МЕХАНИЧКИ И НЕЖИВИ СВЕТ У ПИНЧОВОМ РОМАНУ В.

Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Од сек за ан гли сти ку, Но ви Сад DOI 10.5937/kultura1757049J УДК 821.111(73).09-31 Пинчон Т. оригиналан научни рад МЕХАНИЧКИ И НЕЖИВИ СВЕТ У ПИНЧОВОМ РОМАНУ В. БУДУЋНОСТ ЉУДСКЕ ВРСТЕ ИЛИ СПОЗНАЈА ИСТИНСКЕ ПРИРОДЕ ЧОВЕКА Са же так: Реч ко ја мо жда нај бо ље опи су је свет ро ма на В. То ма са Пин чо на је сте реч ха ос. Од су ство ка но на исти ни то сти и ре ферент них та ча ка у свим сфе ра ма ствар но сти по ста је уни вер зал ни прин цип, што отва ра пи та ње шта је чо ве ко ва ствар ност уопште. Пин чон гра ди свет у ко ме се гу би ди стинк ци ја из ме ђу жи вог и не жи вог, мо гућ но сти кон тро ле и ње ног при ви да, исти не и не и сти не. Ли ко ви ро ма на пред ста вље ни су као ме ха нич ки кон структи, ко ји се ха о тич но про би ја ју кроз го ми лу не пот пу них ин фор маци ја и по лу и сти на, у же љи да до ђу до са мо о дре ђе ња или би ло каквог зна че ња у све ту ко ји их окру жу је. Њи хо ва не мо гућ ност да то по стиг ну, због че га се из но ва и из но ва вр те у за ча ра ном и за творе ном кру гу не зна ња, ства ра ат мос фе ру ап сур да, оп ште па ра но је и мра ка, ко ја у ве ли кој ме ри под се ћа на дис то пиј ске ви зи је бу дућно сти. У та квом ха о тич ном и де зор ијен ти са ном све ту, све ту ко ји је од ре ђен ин фор ма циј ском ен тро пи јом и го ми ла њем не пот пу них по да та ка ко ји се са мо ре про ду ку ју, по тра га за исти ном оста је у до ме ну фан та зи је. Фан та зи ја по ста је је ди на ен кла ва зна ња, своје вр сни па ра лел ни свет и је ди но ме сто где се из за тво ре ног кру га мо же иза ћи, од но сно где се мо же од го во ри ти или бар на слу ти ти од го вор на фун да мен тал на пи та ња људ ске ег зи стен ци је. У скла ду с тим, на ме ће се пи та ње да ли је свет Пин чо но вог ро ма на В. нешто што ће тек до ћи или не што што већ је сте и што је мо жда од у век и би ло. 49

Кључ не ре чи: То мас Пин чон, В., дис то пи ја, пост мо дер ни зам, инфор ма циј ска ен тро пи ја Ро ман В. То ма са Пин чо на у ве ли кој ме ри од ре ђу је ат мос фера оп штег ха о са. У та квом ха о тич ном и де зори јен ти са ном све ту гу би се ди стин к ци ја из ме ђу стварн oсти и има ги на ције, исти не и ла жи, чо ве ка и ау то ма та. Дру гим ре чи ма, то је свет у ко ме је не мо гу ће по ста ви ти би ло ка кву ре фе рент ну тач ку или ор ијен тир, те су и са ми ли ко ви на лик че сти цама ко је се ха о тич но кре ћу кроз не пот пу не ин фор ма ци је и по лу и сти не у по тра зи за са мо о дре ђе њем и исти ном ко ја им констант но из ми че. Те ма ко ја у ве ли кој ме ри до при но си ат мос фе ри ха о са ти че се од но са жи вог и не жи вог, од но сно чо ве ка и ма ши не. Лико ви ро ма на се бес циљ но кре ћу го ре-до ле по пут јо-јоаˮ1, њи хо ви от ку ца ји ср ца су му зи ка ме тро но маˮ2, а на ста ју из зи го та ко ји не ма ду шуˮ јер зи гот је ма те ри јаˮ3. Раз ли ка изме ђу жи вог и не жи вог је за ма гље на, и све по ста је ма те ри ја ко ја се фил три ра кроз при зму ме ха нич ког или ау то мат ског. Пер цеп ци ја чо ве ка као ау то ма та по себ но до ла зи до из ра жа ја у де ло ви ма ро ма на у ко ји ма се ли ко ви под вр га ва ју пла стичним опе ра ци ја ма, из ко јих про ис ти че ка ко фи зич ко, та ко и ду хов но про па да ње. На кон ави он ске не сре ће, Еван Го долфин од ла зи на опе ра ци ју на кон ко је до би ја хр бат но са од сло но ва че, ја го дич не ко сти од сре бра и бра ду од па ра фи на и це лу ло и даˮ4, да би се по сле не ког вре ме на по тпу но фи зички де фор ми сао и по стао на ка за. Јед на од глав них жен ских ју на ки ња, Естер Хар виц, од ла зи на за стра шу ју ћу естет ску опе ра ци ју но са да би са кри ла сво је је вреј ско по ре кло, а у ко јој је хи рург ра ста вља и са ста вља по пут ма ши не ко јој треба по прав ка да би бо ље ра ди ла. Де ка ден ци ја Естер Хар виц упра во ле жи у ње ној де ху ма ни за ци ји бу ду ћи да je у екс пери мен ту свог хи рур га, Шеј ла Шен меј ке ра, у пот пу но сти лише на људ ске ди мен зи је, док се по јам ду ше, она ко ка ко је љу ди до жи вља ва ју, гу би. Те ло и ду ша се из јед на ча ва ју, неса вр ше но сти те ла по ста ју исто што и не са вр ше но сти ду ше, на шта су ге ри ше и сам Шен меј кер док раз ми шља о сво јој па ци јент ки њи: Е па шта је да кле ду ша. То је пред ста ва о те лу, ап страк ција ко ја пре ва зи ла зи ре ал ност: оно што је Естер би ла прика зи ва ло се чу ли ма уз из ве сне не са вр ше но сти ко сти ју и 1 Pin čon, T. (2010) V., Be o grad: Ča rob na knji ga, стр. 14. 2 Исто, стр. 51. 3 Исто, стр. 330. 4 Исто, стр. 107. 50

тки ва. Шен меј кер би мо гао на по вр ши ну из ву ћи истин ску, са вр ше ну Естер ко ја је та во ри ла уну тар не са вр ше не Естер. Ње на ће ду ша та ко би ти на по љу, на по вр ши ни, бли ста ва и неизрециво ле па.ˮ5 Ме ха ни за ци ја и де ху ма ни за ци ја чо ве ка је та ко ђе при сут на и у по ма ло ко мич ној, или пре тра ги ко мич ној при чи о Фер гу су Мик со ли ди ја ну, ју на ку ро ма на ко ји, бу ду ћи да је за ви стан од гле да ња те ле ви зи је, на кра ју и сам по ста је са став ни део свог оми ље ног уре ђа ја: Осми слио је ге ни јал ни пре ки дач за га ше ње, ко ји је при мао сиг нал из две елек тро де при ка че не за ко жу на уну тра шњој стра ни ње го вих по длак ти ца. Ка да би се Фер гус спу стио испод од ре ђе ног ни воа буд но сти, от пор ко же би се по ди гао изнад за да те вред но сти и ти ме де ло вао на пре ки дач. Фер гус је та ко по стао про ду же так те ле ви зо ра.ˮ6 Фа сци нира ност пред ме ти ма ко је Пин чо но ви ју на ци или мах ни то угра ђу ју у сво ја те ла, или чак са ми по ста ју њи хо ви про ду же ци, мо же ука за ти на по тре бу људ ске вр сте да опста не у све ту ко јим све ви ше до ми ни ра тех но ло ги ја. У том сми слу, те жња ка не жи вом и ме ха нич ком пред ста вља вид пре жи вља ва ња у све ту где ма ши не пре у зи ма ју кон тро лу над љу ди ма, од но сно у ко ме нео р ган ско све ви ше за ме њу је орган ско. Као што се и у са мом ро ма ну на во ди, зу би и ме тал тра јуˮ7, док је ор ган ска ма те ри ја крат ког ве ка бу ду ћи да се бр зо дез ин те гри ше. С тим у ве зи, Мла ден Ја ко вље вић наво ди да се раз вој пла стич не хи рур ги је и екс пе ри мен ти са ње с људ ским те лом мо же по сма тра ти као увод у еру ки бор га, што се у ро ма ну нај бо ље ви ди уво ђе њем Покров-а и Шок-а, ху ма но ид них лу та ка ко ји се мо гу по сма тра ти као ме та фо ра бу ду ћег чо ве ка. 8 Иа ко су у пот пу но сти на пра вље ни од синте тич ких ма те ри ја ла, ове ан дро ид не тво ре ви не, баш као и Естер Хар виц, слу же да би се на њи ма спро во ди ли екс пери мен ти и те сто ви, те де лу ју го то во под јед на ко жи ви као и љу ди, што се ја сно ви ди у јед ном од за ми шље них раз го во ра из ме ђу Бе ни ја Про феј на и Покров-а: Ка ко иде?ʼ, ре че. Бо ље не го код те бе. 5 Исто, стр. 303. 6 Исто, стр. 61. 7 Исто, стр. 304. 8 Ja ko vlje vić, M. (2011) Pa ra lel ni sve to vi: od nos post mo der ne pro ze prema fan ta stič noj i na uč no fan ta stič noj knji žev no sti (dok tor ska di ser ta ci ja), Fi lo zof ski fa kul tet u No vom Sa du, Uni ver zi tet u No vom Sa du, No vi Sad, стр. 149. 51

Мо лим.ʼ Мо лим и те би. Ја и Шок смо оно што ће те и сви остали по ста ти јед ног да на.ˮ9 Кон ти ну и ра на те жња ка не жи вом и ме ха нич ком до ла зи до кли мак са у по гла вљи ма у ко ји ма Хер берт Стен сил тра га за ми сте ри о зном же ном В., на слов ном ју на ки њом ро ма на. У Стен си ло вим ви зи ја ма, В. се кре ће кроз про стор и вре ме, ме ња ју ћи се по сте пе но на кон ти ну у му људ ско-ме ха нич ко, од но сно жи во-не жи во, да би на кра ју од Стен си ло ве мај ке или за вод ни це Вик то ри је из Јорк ши ра по ста ла све ште ник у об ли ку ме ха нич ке лут ке, ко ју де ца на Мал ти ра ста вља ју на де ло ве, као што се ра ста вља и сва ка дру га ма ши на. Дру гим ре чи ма, В. по ста је сим бол ере ки бор га, ере у ко јој су љу ди у пот пу но сти ме ха нич ки кон структи, од но сно ро бо ти, што се ја сно ви ди у јед ном од ње них по след њих опи са: Стен сил се чак уда љио од сво јих уо би чај ених ту ма ра ња како би је за ми си лио са да, са се дам де сет и шест го ди на: ко же бли ста ве од не ке но ве пла сти ке; с оба ока од ста кла; али сада са фо то е лек трич ним ће ли ја ма, пре ко сре бр них елек тро да спо је них са оп тич ким нер ви ма од нај чи сти је ба кре не жи це што во де до мо зга оно ли ко сло же ног ко ли ко то ма три ца дио да мо же би ти. Со ле но ид ни ре ле ји би ли би јој нер ви, серво-мо то ри би јој по кре тали бес пре кор не удо ве од пла сти ке, ср це од пла ти не би јој по кре та ло хи дра у лич ну теч ност кроз ве не и ар те ри је од бу ти ра таˮ10 Те жња ка не жи вом и ме ха нич ком, ка ко твр ди Ире на Ја ворски, мо же се до ве сти у ве зу и са људ ским про па да њем. 11 Сво ђе ње чо ве ка на пред мет или ма ши ну ко ја је ли ше на сло бод не во ље и спи ри ту ал не, од но сно ду хов не ди мен зи је пред ста вља де гра да ци ју са ме су шти не људ ске при ро де, а из кон ти ну ра но сти овог про це са про ис ти че мрач на, дис то пијска ви зи ја бу дућ но сти у ко јој чо век не мо же би ти ни шта више од бе све не, без о се ћај не и ине рт не тво ре ви не, ко ја је жи ва ко ли ко и пред ме ти. Фо кус на де ка ден ци ји чо ве ка, пре ма Ричар ду Ле ха ну, ја сно се ви ди и у ме та мор фо за ма са ме В. ко ја оли ча ва сво ђе ње же не са секс бо ги ње на тран све сти та, с мај ке на про из вод, с људ ског би ћа на гро те ску. 12 По ве за ност ме ха нич ког и де ка дент ног по ми ње се вр ло екс плицитно и у 9 Pin čon, T. нав. де ло, стр. 292-293. 10 Исто, стр. 422. 11 Ja vor ski, I. (2012) Vir tu el na V. i šle mil no vog do ba, Po lja бр. 474, No vi Sad: Kul tur ni cen tar No vog Sa da, стр. 76. 12 Le han, R. (2008) Od mi ta do mi ste ri je, Po lja br. 453, No vi Sad: Kul tur ni cen tar No vog Sa da, str. 91. 52

са мом ро ма ну, а мо жда је нај бо ље опи су је Ме сје Итаг, лик из јед ног од по гла вља о В., ка да ка же: Де ка ден ци ја је сте опа да ње, уда ља ва ње од сва ке људ ско сти, и што се ви ше уда ља ва мо, то ма ње људ ско сти има мо. А зато што све ма ње људ ско сти има мо, при пи су је мо људ скост ко ју смо из гу би ли не жи вим пред ме ти ма и ап страктним теоријама.ˮ13 Ме ђу тим, ако би се тра га ње за В. по сма тра ло као про цес тра га ња за исти ном о су шти ни људ ске при ро де или од го вором на пи та ње шта је чо век уоп ште, кон цеп ти не жи вог и ауто мат ског до би ја ју дру гу ди мен зи ју. Они ви ше ни су про дукт људ ске по тре бе да оп ста не у све ту ко јим вла да тех но ло ги ја, већ по ста ју део људ ске са мо спо зна је, од но сно ко нач ног сазна ња да чо век за пра во и ни је ни шта дру го не го ме ха ни зам. У том слу ча ју, Покров и Шок, као и опис В. у сво јој се дамдесет и ше стој го ди ни ни су ме та фо ре бу ду ћег чо ве ка, већ оно што чо век је сте. Људ ска ди мен зи ја ни је из гу бље на, ка ко то Итаг ка же, већ је са мо ре де фи ни са на и са гле да на из дру гог, мо жда је ди ног пра вог угла. Са мим тим, љу ди не по ста ју ауто ма ти или ме ха нич ки кон струк ти, већ кроз свет фан та зи је са зна ју или бар по чи њу да осве шћу ју да то у би ти је су и да су то мо жда од у век и би ли. У при лог ова квој ин тер пре та ци ји, иде и чи ње ни ца да је и чи тав свет или уни вер зум у ро ма ну В. пред ста вљен као меха ни зам ко ји функ ци о ни ше у скла ду са соп стве ним за ко нима. У јед ном од по гла вља ко ја опи су ју Стен си ло ву по тра гу за ми сте ри о зном В., по ја вљу је се Фа уст Ма иј страл, Мал тежа нин ко ји је пре жи вео не мач ко бом бар до ва ње у Дру гом свет ском ра ту и ко ји за по чи ње сво ју ис по вест опи сом со бе у ко јој пи ше: Про сто ри ја јед но став но по сто ји. То што се на ла зи мо у њој, и што та мо про на ла зи мо ме та фо ру се ћа ња, ис кљу чи во је на ша кри ви ца. [...] Ди мен зи је су јој пет са три и по са два ме тра. Зи до ви су од ле та ва и жбу ке, окре че ни истом оном ни јан сом си ве као и па лу бе кор ве те Ње го вог ве ли чан ства за вре ме ра та. Со ба је ори јен ти са на та ко да јој ди ја го на ле иду од се ве ро-се ве ро и сто ка ка ју го-ју го за па ду, од но сно од севе ро за па да ка ју го и сто ку. За то сва ки по сма трач са про зо ра и бал ко на на се ве ро-се ве ро за пад ној стра ни (кра ћој стра ни) мо же ви де ти град Ва ле ту. [...] То је со ба. Ако ка жем да је ма драц из мољ кан од са мач ког хо те ла ов де у Ва ле ти убр зо по за вр шет ку ра та, да је штед њак и хра ну обез бе ди ла ме ђуна род на ху ма ни тар на ор га ни за ци ја или да је сто узет из ку ће 13 Pin čon, T. нав. де ло, стр. 416. 53

ко ја је са да пре кри ве на зе мљом ка кве би то има ло има ло ве зе са про сто ри јом?ˮ14 Пер цеп ци ја Ма иј стра ло ве со бе као про сто ра с ја сним димен зи ја ма и по ло жа јем, про сто ра ко ји јед но став но по сто ји не за ви сно од емо ци ја и се ћа ња, мо же се по сма тра ти као мета фо ра чи та вог све та. Фил три ра ње све та кроз при зму нежи вог и ме ха нич ког је у том сми слу са мо сред ство ко јим се су ге ри ше шта свет су штин ски је сте огро ман ме ха низам во ђен соп стве ним за ко ни ма и пра ви ли ма, ко ји функ цио ни ше не за ви сно од зна че ња или об ја шње ња ко је му љу ди до де љу ју. Та ко ђе, ви ђе ње све та као ги гант ског ме ха ни зма импли ци ра ме ха нич ку при ро ду све га оно га што он са др жи. У скла ду с тим, чо век и не мо же би ти ни шта дру го осим ма те ри јал ног кон струк та ко ји је део ве ћег си сте ма, сло жени јег ме ха ни зма, и ко ји је као та кав во ђен фи зич ким за кони ма тог си сте ма. Ту ма че ћи јед ну од нај у ти цај ни јих сту ди ја Нор бер та Вај не ра 15, аме рич ког ма те ма ти ча ра и осни ва ча кибер не ти ке, Ан дре Ну сел дер на во ди да су и љу ди и ма шине ки бер не тич ки си сте ми ко ји при ма ју по ру ке из спољ ног све та по сред ством сен зор них ор га на или ре цеп то ра и ко ји ре гу ли шу сво ју ин тер ак ци ју са све том пo прин ци пу по вратне спре ге.ˮ16 Дру гим ре чи ма, при нцип ре цеп ци је и ре ак ције пред ста вља есенци јал ни прин цип по на ша ња ка ко љу ди, тако и ма ши на. Па ра ле ле из ме ђу љу ди и ау то ма та су кон стант но при сут не и у са мом ро ма ну. Иа ко је углав ном пред ста вље на као же на, је дан од пр вих опи са на слов не ју на ки ње В. у Стен си ло вом днев ни ку ви ше под се ћа на опис не жи вог ен ти те та или ме ханич ког кон струк та: Мно го се ви ше кри је иза и уну тар В. не го што је би ло ко од нас прет по ста вљао. Не ко, не го шта је она.ˮ17 Исто по ре ђе ње је не рет ко при сут но у има ги нар ним раз гово ри ма име ђу Про феј на и Покров-а. Упр кос то ме што љу ди се бе упо р но ви де као жи ва би ћа ко ја по се ду ју спи ри ту ал ну ди мен зи ју, сам кон цепт ду ше пред ста вљен је као ве штач ка тво ре ви на ко ја по сто ји са мо у људ ском уму и ко ју је чо век из ми слио због соп стве не не спо соб но сти да спо зна сво ју истин ску при ро ду: 14 Исто, стр. 311-312. 15 Wa i ner, N. (1948) Cyber ne tics: or Con trol and Com mu ni ca tion in the Ani mal and the Machine, Cam brid ge, Mass, MIT Press. 16 Nus sel der, A. (2009) In ter fa ce Fan tasy: A La ca nian Cyborg On to logy, Cam brid ge, Mass.: MIT Press, p. 67. 17 Pin čon, T. нав. де ло, стр. 58-59. 54

Ти чак не маш ни ду шу. Ка ко он да мо жеш да говориш.ʼ От кад је па ти имаш? Шта се до го ди ло, про на шао си Бо га? ˮ18 Пер цеп ци ја чо ве ка као ау то ма та мо жда је нај пла стич није при ка за на у крат кој епи зо ди о Ки лр о ју, по зна том ли ку са гра фи та за вре ме Дру гог свет ског ра та у Сје ди ње ним Аме рич ким Др жа ва ма, ко ји од цр та ног ху ма но ид ног лика убр зо до би ја об лич је ма ши не. Ме ђу тим, ис по ста вља се да је управо об лич је ма ши не ње го во пр во бит но и истин ско облич је: Но, све је то би ла пре ва ра. Го ди не 1940. Ки лр ој је већ био ће лав и сре до ве чан. Бу ду ћи да му је истин ско по ре кло забо ра вље но, мо гао је да се до дво ри људ ском ро ду, шле милски ћу те ћи о то ме ка кав је био као ко вр џа ви мла дац. Би ло је то вр хун ско пре ру ша ва ње; ме та фо ра. Јер Кил рој је за пра во осва нуо на овом све ту као део по ја сног фил те ра, ова ко: Слика 1 Не жив 19 Сли ка Кил ро ја као ма ши не ко ја се пре ру ша ва у чо ве ка 20 је зна чај на не са мо за то што ве о ма екс пли цит но ука зу је на меха нич ку при ро ду људ ске вр сте, већ и за то што отва ра те му људ ске пер цеп ци је и ње них огра ни че ња, те уво ди кон траст из ме ђу ствар но сти ка ква је сте и ствар но сти ка ко је чо век ви ди. По ре ђе ње људ ског мо зга с по ја сним фил те ром ко ји про пу шта са мо сиг на ле ко ји мо гу про ћи кроз уна пред одре ђе ни оп сег ука зу је на ли ми ти ра ност људ ске пер цеп ци је. Дру гим ре чи ма, љу ди мо гу ре ги стро ва ти са мо је дан део спек тра ствар но сти ко ји, као је ди ни до сту пан чо ве ку, чини ње го ву свест. Део спек тра ко ји људ ски мо зак не мо же да пер ци пи ра, мо же се са мо на слу ти ти кроз про јек ци ју у свет фан та зи је или па ра ле не све то ве ко ји, по Ну сел де ру, има ју 18 Исто, стр. 293. 19 Исто, стр. 447. 20 Ви дети сле де ћу сли ку: Исто, стр. 446. 55

уло гу ин тер феј са из ме ђу чо ве ка и све та.ˮ21 Фан та зи ја та ко по ста је ди мен зи ја ко ја љу ди ма омо гу ћа ва да про ши ре сво ју свест о све ту. Ако се по ђе од то га да је људ ски мо зак само по ја сни фил тер кроз ко ји се про це су и ра ствар ност, онда је фан та зи ја сред ство ко јим се оп сег фил те ра про ши рује, из че га про ис ти че ши ра, ве ћа и гу шћа свестˮ22, од но сно изди за ње из над пер ци пи ра не ствар но стиˮ23. Слика 2 Свет фан та зи је се слич но об ја шња ва у Фрој до вом пси хо ана ли тич ком при сту пу. Фан та зи ја се по сма тра као свет поти сну тог зна ња, али исто та ко и као свет ко ји има по тенци јал да пр о ши ри људ ску свест, што не рет ко иза зи ва страх од на слу ће них спо зна ја. У јед ном од сво јих ра до ва 24, Фројд го во ри о не у год ним и за стра шу ју ћим тре ну ци ма људ ске спо зна је ко је чо век те шко раз у ме или об ја шња ва, те их подво ди под ха лу ци на ци је или сно ве. Ка ко Фројд на во ди, чо век у та квим тре ну ци ма на но во спо зна је оно што је већ по зна то, али по ти сну то, да би на кра ју по но во ис пли ва ло на по вр шину. Иа ко су тре ну ци ожи вља ва ња под све сног за љу де углавном за стра шу ју ћи, па их из тог раз ло га иг но ри шу та ко што им при пи су ју ди мен зи ју не ствар ног, Фројд твр ди да управо ова к ва ис ку ства има ју ве ли ки по тен ци јал да про шире људску пер цеп ци ју ствар но сти. Ако се по ђе од Фрој до ве ана ли зе, ха ос и па ра но ја у ро ма ну В. про ис ти чу из по ти ски ва ња спо зна је све та као ме ха нич ког у до мен под све сти ко ја, бу ду ћи да је увек буд на, тра жи начин или тре ну так да ис пли ва на по вр ши ну и от кри је исти ну ко ја ће не ги ра ти све што су љу ди од у век сма тра ли исти нитим. Та ква исти на се ти че ка ко есен ци је чо ве ко ве при ро де, 21 Nus sel der, A. нав. де ло, p. 87. 22 Schac hter le, L. (1989) Band width as Me tap hor for Con sci o u sness in Pynchonʼs Gra vity s Ra in bow, Stu di es in the Li te rary Ima gi na tion vol. 22, p. 115. 23 Le Guin, U. (1979) The Lan gu a ge of the Night: Es says on Fan tasy and Science Fiction, New York: G. P. Put nam s Sons, p. 84. 24 Freud, S. The Un canny, in: Stan dard Edi tion of the Com ple te Psycho lo gi cal Works of Sig mund Freud vol. 17, (1919), Lon don: Ho garth Press, рp. 217-256. 56

та ко и свр хе ње го вог по сто ја ња. Иа ко љу ди жи ве с пре ду беђе њем да су вољ на и спи ри ту ал на би ћа, на су мич на бек ства у свет фан та зи је их на во де да пред о се те да су ни шта дру го до ми кро-ме ха ни за ма, де ло ва ве ћег, сло же ни јег ма кро-меха ни зма ко ји функ ци о ни ше у скла ду са соп стве ним за ко нима и у ко ме они не ма ју ни ка кву кон тро лу или вољ ност, већ једностав но по сто је. У та квом кон тек сту, фи зич ке тран сфор ма ци је Естер Хар виц и Фер гу са Мик со ли ди ја на, ко је их го то во сво де на ни во нежи вог, пред ста вља ју под све сни про цес тра га ња за њи хо вом су штин ском при ро дом. Слич но се мо гу ту ма чи ти и за мишље ни раз го во ри из ме ђу Бе ни ја Про феј на и Покров-а у коме Покров ка же да су он и Шок оно што ће сви љу ди по ста ти јед ног да на. Оно на шта ре чи Покров-а мо жда су ге ри шу јесте да ће љу ди јед ног да на по ста ти све сни да се ни по че му не раз ли ку ју од ху ма но ид них лу та ка, јер упра во то и је су. Вре ме до но си про ши ре ње људ ске све сти, из че га про си ти че дру га чи ја пер цеп ци ја ствар но сти, ствар но си у ко јој се гу би де стинк ци ја из ме ђу жи вог и не жи вог, а што се ви ди и у настав ку раз го во ра из ме ђу Про феј на и Покров-а: Ка ко то ми слиш сви ће мо јед ног да на би ти по пут те бе и ШОК-а? Ми слиш мр тви?ʼ Је сам ли ја мр тав? Ако је сам, он да сам на то ми слио. Ако ни си, шта си он да?ʼ Ско ро па исто што и ти. Ни ко од вас не ће да ле ко догу ра ти.ˮ25 Спо зна ја не жи ве и ме ха нич ке при ро де чо ве ка при сут на је и у по гла вљи ма у ко ји ма Хер берт Стен сил тра га за ми сте ри озном на слов ном ју на ки њом, ко ја на кра ју до слов но по ста је ро бот. Ме ђу тим, ова по гла вља та ко ђе су ге ри шу да је свет фан та зи је па ра лел ни свет или свет по ти сну тог зна ња ко ји по вре ме но отва ра сво ја вра та и осло ба ђа за стра шу ју ће истине о ко ји ма се љу ди пла ше да раз ми шља ју, што се у ве ли кој ме ри ви ди у опи су Стен си ло вог рас по ло же ња пред од ла зак на Мал ту, у по тра зи за В.: Др жао се по да ље од Мал те. Пла шио се да све окон ча; но, до ђа во ла све и ако оста не ов де. Ску пи ти се од стра ха; прона ћи В.; ни је знао че га се ви ше пла шио, В. или сна. Или су то би ле две вер зи је јед не те исте ства ри.ˮ26 25 Pin čon, T. нав. де ло, стр. 293. 26 Исто, стр. 355-356. 57

Пер цеп ци ја чо ве ка као ме ха нич ких кон струк ата, као и страх од та кве спо зна је, при су тан је и у Про феј но вој пер цеп цији све та, ме ста у ко ме љу ди не ма ју ли цаˮ27 и не из гле да ју нима ло сми сле ни ји од пред ме таˮ28. Про феј но ва по тре ба за само ћом и из бе га ва ње би ло ка кве бли ско сти са љу ди ма је у том слу ча ју са мо по вр шин ска ма ни фе ста ци ја истог стра ха ко ји осе ћа и Хер берт Стен сил. Бе ни Про фејн се не пла ши смр ти, већ ви зи је смр ти у ко ме се ње го во те ло рас па да као и сва ки дру ги пред мет, јер га упра во та ква ви зи ја во ди до спо зна је да је и сам жив ко ли ко и пред ме ти, као и да је све на че му се ње го ва пер цеп ци ја све та и са мог се бе те ме љи ла од у век би ла обич на лаж: Про феј ну, са мом на ули ци, увек ће се чи ни ти да је мо жда и он тра гао за не чим што би му чи ње ни цу о соп стве ном рас па да њу учи ни ло схва тљи ви јом као да се ра ди о би ло ка квој ма ши ни. Увек би се упра во та да ја вљао страх: ту би се пре тва рао у ноћ ну мо ру. Јер са да, ако на ста ви да ко ра ча том ули цом, не са мо ње го во ду пе већ и ру ке, но ге, сун ђе ра сти мо зак и ча сов ник од ср ца мо ра ју оста ти иза ње га као сме ће на плоч ни ку, мо ра ју би ти раз ба ца ни ме ђу ка на ли за ци о ним шах то ви ма.ˮ29 Пред о се ћај да је чи тав свет, као и сам чо век са мо ме ха низам ко јим упра вља ва ју фи зич ки за ко ни пла ши ли ко ве ро мана бу ду ћи да не ги ра све оно у шта су они ика да ве ро ва ли или све оно што ни ка да ни су пре и спи ти ва ли. Кон цепт ду ше, вољ но сти или де ка ден ци је чо ве ка у том слу ча ју гу би упо риште, а је ди на раз ли ка из ме ђу чо ве ка и пред ме та, или ма шине, ви ше се не мо же тра жи ти на кон ти ну у му жи во-нежи во, већ трај но-про ла зно бу ду ћи да ор ган ска ма те ри ја од ко је је чо век са чи њен има рок тра ја ња, док је нео р ган ска ма те рија не у ни шти ва. Са мим тим, на но во се на ме ће пи та ње да ли је чо ве ко ва те жња ка не жи вом и ау то мат ском у ро ма ну В. вид утр ки ва ња с тех но ло ги јом, ко ја се све бр же раз ви ја и пре у зи ма кон тро лу над све том, или је јед но став но про цес осве шћи ва ња по ти сну те исти не о су шти ни чо ве ко ве при роде ко ју љу ди на слу ћу ју про јек то ва њем у па ра ле не све то ве, од но сно све то ве фан та зи је и по ти сну тог зна ња. У при лог то ме иде и јед на од су шти нских од ли ка пост модер не књи жев но сти. Пре ма Мек хеј лу, фо кус пост мо дер не умет но сти ни су епи сте ми о ло шка, већ он то ло шка питањаˮ30 27 Исто, стр. 146. 28 Исто. 29 Исто, стр. 45. 30 McHa le, B. (1992) Con struc ting Post mo der nism, Lon don/new York: Routled ge, p. 247. 58

Самим тим, иде ја пост мо дер ни зма ни је да ими ти ра, ин терпре ти ра или ана ли зи ра свет, већ да ства ра ал тер на тив не све то ве у по тра зи за од го во ром шта је свет уоп ште, као и шта се де ша ва ка да се гра ни це из ме ђу ал тер на тив них свето ва из гу бе. У ро ма ну В., Пин чон чи та о цу упра во да је ту мо гућ ност, мо гућ ност да кроз па ра ле лне све то ве фан та зије ме ња ви зу ру ствар но сти. Свет фан та зи је по ста је основ истин ског ра су ђи ва њаˮ31, до мен по ти сну тог зна ња ко ји во ди ка об но вље ној све сти о ствар но сти.ˮ32 Ме ђу тим, оно што се ис по ста вља као под јед на ко бит но јесте ус по ста вља ње раз ли ке из ме ђу све сти, од но сно зна ња и ин ту и ци је, од но сно на слу ћи ва ња. Иа ко Хер берт Стен сил пред о се ћа исти ну ко ја се кри је иза В., и иа ко Бе ни Про фејн осе ћа да су љу ди жи ви ко ли ко и пред ме ти, ни је дан од њих не до ла зи до крај ње исти не, од но сно ни је дан од њих не зна, већ са мо на слу ћу је. У том сми слу, Пин чо нов ро ман В. се може схва ти ти и као па ро ди ја на чо ве ко ве по ку ша је да от кри је исти ну или по и гра ва ње са чо ве ко вом за блу дом да је мо же от кри ти, због че га се на ме ће пи та ње да ли је са зна ње потпу не исти не уоп ше мо гу ће, а на шта ука зу је и Про феј нов од го вор на пи та ње да ли је из сво јих ис ку ста ва ишта на учио: Не. Ова ко без раз ми шља ња ре као бих да ни сам на у чио нити јед ну је ди ну про клет ну ствар.ˮ33 Ма те ма тич ки при ступ ко ји у ве ли кој ме ри об ја шња ва чо веко ву не мо гућ ност да до ђе до исти не да је Клод Ел двуд Шенон, аме рич ки на уч ник и ин же њер, ко ји по јам ен тро пи је ту ма чи у окви ру те о ри је ин фор ма ци ја. 34 По јам ен тро пи је пр вен стве но се ко ри сти у тер мо ди на ми ци где пред ста вља не у ре ђе ну енер ги ју ко ја се не мо же пре ве сти у рад, од но сно то пло ту, због че га не у ре ђе ност си сте ма кон стант но ра сте. Ме ђу тим, Ше нон се фо ку си ра на ана ли зу ин фор ма циј ске ен тро пи је пре ма ко јој не пот пу ност јед не ин фор ма ци је резул ти ра у го ми ла њу бес ко нач ног бро ја но вих не пот пу них ин фор ма ци ја, од но сно по лу и сти ни тих по да та ка, због че га је не мо гу ће ући у траг пр во бит ној ин фор ма ци ји, од но сно 31 Bu ril lo-ga dea, M. (2008) En tr opy and the Fan ta stic in Pynchon s Nar ra tives, CLCWEB: Com pa ra ti ve Li te ra tu re and Cul tu re vol. 10/4, 6 No vem ber 2017, http://docs.lib.pur due.edu /cgi /vi ew con tent.cg i?ar tic le=1395&context=clcweb, p.5. 32 Wells, L. Vir tual Tex tu a lity, in: Re a ding Mat ters: Nar ra ti ve in the New Media Ecology, eds. Tab bi, J. and Wutz, M. (1992) It ha ca/lon don: Cor nell University Press, p. 260. 33 Pin čon, T. нав. де ло, стр. 466. 34 Shan non, C. E. (1948) A Mat he ma ti cal The ory of Com mu ni ca tion, Bell System Technical Journal vol. 27/3, 8 No vem ber 2017, http://www.math.harvard.edu /~ctm/ho me/text/ot hers/shan non/en tr opy/en tr opy.pd f 59

цело ви тој исти ни. Пла стич на илу стра ци ја овог про це са да та је на при ме ру је зи ка. 35 Ше нон узи ма пр вих пет сло ва ал фа бе та ко је ком би ну је у скла ду с пра ви ли ма не ког за мишље ног је зи ка, до ла зе ћи до ше сна ест мо гу ћих ком би на ција, ко је пред ста вља ју ше сна ест мо гу ћих ре чи у да том је зику. Да ље, он прет по ста вља да уко ли ко би се ових ше сна ест ре чи ис ко ри сти ле за твор бу ре че ни ца у истом је зи ку, мо гло би се до ћи до одре ђе ног ску па мо гу ћих ре че ни ца, од но сно по ру ка, ко је у да том је зи ку мо гу на ста ти. Ме ђу тим, исто та ко, упо тре ба свих сло ва у ци љу са ста вља ња ре чи, као и упо тре ба свих та ко на ста лих ре чи ра ди ства ра ња ре че ни ца до во ди до на стан ка зна чај но ве ћег бро ја ре че ни ца или по рука. Ако би се да ље на ста ви ло са ком би но ва њем та ко на сталих по ру ка у но ве по ру ке, или ду же ре че ни це, број та квих по ру ка по ста је бес ко на чан, при че му сва ку од њих од ли ку је исти или сли чан сте пен ве ро ват но ће да су тач не. Ко нач ни ра зул тат овог про це са је сте бес ко нач но го ми ла ње по ру ка, од но сно ин форма ци ја, због че га је до из вор не ин фор ма ци је не мо гу ће до ћи. У ро ма ну В., не пот пу ност ин фор ма ци ја о на слов ној ју наки њи ства ра број не ин тер пре та ци је ко или шта она за пра во је сте: за во дљи ва Вик то ри ја Рен из Јорк ши ра, мор бид на Вера Ме ро винг из не мач ке ко ло ни је у Афри ци, ми сте ри о зна Ве ро ни ка Мангане зе са Мал те, мај ка Хер бер та Стен си ла, или Ве ро ни ка, про све ће ни па цов из па ро хи је оца Фе рин га. Исти ни тост сва ке ин фор ма ци је има исти сте пен ве ро ват ноће, због че га је тра га ње за исти ном о В. осу ђе но на про паст. Мла ден Ја ко вље вић та ко ђе на во ди да је раз от кри ва ње В. оте жа но упра во ти ме што су до ступ ни по да ци о њој не потпу ни, на су мич ни и не до вољ но по ве за ни, и као та кви ствара ју сло же ну мре жу ин фор ма ци ја ко ја кон стант но ра сте. 36 Сто га, ако је В. за и ста ме та фо ра чо ве ка или чи та вог све та као ме ха ни зма, за тво ре ни си стем у ко ме се не пот пу не инфор ма ци је и по лу и сти не кон стант но са мо ре про ду ку ју предста вља ла ви ринт из ко га се не мо же иза ћи, те су у том смислу чо ве ко ве про јек ци је у па ра лел ни свет фан та зи је све де не на ни во пред о се ћа ја, а не зна ња или чи ње ни це. Ипак, упр кос ха о су ви дљи вом на по вр ши ни и ен тро пи ји инфор ма ци ја, ко ја се мо же по сма тра ти као раз лог ха о са, Пинчо нов ро ман В. је, ка ко Ја ко вље вић твр ди, су штин ски ан ти- ен тро пиј ски ро ман. 37 Уво де ћи па ра лел ни свет фан та зи је, Пин чон отва ра вра та људ ске под све сти, те та ко и ју на ци ма 35 Исто, стр. 5-6. 36 Ja ko vlje vić, M. нав. де ло, стр. 137. 37 Исто, стр. 138 60

и чи та о ци ма ро ма на да је мо гућ ност да пред о се те шта је су, шта су би ли или шта ће по ста ти. Са мим тим, ди ле ма да ли је реч о са да шњо сти, про шло сти или бу дућ но сти пре ста је да бу де бит на. Бит но је да се гра ни це чо ве ко ве пер цеп ци је ствар но сти по ме ра ју и отва ра ју, баш као што се по ме ра ју и гра ни це књи жев но сти ко ја се све ви ше отва ра пре ма истори ји, ма те ма ти ци, фи зи ци или ин фор ма ци о ној тех но ло ги ји, а у те жњи да пру жи це ло ви ти ју и мо жда исти ни ти ју сли ку ствар но сти. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Bu ril lo-ga dea, M. (2008) En tr opy and the Fan ta stic in Pynchon s Nar ra ti ves, CLCWEB: Com pa ra ti ve Li te ra tu re and Cul tu re vol. 10/4, 6 No vem ber 2017, http://docs.lib.pur due.edu /cgi /vi ew con tent.cg i?artic le=1395&con text=clcweb Ja vor ski, I. (2012) Vir tu el na V. i šle mil no vog do ba, Po lja br. 474, No vi Sad: Kul tur ni cen tar No vog Sa da. Ja ko vlje vić, M. (2011) Pa ra lel ni sve to vi: od nos post mo der ne pro ze pre ma fan ta stič noj i na uč no fan ta stič noj knji žev no sti (dok tor ska di serta ci ja), Fi lo zof ski fa kul tet u No vom Sa du, Uni ver zi tet u No vom Sa du, No vi Sad. Le Guin, U. (1979) The Lan gu a ge of the Night: Es says on Fan tasy and Science Fiction, New York: G. P. Put nam s Sons. Le han, R. (2008) Od mi ta do mi ste ri je, Po lja br. 453, No vi Sad: Kul tur ni cen tar No vog Sa da. McHa le, B. (1992) Con struc ting Post mo der nism, Lon don/new York: Ro u tled ge. Nus sel der, A. (2009) In ter fa ce Fan tasy: A La ca nian Cyborg On to logy, Cam brid ge, Mass.: MIT Press. Pin čon, T. (2010) V., Be o grad: Ča rob na knji ga. Schac hter le, L. (1989) Band width as Me tap hor for Con sci o u sness in Pynchonʼs Gra vity s Ra in bow, Stu di es in the Li te rary Ima gi na tion vol. 22. Shan non, C. E. (1948) A Mat he ma ti cal The ory of Com mu ni ca tion, Bell System Technical Journal vol. 27/3, 8 No vem ber 2017, http:// www.math.har vard.edu /~ctm/ho me/text/ot hers/shan non/en tr opy/en tropy.pd f Freud, S. The Un canny, in: Stan dard Edi tion of the Com ple te Psycholo gi cal Works of Sig mund Freud vol. 17, (1919), Lon don: Ho garth Press, pp. 217-256. Wa i ner, N. (1948) Cybernetics: or Control and Communication in the Ani mal and the Mac hi ne, Cam brid ge: Mass. MIT Press. 61

Wells, L. Vir tual Tex tu a lity, in: Re a ding Mat ters: Nar ra ti ve in the New Media Ecology, eds. Tab bi, J. and Wutz, M. (1997), It ha ca/lon don: Cor nell Uni ver sity Press, pp. 250-268. Bojana Jakovljević University of Novi Sad, Faculty of Philosophy Department for English Studies, Novi Sad INANIMATE AND MECHANICAL WORLD OF PYNCHON S V. ANTICIPATING THE FUTURE OF MANKIND OR INTUITING HUMAN TRUE NATURE Abstract If one is to find a single word to depict the novel V. by Thomas Pynchon, it appears to be the word chaos. The lack of order surfaces as a universal principle which is increasingly taking control of the world as we know it, manifesting itself in different ways throughout the entire novel. Chaos is seen in the absurd lives of the post-war contemporaries, in the halftruths resulting from the abundance of incomplete data creating overall paranoia, as well as in the growing tendencies towards the inanimate and the mechanical, which make the distinction between humans and machines almost completely blurred and anticipate a dystopian vision of future as a dark place inhabited by automatic creatures. In other words, the world of the novel V. is a place where the concept of truth becomes non-existent, where it is no longer discernible who or what is in control from who or what is being controlled, and where even the distinction between who and what loses its foothold. In such a chaotic and disoriented world, governed by information entropy and half-truths, the quest for meaning is possible only within the realm of fantasy. In fact, fantasy appears to be the only enclave of knowledge, the parallel world which allows both characters and readers of the novel to answer the fundamental questions of human existence or at least intuit what humans tend to call the truth. Accordingly, the novel V. brings up a question whether the world it depicts represents our future reality or the reality as it is and as it has always been. Key words: Thomas Pynchon, V., dystopia, postmodernism, information entropy 62