Регионални центар за таленте, Пожаревац, Синђелићева 4 ОСНИВАЊЕ ОСНОВНЕ МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ БОЖИДАР ТРУДИЋ -прилог историји школства у Смедеревској Паланци THE FOUNDATION OF MUSIC SCHOOL BOŽIDAR TRUDIĆ -A contribution to the education at Smederevskа Palanka Аутор: Милица Јовичић I разред Паланачка гимназија Ментор: Дамир Живковић Професор у Паланачкој гимназији 2
Апстракт рада Овај рад је настао из жеље да се осветли настанак ниже музичке школе Божидар Трудић и њен рад. Кроз овај рад желела сам да укажем на упорност и истрајност у реализацији те идеје те све оне проблеме који су били на том путу. Основни и главни проблем при писању овог рада јесте недостатак изворног материјала и литературе. Разлог је једноставан јер литература скоро и да не постоји. Писање овог рада јесте врло лично будући да и сама похађам поменуту музичку школу. Кључне речи: Божидар Трудић, музичка школа, музика, образовање Abstract This papar s aim is to put toplight on both the background and the achievements od Bozidar Trudic music school because it is still believed amongst the people that the musical education is but a privillege. I also wanted to emphosize the difficulties the tounders have had on their way since the beginning. Тhe main problem I came across while doing the research was lack of references and arciems. Key words: Bozidar Trudic, music school, music, education 2
Увод Mузичко школство у Србији представља актуелни пресек стања деловања свих музичко-образовних установа специјализованих да препознају и припремају надарену децу (младе) за стицање знања, појмова и умећа из области музике, уз систематичну и континуирану наставу (обуку) од стране стручног наставног кадра. Све то им омогућава даље музичко школовање и напредовање уколико то желе. Музичко школство у Србији има четири основна нивоа музичко-образовних установа и то су: 1. Припремна музичка школа Музички вртић Припремни разред 2. Основна музичка школa 3. Средња музичка школа 4. Музички факултет или академија Данас у Србији постоји 65 музичких и 3 балетске школе. Међу њима значајно и важно место заузима Основна музичка школа Божидар Трудић у Смедеревској Паланци. Метод рада С обзиром да архивски материјал, који се односи на ову тему, скоро и да не постоји наше истраживање смо ограничили на литературу. Заправо у питању је једна једина књига: ОМШ БОЖИДАР ТРУДИЋ - Паланка коју је приредио Славиша Стојадиновић. Тај недостатак литературе је утицао и на ограниченост информација. У писању рада сам се информисала и у самој музичкој школи. 3
Ко је човек по којем школа носи име? Сл.1 Божидар Трудић Божидар Трудић је од највећих уметника и интелектуалаца са подручја Смедеревске Паланке. Родио се 1911. године у поменутом граду где је и завршио основну школу и нижу гимназију. Своје школовање је наставио у Пожаревцу и Београду. Након гимназије уписује студије теоријске математике које је завршио 1935. године. Положио је дипломски испит и постао професор. Предавао је математику и физику широм Краљевине Југославије: у Пожаревачкој гимназији, Бјеловару и Призрену. За време Другог светског рата радио је у Трећој београдској гимназији. Међутим, музика га је све више заокупљала. Напоредо са студијама математике, проучавао је хармонију, записивао и скупљао народне мелодије, а истакао се и као смоуки диригент хора. На крају, преовладала је љубав према музици, па је уписао студије на Музичкој академији у Београду. Студирао је композицију, у класи Стевана Христића две године, а затим у класи Јосипа Славенског. Дириговање је учио заједно са Крешимиром Барановићем и Михајлом Вукдраговићем. Дипломирао је 1947. године. Радио је као доцент и као професор на Музичкој академији у Сарајеву, и као директор и професор у Музичке школе Станковић у Београду. Од 1961. је живео у Београду као слободан уметник, где је и умро 1989. године. По његовој жељи је сахрањен у свом родном граду, Смедеревској Паланци. Из поштовања према његовом делу, и због његовог односа према завичају, Основна музика школа у Смедеревској Паланци од 1991. године, поносно носи његово име. Стваралаштво Бавећи се компоновањем Божидар Трудић је оставио богат и разноврсан опус. Компоновао је синфоније, свите, краћа оркестарска дела као и један концерт. Његова најзначајнија дела су: Балканска синфонија, Синфонија у једном ставу, свите (Лирске сцене, Призрен) и др. Његово најпознатије дело је Концерт за виолину и оркестар, који је настао 1951. године. Ово дело је, по први пут изведено 1954. године, у сали Коларчевог народног универзитета. Извео га је виолиниста Бранко Пајевић и Београдска филхармонија под управом Живојина Здравковића. Божидар Трудић је компоновао и Концерт за виолончело и оркестар. Од његових радова требало би поменути и кантате Зов крви и "1804. година, као и песме уз пратњу оркестра (Бехари, Песме древне Хеладе, Песме старог Јапана, Песма свата Црногорца). Истакао се и као писац филмске музике. Био је веома привржен родном граду. Поводом прославе 850 година Смедеревске Паланке 1970. године компоновао је Кантату родном граду. Ово дело је изведено на централној прослави у интерпретацији два великана наше музичке уметности: Мирослава Чангаловића и Душана Трбојевића. 4
Предуслови за оснивање Основне музичке школе Божидар Трудић Иако трагови интересовања младих да се баве музиком потичу још из XIX века 1, идеја о организованом музичком образовању је у Паланци јако споро сазревала. Реалних услова за то је било, јер у Паланци, поред основних школа, постоји Гимназија, а годинама је са успехом радила и Учитељска школа. Било је и стручних кадрова, као и заинтересоване младежи, али све се углавном сводило на оне облике који се обично називају ваннаставне активности и мању или већу афирмацију музичких састава самониклих у подруму Гимназије или при културно-уметничким друштвима. Тек 1963. године Раднички универзитет Љубица Ивошевић Димитрова организује неку врсту музичке школе са 3 одсека: за клавир, виолину и хармонику. То је био, међутим, само додатан посао, који се спроводио на иницијативу неких појединаца, можда чак и наметнута обавеза, па се због тога овај облик образовања гаси 1965. године. Ипак, кроз ово кратко време било је обухваћено око 90 полазника, што није мали број за Паланку у то време. Године 1973. наследивши зграду Учитељске школе, са целокупним инвентаром, Школа за квалификовање раднике Жикица Дамњановић убрзо постаје колектив пробраних појединаца, жељних успеха у области музике. Оформили су се многи кабинети по високим стандардима па и музички: инструмената има довољно, као и стручног кадра. Сасвим природно изгледа да се долази на помисао да се ту отвори музичка школа. Од ове идеје се брзо одустаје, због процене да је локација Школе изузетно непогодна због велике удаљености од града јер није било тротоара дуж читавог пута. Зато Школа, и Дом омладине Брана Јефтић одлучују да се припремна настава организује у Дому омладине, јер је то била једна од најбољих локација. Све више је кренула да преовладава свест да је ово значајно културолошко питање: Школа је, у међувремену, својим деловањем проширила културне видике Општине. Оснивање Основне музичке школе Божидар Трудић Временом популарност, како школе тако и уметности, је све више расла. Због тога се Управа Школе више пута обраћала СИЗ-у образовања и Скупштини општине вршећи притисак да се оснује музичка школа. Тако је Одељење Ниже музичке школе, 1981. године, припојено ООУР Основна школа Олга Милошевић, али и даље ради у згради Дома омладине 2. Првобитно настава се изводила у пет просторија укупне површине око 130 м 2 што је задовољавало тадашње потребе. Одељење је радило сваког радног дана, сем недеље од 7 30 до 20 00 часова. Одељење је имало веома добру сарадњу са Музичком школом Др. Војислав Вучковић из Београда. Та сарадња је подразумевала свестрану стручну помоћ уступајући повремено своје наставнике, а полазници су испите полагали у Паланци. У одељењу су радила два стално запослена наставника, са статусом радника Дома и пет хонорарних наставника, од којих су двоје из Паланке, а троје из Београда. Поред седам наставника у рад одељења су укључени и директор Дома омладине, као и директор Основне школе Олга Милошевић. Први полазици су били из три градске и три сеоске основне школе усмереног образвања: Основна школа Станоје Главаш из Глибовца, Милија Ракић из Церовца и Радомир Лазић из Азање. Поред ученика из ове средине, при овом одељењу, на 1 Оснивање Певачког друштва ''Шумадија'' 1868. године у Паланци означило је снажан замах у култури у области Јасеничког округа. 2 Дом омладине је до тада већ био прилагођен потребама наставе музичког образовања. 5
крају школске године вандредно су полагали и кандитати из Велике Плане, којих је у просеку било између 15 и 20 ученика. Тако су остварени непобитни и убедљиви разлози за отварање ниже музичке школе у Паланци, како се види, али је преовладало компромисно решење. Ипак то је био нови корак до стабилизације ове делатности. Школу је почео да финансира СИЗ основног образовања, а бригу о њеном раду и развоју преузима и једна добро организована школа, која овом одељењу обезбеђује равноправни третман, што подразумева набавку опреме и наставних средства, као и ангажовање потребних стручних наставника. С обзиром на најављену промену законске регулативе, постојао је страх да се одељење угаси и тако пропадне сав досадашњи труд. Зато се управа Школе није задовољила постигнутим, па зато оснивачима и финансијерима упорно намеће разговоре о даљој судбини Школе, организује састанке на разним нивоима истичући следећу проблематику: -Оправданост постојања одељења за ниже музичко образовање; - Могућност даљег развоја са увођењем нових одсека; - Финансирање одељења; -Могућност проширења простора; -Могућност запошљавања нових кадрова. Наравно све је било усмерено ка једном циљу: оснивању ниже музичке школе као самосталне установе. Одељење је припојено Основној школи Олга Милошевић. Тако је организационо и финансијски Одељење постало члан њене породице. Управа Основне школе Олга Милошевић свесрдно помаже развој овог облика образовања. Интересовање за музичко образовање је из године у годину било све веће, што је вршило снажан притисак на друштвено-политичку заједницу. Када су се стекли сви услови за отварање ниже музичке школе, предлог за то је потекао баш од Основне школе Олга Милошервић, односно Одбора музичког одељења. Самоуправној интересорној заједници основног образовања упућен је, 18. јуна 1985. захтев следеће садржине: Полазећи од чињенице да је Паланка развијено урбано економско подручје, са веома развијеном привредом, као и школско-образованом и културним системом, да Паланка као и друштвено-политичка заједница има око 60 хиљада становника, све се више, гледано са свих аспеката, намеће мишљење да је основно музичко образовање и васпитање неминовни део целовитог школског и кулруног система. Уважавајући пре свега потребе ове средине за оваквим обликом образовања и ценећи резултате и досадашње напоре на развоју музичког образовања, а тиме и опште кутуре, као и чињеницу да је досадашњи облик организовања музичког образовања и васпитања у фази када треба да пређе у виши облик организованости, Одбор музичког одељења донео је закључак и стао на станвиште да после једанаест година постојања одељења за основно музичко образовање, треба формирати школу за основно музичко образовање и васпитање. Новоформирана школа имала би 4 одсека и то: клавир, хармонику, виолину и гитару(за разлику од досадашња 2), 6 стално запослених радника на одржавању наставе и 2 радника на другим пословима, док би се хонорарни наставници ангажовали на основу потребе. Школа би за сва 4 предмета имала од 100-110 ученика, зависно од броја класа, а ове школске 1985/86. године примило би се 20-30 ученика у зависности од тога колико ће ученика завршити школовање. Школа би радила у просторијама у којима је и до 6
сада одржавана наставакоје је, до сада, припадао Дому омладине у Улици 10. октобра 13, а које је власништво Скупштине општине. Објекат је површина 130 метара квадратних са 3 просторије за одржавање наставе и једне комбиноване за одржавање индивидуалне и групне наставе, сале за одржавање проба хора и оркестра, просторије за окупљање наставника за време пауза, магацинског простора и WC. Објекат поседује и летњу башту-двориште са око 200 метара квадратних. Објекат се налази у центру града и веома је погодан за овакву врсту школе јер је подједнако удаљен од свих делова града. Објекат је грађен од чврстог матерјала, тако да постоје реалне могућности за подизање спрата, којим би се решили просторни недостаци у будућности. На основу сагледавања комплетног стања и на основу свега изнетог, Одбор музичког одељења упућује захтев СИЗ-у основног образовања ради доношења одлуке о формирању школе за основно музичко образовање, која би била у оквиру здружене школе 25. мај у Смед. Паланци, као ООУР-а. 3 Већ 27. јуна 1985. заседала је Скупштина из СИЗ-а основног образовања и донела је Одлуку о оснивању школе за основно музичко образовање и васпитање у Смедеревској Паланци. Њено образложење је следеће: Више година уназад, при Дому омладине Брана Јефтић и Основне школе Олга Милошевић, раде одељења ниже музичке школе, која су, својим радом и резултатима, оправдала поптребе и очекивања ове друштвене средине за оваквиом врстом образовања и културе ученика основних школа. Одељење се потврдило и као значајни центар културног деловања у друштвеној средини. Међутим, у организационом смислу постојало је низ тешкоћа, како у кадровском тако и у правном статусу, а било је проблема и у обезбеђењу матерјално-техничких претпоставки за верификовање њеног рада у складу са законским прописима. Због више разлога, као и због отварања даље перспективе развоја овог корисног облика основно-школског образовања, донета је одлука да досадашње одељење прерасте у посебну школу ООУР. Ради нормалног рада нове школе пренеће се и досадашњи објекти и средства на њено трајно коришћење. 4 Након тога је Скупштина општине Смедеревска Паланка, на седници сва три већа, 6. септембра 1985. године донела Решење о давању сагласности на одређене одлуке Статута Школе. После уписа у регистар код Привредног суда у Пожаревцу, Школа је могла да започне са радом у септембру школске године 1985/86. године. Коначно утемељење организованог музичког образовања у Паланци завршава се следећих година доношењем одређених одлука: Скупштина општине (25. јуна: Веће месних заједница и Друштвено-политичко веће; 27. јуна: Веће удруженог рада) 1991. године је донела Решење о одређивању назива Нижој музичкој школи: Божидар Трудић; Скупштина општине Смедеревска Паланка, на заједничкој седници свих већа, одржаној 12. априла 1991. године, донела је решење о додели непокретности у друштвеној својини (зграда Школе, са двориштем) на трајно коришћење Школи за основно музичко образовање из Смедеревске Паланке; Влада Републике Србије 13. новембра 1992. године доноси Решење о именовању Школског одбора Основне школе Божидар Трудић (музичка школа) у Смедеревској Паланци. 3 Основна музичка школа Божидар Трудић, приређивач Славиша Стојадиновић, Смед. Паланка, 1997, 15-16. 4 Основна музичка школа Божидар Трудић, приређивач Славиша Стојадиновић, Смед. Паланка, 1997, 17. 7
Свечано отварање школе У оквиру октобарских свечаности, испуњених низом културних догађаја, 1985. године, оснивању Основне музичке школе и њеном симболичном отварању дат је изузетан значај: све је уприличено баш 10. октобра. У згради школе могао се чути и еуфорични говор, много честитки и видети уметнички програм. Том приликом је директор одржао пригодан говор: Другарице и другови, драги гости! Овај мали колектив које је мукотрпно годинама настојао и чинио свестране напоре одричући се удобности, па и сигурности које иначе пружа иоле организована школасрећан је што данас може да вас поздрави и угости овим поводом који се зове отварање Основне музичке школе. Љубитељи музичке уметности ће, свакако, овај дан сматрати историјским: Први пут у нашем граду наш помладак ће моћи сасвим организовано и извесно да се музички образује развијајући свој таленат и задовољавајући потребе за нечим вишим и лепшим од обичног, свакодневног. А има овај град неку и то дугогодишњу музичку традицију. Готово да нема послератне генерације која није дала музичаре, истакнуте, познате и признате бас у нашим ужим просторима, а бивало је и биваће сада се са сигурношћу то може рећи и у југословенским просторима. Јер, с данашњим даном, надајмо се, остаће само успомена, натопљена сетом, на дане када се музика учила по подрумима, гимназијским, по становима, гаражама багатима, с оскудним средствима, када се почињало скромним признањем, али са много љубави. Данас ова школа, иако млада, тек у настојању, у редовима својих наставника има и своје бивше ученике, што је својеврсна гаранција њеног будућег трајања. Заједно са радницима Музичке школе још једном вас топло поздрављам и захваљујем на помоћи коју чините и данас својим присуством, овде, на овој свечаности, а нашу радост препустимо, за тренутак, млађима, њиховом стваралаштву. Садашњи и некадашњи ученици Школе поздравиће вас својим скромним програмом и једним сећањем. 5 5 Основна музичка школа Божидар Трудић, приређивач Славиша Стојадиновић, Смед. Паланка, 1997, 18. 8
Школа данас (уместо закључка) Значај организовног музичког образовања у Паланци ускоро је почео да прелази оквире града и Општине. Још док је одељење радило при Дому омладине, полазници из општине Велика Плана испите су полагали при овом одељењу. Школске 1987/88. Школа је отворила издвојено одељење у Петровцу, где наставу похађа 21 ученик. По оснивању Школе организује се рад истурених одељења у Лапову ( школске 1991/92-14 ученика), а касније (1994/95.) и у Свилајнцу 21 ученик. Својим радом и оваквим залагањем Школа је постала значајан фактор ове врсте образовања на ширем подручју овог дела Србије. Школу данас похађа чак 371 ученик. У школи постоји 8 одсека, са жељом за даље проширивање. То су: клавир, хармоника, виолина, гитара, флаута, кларинет, саксофон и соло певање. Мислим да ове информације свакако охрабрују и оправдавају постојање ове институције. Сваке године у просеку од 10 до 17 ђака упише средњу музичку школу. Наша музичка школа учествује на многим такмичењима и фестивалима и сарађује са многим другим школама и општинама. Школа се налази на истој локацији као и пре и има велики улогу у култури нашег града. Сл.2 Соло певачица на једном од наступа Сл.3 Бивши ученик на једном од интерних часова Закључак Сл.4 Хор музичке школе Божидар Трудић 9
Извори и литература ОМШ БОЖИДАР ТРУДИЋ - Паланка, приређивач Славиша Стојадиновић Смедеревска Паланка,1997. В.Перичић, Музички ствараоци у Србији, Београд, Просвета, 1969, 557. Интернет стране : http://poincare.matf.bg.ac.yu/informacije/dipmat.htm#1919-1946 (325. Trudić Božidar, 10430/935) фотографије су преузете са следећих адреса: http://www.facebook.com/photo.php?fbid=120556847872&set=o.94597412806&type=3&src =http%3a%2f%2fsphotos-d.ak.fbcdn.net%2fhphotos-akash4%2f5164_120556847872_3995203_n.jpg&size=604%2c453 http://www.facebook.com/photo.php?fbid=120610637872&set=o.94597412806&type=3&the ater http://www.facebook.com/photo.php?fbid=3216174729928&set=oa.10150849310982807&ty pe=1&theater 10