VODIČ ZA PISANJE SEMINARSKIH RADOVA U PROGRAMU MICROSOFT WORD 2007

VODIČ ZA PISANJE SEMINARSKIH RADOVA U PROGRAMU MICROSOFT WORD 2007 ili Kako napisati lep seminarski rad? Qué pasa? Internet platforma Društva hispanista za studente hispanistike quepasa.drustvohispanista.rs

Uvodne napomene Ovaj vodič je nastao sa ciljem da se studentima hispanistike olakša tehnička strana izrade seminarskih i sličnih radova u programu Microsoft Word 2007. Ovde, dakle, neće biti reči o tehnikama akademskog pisanja, niti o bilo kojim pitanja sadržine, već isključivo forme. Vodič je napisan za Word 2007, a ne neki drugi program ili verziju jer su rezultati ankete sprovedene u novembru 2013. godine pokazali da je upravo to izdanje najzastupljenije kod studenata hispanistike. Trudićemo se da, ipak, skrenemo pažnju na neke razlike u odnosu na druge verzije programa. Uz to treba reći da je korišćena verzija sa interfejsom na engleskom jeziku, a ne srpskom ili španskom jer je iskustvo pokazalo da najveći broj korisnika u Srbiji koristi programe na engleskom jeziku. Samim tim mnoge funkcije nismo prevodili jer smatramo da bi to samo unelo nepotrebnu konfuziju. Zbog velike količine engleskih reči, one neće biti u kurzivu kako tekst ne bi bio bespotrebno opterećen. Na kraju, posebno želimo da skrenemo pažnju da ovaj priručnik ni na koji način ne promoviše pirateriju, plagijatorstvo ili bilo koju drugu vrstu kršenja autorskih prava. Najnoviju verziju programa možete kupiti na ovoj stranici, a u ponudi je i besplatna alternativa u vidu paketa LibreOffice. Vodič je namenjen za elektronsku upotrebu te vas podstičemo da ga ne štampate osim ukoliko je zaista neophodno. U slučaju da imate bilo kakvih komentara i sugestija, pozivamo vas da nam se obratite na quepasa@drustvohispanista.rs. Društvo hispanista ne odgovara za tačnost podataka koji se nalaze u vodiču. Tim platforme Qué pasa?

Sadržaj 1. Podešavanje programa... 3 1.1. Merna jedinica... 3 1.2. Podešavanje strane... 3 1.3. Alatke za proveru pravopisa i grešaka u kucanju... 4 1.4. Nevidljivi znaci... 5 1.5. Automatski tekst... 5 1.6. Čuvanje u pdf formatu... 5 2. Stilovi... 6 3. Naslovna strana... 7 3.1. Pravljenje obrasca... 8 3.2. Čuvanje obrasca naslovne strane... 9 4. Sadržaj i podnaslovi... 9 4.1. Paginacija...10 5. Bibliografija...11 5.1. Pravljenje...11 5.2. Navođenje...13 5.3. Ubacivanje spiska korišćene literature...13 6. Dodatni trikovi...14 6.1. Čuvanje obrasca...14 6.2. Teze i numerisane liste...14 6.3. Numerisani podnaslovi...15 6.4. Fusnote...15 6.5. Davanje naziva slikama, tabelama i grafikonima...15 6.6. Ubacivanje horizontalne strane...16 6.7. Prečice...16 7. Literatura...17 8. Indeks pojmova...17

1. Podešavanje programa Pre nego što uopšte započnete bilo kakvo pisanje u programu neophodno je napraviti nekoliko podešavanja koja će vam olakšati dalji rad. 1.1. Merna jedinica Prvo proverite koja se merna jedinica koristi. U nekim verzijama su predefinisani inči. Preporučujemo da promenite u centimetre jer će vam tako biti lakše da namestite margine, usek prvog reda i slično. Kliknite na Office Button (kružić u gornjem levom uglu) i zatim na dnu padajućeg menija izaberite Word Options (slika 1). Zatim pređite na jezičak Advanced gde ćete naći odeljak Display. Tu se nalazi padajući meni za izbor merne jedinice (slika 2). Slika 1 Slika 2 1.2. Podešavanje strane Sledeći korak je pravilno podešavanje strane. Kao što su mnogi primetili, Word predetermisano ima standardnu veličinu papira koja se koristi u SAD (letter), a koja često pravi probleme pri štampanju. Uz to, praktično svi profesori zahtevaju da se koristi papir A4. Kako biste pristupili opcijama za podešavanje strane, u komandnoj traci izaberite Page Layout, zatim u odeljku Page Setup kliknite na ikonicu u donjem levom uglu (slika 3). Drugi način za pristupanje je dvoklik na lenjir. Ukoliko ne vidite lenjir, idite na View i štiklirajte opcije Ruler. Slika 3 3

Prvi jezičak koji će se otvoriti su margine. Preporuka je da sve margine podesite na 2,5 cm (Kuzmanović-Jovanović, Andrijević, i Filipović, 2012: 63), mada uvek treba slediti uputstva profesora. Gutter se odnosi na dodatni prostor pored margine koji je neophodan za koričenje. U narednom odeljku (Orientation) birate da li želite da strana bude vertikalno ili horizontalno okrenuta. Obratite pažnju na opciju Apply to. U ovom slučaju treba označiti da se primenjuje na ceo dokument, ponekad ćete koristite samo deo dokumenta, a retko i opciju samo u nastavku (From this point forward). Sada pređite na jezičak Paper. Iz padajućeg menija izaberite A4. Zatim, u Slika 4 donjem levom uglu strane kliknite na dugme Default kako bi se ova podešavanja koristila za svaki novi dokument. 1.3. Alatke za proveru pravopisa i grešaka u kucanju Iako gotovo svaka verzija programa automatski proverava pravopis za engleski i španski jezik, malo koja to radi za srpski. Ipak, postoje oficijelne alatke koje se besplatno mogu preuzeti sa Majkrosoftovog veb-sajta za Word 2007, 2010 i 2013. Nažalost, ranije verzije nisu podržane. Kliknite na ovaj link. Odaberite sa spiska srpski (Serbian (Cyrillic, Serbia)), preuzmite program za odgovarajuću verziju i instalirajte ga. Iako piše da je reč o ćiriličnom paketu radiće i za latinicu. Mada alatke ne rade savršeno i često će podvlačiti reči koje su ispravno napisane, ipak su od izuzetne pomoći pri uočavanju grešaka u kucanju. Vremenom ćete dodavati reči u rečnik i učinak će postajati sve bolji. Ipak, savetujemo konsultovanje Pravopisa Matice srpske za sve nedoumice. N.B. Neophodno je podesiti da jezik pisanja bude Serbian (Latin/Cyrillic, Serbia and Montenegro (Former)), jer u suprotnom neće raditi. Ova greška je rešena u kasnijim verzijama programa. Slika 5 4

1.4. Nevidljivi znaci Toplo preporučujemo da za bilo koju vrstu rada koristite opciju prikazivanja nevidljivih znakova. U početku će vam sigurno biti neobično, možda čak i naporno, ali ćete se vremenom navići. Prednosti toga su izbegavanje višestrukih razmaka, lakše formatiranje i posebno lakši rad sa tabelama i slikama. Opciju možete aktivirati klikom na znak za paragraf ( ) u odeljku Paragraph početnog jezička komandne trake (slika 6). Slika 6 1.5. Automatski tekst Budući da je velika verovatnoća da ćete makar jedan rad tokom studija predati u elektronskom formatu, morate biti svesni da fajlovi najčešće sadrže i mnoge dodatne podatke osim samog teksta, na prvom mestu podatke o autoru. Na vama je izbor da li želite da sami popunite te informacije kako biste u manjoj ili većoj meri zaštitili svoj dokument. Sa druge strane, možda ćete želeti da sve dodatne podatke izbrišete 1. U svakom slučaju, nemojte ostavljati fajl onakvim kakvim ga je Word napravio. Kliknite na Office Button pa iz menija izaberite Prepare, pa Properties. Kada vam se otvori nova traka ispod komandne, kliknite na Document Properties i zatim na Advanced Properties. Pojaviće se novi prozor, pređite na jezičak Summary (slika 7). Možete uneti (ili izbrisati) naslov, temu, autora, rukovodioca, ključne reči i sl. Sva ova polja kasnije mogu biti upotrebljena kao automatski tekst. 1.6. Čuvanje u pdf formatu Slika 7 Razloga za čuvanje u pdf formatu ima nekoliko. Ukoliko rad treba štampati, onda je ovo jedini način da se osigurate da će štampana verzija izgledati potpuno isto kao elektronska. Sa druge strane, ako se rad predaje u elektronskom formatu, uvek ga šaljite kao pdf jer samo tako niko neće moći ništa da menja. 1 Za brisanje podataka izaberite kliknite na Office Button i izaberite Prepare, pa Inspect Document. Nakon što Word izvrši pretraživanje pokazaće vam odeljak Document Properties and Personal Information pored kog će stajati dugme Remove All. U kasnijim verzijama se ova fukcija nalazi pod File > Info > Check for Issues. 5

Word 2010 i 2013 imaju ugrađenu opciju čuvanja kao pdf. Word 2007 je, nažalost, nema. Međutim, moguće je preuzeti besplatan dodatak sa Majkrosoftovog sajta koji ovo rešava. Nakon instaliranja pojaviće se opcija Save as PDF. 2. Stilovi Nakon što se konfigurisali svoj Word, možemo preći na pripremu za pisanje teksta. Pri ocenjivanju radova, profesori često najviše pažnje obraćaju na bibliografiju (v. 5. poglavlje) i izgled teksta. Kada je o formatiranju reč, postoji nekoliko opcija koje možete slediti, ali je po nama, iako malo komplikovanije od ostalih metoda, najbolje koristiti stilove. Osnovna ideja iza stilova jeste lako formatiranje teksta na unapred definisani način. Dakle, umesto da sređujete izgled u poslednjem pregledanju teksta pred štampanje odnosno slanje, učinite to pre samog pisanja kako biste mogli da se usredsredite na sadržinu. Stilovi donose još neke prednosti poput automatskog pravljenja sadržaja i brzog menjanja izgleda i veličina slova celog teksta. Na samom početku treba odrediti koji će font biti korišćen. Preporuka je da tip slova za podnaslove i običan tekst bude isti. U obzir dolaze Times New Roman, Arial, Georgia, Garamond, Bookman Old Style i Book Antigua (Kuzmanović-Jovanović et al, 2012: 63). Ipak, najčešće će to biti samo prvi od nabrojanih. Word 2007 i kasnija izdanja imaju opciju podešavanja jednog fonta za podnaslove a drugog za tekst. To možete promeniti u početnom jezičku komandne trake, u okviru odeljka Styles klikom na Change Styles pa Fonts i Create New Theme Fonts Izaberite Times New Roman i za naslov i običan tekst (slika 8). U verziji iz 2013. godine ova opcija je malo pomerena i nalazi se u posebnom jezičku (Design). Stil pod nazivom Normal osnovni je stil teksta koji se automatski aktivira prelaskom u novi red nakon naslova ili podnaslova. Možete konfigurisati i sopstveni stil koji će biti glavni ali za tim, uglavnom, nema potrebe. Da biste izmenili njegov izgled, kliknite desni taster miša iznad naziva Normal u okviru odeljka Styles, i iz Slika 8 padajućeg menija izaberite opciju Modify. Pojaviće se novi prozor u kome ćete moći da potpuno promenite izgled stila (slika 9). 6

Prvo proverite da li je tip slova Times New Roman (Body), veličina 12 a boja crna. Funkcije podebljavana, kurziva i podvlačenja ćete ređe unapred postavljati ovako, osim ukoliko je reč o podnaslovima, već direktno dok kucate. Nakon toga, kliknite na dugme Format i iz padajućeg menija izaberite opciju Paragraph Tu izaberite poravnanje (Justify). U okviru istog prozora možete uvući prvi red (Indentation > Special > First line) kao i odrediti veličinu razmaka između pasusa (Spacing > Before/After) i definisati prored koji će uglavnom biti 1,5. Preporuka je da ne koristite i uvučeni prvi red i razmak između paragrafa, već samo jednu od te dve opcije (Kuzmanović-Jovanović et al, 2012: 63). Ukoliko se odlučite za uvlačenje reda, automatska vrednost (1,25 cm) je ujedno i standardna vrednost koja se koristi jer iznosi 0,5 inča. Sa druge strane, razmak između pasusa je prilično proizvoljan, ali je 6 tačaka pre i posle (Spacing Before/After) najmanje što treba staviti. Slika 9 Druga izuzetno korisna funkcija u okviru prozora Modify Style (slika 9) je opcija Language U novom prozoru koji se otvori odaberite jezik na kom ćete pisati kako bi Word budući tekst pisan tim stilom automatski povezivao sa izabranim jezikom. Možete, takođe, svoj modifikovani stil sačuvati kao podrazumevani stil za nove dokumente zasnovane na ovom obrascu tako što ćete označiti opciju New documents based on this template. Na isti način modifikujte stilove Heading 1, Heading 2 i tako redom, koji predstavljaju naslove i podnaslove. Korišćenje ovih stilova je važno za automatsko pravljenje sadržaja. Ako želite da podnaslovi budu automatski numerisani pogledajte poglavlje 6.3. 3. Naslovna strana Ukoliko ste podesili stilove možete preći na sam unos teksta. Gotovo svi radovi koje budete pisali tokom studija imaće naslovnu stranu. Kao i za mnoge druge stavke u ovom vodiču, postoji nekoliko načina na koje možete napraviti naslovnu stranu. Odluka će zavisiti od ličnih preferencija. Mnogi vole da naprave zaseban dokument samo za naslovnu stranu, prvenstveno da bi izbegli probleme sa paginacijom. Ovaj način može biti opravdan ukoliko se radi o master radu koji se koriči tvrdim povezom. Ipak, ukoliko je reč o seminarskom radu, pogotovu ako se predaje elektronskim putem, savetujemo da to izbegavate. 7

Word 2007 ima automatsku funkciju ubacivanja naslovne strane. Sasvim logično, obrazac koji odgovara našim potrebama ne postoji na spisku ali zato postoji opcija dodavanja novog obrasca za budući rad. 3.1. Pravljenje obrasca Najpre na vrhu strane ukucajte podatke o ustanovi sledeći uputstva profesora, počevši od univerziteta kao najviše jedinice do katedre ili grupe kao najniže 2. Često se ime univerziteta piše svim velikim slovima, a ponekad i naziv fakulteta. Ovaj deo je uvek centriran. Zatim, nakon nekoliko redova razmaka, napišite naslov rada. Označite tekst, povećajte veličinu nekoliko puta i centrirajte, sledeći uputstva profesora. Često je naslov podebljan. Opet nakon nekoliko redova treba ukucati vrstu rada i naziv kursa u okviru kog je rađen. Ponekad se Filološkom fakultetu koristi zastareo način pisanja koji zahteva da navedete iz kog jezika, odnosno koje književnosti pišete rad i na kojoj godini studija što je u suštinskoj koliziji sa bolonjskim sistemom. U tom slučaju prilagodite tekst tim zahtevima. I ovaj deo je najčešće centriran. Slede podaci o mentoru, odnosno rukovodiocu rada i studentu. Dva najčešća načina su da u jednom redu navedete podatke o jednoj osobi a u drugom o drugoj (sama reč mentor i student mogu ali ne moraju biti uključene); ili da u jednom redu stoji mentor/rukovodilac i pored toga student, a u redu ispod podaci jedne a zatim i druge osobe. Ukoliko se odlučite za drugu opciju, koja je i češća, problem će vam biti kako da poravnate tekst, budući vam trebaju dva stupca. Ne preporučujemo u ovom slučaju korišćenje funkcije Columns jer može prouzrokovati greške, umesto toga savetujemo upotrebu tabele. Iz jezička Insert komande trake izaberite opciju Table i označite 2x2. U gornji levi ugao upišite reč Mentor (ili rukovodilac rada), a desni Student, zatim dole levo ukucajte ime mentora i na kraju levo svoje ime i broj indeksa. Ukoliko je neophodno prevucite ivice tabele dok ne budu poravnate onako kako želite. Da biste ivice učinili nevidljivim, iz početnog jezička komande trake, u Slika 10 okviru odeljka Paragraph izaberite opciju Borders pa iz padajućeg menija No Border (slika 10). Do ove komande može se doći i iz jezička Tables, u okviru odeljka Table Styles. Na dnu strane uvek mora stajati mesto i datum (često samo mesec i godina) izrade rada. Taj deo je takođe centriran, a veličina slova je ista kao i naziv obrazovne ustanove. Savetujemo da ovaj deo stoji u pretposlednjem redu strane, a ne u poslednjem ili u podnožju zbog lakšeg pravljenja obrasca. 2 N.B. Ukoliko pišete seminarski rad iz izbornog predmeta sa neke druge katedre, navedite katedru sa koje je izborni predmet, a ne svoju studijsku grupu (npr. umesto Katedra za iberijske studije napišite Katedra za opštu lingvistiku). Upravo iz tog razloga izbegavajte pisanje studijske grupe, osim ukoliko profesor to ne traži. 8

N.B. Ukoliko ste stil Normal konfigurisali da uvlači prvi red pasusa, onda će čitav tekst na ovoj strani biti malo pomeren. Označite sav tekst, kliknite desni taster miša i iz padajućeg menija izaberite Paragraph. Opciju Special iz First line prebacite u (none) i srediće se. 3.2. Čuvanje obrasca naslovne strane Sada kada ste napravili celu naslovnu stranu, sačuvajte je kao obrazac za buduće korišćenje. Dodatna pogodnost čuvanja je ta što Word naslovnu stranu automatski izuzima iz paginacije. Označite ceo tekst naslovne strane. Iz jezička Insert izaberite Cover Page pa na dnu Save Selection to Cover Page Gallery. Nazovite obrazac i biće dostupan iz padajućeg menija za sve nove dokumente koje budete pravili. Jedino što ćete morati da uradite jeste da promenite stilove u novom dokumentu ukoliko se razlikuju. Da biste prešli na sledeću stranu kliknite na dugme Page Break iz odeljka Pages jezička Insert. Ova funkcija je izuzetno korisna i uvek je koristite umesto stavljanja novih redova dok vas program ne prebaci na sledeću stranu, pogotovu kada je reč o novom poglavlju. Proverite da li je Word vašu stranicu pretvorio u naslovnu tako što ćete dva puta kliknuti u prostor za zaglavlje (alternativa je Insert > Header > Edit Header). Ukoliko piše First Page Header, onda je sve u redu. Ako ne, zatvorite zaglavlje, obrišite sav tekst sa naslovne strane i klinkite na Insert > Cover Page i zatim na svoju naslovnu stranu. 4. Sadržaj i podnaslovi Sadržaj je često obavezan deo seminarskog rada, kada je reč o master i dužim radovima on bez izuzetka mora biti prisutan. Nekada će biti na početku, a nekada na kraju rada. Da biste ubacili automatski sadržaj neophodno je da sve podnaslove pišete stilovima Heading 1, Heading 2 itd. pri čemu broj označava nivo u hijerarhijskoj organizaciji rada. Podnaslovi su Heading 1, a potpodnaslovi Heading 2 i tako redom ukoliko ima potrebe. Možete ubaciti sadržaj na početku rada i pre nego što počnete sa pisanjem. U jezičku References izaberite opciju Table of Contents iz istoimenog odeljka i sa padajuće liste izaberite prvu ili drugu opciju (slika 11). Ukoliko još uvek nemate podnaslove, program će vas upozoriti i pojaviće vam se prazan sadržaj. Promenite naslov Slika 11 sadržaja u Sadržaj i obojite ga u crno. Kako budete prelazili kurzorom preko sadržaja, pojaviće vam se opcija Update Table na koju kada kliknete možete ažurirati samo brojeve strane ili celu tabelu. U većini slučajeva će vam trebati druga opcija. Ispod sadržaja ubacite Page Break kako biste prešli na narednu stranu. Kako budete dodavali podnaslove sadržaj će se povećavati (mada ne automatski, već ćete morati 9

ručno da ga ažurirate) tako da je ručni prelaz na novu stranu neophodan kako se tekst ne bi stalno pomerao, a samim tim i menjali brojevi strana u sadržaju. Prvi podnaslov je najčešće Uvod. Otkucajte reč Uvod i označite Heading 1 iz odeljka Styles. Izgled slova je automatski promenjen. Čim pređete u novi red (ENTER) stil će se vratiti na Normal i možete početi sa kucanjem teksta. 4.1. Paginacija Neizostavan deo svakog rada je i paginacija. U jezičku Insert, u okviru odeljka Header & Footer izaberite Page Number pa iz padajućeg menija Bottom of Page i zatim Plain Number 1, 2 ili 3 (najčešće 2). Ukoliko su vam uključeni nevidljivi znaci odmah ćete primetiti da postoji prazan red viška. To je greška (ili namenski ostavljen prostor) koja se pojavljuje u svim verzijama programa, samo izbrišite taj dodatni red. Slika 12 Slika 13 Budući da naslovna strana ima drugačije podnožje, na njoj neće biti prikazan broj strane. Ipak, on će ući u računanje što vama ne treba. Najlakši način da se ukloni računanje naslovne strane jeste da iz jezička Insert ponovo izabere Page Number pa iz padajućeg menija Format Page Numbers. Otvoriće vam prozor (slika 13) u kome, između ostalog, možete modifikovati način na koji se brojevi prikazuju. Na dnu prozora je opcija Start at, izaberite nulu kao početni broj. Sada u računanju neće biti početne strane. Dodatni problem nastaje ukoliko je neophodno da paginaciju uklonite i sa strane sa sadržajem. U tom slučaju umesto funkcije Page Break ispod sadržaja treba ubaciti Section Break. Otvorite jezičak Page Layout i u okviru Page Setup kliknite na Breaks i iz padajućeg menija pod Section Breaks izaberite Next Page. Automatski ćete biti prebačeni na sledeću stranu, međutim, sva podnožja će se poremetiti. Idite na Insert > Footer > Edit Footer. Videćete da su zaglavlja i podnožja obeležena oznakama Section 1 i Section 2. Prvo izbrišite sve brojeve strana koji su se pojavili. Zatim na prvoj strani koja treba da bude paginirana u okviru jezička Design, koji se Slika 14 pojavljuje samo kada je aktivirano zaglavlje ili podnožje, isključite opcije Link to Previous i Different First Page (slika 14). Važno je 10

da u podnožju prve paginirane strane ne piše Continous. Kada ste sigurni da ste uspeli, ponovo ubacite broj strana na način na koji smo prethodno objasnili. Ukoliko broj strane nije odgovarajući možete ga promeniti uz pomoć funkcije Format Page Numbers. 5. Bibliografija Pravilno citiranje i pravljenje bibliografije često može biti najnaporniji deo izrade seminarskog rada, a svakako je deo koji se najviše gleda pri ocenjivanju. Većina korisnika programa nije svesna da Word 2007 ima niz funkcija koje olakšavaju ceo proces. N.B. Ove funkcije nisu u potpunosti prilagođenje našim potrebama i postoje izvesne razlike između različitih verzija programa, stoga ih treba koristiti krajnje pažljivo i detaljno proveravati dobijene rezultate. 5.1. Pravljenje Alatke za literaturu, se nalaze u okviru jezička References komande trake, odeljka Citations & Bibliography (slika 15). Pre svega je potrebno izabrati bibliografski stil koji ćete koristiti. U humanističkim naukama se uglavnom koriste APA 3 (American Psychological Association) i MLA 4 (Modern Language Association). Ukoliko tokom rada promenite stil, Word Slika 15 će automatski promeniti izgled citata i bibliografije u celom dokumentu. Neophodno je napraviti spisak dela. Kliknite na Manage Sources. U prozoru koji se pojavi (slika 16) izaberite New kako bi se otvorio novi prozor u kome unosite podatke (slika 17). 3 Word 2010 ima poznatu grešku citiranju više dela istog autora u stilu APA. Uputstvo kako je rešiti možete pronaći na dnu ove stranice. 4 Word 2007 i 2010 koriste zastarelo (šesto) izdanje formata MLA, tako da ćete morati da napravite neke izmene u konačnom izgledu literature. Verzija iz 2013. godine koristi ažurirano izdanje. 11

Slika 16 Prvo izaberite tip izvora sa padajuće liste i automatski će se pojaviti polja za neophodne podatke. Zatim izaberite jezik. U polju Author upišite prezime i ime autora (preporučujemo opciju Edit jer se onda otvara novi prozor sa posebnim poljima za prezime, ime, srednje ime kao i opcija da poređate autore po redu, ukoliko ih ima više). Nakon toga unesite i ostale neophodne podatke. Kada sačuvate, unos će se pojaviti u prethodnom prozoru. Biće prikazan na levom (Master List) i desnom spisku (Current List). Levi spisak su svi bibliografski unosi koje ste ikada koristili, a desni samo oni koji su u upotrebi u dokumentu. Upravo ovi drugi će se pojaviti u spisku korišćene literature. Dakle, nema potrebe da svaki put unosite podatka ukoliko za različite radove koristite istu literaturu. Kada u tekstu budete citirali neko delo ono će biti štiklirano na desnom spisku. Ispod toga se nalazi pretpregled izgleda citata i bibliografske odrednice u dokumentu (korišćenjem bibliografske parenteze). Svaku odrednicu možete izmeniti u bilo kom trenutku pritiskom na dugme Edit. 12

Slika 17 5.2. Navođenje Da biste citirali, kliknite na Insert Citation i sa padajuće liste izaberite delo koje želite da citirate. Da biste dodali broj strane, iz padajućeg menija izaberite Edit Citation (slika 18) i pojaviće se novi prozor. U tom prozoru možete i isključiti prezime autora, što je neophodno ako je u ranijem tekstu već pomenuto. Slika 18 Odmah je jasno da dobijeni rezultat i nije baš idealan i da je neophodno napraviti izmene. Savetujemo da te izmene napravite tek kada završite rad, u fazi čitanja i ispravljanja pred predaju. Iz padajućeg menija izaberite Convert citation to static text nakon čega ćete moći da tekst menjate. U našem primeru (Slika 18) je neophodno izbrisati zapetu iza Andrijević; umesto znaka & upisati i ; iza godine umesto zapete staviti dvotačku i izbrisati p. Rezultat je (Kuzmanović-Jovanović, Andrijević i Filipović, 2012: 63). U svakom sledećem ponavljanju bi umesto Andrijević i Filipović trebalo da stoji et al što, takođe, moramo ručno ispraviti. Ovaj metod možda deluje kao bespotrebna komplikacija, ali je njegova velika prednost preglednost citata i mogućnost provere da li su sva dela navedena u literaturi zaista i citirana. 5.3. Ubacivanje spiska korišćene literature Da biste ubacili spisak literature poređan po alfabetnom, odnosno azbučnom redu kliknite na Bibliography i sa padajuće liste izaberite prvu ili drugu opciju. Promenite naslov u Literatura, Bibliografija 5 ili Lista referenci. Slično kao i sa sadržajem, klikom na dugme Update Citations and Bibliography možete u bilo kom trenutku ažurirati spisak. Preporučujemo da sve neophodne izmene uradite tek na kraju rada jer se ažuriranjem brišu sve ručne izmene. Ukoliko smatrate da su ove alatke previše komplikovane i nedovoljno funkcionalne, predlažemo alternativu. 5 Iako su literatura i bibliografija često sinonimi, bibliografija je iscrpnija od literature i ne sadrži samo navođena dela, stoga bi trebalo izbegavati naziv bibliografija kada je reč o seminarskim radovima. 13

6. Dodatni trikovi U nastavku slede rešenja najčešćih sitnih problema sa kojima se možete susresti. 6.1. Čuvanje obrasca Kada jednom napravite dokument za seminarski rad, nema potrebe da svaki put iznova pravite sve elemente (izgled strane, stilovi, podnaslovi i sl.). Umesto toga možete sačuvati svoj dokument kao obrazac. Kliknite na Office button, pa izaberite Save as i zatim opciju Word template. Nazovite dokument i sačuvajte ga. Sada možete uvek otvoriti obrazac iz menija pomoći opcije New pa My templates. 6.2. Teze i numerisane liste Iako jedna od najosnovnijih funkcija, često može zadavati glavobolje. Upravo zbog ovoga je izuzetno važno da vam budu uključeni nevidljivi karakteri. Na taj način ćete lako moći da vidite šta ne valja. Da biste započeli listu sa tezama, iz odeljka Paragraph početnog jezička izaberite Bullets, zatim Define New Bullet (slika 19). U novom prozoru kliknite na Symbol i izaberite znak kojim će počinjati svaki red. Napravljena lista više neće pripadati stilu Normal, već List Paragraph koji možete menjati kao i bilo koji drugi (ukoliko za Slika 19 tim bude potrebe). Novi tekst je uvučen i nema razmaka između paragrafa. Da biste promenili uvučenost reda, kliknite desni taster miša dok je označen znak i iz padajućeg menija izaberite Adjust List Indents... Otvoriće se novi prozor u kome definišete koliko želite da znak i tekst budu udaljeni od margine i da li između znaka i teksta treba da postoji jedno prazno slovno mesto, nikakva praznina ili tzv. tabulatorski znak (eng. tab). Za teze ova opcija nije od značaja, ali za brojeve je obično najbolje staviti jedno prazno mesto. Slika 20 Da biste prešli na niži nivo u okviru hijerarhije nabrajanja, izaberite opciju Increase Indent (slika 20). Znak će se promeniti da bi se razlikovao od prethodnog. Da biste ga promenili, kliknite desnim i sa padajuće liste odaberite Bullets, pa izaberite željeni znak ili ukoliko ga nema na listi odaberite Define New Bullet pa Symbol. Pritiskom dva puta na taster Enter vratićete se na stil Normal u novom redu. Liste sa brojevima funkcionišu manje-više isto kao teze. Da biste ubacili novu numerisanu listu, izaberite opciju Numbering, koja se nalazi odmah pored Bullets, i sa padajuće liste odaberite onu koja vam odgovara ili Define New Numbering Format. 14

6.3. Numerisani podnaslovi Koristeći opciju Multilevel List moguće je povezati stilove za podnaslove sa brojevima kako bi se automatski dodavali. Kliknite na Multilevel List pa Define New Multilevel List. Pojaviće vam se novi prozor, kliknite na More >> kako bi se pojavile dodatne opcije (slika 21). Treba obratiti pažnju na nekoliko elemenata. Prvo, sa leve strane je niz od 1 do 9 koji predstavlja nivo u okviru hijerarhije. Kada izaberete nivo, desno u polju Link level Slika 21 to style izaberite sa padajuće liste odgovarajući nivo podnaslova (za prvi Heading 1, za drugi Heading 2 i tako redom; retko će vam trebati više od 4 nivoa). Zatim, u donjoj polovini prozora treba podesiti izgled broja. Polje Number style for this level vam omogućava da izaberete izgled brojeva, a u polju iznad možete dodati tačku ukoliko je reč o arapskim ciframa. U okviru odeljka Position birate poziciju broja i teksta, slično kao sa tezama i običnim numerisanim listama. Kada završite prvi nivo, pređite na drugi. Procedura je potpuno ista sa dodatkom opcije Include level number from gde je potrebno sa liste izabrati prethodne nivoe. Zatim u polju iznad ponovo dodajete sve neophodne tačke. 6.4. Fusnote Da biste dodali fusnotu izaberite References > Insert Footnote. Za komentar na kraju dokumenta izaberite Insert Endnote. Ukoliko želite da promenite izgled fusnota, kliknite na malu strelicu u donjem desnom uglu odeljka Footnotes. Otvoriće vam se novi prozor. Number format vam omogućava da promenite izgled brojeva dok klikom na dugme Symbol možete staviti znak umesto broja. Fusnote treba da imaju veličinu slova 10 i jednostruki prored. Stil koji se koristi u fusnotama je Footnote text. 6.5. Davanje naziva slikama, tabelama i grafikonima Sve slike, tabele, dijagrami i grafikoni u radu moraju biti numerisani i nazvani, a njihov izvor naveden (ukoliko se radi o preuzetom sadržaju). Word 2007 to izuzetno olakšava. Kliknite desnim tasterom miša u sliku, tabelu ili grafikon i izaberite opciju Insert Caption. Otvoriće vam se novi prozor (slika 22). Prvo izaberite iz padajućeg menija polja Label izaberite tip Slika 22 sadržaja. Ukoliko vam je srpski 15

podešen kao jezik teksta, pojaviće vam se Ilustracije, Figura i Slika, između ostalih. Ukoliko ne pronalazite potrebnu oznaku, možete napraviti novu klikom na New Label. Zatim u polju Caption, pored oznake i rednog broja dodajte naziv sadržaja. U okviru polja Position birate da li će oznaka stajati iznad ili ispod sadržaja. 6.6. Ubacivanje horizontalne strane Ponekad ćete imati preširoku sliku ili grafikon. U tom slučaju ćete želeti da samo jedna strana rada bude horizontalno okrenuta. Da biste to postigli izaberite Page Layout > Breaks > Section Breaks > Next Page, zatim na dnu te nove strane ponovite proceduru. Vratite se na tu stranu koja treba da bude horizontalna i izaberite Page Setup pa u novom prozoru prebacite orijentaciju strane na Landscape, na dnu prozora obeležite Apply to: This section. Ako vam ova akcija poremeti paginaciju samo otvorite zaglavlje ili podnožnje i štiklirajte Link to previous. Ukoliko je neophodno, isto uradite i na sledećoj strani. 6.7. Prečice U nastavku sledi tabela sa najkorisnijim prečicama. Ukoliko je vaša verzija programa na španskom jeziku, prečice se u izvesnoj meri razlikuju. Srpska verzija najčešće ima iste prečice kao engleska. Tabela 1. Prikaz najčešćih skraćenica u programu Word 2007 Funkcija Engleski i srpski Španski Novi prazni dokument CTRL+N CTRL+U Otvaranje dokumenta CTRL+O CTRL+A Čuvanje dokumenta CRTL+S CTRL+G Napredni dijalog za čuvanje F12 F12 Podebljavanje teksta CTRL+B CTRL+N Kurziv CTRL+I CTRL+K 6 Podvlačenje teksta CTRL+U CTRL+S Kopiranje CTRL+C CTRL+C Isecanje CTRL+X CTRL+X Lepljenje CTRL+V CTRL+V Vraćanje jedne akcije unazad (Undo) CTRL+Z CTRL+Z Ponovo rađenje vraćanje akcije (Redo) CTRL+Y CTRL+Y Traženje CTRL+F CTRL+B Centriranje teksta CTRL+E CTRL+T Poravnanje uz obe margine (Justify) CTRL+J CTRL+J Poravnanje uz levu marginu CTRL+L CTRL+Q Poravnanje uz desnu marginu CTRL+R CTRL+D Zamena velikih i malih slova SHIFT+F3 SHIFT+F3 Ubacivanje hajperlinka CTRL+K nema 7 Prelom reda bez prelaska u novi pasus SHIFT+ENTER SHIFT+ENTER Prelom strane (Page break) CTRL+ENTER CTRL+ENTER 6 Promenjeno u kasnijim verzijama u CTRL+I 7 U kasnijim verzijama CTRL+K. 16

7. Literatura Kuzmanović-Jovanović, A., Andrijević, M., i Filipović, J. (2012). Priručnik iz akademskog pisanja: uputstva i sugestije za izradu seminarskih/naučnih/stručnih radova. Beograd: Čigoja štampa. 8. Indeks pojmova A4, 3 automatski tekst, 5 bibliografski stil, 12 citiranje, 11 greške u kucanju, 4 Gutter, 4 Justify, 7 lenjir, 3 literatura, 12 margine, 4 mentoru, 8 naslov, 7 Normal, 6 Page Break, 9 Page Setup, 3 paragraf, 5 pasus, 7 podnaslov, 7 poravnanje, 7 pravopis, 4 prored, 7 prvi red, 7 sadržaj, 6, 7 Spacing, 7 veličina papira, 3 17