ДИ ЈА ЛЕК ТИ КА ТЕ ЛА ФЕ МИ НИ ЗА ЦИ ЈА ФИЛМ СКОГ ЈЕ ЗИ КА

Бе о град DOI 10.5937/kultura1754368C УДК 791:305-055.2 81 22 Кристева Ј. 7.01 прегледни рад ДИ ЈА ЛЕК ТИ КА ТЕ ЛА ФЕ МИ НИ ЗА ЦИ ЈА ФИЛМ СКОГ ЈЕ ЗИ КА Са же так: Филм као је зич ки си стем, ода би ром и укр шта њем одре ђе них еле ме на та упи су је ко но та ци је и фор ми ра соп стве на значе ња. Жен ско те ло на фил му ме ђу тим мо же се по сма тра ти и про у ча ва ти као спе ци фич на плат фор ма уну тар филм ског је зи ка, кроз ко ју се са оп шта ва ју и иш чи та ва ју но ва, дру га чи ја зна че ња и ре ла ци је из ме ђу њих. Те о ре ти ча ри умет но сти већ де це ни ја ма спе ку ли шу о мо гу ћем фе ми ни стич ком филм ском је зи ку, као но вом ки не ма то граф ском је зи ку ко ји би отво рио и по ста вио сло бо дан про стор за ре пре зен та ци ју жен ског су бјек та из ван дру штве но ко ди ра них фор ми. Да ли је ова кав дис кур зив ни про стор у про сто ру фил ма као ме ди ја мо гућ и шта је све до да нас у том сми слу по нуди ла филм ска умет ност, пи та ње је на ко је ћу у овом ра ду да ти не ке ва жне од го во ре. По се бан ис тра жи вач ки иза зов пред ста вља про бле ма ти ка не мо гућ но сти ре пре зен та ци је фе ми ни стич ког субјек та у фил му као сте ре о ти пи зи ра ном си сте му озна ча ва ња. Захва љу ју ћи не ким прак са ма над ре а ли зма, екс пе ри мен тал ног фил ма и постструк ту ра ли стич ких те о ри ја, (ме ђу ко ји ма и Семиотикa Ју ли је Кри сте ве), по кре ну та је ре ви зи ја у про из вод њи, ре цеп ци ји и ин тер пре та ци ји филм ске умет но сти, по себ но до при но се ћи феми ни стич ким сту ди ја ма сли ке. Ове те о ри је су, по ве зу ју ћи се мио ло шко са жен ским, по ку ша ле да до пру до је зи ка на за ви сног од сим бо лич ких струк ту ра и опре сив ног, еро ти зо ва ног по гле да на жен ско те ло. При ме ре ди ја лек тич ке, ван ди скур зив не ре пре зен таци је те ла као си сте ма је зи ка про на ла зе се ме ђу раз ли чи тим филмским ства ра о ци ма чи ја по е ти ка ис пи ту је гра ни це де ло ва ња оваквог је зи ка да ју ћи пр вен ство екс тен зи ји се ми о тич ког, естет ског и имагинарног у сим бо лич ки устро је ној ствар но сти. 368

Кључ не ре чи: филм ски је зик, по ет ски је зик, фе ми ни стич ки субјект, жен ско те ло, над ре а ли зам, се ми о тич ко, хо ра Увод од се ми о ло ги је ка фе ми ни стич кој те о ри ји фил ма Раз вој се ми о ло ги је као те о риј ске ди сци пли не 70 их го ди на про шлог ве ка у Фран цу ској до вео је до ком плек сне кри тичке ана ли зе и ре ин тер пре та ци је про це са про из вод ње уну тар си сте ма умет но сти. Осла ња ју ћи се на Ла ка но ву (Jac qu es Lacan) пси хо а на ли тич ку те о ри ју и зна ња из обла сти ан тро поло ги је и лин гви сти ке, се ми о ло шка стру ја у Фран цу ској подста кла је те мељ ну ре ви зи ју у по љу умет но сти као прак се уо кви ре не иде о ло шким усло ви ма про из вод ње. Ова осо би на умет но сти, као дру штве не, ма те ри јал не прак се, од но си ла се пре све га на про из вод њу уна пред фор ми ра них зна чења уну тар до ми нант ног дис кур са, чи ме се ре пре зен та ци ја (као и иден ти фи ка ци ја) са мог су бјек та стро го про фи ли сала и огра ни ча ва ла. Раз во јем струк ту ра ли стич ке се ми о ти ке, се ми о тич ке есте ти ке и те о ри је умет но сти, под стак ну то је ства ра ње се кун дар них зна чењ ских си сте ма као и пре о бражај озна чи тељ ских струк ту ра уну тар је зи ка, ко ји ма је и субјект до ве ден у но ве иден ти фи ка циј ске, ре пре зен та циј ске и ко му ни ка циј ске по зи ци је. По себ ну па жњу те о ре ти ча ра приву кла је ре пре зен та циј ска не мо гућ ност жен ског су бјек та, ко ји се у умет но сти при ка зи вао као не ми, па сив ни објект и ко ји је као та кав па си ван и у озна чи тељ ском по рет ку је зика, из о ста јао као чи ни лац у ко му ни ка ци ји. У том сми слу, у дис кур су умет но сти ни је по сто јао је зик ко јим би се Жен ско из ра зи ло, јер је сим бо лич ки си стем до слов но ис кљу чи вао све не пра вил но сти, не ја сно ће или ано ма ли је ко је су у па три јар хал ној кул ту ри при пи са не и де фи ни са не жен ским. Та бу и за ци ја (а ујед но и фе ти ши за ци ја) по ља дру гог 1, коме је у сим бо лич кој раз ме ни са при па дан жен ски су бјект, усло ви ла је не по сто ја ње ал тер на тив ног дис кур са ко јим би се есен ци јал на жен скост из ра зи ла, ка ко у је зи ку та ко и у уметности ма. Тек за хва љу ју ћи ути ца ју ма те ри ја ли стич ког при сту па у се ми о ти ци, оспо рен је кон цепт умет но сти као ау то ном не 1 Под пој мом дру ги, те о риј ска пси хо а на ли за украт ко под ра зу ме ва све оно што су бејкт од ба цу је пре ула ска у Сим бо лич ко. Та бу и за ци ја мај чи ног те ла ујед но је и ме сто фор ми ра ња еди пал не тра у ме и ме сто на стан ка су бјек та, а дру ги тј. оде ље ни, од ба че ни, на ста вља да ег зи сти ра у не свесном, у фор ми фе ти ша, као ве чи та прет ња Сим бо лич ком. Пре ма: La kan, Ž., O struk tu ri kao imi sti fi ko va nju dru go sti, što je pret po stav ka sva kog subjek ta, u: Struk tu ra li stič ka kon tro ver za: je zi ci kri ti ke i na u ke o čo ve ku, prired. Do na to, E. i Mek si, R. (1988), Be o grad: Pro sve ta. 369

прак се. По сма тра ју ћи умет ност као прак су уо кви ре ну идео ло шким, дис кур зив ним усло ви ма про из вод ње, ре ор га низо ва на је и по зи ци ја жен ског су бјек та уну тар ње. Став који су за у зе ле постструк ту ра ли стич ке те о ри је, (ме ђу ко ји ма бих по себ но ис та кла Се ми о ти ку Ју ли је Кри сте ве 2 ), је сте бри са ње ус по ста вље них дру штве них раз ли ка кроз пре обра жај озна чи тељ ских прак си у је зи ку. Осим то га, Се мио ти ка Кри сте ве, по кре ну ла је ре ви зи ју у про у ча ва њу и ин тер пре та ци ји филм ске умет но сти, са по себ ним до прино сом фе ми ни стич ким сту ди ја ма сли ке ко је су, по ве зу јући се ми о ло шко са жен ским, по ку ша ва ле да до пру до је зика не за ви сног од сим бо лич ких струк ту ра и сте ре о тип ног, опресивно-еротичног по гле да на жен ско те ло. Оно у че му су обе те о рет ске стру је те жи ле да се су срет ну је сте ди ја лектич ко озна чи тељ ско по ље, у ко ме же на по ста је озна чи тељ жен ског су бјек та, не за ви стан од до ми нант ног ма ску ли ног дис кур са ко ји у ви зу ел ном по љу ко му ни ка ци је де фи ни ше по глед, су бјект и објект, а ти ме и сам је зик. Ова кве при ме ре у умет но сти мо гу ће је пре по зна ти ме ђу ре ди те љи ма пре све га над ре а ли стич ког 3, за тим ства ра ла ца екс пе ри мен тал ног и фе ми ни стич ког фил ма 4, али и са вре мених филм ских ства ра ла ца 5, чи ја по е ти ка ис пи ту је гра ни це де ло ва ња мо гу ћег фе ми ни стич ког је зи ка и су бјек ти ви те та, да ју ћи пр вен ство екс тен зи ји се ми о тич ког и има ги нар ног у сим бо лич ки устро је ној ствар но сти. Се ми о ти ка Ју ли је Кри сте ве и су бјект у про це су Јед на од во де ћих те о ре ти ча ра се ми о ти ке, есте ти ке и пси хоа на ли зе, Ју ли ја Кри сте ва (Ju lia Kri ste va), ба ви се је зи ком у ње го вој ди на мич кој, тран сгре сив ној и ма те ри јал ној фор ми. Ње на се ми о а на ли за по сма тра је зик као озна чи тељ ски процес, да ле ко од ста тич ког и ло гич ког хо мо ге ног мо де ла јези ка. Го ди не 1974. Кри сте ва об ја вљу је док тор ску те зу Рево лу ци ја по ет ског је зи ка (La révo lu tion du lan ga ge poéti que) у ко јој пр ви пут из но си иде ју о хе те ро ге ном су бјек ту, као исто вре ме ном про из во ду два ди стинк тив но уда ље на елемен та: се ми о тич ког и сим бо лич ког. За раз ли ку од Ла ка на (Jac qu es La can), за Кри сте ву је озна ча ва ње (као и не све сно) увек хе те ро ге но и ма да за ви си од од ба ци ва ња се ми о тич ког 2 Kri ste va, J. (1980) De si re in Lan gu a ge: A Se mi o tic Ap pro ach to Li te ra tu re and Art, New York: Co lum bia Uni ver sity Press. 3 Ов де пре све га ми слим на ре ди те ље по пут Мен Ре ја (Man Ray) Bu nju e la (Lu is Buñuel), Да ли ја (Sal va dor Dalí) и Жа на Кок тоа (Jean Coc te au). 4 Ма ја Де рен (Maya De ren), а ка сни је Ло ра Мал ви (Lo ra Mul vey). 5 Деј вид Линч (Da vid Lynch), Ларс фон Трир (Lars von Tri er), Вим Вендерс (Wim Wen ders). 370

и те жи ја сном де фи ни са њу гра ни ца, ње го ва ста бил ност непре кид но за ви си од сфе ре се ми о тич ког. И Ла кан и Кри сте ва сла жу се у јед ном: се ми о тич ко се те ме љи у пре-огле дал ној, пре-вер бал ној фа зи, не из ди фе рен ци ра но сти су бјет ка пре ње го вог ула ска и кон сти ту и са ња у си сте му је зи ка. Обе те ориј ске плат фор ме кре ћу се на ре ла ци ји из ме ђу пси хо а на лизе и ан тро по ло ги је, тре ти ра ју ћи мо ме нат при мар ног сплитин га одва ја ња де те та од те ла мај ке као кључ ног усло ва со ци јал не аси ми ла ци је и ар ти ку ла ци је. На осно ву Ла ка но ве огле дал не фа зе 6, (мо мен та ка да се су бјект ус по ста вља у јези ку) Кри сте ва за љу чу је да је на чин на ко ји по је ди нац од бацу је мај ку (што се по ста вља као услов фор ми ра ња соп ственог иден ти те та), иден ти чан зах те ву ко ји дру штве ни си стем по ста вља том по је дин цу ис кљу чу ју ћи се ми о тич ко из је зи ка. Та ко се те о риј ски по глед на оно што је за кла сич ну пси хо ана ли зу зна чи ло пи та ње та буа, при ши рио на по ље је зи ка и се ми о ло ги је ко ја је пр о блем та бу и за ци је те ла (по себ но женског ма те рин ског) про у ча ва ла кроз си сте ме струк ту ра ци је је зи ка пре ци зни је: оног што та струк ту ра ис кљу чу је. Захва љу ју ћи се ми о ло шким ис тра жи ва њи ма и пост фе ми ни зму, по јам фе ти ши за ци је жен ског т е л а у уме нот сти, до био је са свим но во чи та ње. Оно на че му се на да све те ме ље се мио ло шка чи та ња овог про бле ма је сте пи та ње дис кур зив ног од ре ђе ња фа лич ке мо ћи фор ма тив не за ре гу ли са ње ли бидал ног од но са са пред ста вом те ла, као и од но са у је зи ку. Био ло ги ја, лин гви сти ка и фе ми ни зам ста вље ни су јед ни по ред дру гих, а по ка за но је ка ко се схва та ње и ре пре зен та ци ја те ла и иден ти те та, мо гу по сма тра ти кроз про гре си ју у је зи ку. Пси хо а на ли за по сма тра фе тиш као су ро гат за же ље ни објект, при мар ни објект сек су ал не жуд ње тј. те ло мај ке. Он је има ги нар на сли ка, ре про дук ци ја по след њег ути ска о ста њу нео де ље но сти од објек та жуд ње, ко ји је по том та буи зи ран. Функ ци ја фе ти ши за ци је у том сми слу је сте пре вази ла же ње рас це па ко ји на ста је у про це су на пу шта ња преогле дал ног од но са. 7 На кон то га, по сте пе но, ус по ста вља се вер ти ка ла је зи ка и су бјект ула зи у ред сим бо лич ког, за у век на пу шта ју ћи ди фу зно по ље се ми о тич ког. Од тог тре нут ка он по ста је не-це ло вит, тј. ве чи то оде љен од свог Дру гог ко је га је ре ци проч но по ста вља ло као же ље ни објект. Го ворећи 6 Фа зе ко ју Ла кан на зи ва ста ди јум огле да ла, као фор ма тив не за ус по ставља ње ка те го ри је су бјек та; La can, J. (1966) Écrits: Le sta de du mi ror comme for ma te ur de la fun ction du Je, Pa ris: Se uil. 7 Од но са у ко ме не по сто ји по де ла, јер је су бјект у ње му це ло вит, спо јен са објек том сво је же ље, ко ји и ње га са мог про из во ди као же ље ни обект. Пре ма: Ла кан, Ж., Се ми нар VI II, 1960-1961, у: Пси хо а на ли за и он толо ги ја Је вре мо вић, П. (1998), Бе о град: За вод за уџ бе ни ке и на ставна средства, стр. 89. 371

су бјект је тра у ма ти зо ва ни су бјект на сто у по де ли. На кон мо мен та спли тин га ње го ва тра у ма се пре ме шта у по ље симболич ког, тј. у је зик. Оно што од ре ђу је при ро ду фе ти ша је сте функ ци ја фа лу са, али је Ла ка но ва пси хо а на ли тич ка и фе ми ни стич ка платфор ма Ју ли је Кри сте ве пот пу но дру га чи је ин тер пре ти ра ју и кон цеп ту а ли зу ју. Фе ми ни стич ка те о ри ја Кри сте ве не ги ра Ла ка нов па три јар хал но струк ту ри ра ни сим бо лич ки по редак фа лу са 8, сма тра ју ћи му шку иден ти фи ка ци ју са но си оцем фа лич ке мо ћи (Оцем) илу зор ном и не пот пу ном, као и те зу да су бјек ти ви тет не мо же по сто ја ти ван до ми нант ног по рет ка па три јар ха та, иа ко он има ре гу ла тор ну функ ци ју у је зи ку. Ди фе рен ци ја ци ја по ло ва у сим бо лич ком, усло вље на је и га ран то ва на по зи ци јом фа лу са као озна чи те ља. Сим болич ка кон струк ци ја по зи ци је фа лу са, као при ви ле го ва ног озна чи те ља му шког су бјек та, ко јим он рас по ла же од но си ма у је зи ку, обе ле жа ва с дру ге стра не по зи ци ју жен ског су бјекта као има ги нар ну прет њу чи та вом сим бо лич ком по рет ку и ка стра ци о ну прет њу су бјек ту. Дис курс жен ског те ла сто га, сме штен је у по ље не мог, без о блич ног и тран сгре сив ног. Због те има ги нар не, ка стра тив не прет ње ко ју жен ско упу ћује му шком су бјек ту, же на је и у умет но сти про из ве де на као сим бол прет ње, пра зни не и не до стат ка. Ме ђу тим, фа лу сна иде а ли за ци ја као кон сти ту тив на за дефи ни ци ју ега нео др жи ва је. Ово при ме ћу је још и Ла кан, али фе ми ни стич ка те о ри ја од ла зи да ље, упо зо ра ва ју ћи да има ги нар ни фа лус, као ефе кат и са мо пост ва ре ни озна читељ у сим бо лич ком, са мом сво јом струк ту ром под ра зу мева не из ди фе рен ци ра ност и не ста бил ност сво је осно ве. Као сим бо лич ко на че ло струк ту и ра ња пол не раз ли ке и за ступник му шке до ми нант не функ ци је, фа лус не ма у пот пу но сти уте ме ље ње ни у сим бо лич ком ни у има ги нар ном. Он ни је са мер љив ни са те ле сним ана том ским, (иа ко га пе нис у па три јар хал ном дру штву сим бо ли зу је за му шки су бјект), ни ти фан та змат ским. Фа лус ни је фан та зам, ако под тим тре ба раз у ме ти има ги нар ну по ја ву. Он ни је ни објект (парци јал ни, уну тра шњи...). Он је још ма ње ор ган, пе нис или кли то рис ко ји сим бо ли зу је. Фа лус је на и ме, озна чи тељ. 9 С 8 Пре ма Ла ка но вој пси хо а на ли тич кој те о ри ји фа лус је при ви ле го ван означи тељ у сим бо лич ком, про из ве ден у обе леж је Оца, услед не до стат ка у по де ље ном Ја. По зи ци је му шког и жен ског су бјек та та ко ђе су под ре ђе не фа лу сној кон струк ци ји, по ко јој су му шкар ци они ко ји има ју фа лус, а же не сим бол, тј. ре пре зент ње го вог не до стат ка. Иден ти фи ка ци ја оба пола ве за на је за ме сто фа лу са у озна чи тељ ском си сте му, с тим што ова пози ци ја обез бе ђу је при ви ле ги ју му шкар цу као вла да о цу по рет ка, а жени ме сто под ре ђе не овом по рек ту. 9 La can, Ј. (1966) Écrits, Pa ris: Se uil, p. 690. 372

об зи ром на има ги нар ну моћ ко ју од ра жа ва, фа лус ука зу је на то да и са мо сим бо лич ко сво је ис хо ди ште на ла зи у има гинар ном, да је ње го ва кон струк ци ја као та ква не ста бил на, те да је и це ло ку пан си стем је зи ка струк ту ри сан и обез бе ђен имагинарним од но си ма. Упра во на овом ме сту на ста је се ми о тич ко-фе ми ни стич ка тео ри ја Ју ли је Кри сте ве. Она сма тра да функ ци ја фе ти ша ни је са мо за ме на жен ских ге ни та ли ја не ким објек том. Ње гов зада так је да обез бе ди на ста вак ве ро ва ња да је мај ка на да све фа лу сна да по се ду је фа лич ку моћ. Да ма кар при вре ме но не по сто ји тач ка оде ље но сти у ко јој она пре ста је би ти са др жалац (ве ли ки Дру ги) за на ста ју ћи су бјект, као и но си лац означи тељ ске функ ци је. Кри сте ва твр ди да су бјект на ста вља да осци ли ра из ме ђу се ми о тич ког и сим бо лич ког и на кон ула ска у је зик. Су бјект је за пра во пер ма нент но у про це су. 10 Пре ма ње ној те зи, на пу шта ју ћи це ло ви тост пре вер бал ног су бјекти ви те та, иден ти тет су бјек та не по ста је са свим де цен триран, а мај ка не гу би фа лич ку моћ. Има ги нар ни отац, тј. симбо лич ки Дру ги, ком би на ци ја је мај ке и оца, па га Кри сте ва још на зи ва и ма те рин ским. Ње но ста но ви ште опи ре се дота да шњим по став ка ма о фик си ра ном, за да том иден ти те ту, ко јег га ран ту је успе шност рас ки да са ма те рин ским те лом, ства ра ју ћи трај ни рас цеп и не за до вољ ство у су бјек ту. Субјект у про це су Кри сте ве ин си сти ра на ин ди ви ду ал но сти, де цен три ра но сти, не огра ни ча ва ју ћи жен скост на кон цепт дру гог, дру га чи јег, од ба че ног и пре те ћег су бјек ту. И сам Ла кан твр дио је да го вор не по ти че из ега, већ из Другог, на гла ша ва ју ћи да је зик и го вор из ла зе ван све сне контро ле. Оно што пред ста вља дис курс Дру гог за пра во је несве сно, тј. се ми о тич ко. Се ми о тич ко је у пси хо а на ли зи Кристе ве бли ско по ве за но са жен ским јер ре пре зен ту је ста ње је дин ства са те лом мај ке и ис ку ства син те зе су бјек та то ком пре-вер бал не, пре-огле дал не фа зе. То је емо тив но, ис кустве но по ље, сме ште но у про зо ди ји и пу ко ти на ма је зи ка, а не де но та тив ном зна че њу ре чи. Се ми о тич ко је ло ци ра но у пре-еди пал ном, при мар ном про це су су бјек ти ви за ци је у ко ме кон вер ги ра ју раз ли чи те, не из ди фе рен ци ра не пул зи је. Ове на го не Кри сте ва на зи ва се ми о тич ким и они се кре ћу уну тар се ми о тич ке ма те рин ске хо ре. 11 Не стал на уоб личе ност са зда на од крет њи и њи хо вих крат ко трај них за сто ја 10 Kri ste va, J. The Su bject in Pro cess, in: The Tel Qu el Re a der, ed. French and Lack (1998), New York: Ro u tled ge, p. 133-138. 11 Cho ra је тер мин ко ји Кри сте ва пре у зи ма из Пла то но вог Ти ма ја (Timaeus). Ан тич ка сhora/ хо ра пред ста вља пре-на тал но ста ње, сје ди њење, оно хран љи во и ма те рин ско, без бри жност и не рас по зна тљи вост ко ја прет хо ди би ло каквој фи гу ра ци ји. 373

хо ра је ни мо дел, ни ко пи ја, она прет хо ди фи гу ра ци ји и ти ме огледално сти. 12 Под ре ђи ва ње сим бо лич ком, ко је за Кри стеву пред ста вља има ги нар ни Отац, под ра зу ме ва оти ма ње од мај чин ских хра ни тељ ских осо би на и: под ре ђи ва ње уо бразиљ ског са ди стич кој за шти ти Јед ног. 13 Оно што је про блема тич но и што ства ра тра у му у сим бо лич ком је не мо гућ ност до се за ња је дин стве ног об је ди њу ју ћег са др жа о ца, у ко ме се оства ру је зах тев за љу ба вљу, ако се са свим ис кљу чу је оно се ми о тич ко жен ско. Ме ђу тим и по ред по тре бе за сим боли за ци јом као усло вом из град ње су бјек та, оста је по тре ба за љу ба вљу. Љу бав, иа ко до мен има ги нар ног, код Кри сте ве је сме штен из ме ђу би о ло ги је и же ље, на ре ла ци ји из ме ђу мате рин ског те ла и сим бо лич ког зах те ва ко ји по ста вља Отац. Ипак одва ја ње од ма те рин ског те ла, Кри сте ва не ви ди као тра гич но, јер се на ста ју ћи су бјект под вр га ва зах те ви ма оца пу тем мај чи не же ље. Ње но те ло је ме сто тран сфе ра. Мај чин ска љу бав пре ме шта функ ци ју те ла на ме сто мајчи не же ље же ље за оцем, па се овај тран сфер љу ба ви и за до вољ ства са мо од и гра ва пре ко Оца као за ступ ни ка 14, не ре зул ти ра ју ћи ни ка да пот пу ним одва ја њем, тј. пре ва гом сим бо лич ког. Сим бо лич ко Ју ли је Кри сте ве по др жа но је том пре вер бал ном се ми о тич ком хо ром. Она да кле сма тра да је жен ско већ ин ве сти ра но у озна чи тељ ском си сте му Оца и да се оно не уки да ула ском де те та у го вор. С об зи ром на то да је мај ка већ го во ре ће би ће, Дру го је већ у њој. На ста нак и функ ци ју фе ти ши зма у сту ди ји При че љу ба ви / Hi sto i res d amo ur (1985) Кри сте ва опи су је као при зна ва ње фа лич ке мо ћи Мај ци, јер де те при ма же љу и под вр га ва јој се по средством ње. Мај чи на же ља за фа лу сом чи ни да је ве ли ко Дру го већ у њој, а ло ги ка сим бо лич ког за пра во већ де лу је у мајчин ском те лу као об лик фе ти ши зма. Ње на при мар на фа личка моћ ко ју по се ду је у од но су на на ста ју ћи су бјект на ста вља да ег зи сти ра, јер је одва ја ње од ње ног те ла по др жа но Оцем као за ступ ни ком ње не вла сти те же ље. Раз ви ја ју ћи да ље те зу о ма те рин ском оцу, ко ји не дик ти ра ап со лут ни рас кид са жен ским а по том и рас цеп у са мом субјек ту, Кри сте ва нас до во ди до за кључ ка да фе ти ши за ци ја ни је ре зул тат по дво је но сти, ди фе рен ци ја ци је, на сил ног преки да ве зе са жен ским те лом и спо зна јом да мај ка ни је фалу сна. На про тив. Ње на функ ци ја оста је ак тив на то ком чита вог жи во та бу ду ћи да ма те рин ски отац ни ка да не по ста је 12 Kri ste va, J. (1974) La Révo lu tion du lan ga ge poéti que: l a vant gardé à la fin du XIX siè cle: La u trémont et Mal larmé, Pa ris: Se uil, рp. 24-25. 13 Kri ste va, J. (1985) Hi sto i res d amo ur, Pa ris: L In fi ni Denoël, p. 146. 14 Za stup ni ka maj či nog uži va nja/jo u is san ce ko ga Kri ste va na zi va ma te rin ski Otac. 374

са свим не за ви стан у од но су на мај ку. Оно жен ско, се ми отич ко, оста је у те сном и на пе том од но су са очин ским симбо лич ким. Тран сфер љу ба ви и ужит ка у ну кле у су и це ло вито сти жен ског те ла, ка се па ра ци ји сим бо ли зо ва ној у име ну Оца 15 ни ка да се са свим на за вр ша ва. На гон ка се ми о тич ком, хе те ро ге ном као са др жа ва ју ћем, оп ста је и на кон про це са сим бо ли за ци је, на го не ћи су бјект да ства ра фе ти ше, под сећа ју ћи да је мај ка и да ље фа лу сна и да за бра на пре ма ње ном те лу не ма моћ над са мом же љом. У умет но сти, по Кри стевој, упра во је фе ти ши за ци ја жен ског те ла про стор отво рене ди ја лек ти ке у ко ме по сто ји не пре кид ни тран сфер из ме ђу симбо лич ког и хе те ро ге ног. Ре ви зи ја ко ју је Кри сте ва на чи ни ла у сми слу зна че ња фети ша зна чај на је уто ли ко што је ње го во ожи вља ва ње нека да сма тра но тра у ма тич ним, ме тод ски ре де фи ни са но. Оно што је у ње му ста ја ло као прет ња иден ти те ту, као за зор но и на да све жен ско, пре по зна то је као об лик се ми о тич ког ко је па ра лел но и рав но прав но ег зи сти ра у су бјек ту, као и оно сим бо лич ко. Се ми о тич ко је пре кон зер ви ра ни ути сак једин ства су бјек та са жен ским и не из ди фе рен ци ра ним, не го рас ки да са те лом мај ке. Ла ка нов ски су бјект, на стао у по дели и од стра њи ва њу се ми о тич ког као не чег уз не ми ра ва ју ћег, пре те ћег и за зор ног, ре зул тат је не у спе ха сво је соп стве не сим бо ли за ци је. Ње го ва же ља не за до во ља ва се у до ме ну сим бо лич ког па у су бјек ту на ста вља да ти ња ло ги ка фе тиша. Кон стан те у овој игри су оста так и не до ста так, а жеља је та ко ја око фе ти ша на ста вља да кру жи не оста вља ју ћи ни су бјект ни иден ти тет за вр ше ним. Про ва ла се ми о тич ког уз не ми ра ва ла бил но, фан та змат ско устрој ство су бјек та, дија лек ти ком хе те ро ге ног, не за вр ше ног и не ли не ар ног као на лич ју ње го вог иден ти те та. За то се ми о тич ко о(п)ста је и уну тар сим бо лич ке ствар но сти, јер се не мо же са свим подре ди ти сим бо ли за ци ји. Не мо гу ће га је де фи ни са ти, описа ти или об у хва ти ти. Оно је нео д ре ђе но, не за вр ше но и не сво дљи во на по јам или знак. Ре зи стент но на хи је рар хиј ски ше ма ти зам је зи ка. Се ми о тич ко Кри сте ве је ди ја лек тички ин стру мен та риј хе те ро ге ног су бјек та у про це су. Та кав су бјект ре пре зент је је дин ства се ми о тич ке хо ре 16, кон традик тор но сти и по кре та и у ње му се озна чи тељ ски про цес стал но об на вља. Он де где за те тич ки су бјект, дис тан ци ран 15 Фран цу ски: le nom du père име оца, тер мин ко јим Ла кан озна ча ва забра ну ин це ста, ко ју отац, као озна чи тељ мај чи не жуд ње, фор ми ра то ком фа зе Еди по вог ком плек са. Отац баш у тој фа зи пре у зи ма уло гу ве ли ког Дру гог и та по зи ци ја по ње му оста је не про мен љи ва. Жен ско од та да насту па са мо као за зор но. 16 Kri ste va, J. (1977) Polylo gue, Pa ris: Se uil, p. 57. 375

од телесног и фе ми ниног, наста је се ми о тич ки јаз, от кри ва се но во дијалектич ко по ље ко је у ње му по кре ће про цес. Језик же ље, ко ји по се ду је ам би ва лент ну ло ги ку, ко ји је неогра ни чен ли не ар но шћу и стал но уз не ми ра ва ста бил ност раци о нал ног, до но се ћи не га ци ју али и об но ву су бјек та. Та кав је зик ре пли ка је стра да ња зна ко ва, али и не по сто ја ња грани це из ме ђу те ла и за до вољ ства. Он отва ра про стор за ди јалек тич ку раз ме ну из ме ђу сим бо лич ке и се ми о тич ке рав ни, у хе те ро ге ној ма три ци бес крај них мо гућ но сти се ми о тич ке раз ме не. Жен ско те ло као си стем озна ча ва ња Оп ште је при хва ће но да су ре чи зна ко ви; али пе сни ци су прак тич но је ди ни ко ји зна ју да су ре чи не ка да би ле и вредно сти. С дру ге стра не, же не су у јед ној дру штве ној гру пи сма тра не за крај ње су шта стве не вред но сти, иа ко је те шко схва ти ти ка ко су те вред но сти ин те гри са не у си сте ме ко је но се функ ци ју озна ча ва ња 17 У сим бо лич кој раз ме ни уче ству ју и му шкар ци и же не, али се са мо же не про из во де као зна ко ви. Же на-знак се про изво ди уну тар од ре ђе ног си сте ма озна ча ва ња. И по ред то га што је фор ма или пре озна чи тељ зна ка ства ра осо ба, жена, суп стан ци ја зна че ња зна ка, ње го во озна че но, ни је по јам же не. 18 Зна ко ви по се ду ју зна че ње са мо у окви ру си сте ма озна ча ва ња у ко јем су на ста ли. Кру гом му шке же ље означи те ља и раз ме не, ор га ни зу је се и зна че ње фил ма као и место жен ског су бјек та у ње му. Филм као мо ћан иде о ло шки ме диј, пред ста вља ме сто фикси ра ња зна че ња, па је упра во као та кав зна ча јан за отва ра ње про сто ра у ко ме би жен ски су бјект мо гао фор ми ра ти сопстве ни си стем зна че ња. Про стор за об ли ко ва ње фе ми нистич ког си сте ма, от кри ва се у пу ко ти на ма је зи ка и од су ству зна че ња тј. оно ме што Сим бо лич ко на фил му про пу шта или из о ста вља. Ана лог но пра зном ме сту ко је је жен ском су бјек ту у ви зу ел ној умет но сти до де ље но, ова се по зи ци ја, иа ко па сив на и опре сив на по жен ски су бјект, на фил му може упо тре би ти за кон стру и са ње са свим дру га чи јег је зи ка. У ло ку су пра зни не у ко ме је сме штен, жен ски су бјект као означи тељ игра на кар ту тран сгре сив но сти, ис кли зну ћа и немо гућ но сти пот пу ног де тер ми ни са ња зна че ња, као ни пот 17 Ле ви-строс, К. (1989) Струк ту рал на ан тро по ло ги ја, За греб: На при јед, стр. 61. 18 To do rov, T. The Sign, u: Že na kao znak, Uvod u fe mi ni stič ke te o ri je sli ke, pri red. An đel ko vić, B. (2002) Be o grad: Cen tar za sa vre me nu umet nost, str. 228-229. 376

пуног овла да ва ња му шког су бјек та сим бо лич ким по рет ком. То пра зно ме сто ко је филм као ме диј оста вља за про стор жен ског про та го ни сте, пред ста вља из ве сну тач ку про ши рења, ко ја мо же би ти ис ко ри шће на за фор ми ра ње дру га чи јег дис кур зив ног про сто ра ко ји се не би за сни вао на ми зо ги нији, фе ти ши за ци ји и во а је ри зму. Уки да ње је зич ке дис тан це (раз ли ке из ме ђу озна чи те ља и озна че ног), ко је се су ге ри ше у фе ми ни стич кој хо ри, као не ли не ар ном се ми о тич ком систе му ко ји од би ја раз ли ку и пре ва зи ла зи огра ни че ња сим болич ке ло ги ке, отва ра про стор за ме то ни миј ска је зич ка крета ња и сло бод ну ди ја лек ти ку, до пу шта ју ћи оном Дру гом да про го во ри. У фе ми ни стич кој те о ри ји сли ке, свет фил ма сма тра се од ликом све та за сно ва ног на по лном дис ба лан су и ова по зи ци ја за јед нич ка је за све кри тич ко-те о риј ске плат фор ме ко ји ма фе ми ни зам ин тер пре ти ра уло гу же не у ви зу ел ним умет ности ма, ме ђу ко ји ма је филм узет као при мер нај моћ ни јег, ре пре сив ног ме ди ја за жен ски су бјект. Од нос фил ма пре ма жен ском те лу из јед на чен је са во а је ри стич ким, сек си стичким ужи ва њем у ње му, а жен ска уло га са мо је ег зи би ци о нистич ка у ви зу ел ном на ра ти ву. У сту диј ском тек сту Жен ска уло га: Сни ма ње жен ског те ла ( Wo man s sta ke: Fil ming the Fe ma le Body ), бри тан ска те о ре ти чар ка Ме ри Ен Дон (Mary Ann Do a ne), ве што је за кљу чи ла да же на не по сто ји у филмском је зи ку и да у том сми слу не ма сли ка За њу, ни ти ау тентич них сли ка О њој. Тај не до ста так ујед но је и не до ста так го во ра О њој, што све укуп но не сме мо ту ма чи ти као симбо ли за ци ју ње ног соп стве ног не до стат ка, већ су прот но недо стат ка у му шком су бјек ту, ње го вом го во ру и си сте му јези ка, на шта ја сно упу ћу је за ступ нич ка уло га же не у филмском ра му. Же на по сто ји као озна чи тељ са мо као ре пре зент не чег не до ста ју ћег у му шкар цу. Као та ква, она се ре флекту је у филм ској умет но сти без мо гућ но сти соп стве не ар тику ла ци је. Ње но те ло и го вор на фил му чи ни са мо финк ци ју дис кур са, у чи јој се сим бо лич кој сли ци не ки дру ги му шки су бјект огле да и ус по ста вља. Же на је у па три јар хал ној култу ри озна чи тељ му шког дру гог, спу та на сим бо лич ким порет ком у ко ме му шка рац мо же да ижи ви сво је фан та зи је и опре си је кроз је зич ке ко ман де, на мет ну те не мој сли ци же не ве за не за ме сто но си о ца а не твор ца зна че ња. 19 19 Mal vi, L. Vi zu el no za do volj stvo i na ra tiv ni film, u: Uvod u fe mi ni stič ke teo ri je sli ke, pri red. An đel ko vić, B. (2002) Be o grad: Cen tar za sa vre me nu umet nost, str. 190. 377

Фе ми ни стич ки је зик фил ма Фе ми ни стич ки филм је јед на од прак си чи ја је функ ција пру жа ње от по ра па три јар хал ном си сте му про из вод ње су бјек та, а пр вен стве но је зи ка ко ји но си нај ве ћу уло гу у ње го вој из град њи, по том и ре пре зен та ци ји. У том сми слу, он се мо же по сма тра ти и као озна чи тељ ска, ди фе рен ци јална прак са, ко ја по сре ду је, про из во ди и кре и ра но ва зна че ња уну тар си сте ма је зич ке ко му ни ка ци је. Је зик фе ми ни стич ког фил ма је спе ци фи чан озна чи тељ ски си стем у ко ме се ко муни ка ци ја по ста вља као ди ја лог из ме ђу раз ли чи тих су бјекта, а не из ме ђу Су бјек та и ње го вих Дру гих. Овај је зик подра зу ме ва мно го стру кост, нео гра ни че ност, ао сци ја тив ност, не фик си ра ност струк ту ре, не сво дљи вост и пер ма нент ни озна чи тељ ски флукс. Зна че ња ко ја кре и ра и по ста вља са мо су при вре ме на и от кри ва ју се у пу ко ти на ма је зи ка (баш као код Кри сте ве), и кли за њу из ме ђу озна чи те ља и озна че ног. Осим то га, фе ми ни стич ки филм бли зак је и за ми сли над реа ли стич ког по ет ског је зи ка и фил ма уоп ште, ко ји не гу ју ћи основ не прин ци пе над ре а ли зма као ан ти у мет но сти те жи више знач но сти, тзв. отво ре ној ди ја лек ти ци. Узев ши у об зир уко ре ње не обра сце об ли ко ва ња и раз у ме вања жен ског те ла, по ста вља се пи та ње да ли је мо гу ће до прети до ау тен тич ног фе ми ни стич ког је зи ка у ви зу ел ним уметно сти ма и пре о бли ко ва ња филм ске прак се ко ја кон стру и ше жен ске ли ко ве као па сив но-гле да не објек те пре у зи ма ју ћи уна пред кон стру и са на зна че ња? Фе ми ни стич ка те о ри ја фил ма су о чи ла се са иза зо вом ка ко ли ши ти филм би ло каквог ути ца ја во а је ри зма и фе ти ши за ци је жен ског су бјек та, ако филм са мо пре сли ка ва од но се дру штве не ствар но сти. Јед на од стра те ги ја мо гла би би ти ком плет но из ла га ње женског и де ми сти фи ка ци ја же не као објек та жуд ње. У том случа ју сте ре о тип би на мер но био из ло жен са ци љем дру га чијег ви ђе ња. Ипак, на тај на чин сте ре о тип би опет пред хо дио те лу оне мо гу ћа ва ју ћи да се оно ре пре зен ту је соп стве ним сетом сли ка и си сте мом озна ча ва ња. Сте ре о тип по сто ји та мо и где те ла не ма. Осим то га, ди рек то из ла га ње те ла и да ље би ука зи ва ло на то да из ван ње га по сто ји не ки лич ни,скри ве ни, фна та зма го рич ни про стор у ко ме вла да по ре дак Другог. Визу е ли за ци ја про сто ра не све сног на фил му, (ко ју су по кре нули над ре а ли сти), под стак ну та аморф ним стра хом од жен ске ениг ме и та буа ње ног те ла, да ва ла је сте ре о ти пи ма још ве ће зна че ње. Због то га је фе ми ни стич ка те о ри ја фил ма пред ложи ла да би бит ку око зна че ња те ла тре ба ло по ве сти у правцу зна че ња про сто ра у ко ме се то те ло ре пре зен ту је. Филмски про стор не би тре бало да бу де онај у ко ме се во ди бит ка око зна че ња те ла, јер је она уна пред из гу бље на у влада ју ћем 378

по рет ку му шкар ца као но си о ца по гле да, већ би њу тре ба ло по ве сти у сми слу зна че ња про сто ра. 20 Јед ним од та квих фил мо ва, ко ји су ус пе ли да на пра ве за окрет у ор га ни за ци ји филм ског про сто ра и фор ми ра њу новог је зи ка, сма тра се екс пе ри мен тал ни филм Ло ре Мал ви и Пи те ра Во ле на (Pe ter Wol len) За го нет ке Сфин ге (Rid dles of the Sphinx), из 1977. го ди не. Ово је је дан од пр вих фил мова у ко ји ма је кла си чан филм ски на ра тив за ме њен ди ја лектич ким су од но ша ва њем раз ли чи тих еле ме на та. За го нет ке Сфин ге ба зи ра ју се на ми ту о Еди пу (до ду ше не што дру гачи јем не го што га Фројд ко ри сти у об ја шње њу струк ту ра ције лич но сти ин це ста и та буа), па је је дан од глав них мо ти ва ре пре си ја мај чин ства, али оно што овај филм осве тља ва путем ми то ло шких, пси хо ло шких и се ми о ло шких за го нет ки је пут ко ји је дру штво пре шло од ма три јар хал ног до па три јархал ног мо де ла устрој ства је зи ка. Ло ра Мал ви пра ви ди ректну ана ло ги ју са ми то ло шком Сфин гом ко ју је кул ту ра проте ра ла ван град ских зи ди на, чу до ви шном же ном као сим болом аморф ног стра ха пре ма жен ском уоп ште ко ји се раз вио у па три јар хал ној кул ту ри. Ми то ло ги ја на ко јој је за сно вано це ло куп но дру штво до де љу је под ре ђе ни по ло жај же ни. У овом фил му, Сфин га је пред ста вље на као ико на жен ског осло бо ђе ња, алик Гре те Гар бо као мас ме диј ске ико не преу зе те из хо ли вуд ске ми то ло ги је, пре зна чен је у ли це су ве реног жен ског су бјек та ко ји се отрг нуо из до ми нант не ма скули ни стич ке ма три це про из вод ње. Ова Сфин га од у пи ре се то ме да бу де пред ста вље на као сим бол ка стра ци о не прет ње фа ло цен трич ној кул ту ри, већ про го ва ра соп стве ним, по етским је зи ком. Жен стве ност Сфин ге про би ја се ис под мушког дис кур са и из ла зи на по вр ши ну, фо ку си ра на на свој уну тра шњи свет. Филм За го нет ке Сфин ге ре кон стру и ше глас пре-еди пал не мај ке, алу ди ра ју ћи на ис кри вље ну сли ку же не у дру штву ко ја не по зна је хе те ро ге ну струк ту ру ма тријар ха та. Као што мит ска Сфин га уми ре на кон што је чо век ре шио ње ну за го нет ку, та ко је и же на као ико на су шта стве не жен стве но сти не ста ла у кул ту ри па три јар ха та. Ло ра Мал ви и Пи тер Во лен овим фил мом по ру чу ју да је жен скост оста ла не ма, а да се же на на фил му по јав љу је са мо као сли ка, рефе рент на тач ка тј. озна чи тељ ка стра ци је. Же ни је од у зет глас, сма тра Мал ве је ва, она го во ри у име сим бо лич ког порет ка а не соп стве ног, сло же ног и ди ја лек тич ког и за то овај 20 Do a ne, M. А., Wo man s sta ke: Fil ming the Fe ma le Body, in: Fe mi nism and Film The ory, ed. Pen ley, C. (1988), New York: Ro u tled ge, p. 219. 379

филм ин си сти ра на је зи ку пи та ња, а не не ком уни вер зал ном гл а су исти не. 21 По пут си сте ма је зи ка, филм ски про стор, као та ко ђе за творен и ор га ни зо ван зна чењ ски си стем, пред ста вља из ве стан оквир. Пу тем ње га мо гу ће је из вр ши ти тран сфор ма ци ју садр жа ја ко ји се у ње му из ла же и њи ме са оп шта ва. Оно што фе ми ни стич ка те о ри ја сли ка пред ла же је сте упра во трансфор ма ци ја филм ског ви зу ел ног про сто ра као си сте ма означа ва ња. У том сми слу, нај ве ћи иза зов фе ми ни стич ког фил ма био би от кри ва ње сло бод ног про сто ра за про из вод њу визу ел них зна ко ва, ван фа ло цен трич не ма три це. Тај про стор, сма тра Ме ри Ен Дон (у ра ни је по ме ну том сту диј ском тексту), иа ко га је те шко за ми сли ти, не мо же на ста ти де конструк ци јом или де ко ди ра њем по сто је ћег, већ отва ра њем са свим но вог ди ја лек тич ког про сто ра за жен ски су бјект и по сма тра ча спо соб ног да ту ма чи зна ко ве ван до ми нант ног дис кур са. То би тре ба ло би ти про стор отво ре не ди ја лек тике, где по сто ји од нос ме ђу су бјек ти ма, а не су бјек том и њего вим Дру гим. Та кав про стор пред ста вљао би не ка кав интер-дис курс, осло бо ђен од пре по зна ва ња, би ло ка кве фик сира не иден ти фи ка ци је или зна че ња, већ про стор не ли не ар не флук ту ра ци је озна чи те ља и њи хо вих ре ла ци ја. У ова квом си сте му, жен ски су бјект би мо гао на ћи про стор и сред ства из ра жа ва ња за ре пре зен та ци ју соп стве не при ро де, ван конвен ци ја на мет ну тих, дру штве них уло га. Не по сто ји ни шта иза ма ске, не ма ве ла да се стрг не, чак ни пра зни не да бу де от кри ве на, са мо тра го ви по ри ца ња и не ги ра ња, флук ту и рају ћи озна чи те љи ко ји све до че о ва жно сти пси хо а на ли зе и се ми о ти ке. 22 Ова ква те о риј ска за ми сао ве о ма је бли ска над ре а ли стич кој за ми сли про сто ра, по себ но из ра же ној у дру гом та ла су надре а ли зма, где се у филм ском ра му (као и у фо то гра фи ји или књи жев но сти уо ста лом) те жи ло ор га ни за ци ји про сто ра и на ра ти ва ко ји би функ ци о ни са ли као ме та фо ра и ме то ни мија по се би. У та квом про сто ру, су бјект и те ло ни чим не би би ли пред о дре ђе ни, фик си ра ни или у пот пу но сти са зна тљиви, већ би ег зи сти ра ли у стал ној про ме ни, из ми чу ћи де фини ци ји би ло ка квог си сте ма зна че ња. На ра тив би под ра зуме вао стал но улан ча ва ње еле ме на та, пре пу шта ње не ли неар ним асо ци ја тив ним ни зо ви ма, а ак те ри у ње му сло бод ни од уна пред за да тог пре по зна ва ња. Ову про ме ну у ви зу ел ном 21 Cheu, H. F. (2007) Ci ne ma tic How ling: Wo men s Films Wo men s Film Theori es, Van co u ver: UBC Press, p. 73. 22 Mal vi, L. Vi zu el no za do volj stvo i na ra tiv ni film, u: Uvod u fe mi ni stič ke teo ri je sli ke, pri red. An djel ko vić, B. (2002) Be o grad: Cen tar za sa vre me nu umetnost, str. 195. 380

на ра ти ву, ко ји је од ми ме зи са сно ли ког све та у над ре а лизму пре ра стао у пер фор ма тив ни, суб вер зив ни об лик де лова ња по сти гла је упра во ре пре зен та ци ја жен ског те ла, као струк ту рал но дез ин те гри шу ћег мо де ла по по сто је ћу сли ку ре ал но сти. Про стор сли ке из ме ште не из ствар но сти, у ко јој је над ре а ли зам на чи нио се ми о тич ки рез, отво рио се пре ма из ла га њу фор ме су бјек ти ви те та ван сим бо лич ког мо де ла и фа ло цен три зма. Ин тер вен ци јом у раз ли чи тим ди мен зи ја ма ствар но сти, филм ски еле мен ти осло бо ђе ни су од сте ре о типи зо ва ног зна че ња. Он то ло шки ду а ли зам про сто ра и те ла, ре да и ха о са, по стао је но ва фор ма у гра ђе њу филм ске приче, а је зик је од сту пио од рав ни сим бо лич ког и пре пу стио се плу рал но сти. Спа ја ју ћи пси хо а на ли зу и се ми о ти ку, надре а ли стич ка филм ска прак са (по том и прак са екс пе ри ментал ног фил ма), на чи ни ла је сна жан за о крет су че ља ва ју ћи би ће и зна че ње на по љу пре се ка филм ског про сто ра као независног си сте ма озна ча ва ња. Над ре а ли зам као си стем озна ча ва ња На те ме љи ма лин гви стич ких те о ри ја струк ту ра ли зма и постструк ту ра ли зма у Фран цу ској, фе ми ни стич ке сту дије сли ке по ста ви ле су зах тев за фор ми ра њем спе ци фич ног је зи ка и пре о бли ко ва њем тра ди ци о нал не филм ске прак се ко ја је, пре у зи ма ју ћи уна пред кон стру и са на зна че ња, лиша ва ла жен ски су бјект је зи ка и сли ка, фе ми ни стич ке симбо ли за ци је и ико но граф ске ре пре зен та ци је. Усво јив ши семи о ло шку за ми сао је зи ка у сми слу ње го ве пер ма нент не дис ло ци ра но сти од струк ту рал них окви ра, фе ми ни стич ки филм је отво рио мо гућ ност де фи ни са ња па ра лел ног и арти ку ла ци је су бјек ти ви те та из ван до ми на ци је па три јар халне кул ту ре, озна ча ва ју ћи на тај на чин и пост ва ре ње Же не као озна ча ва ју ћег у си сте му Сим бо лич ког. По ста вља ју ћи у фокуc жен ски су бјект и је зик пре вер бал ног су бјек ти ви тета, ове прак се омо гу ћи ле су да се над ре а ли стич ки филм, као ујед но суб вер зив ни али и син те ти шу ћи зна чењ ски систем, по ста не пред мет но вог те о риј ског ис тра жи ва ња и проми шља ња. Ак цен ту ју ћи уло гу не све сног у фор ми ра њу језич ких струк ту ра, над ре а ли стич ка умет ност пр ва је ука за ла на не мо гућ ност пот пу ног овла да ва ња Сим бо лич ким, као и 381

ком пле мен тар ност из ме ђу се ми о тич ке и сим бо лич ке рав ни кроз иде ал по ми ре ња је зич ких и дру штве них ан та го ни за ма у опу су жен ског те ла. Над ре а ли стич ки су бјект ја ко је бли зак за ми сли фе ми нистич ког су бјек та. Он пре све га под ра зу ме ва те мељ ну хе теро ге не зу. То зна чи да над ре а ли стич ки су бејкт ни је за дат, кона чан или фик си ран, да не на ста је у по де ли, ни ти да ње го ва ег зи стен ци ја и ре пре зен та ци ја за ви се од Сим бо лич ког. Реч је о су бјек ту ко ји са мо сво јом струк ту ром и кон тек стом у ко ји је по ста вљен од би ја раз ли ку и би нар ност ко ју за до би ја ула ском у по ре дак је зи ка, а на ко ји ма је зик као сим бо лич ки си стем по чи ва, чи ме је он сам као та кав кон сти ту и сан и у крај њој ли ни ји га ран то ван. Над ре а ли стич ки су бјект, (уо сталом као и је зик), под ра зу ме ва: не под во је ност, не ста бил ност, хе те ро ге ност, по ни ште ње гра ни ца и ди стинк тив не уда ље ности из ме ђу ка те го ри ја (ма те ри је и ду ха, му шког и жен ског, све сног и не све сног, ра ци о нал ног и ира ци о нал ног, при родног и ве штач ког, људ ског и ани мал ног или ма шин ског итд.) Ира ци о нал ност ко ју по тен ци ра услов је не под во је но сти су бјек ти ви те та, у ко јој је ана ли тич ки, ра ци о нал ни су бјект за ро бљен и при мо ран да се од рек не јед ног де ла свог би ћа, тј. не све сног. Због то га су над ре а ли сти ра ци о нал ност сма атра ли огра ни че ном и ску че ном, а је зик не до во љан да из ра зи и ко му ни ци ра све о бу хват ну и сло је ви ту ствар ност су бјек та. За то су у сво јој умет но сти и фи ло зо фи ји стре ми ли по ет ском и има ги нар ном, сво див ши је зик и пој мо ве ко је озна ча ва на аморф не, про зо дич не, не пре по зна тљи ве и по кре тљи ве. Ираци о нал ност и раз град ња сим бо лич ког, ко јој су у свим фаза ма над ре а ли зма те жи ли, има ла је ме ђу тим ин те гри шу ћу функ ци ју. Јед на од нај ве ћих па ра диг ми над ре а ли стич ког по кре та било је жен ско те ло, у ко ме се огле дао тран сгре сив ни при ступ умет но сти и су бјек тив но сти. Сма тра ло се да оно из ми че репре сив ним си сте ми ма дру штев не про из вод ње, те да као такво од би ја и оне мо гу ћа ва раз ли ку ус по ста вље ну је зи ком. У умет но сти над ре а ли зма, по себ но фил му као из ра зи то моћном ме ди ју ка да је реч о про це су су бјек ти ви за ци је и мо гућно сти ме ња ња сли ке ствар но сти, ста вљен је знак јед на ко сти из ме ђу жен ског те ла и по ет ског је зи ка ка квим је над ре а лизам же лео да сту пи у кон такт са не све сним де лом су бјекта. Је дан од пр вих фил мо ва ко јим је над ре а ли зам отво рио вра та тај но ви том, жен ском су бјек ту, ко ји сво јом ди ја лектич ком при ро дом про во ци ра огра ни че ну ствар ност је сте Мен Ре је ва (Man Ray) Зве зда из мо ра / L Éto i le de mer (1928). Зве зда из мо ра ни је ни објект, ни жи во ти ња ни девој ка. Она је не ка вр ста уве ли ча ва ју ћег ста кла, про зо ра ка 382

све ту има гинар ног и над ствар ног. Она по се ду је соп стве но по ље пер цеп ци је и ре пре зен та ци је, а по себ но је упе ча тљив је зик ко јим глав ног про та го ни сту увла чи у ко му ни ка ци ју и по и гра ва се с њим. Ка рак те ри сти чан је сно ли ки на ра тив, као и есте ти ка зна ти же ље, тај но ви тост ко јом је у ви зу ел ном на ра ти ву об ли ко ван жен ски су бјект. Он кон стант но из ми че по гле ду и све ду бље за во ди по сма тра ча сво јом фан та зма горич ном по ја вом. Као але го ри ја не све сног ко је про ва љу је у ствар ни свет, зве зда из мо ра на го ни по сма тра ча да ис пи та гра ни це све сти и си гур но сти у соп стве ну струк ту ру. Осим то га, она ука зу је на не зна ње ко је у су бјек ту оста вља ра ци ом огра ни че ни ум: Ми смо за у век из гу бље ни у пу сти њи веч не та ме 23, ре чи су пе сни ка Ро бе ра Де со на (Ro bert De sons) по чи јој по е ми је на стао овај филм, још у пр вим се квен ца ма. Вр ло ја сно, Мен Реј ак цен ту је иде ју фил ма: по сто ји не доста так у спо зна ји соп ства, стал ни ма њак у су бјек ту, а же на је тај де цен три ра ни, тран сце дент ни објект ко ји мо жда ту тај ну са др жи. Још је дан про во кант ни жен ски лик, ко ји је унео рево лу ци ју у фим ском је зи ку још у пр вој фа зи над ре а ли зма, је сте лик ожи вље не ста туе из фил ма Крв пе сни ка / Le Sang d un Poè te (1932), ре ди те ља Жа на Кок тоа (Jean Cocte au) ко јег ту ма чи слав на Ли Ми лер (Lee Mil ler). Њен специ фи чан је зик, ге сто ви и глу ма са вр ше но осли ка ва ју иза зов ира ци о нал ног, ко ји жен ско те ло по ста вља му шком су бјек ту (у ши рем сми слу иза зов ко ји фе ми ни зам по ста вља ве ли ком на ра ти ву па три јар ха та). Као ме та фо ра уз бу дљи вог и опа сног, жен ско те ло у над ре али стич ком фил му упо тре бље но је као не ка вр ста ка та ли зато ра, пор та ла у скри ве ни свет пси хе. Те ло је про стор у ко ме му шка рац от кри ва сво је дру го Ја и про ла зи мно го иза зо ва и за го нет ки не би ли до спео до оног за о кру же ног и це ло ви тог Над Ја. Кад кад је ње но те ло и про стор ко ји опи су је але го рија про сто ра ко је не све сно за у зи ма у му шком су бјек ту- ње гових скри ве них и мрач них по ри ва, али се њен соп стве ни сет сли ка по ла ко раз ви ја, умно жа ва и осло ба ђа од би ло ка кве кон тро ле му шког про та го ни сте (или по сма тра ча). Као ста туа у фил му Крв пе сни ка, жен ско те ло се осло ба ђа љу шту ре и сте га сим бо лич ке ствар но сти, отва ра ју ћи и осло ба ђа ју ћи је дан нов, дис кур зив ни про стор, ван уо би ча је них нор ми језич ке ко му ни ка ци је. Ста туа ко ја го во ри са со бом но си многа зна че ња. Кроз на ра тив фил ма пре по зна тљи ви су ми то ви о Пиг ма ли о ну, Ор фе ју, Пан до ри.. али је најупечатљи ви је 23 No us som mes à ja ma is per dus dans le désert de l éternèbre. Éternèbre је пе снич ка ко ва ни ца ко ја озна ча ва ве чи то људ ско не зна ње, не спо соб ност спо зна је це ло ви те сли ке соп ства. На ста ла од име ни це éter nel што зна чи веч ност и ténèbre та ма. 383

то што ова ста туа из Кок то о вог фил ма од би ја да бу де обли ко ва на и упо тре бље на као објект (или знак). Она до словно ис ка че из ка лу па про из вод ње и им пли цит ног кон тек ста па сив но сти ко ју жен ска фи гу ра има у од но су на умет ни ка и кон зу мен те умет но сти, али и ка лу па дис кур зив не про извод ње зна че ња ко ји жен ски су бјект при хва та са мо као неми - ока ме ње ни. Ли Ми лер је са не дво сми сле ном при ме сом ау то би о граф ског 24, у овом фил му до ча ра ла лик мо де ла ко ји се отр гао и оп тич ком ре ги стру екс пло а та ци је и сек су а ли заци је и си стем ском ис кљу чи ва њу жен ског гла са, пи сма и јези ка. Ожи вље на ста туа де ста би ли ше скоп тич ко и сим бо личко, ру ше ћи ре пре зен та циј ски сте ре о тип, објек ти фи ка ци ју и дис тан цу, на во де ћи му шког ак те ра да при зна сла бост пред не по кор ном и над моћ ном при ро дом оли че ном у го во ре ћем жен ском су бјек ту. Ме та фо ра мо ћи при ро де, оли че на у жен ском су бјек ту надре а ли стич ког фил ма, још је дан је од на чи на ре пре зен та ци је не и ме љи вог ни воа ствар но сти, ко ји нам као ра ци о нал ним су бејк ти ма стал но из ми че. Овај мо дел по ка зао се као моћ но ви зу ел но сред ство, ко јим на фил му про го ва ра есен ци јал на жен ска при ро да, па се од свих нај ду же за др жао у ки не мато граф ском на ра ти ву. Нај у пе ча тљи ви је из ра жен је у филмо ви ма Ма је Де рен (Maya De ren) ре ди тељ ке и те о ре ти ча ра екс пе ри мен тал ног фил ма, а по ја вљу је се, па и до ми ни ра у не ким фил мо ви ма са вре ме них ства ра ла ца Ларс фон Три ра (Lars von Tri er) и Ви ма Вен дер са (Wim Wen ders). Фил мом На зе мљи / At land (1944) Ма ја Де рен по кре ну ла је рево лу ци ју у филм ском је зи ку, ба зи ра ју ћи це ло ку пан на ра тив на је зи ку есен ци јал не, искон ске жен ско сти. Сви еле мен ти у фил му, у слу жби су да ва ња од го во ра на пи та ње: Ка ко жена же ли да бу де ви ђе на? Ка кав је про стор ау то ном не приро де жен ско сти? Из ра жа ва ју ћи се соп стве ним сред стви ма, у про сто ру кре и ра ном ван ма ску ли них озна чи те ља, жен ски су бјект у фил мо ви ма Де ре но ве за ка ме ру от кри ва не ке до та да не пред ста вљи ве иден ти тет ске ка рак те ри сти ке, од но се са соп стве ним би ћем, као и ин тер-ре ла ци је са дру гим субјек ти ма, ства ри ма или еле мен ти ма. Ње на ви зу ел на по е ти ка је про гре сив на, ин тим на бор ба за очу ва њем лич ног, фе мини стич ког про сто ра у ви зу ел ној умет но сти. У том ци љу Дере но ва се вра ћа у про сто ре искон ског, пра и ску стве ног све та 24 Ли Ми лер по зна та је као Мен Ре је ва љу бав ни ца и ерот ски фо то мо дел, ко ја је на пу сти ла ка ри је ру и са ма по ста ла ау тор не ких од нај кон траверз ни јих фо то гра фи ја над ре а ли стич ког по кре та. Би ла је и фо то граф Во га(vo gue) пре Дру гог свет ског ра та и пр ва же на ко ја је за бе ле жи ла фо то гра фи је по гро ма у конц-ло го ру Да хау на кон осло бо ђе ња. Чу вен је њен фо то граф ски ау то пор трет у Хи тле ро вој ка ди, са мо не ко ли ко ми ну та на кон што су аме рич ке тру пе ушле у ње гов апарт ман у Бер ли ну. 384

у ко ме жен скост ег зи сти ра у еле мен тар ним, ар ха ич ним обли ци ма, по ја вљу ју ћи се за око ка ме ре и гле да ла ца у па жљиво ода бра ним, се квент ним ка дро ви ма. За ми сао умет но сти као ана гра ма 25, ко ји не гу је у чи та вом свом опу су мо жда је нај бли же што је фе ми ни стич ки је зик ус пео да из ра зи у кине ма то граф ском ме ди ју. Са др жај фил ма На зе мљи сим боли зу је по тра гу за су штин ском жен ско шћу. Да ле ко од буржо а ског, па три јар хал ног дру штва, ко ји за бра њу је спо зна ју и из ра жа ва ње не спу та не жен ске при ро де. Јед на ша хов ска фи гу ра, ко ју на кон ду ге по тра ге глав на ју на ки ња про на ла зи на оба ли мо ра, у де кон стру и са ном ам би јен ту, без му шкар ца као озна ча ва ју ћег, ме та фо ра је зна че ња ко ја би же на мо гла са ма про из ве сти и по ву ћи по тез из ван ми зо ги ног окви ра дру штва. Де ре но ва је овим фил мом раз би ла ви зу ел не клишее у ко ји ма је све уна пред схва ће но у име гле да ла ца, без мо гућ но сти да са ми де ко ди ра ју по ру ке као и да филм ски са др жај у њи ма по кре не про цес са мо-ре флек си је. Ин стинктив на, се квент на мон та жа, ка ме ра осло бо ђе на ре а ли стич ког и ми ме тич ког и фрак тал на ге о ме три ја утка на у филм ски нара тив, до при не ла је над ре а ли стич кој иде ји о умет но сти као без ин те ре сној игри ми сли. У том про сто ру на ста ло је по ље у ко ме је и фе ми ни стич ки су бјект мо гао да про го во ри. За кљу чак Умет ност ни је тврд ња, то је осва ја ње. осва ја ње че га? Осећа ња и сред ста ва да их из ра зе. О че му? О не све сном ско ро увек; о ло ги ци, ве о ма че сто. 26 У дру гом та ла су над ре а ли зма, филм ски про стор је нај зад де кон стру и сан, па се мно го озбиљ ни је мо гло го во ри ти о појав но сти жен ског су бјек та. Осло бо ђе ност фил ма од кла сичног на ра ти ва, упо тре бом дру га чи јих, чул ни јих сред ста ва, отво рио је пут оним ства ра о ци ма ко ји су тра га ли за но вом филм ском ди ја лек ти ком. До бар при мер са вре ме ног при ступа ова ко фор ми ра ног је зи ка је сте оства ре ње Ме лан хо лија / Me lan cho lia (2011) Ларс фон Три ра и Пи на / Pi na (2011) Ви ма Вен дер са. Ме лан хо ли ја ни је са мо нео-ми толо шка ви зи ја кра ја све та, она су ге ри ше не ми нов ни исто ријски рас кид са па три јар ха том, му шком хе ге мо ни јом, ве ли ки 25 Ана грам ком би на ци ја сло ва по ста вље них у спе ци фич ном од но су, где је сва ко по је ди нач но сло во и еле мент ви ше ли не ар них ни зо ва. Сва ки еле мент ана гра ма по ве зан је са це ли ном та ко да се ни је дан од њих не мо же из ме ни ти без ути ца ја на оста ле и уру ша ва ња це ли не. Пре ма: Deren, M. (1975) Ana gram: ide ja o umet no sti, for mi i fil mu, Film ske sve ske br. 1, Be o grad: In sti tut za film, str. 17. 26 Bre ton, А. (1935) Po si tion po li ti que du su rréali sme, Pa ris: Édi ti ons du Sa git ta i re, p. 142. 385