СТУДИЈА О ПОДСТИЦАЊУ СТРАНИХ УЛАГАЊА У РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Министарство за економске односе и регионалну сарадњу СТУДИЈА О ПОДСТИЦАЊУ СТРАНИХ УЛАГАЊА У РЕПУБЛИКУ СРПСКУ 2014-2017 Бања Лука, јун 2014. године

Овај документ је припремљен од стране Министарства за економске односе и регионалну сарадњу, уз консултације са ресорним министарствима Републике Српске и пословном заједницом, заступљеном кроз Привредну комору Републике Српске. Методолошки инпути су обухватили Округли стo који је одржан 11. априла 2013. године у Административном центру Владе Републике Српске у Бањој Луци, као и двије радионице на тему: Мапа инвестиционе реформе Републике Српске Политике које подржавају циљеве у области директних страних улагања, 6.јуни 2013.године (хотел Монумент Козара) и 01.октобар 2013.године (Административни центар Владе Републике Српске). Групне дискусије прво су се усредсредиле на хоризонтална питања (питања која се односе на привреду у цјелини) да се утврде и процијене ограничења, препознају предности на које се треба ослањати и размотре институционалне импликације. У каснијој фази групне дискусије су се фокусирале на вертикална (секторска) питања. Нацрт Студије је такође достављен поменутим институцијама и њихови коментари су у највећем проценту уважени. 2

САДРЖАЈ 1. УВОД... 5 2. СТРАНА УЛАГАЊА У ЈУГОИСТОЧНУ ЕВРОПУ И РЕПУБЛИКУ СРПСКУ... 7 2.1. Страна улагања у југоисточну Европу... 7 2.2. Страна улагања у Републику Српску... 14 2.2.1. Секторска структура страних улагања у Републику Српску... 15 2.2.2. Географско поријекло страних улагања у Републику Српску... 19 3. КОНКУРЕНТНОСТ, ИНВЕСТИЦИОНИ И ИНСТИТУЦИОНАЛНИ ОКВИР КАО ФАКТОРИ ПРИВЛАЧЕЊА СТРАНИХ УЛАГАЊА У РЕПУБЛИКУ СРПСКУ... 22 3.1. Конкурентност Републике Српске... 22 3.1.1. Показатељи конкурентности... 23 3.1.2.Ризици пословања као фактор конкурентности за привлачење страних улагања.. 30 3.2. Оквир инвестиционе политике као фактор привлачења страних улагања у Републику Српску... 32 3.2.1. Активности на реализацији претходно важећих стратешких докумената везаних за страна улагања... 33 3.3. Институционални оквир за привлачење страних улагања у Републику Српску... 37 4. ЦИЉЕВИ ПРИВЛАЧЕЊА СТРАНИХ УЛАГАЊА У РЕПУБЛИКУ СРПСКУ... 41 4.1. Општи циљ привлачења страних улагања у Републику Српску... 41 4.2. Оперативни циљеви за привлачење страних улагања у Републику Српску... 42 4.2.1. Подизање конкурентности и унапређење пословног окружења... 42 4.2.2. Јачање институционалних капацитета и развој партнерских односа на републичком и локалном нивоу... 43 4.2.3. Активности промоције и контаката за циљане секторе и циљана тржишта... 44 4.3. Секторски циљеви привлачења страних улагања у Републику Српску... 45 4.3.1. Пољопривреда... 45 4.3.2. Индустрија... 47 4.3.3. Туризам... 60 5. КЛАСТЕРИ И ПОСЛОВНЕ ЗОНЕ КАО ФАКТОРИ ПРИВЛАЧЕЊА СТРАНИХ УЛАГАЊА 62 3

5.1. Кластери... 62 5.2. Пословне и слободне зоне... 65 6. ЗАКЉУЧЦИ... 70 ЛИТЕРАТУРА... 73 ПРИЛОЗИ... 75 Прилог 1. Страна улагања у Републику Србију... 75 Прилог 2. Страна улагања у БЈР Македонију... 79 Прилог 3. Страна улагања у Републику Хрватску... 81 4

1. УВОД У оквиру међународног кретања капитала страна улагања представљају веома значајан фактор, јер омогућавају додатни извор капитала, пренос технологија, повећање конкурентности, а самим тим повећање извоза и побољшање платног биланса и смањење незапослености, односно омогућавају успјешније укључивање домаће привреде у глобалне токове на свјетском тржишту и остваривање циљева привредног развоја. Глобални токови страних улагања за 2012. годину показују силазни тренд (18% смањење у односу на претходни период). Опоравак ће трајати дуже него што се очекивало, због осјетљивости и несигурности свјетске привреде. UNCTAD 1 предвиђа да ће ниво страних инвестиција у 2013. години остати близу нивоа у 2012. години. Повратак повјерења инвеститора би по предвиђањима требао да доведе до пораста страних инвестиција у 2014. и 2015. години, тако да ће у наредне двије године токови страних улагања имати позитиван тренд. У 2012. години земље у развоју први пут апсорбују више страних инвестиција (52% од глобалних инвестиција), него развијене земље. Секторски посматрано, страна улагања у глобални сектор услуга расту брже од улагања у производњу. У сектору индустрије највећи износ страних улагања представљају улагања у екстрактивне индустрије (рударство, експлоатација минерала и нафте), хемијску индустрију, комуналне услуге, транспорт и комуникације. Обновљива енергија је била сектор са најбржим растом тражње за страна улагања у Европи. У периоду од 2003-2011. године пројекти страних улагања у обновљиву енергију су порасли шест пута. Важан фактор улагања је реинвестирање, при чему је један од пет пројеката проширење инвестиција, што указује на важност постинвестиционе подршке инвеститорима. Реинвестирање представља значајан извор за дугорочно инвестирање. Глобална стопа реинвестирања је 7%. У земљама у развоју она износи 8%, а у земљама у транзицији 13%, и много је виша него у развијеним земљама у којима износи 5%. Циљеве привлачења страних улагања у Републици Српској треба ускладити са кључним развојним циљевима, а посебно са отварањем нових радних мјеста, стварањем додате вриједности, доприносом платном билансу и развојем приватног сектора. Постоји непосредна и доказана корелација између ових циљева и предности које доноси већина, иако не сви облици страних улагања. 1 Конференција УН за трговину и развој 5

Нове ( greenfield ) инвестиције које теже повећању ефикасности и квалитетне brownfield инвестиције, које представљају најбржи и најјефтинији начин за реализацију инвестицијa, јер се реализују у већ постојећим слободним производним капацитетима (са свом неопходном инфраструктуром) најчешће имају највећи ефекат на претходно наведенe циљеве. Зато Република Српска треба да повећа напоре на привлачењу ових облика страних улагања, обзиром да је највјероватније да они могу задовољити приоритете Републике Српске који обухватају комбинацију кључних фактора, међу којима су: инвестиције у фиксни капитал; стварање нових радних мјеста; јачање извозних перформанси; јачање ланаца вриједности/јачање добављача/набављање из домаћих извора; подстицање повећања продуктивности; максимизација прелијевања у смислу технолошког предузетништва и иновација. У начелу, поред нових могућности за запошљавање, доприноса платном билансу и нових техника управљања, између осталих фактора, улагачи који траже ефикасност са собом доносе предности за домаћу привреду које већина домаћих инвеститора често не може дати. Страна улагања која траже ефикасност максимизују прелијевање и доводе до значајних нето економских добитака, покретања производње и запошљавања радника, па из тог разлога приоритет треба дати привлачењу страних улагања у производњу. Кад се досадашњи резултати страних улагања у Републику Српску размотре по секторима, улагања мотивисана тражењем ефикасности присутна су тек у ограниченој мјери, посебно у поређењу са регионом. Међутим, барем три од сектора у којима Република Српска има властите предности поклапају се са динамиком регионалне тражње то су прерада хране/агробизнис, текстилни сектор и дрвопрерађивачки сектор (посебно производња намјештаја). Ово је охрабрујуће, иако Република Српска до сада привлачи релативно мали удио у укупним страним улагањима која притичу у југоисточну Европу, а страна улагања имају тек мањи утицај на запосленост и додату вриједност. Подјела ланца вриједности у неколико сектора може представљати прилику за Републику Српску, а циљана страна улагања је неопходно уклопити у ниво привредног развоја Републике Српске и њене развојне циљеве. 6

2. СТРАНА УЛАГАЊА У ЈУГОИСТОЧНУ ЕВРОПУ И РЕПУБЛИКУ СРПСКУ 2.1. Страна улагања у југоисточну Европу У земљама југоисточне Европе износ страних улагања у 2012. години у односу на 2011. годину је готово преполовљен због смањења обима улагања из земаља Европске уније, које се суочавају са посљедицама кризе. Табела 1: Токови страних директних инвестиција за југоисточну Европу за период од 2007-2012. године 2 (у милионима $) Земља 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. Албанија 669 974 996 1051 1038 957 Босна и Херцеговина 1818 1025 149 324 380 633 Хрватска 5041 6220 3329 432 1602 1251 Србија 3439 2965 1969 1329 2709 362 Црна Гора 934 960 1527 780 558 610 Македонија 693 586 201 212 468 135 Југоисточна Европаукупно 13187 13257 8577 4592 7202 4235 Извор: UNCTAD, World Investment Report 2013, стр. 216. У претходних 5 година - fdiintelligence (Financial Times) је пратила око 930 одлука о улагању у југоисточну Европу, чиме је дата врло јасна индикација динамике страних улагања са стране тражње у овом региону. Западни Балкан је привукао неколико значајних инвеститора. Укупно гледано, међу водећим секторима са најјачом динамиком тражње са аспекта страних улагања били су текстил, храна и дуван 3, некретнине, финансијске услуге, 2 Токови страних улагања у Србији, Македонији и Хрватској се налазе у прилогу 3 Око 10% улагања у сектор хране и дувана у предметној табели везано је за улагања у пољопривреду углавном у сегменте млијека и млијечних производа и воћа и поврћа. 7

обновљива енергија и пословне услуге. У просјеку, укупно улагање по пројекту износило је 53,9 милиона америчких долара, а број нових радних мјеста 226. Табела 2: Сектори са најјачом динамиком тражње с аспекта страних улагања у југоисточној Европи, од јануара 2008 марта 2013. године Сектор Број пројеката Нова радна мјеста - просјек Капитална улагања просјек у мил. $ Текстил 109 167 9,30 Храна и дуван 105 206 54,60 Некретнине 79 910 109,60 Финансијске услуге 59 55 28,40 Алтернативна/обновљива енергија 50 95 170,60 Пословне услуге 43 83 7,80 Угаљ, нафта и природни гас Производи широке потрошње 39 185 220,90 38 193 31,60 Ауто дијелови 37 445 27,30 Транспорт 35 61 45,80 Остали сектори 335 159 35,00 УКУПНО: 929 226 53,90 Извор: fdi Intelligence, Financial Times, аpril 2013 8

Графикон 1 Токови страних улагања, југоисточна Европа, за период јануар 2008- март 2013. године по стварању радних мјеста Извор: FDI Intelligence, април 2013. Са стране тражње било је знатно више одлука о страним улагањима у секторе текстила и хране и пића/пољопривреде и прераде хране него у било које друге секторе. Што се тиче стварања радних мјеста, сектор аутомобилских компоненти допринио је већем броју нових радних мјеста него било који други сектор у цијелој централној и југоисточној Европи. Обзиром да повећање запослености представља стратешки циљ Републике Српске и да сектор аутомобилских компоненти доприноси стварању радних мјеста више него било који други сектор, било би потребно посебно анализирати овај сектор, предвидјети мјере за његов развој, промовисати га и привући страна улагања, јер у Републици Српској постоји техничка култура, која се развила кроз намјенску производњу развијену још од предратних 80-тих година прошлог вијека. Међутим, секторски приказ тока страних улагања за читаву Европу за 2012. годину одражава значајан помак у правцу услуга и служи као претходница за предвиђање како ће се динамика на страни тражње страних улагања вјероватно мјењати у југоисточној Европи у предстојећим годинама. Ово указује да би Република Српска могла да привуче страна улагања која тренутно одлазе у друге земље југоисточне Европе. Обрасци улагања у југоисточној Европи имају тенденцију да одражавају трендове из западне Европе од пет или шест година раније. Сектор обновљиве енергије до сада није био значајан извор нових прилика за запошљавање док у Њемачкој сектор обновљиве енергије запошљава више радника од аутомобилског сектора. У погледу формулисања инвестиционе политике и стратегије за промоцију улагања, разумијевање фактора који мотивишу улагаче представља солидан темељ на основу којег 9

се може квалитетно осмислити оквир политика и прецизирати стратешко усмјерење у циљу привлачења типа улагања која Република Српска треба. Ниво мобилности у одабиру локалитета је највиши код инвестиција којима се настоји повећати ефикасност, које имају тенденцију да пристижу након што су реализоване инвестиције са циљем остваривања приступа тржишту или ресурсима. Разумијевање динамике на страни тражње на нивоу сектора представља полазну тачку за развијање понуде у секторима у којима Република Српска има компаративну предност. Табела 3: Значај фактора избора локације по секторима (% одговора анкетираних компанија) 4 Сектор Пољопривреда Индустрија Услуге Просјечна оцјена Присуство добављача и пословних партнера Праћење конкурената Расположивост квалификоване радне снаге Јефтина радна снага Величина локалног тржишта Приступ међународном тржишту 8,8 10,1 9,5 9,5 2,9 5,0 3,7 3,9 9,4 8,1 8,6 8,7 4,1 6,5 3,7 4,8 10,5 17,5 17,5 15,2 7,6 10,0 9,2 8,9 Раст тржишта 9,9 15,8 17,5 14,4 Доступност природних ресурса 19,3 3,4 1,5 8,1 4 Драган Пејичић, Економски капацитети локалних самоуправа за привлачење инвестиција, Савез градова и општина Србије и Швајцарска агенција за развој и кооперацију, Београд, 2011. 10

Приступ тржишту капитала Квалитет рада Владе 1,8 2,4 5,1 3,1 7,0 4,0 5,8 5,6 Подстицаји 0,6 2,9 1,8 1,8 Квалитет инфраструктуре Стабилност пословног окружења 7,0 6,1 6,8 6,6 11,1 8,1 9,2 9,5 Извор: UNCTAD World Investment Prospects Survey 2009-2011. Процес избора локације посматран очима инвеститора, олакшава одређивање приоритета за мјере и политике које треба предузети. Матрица избора локације 5 која слиједи истиче два скупна критеријума: један за улагања у услуге, а други за производњу. За сваки фактор који је у матрици означен као критично важан, Република Српска треба спровести тест погодности политике да би се могло утврдити гдје је потребно обавити измјене. Такође, може се размотрити гдје се у ове сврхе могу искористити експертиза и ресурси међународних институција. Табела 4: Матрица за избор локције и контролна листа секторских политика конкурентности Фактор Пословне услуге Индустријска производња Приступ тржишту Приступ клијентима Ограничен Критичан Приступ добављачима Важан Врло важан Вријеме и трошкови доставе Важно Врло важно Трговински споразуми Врло важно Врло важно Расположивост на тржишту рада Радна снага - генерално Ограничено Критично Стручна радна снага Ограничено Критично 5 Матрицу је разрадила MIGA - Multilateral Investment Guarantee Agency (2006.) - која је дио Групације Свјетске банке. 11

Технички аспект Важно Врло важно Менаџмент Критично Врло важно Трошкови Важно Врло важно Додатни трошкови (соц. заштита итд.) Важно Врло важно Продуктивност / Стопа раста Критично Критично Радни односи / Синдикати Ограничено Врло важно Прописи (запошљавање / отпуштање) Важно Важно Демографија Ограничено Важно Број универзитетских дипломаца Техничко / стручно образовање Врло важно Важно Врло важно Врло важно Језичке вјештине Критично Важно Некретнине Расположивост земљишта Ограничено Критично Расположивост објеката / простора Трошкови и порези на некретнине Просторно планирање и дозволе Критично Важно Важно Врло важно Важно Врло важно Власничка права Ограничено Важно Инфраструктура Поуздано снабдијевање ел. енергијом, горивом, гасом, индустријском водом Врло важно (ел. енергија) Критично Поузданост телекомуникација Критично Врло важно Трошкови комуналија Ограничено Врло важно 12

Трошкови телекомуникација Врло важно Ограничено Интегритет преноса података Врло важно Важно Квалитет путева Врло важно Критично Жељезничке и ваздушне теретне везе Ограничено Врло важно Комерцијалне ваздушне везе Критично Врло важно Општи услови за пословање Стабилно социјално и политичко окружење Врло важно Критично Заштита инвеститора Врло важно Критично Лакоћа пословања Врло важно Врло важно Ниво корупције Врло важно Врло важно Заштита интелектуалног власништва Критично Важно Донације и подстицаји Важно Важно Порези и предвидивост режима Локална доступност финансијских средстава Стручност Агенције за промоцију инвестиција Критично Важно Врло важно Врло важно Ограничено Врло важно Услови живота Трошкови живота Врло важно Врло важно Криминал и безбједност Критично Врло важно Здравствена заштита Критично Важно Смјештај страних стручњака Критично Важно Међународне школе Критично Важно Култура, спорт и рекреација Врло важно Важно 13

2.2. Страна улагања у Републику Српску 6 Укупна страна улагања у Републику Српску у периоду од 2006. до 2012. године износе 3,48 милијарди КМ. Табела 5: Страна улагања у РС у периоду 2006-2012, у милионима КМ Година Износ Структура, % 2006. 133.1 4 2007. 1952.5 56 2008. 302.1 9 2009. 170.4 5 2010. 205.1 6 2011. 362.8 10 2012. 354.3 10 УКУПНО: 3480.3 100 2011, 10% 2010, 6% 2009, 5% 2008, 9% 2012, 10% 2006, 4% 2007, 56% Извор: Министарство спољне трговине и економских односа и Централна банка БиХ Упоређујући податке за период од 1994-2005. године (у којем су укупна страна улагања износила 1,46 милијарди КМ) и период од 2006-2012. године, можемо уочити да је у посљедњем периоду дошло до пораста страних улагања за 238,3%. Од цјелокупног износа страних улагања у периоду од 1994-2005. године највећи дио се односи на улагање у Бирач Зворник у 2004. години у износу од 465,6 милиона КМ. У периоду од 2006-2012. године највећа страна улагања су била у 2007. години у укупном износу од 1,95 милијарди КМ и представљала су улагања у: - Телекомуникације Републике Српске Бања Лука - 1,27 милијарди КМ (Србија) - Рафинерија нафте Брод - 328,9 милиона КМ (Русија) - Рафинерија уља Модрича - 153, 9 милиона КМ (Русија) - ЕФТ Group Рудник и Термоелектрана Станари 125,3 милиона КМ (Велика Британија) 6 Подаци о страним улагањима се прате посредством неколико инструмената, од којих је сваки различит по свом карактеру. Подаци Централне банке БиХ односе се на квоте и износ страног капитала у датом периоду. С друге стране, подаци Министарства спољне трговине и економских односа БиХ заснивају се на стварној регистрацији страних предузећа и њиховог капитала код привредних судова. У подацима привредних судова обично су садржани нижи износи него код Централне банке БиХ. 14

Иако су земље југоисточне Европе забиљежиле велики пад страних улагања 7 у 2012. години Република Српска је имала готово незнатан пад у износу од 2,4 %. 2.2.1. Секторска структура страних улагања у Републику Српску Анализирање секторске структуре страних улагања је од изузетне важности, зато што, не само да даје приказ улагања по секторима, него омогућава да на основу ових података креатори економске политике могу да осмисле политику привлачења страних улагања у секторе који су значајни за остваривање циљева привредног развоја. У наредној табели је приказан преглед регистрованих страних улагања у Републику Српску по секторима/дјелатностима (у складу са старом класификацијом дјелатности од 1. јануара 2008.) од 1. јануара 2006. до 30. јуна 2010. (капитална улагања преко 100.000 КМ). Табела 6: Регистрована страна улагања у Републици Српској од 2006. до јуна 2010. године по секторима (стара класификација дјелатности) - у 000 КМ СЕКТОРИ / ДЈЕЛАТНОСТ ВРИЈЕДНОСТ УЛАГАЊА јануар 2006- јуни 2010. % учeшћa Телекомуникације 1.279.507 50,34 Прoизвoдњa 807.015 31,75 Tргoвинa 222.929 8,77 Бaнкaрствo 176.703 6,95 Услугe 16.439 0,65 Осигурање 14.057 0,55 Сaoбрaћaj 6.105 0,24 Tуризaм 4.171 0,16 Финансије 2.523 0,10 Oстaлa улaгaњa (дo 100 хиљада КМ) 14.081 0,55 Смањење капитала -1.956-0,08 УКУПНO 2.541.574 100 Извор: Министарство за економске односе и регионалну сарадњу РС уз кориштење података Министарства спољне трговине и економских односа БиХ 7 UNCTAD, World Investment Report 2013, стр.17. 15

Из табеле се види да се највећи дио страних улагања односи на улагања у телекомуникације, у износу од 1,27 милијарди КМ или 50,34%, што се углавном односило на приватизацију. На сектор индустрије односи се слиједећи по величини удио улагања од 807 милиона КМ, или 31,75%, улагања у сектор трговине су на трећем мјесту са 222,9 милиона или 8,77%, четврти највећи удио је у банкарском сектору са 176,7 милиона КМ или 6,95% (углавном највише везана за приватизацију), а услуге су на петом мјесту са 16,4 милион или 0,65%. Страна улагања у приватизацији обично долазе због типа предузећа које се приватизује (потражња за ресурсима, тржиштима, стратешком имовином) без обзира на квалитет пословног окружења. Овдје није ријеч о конкурентном страном улагању, већ више о страним улагањима којима се траже тржишта, и која не доносе значајна прелијевања. С обзиром да је усвојена нова класификација дјелатности, посебно су обрађени секторски подаци од 2010. године (у складу са новом класификацијом дјелатности). Као извор података за ову анализу користе се привредни судови, будући да су једини извор на основу којих је могуће пратити секторску структуру страних улагања (иако су процјене да су реална улагања много много већа, о чему говоре и подаци Централне банке за Републику Српску (2010. године 205 милиона КМ, 2011. године 363 милиона КМ, 2012. године 354 милиона КМ). Табела 7: Регистрована страна улагања по секторима/дјелатностима у Републици Српској у 2011-2013. години (нова класификација дјелатности) у 000 КМ Сектори/дјелатност 2011 2012 01.01.2013-30.09.2013. Вриједност улагања Укупно % учeшћa Вађење руда и камена 1.960 68.059 25.725 95.744 35,34 Tргoвинa 42.783 19.614 284 62.681 23,14 Грађевинарство 17.230 2.542 13 19.785 7,31 Финансијске дјелатности и дјелатности осигурања 15.198-1.778 13.420 4,96 Прерађивачка индустрија 7.627 1.020 17.163 25.810 9,53 16

Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација 4.287 3.379 19.341 27.007 9,97 Пословање некретнинама - 6.072 6.072 2,25 Пољопривреда, шумарство и риболов 2.120 614 8 2.742 1,02 Информације и комуникације 613 1.783 11.075 13.471 4,98 Снабдијевање водом, канализација, управљање отпадом и дјел. санације животне средине 18 870 1.038 1.926 0,71 Саобраћај и складиштење 3 677 2 682 0,26 Административне помоћне и услужне дјелатности Стручне, научне и техничке дјелатности Дјелатности пружања смјештаја, припреме и послуживања хране, хотелијерство и угоститељство 206 30 4 240 0,09 130 52 159 341 0,13 63 6 15 84 0,04 Образовање 2 1 3 0,01 Умјетност, забава и рекреација 1.030 1.030 0,38 Oстале услужне дјелатности - 2-100 -98-0,04 Дјелатности здравствене заштите и социјалног рада 1-1 0,00 УКУПНO 92.241 102.943 75.757 270.941 100 Извор: Привредни судови Републике Српске Генерално посматрамо, када се апстрахују трговина, рударство и грађевинарство, уочљив је врло низак ниво улагања кроз отварање нових компанија (greenfield) којима се настоји остварити ефикасност. Улагања у Републику Српску су у највећој мјери остварена ради приступа тржишту и ресурсима. Страна улагања којима се тражи приступ тржишту остварена су у секторима трговине и грађевинарства, а улагања којима се тражи приступ ресурсима остварена су у рударству и експлоатацији минерала те 17

некретнинама. Упркос глобалном тренду, улагање у непроизводне секторе (тј. услуге) је у највећој мјери изостало. У вријеме када за страним улагањима постоји потреба, као покретачима развоја приватног сектора, политика привлачења страних улагања постаје главни изазов. Обзиром да повећање запослености представља један од приоритетних циљева економске политике и да улагања кроз покретање нове компаније-greenfield инвестиције, као и brownfield инвестиције најчешће имају највећи ефекат на запошљавање неопходно је континуирано радити на мјерама како би се привукли овакви облици страних улагања. Поред директног утицаја на запошљавање, постоје и посредни ефекти као што је повећање тражње за домаћим улазним материјалима у процес производње. У овом случају, међу осталим факторима, политика земље у којој се улагање реализује, капацитет домаћих добављача да произведу улазне материјале траженог квалитета, као и врста страних улагања одредиће квалитет користи за домаћу привреду. Република Српска би требала појачати напоре на привлачењу страних улагања којима се настоји повећати ефикасност јер је највјероватније да ће овај тип улагања довести до увећања имовине и отварања нових радних мјеста. Страна улагања којима се настоји остварити ефикасност ће максимизирати ефекте иновација, која могу бити покретач значајне нето економске добити. Република Српска би се требала фокусирати на регионалну динамику тражње страних улагања на начин да у већој мјери нагласи привлачење страних улагања којим се настоји повећати ефикасност у циљу максимизирања додате вриједности, учешћа у платном билансу и запошљавања. Такође, у краткорочном и средњорочном периоду, требало би размотрити опције и мјере политика да се максимизују предности оних типова страних улагања које Република Српска већ привлачи. У том контексту, уклањање ограничења у регионалном ланцу вриједности у неколико сектора може представљати значајну прилику за Републику Српску, а то значи јачање компоненти и веза између ланаца вриједности, при чему приоритет треба дати стварању услова домаћим компанијама да отклоне слабости и премосте недостатке. У случајевима када је то тешко остварити, требало би циљати на конкретне врсте страних улагања у циљу јачања ланца вриједности и повећања додате вриједности. Што се тиче улагања у Републику Српску којима се тражи приступ ресурсима, кључни изазови политика које треба отклонити су дистрибуција прихода од рударства и експлоатације минерала и повећање повезаности и пренесених ефеката на локалну привреду. 18

2.2.2. Географско поријекло страних улагања у Републику Српску Табела 8: Географско поријекло страних улагања у Републику Српску у периоду 2006-2013. година (у мил КМ) ДРЖАВА 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 УКУПНО (2006-2013) 1. Србија 29.137 1.284.740 59.803 51.551 19.399 56.584 18.748 13.817 1.533.779 2. Русија 202 517.985 445 32 16 7.847 526.527 3. Словенија 24.313 13.206 78.486 26.524 1.295-12.499 2.638 21.908 155.871 4. Аустрија 28.738 23.359 58.382 5.076 7.826 6.066 2.449 165 132.061 5. Велика 404 760 2.069 2 2.005 125.334 130.574 Британија 6. Кипар 2.512 2.562 9.961 4.866 306 2.858 2 61.646 84.713 7. Италија 9.659 12.747 35.830 12.867 150 2.389 114 571 74.327 8. Хрватска 2.402 15.072 17.467 6.794 1.642 278 319 109 44.083 9. Кајманска острва 43.163-43.163 10. Холандија 495 7.272 16.371 1.017 6.265 360 761 32.541 11. Луксембург 118 631 2 29.338 568 2 30.659 12. Њемачка 15.124 572 50 38 581 84 1.008 17.457 13. Швајцарска 9.248 2.169 1.303 3 4.191 100 17.014 14. Лихтенштајн 7.127 6.496 1.966 15.589 15. САД 2.640 4.417 1.397 990 3.054 281 2-6 12.775 16. Словачка 8.348 1.757 1.647 20 2 2 11.776 17. Дјевичанска 1.990 1.959 1.862 1.051 6.862 острва 18. Црна Гора 845 3.945 1.533 2-166 0.001 6.159 19. Чешка 408 107 20 3.384 798 936 5.653 Република 20. Литванија 3.002 1 3.003 21. Израел 1.288 1.302 2 2 2.594 22. Панама 1.990 240 21 2.251 23. УАЕ 694 694 1.388 24. Украјина 1.333 1.333 25. Француска 379 121 512 4 9 1.025 26. Ирска 863 18 881 27. Доминика 700 700 28. Португал 500 500 29. Норвешка 100 319 25 8 452 30. Шведска 293 400 27 50-16 -398 356 31. Шпанија 300 4 304 32. Малта 255 255 33. Кина 73 28 48 30 179 34. Исланд 2 166 168 35. Пољска 98 59 0.5 158 36. Турска 100 2 4 106 37. Данска 8.865 6.947 3-16 67.357-99.886-16.730 38. Остале земље 1.000 8.006 1.710 2.415 35 18 80 328 13.592 39. УКУПНO 133.057 1.952.485 302.075 122.309 53.624 92.240 102.943 135.365 2.894.098 Извор: Министарство спољне трговине и економских односа БиХ (2006-2009.) и Привредни судови Републике Срспке (2010-2013.) 19

Напомена: укупни износи улагања су већи према другим изворима (Централна банка), али једини извор података који даје преглед улагања према земаљама улагача јесу привредни судови Више од половине укупних страних улагања у Републику Српску представљају улагања из Србије, гдје доминира инвестиција у телекомуникације. На другом мјесту су улагања из Русије, гдје се као најважније, могу поменути инвестиције у Рафинерију нафте Брод и Рафинерију уља Модрича. На трећем мјесту је Словенија са више инвестиционих пројеката (метална индустрија, банкарство и трговина), на четвртом мјесту је Аустрија (углавном банкарство), а на петом мјесту је Велика Британија, гдје се као највећа улагања могу издвојити инвестиције у ЕФТ- Рудник и Термоелектрана Станари. 2.2.3. Регионална дистрибуција страних улагања унутар Републике Српске Страна улагања имају значајан утицај на економски развој појединих подручја Републике Српске, па је због тога непходно плански усмјеравати страна улагања, како би се постигао равномјеран регионални развој и смањиле диспропорције у развоју појединих подручја Републике Српске, иако је већина страних инвеститора до сада сама бирала локацију за своја улагања. За период од 1. јануара 2009 30. јуна 2013. у привредним судовима Републике Српске 8 регистровано је укупно 750 нових привредних друштава са елементом страног улагања.. У три јединице локалне самоуправе у Републици Српској регистровано је 429 нових предузећа (57,20%): 290 предузећа (38,67%) у граду Бањој Луци, 78 предузећа (10.4%) у граду Бијељини и 61 предузеће (8.13%) у општини Лакташи. Број новорегистрованих предузећа с елементом страних улагања у преосталих 45 општина и градова 9 Републике Срспке је 321 (42.80%). Ово указује на потребу диверсификовања дистрибуције страних улагања у Републику Српску што би довело до смањења разлика у економском расту међу регијама. С обзиром да Бања Лука представља привредни и финансијски центар Републике Српске највећи број новорегистрованих предузећа са елементом страних улагања односио се управо на овај град. 8 Број обухвата новорегистрована предузећа (1. регистрација); овај број не обухвата број постојећих предузећа којима је први пут приступио страни инвеститор кроз било који од могућих типова улагања у извјештајном периоду. Разлог због чега није било могуће узети у обзир и ова предузећа је што опис правног основа уписа у судски регистар не пружа специфичну информацију о уласку страних улагања у постојећа предузећа. 9 Укупан број јединица локалне самоуправе у Републици Српској је 63, што обухвата 58 општина и 5 градова. 20

Табела 9: Број новорегистрованих привредних друштава са елементом страних улагања у Републици Српској у периоду 1. јануар 2009 30. јуни 2013. године Бр. Општина/Град Број новорегистрованих предузећа Удио броја новорегистрованих предузећа у датој општини/граду у односу на укупан број новорегистрованих предузећа (у%) 1 Град Бања Лука 290 38,67 2 Град Бијељина 78 10,4 3 Лакташи 61 8,13 4 Градишка 29 3,87 5 Брод 24 3,20 6 Град Приједор 22 2,93 7 Град Добој 20 2,67 8 Дервента 20 2,67 9 Зворник 19 2,53 10 Град Источно Сарајево 18 2,40 11 Прњавор 13 1,73 12 Нови Град 10 1,33 13 Вишеград 10 1,33 14 Шамац 9 1,20 15 Угљевик 8 1,06 16 Теслић 8 1,06 17 Модрича 8 1,06 18 Град Требиње 8 1,06 19 Челинац 7 0,93 20 Козарска Дубица 7 0,93 21 Пале 6 0,80 22 Србац 6 0,80 23 Шипово 6 0,80 24 Петрово 5 0,68 25 Соколац 5 0,68 26 Котор Варош 4 0,53 27 Костајница 4 0,53 28 Рогатица 3 0,40 29 Лопаре 3 0,40 30 Кнежево 3 0,40 31 Милићи 3 0,40 32 Власеница 3 0,40 33 Сребреница 3 0,40 34 Фоча 3 0,40 21

35 Рудо 3 0,40 36 Вукосавље 2 0,27 37 Рибник 2 0,27 38 Источно Ново Сарајево 2 0,27 39 Петровац 2 0,27 40 Братунац 2 0,27 41 Љубиње 2 0,27 42 Билећа 2 0,27 43 Невесиње 2 0,27 44 Мркоњић Град 1 0,13 45 Трново 1 0,13 46 Источни Дрвар 1 0,13 47 Оштра Лука 1 0,13 48 Гацко 1 0,13 УКУПНО 750 99,99% Извор: Привредни судови Републике Српске 3. КОНКУРЕНТНОСТ, ИНВЕСТИЦИОНИ И ИНСТИТУЦИОНАЛНИ ОКВИР КАО ФАКТОРИ ПРИВЛАЧЕЊА СТРАНИХ УЛАГАЊА У РЕПУБЛИКУ СРПСКУ 3.1. Конкурентност Републике Српске Повећање конкурентности неке земље у уској је вези са побољшањем конкурентности земље у привлачењу страних инвестиција. Према експертима OECD-a општи услови за привлачење страних улагања, односно конкурентност земље у привлачењу страних улагања су: 1. Стварање стабилног макроекономског амбијента уз јасно дефинисану инвестициону политику за наступ на иностраним тржиштима 2. Обезбјеђење сигурног, флексибилног и недискриминаторског законског оквира уз поједностављење административних процедура за оснивање и пословање предузећа 3. Расположиви ресурси уз развијену инфраструктуру и људски потенцијал. 22

Табела 10: Пројекције макроекономских показатеља Републике Српске 10 ПРОИЗВОДНА МЕТОДА 2009 2010 2011 2012 2013 2014 БДП у милионима KM номинални 8.236 8.318 8.682 8.594 8.688 8.944 Број становника у милионима 1,44 1,43 1,43 1,43 1,42 1,41 БДП по становнику у KM 5.739 5.805 6.073 6.013 6.134 6.343 % раста БДП-a, номинално -3,0% 1% 4,4% -1% 1,1% 3% БДП дефлатор (%) 0% 0,2% 3,5% 0% 0,2% 0,9% % раста БДП-a, реално -3% 0,8% 0,8% -1% 0,9% 2% Инфлација годишња стопа -0,4% 2,5% 3,9% 2,1% 1% 1,6% Просјечне нето плате у КМ 788 784 809 818 809 827 Увоз у милионима КМ 3.568 4.053 4.578 4.488 4.360 4.490 Раст увоза у % -14,0% 13,6% 13% -2% -2,8% 3% Извоз у милионима KM 1.673 2.178 2.561 2.375 2.504 2.681 Раст извоза у % -13% 30,2% 17,6% -7,3% 5,4% 7,1% Покривенсот увоза извозом у % 46,9% 53,7% 55,9% 52,9% 57,4% 59,7% Стопа незапослености % 21,4% 23,6% 24,5% 25,6% 27% 26,7% Извор: Републички завод за статистику и процјене Министарства финансија Републике Српске 3.1.1. Показатељи конкурентности Показатељи конкурентности неке земље у привлачењу страних улагања значајни су не само за стране инвеститоре, него и за креаторе политике привлачења страних инвестиција, јер омогућавају да се, упоређивањем са осталим земљама у региону, анализирају сопствена достигнућа, али и уоче недостаци и пронађу мјере за њихово отклањање. Анализа инвестиционог амбијента Републике Српске, односно анализа конкурентности Републике Српске и његовог поређења са регионом југоисточне Европе се заснива на анализи сљедећих показатења: 1. Индекси конкурентности 2. Ризици пословања страних инвеститора (индекс економских слобода, кредитни рејтинг земље) 3. Ниво достигнутих законских реформи за стварање општих услова пословања домаћих и страних инвеститора, заједно са нивоом остварених фискалних, регулаторних и финансијских подстицаја за привлачење страних улагања. 10 Економска политика Републике Српске за 2014. годину 23

3.1.1.1. Индекси конкурентности Индекс инвестиционих реформи Стварање повољног инвестиционог амбијента од велике је важности за привлачење страних улагања. Индекс инвестиционих реформи је за земље југоисточне Европе први пут објављен 2006. године у публикацији OECD-a. Од објављивања публикације учињен је значајан напредак у реформисању политика и институција које чине повољан амбијент за инвестирање. Индекс инвестиционих реформи, такође показује реформе, које је неопходно провести у различитим областима, а које су од суштинског значаја за подстицање инвестиција. Закључци и препоруке добијене анализом Индекса инвестиционих реформи 2010 11. су: 1. Инвестициона политика и промоција - земље југоисточне Европе су учиниле значајан напредак у развијању отворених, транспарентних и предвидивих инвестиционих политика. Рестрикције националног третмана страних инвеститора се смањују. Све земље су основале агенције за промоцију инвестиција. 2. Развој људског ресурса у земљама југоисточне Европе постоји недостатак високо образоване и квалификоване радне снаге. У неким земљама тај недостатак онемогућава развој одређених сектора (као нпр. туризма) и представља сметњу повећања додате вриједности у производњи. Обзиром да образовање представља дугорочан процес, а да у свијету постоји повећана тражња за специфичним вјештинама неопходно је реформисати образовни систем и образовне програме прилагодити потребама тржишта. 3. Трговинска политика и олакшице све економије југоисточне Европе су учиниле напредак у систему мултилатералне трговине, а такође и интра-регионалне трговине. Чланство у Свјетској трговинској организацији и имплементација CEFTА-e су индикатори прогреса. Владе требају да промовишу употребу стандарда у пословању, како би се повећала извозна конкурентност. 4. Приступ финансијама законски оквир који регулише приступ финансијама у економијама југоисточне Европе је генерално добро развијен. Алтернативни извори финансирања се константно развијају. На подручју давања гаранција значајни резултати су ријетки. Потреба да се обезбиједе услуге за инвестиције се углавном 11 Investment Reform Index 2010 - Monitoring Policies and Institutions for Direct Investment in South-East Europe, OECD, 2010. 24

односе на стратешке документе владе о развоју малих и средњих предузећа, али често недостаје координација између понуђених пројеката. 5. Регулаторне реформе и парламентарни процеси већина економија су постигле значајан напредак у успостављању институционалног и правног оквира за регулаторну реформу и у провођењу програма регулаторне реформе. Приоритет влада земаља југоисточне Европе треба да буде имлементација анализе утицаја прописа (RIA-e). Парламенти и скупштине су повећале транспарентност њихових процедура и активности, али због ограничених могућности да анализирају комплексну економску легислативу, треба да ојачају партнерство са универзитетима, невладиним организацијама и експертима. 6. Анализа пореске политике учињен је значајан прогрес у јачању капацитета за провођење пореске политике, развоја и имплементације. Редовно се прогнозира укупан приход од пореза и праћење јавних расхода и прихода. Међутим, не постоје студије систематичног праћења, а оне су основне за идентификовање и планирање потенцијалних пореза предузећа. 7. Инфраструктура за инвестирање (телекомуникације, транспорт и електрична енергија) земље југоисточне Европе су значајно унаприједиле своје законске оквире за инфраструктуру. Телекомуникацијске услуге су постале приоритет приликом доношења одлуке о инвестирању. Међутим, недостају квалитетни аутопутеви. Сарадња на граничним прелазима и интер-регионална сарадња у развијању путне инфраструктуре би подигла инвестициону атрактивност појединих земаља или цијелог региона. Жељезничка мрежа, авионски транспорт и аеродроми су још неразвиjени. Велики проблем су и прекиди у снабдијевању електричном енергијом. Глобални индекс конкурентности Глобални индекс конкурентности објављује Свјетски економски форум у оквиру Извјештаја о глобалној конкурентности. 12 12 Глобални индекс конкурентности се састоји од 12 стубова конкурентности, који су сврстани у три групе: 1) Основни предуслови, 2) Фактори који унапређују ефикасност и 3) Фактори иновативности и софистицираности. Свјетски економски форум дефинише глобални индекс конкурентности као индекс који је детерминисан скупом институција, спровођеном политиком и факторима који дефинишу ниво продуктивности у земљи. Индекс се може тумачити и као индикатор вјероватноће да је земља у стању да има одржив економски раст. Вриједност глобалног индекса конкурентности се креће од 1 до 7. 25

Табела 11: Глобални индекс конкурентности 13 Земља Ранг за 2013-2014. г (укупно 148 земаља) Скор Ранг за 2012-2013. год. (укупно 142 земље) Глобални индекс конкурентности Албанија 95 3,8 93 89 Босна и Херцеговина 87 4,0 85 88 Бугарска 57 4,3 57 62 Црна Гора 67 4,2 67 72 Хрватска 75 4,1 75 81 Македонија 74 4,1 74 79 Румунија 76 4,1 76 78 Србија 101 3,8 99 95 Извор: Global Competitiveness Report 2013-2014 Босна и Херцеговина (не раде се посебни извјештаји за ентитете) се у извјештају за 2013-2014. годину налази на 87. мјесту са укупним скором од 4,0, што представља побољшање у односу на 2012-2013. годину када се налазила на 88. мјесту са укупним скором од 3,9 (2011-2012. се налазила на 100-тoм мјесту са укупним скором од 3,83). 13 Global Competitivness Report 2013-2014, World Economic Forum, Geneva, страна 15-17 26

Табела 12: Дванаест стубова конкурентности у земљама југоисточне Европе Земља Основни фактори Фактори ефикасности Фактори иновативност и и софисти цираности Институције Глобални индекс конкурентности Инфраструктура Макрекономска стабилности Здравство и основно образовање Високо образовање и обука Ефикасност тржишта роба Ефикасност тржишта радне снаге Развијеност финансијског тржишта Технолошка спремност Величина тржишта Софистицираност пословања Иновације Албанија 3,3 3,3 4,4 5,9 4,2 4,1 4,3 3,3 3,3 2,9 3,4 2,8 3,8 БиХ 3,9 3,7 4,2 6,0 4,3 4,0 4,2 3,5 3,7 3,1 3,5 3,3 4,0 Бугарска 3,4 3,9 5,6 6,0 4,3 4,2 4,4 3,9 4,4 3,9 3,6 3,0 4,3 Црна Гора 4,2 4,0 4,1 6,1 4,6 4,3 4,4 4,4 4,2 2,1 3,8 3,4 4,2 Хрватска 3,6 4,7 4,7 5,8 4,5 3,9 3,9 3,9 4,4 3,6 3,8 3,1 4,1 Македонија 4,0 3,6 4,9 5,6 4,2 4,5 4,2 4,1 3,8 2,9 3,6 3,1 4,1 Румунија 3,3 3,3 5,1 5,5 4,4 3,9 4,0 4,0 4,1 4,4 3,6 3,0 4,1 Србија 3,2 3,5 3,4 5,7 4,0 3,6 3,9 3,5 3,9 3,7 3,2 2,9 3,8 Извор: Global Competitiveness Report 2013-2014 Анализом података из табеле можемо уочити да Босна и Херцеговина има најповољније показатеље када су у питању основни фактори, који су кључни за факторски (ресурсно) вођене економије. Најнеповољнији утицај на конкурентност имају фактори иновативности и софистицираности, који су кључни за иновативно вођене економије. У савременим условима управо ови фактори имају значајан утицај на повећање конкурентности поједине привреде. Показатељ за високо образовање и обуку је релативно висок и када се упореди са факторима иновативности проистиче да је квалитет знања недовољан. Утицај ова два елемента одражава се и на технолошку спремност, а такође и на развијеност финансијског тржишта. 27

Индекс лакоће пословања Индекс лакоће пословања, који Свјетска банка објављује у оквиру Извјештаја о лакоћи пословања (Doing Business Report), представља важан показатељ страним инвеститорима приликом избора локалитета, јер ранг земље значајно утиче на одлуку страног инвеститора. У задњем објављеном извјештају прате се услови пословања у укупно 189 земаља. Показатељ лакоће пословања за Републику Српску се не прати посебно у оквиру овог Извјештаја о лакоћи пословања, већ се прате показатељи за Босну и Херцеговину (при чему се као референтан град узимају услови пословања у Сарајеву). БиХ је у извјештају за 2014. годину позиционирана на 131. мјесту по укупним резултатима и 174. мјесту за почетак пословања (од укупно 189. могућих мјеста). Табела 13: Лакоћа пословања у земљама југоисточне Европе Земља Укупан ранг (189 земаља) Започињање пословања Прибављање грађевинских дозвола Снабдијевање електричном енергијом Регистровање имовине Добијање кредита Заштита инвеститора Порези Прекогранична трговина Поштовање уговора Затварање бизиниса Албанија 90 76 189 158 119 13 14 146 85 124 62 БиХ 131 174 175 164 96 73 115 135 107 115 77 Бугарска 58 65 118 135 62 28 52 81 79 79 92 Црна Гора 44 69 106 69 98 3 34 86 53 136 45 Хрватска 89 80 152 60 106 42 157 34 99 49 98 Македонија 25 7 63 76 84 3 16 26 89 95 52 Румунија 73 60 136 174 70 13 52 134 76 53 99 Србија 130 164 172 161 93 71 113 134 109 118 81 Извор: Doing Business Report 2014 Иако показатељ лакоће пословања за Босну и Херцеговину није повољан, реалност улагања у Републику Српску у појединим сегментима је много повољнија. Тако је нпр. могуће за индикатор започињање пословања кроз унос података (у симулатор реформи пословања 28

који је доступан на сајту Свјетске банке) који се односе само на Републику Српску 14 видјети реалнију слику позиције Републике Српске, која је много повољнија. Табела 14: Лакоћа пословања у Републици Српској и БиХ/за један од 10 елемената тј. лакоћа пословања Лакоћа пословања (глобални извјештај) Започињање пословања Држава Ранг према лакоћи пословања за 2014.год. Симулатор ранга према унесеним подацима Број процедура Вријеме у данима Трошак оснивања (% БДП per capita) Минималн и капитал (% БДП per capita) Ранг лакоће пословања према симулатору Босна и Херцеговина Република Српска прије реформе Република Српска послије реформе без УИО у систему Република Српска послије реформе када би УИО био у систему 131 131 11 37 14.9 29.1 174 131 127 10 21 16.0 30.5 162 131 111 5 12 2.6 0 31 131 106 4 5 2.0 0 12 Поред глобалног извјештаја Doing Business групација Свјетске банке је припремила и извјештаје Doing Business за друге нивое за 2009. и 2011. годину у које је била укључена и Бања Лука у поређењу са Сарајевом. Током 2011. године Бања Лука је, поред Скопља, проглашена градом реформатором од 22 града у југоисточној Европи, чему су допринијели реформски процеси у области прибављања грађевинских дозвола и почетка пословања. Уносом података за Бању Луку добијају се слиједећи показатељи: 14 Doing Business, Business Reform Simulator 29

Табела 15: Лакоћа пословања у Граду Бањој Луци Лакоћа пословања (регионални извјештај) Започињање пословања Град југоисточне Европе Број процедура Вријеме у данима Трошак оснивања (% БДП per capita) Минимални капитал (% БДП per capita) Ранг лакоће пословања према симулатору Бања Лука прије реформе Бања Лука послије реформе без УИО у систему Бања Лука послије реформе када би УИО био у систему 10 21 16.00 30.51 18 5 5 2.58 0 4 4 4 1.98 0 2 Из наведених табела јасно је уочљив значај реформи у области почетка пословања које је Република Српска провела, јер би Република Српска, уколико би се приказивали подаци који се односе само на њу, била много боље позиционирана, односно резултати реформи би показивали реално стање побољшања пословног окружења за стране инвеститоре, него када се подаци приказују за цијелу Босну и Херцеговину. Увођење реформи, према симулатору, је довело до помјерања Републике Српске у сегменту почетка пословања са 174. на 31, односно 12. мјесто (зависно од тога да ли се рачунају процедуре у УИО). Претпоставка је да би и у другим сегметнима дошло до побољшања рејтинга Републике Српске (нпр. грађевинске дозволе). Међутим, постоје сегменти којима треба посветити посебну пажњу, поготово зато што унапређење пословног окружења представља континуирани процес, који подразумијева стално праћење трендова и конкурената. 3.1.2.Ризици пословања као фактор конкурентности за привлачење страних улагања Ризици пословања представљају ризике које страни инвеститори узимају у обзир приликом доношења одлуке о инвестирању. Ризици пословања се најчешће анализирају путем индекса економских слобода и кредитног рејтинга земље. 30

Индекс економских слобода објављује Херитиџ фондација (Heritage foundation) 15 и за 2014. годину за Босну и Херцеговину његова вриједност износи 58,4, што представља побољшање за 1,1 поен у односу на претходну годину. На побољшање индекса економских слобода највише су утицала побољшања у инвестиционим слободама, слободи пословања и борби против корупције 16. Индекс економских слобода је за Босну и Херцеговину први пут приказан 1998. године и до 2014. године вриједност овог индекса се повећала за 29 поена што представља друго по величини повећање када се узму у обзир све земље за које се приказује овај индекс. Просјечна вриједност индекса економских слобода за све земље за 2014. годину је 60,3, а за земље у региону 67,1. Побољшање индекса за свих 10 индикатора економских слобода представља показатељ значајног напретка. Кредитни рејтинг земље одређује генералну кредитну способност земље да обезбиједи сигурно инвестиционо окружење и обухвата слиједеће индикаторе: економски статус земље, транспарентност кретања капитала, кретање страних и домаћих инвестиција, ниво страних државних резерви и способност земље да остане стабилна и у условима политичких промјена. Кредитни рејтинг Босне и Херцеговине прате двије agencije: Moody's Investors Service и Standard & Poors. Као резултат својих анализа 28. марта 2014. године агенција Standard & Poor's потврдила је Босни и Херцеговини суверени кредитни рејтинг Б са стабилним изгледима. У јулу 2012. године агенција Moody's Investors Service потврдила је Босни и Херцеговини суверени кредитни рејтинг Б3" и измијенила изгледе са посматрања-негативно на стабилне изгледе. 17 За Републику Српску би било важно да горе наведене агенције искажу кредитни рејтинг посебно за њу. Права страних инвеститора дефинисана су и заштићена Уставом Републике Српске: Својинска и друга права страног улагача стечена на основу уложеног капитала, не могу се ограничити или одузети законом или другим прописом. Јамчи се право страном лицу да обавља привредну или другу дјелатност и права по основу пословања, под условима који се не могу мијењати на његову штету. Страном улагачу јамчи се слободно изношење добити и уложеног капитала из Републике. Законом се може, изузетно када то захтијева општи друштвени интерес, утврдити у којим дјелатностима, односно подручјима, страно лице не може основати властито предузеће, а такође и Законом о страним улагањима Републике Српске 18 и Законом о политици директних страних улагања у БиХ 19, којима се страним инвеститорима осигурава национални третман, тј. страни инвеститори имају иста права и обавезе као и резиденти Босне и Херцеговине. БиХ и њени ентитети не смију вршити 15 Индекс економских слобода обухвата показатеље за десет индикатора: слобода пословања, трговинске слободе, фискалне слободе, јавна потрошња, монетарне слободе, инвестиционе слободе, финансијске слободе, имовинска права, борба против корупције и слобода на тржишту рада. 16 Index of Economic freedom 2014., Heritage Foundation 17 Централна банка Босне и Херцеговине 18 Службени гласник Републике Српске, бр. 25/02, 24/04, 52/11 и 68/13 19 Службени гласник БиХ, бр. 17/98, 13/03, 48/10 31

дискриминацију страних инвеститора у било ком облику, укључујући али не и ограничавајући се на држављанство, сједиште/боравиште страног инвеститора, религију или државу поријекла инвестиције. Имовина страних инвеститора не може бити национализована, експроприсана или реквирирана. Уколико се, међутим, утврди постојање јавног интереса, имовина страних инвеститора може бити национализована или експроприсана, а страним инвеститорима се гарантује право на примјерену надокнаду. Надокнада ће се сматрати примјереном ако је адекватна, ефективна и брза. Као заштиту од ризика улагања страни инвеститори који су забринути због рестрикција у трансферу добити, експропријације, ратних и цивилних нереда и ускраћивања правде, могу се осигурати против ових ризика код Мултилатералне агенције за давање гаранција за улагање (MIGA- дио групације Свјетске банке). Инвеститорима приликом улагања у Републику Српску заштиту од ризика такође омогућава осигурање за политичке ризике амерички Overseas Private Investment (OPIC). Босна и Херцеговина је потписала уговоре о унапређењу и заштити инвестиција са 40 земаља. 3.2. Оквир инвестиционе политике као фактор привлачења страних улагања у Републику Српску Политика односа према страним улагањима у Републици Српској је дефинисана Економском политиком Владе. Поред тога, секторске стратегије су врло битне код дефинисања пословног окружења, као важног фактора за привлачење страних улагања, као што су: - Стратегија и политика развоја индустрије Републике Српске за период 2014-2018.године (нацрт) - Стратегија развоја пољопривреде Републике Српске до 2015. године - Стратегија развоја енергетике Републике Српске до 2030. године - Студија о могућности кориштења и развоја соларне енергије у БиX, 2008. - Извјештај Процјена конкурентности три вриједносна ланца у пољопривреди Републике Српске, IFC, 2012. - Стратегија развоја туризма Републике Српске 2011-2020. - Стратегија развоја малих и средњих предузећа и предузетништва у Републици Српској за период 2014-2018. (нацрт) 32

У претходном периоду оквир политике односа према страним улагањима био је дефинисан Стратегијом подстицања и развоја страних улагања 2009-2012. године и припадајућим акционим плановима. Политика односа Владе Републике Српске према страним улагањима ће узети у обзир и кретања на међународном и регионалном нивоу и биће детерминисана стратешким правцима које се усаглашавају кроз друге стратешке документе, као што је Стратегија развоја југоисточне Европе до 2020. 3.2.1. Активности на реализацији претходно важећих стратешких докумената везаних за страна улагања Народна скупштина Републике Српске 01.06.2009. године усвојила је Стратегију подстицања и развоја страних улагања у Републику Српску 2009-2012. године. У октобру 2009. године Влада Републике Српске је, након међусекторских консултација, а на приједлог Министарства за економске односе и регионалну сарадњу, усвојила Акциони план за њено спровођење. Акциони план је био разрађен кроз мјере и активности четири приоритетна циља, а то су: Стратешки циљ 1: Унапређење инвестиционе и пословне климе Стратешки циљ 2: Стварање ефективног институционалног оквира за привлачење страних директних инвестиција Стратешки циљ 3: Усмјерење на приоритетне секторе Стратешки циљ 4: Усмјерење за одабране земље уз привлачење свих типова страних директних инвестиција. На годишњој основи је рађена анализа реализације мјера и активности и о истоме обавјештавана Влада Републике Српске. С обзиром на форму неких предложених мјера (неке од мјера су општег карактера) није могуће дати процентуалну оцјену реализације Aкционог плана. Међутим, из детаљне анализе претходно поменутих извјештаја, је могуће утврдити да је највећи дио мјера реализован. У дијелу Акционог плана који се односи на унапређење инвестиционе и пословне климе током претходних година збиљежене су значајне промјене, које су имале позитиван ефекат на пословно окружење, као што су: - Завршена је реформа регистрације пословања, којом су значајно смањени трошкови, процедуре и вријеме потребно за покретање пословања. Од 01.12.2013. године почео је са радом једношалтерски систем регистрације пословања, који подразумијева подношење захтјева за регистрацију код једне институције, Агенције за посредничке, 33

информатичке и финансијске услуге (АПИФ) у једанаест подручних канцеларија. У оквиру ове реформе у току је формирање јединстваног електронског регистра свих пословних субјеката (правних и физичких лица). - Смањени су трошкови, процедуре и вријеме регистрације занатско-предузетничке дјелатности. - Нови Закон о грађењу Републике Српске је смањио рокове и трошкове добијања дозвола које се односе на грађење. - По питању регулаторне реформе усвојена је Стратегија регулаторне реформе и увођења процеса процјене утицаја прописа (RIA) у Републику Српску за 2012-2015 чијом реализацијом је уведен процес процјене утицаја прописа трајно у правни систем Републике Српске и на њеној реализацији Република Српске је међу лидерима у региону. - У неколико локалних заједница је реализована гиљотина прописа локалног карактера (нпр. Бања Лука, Бијељина, Добој, Вишеград, Модрича, Нови Град, Зворник). - Извршене су измјене и допуне Закона о страним улагањима, са циљем даље либерализације могућности за улагања (за сектор намјенске индустрије), те унапређења сарадње са страним инвеститорима и локалним заједницама. - Основан је Савјет за стране инвеститоре Републике Српске од представника републичких и локалних институција и страних инвеститора, са циљем олакшања пословања. - Основан је Одбор за регулаторну реформу са циљем да, на захтјев пословне заједнице разматра прописе који стварају препреке у пословању и да предлаже оптимална рјешења, како за пословну заједницу тако и за Владу Републике Српске. - Детаљно су анализирана финансијска оптерећења за мала и средња предузећа и предузетнике и проводе се активности на њиховом системском смањењу; нпр. смањени су трошкови покретања пословања, смањени су и трошкови кроз увођење неопорезивог дијела дохотка од 200 КМ, итд. - Детаљно се анализирају документи који прате услове пословања, као што је Бијела књига Савјета страних инвеститора, Doing Business, World Investment Report и њихове препоруке. 34

- Уведене су и одређене повластице кроз нови Закон о измјенама и допунама Закона о порезу на добит, којим се умањује пореска основица за вриједност улагања у опрему за вршење властите производне дјелатности, као и у случају запошљавања најмање 30 радника у току године - У области јавно-приватног партнерства донешена је Уредба о поступку реализације пројеката ЈПП у Републици С и приручник, итд. Кад је у питању реализација активности које се односе на стварање ефективног институционалног оквира за привлачење страних директних инвестиција, у протеклом периоду такође је постигнут напредак. У складу са акционим планом, у оквиру Министарствa за економске односе и регионалну сарадњу реорганизацијом послова је формирано Одјељење за подстицање страних улагања, мапиране су све институције на републичком нивоу које се баве страним улагањима, као и њихово формално и стварно учешће у области развоја и подршке страним улагањима, успостављене контакт тачке и извршена серија обука за привлачење и прихват страних инвестиција на републичком и локалном нивоу (током 2011. и 2012. године, у сарадњи са GIZ-oм, а током 2013. и 2014. године у сарадњи са Међународном финансијском организацијом IFC/WB). Успостављена је и сарадња са локалним заједницама: - Током 2010. године потписано je 6 Меморандума о сарадњи између Министарства и 6 пилот градова/општина (Бања Лука, Добој, Источно Сарајево, Требиње, Бијељина, Добој и Приједор) на јачању сарадње у циљу развоја и подршке страним улагањима. - Прикупљена је инвестициона понуда општина Републике Српске и презентована инвеститорима путем разних канала (веб страница, директних контаката, представништава Републике Српске у иностранству, конференција, итд.) - Успостављен је систем постинвестиционе подршке чија је намјена да се инвеститори подстакну да повећају и прошире своје активности у Републици Српској, те да се идентификују проблеми у раду инвеститора. Уз подршку IFC, Влада Републике Српске је започела процес са 15 општина у Републици Српској. У име Републике Српске, надлежно министарство је Министарство за економске односе и регионалну сарадњу. Тим за постинвестициону подршку је већ обишао општине и групу инвеститора. Намјера је да се програм прошири и на остале општине и да се настави у наредном периоду. 35

- Влада Републике Српске је покренула низ обука за општине (у сарадњи са GIZ-ом и IFC-oм) у циљу стварања капацитета за привлачење страних улагања. - По питању јачања капацитета и координације општинских и републичких органа, задужених за прихват и промоцију инвестиција, почела је реализација регионалног пројекта Цертификације општина са позитивним пословним окружењем (BFC SEE). Циљ пројекта је успостављање система цертификације, којим би се обезбиједила међународна препознатљивост, као и јачање региона југоисточне Европе кроз успостављање јединствених стандарда квалитета које општине и градови пружају потенцијалним инвеститорима (јасно дефинисани критерији и индикатори) и прије свега привредницима који послују на локалном нивоу. У пилот фазу су укључени град Бања Лука и Приједор; Интензивиране су активности са представништвима Републике Српске у иностранству. У реализацији значајног дијела активности конструктивно и оперативно је учествовала и Привредна комора Републике Српске. Aктивности које се односе на стратешко усмјерење на приоритетне секторе за привлачење страних инвестиција реализоване су кроз више аспеката. Као веома важна ставка у привлачењеу страних инвестиција поставља се потреба сагледавања реалних компаративних предности појединих сектора и приоритизација сектора у смислу привлачења страних улагања. За један дио сектора су урађене анализире током припрема за учешће представника Републике Српске на Инвестиционој конференцији 2011. године и међународном сајму некретнина и инвестиција ЕXPO REAL у Минхену. Фокус је био на пројектима из области туризма, индустрије, пољопривреде и саобраћаја (аеродорми). Кроз пројекат Свјетске банке/ifc, израђена је Студија конкурентности три подсектора у области пољопривреде (месо и месни производи, млијеко и млијечни производи и воће и поврће). Стратешки циљ 4 који се односи на усмјерење на одабране земље реализован је кроз више активности, кроз конференције, међународне сајмове, кроз бројне контакте са амбасадама, представништвима и конкретним страним предузећима, те кроз сарадњу са представништвима Републике Српске у иностранству. Интензивиране су промотивне активности на привлачењу страних инвеститора у Републици Српској и изван ње. 36

- Покретање новог портала www.investsrpska.net (редовно се ажурира и на енглеском језику) који унапређује квалитет информација за стране инвеститоре презентацијом детаљног пословног водича, навођењем пратећих трошкова пословања, описом правног оквира, и упућивањем на институције које могу помоћи инвеститорима, као и на друге скупове података који инвеститорима могу бити потребни. - Организовано је више пословних форума, конференција и посјећено више сајмова са циљем промоције домаће привреде и инвестиционих потенцијала Републике Српске: У септембру 2011. године Министарство за економске односе и регионалну сарадњу организовало је дводневну Инвестициону конференцију Могућности улагања у металопрерађивачки сектор, сектор туризма, енергетике и прераде хране (са преко 420 учесника из 20 земаља). Инвестициони потенцијали Републике Српске по први пут су представљени на међународном сајму у Минхену EXPO REAL у 2012. и 2013.години. Oдржано је више значајних пословних форума као нпр.са привредном делегацијом Азербејџана, Пословни форуми у Бечу и Будимпешти, Лондону, у САД-у, итд. - Израђени су нови промотивни материјали, брошура Invest in Srpska, снимљен је промотивни филм који обухвата могућности улагања у прехрамбени, металопрерађивачки сектор, као и у сектор туризма. Oбјављено је више чланака о могућностима улагања у Републику Српску у иностранству, снимљен је филм (без финансијске контрибуције Владе РС) US Television о могућностима улагања у БиХ (с тим да је посебна пажња посвећена Републици Српској). - Успостављена је сарадња са донаторским институцијама које индиректно доприносе промоцији Републике Српске и реформама које се у њој спроводе (IFC, GIZ, USAID). 3.3. Институционални оквир за привлачење страних улагања у Републику Српску Законом о измјенама и допунама Закона о републичкој управи ( Службени гласник Републике Српске број 24/12, прописано је, између осталог да Министарство за економске односе и регионалну сарадњу обавља управне и друге стручне послове, који се односе на привлачење страних улагања у Републику Српску, стварање повољнијих услова за стране инвестиције и помоћ потенцијалним инвеститорима; промовисање привредних потенцијала Републике Српске у иностранству; успостављање система и нормативно уређивање процјене утицаја прописа, оцјена оправданости увођења нових формалности, вођење и унапређење регистра одобрења у привреди; сарадњу са пословним удружењима, организацијама и институцијама у земљи и иностранству у циљу унапређења пословног окружења, сарадњу са међународним организацијама. 37

Ресорна министарства дефинишу секторске политике, идентификују и развијају пројекте из ресорне надлежности, реализују мјере и активости које дорпиносе побољшању пословне климе, врше промоцију могућности улагања у секторе за која су задужена, врше директне разговоре са заинтересованим инвеститорима, итд. Инвестиционо развојна банка Републике Српске (ИРБРС). Активности ИРБРС примарно су фокусиране на финансирање развојних пројеката од значаја за привреду Републике Српске у вези са: повећањем запослености, изградњом инфраструктурних објеката у Републици Српској, извозно оријентисаном производњом, унапређењем корпоративног управљања и тржишта капитала, малим и средњим предузетништвом, заштитом животне средине, равномјерним регионалним развојем, унапређењем пољопривредне производње, стамбено пословном изградњом, ефикасним спровођењем приватизације, реструктурисањем предузећа у контексту приватизације, подстицањем производње која смањује увозну зависност, међународном промоцијом инвестиционих могућности у Републици Српској. ИРБРС врши пласман средстава намијењених развојним пројектима посредством пословних банака и микрокредитних друштава, као и директно путем зајмова, те посредством тржишта капитала. Подршку у одређеним пројектима има и од стране међународних финансијских институција, као што су Свјетска банка и Европска инвестициона банка. Представништва Републике Српске у иностранству су формирана са циљем јачања економске, научнотехничке, културне, социјалне, информативне, просвјетне, спортске и друге сарадње са субјектима у иностранству. Сједишта представништава лоцирана су у центрима економских, финансијских и политичких збивања као што су Београд, Брисел, Беч, Вашингтон, Москва, Јерусалим, Солун и Штутгарт. Привредна комора Републике Српске (ПКРС) са регионалним коморама, које чине јединствен коморски систем, ради на стварању повољнијег привредног амбијента, заступа интересе чланица и привреде у цјелини у односима са органима законодавне и извршне власти, доприноси промовисању и повезивању привреде Републике Српске са свјетском привредом, пружа одговарајуће услуге својим чланицама, успоставља и унапређује пословне везе у земљи и иностранству (привредне мисије, сајмови, приступ контактима кроз свјетску коморску мрежу, итд), омогућава стицање одређених права по основу јавних овлаштења - деташмани, контигенти, увјерења, дозволе потврде, бонитети итд, рјешавање међународних привредних спорова путем спољнотрговинске арбитраже при ПКРС, итд. Републичка агенција за развој малих и средњих предузећа је генератор цјелокупног система подршке развоју малих и средњих предузећа. Кроз бројне пројекте и програм подршке локалном економском развоју, развоју малих и средњих предузећа и предузетништва, циљ јој је повећање учешћа малих и средњих предузећа у укупној привреди Републике Српске, повећање технолошког развоја, конкурентности и отварање нових тржишта за мала и средња предузећа, повећање броја пословних субјеката и 38

новозапослених радника у овим предузећима, успостављање регионалне сарадње са сусједним земљама ради размјене искустава итд. Агенција учествује у изради стратешких докумената развоја малих и средњих предузећа и предузетништва Републике Српске, оперативно реализује подстицајне политике, подстиче запошљавање, стручно образовање, преквалификацију и доквалификацију радника, промовише предузетништво и пружа подршку иноваторској дјелатности, учествује у међународним пројектима итд. Локалне развојне агенције Републике Српске су институције које су формиране у циљу подршке развоју својих заједница. Основане су са циљем да подрже развој малих и средњих предузећа, да промовишу предузетништво и створе услове за отварање нових радних мјеста, те побољшају укупну економску ситуацију на подручју своје локалне заједнице. Основне активности агенција су усмјерене ка изради развојних пројеката, прибављању финансијских средстава за реализацију пројеката кроз сарадњу са међународним и домаћим институцијама и организацијама, управљању пројектима, те умрежавању привредних субјеката и успостављању партнерства између приватног и јавног сектора. Поред основних активности развојне агенције своју мисију испуњавају и кроз ванпројектне активности подршке предузетницима и малим и средњим предузећима као што су: савјетовања, организовање стручних семинара, израда промотивних материјала и организовање одлазака на сајмове. 39

Ресорна министарства Предлажу и проводе секторске политике, дефинишу елементе пословног окружења из своје надлежности, идентификују и развијају програме и пројекте за улагање Влада Републике Српске Предлаже и спроводи правце економског и социјалног развоја РС, те утиче и доприноси креирању имиџа БиХ Представништва РС у иностранству Промоција могућности улагања у РС, побољшање спољнотрговинске размјене, креирање имиџа РС у иностранству РАРС Подршка развоју малих и средњих предузећа МЕОРС Координатор активности везаних за промоцију и привлачење страних улагања Привредна комора Републике Српске Проналажење пословних партнера, заступање интереса привредних субјеката у обликовању привредног система, промоција, анализа и осмишљавање могућности улагања у различите привредне секторе ИРБРС Финансирање развојних пројеката од интереса за РС, промоција услова за улагања Општине - локалне развојне агенције Идентификација, припрема и предлагање пројеката за улагања у различите привредне секторе на локалном нивоу, дефинише пословно окружење из домена своје надлежности, врши промоцију своје општине, прихват инвеститора, брине о постојећим инвеститорима Графикон: Тренутни институционални оквир за привлачење страних улагања у РС 40