Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет драм ских умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1754414R УДК 316.73(497.11) 351.85(497.11) оригиналан научни рад КА НО ВИМ ВИ ДО ВИ МА КО ЛЕК ТИ ВИ ТЕ ТА СУ ПЕР СТРУК ЦИ ЈА И МО ДЕ ЛО ВА ЊЕ ЛО КАЛ НЕ КУЛ ТУР НЕ СЦЕ НЕ Са же так: У кон тек сту ве ли ких по де ла у ко ји ма бе о град ска култур на сце на ре про ду ку је по сто је ће дру штве не од но се, еви дентна је ње на рас пар ча ност и фо кус на раз ли чи тим, ви ше или мање упа дљи вим по ку ша ји ма из дво је них ен ти те та да се одр же и кон со ли ду ју, без об зи ра и мо жда баш услед сла бље ња дру гих. Та ко ин ду ко ва ни од но си ре зул ту ју ви со ким сте пе ном раз је ди ње но сти, ко ја одр жа ва си стем из ко јег је из ни кла. У ис тра ја ва њу мно гих са мо стал них ор га ни зо ва ња сти же мо до не га ци је са мо ор га ни зова но сти у по љу. Сто га се пи та ње шта је то са мо ор га ни зо ва на кул тур на сце на ну жно ко ри гу је кон ди ци о на лом: шта би она могла би ти? Због че га би по сто ја ла, ка ко би на ста ја ла, на ка квим прин ци пи ма би функ ци о ни са ла? Ви ше бе о град ских умет ни ка/ца и рад ни ка/ца у кул ту ри уче ство ва ло је у се ри ји по лу струк ту ри са них ин тер вјуа усме ре них ка ар ти ку ла ци ји но вог кон струк та. Њи хо ви од го во ри, уз пот цр та ва ње свих пре кла па ња и ми мо хо да, по ла зиште су ана ли зе у ко јој се ис пи ту ју по тре бе укљу че них ак те ра, као и мо гућ но сти мо де ло ва ња са мо ор га ни зо ва не бе о град ске кул тур не сце не. Кључ не ре чи: са мо ор га ни зо ва на сце на, ди ја лог, за јед ни ца, со ци о кул ту рал не прак се, опе ра тив ни прин ци пи, плу ра ли тет, иде о ло шка кон зи стент ност Раз вој но вих ко лек тив них прак си ко је се озна ча ва ју као само ор га ни зо ва не мо же се пра ти ти од де ве де се тих го ди на про шлог ве ка, ску па са ва ри ра њем упо тре бе тер ми на кроз раз ли чи та кон тек сту ал на по зи ци о ни ра ња. Сто га да нас није ла ко де фи ни са ти по јам са мо ор га ни за ци је, због број них 414
коно та ци ја и ши ро ког се ман тич ког оп се га ко ји се то ком про те клих де це ни ја по сте пе но ме њао. Ау то ри ма ни фе ста из 2006. го ди не под на зи вом Не ма алтер на ти ве: бу дућ ност је са мо ор га ни зо ва на 1 отво ре но крити ку ју јав не ин сти ту ци је ко је функ ци о ни шу пра те ћи принци пе при ват них кор по ра ци ја, до при но се ћи та ко уки да њу јав не сфе ре, а ти ме и сво је при мар не оба ве зе. У са мо ор га низа ци ји ви де је ди ни пут да љег де ло ва ња, не ли бе ћи се да преи спи та ју и сам по јам оп те ре ћен спор ним прет по став ка ма. Ка ко ау то ри ис ти чу по јам се су ви ше че сто и са свим по грешно из јед на ча ва са са мо стал ним ини ци ја ти ва ма за сно ва ним на ло ги ци тр жи шне ком пе ти ци је. Асо ци ра на мит о ма лом пред у зет ни ку ко ји се кре а тив но до ви ја и сво јим по стиг нући ма успе шно про би ја на сло бод ном тр жи шту. Ни су та кве асо ци ја ци је слу чај не. По зи ва ње на кре а тив ност и ну жност са мо ор га ни зо ва ња еви дент но је у про кла ма ци ја ма са вре мених др жав ни ка ко ји др жа ва ма од ри чу сва ку од го вор ност. 2 И ма да до ми нант на ре то ри ка на ста вља да зло у по тре бља ва пој мо ве у функ ци ји круп ног ка пи та ла, са мо ор га ни за ци ју не би тре ба ло ме ша ти са са мо пре ду зет ни штвом: ни је то етике та, ло го тип, бренд или за ста ва под ко јом се је дри у во да ма нео ли бе ра ли зма 3, већ ра ди ка лан про цес ко ји кон ти ну и ра но пре и спи ту је по сто је ће ре ла ци је на ко ји ма је дру штво са здано, о че му иста гру па ау то ра ди ску ту је у дру гом де лу тек ста ко ји је об ја вљен осам го ди на ка сни је на кон ко лап са мно гих ве ли ких ин сти ту ци о нал них струк ту ра. У по ле ми ци са прет ход ни ци ма, Драбл (Bar naby Drab ble) пра ви осврт на ду а ли тет зна че ња ове ко ва ни це, сма тра јући да се са мо ор га ни за ци ја у умет но сти мо же раз у ме ти као про цес са мо де тер ми ни шу ћег ор га ни зо ва ња (на су прот орга ни зо ва но сти од стра не дру гих), и као ен ти тет, ор га ни заци ја су бје ка та кре и ра на под усло ви ма ко је са ми уче сни ци про пи су ју (на су прот они ма ко је су ство ре не да се уну тар њих де лу је). 4 Раз у ме ва ње са мо ор га ни за ци је као опо зи та до ми нант ним мо де ли ма пре по зна је се и у фор му ла ци ја ма у 1 Da vi es, A., Dil le muth, S. and Ja kob sen, J. The re is No Al ter na ti ve: The Futu re is Self-or ga ni sed. Part 1, in: Art and its In sti tu ti ons. Cur rent Con flicts, Cri ti que and Col la bo ra ti ons, Mont mann, N. (2006) Black Dog, pp. 176-178. 2 Ver wo ert, J. All the Wrong Exam ples, in: Self-or ga ni sed, (Eds.) Her bert, S. and Kar lsen, A. S. (2013), Lon don, UK. Ber gen, Nor way: Open edi ti ons. Hor da land Arts Cen ter, pp. 122-134. 3 Da vi es, A., Dil le muth, S. and Ja kob sen, J. The re is No Al ter na ti ve: The Futu re is Self-or ga ni sed. Part 1, in: Art and its In sti tu ti ons. Cur rent Con flicts, Cri ti que and Col la bo ra ti ons Mont mann, N. (2006), Black Dog, p. 177. 4 Drab ble, B. (2013) On de-or ga ni sa tion in: Self-or ga ni sed, (Eds.) Her bert, S. and Kar lsen, A. S. (2013), Lon don, UK. Ber gen, Nor way: Open edi ti ons. Hor da land Arts Cen ter. 415
ко ји ма се раз ма тра ју ме ха ни зми функ ци о ни са ња и упра вљања. Деј вид Блеј ми (Da vid Bla mey) ис ти че да тер мин са мо орга ни за ци ја у кон тек сту умет но сти опи су је ка ко гру пе, колек ти ви и дру ге мре же по је ди на ца мо гу де ло ва ти не за ви сно од ин сти ту ци о нал них и кор по ра тив них струк ту ра. Чи ни се да са мо ор га ни зо ва не ини ци ја ти ве те же да бу ду не хи је рархи зо ва не, и да се про це си до но ше ња од лу ка во де у скла ду са на че ли ма отво ре них пар ти ци па тив них мо де ла 5 Прин ци пи не за ви сно сти, хо ри зон тал не струк ту ре и пар ти ци па тив ног од лу чи ва ња раз ма тра ју се и у тек сто ви ма дру гих ау то ра. 6 Раз ли ке су еви дент не, да ка ко, ма да де фи ни ци је до следно пра те ди мен зи ју ко лек ти ви те та, ко ја са мо ор га ни зо ва не прак се и чи ни ре ле вант ним. По је ди ни ау то ри уз др жа ва ју се од ја сних ди стинк ци ја за рад ис ти ца ња по тен ци јал ног у са мом плу ра ли те ту, го во ре о ап стракт ном фе но ме ну: сусре ту раз ли чи тих, нај че шће ко ла бо ра тив них сна га, али и кон фликт них жуд њи, же ља и стра хо ва 7. Са мо ор га ни зо ва ње ипак ни је са мо оквир за оглед но те сти ра ње но вих ви до ва ко лек ти ви те та, већ се мо же по сма тра ти као прак са от по ра, чин про те ста, а ми кро за јед ни це ко је се кон сти ту и шу предста вља ју сто жер кри тич ког про ми шља ња нео ли бе рал ног дик та та као иде о ло шког кон струк та. Ис хо ди су до не кле пара док сал ни, јер кон тек сту ал на усло вље ност обе ле жа ва и са ме прак се. Уме сто еман ци па ци је за јед нич ког, ло кал на као и сва ка дру га кул тур на сце на ре флек ту је дру штве ну фрагмен ти ра ност. Са мо ор га ни зо ва не прак се оста ју изо ло ва ни ен ти те ти ко ји по ку ша ва ју да оп ста ну, док се ду го роч но пове зи ва ње са дру ги ма, у функ ци ји кон со ли да ци је за јед нич ке плат фор ме за де ло ва ња у јав ној сфе ри, не ги ра као мо гућност услед од су ства иде о ло шке кон зи стент но сти. Ин ду кова ни од но си ре зул ту ју ви со ким сте пе ном раз је ди ње но сти ко ја је до ве де на до крај но сти и одр жа ва си стем из ко јег је из ни кла. У ис тра ја ва њу мно гих са мо стал них ор га ни зо ва ња и пер пе ту и ра њу нео ли бе рал ног мо де ла, сти же мо до не га ције са мо ор га ни зо ва но сти у по љу. Ипак, ако са мо ор га ни зо вана кул тур на сце на са да не по сто ји у свом пу ном об ли ку ко ји омо гу ћу је ко хе рент но за јед нич ко де ло ва ње, пи та ње по тенци ја ла оста је отво ре но: мо же ли се кон со ли до ва ти као ши ра плат фор ма за сно ва на на ис ку стви ма ми кро за јед ни ца и мери ли ма ак те ра? Шта би она мо гла би ти под прет по ставком 5 Her bert, S., Kar lsen, A. S. and Bla mey, D. (2013) Fo re word, in: Self-or gani sed, (еds.) Her bert, S. and Kar lsen, A. S. (2013), Lon don, UK. Ber gen, Nor way: Open edi ti ons. Hor da land Arts Cen ter. 6 Bra dley, W., Han nu la, M., Ri cu pe ro, C. and Su per flex (2006) Self-or ga ni sation/co un ter-eco no mic Stra te gi es, New York, USA: Ster nberg Press, p. 5. 7 Исто, стp. 207. 416
да по сто је из ве сни обра сци по ве за но сти? Мо же мо ли је уопште за ми сли ти? Ка ко би би ло да про ба мо? У окви ру ра да Про ба ко ји је ре а ли зо ван као део ме ђу на родног Ac to po lis про јек та 8 спро ве де но је ис тра жи ва ње мо гу ћих ви до ва са мо ор га ни зо ва ња, са ци љем екс пло ра ци је и ар ти кула ци је но вог кон струк та ко ји би од го ва рао ак те ри ма кул турне про дук ци је на ло кал ном ни воу. Ис тра жи ва ње је би ло парти ци па тив ног ти па: иза бран је ква ли та тив ни ме тод јер мо же да ти ду бље уви де у ком плек сне ди на мич ке струк ту ре, али и по ста ви ти те мељ за да ље ис тра жи вач ке по те зе и пи та ња. Уче сни ци-са го вор ни ци Ме тод У ис тра жи ва њу је уче ство ва ло је да на ест умет ни ка и култур них ак ти ви ста 9 ујед на че них по ни воу обра зо ва ња, старо сти од 31-55 го ди на. Нај ма ње ис ку сни уче сник имао је де сет го ди на, док су нај и ску сни ји има ли по три де сет го дина про фе си о нал ног ис ку ства у раз ли чи тим со ци о кул ту ралним прак са ма. Иза бра ни су као пред став ни ци бе о град ске кул тур не про дук ци је. Кри те ри ју ми за укљу чи ва ње би ли су сте че но ис ку ство у са мо ор га ни зо ва ним прак са ма, и степен мо ти ви са но сти за пред ло же ни ди ја лог, при том је во ђено ра чу на о плу ра ли те ту, по себ но у по гле ду за сту пље но сти потенцијално раз ли чи тих иде о ло шких по зи ци ја. По сту пак Са сва ким уче сни ком спро ве ден је по лу струк ту ри са ни интер вју у тра ја њу од два са та. Ин тер вјуи су ор га ни зо ва ни у ди ја ло шкој фор ми, а рас по ред па у за и ди на ми ка ди ја ло га зави си ли су од ин ди ви ду ал них по тре ба уче сни ка. Пи та ња су кре и ра на та ко да се од но се на пој мов но од ре ђе ње са мо ор гани зо ва не сце не, као и на кон струк ци ју мо де ла по ме ри ли ма са мих ак те ра: Шта би по те би би ла са мо ор га ни зо ва на сце на? Ка ко би је опи сао/ла или де фи ни сао/ла? На ко јим прин ци пи ма би се од ре ђе на са мо ор га ни за ци ја за сни ва ла ка да би би ла 8 Рад Про ба за сно ван је на дис кур зив ном огле ду и звуч ној ин ста ла ци ји, и пр ви пут из ве ден 23. ма ја 2016. као је дан од 14 ра до ва укљу че них у бе о град ско из да ње про јек та Аctopolis под на зи вом Фор мал но не фор мална. Бе о град ска са мо ор га ни зо ва на кул тур на про дук ци ја у ор га ни за ци ји Go et he института. За де та љан опис про гра ма ви де ти текст ку сто ски ње бе о град ског про јек та Мир ја не Бо бе Сто ја ди но вић Дез ор га ни за ци ја кул тур не про дук ци је у Бе о гра ду Уве ћа ње на сај ту Актополиса www. ac to po lis.ne t. 9 За сва за ни ма ња, ти ту ле и срод не тер ми не на пи са не у му шком ро ду ва же и об ли ци за жен ски род. 417
направљена пре ма тво јим по тре ба ма? Ка ко би функ ци о ниса ла? Ко је би вред но сти за сту па ла? Ко би је чи нио? Да ли би иде о ло шка по зи ци ја би ла ја сно де фи ни са на? Ка ко? Зашто? Да ли би по сто ја ли од ре ђе ни ко дек си по на ша ња или де ло ва ња? Или не ка кви дру ги ме ха ни зми ко ји би јој омо гу ћили да по сто ји и да се раз ви ја? Ка ко би она мо гла на ста ти? Шта су пред у сло ви? Ка кав је од нос из ме ђу са мо ор га ни заци је и нов ца? Да ли је за са мо ор га ни за ци ју по тре бан но вац? Чи ји но вац? Ко ли ко нов ца? Ка ко до ње га до ћи? Под ко јим усло ви ма? Ме ња ју ли еко ном ски од но си ква ли тет про дукци је и про це са? Ка ко и за што? По ред пи та ња ко ја се ди рект но од но се на ме ха ни зме са моор га ни зо ва ња, од но сно опе ра тив не прин ци пе и усло ве настан ка, иза бра но је још не ко ли ко ко ја се мо гу сма тра ти критич ним у до са да шњим прак са ма то су пи та ња ве за на за иде о ло шко про фи ли са ње, и од но се еко ном ске за ви сно сти. Об ра да Сви ди ја ло зи су сни мље ни, а по том су ура ђе ни тран скрипти. Од го во ри су рас по ре ђе ни по те ма ма, си сте ма ти зо ва ни и под врг ну ти ана ли зи са др жа ја. При кљу чен је и фи нал ни ди ја лог ко ји је из ве ден јав но уз уче шће са го вор ни ка из публи ке, ка да је на пра вљен ре зи ме при ку пље них по да та ка и осврт на за кључ ке. Те шко ће у де фи ни са њу Ре зул та ти и ди ску си ја Ве ћи на са го вор ни ка пре по зна је те шко ће у де фи ни са њу само ор га ни за ци је, као и пој ма са мо ор га ни зо ва не сце не. Атрибут са мо ор га ни зо ва на до жи вља ва се као тех нич ки, без од ред ни ца по зи ци је, уре ђе ња или мо ду са де ло ва ња, као ни вред но сног усме ре ња. Озна ча ва се и као про бле ма ти чан јер се се ман тич ки ис цр пљу је у дис кур су нео ли бе ра ли зма. Пре фикс са мо да је илу зи ју из бо ра и сло бо де, су ге ри шу по је ди ни, сма тра ју ћи да по сто је да ле ко пре ци зни ји дескрип то ри. 10 Ве ћи на са го вор ни ка је по ну ди ла ви ше од јед не, или пак сло же не де фи ни ци је, ко је узи ма ју у об зир раз ли чите аспек те, и из во де се а) на осно ву оп штих ка рак те ри стика; б) у од но су на екс тер не струк ту ре, и/или в) у од но су на аутох то не по тре бе. 10 Од ал тер на тив них тер ми на упо тре бља ва ју се атри бу ти не за ви сна дру га и ва нин сти ту ци о нал на сце на, али и пој мо ви са мо и ни ци ја тива, са мо у пра вља ње, гру пе раз ме не и за јед ни ца. 418
а) Де фи ни ци је ко је се из во де на осно ву оп штих ка рак те ристи ка укљу чу ју па ра ме тре струк ту ре и упра вља ња. Са говор ни ци до след но пра ве ди стинк ци ју из ме ђу ин ди ви ду алних об ли ка са мо ор га ни зо ва ња ка рак те ри стич них за нео либе рал не ман тре и самоорганизацијe ко је прет по ста вља ју ко лек ти ви тет и за јед ни штво ( ве ли ко Ми, ка ко ка же јед на са го вор ни ца), и ко је мо гу ва ри ра ти по бро ју чла но ва и/или укљу че них ен ти те та, по оби му и оп се гу де ло ва ња (ми кро, ме зо и ма кро ни во). Мо де ли од лу чи ва ња у та квим гру па ма су де мо крат ски (пар ти ци па тив ни) или кон сен зу ал ни, од уста је се од чвр стих по зи ци ја мо ћи и хи је рар хиј ског уре ђења, струк ту ра је отво ре на, ла бил на или пак бли ска ри зо му. Оче ки ва но, де фи ни ци је из ове ка те го ри је у скла ду су са поме ну тим те о риј ским раз ма тра њи ма о функ ци о ни са њу са моор га ни зо ва них гру па. 11 Ин ди ка ти ван је осврт јед не са го ворни це на ме та фо ру ри зо ма ко ју уво де Де лез (Gil les De le u ze) и Га та ри (Fe lix Gu at ta ri) ка ко би об ја сни ли ло ги ку зна ња засно ва ну на мре жи ни ти ко је мо гу да се ра шни ра ју у са свим но ве чи та вом сво јом ду жи ном, ши ре ћи се та ко у нео че кива ним прав ци ма без цен тра ли зо ва не кон тро ле или струк туре. 12 Ан ти хи је рар хиј ска пер спек ти ва ри зо мат ског ми шље ња го во ри о до жи вља ју не пре ста не и сло же не ди на ми ке, као и о раз вој ним по тен ци ја ли ма ко је са мо ор га ни зо ва на сце на импли ци ра. б) Де фи ни ци је ко је се из во де у од но су на екс тер не структу ре по ла зе од прет по став ке да је са мо ор га ни зо ва на сцена не што дру го, ал тер на тив но, суб вер зив но, авангард но сце на ко ја на ста је ван ин сти ту ци о нал ног окви ра, ака дем ских нор ми и тр жи шних кри те ри ју ма. Ипак, од нос пре ма екс тер ним струк ту ра ма ни је са мо ре ак ти ван или конфрон ти ра ју ћи, већ и ком пле мен та ран. По је ди ни са го вор ници ис ти чу ме ђу за ви сност и по тен ци јал ин тер ве ни са ња у доми нант ним ин сти ту ци о нал ним мо де ли ма кроз про цес ко ји се мо же фи на ли зо ва ти у ин сти ту ци о на ли за ци ји са мо ор гани зо ва них прак си ко је он да иза зи ва ју но ве ре ак ци је и нове прак се 13. Ма да не ко ли ко са го вор ни ка на гла ша ва рас цеп ко ји са мо ор га ни зо ва не одва ја од ин сти ту ци о на ли зо ва них прак си, оста ли при ме ћу ју сло же ну ди на ми ку од но са ко ји 11 Bra dley, et al. (2006) Self-or ga ni sa tion/co un ter-eco no mic Stra te gi es, New York, USA: Ster nberg Press 12 De le u ze, G. and Gu at ta ri, F. (2004). A Tho u sand Pla te a us Ca pi ta lism and Schi zop hre nia, transl. Mas su mi, B., Lon don: Con ti nu um. 13 У да љем тек сту фраг мен ти ди ја ло га би ће ко ри шће ни ра ди илу стра ци је од ре ђе них за кљу ча ка, и по себ но озна че ни, али због број но сти и ме тодо ло шких зах те ва не ће би ти по је ди нач них од ред ни ца о из во ри ма. Ли ста свих уче сни ка/ца у ис тра жи ва њу до ступ на је у При ло гу 1. 419
се до жи вља ва као ре кур сив ни про цес у ши рем вре мен ском опсе гу (со ци о и сто риј ска пер спек ти ва) в) Де фи ни ци је ко је се из во де у од но су на ау тох то не по тре бе по зи ва ју се на во љу и же љу умет ни ка и рад ни ка у кул ту ри да се, без об зи ра на пре пре ке, за јед нич ки ор га ни зу ју ка ко би обез бе ди ли кон ти ну и тет де ло ва ња у свом про фе си о нал ном и лич ном раз во ју. У овим де фи ни ци ја ма са мо ор га ни за ција се из јед на ча ва са пој мом са мо и ни ци ја ти ве, ко ја ди рект но за ви си од сте пе на са мо о др жи во сти, ка ко ис ти че је дан са говор ник. За сни ва се на сло бод ном из бо ру љу ди, те ма, на чи на ра да, кроз по ку шај да се на ме ре ре а ли зу ју у си сте му ко ји је пре пун пре пре ка за та кве из бо ре. Та ко ђе, са мо ор га ни за ци ја прет по ста вља ускла ђи ва ње уну тра шњих по тре ба и ци ље ва са спољ ним при ли ка ма или огра ни че њи ма што се до жи вљава као бор ба, ко ја ства ра за јед нич ко ис ку ство, за јед нич ко зна ње, и за сно ва на је на сва ко днев ном пре го ва ра њу ин тер и ин тра пер со нал ног ти па. 14 Јед на од са го вор ни ца по зи ва се на уви де Агам бе на (Gi or gio Agam ben) и ње гов кон цепт whate ver sin gu la rity 15 раз ма тра ју ћи мо гу ћу де фи ни ци ју са мо орга ни зо ва не сце не као огром ног ску па је дин стве но сти у ко ме оку пља ње ни је по за јед нич ком чи ни о цу не го по то ме што је сва ко раз ли чит. По ве зи ва ње се за сни ва на прет по став ци да ти сва ка сле де ћа осо ба ко ја по сто ји, а ко ју не по зна јеш мо же пру жи ти упра во оно што ти не до ста је. Иа ко ве ћи на де фи ни ци ја у овој гру пи ис ти че по тре бу за ауто но ми јом де ло ва ња, ста во ви се раз ли ку ју по пи та њу не зави сно сти. Ве ћи на уче сни ка сма тра да је са мо ор га ни зо ва на она сце на на ко јој ак те ри са мо стал но гра де сво је ме ђу соб не од но се, као и од но се са спољ ним струк ту ра ма, док је је дан са го вор ник из ри чит у ста ву да је са мо ор га ни за ци ја илу зи ја, јер увек по сто ји не ки ор га ни зу ју ћи фак тор: Би ти не за висан од окол но сти је иде а ли зам или по вла сти ца, сам се бе не може да ор га ни зу је ни ко, то је уто пиј ски ма мац. Оста је отво ре но пи та ње вр сте и ква ли те та мо ти ва ци је ак те ра укљу че них у фор ма тив не про це се: да ли са мо ор гани зо ва на сце на на ста је да би то ства ра ње ис та кло по зи цију љу ди као спе ци фич ну и мар ги нал ну у не ком хе рој ском сми слу, због то га што по сто ји од ре ђе ни про ра чун у та квом по зи ци о ни ра њу, или за то што ни ка ко дру га чи је не мо же. Чи ни се ва жно ово пи та ње јер про бле ма ти зу је про ак тив ност 14 Ка да ко ри сти по јам бор ба за оп ста нак, јед на од уче сни ца ин си сти ра на то ме да је реч о за јед нич кој бор би, а не бор би по је дин ца у со ци јалдар ви ни стич ком сми слу ка кав дик ти ра нео ли бе ра ли зам. 15 Agam ben, G. (2007) The Co ming Com mu nity, Lon don, Min ne a po lis: Uni ver sity of Min ne so ta Press. 420
при сту па као и са мо про кла мо ва ну етич ност ак ти ви стич ких по зи ци ја, та ко да се на ста ја ње са мо ор га ни зо ва них прак си мо же по сма тра ти дво ја ко, као: из бор во ђен иде о ло шким уве ре њем, ау тох то ним потре ба ма и пре фе рен ци ја ма; по сле ди ца или ис ход усло вљен екс тер ним окол но стима, те шко ћа ма, и пре пре ка ма. Раз ли чи те де фи ни ци је ко је су еви ден ти ра не то ком ди ја ло га за пра во су од јек ове кон тро вер зе из ни кле из си стем ског одсу ства из бо ра у свим сфе ра ма де ло ва ња. По ну ђе на ту ма чења по твр ђу ју до са да ша ње уви де о спе ци фич ним свој стви ма са мо ор га ни зо ва них прак си, уз раз ли ко ва ње уну тра шњих и спо ља шњих ви до ва са мо ор га ни зо ва ња, 16 и уне ко ли ко прева зи ла зе по сто је ће те о ре ти за ци је. Усло ви на стан ка Са го вор ни ци по ка зу ју ви сок сте пен са гла сно сти ка да го воре о фор ма тив ним про це си ма. Као кључ ни услов за на ста јање са мо ор га ни зо ва не сце не на во ди се по ве зи ва ње на основу ин те ре са и ци ље ва: ну жно је по кла па ње ин ди ви ду ал них ци ље ва са за јед нич ким, или угра ђи ва ње ин ди ви ду ал них у за јед нич ки циљ. Као дру ги услов на во ди се ви сок сте пен ује ди ње но сти и со ли дар но сти у из град њи за јед нич ког, ко ји прет по ста вља до бро вољ но ула га ње и де ло ва ње за за јед ничку до бро бит. Да би се то до го ди ло ну жно је пре по зна ва ње за јед нич ког као те ри то ри је ко ја до но си бо љи так, де ло ва ње ко је је ин трин зич ки мо ти ви са но и пот кре пљу је се груп ном ко хе зи јом, а ко је опет по врат но де лу је на сте пен ује ди ње ности. Ка ко се ис ти че у јед ном ди ја ло гу: праг со ли дар но сти на истом по ма же да се из не дри но ва сна га. Као тре ћи услов на во ди се по ли тич ка ста бил ност и пре по зна ва ње за јед нич ке иде о ло шке ма три це. Све ор га ни за ци је су или иде о ло шке или ин те ре сне ис каз је са ко јим се сла же ве ћи на, ма да један из дво је ни глас раз ма тра мо гућ ност рас крин ка ва ња ко је опи су је као на пу шта ње по сто је ћих дру штве них уло га од но сно из ме шта ње из за да тих, че сто иде о ло шки обо је них по зи ци ја. Чи ни се да је овај ма њин ски глас у из ра зи тој коли зи ји са усло вом иде о ло шке кон зи стент но сти, ма да тре ба има ти уви ду да уче сник го во ри о ши рој плат фор ми, не кој вр сти са мо ор га ни зо ва ног по кре та чи је на ста ја ње по сматра као дугороч ни дру штве ни про цес кре и ра ња за јед нич ке пози ци је. 16 Bor gen, M. The In ner and Ou ter Form of Self-Or ga ni sa tion, in: Self-or gani sed (eds.) Her bert, S. and Kar lsen, A. S. (2013), UK. Lon don, Nor way: Ber gen, Open edi ti ons. Hor da land Arts Cen ter, pp. 37-49. 421
У раз ма тра њу ду го роч них про це са, по себ но ка да се о само ор га ни за ци ји го во ри као о са мо у пра вља њу, за кључ ци су оче ки ва ни. Као услов се ис ти че про ме на дру штве них од носа и уки да ње ка пи та ли стич ког мо де ла про из вод ње, че му дели мич но мо гу до при не ти дис кур зив не прак се о мо гу ћој алтер на ти ви: го вор о ка пи та ли зму као иде о ло шком кон струк ту у функ ци ји пре у зи ма ње од го вор но сти при пад ни ка сред ње кла се за сво је уло ге у одр жа ва њу по сто је ћег по рет ка. Прин ци пи функ ци о ни са ња Ам би ва лен ци ја ко ја се ис пр ва по ја ви ла при ли ком де фи ниса ња за чу до ни је ути ца ла на број и ква ли тет про ду ко ва них од го во ра и да љих ту ма че ња. О ме ха ни зми ма функ ци о ни сања и де ло ва ња у окви ру но вог кон струк та ко ји би био на прављен пре ма лич ним ме ри ли ма, уче сни ци го во ре уз осврт на сво ја прет ход на ис ку ства и ана ло ги је са дру гим са мо ор гани зо ва ним прак са ма као што су за дру ге, ко му не, скуп шти не ста на ра, ко о пе ра ти ве и/или гру пе со ли дар не раз ме не. Ов де ће би ти раз мо тре ни и опи са ни сви по ме ну ти прин ци пи у све тлу евен ту ал них укр шта ња и ми мо хо да. 1) Плу ра ли тет је је дан од пр вих прин ци па на ко ме ин систи ра ве ћи на. Ко ри сте се раз ли чи ти тер ми ни као што су ди вер зи тет, ра зно ли кост и по ли фо ност, са на ме ром да се ис так не хе те ро ге ност груп не струк ту ре. Плу ра ли тет прет по ста вља по ли функ ци о нал не ко лек ти ве ко ји при вла че, оку пља ју и раз ви ја ју раз ли чи те са др жа је и смер ни це, и ко ји се за сни ва ју на ге не ра циј ском, стру ков ном, и суб кул тур ном укр шта њу: тре ба раз би ти све те мно го стра не под ра зу ме вају ће ства ри, вр шњач ко уса гла ша ва ње и сва ко друго, све то скло ни ти у стра ну и при ћи то ме уз при ста ја ње на ри зик. У осно ви овог прин ци па ле жи уве ре ње да се сва ка вр ста гето и за ци је мо же ре про ду ко ва ти или об но ви ти са мо из свог за бра на, са мо из свог џе па. 2) Отво ре ност и про пу стљи вост гра ни ца је прин цип ко ји прет по ста вља ди на мич ну струк ту ру уз ви сок сте пен флукту а ци је. Је дан од са го вор ни ка ка же да мо ра по сто ја ти прома ја док дру ги ко ри сте ме та фо ру отво ре них вра та. Отворе ност са ме струк ту ре у нај ве ћој ме ри за ви си од на чи на ко му ни ка ци је, од но си се на: до ступ ност, тран спа рент ност и ин клу зив ност ка да је у пи та њу екс тер на ко му ни ка ци ја, а екс пли цит ност ка да је у пи та њу ин тер на. Прин цип је ди ректно по ве зан са прет ход ним јер се раз вој ни по тенцијал пре позна је у по тре би ко јом се но ви на из јед на ча ва са другошћу. 17 17 De si re for the new in us is the de si re for the ot her. Le vi nas, E. (пре ма: Ken nedy, D. (2011) Pa rent, child, al te rity, di a lo gue, Phi lo sophy To day, 45 422
3) Ау то ре флек сив ност је јед но од свој ста ва, али и прин цип ко ји омо гу ћу је про це ну по стиг ну тог у функ ци ји ко рек ти ва: та ко прак се увек ево лу и ра ју у не ки но ви хи брид у од носу на прет ход ни. Плу ра ли тет раз ли чи тих прак си и пред лога, ко је се кон ти ну и ра но про ми шља ју, про це њу ју и про ла зе кроз про цес се лек ци је, да је и ви тал ност прак си: Стал но се по ста вља ју пи та ња: шта је ура ђе но, шта је по стиг ну то, шта тре ба да ље? Ти ме сце на до би ја на по кре тљи во сти и ди намич но сти, без око шта ва ња ка кво се ја вља у ин сти ту ци ја ма. Још не ко ли ко ис ка за илу стру је зна чај ко ји уче сни ци при да ју по ме ну тим прин ци пи ма: Кад ко лек тив пре ра сте сво ју покре тљи вост то је по тен ци јал на ка та стро фа јер не ма про греси је, ствар се за у ста вља и по чи ње да ужи ва у сво јој са модо вољ но сти. Та ква си ту а ци ја се ја вља ка да ор га ни за ција по ста не ва жни ја не го љу ди, ка да оп ста нак ор га ни за ци је по ста не ста ри ји од прин ци па ин клу зив но сти, на шта мо же да ути че и из вор на гру па ко ја се кон фор ми ра на кон го ди на из га ра ња. 4) Флек си бил ност у функ ци о ни са њу је прин цип ко ји га ранту је адап ти бил ност, от пор ност и про цес ре кре и ра ња - поде ша ва ње пр во бит них од лу ка и прет по став ки са ре ал ним окол но сти ма: све се те сти ра у прак си и ис про ба ва, мо дел мо ра да бу де флек си би лан и по кре тљив, као отво рен простор за екс пе ри мент у са мо ор га ни зо ва њу. По треб но је ради ти на ко ор ди на ци ји око за јед нич ких по тре ба, и на усклађи ва њу раз ли чи тих ин ди ви ду ал них по тре ба. При ли ком из бо ра од ре ђе них по сту па ка раз ма тра ју се сви пред ло зи, а би ра се по за јед нич ки усво је ном кри те ри ју му ко ји мо же вари ра ти у од но су на зах те ве гру пе. По треб не су бр зе ре акци је, ка же је дан глас жи вост, отво ре ни си стем у ко ме се не што де ша ва из не на да. 5) Са мо у пра вља ње је прин цип ко ји се за сни ва на ега ли тарно сти и пар ти ци па ци ји, ка ко у од лу чи ва њу та ко и у пре узи ма њу од го вор но сти, ка жу уче сни ци. Отво ре ни пар ти ципа тив ни мо де ли по ла зе од прет по став ке да је уче шће свих нео п ход но ка ко због са др жа ја ко је ак ти ви тет до но си, та ко и због иден ти фи ка ци је са за јед нич ким ци ље ви ма, а след ствено и због сте пе на мо ти ва ци је. 18 Ка ко је у јед ном ди ја ло гу ис так ну то, по треб но је кре и ра ти кон текст за еман ци па ци ју сва ког по је дин ца, охра бри ти пар ти ци па ци ју, омо гу ћи ти да се укљу че они ко ји ма то ни је ла ко, али по што ва ти и не укљу че но сти ка да је то љу ди ма по треб но. Ак ти вист ки ња (1), Chi ca go, US: De Paul Uni ver sity, p. 33. 18 Ri stić, I., Škorc, B. and Man dić, T. (2016) No velty and Co he ren ce in Gro up Cre a ti ve Pro cess, Psi ho lo gi ja Vol 49 (3), Bel gra de: Ser bian Psycho lo gi cal As so ci a tion, pp. 213 229. 423
ко ја је усме ре на на мо де ле за дру гар ства под се ћа на ва жност прин ци па је дан чо век је дан глас, без об зи ра на по чет на ма те ри јал на ула га ња, јер је то услов за кон сти ту и са ње зајед нич ког. 6) По де ла и свест о од го вор но сти је је дан од кри тич них прин ци па, на во ди се у ди ја ло зи ма, јер ис ку ства из прак се го во ре о те шко ћа ма ње го ве ре а ли за ци је. Ипак, у оп ти малном мо де лу ко ји би пра тио по тре бе ак те ра, ди фу зи ја од говор но сти се по сма тра као услов за јед нич ког де ло ва ња и раз во ја, а не као опа сност, ка ко то су ге ри шу ис тра жи ва чи груп не кре а тив но сти ка да раз ма тра ју free ri ding фе но мен. 19 По де ла за да та ка уну тар ко лек ти ва прет по ста вља ви сок сте пен са мо све сти свих укљу че них ак те ра, и са гле да ва ње де ло ва ња спрам раз ли чи тих ком пе тен ци ја ко ји до при но се за јед нич кој на ме ри, што ујед но укљу чу је и до бро по зна вање ин ди ви ду ал них спо соб но сти, као и њи хо вих огра ни чења: Ка ко мо ји ка па ци те ти ко ре спон ди ра ју са тво јим и ка ко се до пу њу је мо и де лу је мо за јед нич ки? ин си сти ра је дан од уче сни ка на ком пле мен тар но сти у ди стри бу ци ји за да та ка, под се ћа ју ћи на хо ли стич ку па ра диг му и усло ве емер гент не кре а тив но сти. 20 7) За јед нич ко ула га ње на су прот оку па ци ји за јед нич ког је прин цип ко ји се по тен ци ра ка да се го во ри о за јед нич ком раду, де ло ва њу и сво ји ни не де љи вој и нео ту ђи вој, ка ко се опи су је у ви ше на вра та, јер ни је циљ про фит већ бри га за члан ство и око ли ну. Прин цип под ра зу ме ва од у ста ја ње од по се до ва ња као на мет ну тог си сте ма, и про ме на оп хо ђе ња ко ја из то га про из и ла зи: Све мо жеш да ко ри стиш, да да јеш и да ти се вра ћа. Или се уме сто по се до ва ња раз ма тра меха ни зам ко ри шће ња у све тлу ре ци про ци те та: Ко ли ко да јеш то ли ко ти се вра ћа. Ако уоп ште по сто ји не ка ра чу ни ца он да тре ба да бу де у та квој сра зме ри за кљу чак је ди ја ло га. 8) Раз ме на и де мо кра тич ност зна ња од но си се на прин цип пот пу не отво ре но сти уну тар за јед ни це за раз ли чи те ви дове ме ђу деј ства, по себ но ка да су у пи та њу не ма те ри јал ни 19 У се ри ји екс пе ри ме на та по ка за но је да рад у гру пи мо же ути ца ти на мо ти ва ци ју и осе ћај од го вор но сти сва ког по је ди нач ног чла на, што дово ди до сла би јег уче шћа и фе но ме на ко ји би се у сло бод ном пре во ду мо гао озна чи ти као хва та ња кри ви не или чак шле па ња (free ri ding), а од но си се на со ци јал но пре пу шта ње у си ту а ци ји груп ног кре а тив ног чи на. Ви де ти: Ka rau, S. J. and Wil li ams, K. D. (1993) So cial lo a fing: A me ta-analytic re vi ew and the o re ti cal in te gra tion, Jo ur nal of Per so na lity and So cial Psycho logy 65, pp. 681 706. 20 Sawyer, R. K. and De Zut ter, S. (2009) Di stri bu ted Cre a ti vity: How Col lec tive Cre a ti ons Emer ge From Col la bo ra tion, Psycho logy of Aest he tics, Cre a tivity, and the Arts 3 (2), pp. 81 92. 424
ре сурси као што су ин фор ма ци је, ве шти не, зна ња, вре ме и сл. У осно ви ле жи усме ре ност на са мо е ду ка ци ју и бри гу за за јед ни цу. Уче сни ци се ипак ра зи ла зе ка да го во ре о оп се гу раз ме не. Ка да раз ми шља о са мо ор га ни за ци ји ко јој би же лела да при па да јед на од уче сни ца опи су је ма њу за јед ни цу ко ја се ор га ни зу је ка ко би по је дин ци у њој не што да ли и до би ли, без опи пљи вог спољ ног ци ља. У та квом мо де лу раз ме на се по ја вљу је као је ди на свр ха, без оба ве зу ју ћих захте ва пре ма дру гим спољ ним фак то ри ма: без ци ље ва, за вршног ре зул та та, де ла и про дук та: Са ма та раз ме на је де ло око ко га се по је дин ци раз ви ја ју, не ма ко лек тив ног ис хо да ван за јед ни це већ је ре зул тат на пре дак сва ког по је дин ца. Мо дел за тво ре них за јед ни ца ни је бли зак ве ћи ни, и по ја вљује се са мо у јед ном ди ја ло гу, ма да се прин цип раз ме не ис тиче као ве о ма ва жан у свим оста лим, уз услов отво ре но сти пре ма дру ги ма и ре ал не ин клу зив но сти ко ја омо гу ћу је разме ну ре сур са ме ђу сви ма ко ји у то ме же ле да пар ти ци пи ра ју (прин цип 2). 9) Струк ту ра се че сто ис ти че у ди ја ло зи ма као ну жна за рад и за јед нич ко де ло ва ње, а пер ци пи ра се кроз по сто ја ње кон крет ног јав ног про сто ра: По треб на је не ка вр ста структу ре, не што око че га се љу ди фи зич ки оку пља ју, не што што про стор но и вре мен ски по сто ји трај но, не што око че га љу ди мо гу те сво је је дин стве но сти да ус по ста ве, фи зич ко про стор ни ен ти тет ко ји ће мо ћи да из не се не ку вр сту ве зе, оквир у ко ме се ус по ста вља од нос пре ма ак ту ал ним прак сама. Јав ни про стор се до жи вља ва као оку пља ли ште, фо кусна тач ка и по ли гон за екс пе ри мент ме сто ко је мо ра би ти без бед но, мо ра ак те ри ма пру жи ти ми ни мум си гур но сти од спољ них при ти са ка и уну тра шњих не скла да. Тре ба обра тити па жњу да је прин цип струк ту ре де ли мич но у ко ли зи ји са пр ва че ти ри по ме ну та прин ци па јер они прет по ста вља ју ви сок сте пен по кре тљи во сти и ди на ми ку ко ја мо же угро зити ста бил ност, а след стве но и до жи вљај си гур но сти. Ипак, сту ди је по ка зу ју да ма њак струк ту ре мо же би ти исто то лико ин хи би то ран као и ка да она пот пу но пре у зи ма при мат па се до жи вља ва као кон тро ли шу ћа. 21 Сто га је ло гич но да се по тре ба за струк ту ром ис ка зу је кроз про ми шља ње но вог за јед нич ког про сто ра, као мо де ла чи је функ ци о ни са ње ни је 21 Run co, M. A. and Oku da, S. (1991) The in struc ti o nal en han ce ment of the ide a ti o nal ori gi na lity and fle xi bi lity sco res of di ver gent thin king tests, Ap plied Cog ni ti ve Psycho logy 5, New Jer sey, US: Wi ley, pp. 435-441. Ви де ти и: Ri stić, I. (2010) Po če tak i kraj kre a tiv nog pro ce sa, Be o grad: Hop. La! 425
ну жно ба зи ра но на ри гид ним пра ви ли ма ко ја мо гу угро зи ти ау то но ми ју. 22 10) Про грам ска и по ли тич ка ау то но ми ја је прин цип ко ји се нај че шће по ми ње при раз ма тра њу са мо ор га ни зо ва не сце не по тен ци јал но кон со ли до ва не око од ре ђе ног про сто ра или струк ту ре. Од но си се на до но ше ње од лу ка и пот пу ну сло боду јав ног де ло ва ња, као и ре гу ли са ња про из вод ног про це са. Ка да се по ми ње овај прин цип, у пр ви план до ла зи пи та ње одр жи во сти. Ипак, без об зи ра на од но се еко ном ске за висно сти о ко ји ма ће би ти ви ше ре чи ка сни је, јед на уче сни ца суве ре но твр ди од лу ке пра ви мо Ми. 11) Емер гент ност је прин цип ко ји по ла зи од прет по ставке да са мо ор га ни зо ва на сце на тре ба да бу де кон структ ко ји се бе пра ви, про стор за јед нич ких ин вен ци ја: не ма тач них пред ви ђа ња ка ко би све то тре ба ло да из гле да, не ке ства ри се мо ра ју до га ђа ти. Мо ра да по сто ји про точ ност и не и мено ва ње ме ди ја, про цес ко ји се би до зво ља ва раз не ис ко ра ке. Из ис ка за се пре по зна је да је про цес са мо ства ра ња уско пове зан са про дук ци јом, ја сно је, да кле, да за ви си од са др жа ја ко ји сце на про из во ди: Јав ни до га ђај ме ин те ре су је као скуп не про ве ре них фор ма та ко ји се про ве ра ва ју на ли цу ме ста, с тим што се про дук ци ја у ве ћи ни ис ка за раз ма тра не као сред ство из ра за већ ин тер вен ци је: Осве же ња до ла зе са непред ви дљи вих стра на, до би ја се ти ме шан са за про ме ну. Емер гент ни про цес се из јед на ча ва са дру штве ним и пре у зима при мат над про дук том. Је дан од уче сни ка раз ма тра пи тање про фе си о на ли зма, од го ва ра ју ћи за ми шље ној кри ти чарки: Да јем глас и за по тен ци јал ни ди ле тан ти зам ако до но си тај не сна ге и но ве уку се, но ве по ли тич ке бор бе. Ма њи број са го вор ни ка, ка да го во ри о емер гент но сти ставља ак це нат на кре а тив ни про цес, на екс пе ри мен та ци ју и услов но ви не у са мој про дук ци ји, без освр та на дру штве не кон се квен це. Ка жу по треб но је да љу ди мо гу да на пра ве не што но во, што ни је умет ност за ко ју су се спре ма ли, ни је њи хо ва про шлост ни са да шњост, тре ба на сце ни да бу де ме ста да се не што про ба, без де фи ни са не иде је, да мо же да се кре не у не што па да ви ди мо где ће то да стиг не, да сам про цес има што је мо гу ће ви ше про сто ра и да не мо ра да 22 Јед на са го вор ни ца сма тра да је пи та ње си гур но сти про бле ма тич но ако по сма тра мо чи та ву за јед ни цу, јер је по треб на из град ња од но са ко ја би до не ла си гур ност за све, а не са мо за по је дин ца, за ме не или за гру пу ко јој при па дам. Ти ме под се ћа на од го вор ност ак те ра со ци о кул ту ралних прак си и ре тро град ност на сто ја ња да се умет ни ци ма вра ти по зи ци ја по вла шће них и из дво је них по је ди на ца, ко ји ра де у без бед ним усло ви ма и ва ли ди ра ју устрој ство екс пло а та ци је. 426
пре ју ди ци ра про из вод, али да ипак по сто ји из ве сни рад ноетич ки од нос ко ји је на не ки на чин оба ве зу ју ћи. 12. Бор бе ност и ак ти ви тет су прин ци пи ко ји прет по ставља ју све сност о соп стве ном по ло жа ју, о узро ци ма и ка ракте ри сти кама тог по ло жа ја, а по себ но о по зи ци ји у си стемској кон сте ла ци ји и од ре ђе ној со ци јал ној уло зи у од но су на кла сну при пад ност. Прин цип та ко ђе прет по ста вља спремност ак те ра са мо ор га ни зо ва не сце не да пре у зму од го ворност и мо би ли шу сво је сна ге у прак са ма от по ра. Реч бор ба се уче ста ло по ја вљу је у ди ја ло зи ма, а по је ди ни та ко де фини шу сам по јам са мо ор га ни за ци је, по ни шта ва ју ћи из два јање кул тур не сце не у од но су на дру штве ну. У ди ја ло зи ма се раз ма тра и суб вер зив ност де ло ва ња, тач ни је мо гућ но сти да се суб вер ту је си стем ко ји аси ми лу је сва ку вр сту ак ти ви те та. Оста је отво ре но ка ква је вр ста суб вер зи је мо гу ћа, у усло вима ак ту ал не ди стри бу ци је мо ћи и опор ту ни стич ких ре жи ма: Мо жда је по след ње ме сто суб вер зив но сти не ка вр ста етике, ка же јед на од уче сни ца, и та ко по ста вља им пли цит ни те мељ свих прин ци па ко ји је ма ло ко по ме нуо. Иде о ло шко про фи ли са ње Ве ли ки је ра спон раз ли чи тих од го во ра на пи та ње да ли би за јед нич ка иде о ло шка ма три ца би ла ну жна у са мо ор га низо ва ном мо де лу ко ји од го ва ра њи хо вим по тре ба ма. Ста вови ско ро да су по ла ри зо ва ни: по је ди ни ак те ри не ги ра ју нужност иде о ло шке кон зи стент но сти, док дру ги на њој ин систи ра ју. Ов де ће би ти раз мо тре ни ва ри је те ти свих ту ма че ња две на из глед ис кљу чи ве по зи ци је: а) Не ма за јед нич ке иде о ло ги је твр ди не ко ли ци на. Да ља обра зло же ња ове по зи ци је су ра зно род на и спе ци фи ку ју раз ло ге: Иде о ло ги је не ма јер по сто ји са мо прак са иде о ло шког ко ке ти ра ња: не мо же мо да се др жи мо чи стих иде о ло шких по зи ци ја ко јих смо се др жа ли пре де се так го ди на, јер си стал но при ну ђен да се сна ла зиш на ра зи на ма спо ља шњих и ег зи стен ци јал них зах те ва, оно што ра диш у ре ал но сти је у не скла ду са лич ним уве ре њи ма. И ми сви то ра ди мо, али тре ба да ка же мо да то ра ди мо! Иде о ло ги ја је ире ле вант на у про из вод њи но вог: Ни је иде о ло ги ја раз лог оку пља ња. Ако пра ви те не што но во не мо же те то пра ви ти од по сто је ћих прин ци па. Ов де се идео ло шка ма три ца по сма тра као фак тор огра ни че ња кре атив но сти и из вор по тен ци јал ног рас ко ла, у ди ја ло гу се ис ти че да је по треб на си нер ги ја и етич ки пу то ка зи, али без по тре бе да се о то ме го во ри. 427
У прак си, иде о ло ги ја је ствар пре го во ра, јер тре ба створи ти мо дел у ко ме сви мо гу да пре по зна ју свој ин те рес и да за до во ље сво је по тре бе (од ми кро до ма кро ни воа). И ма да са го вор ни ца за сту па иде је ле ви це, по ла зи од ши рег при сту па у ко ме се љу ди оку пља ју из раз ли чи тих раз лога, јед ни до ла зе због од ре ђе них ин те ре са, а дру ги се препо зна ју иде о ло шки. По себ но у про из вод ним мо де ли ма ко ји пре тен ду ју да ство ре еко ном ску осно ву за по ли тич ки ути цај, ва жно је да по сто ји ши ра ле пе за уче сни ка, јер све по ли тич ке пар ти је, све иде о ло шке по зи ци је, све треба укљу чи ти: и на ци о на ли сте, и ли бе ра ле, и ко му ни сте! б) Ну жна је по ли тич ка ста бил ност и ја сна, екс пли цит но фор му ли са на (ле ва) иде о ло шка по зи ци ја ин си сти ра ипак ве ћи на са го вор ни ка, ко ја је овај услов ис ти ца ла и при разма тра њу фор ма тив них про це са. Не до стат но је уче шће у ор га ни за ци ји ко ја је иде о ло шки хе те ро ге на. Иде о ло ги ја је основ пре по зна ва ња и по ве за но сти, услов за јед ни штва: Тре ба ра ди ти са љу ди ма са ко ји ма мо жеш да ко ре спон дираш иде о ло шки, из те раз ме не тре ба да иза ђе не што конструк тив но и афир ма тив но, у че му ја мо гу да се ви дим. Иде о ло шка кон зи стент ност омо гу ћу је оп ста нак: што је идео ло шка по зи ци ја ја сни је ар ти ку ли са на и чвр шће уте ме ље на, за јед ни ца је успе шни ја у оства ре њу сво јих ци ље ва. Упра во због то га је кључ но да по сто ји за јед нич ка иде о ло ги ја ко ја је осве шће на и екс пли цит но фор му ли са на. У осно ви овог става ле жи прет по став ка да иде о ло ги ја увек ра ди, увек смо у мре жи иде о ло ги је, са мо је пи та ње ко ли ко смо то га све сни. Еви ден тан је и оче ки ван ви сок сте пен ис кљу чи во сти у иска зи ма, јер су ак те ри ове сту ди је би ра ни са на ме ром да верно ре пре зен ту ју ак ту ал не иде о ло шке не скла де на ло кал ној сце ни. Вре ди ипак обра ти ти па жњу да је услов иде о ло шке кон зи стент но сти у пот пу ној кон тра дик ци ји са прин ци пом плу ра ли те та ко ји је ве ћи на ис та кла као ва жан у свом мо де лу са мо ор га ни зо ва не сце не. Оно што оста је као по себ но упе чатљи во је сте да су прин цип плу ра ли те та ис ти ца ли и за го ворни ци иде о ло шког про фи ли са ња. Да ли је он да у оп ти мал ном мо де лу је ди на не по жељ на дру гост иде о ло шког по ре кла? То је из ве сно, ако је реч о дру го сти ко ја ис кљу чу је све дру ге дру го сти, док за оста ле пи та ње оста је отво ре но. Ма да неиз ре чен, ова кав ис ход угро жа ва прин ци пе ега ли тар но сти и пар ти ци па ци је, ко је до слов но сви уче сни ци сма тра ју нужним, а про кла мо ва на ин клу зив ност мо де ла по ста је ви со ко се лек тив на те пре ти да се пре тво ри у сво ју су прот ност. Ка ко да кле по ми ри ти по тре бе за по ли тич ком ста бил но шћу и дивер зи те том? Је дан глас раз ма тра ова пи та ња у исто риј ској пер спек ти ви: На то ме тре ба ра ди ти. Уло га ма лих за јед ни ца 428
је ду го роч ни рад на еман ци па ци ји дру штва, без то га не ће ни до ћи до ре ал них за јед ни ца. Не ко ли ци на раз ма тра про блем у ак ту ал ном кон тек сту, док пре по зна је из ли шност иде о лошких екс пли ка ци ја без при ме не у прак си: Не по треб но је рас пра вља ти, јер то све про из и ла зи из прак се. Ве ли ки део тих при ча је ја ко ап страк тан и не зна чи ни шта ако се не очиту је у ре ал ним од но си ма. Јед на ак ти вист ки ња под се ћа на шу мо ве у ко му ни ка ци ји ко је ре то ри ка про из во ди: Иде о лошко об ја шње ње мо же иза зва ти не са гла сност, ма да се кроз са му прак су по стиг не са гла сност, јер са мо у пра вља ње је прак са, то што ра ди мо у прак си то је са мо у пра вља ње, а не оно што при ча мо. Иде о ло ги ја се, да кле, мо ра очи та ва ти кроз кон крет не по ступ ке без ну жних екс пли цит них фор мула ци ја. Сто га зах тев за од у ста ја њем од ра ди кал не ре то ри ке уз рад на про ме ни про из вод них и свих дру гих од но са дели мич но раз ре ша ва кон тра дик ци је ве за не за пи та ње идео ло шке кон зи стент но сти, и пред ста вља је дан од усло ва за консти ту и са ње за јед нич ког. Но вац и са мо ор га ни за ци ја Ка да раз ма тра ју пи та ње фи нан сиј ске одр жи во сти са моор га ни зо ва не сце не, са го вор ни ци у нај ве ћој ме ри го во ре о питању ау то но ми је, и по ми њу са мо две оп ци је. Пр ва се од но си на при ста ја ње на раз ли чи те об ли ке еко номске за ви сно сти, али уз ин си сти ра ње на иде о ло шкој не за висно сти, што оста је да се пре и спи ту је као мо гућ ност, уз свест до ко је ме ре су од но си еко ном ске за ви сно сти оба ве зу ју ћи и усло вља ва ју из ве сна огра ни че ња, без об зи ра да ли сред ства до ла зе у об ли ку до на ци ја, спон зор ста ва или суб вен ци ја: Зави сни смо иде о ло шки са мо од на ших прин ци па, а еко номски не мо же мо са ми да оп ста не мо, мо ра мо да при хва та мо тај но вац, та ко да ула зи мо у од но се где хте ли-не хте ли приста је мо на еко ном ску за ви сност ка же је дан од уче сни ка. С дру ге стра не ве ро ват но ћа оп стан ка за ви си од до ступ но сти и ди стри бу ци је сред ста ва. Но вац обез бе ђу је кон ти ну и тет, вре ме за екс пе ри мен та ци ју, ства ра ла штво ко је не угро жа ва ег зи стен ци ју, због че га усло ви еко ном ске за ви сно сти по стају ну жност. Као по др шка фа во ри зу ју се др жав не суб вен ције на спрам ло ги ке фон да циј ског и кор по ра тив ног тр жи шта, а раз ма тра ју се и од но си уну тар не спе ци фи ко ва них ви до ва ме цен ства. То ком ди ја ло га ана ли зи ран је ди рек тан ути цај нов ца на продук ци ју кроз низ при ме ра ко ји опи су ју ка ко се ме ња ју одно си уну тар гру пе по пи та њу пре у зи ма ња од го вор но сти, на ко ји на чин се ме ња ју при о ри те ти ка да екс тер на струк тура по ста вља услов про дук та ко ји прак си да је ле ги ти ми тет, 429
због че га до ла зи до узур па ци је про це са, и ка ко се кри тичке прак се аси ми лу ју у си стем ка да из ње га цр пе ре сур се. Упр кос мањ ку из бо ра ко ји ак те ре гу ра у од но се за ви сно сти, чи ни се да оства ре ње ау то но ми је у та квим усло ви ма ни је у потпуности мо гу ће. У дру гој оп ци ји ко ја се ре ђе по ми ње са мо у ла га ње се по сматра као је ди на га ран ци ја истин ске сло бо де и не за ви сно сти: Не тре ба ни шта оче ки ва ти од др жа ве, ни ти од ин сти ту ци ја пра ва са мо ор га ни зо ва на сце на би тре ба ло да бу де са мо ини ци ра на и са мо о др жи ва. Не тре ба да за ви си ни од ка квих град ски да тих, усту пље них, по зајм ље них про сто ра већ кроз фор му са мо ор га ни зо ва ња љу ди тре ба да схва те и услов ности то га што ра де: ко ли ко ти мо раш да уло жиш у све то да би се са мо ор га ни зо вао, шта све мо раш да ура диш ван одно са за ви сно сти, да би сам по стао тра сер свог про гра ма и отва рач вра та дру ги ма. Ка ко са го вор ник на во ди ова кво уве ре ње се за сни ва на прет по став ци да се осе ћа мо нај слобод ни је ка да смо са ми сво ји вла сни ци, ка да је ком пле тан ула зни из нос наш (кре а тив но-рад ни, као и ма те ри јал ни), уз не го ва ње прин ци па: ра ди мо-ула же мо-од лу чу је мо. То је живот но у ла гач ки при ступ јер под ра зу ме ва да се на та кав на чин жи ви. За по чет на ула га ња по је ди ни са го вор ни ци раз ма трају раз ли чи те ви до ве ко мер ци јал них по сло ва ма ње или ви ше ле гал ног ти па. Без об зи ра да ли је са мо ор га ни зо ва на сце на за сно ва на на само у ла га њу или је еко ном ски за ви сна, по де ла сред ста ва унутар за јед ни це ни је спор но пи та ње. Сва ко ра ди ко ли ко мо же и ко ли ко зна, али се све де ли на јед на ке де ло ве на во ди се у јед ном ди ја ло гу. Ак те ри се ма хом сла жу да је у рас по де ли сред ста ва по тре бан ви сок сте пен тран спа рент но сти, за тим про ве ра и ре ви ди ра ње ди стри бу ци је то ком про це са, ка ко се ни ко не би осе ћао екс пло а ти сан. За вр шна раз ма тра ња Ди ја ло зи о но вим ви до ви ма са мо ор га ни за ци је по ка зу ју до ко је ме ре ре пре зен ти ло кал не кул тур не сце не про ме не посма тра ју у све тлу ши рег дру штве ног мо де ла, док се у по нуђе ним кон струк ти ма мо гу пре по зна ти те ко ви не анар хи зма и уто пиј ског со ци ја ли зма. Кон струк ти се пра ве на осно ву лич них ис ку ста ва из до ме на са мо ор га ни зо ва них прак си, а ди ја ло зи ма до ми ни ра по тре ба да се про на ђе узе мље ње у реал но сти, ма да су спо ра дич на пре пу шта ње иде а ли зму оче кива на у по ступ ку ко ји но си зах тев су пер струк ци је. Сто га се, у том ми мо хо ду из ме ђу иде ал ног и мо гу ћег, и упр кос ви со ком сте пе ну са гла сно сти о усло ви ма на стан ка и опе ра тив ним 430
прин ци пи ма по тен ци јал не за јед ни це, по ја вљу ју кон традикци је ко је ни су за не мар љи ве. Су че ља ва ње прин ци па иде о ло шке кон зи стент но сти и плура ли те та го во ри, не то ли ко о те шко ћа ма у кон стру и са њу опти мал ног мо де ла са мо ор га ни за ци је ко ли ко о спе ци фич ној по зи ци ји укљу че них ак те ра, у рас це пу из ме ђу раз ли чи тих со ци јал них уло га ко је пре тен ду ју да пре у зму: са јед не стране бо ра ца за ма њин ска пра ва, са дру ге стра не за го вор ни ка ре по ли ти за ци је умет но сти. На пр ви по глед уло ге де лу ју ком пле мен тар но, сто га та ко ла ко из ви ру у кон струк ти ма и па ри ра ју јед на дру гој. Ме ђу тим, у нео ли бе рал ној па ра дигми, сва ка вр ста раз ли чи то сти је оно што се при пи су је по љу кул ту ре, док се си стем екс пло а та ци је са кри вен иза апо те о зе тр жи шта пред ста вља као ну жност без ал тер на ти ве. За ступа ње плу ра ли те та и бор ба за све ви до ве ди вер зи те та привид но је до пу ште на, чак и сти му ли са на све док не за ди ре у ба зич на пи та ња дру штве не се гре га ци је. Бор бом за све суб кул тур не фор ма ци је и све вр сте људ ских пра ва (из у зев ве ћин ског да не бу де мо глад ни) умет ни ци ре жи ра ју ве ли ку ша ре ну ла жу ко ја се уче ста ло ко ри сти као али би и адут поли тич ке аген де по стим пе ри ја. Из то га не про из и ла зи ну жно да се тре ба од ре ћи плу ра ли те та или тај прин цип прог на ти из по ну ђе них мо де ла, већ да не пре ста но тре ба има ти у виду оп сег зло у по тре бе ху ма ни стич ких вред но сти у нео ли бера ли зму. Уче шћем у та квим про це си ма умет ни ци за пра во ве ри фи ку ју кул ту ри за ци ју дру штве них пи та ња про тив ко је се бо ри. Сто га је ан га жо ва на умет ност сва ка ко ок си мо рон, ка ко се на во ди у јед ном ди ја ло гу, док је одва ја ње кул турних од со ци јал них прак си иде о ло шки кон структ зло ко бан исто ко ли ко и нео ли бе ра ли зам, и мо же се по сма тра ти као ње гов де ри ват. Ак те ри са мо ор га ни зо ва не сце не, ма ко ли ко да нас она би ла фраг мен ти ра на у хр пу ми кро за јед ни ца, поста ју то га све сни, све ви ше и све че шће. О то ме се го во ри, про стор по ле ми ке се про ши ру је, по зи ци је се пре и спи ту ју кроз раз ли чи те дис кур зив не прак се. Иде о ло шка по ла ри заци ја је у функ ци ји са мо ар ти ку ла ци је и де ма ски ра ња, јер се по ли тич ко од ре ђу је по ла зе ћи од не при ја те ља ра ди је но од при ја те ља. 23 Сто га је кон со ли да ци ја но ве за јед нич ке платфор ме да ле ко од ре ал но сти, ма да се она ипак на зи ре и мо же се кон стру и са ти. Ис хо ди ди ја ло га у овом ис тра жи ва њу ја сна су по твр да те мо гућ но сти. 23 De ri da, Ž. (2001) Po li ti ke pri ja telj stva, Be o grad: Be o grad ski krug. 431