Информационо друштво и медији

Информационо друштво и медији

ЕКОНОМСКИ ЕФЕКТИ ИНТЕГРАЦИЈЕ СРБИЈЕ У ЕВРОПСКУ УНИЈУ У ОБЛАСТИ ИНФОРМАЦИОНОГ ДРУШТВА И МЕДИЈА ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ Вељовић Драган 1 проф. др Наташа Госпић Слободан Марковић Мирко Прља 1. Анализа постојећег стања 1.1. Стање тржишта Према подацима Cullen International 2 тржиште електронских комуникација у Србији имало је вредност од 1,4274 милијарди евра и представљало је 4.33 % БДП (БДП из 2007. имао је вредности од 31.400 милиона евра). Према подацима РАТЕЛ 3 укупан приход у сектору електронских комуникација, на крају 2008. године, био је 1,6 милијарди евра са следећом расподелом, Слика 1: Слика 1. Расподела прихода по сервисима 1 Вељовић Драган; проф.др Наташа Госпић Саобраћајни факултет Универзитета у Београду; Слободан Марковић-Министарство за телекомуникације и информационо друштво Републике Србије, Мирко Прља-Привредна комора Србије 2 Cullen International за потребе Европске комисије врши мониторинг тржишта електронских комуникација у Албанији, БиХ, Црној Гори, Србији, Хрватској, Македонији и Турској. Извештаје подноси у периодима од пола године, а у њима бележи напредак развоја тржишта, напредак испуњавања услова за придруживање ЕУ и мерама које треба предузети. 3 РАТЕЛ, презентација са конференције Инфорарена 2009, Београд, јун 2009. 1

У 2008. години учешће сектора електронских комуникација у БДП је било 4,87. Ако се погледају приходи од сектора у периоду од последње четири године може се закључити да су највећи удео имале мобилне комуникације, те да је велики скок наступио након продаје Мобтела и уласка трећег оператора на тржиште: 2005 0,93 милијарда евра 2006 1,3 милијарда евра 2007 1,47 милијарда евра 2008 1,61 милијарда евра Поређење оствареног прихода са земљама Југоисточне Европе и Турске за 2007. годину дато је на Слици 2: Слика 2. Поређење прихода из сектора са земљама Југоисточне Европе и Турском У погледу фиксних телекомуникација, лиценцу за обављање говорних услуга има само један оператор Телеком Србија. Дигитализација мреже у јануару 2009. била је преко 95% што је повећање од 2% у односу на јануар 2008. године. Број двојника у мрежи и даље је остао висок (преко 177.000) и решавање овог проблема захтеваће значајне инвестиције у будућности. У погледу увођења конкуренције у фиксној мрежи, издавање две лиценце за фиксни бежични приступ током 2009. године, представља први корак. Улагања у сегмент фиксне телефоније до сада су се кретала следећим током: 2005 83,9 милиона евра 2006 62,5 милиона евра 2007 165,9 милиона евра 2008 64,7 милиона евра 2

Евидентно је смањење инвестиција у 2008. години, што се може тумачити као последица куповине 65% Телекома Српске у БиХ и куповине лиценце за фиксни бежични приступ и мобилну телефонију у Црној Гори од стране Телекома Србије. Даља либерализација тржишта мобилних комуникација увођењем трећег оператора дала је своје резултате. Сви мобилни оператори добили су и лиценцу за трећу генерацију мобилне телефоније (УМТС). Број мобилних корисника прешао је 9 милиона. Раст броја мобилних корисника је око 17% (пенетрација мобилних корисника у јануару 2008. била је 112,7% док је у јануару 2009. та цифра била још већа 128,3%). Улагања у сектор мобилне телефоније имала су следећи ток: 2005 0,445 милиона евра 2006 103,9 милиона евра 2007 210,0 милиона евра 2008 240,27 милиона евра Ова улагања указују да је либерализација тржишта увећала инвестиције, а скок је наступио након куповине Мобтела од стране Теленора и појаве новог оператора ВИП (члан Мобилком Аустрија групе). Највећи раст имао је сегмент Интернета. Број корисника Интернета крајем 2008. је био 1.619.711 4 а број пружалаца Интернет услуга попео се на 197. Што се тиче фиксног широкопојасног приступа, као основне инфраструктуре информационог друштва, такође се бележи раст и пенетрација сада износи 6,3%. Но, динамика раста у овом сегменту није довољна да би смањила јаз у односу на просек ЕУ 27 који износи 22,9%. Међутим, ако се статистици развоја фиксног широкопојасног приступа дода раст мобилног широкопојасног приступа у Србији, онда је тренутна укупна пенетрација 18%. 4 РАТЕЛ, презентација са конференције Инфоарена 2009, Београд, јун 2009. 3

Број корисника кабловске телевизије је 861 хиљада. Просечно улагање у сектор кабловске дистрибуције за последње четири године било је 450 милиона евра, а по годинама: 2005 350 милиона евра 2006 190 милиона евра 2007 899 милиона евра 2008 362 милиона евра 1.1.1. Поређење домаћег тржишта са ЕУ 27 и са земљама у окружењу У анализи стања нашег тржишта и тржишта ЕУ 27 коришћени су подаци које је дао Cullen International. Као најважнији наведени су: Број фиксних линија на 100 становника: Конкуренција у фиксној телефонији: Раст броја мобилних корисника: 4

Број фиксних Интернет конекција: Пенетрација широкопојасних корисника: У погледу регулаторног оквира који се примењује може се закључити следеће: Србија примењује регулаторни оквир ЕУ из 1998. У фиксној мрежи постоји de facto монопол оператора Телеком Србије, који се налази у већинском државном власништву (80% удела), што значи да није издата ниједна нова лиценца за фиксну мрежу. Издате су две лиценце за фиксни бежични приступ, од којих је једну лиценцу купио Телеком Србија, а другу оператор MediaWorks. Спроведена 5

је либерализација тржишта мобилних телекомуникација, али нема кључних инструмената заштите тог тржишта. Либерализовано је тржиште преноса података и кабловске телевизије. Јак је утицај доминантног оператора, који поседује инфраструктуру, на цене и ширење широкопојасног приступа путем АДСЛ-а. Регулаторни оквир ЕУ за електронске комуникације из 2003. године, примениле су у домаћем законодавству следеће државе: Хрватска, Црна Гора, Македонија и Албанија. Детаљи о данашњем степену примене регулативе на тржишту у Србије, у поређењу са земљама у окружењу, дати су у следећим табелама: У погледу доношења и примене инструмената за регулацију тржишта, као основни параметри посматрају се избор оператора (Carrier Selection/Carrier Preselection), преносивост броја (Number Portability), интерконекција и рашчлањивање приступа локалној петљи (Local Loop Unbundling). Ове инструменти нису донети у Србији. За локалну петљу, поређење је дато у следећој табели: 6

У овом разматрању интересантно је приказати како је ЕБРД урадила процену правног и регулаторног оквира комуникација. 1.1.1.1. Процена ЕБРД ЕБРД 5 је направила процену регулаторних оквира за електронске комуникације у земљама које раде са ЕБРД у региону бившег СССР и Југоисточној Европи. Информације су сакупљане током маја и јуна 2008. Циљ ове процене био је да послужи као смерница за дефинисање националних регулаторних оквира за телекомуникације у следећим категоријама: пуно испуњавање услова, високо испуњавање услова, средње испуњавање услова и ниско испуњавање услова. Посматране параметре дала је Светска трговинска организација - WТО у документу Референце Папер он Телецоммуницатионс Сервицес (што не подразумева само пуно испуњавање регулаторног оквира ЕУ, које би захтевало много ширу анализу). Индикатори процене су били: -Пуно испуњавање има оцену 90-100 -Високо испуњавање има оцену 75-89 -Средње испуњавање има оцену 50-74 -Ниско испуњавање има оцену испод 50 5 http://www.ebrd.com/country/sector/law/telecoms/index.htm 7

Коришћен је spider дијаграм који је укључио шест главних група индикатора. За сваки индикатор, дијаграм презентује оцену као проценат максимално достигнуте оцене. Оцена почиње са 0 у центру дијаграма и достиже 1.00, што значи да дијаграм показује мрежу која што је шира има бољу оцену у процени. Шест индикатора су: - Независност регулатора максимум 22 поена - Решавање спорова и жалби максимум 10 поена - Проширени приступ тржишту максимум 20 поена - Приступ ресурсима радиофреквенцијског спектра максимум 10 поена - Значајна тржишна снага и инструменти заштите конкуренције максимум 20 поена - Интерконекција у специјалном поступку максимум 18 поена Универзални сервис није посматран, јер се Референтни папир WТО не бави политиком универзалног сервиса. Али, ако ова политика постоји, она мора да испуни одређене критеријуме као што су: циљеви морају бити разумни у светлу националне економије и стања мреже циљеви треба да буду изражени у технолошки неутралном смислу (нпр. треба да узму у обзир допринос мобилних мрежа у обезбеђивању универзалног сервиса) одређени аспекти који проистичу из универзалног сервиса, као на пример рефундирање трошкова неким операторима, треба да буду регулисани недискриминаторно, на тржишним основама и да поштују принцип равномерног оптерећења, те не треба да представљају баријеру за улазак на тржиште. 8

На следећим сликама, примена дате методологије приказује стање регулаторног оквира у Србији, Хрватској, Мађарској и Чешкој: Спидер дијаграм процене регулаторних индикатора за Србију Спидер дијаграм процене за Хрватску 9

Спидер дијаграм процене за Мађарску Спидер дијаграм процене индикатора за Чешку У закључним разматрањима ЕБРД каже за Србију да: Недовољно испуњава услове према захтевима WТО Споро прихвата реформе Либерализација је још у раној фази Има некомплетан оквир за лиценцирање Нема адекватне инструменате за заштиту конкуренције Има проблем са ребалансом тарифа у фиксној мрежи При томе се за Хрватску наводи да: 10

У потпуности испуњава услове према захтевима WТО Има пуну усаглашеност са ЕУ регулаторним оквиром из 2003. Има регулисано унапређено решавање спорова 1.2. Телекомуникације тренутно стање 1.2.1. Законодавни оквир Влада Републике Србије је у октобру 2006. донела Стратегију развоја телекомуникација у Републици Србији од 2006. до 2010, а јануара 2009. усвојен је измењени и допуњени Акциони план за реализацију стратегије. Овај документ обухвата правне, институционалне, економске и техничке аспекте развоја у области телекомуникација и представља основу за убрзани развој тржишта телекомуникационих услуга и развој телекомуникационе и информационе инфраструктуре. Област телекомуникација уређена је Законом о телекомуникацијама који је заснован на регулаторном оквиру Европске уније (ЕУ) из 1998. Начела на којима се заснива регулисање односа у области телекомуникација су, између осталог, подстицање конкуренције, економичности и ефикасности у обављању делатности у области телекомуникација, заштита интереса корисника, обезбеђивање максималног квалитета телекомуникационих услуга, рационално и економично коришћење радиофреквенцијског спектра, обезбеђивање интерконекције под равноправним условима и поштовање међународних норми и стандарда. Са циљем регулисања телекомуникационог тржишта Републичка агенција за телекомуникације (у даљем тексту: Агенција) донела је више десетина подзаконских аката (сагласно задацима националних регулаторних тела 11

дефинисаним у Оквирној директиви 2002/21/ЕК) којима се, између осталог, ближе уређује: ефикасно коришћење и управљање радиофреквенцијским спектром и нумеричким ресурсима; поступак за обављање техничких прегледа; поступак контроле усклађености телекомуникационих мрежа, система и средстава са прописаним стандардима и нормативима; издавање одобрења (General Authorization) за пружање јавних телекомуникационих услуга (Интернет, КДС); врсте јавних телекомуникационих услуга и јавних телекомуникационих мрежа за које се издају одговарајуће дозволе (Individual Licence and General Authorization); интерконекција јавних телекомуникационих мрежа. Са циљем ефикасног коришћења и управљања радиофреквенцијским спектром, на предлог Републичке агенције за телекомуникације, а у складу са Планом намене радиофреквенцијских опсега, Министарство за телекомуникације и информационо друштво донело је планове расподеле радио фреквенција за системе са фиксним бежичним приступом, GSM/DCS 1800, UMTS/IMT-2000 и CDMA, терестричке аналогне ФМ и ТВ радиодифузне станице. Агенција је 2007. примљена у чланство Европског института за стандардизацију у телекомуникацијама (ЕТСИ), што омогућава директну примену ЕТСИ стандарда. 1.3. Информационо друштво тренутно стање 1.3.1. Законодавни оквир 12

Стратегијом развоја информационог друштва у Републици Србији уређуе се Област информационог друштва у Републици Србији. Уз Стратегију коју је усвојила Влада Републике Србије, усвојен је и Акциони план Стратешки приоритети и иницијативе за развој информационог друштва. Циљеви и приоритети државне политике у појединим стратешким областима дефинисани су у складу са развојним процесима информационог друштва у Европи, препорукама и основним елементима концепта е-европа, садржаним у документима Европске уније, као и са преузетим обавезама Републике Србије у изградњи информационог друштва у региону Југоисточне Европе. есее Агенда+ за развој информационог друштва у ЈИЕ у периоду 2007-2012. година, коју је Републике Србија потписала октобра 2007. у Сарајеву дефинише приоритетне циљеве, као што су: развој правног оквира, реализацију пројеката развоја електронских сервиса за грађане и привреду, развој садржаја на интернету, успостављање портала е-управе, успостављање електронског идентитета, развој е-трговине, примена стандарда у циљу интероперабилности, развој е-образовања, развој широкопојасних мрежа и сервиса, развој дигиталне телевизије ради превазилажења информационог јаза са развијеним земљама. Влада Србије усвојила је и Акциони план за реализацију есее Агенде+ у априлу 2009. Године. Закон о електронском потпису донет је 21. децембра 2004. Законом се, у складу са Европском директивом о електронским потписима и препорукама Европске уније, уређује употреба електронског потписа у правним пословима и другим правним радњама, као и права, обавезе и одговорности у вези са електронским сертификатима. Подзаконска акта за имплементацију Закона су: Правилник о ближим условима за издавање квалификованих електронских сертификата; 13

Правилник о техничко-технолошким поступцима за формирање квалификованог електронског потписа и критеријумима које треба да испуне средства за формирање квалификованог електронског потписа; Правилник о Регистру сертификационих тела која издају квалификоване електронске сертификате у Републици Србији; Правилник о вођењу евиденције сертификационих тела. Правилници су усклађени са најновијим стандардима ЕУ, препорукама и процедурама у овој области. Закон о електронској трговини донет је у мају 2009. године, на предлог Министарства за трговину и услуге. Овим законом уређују се услови и начин пружања услуга информационог друштва, обавезе информисања корисника услуга, комерцијална порука, правила у вези са закључењем уговора у електронском облику, одговорност пружаоца услуга информационог друштва, надзор и прекршаји. Такође, Директива ЕУ о електронској трговини интегрисана је овим законом у домаћи правни систем. Закон о електронском документу усвојен је на седници Владе почетком јуна 2009. Овим законом уређују се услови и начин поступања са електронским документом у правном промету, управним, судским и другим поступцима, као и права, обавезе и одговорности правних и физичких лица, као и државних органа у вези са овим документом. Закон регулише аспекте израде, слања, пријема, заштите и архивирања електронских докумената. Остали важећи прописи у области информационог друштва су и: Закон о информационом систему Републике Србије; Уредба о обезбеђивању и заштити информационих система државних орган; Упутство за израду и усвајање пројеката информационих система државних органа. 14

Ови прописи нису усклађени са законодавством ЕУ и одговарајућим стандардима и препорукама у области информационог друштва. Кривичним закоником и Конвенцијом Савета Европе о високотехнолошком криминалу, која је ратификована у Скупштини Србије у марту 2009, санкционишу се кривична дела из области високотехнолошког криминала. Закон о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала донет 2005. године, успоставља институционални оквир за борбу против високотехнолошког криминала (посебно тужилаштво за високотехнолошки криминал, посебна судска већа и посебне јединице полиције за истрагу дела високотехнолошког криминала). Закон о заштити података о личности регулише аспекте заштите приватности личних података. Овај закон, усклађен са одговарајућим директивама ЕУ и документима Савета Европе, усвојен је крајем 2008. године и примењује се од 1. јануара 2009. 2. ЕУ Регулатива Регулаторни оквир за електронске комуникације унутар Европске уније обухвата серије правних текстова и придружених мера које су у употреби на територијама 27 држава чланица. Циљеви новог регулаторног оквира односе се на подстицање конкурентности на тржишту електронских комуникација, унапређење функционисања унутрашњег тржишта и гарантовање основних интереса корисника као областима које се још увек не могу препустити самом тржишту. Оквир предвиђа сет мера које су једноставне, окренуте ка дерегулацији, технолошки неутралне и довољно флексибилне да се изборе са брзим променама у сектору електронских комуникација. 15

Сет основних директива на којима се заснива регулатива тржишта у земљама чланицама ЕУ је: 1. Directive (2002/21/EC) on a common regulatory framework, Official Journal, OJ L 108, 24.4.2002 2. Directive (2002/19/EC) on access and interconnection, Official Journal, OJ L 108, 24.4.2002, 3. Directive (2002/20/EC) on the authorisation of electronic communications networks and services, Official Journal, OJ L 108, 24.4.2002 4. Directive (2002/22/EC) on universal service and users' rights relating to electronic communications networks and services, Official Journal, OJ L 108, 24.4.2002, 5. Directive (2002/58/EC) on privacy and electronic communications (from 31/10/2003), Official Journal, OJ L 201, 31.07.2002, 6. Directive (2002/77/EC) on competition in the markets for electronic communications services, Official Journal, OJ L 249, 17.09.2002 Поред наведених директива Комисија је усвојила и низ одлука које су од кључног значаја за функционисање тржишта. Наводимо следеће: Decision (676/2002/EC)on a regulatory framework for radio spectrum policy Regulation (2000/2887/EC) on unbundled access to the local loop, Official Journal, OJ L 336, 30.12.2000 Као додатак основним инструментима, Комисија је усвојила и следеће мере које играју значајну улогу у функционисању оквира Европске уније: Водичи о анализама тржишта и процени да ли одређени учесник има значајно учешће на тржишту које је Комисија одобрила, како би се поставила заједничка методологија и принципи за Национална регулаторна тела којима су водичи намењени. 16

Препоруке које се тичу дефинисања листе од 18 подтржишта, чији рад проверавају Национална регулаторна тела. Одбори и групе за креирање политике. Анализа основних директива и одлука : Директива о заједничком регулаторном оквиру (скраћено: Оквирна директива Directive (2002/21/EC). Оквирна директива је ступила на снагу 24. априла 2002. године. Ова директива установљава хармонизовани оквир за регулацију мрежа и сервиса за електронске комуникације. Директива дефинише задатке Националних регулаторних тела и поставља сет процедура како би примена регулаторног оквира унутар Заједнице била осигурана. Ова директива (као и остале из ове групе) није у сукобу са обавезама предвиђеним унутрашњим правом појединих земаља чланица, односно у складу је са правом Заједнице. Оквирна директива садржи и дефиниције релевантних појмова: електронска комуникациона мрежа, јединствено тржиште, сервис електронских комуникација, јавна комуникациона мрежа, придружена опрема (односи се на мрежу), условни приступ систему, национално регулаторно тело, корисник, универзални сервис, специфичне директиве, обезбеђивање електронске комуникационе мреже, крајњи корисник, унапређена опрема за дигиталну телевизију, интерфејс за апликативне програме. Директива обезбеђује успостављање Националних регулаторних тела од стране сваке државе чланице ЕУ, гаранцију независног, непристрасног и транспарентног деловања формираних тела. Уколико у некој земљи чланици постоји више институција које се баве регулацијом тржишта, овом Директивом је обезбеђена сарадња између њих. Национална регулаторна тела појединих земаља би на основу ове Директиве требало да размењују информације при чему се те информације сматрају пословном тајном. На крају, државе чланице обавештавају Комисију о задацима који су постављени пред Регулаторно тело те државе. 17

Државе чланице морају да обезбеде ефикасне механизме на националном нивоу како би било који учесник на телекомуникационом тржишту имао право жалбе уколико сматра да је оштећен одређеном одлуком Националног регулаторног тела. Основни задаци постављени пред свако Национално регулаторно тело сврстани су у неколико следећих група: Циљеви и регулаторни принципи. спровођење усвојене политике, промоција конкуренције, допринос развоју унутрашњег тржишта, заштита интереса корисника. Управљање радио фреквенцијама намењених сервисима електронских комуникација. Обезбеђење ефикасног управљања поменутим радио фреквенцијама тако да алокација и додела од стране Националних регулаторних тела буде објективна, недискриминаторна и транспарентна. Нумерација, додела имена и адреса.нумерација треба да буде контролисана од стране Националних регулаторних тела при чему треба нарочито водити рачуна о усклађености планова нумерације унутар Заједнице. Колокација и заједничко коришћење опреме. Национална регулаторна тела би требало да подстичу коришћење исте опреме од стране различитих провајдера сервиса у циљу очувања животне средине, здравља, безбедности. Одвајање обрачуна и финансијских извештаја. Уколико провајдер има ексклузивна права у пружању одређеног сервиса или за коришћење одређене мреже и уколико тај провајдер пружа и сервисе ван оних за чије обезбеђивање поседује ексклузивна права, он је у обавези да доставља одвојене обрачуне и финансијске извештаје. Директива обухвата и скуп општих мера које се односе на утврђивање да ли је одређени оператор/група удружених оператора са значајним уделом на тржишту што га /их чини потенцијалним монополистом/има, потом на обезбеђивање конкуренције на тржишту. Скуп чине и процедуре анализе тржишта, стандардизација сервиса, мрежа и додатне опреме, интероперабилност сервиса 18

дигиталне интерактивне телевизије, као и процедуре хармонизације, и начин којим се контролише преузимање компаније унутар земље или у некој од других земаља чланица. Једна од мера из поменутог скупа је и заједнички рад Комисије И Комитета (the Communications Committee). Од Комисије се очекује да објављује релевантне информације и да периодично проверава примену усвојених Директива. 3. Хармонизација са ЕУ регулативом 3.1. Телекомуникације 3.1.1. Краткорочни приоритети 3.1.1.1 Законодавство У законодавном оквиру, три су главна приоритета, и то: 1. Усвајање новог Закона о електронским комуникацијама који ће бити усаглашен са регулаторним оквиром ЕУ за електронске комуникације из 2003. године, како би се остварио приоритет Републике Србије - да се обезбеди потпуна либерализација електронско-комуникационог сектора. Законом о електронским комуникацијама, између осталог, унапредиће се и механизми за обезбеђивање независности регулаторног тела. Предлог Закона о електронским комуникацијама ће бити усаглашен са регулаторним оквиром ЕУ који обухвата Директиву о заједничком регулаторном оквиру и четири посебне директиве: Директива о издавању одобрења за мреже и услуге, Директива о приступу и међусобном повезивању, Директива о универзалној услузи, и Директива о приватности у електронским комуникацијама. Рок: Предлог Закона о електронским комуникацијама биће готов до краја јесени 2009. године. 2. Усвајање Стратегије преласка са аналогног на дигитално емитовање радио и телевизијског програма. Рок: крај јуна 2009. 19

3. Реализација активности из усвојеног Акционог плана за реализацију Стратегије развоја телекомуникација у Републици Србији од 2006. до 2010. године. Рок: до средине 2010. године. Надлежна институција: Министарство за телекомуникације и информационо друштво. У краткорочне приоритете убрајају се: 1. израда подзаконских аката са циљем одређивања почетне групе услуга које представљају универзални сервис, правила о избору оператора који пружају услуге универзалног сервиса и регулисање механизама за надокнаду трошкова пружања универзалног сервиса; 2. израда подзаконских аката који се односе на унапређење тарифне политике како би се утврдиле тарифе засноване на трошковном принципу и извршио ребаланс тарифа; 3. континуирана ревизија коришћења радиофреквенцијског спектра; 4. ревизија постојећег система нумерације, посебно имајући у виду избор и предизбор оператора и преносивост бројева. 4. Фактори који утичу на ширење ИКТ 6 Велики број студија је урађен на тему идентификовања фактора који утичу на ширење и брже прихватање ИКТ и њихов утицај на увећан економски развој. Према ИТУ-у (2002), Gillis i Mitchell (2000) и Piatkowski (2002) фактори који утичу на имплементацију/ширење ИКТ : ИКТ политика инфраструктура, ниво ИКТ знања и обучености расположивост капитала/инвестиција и 6 Thomas Anyanje Senaji, ICT Consultant What makes up Digital Bridges? - Factors Affecting the Implementation of ICT Perspective 20

приступачност цена Однос између ових фактора може се дефинисати коришћењем модела у студији The Washington University, WSU модел, који идентификује три главна фактора: (Gillis and Mitchell, 2002). Однос између ИКТ развијености и економског развоја такође су биле предмет проучавања. Он показује да у развијеним земљама ИКТ значајно доприноси макроекономском развоју (Пиатковски, 2002). Међутим, према Гартен (1996, 7), дифузија ИКТ не производи никакав посебан утицај на макроекономски развој економија у транзицији. Пре неколико година Holloway i Hutton (2001) тврде да ИКТ постаје саставни део живота. Према ОЕЦД утицај ИКТ на БДП је дат на слици. OECD Key ICT indicators 15. Contributions of ICT investment to GDP growth, 1990-95 and 1995-2003 (1), in percentage points 1.0 % 0.9 0.8 0.7 1990-95 1995-2003 (1) 0.6 0.5 0.4 0.3 0.2 0.1 0.0 Austria France Germany Italy Greece Ireland Finland Portugal Netherlands Spain New Zealand Japan Canada Belgium United Kingdom Denmark Sweden United States Australia Као основни разлог због кога је Председник УСА Барак Обама одобрио подршку од 6 милијарди за ширење широкопојасних приступа у руралним областима је 21

био да за сваки уложени долар инвестиран у широкопојасни приступ, економија добија десет пута већи повраћај од уложеног. 7 Значајан део ИКТ односи се на телекомуникациону инфраструктуру. Ако се погледа ситуација код нас онда постоји директна корелација између економске развијености и степена запослености и развијености телекомуникационе инфраструктуре 8, слике... и... Може се закључити да постоји јасна повезаност између економске и телекомуникационе развијености на узорку од 161 општине у Србији и да се највећи број општина налази у делу графика између нивоа телефона и нивоа запослености мањег од 100, односно где нема телефона нема ни запослени. ниво телефона 200 180 160 140 120 100 80 60 40 20 0 0 50 100 150 200 250 ниво дохотка Слика Однос нивоа дохотка и броја телефона у Србији 7 American Recoverу and Reinvestment Bill, 2009. www.wi-fiplanet.com, January 2009 8 РАТЕЛ Пројекат Универзални сервис у Србији, стање, потребе и предлог решења. 22

ниво телефона 160 140 120 100 80 60 40 20 0 0 20 40 60 80 100 120 140 160 ниво запослености Слика Однос нивоа запослености и броја телефона у Србији 5. Опције Могу се идентификовати две могуће опције даљег развоја овог сектора: Опција 1 - Не радити ништа или радити насумично по свом моделу: Ова опција подразумева да нема даљих активности у хармонизовању регулативе са ЕУ или се само ради у појединим сегментима који су од тренутног интереса. Одлагање доношења хармонизоване регулативе представља ризик и доводи до кашњења које ће се огледати у споријем либерализовању тржишта, мањим ФДИ, смањивању инвестиција у фиксној мрежи и постојећег оператора Телеком Србије који је у власништву државе, споријем увођењу модерних сервиса на којима треба да ради укупна економија неприлагођеним ценама посебно нових сервиса, што представља оптерећење како за резиденцијалне кориснике тако посебно за привреду (приход од пословних и резиденцијалних корисника има однос од око 80:20). 23

SWOT ANALIZA ZA OPCIJU 1 S SNAGA POSTOJANJE TRAŽNJE POZITIVNO POSLOVANJE POSTOJEĆIH OPERATORA VELIKI UTICAJ NA RAZVOJ SVIH GRANA PRIVREDE MERILO RAVNOMERNOG RAZVOJA REGIONA POSTOJANJE REGULATORNE AGENCIJE W SLABOSTI NEUREĐENOST KLJUČNIH SEGMENATA TRŽIŠTA NE POSTOJANJE KLJUČNIH INSTRUMENATA ZA REGULISANJE TRŽIŠTA SLABA KUPOVNA MOĆ STANOVNIŠTVA SLABA KORDINACIJA IZMEĐU DRŽAVNIH INSTITUCIJA NADLEŽNIH ZA OVAJ SEKTOR NE POSTOJANJE POLITIČKE VOLJE I KOMPETENTNOSTI ZA EFIKASNIM ANGAŽOVANJEM U OVOM SEKTORU NE BALANSIRANE CENE U FIKSNOJ TELEFONIJI NEDEFINISANO PITANJE UNIVERZALNOG SERVISA NERAZVIJENA INFRASTRUKTURA U PRISTUPU SPORO REAGOVANJE NA ZAHTEVE KORISNIKA U POGLEDU ŠIROKOPOJASNIH PRISTUPA I SERVISA O MOGUĆNOSTI?????? T OPASNOSTI NEDOSTATAK INVESTICIJA SLAB PRILIV FDI I PRISTUP KAPITALU OPADANJE PRIHODA OPERATORA VELIKI UTICAJ DOMINANTNOG OPERATORA-TELEKOM SRBIJE NA POSLOVANJE OSTALIH USPOREN RAZVOJ U FIKSNOJ MREŽI NEPOSTOJANJE POLITIČKE VOLJE ZA FUNKCIONALNU SEPARACIJU POSTOJEĆEG OPERATORA TELEKOM SRBIJE VELIKA ZAVISNOST SVAKOG NOVOG OPERATORA OD DOMINANTNOG OPERATORA NE RAZVIJANJE KAPACITETA U DRŽAVNIM INSTITUCIJAMA ZA REGULISANJU NOVOG OKRUŽENJA (NGN) sporije uvođenju modernih servisa na kojima treba da radi ukupna ekonomija odlaganju rebalansa tarifa u fiksnoj telefoniji Опција 2 - Пуна хармонизација са ЕУ регулативом Влада Србије се потписивањем ССА и својом развојном политиком определила за приступање ЕУ а тиме и обавезама за примену ЕУ регулативе у својим законима. Сектор телекомуникација и Информационог друштва је водећи сектор у процесима укључивања у ЕУ токове и укупне глобализације. Ова опција има следеће предности: повећање инвестиција лакши приступ ФДИ брже увођење нових сервиса улазак нових оператора на тржиште и отварање нових радних места Сманњивање цена појединих сервиса 24

Свакако да и ова опција има своје ризике а као најважнији могу се навести следећи Могућност да се Телеком Србије не прилагоди либерализованом тржишту и тиме изгуби И тржиште и своју вредност И значајно смањи број запослених Недоследна примена ЕУ регулативе у пракси при чему Регулаторна агенција за Телекомуникације може да изгуби контролу регулисања тржишта. Не постојање потребне координације између државних органа надлежних за сектор (примери: уведена такса, отежана изградња због немогућности добијања грађевинских дозвола). Ако се као и за Опцију 1 уради СWОТ анализа може се закључити следеће: S SNAGA POSTOJANJE TRAŽNJE POSEBNO ZA ŠIROKOPOJASNE SERVISE OTVORENO TRŽIŠTE USKLAĐENOST SA EU REGULATIVOM LAK PRISTUP TRŽIŠTU (AUTORIZACIJA I DOZVOLE) VELIKI UTICAJ NA RAZVOJ SVIH GRANA PRIVREDE MERILO RAVNOMERNOG RAZVOJA REGIONA JASNA POLITIKA I STRATEGIJA NEZAVISNA REGULATORNA AGENCIJA POSTOJANJE KLJUČNIH INSTRUMENATA UREĐENJA TRŽIŠTA SWOT ANALIZA ZA OPCIJU 2 W SLABOSTI TRADICIONALNO KAŠNJENJE U IMPLEMENTACIJI NOVE REGULATIVE SLABA KORDINACIJA IZMEĐU DRŽAVNIH INSTITUCIJA NADLEŽNIH ZA OVAJ SEKTOR NERAZVIJENA PRIVREDA PREZADUŽENOST POSTOJEĆEG OPERATORA SLABA KUPOVNA MOĆ STANOVNIŠTVA SLABA OBUČENOST KORISNIKA ZA NOVE SERVISE NE KORIŠĆENJE SOPSTVENIH KAPACITETA O MOGUĆNOSTI BRZ ULAZAK NOVIH UČESNIKA MOGUĆNOST PRIVLAČENJA STRANIH INVESTICIJA LAKŠI PRISTUP FONDOVIMA I KREDITIMA RESTRUKTUIRAN POSTOJEĆI OPERATOR U KONKURENTNOG I PROFITABILNOG REGIONALNOG OPERATORA REBALANSIRANE TARIFE JAKA INFORMACIONA INFRASTRUKTURA U KIČMENOJ MREŽI (POSTOJEĆI OPERATOR I INFRASTRUKTURA DRUGIH JAVNIH PREDUZEĆA) OTVARANJE NOVIH RADNIH MESTA I SPREČAVANJE ODLIVA KADROVA UKLJUČIVANJE LOKALNIH ZAJEDNICA U REŠAVANJE PITANJA KORIŠĆENJA INTERNETA (ŠIROKOPOJASNI PRISTUPI, UNIVERZALNI SERVIS) MOGUĆNOST RAZVOJA NOVIH SERVISA SA LOKALNIM SADRŽAJEM NA LOKALNOM JEZIKU KOJI MOGU DA SE KORISTE U REGIONU RAZVOJ SERVISA INFORMACIONOG DRUŠTVA 8E-ZDRAVSTVO, E- UČENJE, E-UPRAVA..) KOMPETENTNI KADROVSKI RESURSI U SVIM SEGMENTIMA RAZVOJ DOMAĆE INDUSTRIJE T OPASNOSTI SPOR ODGOVOR DRŽAVNOG OPERATORA NA LIBERALIZACIJU OPADANJE VREDNOSTI DRŽAVNOG OPERATORA POSTAVLJANJE VISOKIH CENA ZA LICENCE NEZAINTERESOVANOST NOVIH OPERATORA I SERVIS PROVAJDERA ZA ULAZAK NA TRŽIŠTE VELIKI UTICAJ DOMINANTNOG OPERATORA-TELEKOM SRBIJE NE RAZVIJANJE KAPACITETA U DRŽAVNIM INSTITUCIJAMA ZA REGULISANJU NOVOG OKRUŽENJA (NGN) 25

6. Економски ефекти 6.1. Очекивана улагања Просечно инвестирање у сектор телекомуникација у последње четири године било је око 450 милиона евра, док се приход кретао од 0,93 милијарде до 1,61 милијарде евра. Јасно је да ће економска криза имати утицај на смањење инвестирања у сектору, што ће за последицу имати и смањену понуду нових сервиса и прелазак на нове генерације мрежа. Улагања у фиксну мрежу Пенетрација у фиксној мрежи има просек као у ЕУ 27. Међутим, у великим градовима је велика концентрација, док су мањи градови и насељена места са врло малом пенетрацијом. Чињенице да преко 1000 насеља са више од 50 становника нема телефон, или је пенетрација мања од 10%, захтева даљи развој фиксне мреже и повећање пенетрације. Евидентирана је потреба за телефонски прикључак (листа чекања) за око 200.000 корисника. Полазећи од просечне инвестиције по кориснику од 1000 евра 9 ова улагања би износила 200 милиона евра. Универзални сервис Решавање Универзалног сервиса представља један од основних задатака државе за обезбеђивање једнаких права на комуникацију свима по приступачним ценама. РАТЕЛ-ов пројекат УС у Србији, стање, потребе и предлог решења изнео 9 Износ од 1000 евра користи највећи број оператора у приказивању својих инвестиција. Заправо улагања у урбаним срединама су реално нешто мања (800 евра) него у руралним где прелазе и 1200 евра.. 26

је да је за довођење телекомуникационе инфраструктуре у насеље без телефона (у руралним подручјима) потребно обезбедити око 34 милиона евра, а предузимање посебних мера за особе са инвалидитетом и социјално угрожене категорије захтева субвенције од око 4,5 милиона на годишњој бази [7]. Решавање двојника и рехабилитација фиксне мреже доминантног оператора За решавање преко 180000 двојника и рехабилитацију мреже за приступ треба уложити око 90 милиона евра према подацима Телекома Улагања у фиксни бежични приступ Према условима из лиценце до 2012 године потребно је да два лиценцирана оператора покрију 40% насеља из пет најугроженијих округа. Према подацима за Универзални сервис [7] то претпоставља улагања од 14 милиона евра. Ширење у урбаним деловима претпоставља улагања за нових 100.000 корисника, или 75 милиона евра (просечно 750 евра по кориснику). Укупна очекивања улагања треба да буду на нивоу 90 милиона евра. Улагања у процес преласка са аналогног на дигитално емитовање ТВ и радио програма Владе Републике Србије усвојила је 2. јула 2009. године Стратегију за прелазак са аналогног на дигитално емитовање радио и телевизијског програма у Републици Србији. Потребно је извршити набавку опреме за Емисиону технику у вредности од 75.000.000 евра, највероватније уз обезбеђење суверене банкарске гаранције од стране Републике Србије. Куповина опреме би се обавила путем кредита под условима под којима Република Србија може да се задужи код међународних финансијских институција. Очекује се да се кредити обезбеде по условима 27

повољнијим од тржишних, уз евентуално покретање домаће производње за поједине делове те опреме. Набавка опреме се предвиђа од четвртог квартала 2010. године до четвртог квартала 2011. године, што уз очекивани грејс период од 3-5 године, отплату првих ануитета ставља у приближно 2015. годину. У складу са економским условима у време искључивања аналогних телевизијских предајника и преласка на дигитално емитовање у Републици Србији, спровешће се један од наведених сценарија субвенционисања претплатничке базе: Надокнадиће се део трошкова набавке по једног СТБ уређаја по домаћинству, за све кориснике чије праћење телевизијског програма зависи искључиво од земаљског пријема, и то у износу до 25 евра (~25 x 1.500.000 = 37.500.000 евра); Надокнадиће се део трошкова набавке по једног СТБ уређаја по домаћинству за све кориснике који плаћају претплату, а у висини до 25 евра (~25 x 1.600.000 = 40.000.000 евра); Надокнадиће се део трошкова набавке СТБ уређаја за категорије социјално угрожених лица (~50 x 300.000 = 15.000.000 евра). Динамика трошења ових средстава обухвата четири квартала 2011. године (износ 12.000.000 евра) и први квартала 2012. године (3.000.000 евра). Ова средства неопходно је обезбедити из буџета будући да држава има обавезу да свим грађанима обезбеди несметано информисање и пријем телевизијског програма. У случају ублажавања економске кризе, субвенционисање претплатничке опреме могло би се извршити за све претплатнике Јавног сервиса, чиме би се укупна издавања повећала на 40.000.000 евра до краја првог квартала 2012. године (32.000.000 евра за четири квартала 2011. године и 8.000.000 евра у првом кварталу 2012. године). Улагања за широкопојасне приступе 28

Истраживање потреба становништва за широкопојасним приступом је урађено у Стратегији развоја широкопојасних сервиса у АП Војводина 10, при том је закључено да је неопходно омогући интензивнији развој широкопојасних телекомуникација на подручју Војводине, Стимулативним мерама (суфинансирањем месних заједница или/и грађана) подржати увођење боље и квалитетније услуге у зонама за које Покрајина има интересе (економски неразвијени делови, образовне установе, здравствене установе, итд), допунити дефиницију универзалног сервиса бар за подручје Војводине у складу са овом Стратегијом. Довођење широкопојасног приступа до свих школа и изградња рачунарских учионица захтева улагања од најмање 20 милиона евра 11. Ако се претпостави да ће Србија постићи пенетрацију широкопојасних сервиса у фиксној мрежи у 2012 која је једнака половини данашњег просека ЕУ 27 (данашњи просек је 23%) потребно је са данашњих 6,3% (470.000) достигне се 11,5% (850.000 широкопојасних корисника). То захтева улагања у обезбеђивање како нових тако и у реконструкцију постојећих претплатничких линија. Уколико се као просечна инвестиција на увођењу широкопојасног прикључка узме око 100 евра, онда је вредност инвестиција за додатних 400.000 линија око 40 милиона евра. Из изнетог произилази да ће укупна улагања у фиксну мрежу износити око 486 милиона. Постојећи оператор није у финансијској могућности да реализује ова улагања без значајне промене тарифног система и отплате постојећих дугова. Улагања у мобилну мрежу до 2012 Улагања у мобилну мрежу и сервисе у последње четири године, са уласком нових оператора, расла су од 0,445 милиона евра до 240 милиона евра и односила су се 10 www.vojvodina.gov.rs 11 Према данашњим подацима недостаје више од 25000 рачунара и пратеће опреме што представља потребна улагања од 20 милиона евра 29

углавном на изградњу и ширење ГСМ мреже. Даља улагања треба очекивати у смеру изградње УМТС мреже која ће омогућити и мобилни широкопојасни приступ Интернету. Под претпоставком да ће годишње инвестиције сваког од оператора у наредне три године бити од по 50 до 80 милиона евра, ова улагања треба да износе од 450 до 720 милиона евра. Улагања у телекомуникациону инфраструктуру Из напред изнетог произилази да су очекивана улагања у овом сектору до 2012 од око 536 до 566 милиона евра. Улагања у е-сервисе Информационог друштва до 2012 захтеваће значајна средства и она се данас могу грубо проценити на 15 милиона евра. 6.2. Економски ефекти опције 1 Улагања у фиксну мрежу: Задржавање постојећег стања упућује на прогнозу даљег пада улагања у фиксну мрежу. Ако се пад улагања настави истим темпом (смањење са 165 милиона евра у 2007 на 64 милиона у прошлој години) у наредне три године ова улагања неће прећи 50 милиона. То није довољно да задовољи захтеве за решавањем проблема УС као и проблема двојника. Мотивисаност мобилних оператора да уводе нове сервисе биће мања јер неће имати конкурентски подстицај. 6.3 Економски ефекти опције 2 Опција 2 пуне хармонизације са ЕУ регулативом отвара могућност уласка више оператора и сервис провајдера као и стварање стратешких партнерстава са операторима из ЕУ. 30

Улагања у фиксну мрежу до краја 2012: Појава нових оператора треба да донесе нових 200.000 корисника. Улагања за ову реализацију износиће око 200 милиона евра (просечно улагање је око 1000 евра по кориснику). Треба претпоставити да ће улагања у фиксно-бежични приступ због притиска конкуренције, бити већа од оних која су дата у лиценци за око 30%, односно око 120 милиона евра уместо 90 милиона. Постојећи оператор у фиксној мрежи остаће на својим инвестицијама од око 60 милиона евра годишње. Мобилни оператори ће под притиском конкуренције у фиксној мрежи, конвергенције и понуде пакета широкопојасног приступа, бити мотивисани за убрзану изградњу 3Г мреже која захтева од око 50 до 80 милиона евра годишње по оператору. Укупни економски ефекти Опције 2 могу се проценити као ефекти повећаног улагања и ефекти повраћаја кроз раст БДП за 0,65%. II АУДИОВИЗУЕЛНИ СЕКТОР 1.1. Идентификовање проблема Један од главних проблема аудиовизелног сектора јесте непотпуна усклађеност законодавства са регулативом ЕУ регулативе (acquis communautaire). 1.2. Методологија сагледавања економских ефеката придруживања Сагледавање аспеката хармонизације домаће регулативе аудиовизуелног сектора са регулативом ЕУ и економских ефеката који из тога произилазе, разматра се кроз следећа питања: Анализа постојећег стања у аудиовизелном сектору. 31

Које циљеве треба испунити да би се хармонизовала национална регулатива овог сектора? Који институционални механизми су за то потребни? Које економске импликације се могу очекивати? 2. Постојеће стање у аудиовизуелном сектору 2.1. Законодавни оквир Основи реформе у области радио-дифузије постављени су Стратегијом развоја радиодифузије до 2013. ( Службени гласник РС, број 115/05) која подразумева трансформацију ЈП Радио-телевизије Србије у установе јавног радиодифузног сервиса, утврђивање броја и врсте емитера, приватизацију електронских медија чији су оснивачи локалне самоуправе, увођење дигиталне радиодифузије као и образовање јединственог емисионог система. У Републици Србији медијска област је регулисана следећим законима: Закон о јавном информисању ( Службени гласник РС, бр. 43/03 и 61/05), Закон о радиодифузији ( Службени гласник РС, бр. 42/02, 97/04, 76/05, 79/05, 62/06, 85/06 и 86/06) Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја ( Службени гласник РС, бр. 120/04 и 54/07) Закон о ЈП новинска агенција Тањуг ( Службени лист СРЈ, број 11/95) Закон о уношењу и растурању иностраних средстава масовног комуницирања и о иностраној информативној делатности у Југославији- на снази су одредбе од члана 25-58. ( Службени лист СФРЈ, бр. 39/74 и 74/87) и ( Службени лист СРЈ, бр.24/94 и 28/96) 32

Закон о оснивању Јавног предузећа за новинско-издавачку делатност Панорама ( Службени гласник РС, бр. 80/92) Уредба о Савезној јавној установи Радио-Југославија ( Службени лист СРЈ, бр. 3/02 и 29/02) Уредба о Савезној јавној установи Филмске новости ( Службени лист СРЈ, број 3/02) Уредба о Савезној јавној установи Југословенски преглед ( Службени лист СРЈ, број 3/02). Закон о јавном информисању ( Службени гласник РС, бр. 43/03 и 61/05) је усвојен 22. априла 2003. Овај закон је системски закон којим се уређује право на јавно информисање као право на слободу изражавања мишљења, као и права и обавезе учесника у процесу јавног информисања. Закон о јавном информисању гарантује право на слободно оснивање и несметан рад медија, са загарантованим равноправним учешћем у информисању домаћим или страним правним или физичким лицима. Закон је прекинуо дотадашњу праксу државног власништва у медијима. Закон о јавном информисању је усклађен са следећим међународним документима: Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода Међународни пакт о грађанским и политичким правима Декларација Савета Европе о слободи изражавања и информисања Препорука (74)26 о праву на одговор-положај појдинца у односу на штампу Препорука (97)20 о говору мржње Препорука (97)21 о медијима и промовисању културе толеранције Препорука (2000)7 о праву новинара да не открије своје изворе 33

Закон о радиодифузији ( Службени гласник РС, бр. 42/02, 97/04, 76/05, 79/05, 62/06, 85/06 и 86/06) уређује опште принципе радиодифузије у Републици Србији, успоставља независно регулаторно тело Републичку радиодифузну агенцију (РРА), прописује нови систем издавања дозвола, дефинише опште програмске стандарде, предвиђа трансформацију Радио-телевизије Србије у јавне сервисе, уређује и друга питања од значаја за област радиодифузије. Закон регулише односе у области радиодифузије на начелима независности радиодифузних јавних гласила, забране сваког облика цензуре и/или утицаја на рад радиодифузних јавних гласила, пуне афирмације грађанских права и слобода, а посебно слободе изражавања и плурализма мишљења, примене међународно признатих норми и принципа који се односе на област радиодифузије, а нарочито поштовања људских права у овој области, забране дискриминације и јавности поступка издавања дозвола за емитовање и подстицања развоја радиодифузије и стваралаштва у области радија и телевизије у Републици Србији. У складу са Препоруком Савета Европе Р (96) 10 о гарантовању независности јавног сервиса радио-дифузије, Закон о радиодифузији је прописао постојање два јавна сервиса- Радиодифузну установу Србије и Радиодифузну установу Војводине, њихову уређивачку и институционалну аутономију у погледу програмске политике, организације делатности сервиса, избора, запошљавања и руковођења особљем унутар јавног сервиса, управљањем финансијским средствима. За финансирање делатности установа јавних сервиса које се односе на остваривање општег интереса, законом је уведена радио-телевизијска претплата. Радиодифузна установа Србије и Радиодифузна установа Војводине право на емитовање програма стичу непосредно Законом, а програми који се емитују у оквиру јавних радиодиифузних сервиса су од општег интереса. Савет РРА је дао сагласност на Статуте радиодифузних установа Србије и Војводине, изабрао чланове Управних одбора Радиодифузне установе Србије и Радиодифузне установе Војводине. Такође, објавио је јавни позив за предлагање 34

кандидата за чланове Програмских одбора радиодифузних установа, као и листу потпуних и благовремених предлога кандидата за чланове Програмских одбора Радиодифузне установе Србије и Радиодифузне установе Војводине, с обзиром да садашњим члановима програмских одбора мандат истиче 25. маја 2009. године. Закон је предвидео и постојање комерцијалних радио и телевизијских станица које могу имати националну, регионалну или локалну фрекфенцију као и радио и телевизијске станице цивилног сектора које могу имати само локалну фрекфенцију. Закон је прописао да се дозволе за емитовање програма емитерима додељују на основу јавног конкурса. Комерцијалне радио и телевизијске станице, РТВ станице цивилног сектора и РТВ станице локалних и регионалних заједница остварују своје право на емитовање програма добијањем дозвола за емитовање РТВ програма на јавним конкурсима, које расписује Агенција. До сада су окончани конкурси за издавање дозвола за емитовање радио и телевизијског програма за следећа подручја и број издатих дозвола је приказан у табели. Подручје покривања Дозволе за емитовање радио програма Дозволе за емитовање ТВ програма Подручје Републике 5 5 Подручје Аутономне 1 1 Покрајине Регион града Београд 14 6 Подручја региона 23 26 Локална подручја 235 88 Укупно 278 126 НАПОМЕНА: Овом табелом нису обухваћени подаци са последњег Јавног конкурса за издавање дозвола за емитовање телевизијског и радио програма за подручје региона, подручје града Београда и локална подручја. Савет РРА је 29. децембра 2008. године донео одлуке о издавању 63 дозволе за емитовање радио и телевизијског програма на подручју региона, локалном подручју, укључујући и 35

град Београд. По окончању последњег конкурса укупно ће бити издато 467 дозвола за емитовање РТВ програма на свим подручјима. У складу са Законом о радиодифузији, Статутом Агенције, као и другим подзаконским актима, пре одлучивања о издавању дозвола, објављене су листе кандидата потпуних и благовремених подносиоца пријава на јавне конкурсе, заједно са критеријумима на основу којих се одлучује, а то су: 1. пословни успех/економска самоодрживост подносиоца пријаве (важи за оне који тренутно емитују програм); односно адекватна и уверљива гаранција будућег пословног успеха односно економске самоодрживости (важи како за оне подносиоце пријаве који не емитују програм, тако и за све учеснике на конкурсу); 2. гледаност/слушаност радио или ТВ станице (важи само за кандидате који су раније емитовали програм); 3. искуство у области радиодифузије и сличним делатностима (важи за станице које емитују програм или за оне правне субјекте чији оснивачи имају искуства у овим областима); 4. претежна делатност правног лица; Члан 3. став 1. тачка 7. Закона о радиодифузији као принцип регулисања односа у области радиодифузије изричито налаже подстицање развоја радиодифузије и стваралаштва у области радија и телевизије у Републици Србији. Отуда следећи критеријум гласи: 5. стимулација развоја домаће радиодифузије; 6. допринос станице развоју регионалне или локалне заједнице у области информисања, културе и образовања. Закон о радиодифузији у члану 53 став 1 тачка 5, изричито помиње и следеће критеријуме: 7. гаранција станице доприносу већем квалитету и разноврсности програма; и 8. понашање станице у претходном периоду (важи само за оне који су раније емитовали програм). 36

Члан 41 (регулише максимум укупног учешћа страног капитала од 49% и прописује обавезу транспарентности власничке структуре) и чланови 98, 99, 100 и 101 Закона о радиодифузији (забрањују недозвољену медијску концентрацију) директно се тичу структуре и порекла капитала подносилаца пријава. Стога се као незаобилазан, а у Закону јасно утемељен критеријум, намеће: 9. транспарентност власничке структуре и порекла капитала. Члан 98. таксативно набраја случајеве недозвољене медијске концентрације, док члан 97. набраја случајеве медијске концентрације. Сама чињеница да се Закон не бави само недозвољеном медијском концентрацијом већ и постојањем медијске концентрације у принципу као критеријум намеће: 10. спречавање отвореног или прикривеног наметања преовлађујућег утицаја на јавно мњење (заштиту плурализма мишљења), тј. спречавање монополског понашања у области радиодифузије Члан 26 став 3 Закона о радиодифузији између осталог, каже да нико нема право да на било који начин утиче на рад чланова Савета. Будући да рад Савета РРА мора бити једнако ослобођен и политичких притисака и притисака учесника на јавном конкурсу Савет РРА је утврдио критеријум: 11.Понашање подносиоца пријаве током конкурсне процедуре 12.Допринос остваривању права националних мањина, верских заједница или специфичне области којима се организација или удружење грађана бави (важи само за станице цивилног сектора). Савет републичке радиодифузне агенције према члану 53. став 5. Закона о радиодифузији је дужан да одлуке донесе у складу са утврђеним критеријумима и прописаним условима. Јавни конкурс, листа потпуних и благовремених подносиоца пријава на Јавни конкурс заједно са наведеним критеријумима, као и листа издатих дозвола за емитовање РТВ програма, објављивани су у свим широко доступним дневним листовима, као и у локалним и регионалним листовима на свим подручијима за која је конкурс био расписан. Према члану 38 став 4 Закона о радиодифузији Републичка радиодифузна агенција води 37

регистар о издатим дозволама, а који је доступан и на званичној Интернет страни Агенције. Према Стратегији развоја радиодифузије Агенција је израдила базу података кабловских оператора, а ускоро се очекује доношење Правилника, у складу са Законом о радиодифузији, који ће ближе уредити ову област радиодифузије у смислу почетка издавања дозвола за кабловско емитовање програма. Стратегијом развоја радиодифузије предвиђено је да РРА стимулише што бржи прелазак на дигитални начин емитовања програма, па је из тих разлога Агенција узела активно учешће у раду новоформиране Међуресорне радне групе за дигитализацију. Имајући у виду члан 10. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, Директиву 89/552/ЕЕЗ (измењена и допуњена Директивом 97/36/ЕЗ), Препоруку СЕ Р (97) 21 о медијима и промовисању културе толеранције, Препоруку СЕ Р (97)20 о говору мржње као и Препоруку СЕ Р (97) 19 о приказивању насиља у електронским медијима, Закон о радиодифузији је прописао одређене обавезе емитера у односу на програмски садржај, као што су: не емитовање програма којима се подстиче и шири национална, расна, верска мржња и нетрпељивост, не емитовање програма који садрже порнографију, који истичу и подржавају насиље, наркоманију и др. видове криминалног понашања као и програма који злоупотребљавају лаковерност гледалаца или слушалаца. Према члану 68 Закона о радиодифузији опште обавезе емитера у односу на програмске садржаје у области своје програмске концепције дужни су да приликом емитовања програма поштују следеће стандарде у односу на садржај програма: 38

1) примењујући светске и националне стандарде, обезбеде производњу и емитовање квалитетног програма, како са техничког становишта, тако и са становишта садржаја програма; 2) обезбеде слободно, потпуно и благовремено информисање грађана; 3) пренесу важна саопштења хитне природе која се односе на угроженост живота, здравља, безбедности или имовине; 4) доприносе подизању општег културног и сазнајног нивоа грађана; 5) не емитују програме чији садржаји могу да шкоде физичком, менталном или моралном развоју деце и омладине, као и да такве програме јасно означе, а уколико их емитују да то чине само између 24,00 и 06,00 часова; 6) не емитују програме који садрже порнографију или чији садржаји истичу и подржавају насиље, наркоманију или друге видове криминалног понашања, као и програме који злоупотребљавају лаковерност гледалаца или слушалаца; 7) поштују забрану рекламирања политичких организација ван предизборне кампање, а у току предизборне кампање да регистрованим политичким странкама, коалицијама и кандидатима обезбеде једнаку заступљеност без дискриминације; 8) стране програме намењене деци предшколског узраста емитују синхронизоване на српски језик или језике националних и етничких заједница. Сви емитери су обавезни да емитоване програмске садржаје чувају у складу са прописима којима се уређује област јавног информисања, односно у складу са прописима којима се уређује заштита културних добара. Републичка радиодифузна агенција поступа и на основу Кодекса понашања емитера, који је донет у складу са чланом 8 став 1 тачка 5 и чланом 12 став 5 Закона о радиодифузији, ради прецизирања разраде и спровођења Закона у делу 39

новинарске етике, професионализма у медијима, програмских стандарда, заштите деце и омладине. У складу са тим, Кодекс се састоји од следећих одељака: Упутство које се односи на опште обавезе емитера, Упутство које се тиче општих програмских стандарда у информативном програму и програму политичких актуелности, Упутство које се односи на заштиту деце и омладине, Упутство које се односи на приказивање порока, криминала и узнемиравајућих појава, Упутство које се односи на праћење истраге, садржај записника издвојених у кривично судском поступку и заштите идентитета службених лица која воде истрагу, Упутство које се односи на третман религије и верских програма, Упутсто које се односе на окултизам паранормалне појаве и магију, Упутство које се односи на приказивање порнографије, секса и голотиње, Упутство које се односи на заштиту приватсности, Упустство које се односи на употребу језика у програмима радија и телевизија, Упутство које се односи на аудио и визуелни аспект садржаја програма, Упутство које се односи праћење избора и референдума, као и Упутство које се односи на ауторска и сродна права, рекламе, спонзорства и плаћене термине. Специјализована Служба за надзор и анализу Републичке радиодифузне агенције редовно надзире рад РТВ емитера, а у смислу поштовања Закона о радиодифузији, Закона о оглашавању, Закона о јавном информисању, Закона о ауторским и сродним правима, Кодекса понашања емитера и осталих нормативних аката које су у надлежности Агенције. Превасходно, надзор се односи на: шест комерцијалних телевизијских станица које емитују програм на територији целе Републике; пет комерцијалних радио станица које емитују програм на територији целе Републике; једне комерцијалне телевивизијске станица која емитује програм на територији Аутономне покрајине Војводина; два јавна радиодифузна сервиса Радиодифузну установу Србије и Радиодифузну установу Војводине. Сви остали емитери, односно РТВ 40

станице које емитују програм на подручју региона или на локалним подручјима, су надзором обухваћене повремено, а према распореду који утврђује Савет. Савет РРА разматра представке и приговоре у вези са садржајем програма емитера, а које су упућене у складу са чланом 14 Закона о радиодифузији. У том смислу Служба за надзор и анализу врши надзор над програмским садржајем који је предмет представке, односно приговора. Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја ( Службени гласник РС, бр. 120/04 и 54/07) уређује право свакога да од носиоца власти, односно носиоца јавних овлашћења, тражи и добије релевантне информације од јавног значаја како би се на делотворан начин омогућио увид у рад и поступање оних субјеката којима су грађани на слободним и демократским изборима поклонили поверење да у њихово име и за њихов рачун врше функцију власти и, у вези с тим, да управљају другим јавним пословима. Закон је установио Повереника за информације, као самосталан државни орган, независан у вршењу своје надлежности. Закон је усклађен са Препорукама Савета Европе: Препорука (81) 19 Савета Европе државама чланицама о приступу информацијама у поседу јавних власти Препорука (2002) 2 Савета Европе државама чланицама о увиду у службена документа 2.2. Институционални оквир Област јавног информисања је у надлежности Министарства културе Сектора за медије и Републичке радиодифузне агенције. Сектор за медије врши надзор над спровођењем медијских закона. У Сектору за медије је запослено 19 (деветнаест) службеника који обављају послове у склопу три уже јединице. 41

Републичка радиодифузна агенција (РРА) је основана Законом о радиодифузији ( Службени гласник РС, бр. 42/02, 97/04, 76/05, 79/05, 62/06, 85/06 и 86/06), а у складу са Препоруком Савета Европе Р (2000) 23 о независности и функционисању органа у области радиодифузије, као независна организација која врши јавна овлашћења, са циљем обезбеђивања услова за ефикасно спровођење и унапређивање утврђене радиодифузне политике у Републици Србији на начин примерен демократском друштву. Републичка радиодуфузна агенција је самостална и функционално независна организација од било ког државног органа, као и од свих организација и лица која се баве делатношћу производње и емитовања радио и телевизијских програма или са њима повезаним, споредним или изведеним делатностима. У складу са Законом о радиодифузији РРА је надлежна да врши надзор на применом Закона, издаје дозволе за емитовање програма на основу Плана расподеле радиофреквенција, прописује правила која су обавезујућа за емитере, надзире рад емитера, обавља послове у области радиодифузије с циљем заштите малолетника, примене прописа о ауторским и сродним правима и спречавање емитовања програма који садрже информације којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања одрећеној раси, вери, нацији, етничкој групи или полу. Орган Агенције је Савет који доноси све одлуке о питањима из надлежности Агенције. Савет РРА има девет чланова, који се именују из реда угледних стручњака из области, од значаја за обављање радио-дифузне делатности и бира их Народна скупштина Републике Србије. Агенција има Стручне службе које функционално и ефикасно остварују задатке Савета и Агенције. Стручним службама РРА руководи извршни директор. Тренутно је у стручним службама запослено 48 службеника. 42

Повереник за информације од јавног значаја је самосталан и независан државни орган који је установљен Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја, са циљем остваривања права на приступ информацијама од јавног значаја којима располажу органи јавне власти. Поред Повереника и његовог заменика у служби Повереника ради пет службеника. 1.Ефекти донешених закона у контексту процеса интеграције у ЕУ Циљ Стварање регулативног оквира који омогућава реализацију ефективног јединственог тржишта за радиодифузију Отварање аудиовизуелног тржишта за конкуренцију Заштита малолетника од приступа штетним аудиовизуелним садржајима Заштита европских културних интереса у контексту СТО Борба против пиратерије Квалитативни ефекти независност медија и новинара потпуна слобода и лојална конкуренција реформа законодавства и усвајање европских стандарда трансформација државних медија у јавне 1. Мерљиви ефекти 7.1.Приходи од оглашавања У ситуацији када су телевизијски и радио медији показивали велики пораст у поређењу са већином земаља у ЕУ, са преко 1200 радио дифузних организација (око 900 радио станица и око 300 ТВ станица) у 2002 год. приходи од економске 43

пропаганде су били апсолутно и релативно ниски у односу на међународне стандарде.међутим, по окончању последњег конкурса укупно ће бити издато 467 дозвола за емитовање РТВ програма на свим подручјима чиме се у знатној мери побољшава приход од економске пропаганде емитера. Тржиште медијског оглашавања је са 30 милиона евра у 2001. години увећано на 206 милиона евра. Релативно учешће телевизија на укупном тржишту масмедија је у паду, док је у учешће радио емитера стабилно од 2003. год. 44

2. Медијски јавни сервис и ефекти увођења надокнаде за финансирање Јавног сервиса ЈП Радио телевизија Србије се девет година финансирало приходом од таксе на електрично бројило, од 1992. до 23.2.2001. године, када је Одлуком Владе РС укунута такса на електрично бројило. У наредних пет година, основни извор финансирања ЈП РТС била су буџетска средства. Буџетска субвенција која је додељивана ЈП РТС износила је по годинама: 45

2001. 1,8 милијарди динара 2002. 2,9 милијарди динара 2003. 3,5 милијарди динара 2004. 3,2 милијарде динара 2005. 2,2 милијарде динара Приходи ЈП РТС милијарди динара 4 3,5 3 2,5 2 1,5 1 0,5 0 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. година Иако је у складу са Законом о радиодифузији РТВ претплата требало да стартује још 2002. године, посао реализације започет је тек у последњем кварталу 2005, и први приливи од РТВ претплате у том периоду износили су око 180 мил. динара. Од 2006. ЈП РТС, а од маја исте године, после трансформације ЈП у јавне установе ( РТС и РУВ ), основни извор финансирања делатности је РТВ претплата. Радио дифузна установа РТС, у протекле три године, остварила је наплаћену реализацију од РТВ претплате: 2006. 4,3 милијарде динара 2007. 4,6 милијарди динара 2008. 4,6 милијарди динара 46

Приходи Радиодифузне установе РТС милијарди динара 4,7 4,6 4,5 4,4 4,3 4,2 4,1 2006. 2007. 2008. година Увођењем РТВ претплате системски је решено финансирање РТС. Тако је 2007. и 2008. године улагање у програм удвостручено. Такође, забележена су велика инвестициона улагања. Примера ради, у производњу програма и куповину лиценцних права ( спорт и филмиви ) уложено је просечно годишње по 30 мил. евра, а само у протеклој 2008, РТС је у обнову и модернизацију техничкотехнолошких капацитета уложио око 22 мил. евра. 3. Организације за колективну заштиту ауторских права У области колективног остваривања ауторског и сродних права појавили су се проблеми који се тичу начина формирања тарифе организација за колективно остваривање ауторског и сродних права (у даљем тексту: организација). Закон из 2004. године даје потпуну слободу организацијама за колективно остваривање ауторског и сродних права да самостално одреде тарифу накнада за искоришћавање ауторског и сродних права. Тренутно, оне немају обавезу да о том важном питању преговарају са корисницима ауторских дела и предмета сродних права. Због тога су корисници приморани да организацији плате ону накнаду коју им организација наметне, што с разлогом доводи до њиховог незадовољства. Нацрт новог Закона у том сегменту, по угледу на европску праксу колективног остваривања ауторског и сродних права, предвиђа суштинске промене јер обавезује организацију да тарифу одређује кроз преговоре са корисницима. Дакле, према Закону из 2004. године, тарифа је израз воље само једне стране - организације, а према новом Закону она ће бити резултат 47

споразума између организације и једног или више репрезентативних удружења корисника. Такво решење је много правичније јер уважава економске могућности корисника ауторских дела и предмета сродних права. Битну новину у правилима за одређивање тарифе чини ограничавање максималног износа накнаде на 10% од прихода које остварује корисник ауторских дела и предмета сродних права.. Прописано је да у случају да исти корисник истовремено искоришћава и ауторска дела и предмете сродних права (што је и најчешћи случај у пракси) износи накнада за та искоришћавања морају бити одређени сразмерно. Организације дакле морају да сарађују приликом одређивања тарифа накнада и одреде сразмеру у износу који потражују од корисника, водећи рачуна да укупан износ за искоришћавање ауторских дела и предмета сродних права који ће потраживати од таквог корисника, не сме бити већи од 10 % од прихода које корисник остварује искоришћавањем предмета заштите. Када је реч о нормама које регулишу право кабловског реемитовања ауторског дела, појавила се потреба додатног усклађивања законодавног решења са решењем из члана 10. Директиве Европске уније (93/83) о сателитском емитовању и кабловском реемитовању. У члану 28. Закона из 2004. године у ставу 6. је већ уведено правило садржано у члану 9 став 1. Директиве Европске уније о сателитском емитовању и кабловском реемитовању која налаже да се у случају жичног реемитовања ауторског дела садржаног у емисији која се реемитује, право аутора да дозволи и забрани емитовање, остварује само преко организације за колективно остваривање ауторских и сродних права. Изменама у новом Закону текст је усклађен и са чланом 10. поменуте Директиве који налаже да се обавеза колективног остваривања права у случају поновног кабловског емитовања (кабловско реемитовање) ауторског дела садржаног у емисији која се реемитује не примењује на права која произвођач емисије остварује у погледу своје емисије, без обзира да ли су та права његова или су му пренета од стране других носилаца ауторског или сродних права. Овим изменама не само да је 48

Закон усклађен са поменутом Директивом Европске уније већ се отклањају и примедбе страних произвођача емисија који су истицали потребу закључивања индивидуалних уговора са домаћим кабловским оператерима (а не колективних уговора на које је упућивао Закон из 2004. године), указујући на своју устаљену праксу која је заснована на правилима Европске уније. III КИНЕМАТОГРАФИЈА 1.1. Фактографски приказ стања у кинематографији У Србији је у периоду између 2005 и 2008 године произведено је 35 нових филмова, 2005 године произведено је 5 филмова, 2006 године произведено је 7 филмова, 2007 године произведено је 16 филмова и 2008 године произведено је 8 филмова. 12 Фил Кратки филмови Документарни филмови Анимирани филмови Експеримента лни филмови мов Филмск Видео Филмск Виде Филм Виде Филмс Виде Година и а а о ска о ка о трака трака трака трак трак трак а а а трака трака 2000 6 2 28 12 110-19 1 14 2001 11 2 25 4 103 1 18 1 21 2002 8 1 39 2 111-17 - 17 2003 10 1 45 2 131 1 21-33 2004 10 на на на на на на на на Укупно 45 6 137 20 455 2 75 2 85 Табела 1: Филмови произведени у Републици Србији (2000-2004.г) 13 12 Извор: Compedium: Cultural Policies and Tends in Europe Serbia Contry Profile, Milena Dragićević Šešič i Hristina Mikić, Octobar 2008 13 Ибид. 49

Износ буџета Републике Србије намењен за културу Буџетски трошкови Министарства културе Удео Министарства културе у буџету Година рсд евра 2001 127 339 827 1 074 235 23 871 000 0.84% 2002 217 379 629 1 389 625 22 818 000 0.64% 2003 318 691 919 2 954 919 47 814 000 0.93% 2004 362 045 252 5 851 070 85 305 000 1.62% 2005 400 767 778 5 608 642 70 548 000 1.40% 2006 459 407 647 6 376 627 78 240 000 1.38% 2007 551 126 440 4 942 284 60 345 000 0.89% 2008 654 429 163 6 348 486 79 000 000 0.97% Табела 2: Износ буџетских средстава намењених за културу од 2001 до 2008 године. 14 Godina 2000 2001 2002 2003 2004 2006 Kinematografija 0.51% 0.21% 0.27% 0.31% 0.28% 0.43% Табела 3: Удео у буџету Републике Србије намењен за кинематографију од 2000 до 2006 15 Кинематографија у Србији се финансира из три извора: буџетских средства, страних фондова и домаћих и страних спонзорстава. Најзначајнији извори финансирања из буџетских средства су Фонд Филмског центра Србије под покровитељством Министарства културе, Фонд за стимулацију филмске производње Секретаријата за културу Града Београда и Фонд Секретеријата за културу Аутономне покрајине Војводине. Законом о радиодифузији (члан 83. став 6) део средстава у износу од 1,5% од укупно остварене месечне претплате 14 Републички Завод за статистику Републике Србије 2008 15 Извор: Compedium: Cultural Policies and Tends in Europe Serbia Contry Profile, Milena Dragićević Šešič i Hristina Mikić, Octobar 2008 50

Радиодифузна установа Србије уплаћује на рачун буџета Републике Србије за развој домаће кинематографије. Минисарство културе и медија Републике Србије је уложило 10,18 милиона евра у производњу филмова у времену од 2002 до 2007 године. 16 Табела 4 динара Година 2005 227.500.000 2006 123.821.000 2007 211.559.000 2008 237.354.903 Издвајања за кинематографију из буџета РС динара Година 2005 18.458.876 2006 125.486.323 2007 104.304.313 2008 159.473.561 Табела 5: Приходи Филмског центра Србије из буџета РС 17 Производња, дистрибуција, и приказивање филмова и видеа Број фирми Број запослених Укупан приход у еврима Приходи од продаје у еврима 2004 2005 2004 2005 2004 2005 2004 2005 186 215 1016 969 29 848 43 543 26 645 Табела 6: Број запослених и укупни приходи у производњи и дистрибуцији филмова и видеа у периоду између 2004 и 2005 године 18 35 805 16 Ибид. 17 Ибид. 18 Извор: Compedium: Cultural Policies and Tends in Europe Serbia Contry Profile, Milena Dragićević Šešič i Hristina Mikić, Octobar 2008 51

Табела 7: Број биоскопа и биоскопских посетилаца у Републици Србији 19 2.1. Филмска и видео пиратерија у Србији Према извештају Антипиратске асоцијације Србије, кинематографија и буџет Републике Србије трпе велику штету због пиратерије односно злоупотреба и неовлашћеног коришћења ауторских права и сродних права. 20 У Републици Србији пиратерија је изражена у следећим видовима: "улична"пиратерија Пиратерија у видео клубовима Пиратерија на "free" телевизијама 19 Републички Завод за статистику Републике Србије 2008 20 http://pks.komora.net/privredausrbiji/privrednegrane/audiovizuelnisektor/opirateriji/tabid/390/d efault.aspx 52

Пиратерија на КДС Интернет пиратерија Према извештају Антипиратске асоцијације Србије, процењује се да у репродуктивној кинематографији због пиратерије држава губи годишње 32,7 милиона евра ненаплаћених пореза. Структура губитака је процењена на следећи начин 21 : Продаја видео клубовимавхс/двд - 9,6 милиона евра ВХС изнамљивање - 3,6 милиона евра ДВД изнамљивање - 3,6 милиона евра малопродаја - 7,2 милиона евра биоскопи - 5,1 милиона евра ТВ права - 3,6 милиона евра Укупно - 32,7 милиона евра Губици због пиратерије се најбоље могу илистровати на примеру смањења броја биоскопа и посетилаца у биоскопима. Од 2002 године до 2007 број биоскопа се смањио са 156 на 104, док је 2008. регистровано 117 биоскопа. 22 Према Антипиратској асоцијацији Србије, пиратерија смањује посету биоскопима до 90%. У периоду од 2002 до 2007, посета биоскопима је смањена за 2.735.000 посетилаца. Уколико се као просечна цена бисокопске улазнице рачуна 2 евра, директан губитак износи 5. 470.000 евра. 23 3.1. Законодавни и институционални оквир кинематографије 3.2. Законодавство 21 За детаљнију процену видети Извештај Асоцијације за борбу против пиратерије: http://pks.komora.net/privredausrbiji/privrednegrane/audiovizuelnisektor/opirateriji/tabid/390/default.aspx 22 Податак Филмског Центра Србије о броју биоскопа за 2008 годину. 23 Према Филмском Центру Србије цена биоскопске улазнице од 2005 до 2009 године се кретала од 140-270 динара. 53

У Републици Србији област кинематографије регулисана је следећим законима: Законом о кинематографији («Службени гласник РС» бр. 46/91, 53/93, 56/93, 67/93, 47/94, 48/94 и 101/05) према којем кинематографију чине делатности производње филмова, изнајмљивања, давања филмова на коришћење и јавно приказивање филмова. Законом о делатностима од општег интереса у области културе ( Службени гласник РС, број 49/92) према коме се општим интересом сматрају и делатности из области кинематографије. Општи интерес у филмској индустрији се остварује финансирањем путем годишњих конкурса чији је циљ да потпомогну континуирану производњу уметничких филмова, примену нових технологија и повратак гледалаца у биоскопске сале. Поред улагања у производњу филмова Министарство културе улаже и у организовање фестивала, манифестација и филмских колонија, доделу награде, помаже пројекте децентрализације, деметрополизације, и промоције развоја културе локалне средине, културе младих и особа са посебним потребама. Законом о ратификацији Конвенције Савета Европе о кинематографској копродукцији (Службени лист Србије и Црне Горе Међународни уговори, бр. 2/2004) којом се регулишу односи између земаља потписница Конвенције у области мултилатералних копродукција насталих на територији земаља потписница. Конвеција се се примењује на: а) копродукције у које су укључена најмање три копродуцента, из три земље потписнице конвенције; и б. копродукције у које су укључена најмање три копродуцента из три земље потписнице Конвенције и један или више копродуцената који нису из земаља потписница. Укупно учешће копродуцената који нису основани у земљама потписницама Конвенције не може, међутим, прелазити 30% укупних трошкова 54

продукције.конвенција се примењује само под условом да копродукционо дело одговара дефиницији европског кинематографског дела. Ратификацијом Конвенције, Република Србија је узела учешће у Фонду Савета Европе за копродукцију, дистрибуцију и приказивање европских филмова ЕУРИМАГЕС. Такође, Филмски Центар Србије представља нашу земљу у СЕЕ ЦН (Соутх Еаст Еуропе Цинема Нетwорк), чије је седиште у Солуну, Грчка. 3.3. Институционални оквир У Републици Србији, област кинематографије је у надлежности Министарства културе, Одељења за савремено стваралаштво и културну индустрију и Филмског центра Србије. Одељење за савремено стваралаштво и културну индустрију Министарства културе надлежно је, између осталог, за послове припремања анализа, извештаја и информација о стању и развоју кинематографије, предлагање мера за њено унапређивање и финансирање, нормативним пословима и пословима међународне сарадње. Филмски центар Србије основан је 2004. године са циљем да подстиче и администрира финансијску подршку кинематографији у Србији, од стране Министарства културе РС, кроз годишње конкурсе за развој сценарија и пројеката, филмску продукцију и пост-продукцију, дистрибуцију и приказивање, да помаже у креирању правног и финансијског оквира за развој кинематографије кроз који би се обавила нужна трансформација филмске индустрије и културе по стандардима Европске уније, да омогући дистрибуцију и заштиту кинематографског културног наслеђа као и да кроз одговарајуће програме створи услове за боље прилагођавање и стално усавршавање професионалних структура у области кинематографије. 55

4. Модели финансирања кинематографије у упоредном законодавству У упоредном законодавству постоје бројна решења којим се омогућује да се кинематографија финансира не само из директних буџетских трансфера националним филмским центрима, већ и из других извора. Овом приликом представићемо укратко законодавна решења финансирања кинеамтографије у Хрватској и Мађарској. У Хрватској је 2007 године донет Закон о аудиовизуелним делатностима који уређује обављање, организовање и финансирање аудиовизуалних делатности као основа савремене културе, подстицање хрватског аудиовизуалног стваралаштва и дистрибуције, биоскпске дистрибуције као и комплементарних делатности, а нарочито заштита и проучавање аудиовизуалне баштине као и приказивање хрватских аудиовизуалних дела у земљи и иностранству. Извори финансирања аудиовизуелних делатности превиђени су у члану 36. према коме средства за спровођење Националног програма се обезбеђују из буџета и и дела укупног годишњег бруто прихода оствареног обављањем аудиовизуелних делатности: Хрватске радиотелевизије2%, произвођача телевизијских програма 0,8% на националном нивоу, произвођача телевизијских програма на регионалном нивоу 0,5%, оператора КДС 0,5%, оператора у непокретним и покретним телекомуникацијским мрежама и пружаоца услуга приступа интернета 1%, субјекти који јавно приказују аудиовизуална дела 0,1%. Субјекти који приказују аудиовизуална дела у обављању других привредних делатности, без обзира на порекло аудиовизуалног дела и технологију његовог преноса корисницима, дужни су из дела укупнога годишњег бруто-прихода оствареног том делатношћу, уплате 0,1% Центру за спровођење Националног 56

програма. Средства за спровођење Националног програма могу се обезбедити и из буџета јединица локалне и подручне (регионалне) самоуправе, међународних фондова, донација, као и из дела прикупљених накнада за приватно и друго сопствено коришћење аудиовизуалних дела. Средства за спровођење Националног програма уплаћују се на посебан рачун Центра. Средства се уплаћују тромесечно у корист Центра, ако уговором није друкчије уређено. Поред наведних извора финансирања аудиовизуелних делатности, Хрватска има могућност приступа и европским фондовима за финансирање аудиовизуелних делатности. Хрватска је потписала и ратификовала меморандум о разумевању 2008 године са ЕУ о учешћу у програму Медиа 2007 који ће трајти од 2007 до 2013 године. На основу овог меморандума, хрватски режисери, продуценти, писци као и друга физичка и правна лица ће моћи да учестувују у аудиовизуелним акативностима и конкурсима програма Медиа 2007 којим се финансира производња, промоција и дистрибуција европских аудиовизуелних дела. Пример Мађарске заслужује посебну пажњу због посебних пореских олакшица које су предивђене за кинематографију. У Мађарској је 2004 године донет закон Act II of 2004 on Motion Picture 24 којим се, између осталог, регулише директна финансијкса помоћ државе кинематографији као и систем пореских олакшица за кинематографију. Циљ пореских олакшица је да се повећа производња филмова, пружи додатна финансијска подршка аудиовизуелној индустрији и повећају производни капацитети и број запослених у индустрији. Систем пореских олакшица има двоструко дејство, прво да привуче улагања страних филмских компанија путем финансијских донација приватног сектора и друго, да охрабри производњу националних филмова и копродукција уз помоћ додатних фондова поред постојећих извора финансирања. 24 Видети: www.nationalfilmoffice.hu 57

Кључни аспекти система пореских олакшица су следећи: а) није важно ко поседује ауторска права на филм домаћи и страни продуценти могу подјенако користити пореске олакшице; б) што је већи износ директних трошкова производње филмова то је већи износ одбитка на трошкове; ц) продуцент филмова може значајно смањити трошкове прихватањем донација од стране пореских обвезника. За пореске олакшице се могу пријавити домаћи и страни продуценти као и копродукције. Страни продуценти могу смањити трошкове производње филмова у Мађарској за 20% за све директне трошкове које у остварили током производње филмова у Мађарској. Поред тога, страни продуценти могу остварити улагања у висини до 20% од стране пореских обвезника који за износ донације смањују пореску основицу и диреткно уплаћују донацију страном филмском продуценту. Национални филмски центар одобрава страним продуцентима коришћење порeских олaкшицa. Јунa 2008 gоdинe усвојeни су aмaндмaни нa Act on Motion Picture којим су на захтев Европске комисије, као и ради продужења важења примене система пореских олакшица уведене одређене измене. Измене се односе на две области регулисања: прва, од 2008 године, свака филмска продукција мора бити подвргнута тзв. културном тесту како би се квалификовала за пореско умањење од 20% и друга, продукцијски трошкови ће се узимати убзир у складу са територијалним правилом ЕУ, односно продуцент ће моћи да оствари пореске олакшице и за трошкове учињене ван Мађарске. У 2008 години, тржиште копродукција у Мађарској је износило 103,2 милиона долара. Табела 10: Пример примене система пореских олакшица за производњу филмова у Мађарској 58

25 Табела 11: Кинематографија у Централној и Југоисточној Европи 25 Табела: Focus 2008: World Film Market Tendencies, European Audiovisual Observatory 59

5. Аудиовизуелна политика ЕУ и кинематографија У ЕУ, 4,2 милиона људи ради у области културе што чини 2,5% од укупно радно способног становништва. Више од 50% од овог броја је запослено у индустрији културе (радиодифузија, кинематографија, издаваштво и др.) У ЕУ27 просечна потрошња домаћинства на рекреацију и културу износи 8,5%. Данас у ЕУ постоји 1100 националних и међународних телевизијских канала и 1900 регионалних и локалних телевизијских канала. У ЕУ се данас производи подједнак број филмова као и у САД, тј. 700 филмова годишње, а удео америчке кинематографије на европском тржиишту у последњих 10 година је задржан на просеку од 70%. 60

Аудиовизуелни сектор ЕУ обухвата три димензије: социјална димензија, кроз коју се остварује плурализам и различитост европског индентитета; економска димензија, кроз коју се остварује развој услуга, туризма, и нових технологија који доприносе компетиттивности и расту европске економије и стварању нових радних места и политичка димензија, кроз коју се остварује утицај ЕУ и њених држава чланица у свету. Свака држава чланица ЕУ води сопствену аутидовизуелну политку док ЕУ доноси правила и упутства која се односе на заједничке интересе као што су отвореност европских граница и поштена конкуренција. У ЕУ, кинематографија представља део аудиовизуелне политике која је предмет регулисања више области, као што су: Media Programme представља главни механизам финансијске подршке производњи, дистрибуцији и промоцији европских филмова и и ТВ програма. Прогам је започет 1990. године и тренутно се спроводи Медиа 2007 који ће трајти до 2013. године и чији буџет износи 755 милона евра. Главни циљеви програма су јачање европског аудиовизуелног сектора, приказивањем и поштовањем европског културног идентитета и наслеђа, повећање дистрибуције европских аудиовизуелних дела унутар и ван ЕУ, јачање конкуретности европског аудиовизуелног сектора олакшавањем приступа финансирњу и промоцији употребе дигиталне технологије. Регулатива аудиовизуелног садржаја - представља један од најважнијих регулаторних активности ЕУ у аудиовизуелном сектору. Године 1989 донета је директива Телевизија без граница, Television Without Frontiers (TWF), која је 2007 године измењена директивом о Аудиовизуелним медијским услугама Audiovisual Media Services (AMSD). Директивом Телевизија без граница захтева се од држава чланица да њихова законодавства ускладе са следећим правилима: 61

- отклањање препрека слободном протоку телевизијског програма унутар јединственог тржишта; - телевизијски канали, где је то изводљиво, морају имати резервисано најмање половину времена емитовања за филмове и програме који су произведени у Европи; - примена мера за заштиту одређених циљева од јавног интереса као што су културна различитост; - владе држава чланица морају осигурати да шира публика има приступа главним догађајима који не могу бити ограничени само за плаћене ТВ канале. Ова одредба се односи на међународне спорстке догађаја као што су Олимпијске игре, или Светско првенство у фудбалу; - деца и омладина морају бити заштићени од насилних и порнографских програма који се приказују у каснијим ноћним сатима и/или ограниченим приступом путем техничких уређаја који се уграђују у ТВ пријемнике. - Лица која су у телевизијском емитовању изложена непаведној критици морају имати право на одговор; - максимално време емитовања реклама на телевизијским каналима мора бити поштовано. Директива о аудиовизуелним медијским услугама је задржала сва горе поменута правила и увела додатна: - примена нове директиве са проширује и на нове медијске услуге као што су видео на захтев (video-on-demand) или комерцијалне услуге које се пружају путем интернета или мобилних телефона; - допушта се већа флексибилност у времену приказивања и трајања рекламних спотова у оквиру ограничења од 12 минута, у једном сату емитовања са могућношћу веће учесталости, али са мањим паузама; 62

- допушта се индиректно рекламирање путем представљања производа где емитери могу наплатити за представљање производа у програму. Представљње производа није дозвољено у вестима и током децијих програма. Посебан значај за кинематографију имају одредбе члана 4 и 5 директиве о Телевизији без граница који представљају општи оквир за производњу и дистрибуцију европских дела, укључујући кинематографију и ТВ филмове као члан 3 и директиве о Аудиовизуелним медијским услугама који проширује овај општи оквир тако да обухвата и услуге на захтев (on-demand services). Правила конкуренције - комунитарна правила конкуренције имају за циљ спречавање, ограничавање, или нарушавање конкуренције на унутрашњем тржишту. Уговор о ЕЗ забрањује државну помоћ која нарушава конкуренцију путем пружања помоћи одређеним привредним субјектима у односу на друге. Међутим, државна помоћ која је намењена за услуге од општег економског интереса као што су кинематографија и производња ТВ програма, дозвољене су. Према саопштењу ЕК из 2001, државна помоћ кинематографији и аудиовизуелној продукцији је компатибилна са правилима конкуренције ЕУ. 26 Заштита ауторских права правни оквир за заштиту ауторских права је постављен у Директиви 2001/29/ЕC о хармонизацији заштите ауторских и сродних права у информативном друштву као и Директиви 2004/48/ЕC о правима интелектуалне својине. Главни циљ директива јесте хармонизација националних права у погледу средстава за примену права интелектуалне својине и успостављање опшег оквира за размену информација надлежних органа држава чланица. 26 http://eur-lex.europa.eu/lexuriserv/lexuriserv.do?uri=celex:52009xc0207(01):en:not 63

Заштита потрошача попут других сектора економске активности, аудиовизелни сектор је подложан правилима Заједнице о заштити потрошача која садрже опште одредбе о лажном и збуњујућем рекламирању. Поред тога, примењују се и одредбе оквирне регулативе о непоштеној пословној пракси. Трговинска политика у области аудиовизуелних услуга, ЕЗ и државе чланице ставиле су резерву на примену клаузуле најповлашћеније нације у мултилатералним преговорима тзв. Уругвајске рунде. Због тога, ЕЗ и државе чланице имају могућност да на нивоу Заједнице и националном нивоу спроводе различите полтике и инструменте у складу са развојем аудиовизуелног сектора. Заштита филмског наслеђа на основу члана 151 (2) Уговора о ЕЗ, ЕК је покренула иницијативу са циљем да охрабри државе чланице на сарадњу у очувању и заштити културног наслеђа која имају европски значај, укључујући и кинематографију. Европски парламент и Савет донели су 2005 године препоруку државама чланицама да методично сакупе, каталогизују, сачувају и рестаурирају филмско наслеђе, како би могло бити пренето на будуће генерације. 27 ЕК учествује у напорима да се заштити филмско наслеђе тако што периодично организује састанке Експертске групе за кинематографију чији су чланови експерти филмских архива из Европе. ЕК такође промовише европску стандардизацију у циљу постизања интероперативности између филмских датотека и каталога у Европи. Пореске олакшице које се примењују у аудиовизуелној идустрији Члан 93. Уговора о оснивању ЕЗ омогућава виши ниво хармонизације индиректног опорезивања у односу на директно опорезивање које има непосредан утицај на слободно кретање роба и пружање услуга на унутрашњем тржишту. 27 http://eur-lex.europa.eu/lexuriserv/lexuriserv.do?uri=celex:32005h0865:en:not 64

Директивом о заједничком систему ПДВ 28 2006 године,створен је правни оквир за индиректно опорезивање који је утицао на начин на који државе чланице убирају ПДВ и тиме остварују утицај на економске активности укључујући и аудиовизуелни сектор. Чланови од 93. до 130 Директиве, дају правни оквир за примену ПДВ у државама чланицама. Основно правило је да се на промет роба и услуга примењује ПДВ по стопи која не може бити мања од 15% нити већа од 25%. Међутим, Директива на основу чланова 98. и 99. даје могућност државама чланицама да примене једну или више смањених стопа ПДВ која не може бити мања од 5%. Ове пореске стопе се могу односити само на робе и услуге које су набројане у рестирктивној листи анекса Директиве. Табела 12: Стопе ПДВ које се примењују на аудиовизуелне робе и услуге у ЕУ 29 28 Council Directive 2006/112/EC of 28 November 2006 on the common system of value added tax, OJ L 347 of 11 December 2006, p. 1. 29 The Impact of EC Law on the Taxation of the European Audiovisual Industry, Hasan Bermek, European Audiovisual Observatory 2007 65