pravo na hitnu medicinsku pomoć ne ostvaruju na drugačiji način. Međutim, ostaje nerešeno pitanje troškova lečenja osoba bez zdravstvenih knjižica, u slučajevima kada je jedno lice primljeno radi ukazivanja hitne medicinske pomoći, pa nakon toga bude zadržano na lečenju u zdravstvenoj ustanovi. Još veći problem predstavlja nedostupnost zdravstvene zaštite u slučajevima koji nisu hitni. 48 Preporuka br. 14-288/12 od 22.6.2012. godine. 49 Akt RFZO, broj 54-2935/11-1 od 29.7.2011. godine. 50 Čl. 18. st. 1. t. 8. Zakona o zdravstvenoj zaštiti. 51 Službeni glasnik RS, br. 57/2011. 24 25

SOCIJALNA POGLAVLJEZASTITA ^ SOCIJALNA ZASTITA ^ Pravo na zdravstvenu zaštitu u Srbiji ne mogu da ostvare upravo oni koji su posebno ranjivi osobe koje nemaju potrebne dokumente i koje su, istovremeno, pripadnici jedne od najmarginalizovanijih manjina, koje žive ispod granice siromaštva i u izrazito teškim stambenim uslovima koji uzrokuju i češće oboljevanje. 52 Pored otežanog pristupa zdravstvenim uslugama, problem predstavlja i diskriminacija, sa kojom se pojedini pripadnici romske nacionalne manjine susreću u zdravstvenim ustanovama, što može da umanji njihovu spremnost da se blagovremeno obraćaju lekaru u slučaju bolesti. Značajan napredak u pogledu pristupa zdravstvenoj zaštiti bio je postignut kada je zakonodavac predvideo mogućnost ostvarivanja prava na zdravstveno osiguranje i za lica romske nacionalnosti bez prebivališta, odnosno boravišta, ali je zbog neusklađenosti podzakonskih akata sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju taj progres bio samo privremen. Navedeni nedostaci umnogome ograničavaju domete primarne zdravstvene zaštite, koja bi trebalo da bude najznačajnije sredstvo za umanjivanje razlika u zdravstvenom stanju i kvalitetu života između ugroženih grupa i većinskog stanovništva. Analizom Zakona o socijalnoj zaštiti 53 dolazi se do zaključka da se jedan od osnovnih problema u ovoj oblasti odnosi na odredbe o zasnivanju mesne nadležnosti koje ne mogu da se primene na osobe koje nigde nemaju prijavljeno prebivalište, ni boravište. Dodatne teškoće stvaraju komplikovana administrativna procedura i obaveza podnošenja tužbe protiv srodnika, koja je, kao uslov za ostvarivanje prava na socijalnu pomoć, predviđena 2011. godine, kada je usvojen važeći Zakon o socijalnoj zaštiti. Usluge socijalne zaštite dostupne su osobama bez prebivališta i boravišta jedino ukoliko postoji potreba za neodložnom intervencijom. Reč je o slučajevima u kojima je, u cilju osiguranja bezbednosti u situacijama koje ugrožavaju život, razvoj i zdravlje lica, uloga centra za socijalni rad neophodna. U takvim situacijama, nadležan bi bio centar za socijalni rad na čijoj teritoriji se zateklo lice kome je potrebna neodložna intervencija. 54 Međutim, kada je reč o ostvarivanju drugih prava iz oblasti socijalne zaštite, ona ostaju nedostupna osobama bez prebivališta, odnosno boravišta. Deo problema u vezi sa mesnom nadležnošću trebalo bi da bude prevaziđen zahvaljujući Zakonu o prebivalištu i boravištu građana koji je usvojen u novembru 2011. godine. U članu 11. st. 2. t. 4. Zakona predviđeno je da se osobama koje ne mogu da prijave prebivalište na drugi način, rešenjem nadležnog organa utvrđuje prebivalište na adresi centra za socijalni rad na čijem području te osobe žive. Iako još uvek postoje teškoće prilikom prijave na adresi centra za socijalni rad, 55 stvaranjem uslova za doslednu primenu Zakona o prebivalištu i boravištu građana, osobe bez pravnog osnova stanovanja, koje prema ranijem zakonu nisu mogle da prijave prebivalište, konačno bi mogle da imaju pristup pravima, uključujući i pravo na socijalnu zaštitu. Međutim, problem i dalje postoji kada su u pitanju osobe koje imaju prijavljeno prebivalište u mestu u kome ne žive (najčešće u mestu rođenja), a u mestu u kome stanuju, nemaju mogućnost ostvarivanja prava zbog neprijavljenog prebivališta/boravišta. U istoj situaciji nalaze se raseljena lica sa prijavljenim prebivalištem na Kosovu, 52 O uslovima u kojima žive pripadnici romske nacionalne manjine, videti deo izveštaja o pravu na adekvatno stanovanje. O uticaju uslova stanovanja na zdravstveno stanje pojedinaca, videti detaljnije u izveštaju Praxisa Analiza glavnih prepreka i problema u pristupu Roma pravima na zdravlje i zdravstvenu zaštitu, Beograd, jul 2011, str. 39-40. 53 Službeni glasnik RS, br. 24/2011. 54 Čl. 68. st. 5. Zakona o socijalnoj zaštiti. 55 Videti odeljak Upis u matičnu knjigu rođenih i pristup ličnim dokumentima. 26 27