ОПИС ИЗВОРА И МЕТОДА КОРИШЋЕНИХ У НЕФИНАНСИЈСКИМ НАЦИОНАЛНИМ РАЧУНИМА

ОПИС ИЗВОРА И МЕТОДА КОРИШЋЕНИХ У НЕФИНАНСИЈСКИМ НАЦИОНАЛНИМ РАЧУНИМА БАЊА ЛУКА, ЈУН 2012.

Description of sources and methods used to compile non-financial National accounts 2 САДРЖАЈ Предговор... 10 Увод... 11 ДИО А... 12 1 ПРОИЗВОДНИ ПРИСТУП, ТЕКУЋЕ ЦИЈЕНЕ, 2007. ГОДИНА... 12 1.1 Бруто домаћи производ према производном приступу... 12 1.2 Оквир рада... 14 1.2.1. Извори података... 14 1.2.1.1. Агенција за посредничке, информатичке и финансијске послове АПИФ... 14 1.2.1.2. Гранске статистике... 14 1.2.1.3. Министарство финансија Републике Српске... 14 1.2.1.4. Статистичка истраживања... 15 1.2.1.5. Агенција за статистику Босне и Херцеговине... 15 1.2.1.6. Статистички пословни регистар... 15 1.2.2. Тржишне и нетржишне јединице... 15 1.2.3. Производња и граница производње... 15 1.2.4. Међуфазна потрошња... 16 1.2.4.1. Концептуалне поправке... 16 1.3 Вредновање... 17 1.3.1. Увод... 17 1.3.2. Производња... 17 1.3.3. Међуфазна потрошња... 17 1.3.4. Бруто додата вриједност... 17 1.3.5. Порези на производе... 17 1.3.6. Субвенције на производе... 17 1.3.7. Промјене на залихама... 17 1.4 Транзиција од рачуноводственог оквира и административних концепата до ЕSA 95 концепта за националне рачуне... 18

Description of sources and methods used to compile non-financial National accounts 3 1.4.1. Увод... 18 1.4.2. Нефинансијски сектор S11.... 18 1.4.2.1. Увод... 18 1.4.2.2. Производња... 18 1.4.2.3. Међуфазна потрошња... 18 1.4.3. Финансијски сектор S12.... 19 1.4.3.1. Увод... 19 1.4.3.2. Производња... 19 1.4.3.3. Међуфазна потрошња... 19 1.4.4. Сектор држава S13.... 19 1.4.4.1. Увод... 19 1.4.4.2. Производња... 19 1.4.4.3. Међуфазна потрошња... 19 1.4.5. Сектор домаћинства S14... 20 1.4.5.1. Увод... 20 1.4.5.2. Производња... 20 1.4.5.3. Међуфазна потрошња... 20 1.4.6. Непрофитне институције које служе домаћинствима S15... 20 1.4.6.1. Увод... 20 1.4.6.2. Производња... 21 1.4.6.3. Међуфазна потрошња... 21 1.5 Улога директних и индиректних метода за процјене... 21 1.6 Улоге benchmarks и екстраполација... 21 1.7 Главни приступ коришћен код непокривене економије... 21 1.7.1. Увод... 21 1.7.2. Произвођачи намјерно избјегавају регистрацију (N1)... 22 1.7.3. Не захтијева се регистрација произвођача (N3)... 22 1.7.4. Необухват предузећа (N4)... 22 1.7.5. Подизвјештавање (N6)... 22 1.7.6. Статистички недостаци (N7)... 22 1.8 Пољопривреда, лов и шумарство (А)... 23

Description of sources and methods used to compile non-financial National accounts 4 1.8.1. Увод... 23 1.8.2. Извори података и методе... 23 1.8.3. Производња, корекције и подешавања... 23 1.8.4. Међуфазна потрошња, корекције и подешавања... 23 1.9 Рибарство (B)... 24 1.9.1. Увод... 24 1.9.2. Извори података и методе... 24 1.9.3. Производња, корекције и подешавања... 25 1.9.4. Међуфазна потрошња, корекције и подешавања... 25 1.10 Вађење руда и камена (C)... 25 1.10.1. Увод... 25 1.10.2. Извори података и методе... 26 1.10.3. Производња, корекције и подешавања... 26 1.10.4. Међуфазна потрошња, корекције и подешавања... 26 1.11 Прерађивачка индустрија (D)... 26 1.11.1. Увод... 26 1.11.2. Извори података и методе... 27 1.11.3. Производња, корекције и подешавања... 27 1.11.4. Међуфазна потрошња, корекције и подешавања... 27 1.12 Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом и водом (Е)... 28 1.12.1. Увод... 28 1.12.2. Извори података и методе... 28 1.12.3. Производња, корекције и подешавања... 28 1.12.4. Међуфазна потрошња, корекције и подешавања... 28 1.13 Грађевинарство (F)... 29 1.13.1. Увод... 29 1.13.2. Извори података и методе... 29 1.13.3. Производња, корекције и подешавања... 29 1.13.4. Међуфазна потрошња, корекције и подешавања... 30 1.14 Трговина на велико и мало (G)... 30 1.14.1. Увод... 30

Description of sources and methods used to compile non-financial National accounts 5 1.14.2. Извори података и методе... 30 1.14.3. Производња, корекције и подешавања... 30 1.14.4. Међуфазна потрошња, корекције и подешавања... 31 1.15 Хотели и ресторани (H)... 31 1.15.1. Увод... 31 1.15.2. Извори података и методе... 32 1.15.3. Производња, корекције и подешавања... 32 1.15.4. Међуфазна потрошња, корекције и подешавања... 32 1.16 Саобраћај, складиштење и комуникације (I)... 32 1.16.1. Увод... 32 1.16.2. Извори података и методе... 33 1.16.3. Производња, корекције и подешавања... 33 1.16.4. Међуфазна потрошња, корекције и подешавања... 33 1.17 Финансијско посредовање (Ј)... 34 1.17.1. Увод... 34 1.17.2. Извори података и методе... 34 1.17.3. Производња, корекције и подешавања... 34 1.17.4. Међуфазна потрошња, корекције и подешавања... 34 1.18 Пословање некретнинама, изнајмљивање и пословне дјелатности (К)... 35 1.18.1. Увод... 35 1.18.2. Извори података и методе... 35 1.18.3. Производња, корекције и подешавања... 36 1.18.4. Међуфазна потрошња, корекције и подешавања... 36 1.19 Државна управа, одбрана и обавезно социјално осигурање (L)... 37 1.19.1. Увод... 37 1.19.2. Извори података и методе... 37 1.19.3. Производња, корекције и подешавања... 37 1.19.4. Међуфазна потрошња, корекције и подешавања... 37 1.20 Образовање (М)... 38 1.20.1. Увод... 38 1.20.2. Извори података и методе... 38

Description of sources and methods used to compile non-financial National accounts 6 1.20.3. Производња, корекције и подешавања... 39 1.20.4. Међуфазна потрошња, корекције и подешавања... 39 1.21 Здравствени и социјални рад (N)... 39 1.21.1. Увод... 39 1.21.2. Извори података и методе... 40 1.21.3. Производња, корекције и подешавања... 40 1.21.4. Међуфазна потрошња, корекције и подешавања... 40 1.22 Остале јавне, комуналне, друштвене и личне услужне дјелатности (О)... 41 1.22.1. Увод... 41 1.22.2. Извори података и методе... 41 1.22.3. Производња, корекције и подешавања... 41 1.22.4. Међуфазна потрошња, корекције и подешавања... 41 1.23 Порези на производе... 42 1.24 Порез на додату вриједност... 43 1.25 Субвенције на производе... 43 2 ДОХОДОВНИ ПРИСТУП, ТЕКУЋЕ ЦИЈЕНЕ, 2007. ГОДИНА... 44 2.1 БДП према доходовном приступу... 44 2.2 Увод... 44 2.3 Вредновање... 44 2.4 Транзиција од рачуноводственог оквира и административних концепата до ESA 95 концепта за националне рачуне... 44 2.5 Улога директних и индиректних метода за процјене... 45 2.6 Улоге benchmarks и екстраполација... 45 2.7 Главни приступ са освртом на непокривеност... 45 2.8 Средства за запослене... 45 2.9 Остали порези на производњу и увоз... 46 2.10 Остале субвенције на производњу... 46 2.11 Бруто оперативни вишак... 46 2.12 Мјешовити доходак... 47 2.13 Потрошња фиксног капитала... 47

Description of sources and methods used to compile non-financial National accounts 7 3 НЕПОКРИВЕНА ЕКОНОМИЈА... 48 3.1 Увод... 48 3.2 Подешавања према табеларном приступу... 49 3.2.1. N1 Произвођачи намјерно избјегавају регистрацију... 49 3.2.2. N2 Илегалне дјелатности... 49 3.2.3. N3 Не захтијева се регистрација произвођача... 49 3.2.4. N4 Необухват предузећа... 50 3.2.5. N5 Необухват предузетника... 50 3.2.6. N6 Подизвјештавање... 50 3.2.7. N7 Статистички недостаци... 50 4 БУДУЋИ ПЛАНОВИ... 51 4.1 Будућа унапређења... 51 ДИО Б... 52 5 ПРОИЗВОДНИ ПРИСТУП, СТАЛНЕ ЦИЈЕНЕ, 2009. ГОДИНА... 52 5.1 Основне процедуре... 52 6 ОСНОВНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ И ОСНОВНИ ИЗВОРИ КОЈИ СУ КОРИШЋЕНИ... 55 6.1 Индекс цијена произвођача индустријских производа... 55 6.2 Индекс потрошачких цијена... 55 6.3 Индекси физичког обима индустријске производње... 56 6.4 Индекс броја запослених... 56 7 МЕТОДЕ КОРИШЋЕНЕ ЗА ОБРАЧУН БРУТО ДОМАЋЕГ ПРОИЗВОДА У СТАЛНИМ ЦИЈЕНАМА... 57 7.1 Пољопривреда, лов и шумарство (А)... 57 7.2 Рибарство (B)... 58 7.3 Вађење руда и камена (C)... 58 7.4 Прерађивачка индустрија (D)... 58 7.5 Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом и водом (Е)... 58 7.6 Грађевинарство (F)... 58 7.7 Трговина на велико и мало (G)... 59

Description of sources and methods used to compile non-financial National accounts 8 7.8 Хотели и ресторани (H)... 59 7.9 Саобраћај, складиштење и комуникације (I)... 59 7.10 Финансијско посредовање (Ј)... 59 7.11 Пословање некретнинама, изнајмљивање и пословне дјелатности (К)... 60 7.12 Државна управа, одбрана и обавезно социјално осигурање (L)... 60 7.13 Образовање (М)... 60 7.14 Здравствени и социјални рад (N)... 61 7.15 Остале јавне, комуналне, друштвене и личне услужне дјелатности (О)... 61 7.16 Порези на производе... 61 7.17 Субвенције на производе... 61 7.18 Будућа унапређења процјена у сталним цијенама... 61

Description of sources and methods used to compile non-financial National accounts 9 СКРАЋЕНИЦЕ АПД Анкета о потрошњи домаћинства АПИФ Агенција за посредничке, информатичке и финансијске послове БДВ Бруто додата вриједност БДП Бруто домаћи производ БиХ Босна и Херцеговина БХАС Агенција за статистику Босне и Херцеговине ESA 95 (European System of National Accounts ) Европски систем националних рачуна из 1995 ЕУ Европска Унија КД Класификација дјелатности НОЕ Непокривена економија НПИСД Непрофитне институције које служе домаћинствима ПДВ Порез на додату вриједност РЗС Републички завод за статистику РС Република Српска SNA 93 (System of National Accounts) Систем националних рачуна из 1993 СПР Статистички пословни регистар ФБиХ Федерација Босне и Херцеговине FISIM (Financial Intermediation Services Indirectly Measured) Услуге финансијског посредовања индиректно мјерене

Description of sources and methods used to compile non-financial National accounts 10 ПРЕДГОВОР Публикација Опис извора и метода коришћених у компилацији Нефинансијских националних рачуна је посебна публикација Републичког завода за статистику, настала као резултат рада у оквиру IPA 2007 регионалног пројекта (Multibeneficiary Programme on Statistics). Структура и садржај публикације засновани су на правилима и принципима припремљеним од стране EUROSTAT-а. Публикација се састоји од два дијела. Први дио публикације садржи детаљан преглед извора и метода коришћених у компилацији Бруто домаћег производа у текућим цијенама. Други дио публикације садржи информације о годишњем обрачуну Бруто домаћег производа у сталним цијенама. Надамо се да ће ова публикација пружити помоћ корисницима у бољем разумијевању садржаја и начина обрачуна Бруто домаћег производа и Бруто додате вриједности. Др Радмила Чичковић директор Републичког завода за статистику

Description of sources and methods used to compile non-financial National accounts 11 УВОД Републички завод за статистику Републике Српске је једина надлежна институција у Републици Српској за обрачун Бруто домаћег производа као најважнијег макроекономског агрегата чији се обрачун заснива на методолошким поставкама из SNA 93 и ESA 95. Током 2008. и 2009. године имплементиран је IPA 2007 регионални пројекат (Multi-beneficiary Programme on Statistics), који је, између осталог, обезбиједио техничку подршку у изради публикације чија је форма дефинисана на исти начин као и за земље чланице Европске Уније. Израда публикације Опис извора и метода коришћених у компилацији Нефинансијских националних рачуна заснивала се на генералним референцама EUROSTAT-а, који су подразумијевали обезбјеђивање конзистентности, транспарентности, заједничке структуре и нумеричке илустрације. Главни фокус публикације стављен је на детаљан опис извора и метода коришћених при обрачуну годишњих макроекономских агрегата у текућим цијенама, док су описи обрачуна у сталним цијенама као и обрачуна по доходовном приступу дати на мање детаљном нивоу. Такође, у публикацији су дате информације о обухвату, описи статистичких и административних извора, потом описи начина трансформације добијених података из наведених извора у резултате засноване на концепту националних рачуна, укључујући и описе концептуалних и других подeшавања.

Description of sources and methods used to compile non-financial National accounts 12 ДИО А ГОДИШЊИ НАЦИОНАЛНИ РАЧУНИ У ТЕКУЋИМ ЦИЈЕНАМА ПОГЛАВЉЕ 1 ПРОИЗВОДНИ ПРИСТУП, ТЕКУЋЕ ЦИЈЕНЕ, 2007. ГОДИНА 1.1. БРУТО ДОМАЋИ ПРОИЗВОД ПРЕМА ПРОИЗВОДНОМ ПРИСТУПУ Процес обрачуна бруто домаћег производа (БДП) по производном приступу може се објаснити у два корака. У првом кораку, бруто додата вриједност (БДВ) у основним цијенама за све дјелатности је израчуната као разлика између вриједности производње у основним цијенама и међуфазне потрошње у куповним цијенама. Алокација FISIM-а (Financial Intermediation Services Indirectly Measured) по дјелатностима није урађена, па је цјелокупна БДВ коригована за тај износ. У другом кораку, порези на производе су додати, а субвенције на производе су одузети од укупне БДВ за све дјелатности да би се добио БДП у тржишним цијенама. Субвенције на производе и порези на производе нису разврстани по дјелатностима и институционалним секторима. Табела 1.1 приказује основне категорије БДП за 2007. годину по производном приступу. У табели 1.2. вриједност производње, међуфазна потрошња и БДВ су приказани на нивоу А60 Класификације дјелатности (КД) и по институционалним секторима. Први резултати БДП по производном приступу на нивоу А60 КД објављују се половином јула текуће године, док се коначни резултати објављују у новембру исте године путем саопштења. Такође, коначни подаци се објављују и путем билтена крајем текуће године. КД је конзистентна и у складу са Европском класификацијом економских дјелатности NACE Rev.1.1. Комплетан обрачун БДП је заснован на Систему националних рачуна из 1993 (System of National Accounts - SNA 93) и Европском систему националних рачуна из 1995 (European System of National Accounts - ESA 95). 1.1. БДП по производном приступу, 2007. година хиљ. КМ Структура, % Вриједност производње у основним цијенама 12 199 775 165,9 Минус : међуфазна потрошња у куповним цијенама 6 362 685 86,5 БРУТО ДОДАТА ВРИЈЕДНОСТ 5 837 090 79,4 Порези на производе 1 554 121 21,1 Минус : Субвенције на производе 40 226 0,5 БРУТО ДОМАЋИ ПРОИЗВОД 7 350 985 100,0

Description of sources and methods used to compile non-financial National accounts 13 1.2. Производња, међуфазна потрошња и БДВ по дјелатностима и институционалним секторима, 2007. година Производња Међуфазна потрошња Бруто додата вриједност Структура бруто додате вриједности хиљ. КМ % А Пољопривреда, лов и шумарство 1 998 400 1 080 601 917 799 15,7 01 Пољопривреда, лов и припадајуће услужне дјелатности 1 800 919 982 696 818 223 14,0 02 Шумарство, искоришћавање шума и припадајуће усл. дјел. 197 481 97 905 99 576 1,7 B 05 Рибарство 12 917 7 631 5 286 0,1 C Вађење руда и камена 272 768 146 871 125 897 2,2 10 Вађење каменог и мрког угља, лигнита и тресета 88 082 30 941 57 141 1,0 13 Вађење руда метала 152 540 98 039 54 501 1,0 14 Вађење осталих руда и камена 32 146 17 891 14 255 0,2 D Прерађивачка индустрија 2 433 199 1 758 496 674 703 11,6 15 Производња прехрамбених производа и пића 646 446 474 097 172 349 2,9 16 Производња дуванских производа 6 874 4 195 2 679 0,1 17 Производња текстилних предива и тканина 51 292 39 041 12 251 0,2 18 Производња одјевних предмета,дорада и бојење крзна 66 949 38 424 28 525 0,5 19 Производња коже и предмета од коже и обуће 56 738 20 390 36 348 0,6 20 Прерада и производи од дрвета и плуте 346 895 255 371 91 524 1,6 21 Производња целулозе, папира и производа од папира 83 476 70 563 12 913 0,2 22 Издавачка дјелатност, штампање и репродукција сним. медија 60 723 36 414 24 309 0,4 23 Производња кокса, деривата и нафте 53 269 41 676 11 593 0,2 24 Производња хемикалија и хемијских производа 25 791 16 581 9 210 0,2 25 Производња производа од гуме и пластике 77 172 54 458 22 714 0,4 26 Производња производа од осталих минерала 115 811 77 895 37 916 0,6 27 Производња основних метала 263 213 213 446 49 767 0,8 28 Производња металних производа, осим машина 274 141 198 230 75 911 1,3 29 Производња осталих машина и уређаја 21 284 13 891 7 393 0,1 30 Производња канцеларијских и рачунарских машина 21 951 16 647 5 304 0,1 31 Производња других електричних машина и апарата 53 768 37 417 16 351 0,3 32 Производња радио,тв и комуникационе опреме 12 784 8 110 4 674 0,1 33 Производња медицинских, прецизних и оптичких инструмената 17 238 10 970 6 268 0,1 34 Производња моторних возила и приколица 28 205 21 564 6 641 0,1 35 Производња осталих саобраћајних средстава 11 715 4 652 7 063 0,2 36 Производња намјештаја и сличних производа 89 098 60 589 28 509 0,5 37 Рециклажа 48 366 43 875 4 491 0,1 Е Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом и водом 613 887 303 026 310 861 5,3 40 Производња и снабдијевање ел. енергијом, гасом, паром и 555 817 281 133 274 684 4,7 топлом водом 41 Сакупљање, пречишћавање и дистрибуција воде 58 070 21 893 36 177 0,6 F 45 Грађевинарство 1 105 806 707 675 398 131 6,8 G Трговина на велико и мало 1 525 848 655 460 870 388 14,9 50 Продаја, одржавање и оправка моторних возила 155 650 53 709 101 941 1,7 51 Трговина на велико и посредовање у трговини 709 714 336 255 373 459 6,4 52 Трговина на мало, осим возилима, оправка 660 484 265 496 394 988 6,8 H 55 Хотели и ресторани 206 856 90 187 116 669 2,0 I Саобраћај, складиштење и комуникације 847 923 389 801 458 122 7,8 60 Копнени саобраћај 294 939 175 372 119 567 2,0 61 Водени саобраћај 62 Ваздушни саобраћај 647 575 72 0,0 63 Пратеће и помоћне дјелатности, дјелатност, путничких агенција 120 052 91 842 28 210 0,5 64 Пошта и телекомуникације 432 285 122 012 310 273 5,3 Ј Финансијско посредовање 336 055 138 670 197 385 3,4 65 Финансијско посредовање, осим осигурања и Пенз.фонд. 273 929 100 059 173 870 3,0 66 Осигурање и Пенз. фонд, осим обавезног соц. осигурања 50 770 34 888 15 882 0,3 67 Помоћне дјелатности у финансијском посредовању 11 356 3 723 7 633 0,1 К Пословање некретнинама, изнајмљивање и пословне дјелатности 1 029 137 342 994 686 143 11,8 70 Пословање некретнинама 449 589 76 961 372 628 6,4 71 Изнајмљивање машина и опреме 6 215 2 299 3 916 0,1 72 Рачунарске и сродне дјелатности 24 307 10 059 14 248 0,2 73 Истраживање и развој 7 971 3 985 3 986 0,1 74 Остале пословне дјелатности 541 055 249 690 291 365 5,0 L 75 Државна управа, одбрана и обавезно социјално осигурање 956 953 322 591 634 362 10,9

Description of sources and methods used to compile non-financial National accounts 14 1.2. Производња, међуфазна потрошња и БДВ по дјелатностима и институционалним секторима, 2007. година (наставак) Производња Међуфазна потрошња Бруто додата вриједност Структура бруто додате вриједности хиљ.км % M 80 Образовање 288 288 55 678 232 610 4,0 N 85 Здравствени и социјални рад 364 640 117 178 247 462 4,2 О Остале јавне, комуналне, друштвене и личне услужне дјелатности 207 098 99 449 107 649 1,8 90 Одстрањивање отпадака, смећа и сл. 38 232 11 829 26 403 0,4 91 Дјелатност организација на бази учлањења 66 597 37 700 28 897 0,5 92 Рекреативне, спортске и културне дјелатности 98 183 48 576 49 607 0,8 93 Остале услужне дјелатности 4 086 1 344 2 742 0,1 FISIM (плус/минус) 146 377 146 377 2,5 БРУТО ДОДАТА ВРИЈЕДНОСТ 12 199 775 6 362 685 5 837 090 100,0 S.11 Нефинансијски сектор 6 610 474 3 903 196 2 707 278 46,4 S.12 Финансијски сектор 328 967 136 191 192 775 3,3 S.13 Сектор држава 1 550 531 470 566 1 079 965 18,5 S.14 Сектор домаћинства 3 595 091 1 641 150 1 953 941 33,5 S.15 Сектор непрофитних институционалних јединица које пружају услуге домаћинствима 114 712 65 204 49 508 0,8 1.2. ОКВИР РАДА 1.2.1. ИЗВОРИ ПОДАТАКА 1.2.1.1. АГЕНЦИЈА ЗА ПОСРЕДНИЧКЕ, ИНФОРМАТИЧКЕ И ФИНАНСИЈСКЕ ПОСЛОВЕ АПИФ Главни извори података за правне субјекте су годишњи финансијски извјештаји (административни извори). Годишњи финансијски извјештаји, у чијем саставу су Биланс стања, Биланс успјеха и рачуноводствени Анекс су најважнији извор података за обрачун БДП за све правне субјекте. Овај извор не покрива једино предузетнике у сектору домаћинства, за које још увијек не постоји законски оквир за обавезно предавање годишњих финансијских извјештаја. Агенција за посредничке, информатичке и финансијске послове АПИФ је надлежна за прикупљање годишњих финансијских извјештаја и обухват у пуном смислу, те исте у Access формату доставља Републичком заводу за статистику Републике Српске (РЗС РС) на нивоу појединачног правног субјекта у априлу мјесецу текуће године за прошлу годину. Након преузимања базе података од АПИФа, прије свега, врши се упоређивање регистра АПИФ-а са статистичким административним регистром у циљу контроле обухвата и провјере дјелатности институционалних јединица које се на основу претежне дјелатности групишу по подручјима КД. АПИФ прикупља годишње финансијске извјештаје за сљедеће правне субјекте : Нефинансијска предузећа; Непрофитне институције, удружења; Банке и осигуравајуће организације; Јавна предузећа и агенције (индиректни буџетски корисници, као што су болнице, итд.). Сви финансијски извјештаји у свом саставу садрже елементе прихода и трошкова, односно неопходне елементе за обрачун бруто вриједности производње и међуфазне потрошње. 1.2.1.2. ГРАНСКЕ СТАТИСТИКЕ Гранске стратистике РЗС РС су такође извори података за: Статистику пољопривреде дио који се односи на индивидуалну пољопривреду; Статистику цијена и статистику индустрије за обрачун у сталним цијенама; Процјене непокривене економије (НОЕ), користећи статистику рада. 1.2.1.3. МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА РС Министарство финансија РС доставља консолидоване финансијске извјештаје у електронској форми за : Владу РС; Општине; Фондове обавезног социјалнаог осигурања; Јавно образовање.

Description of sources and methods used to compile non-financial National accounts 15 Наведени извјештаји садрже ставке прихода, трошкова, накнада за запослене, капиталних трошкова, као и детаљне листе пореза и субвенција. 1.2.1.4. СТАТИСТИЧКА ИСТРАЖИВАЊА Због недостатка финансијских извјештаја за област предузетника, спроведено је статистичко ad hoc истраживање, путем кога су прикупљене компоненте које су битне за обрачун БДВ овог сегмента економије. Крајем 2008. године проведено је ad hoc истраживање за област предузетништва само за 2007. годину. Истраживање је базирано на узорку предузетника који запошљавају пет или више запослених, а путем њега су прикупљене све неопходне и релевантне категорије за обрачун БДП. На основу података из узорка за област самосталних предузетника, извршена је оцјена за укупан број регистрованих самосталних предузетника, уз истовремено коришћење податaкa из статистике рада. Новим Законом о рачуноводству дефинисана је и област предузетништва који ће о свом пословању морати извјештавати путем финансијских извјештаја, тако да неће постојати потреба за провођењем ad hoc истраживања за наредни период. Анкета о потрошњи домаћинства (АПД) као статистичко истраживање се користи за процјену индивидуалног грађевинарства и процјену стварне ренте. До 2007. године, индивидуално грађевинарство се процјењивало на основу статистике грађевинарства и броја издатих дозвола за изградњу, добијених од општинског нивоа власти. У оквиру ОЕCD пројекта током 2005. године, реализовано је и ad hoc истраживање на тему Индивидуално грађевинарство за период 1996-2005. година, које је приказало динамику изградње индивидуалних кућа и структуру вриједности производње. Добијени резултати су показали да су, за неке године, процјене вриједности производње за индивидуално грађевинарство биле превисоке, и да додатна подешавања нису потребна. 1.2.1.5. АГЕНЦИЈА ЗА СТАТИСТИКУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Агенција за статистику Босне и Херцеговине (БХАС) прикупља и обрађује финансијске извјештаје центалних органа БиХ који припадају сектору државе. Након обрачуна, елеменате БДВ доставља ентитетима према утврђеним коефицијентима ( 31.7 % припада РС, 64.7 % припада Федерацији Босне и Херцеговине (ФБиХ) и 3.6 % припада Bрчко Дистрикту ). БХАС доставља РЗС РС дио који припада РС, а који се односи на централне органе БиХ као већ обрачунате категорије и то: вриједност производње, међуфазну потрошњу, БДВ, амортизацију, накнаде запосленима, број запослених и дио припадајућих пореза на производе. БХАС врши обрачун вриједности импутиране ренте у текућим и сталним цијенама. 1.2.1.6. СТАТИСТИЧКИ ПОСЛОВНИ РЕГИСТАР Статистички пословни регистар (СПР) је резултат заједничког рада три статистичке институције у БиХ, а у оквиру подршке Европске Уније (ЕУ) развоју статистичког система БиХ. Успостављање СПР је била једна од компоненти у оквиру Twinning пројекта, који је завршен крајем 2008. Током развоја СПР израђена је оn line апликација за прегледање и оn line апликација за статистичка истраживања, формиране су јединице СПР и њихове варијабле (према претходно утврђеним процедурама). За сада су јединице СПР ажуриране из административних извора (Административни регистар РЗС РС и Пореска управа РС). СПР на овом нивоу развоја је још увијек неупотребљив за националне рачуне, али се очекује да ће у ближој будућности бити у пуној функцији. У наредном периоду је планирано ажурирање СПР из осталих административних извора, као и из статистичких истраживања. 1.2.2. ТРЖИШНЕ И НЕТРЖИШНЕ ЈЕДИНИЦЕ Правни субјекти као институционалне јединице се дијеле на тржишне и нетржишне произвођаче. Тржишни произвођачи продају своја добра и услуге другим јединицама по економски значајним цијенама што покрива најмање 50% њихових трошкова производње. Уколико је продајом покривено мање од 50% трошкова производње тада је институционална јединица нетржишни произвођач. 1.2.3. ПРОИЗВОДЊА И ГРАНИЦА ПРОИЗВОДЊЕ Бруто производња се састоји од свих добара и услуга произведених у обрачунском периоду (календарска година) унутар границе производње. Поштујући дефиниције ЕSA 95, границом производње су обухваћене: тржишна производња, производња за властиту употребу и остала нетржишна производња. Производња добара и услуга за властиту употребу, која је укључена у обрачун БДП, односи се на: Изградњу стамбеног простора за властити рачун;

Description of sources and methods used to compile non-financial National accounts 16 Производњу и прераду пољопривредних производа; Стамбене услуге које производе власници-станари. Производи задржани за властиту финалну потрошњу могу бити произведени једино у сектору домаћинства. Вриједност производње се израчунава по два метода, по приходној методи или као сума трошкова насталих у току производње. Код тржишних произвођача, бруто вриједност производње чине суме прихода, промјена на залихама, трговачке марже, субвенција на производе, док се за нетржишне произвођаче примјењује трошковна метода. Вриједност производње изражава се у основним цијенама. 1.2.4. МЕЂУФАЗНА ПОТРОШЊА Међуфазна потрошња у куповним цијенама се састоји од: Добара и услуга које се користе у процесу производње (трошкова материјала, трошкова горива и електричне енергије, трошкова транспортних услуга, закупнина, сајмова, репрезентације, платног промета итд.); Вриједности добара и услуга које су набављене од других локалних пословних јединица исте институционалне јединице; Трошкова коришћења изнајмљене фиксне активе; Чланарина и других давања непрофитним институцијама; Трошкова истраживања и развоја, усавршавања особља; Трошкова за набавку радне одјеће неопходне за обављање пословне дјелатности; Трошкова неживотног осигурања; Услуга финансијског посредовања индиректно мјереног на нивоу цјелокупне економије FISIM; Трошкова за набавку ситног алата и инвентара који се користе у процесу производње. Према рачуноводственим правилима РС, дужина животног вијека средстава од једне године је граница разликовања и дефинисања међуфазне потрошње добара и бруто инвестиција у основна средства. 1.2.4.1. КОНЦЕПТУАЛНЕ ПОПРАВКЕ Међуфазна потрошња је коригована за: Бруто премије осигурања; Трошкове накнада запосленима; Дио трошкова пореза. Негативне концептуалне поправке чине бруто премије осигурања и трошкови накнада запосленима. У финансијским извјештајима ставка Трошкови премија осигурања налази се у саставу синтетичког конта Нематеријалних трошкова који обухвата: Трошкове накнада за запослене; Трошкове репрезентације; Трошкове непроизводних услуга; Трошкове премија осигурања; Трошкове платног промета; Трошкове чланарина; Остале нематеријалне трошкове. Примјењујући дефиницију ESA 95 за услуге неживотног осигурања које плаћају институционалне јединице, извршена је концептуална корекција претходно наведене ставке Трошкови премије осигурања. Како би се забиљежила само наплата услуге као међуфазна потрошња, плаћене бруто премије се коригују за наплаћена потраживања у износу од 65% трошкова премија осигурања, док 35% исте ставке остаје у међуфазној потрошњи. Расподјела наведене ставке је извршена на основу процјена урађених од стране експерата националних рачуна. Ставка Нематеријалних трошкова, поред категорија трошкова који чине међуфазну потрошњу, садржи и дио трошкова који се односе на накнаде за запослене и то: Дневнице за службено путовање; Накнаде за теренски додатак; Накнаде за одвојени живот; Накнаде за исхрану запослених у току рада; Накнаде за превоз на / са посла.

Description of sources and methods used to compile non-financial National accounts 17 Поштујући принципе методологије ЕSА 95, експерти националних рачуна су кориговали дио нематеријалних трошкова који се односи на накнаде за запослене, што је и учињено у склопу негативне концептуалне поправке. Искључени дио из међуфазне потрошње је укључен у средства за запослене. Позитивна концептуална поправка односи се на дио трошкова пореза који се у финансијским извјештајима налазе под ставком Трошкови пореза. Анализом наведене ставке у директном контакту са предузећима, установљено је да се на овој ставци, поред осталих пореза на производњу, књиже и трошкови који се тичу производног процеса и који треба да се укључе у међуфазну потрошњу. Због претходно наведеног, извршена је концептуална поправка и дио ставке Трошкови пореза је укључен у међуфазну потрошњу. Све наведене концептуалне поправке први пут су урађене су у оквиру ревизије БДП за 2007. годину и примјењиваће се и у будућим обрачунима, а урадиће се и поправке података за 2005. и 2006. годину. 1.3. ВРЕДНОВАЊЕ 1.3.1. УВОД У складу са основним рачуноводственим принципима, подаци у годишњим финансијским извјештајима, који се користе за обрачун компоненти вриједности производње и међуфазне потрошње, су на обрачунској бази. Изузетак су неки подаци за директне буџетске јединице и фондове на општинском и ентитетском нивоу који су на cash бази, као што су нпр. порези. 1.3.2. ПРОИЗВОДЊА Вриједност производње је вреднована у основним цијенама и укључује субвенције на производе, док порези на производе нису садржани. За нетржишне произвођаче, вриједност производње, преко трошковне методе, једнака је збиру: потрошње фиксног капитала, осталих пореза на производњу, накнада запосленима, међуфазне потрошње, умањеном за остале субвенције на производњу. Вриједност производње за тржишне произвођаче је сума продаје производа и услуга, продаје робе, умањене за набавну вриједност робе, тј.трговачку маржу, промјена у залихама готових производа и недовршене производње и вриједности субвенција на производе. 1.3.3. МЕЂУФАЗНА ПОТРОШЊА Међуфазна потрошња је вреднована у куповним цијенама. Међуфазна потрошња је сума трошкова сировина и материјала, трошкова горива и енергије, трошкова производних услуга и нематеријалних трошкова. Међуфазна потрошња је коригована за бруто премије осигурања по дјелатностима које плаћају осигурана лица. 1.3.4. БРУТО ДОДАТА ВРИЈЕДНОСТ БДВ у основним цијенама једнака је разлици између бруто вриједности производње у основним цијенама и међуфазне потрошње у куповним цијенама. 1.3.5. ПОРЕЗИ НА ПРОИЗВОДЕ Порези на производе D.21 се добијају преко извјештаја B-2, које доставља Министарство финансија у годишњој периодици и заснивају се на cash принципу. D.21 се састоји од пореза на додату вриједност (ПДВ), акциза, царина и увозних даџбина, боравишне таксе и пореза на игре на срећу. Порези на производе ће бити детаљније објашњени у поглављу 1.23. 1.3.6. СУБВЕНЦИЈЕ НА ПРОИЗВОДЕ Субвенције на производе су према извјештају из буџета вредноване као стварне трансакције у одређеном периоду. Ти подаци из буџета се балансирају са подацима о субвенцијама на производе добијеним преко рачуноводствених извјештаја за предузећа. Субвенције на производе ће бити детаљније објашњене у поглављу 1.25. 1.3.7. ПРОМЈЕНЕ НА ЗАЛИХАМА Према финансијском извјештају Биланс стања, вриједности залиха робе, сировина и материјала, недовршене производње и готових производа су приказане на почетку и на крају обрачунске године у текућим цијенама. У националним рачунима вриједности залиха по дјелатностима и врсти залиха на почетку и на крају обрачунске године су ревалоризоване са просјечном цијеном те године и промјене у залихама су израчунате као разлика између вриједности на крају и вриједности на

Description of sources and methods used to compile non-financial National accounts 18 почетку године по просјечним цијенама. Тако израчунате промјене у залихама готових производа и недовршене производње су укључене у обрачун вриједности производње у текућим цијенама. Извор података за просјечне цијене су Индекси потрошачких цијена и Индекси цијена произвођача. 1.4. ТРАНЗИЦИЈА ОД РАЧУНОВОДСТВЕНОГ ОКВИРА И АДМИНИСТРАТИВНИХ КОНЦЕПАТА ДО ЕSА 95 КОНЦЕПТА ЗА НАЦИОНАЛНЕ РАЧУНЕ 1.4.1. УВОД Рачуноводствена правила и контни оквир у РС не одговара у потпуности потребама у националним рачунима и није у функцији досљедне примјене ESA 95 методологије за обрачун БДП по производном приступу. Из тог разлога су неопходна и одређена прилагођавања и подешавања података из финансијских извјештаја потребама националних рачуна. Саставни дио финансијских извјештаја је рачуноводствени Анекс који је значајно олакшао обрачун БДП по производном приступу. Рачуноводствени Анекс су креирали експерти из Одјељења националних рачуна РЗС РС у сарадњи са Савезом рачуновођа и ревизора РС и Одјељењем Министарства финансија РС које је задужено за правне регулативе и легислативе за рачуноводствену професију. 1.4.2. НЕФИНАНСИЈСКИ СЕКТОР S11. 1.4.2.1. УВОД Нефинансијски сектор обухвата предузећа која своје приходе остварују на тржишту. Годишњи финансијски извјештаји за тржишна предузећа су најважнији извор података за обрачун БДП и на њима се заснива обрачун за око 45% укупне БДВ. Увођењем рачуноводственог Анекса дошло је до побољшања самих финансијских извјештаја гдје су боље дефинисане, и на нижем аналитичком нивоу издвојене, категорије трошкова, накнада запосленима, пореза на производе и субвенција на производе. 1.4.2.2. ПРОИЗВОДЊА Вриједност производње се израчунава узимајући одређене ставке из Биланса успјеха: Приходи од продаје производа и услуга на домаћем и иностраном тржишту; Приходи од продаје робе; Остали приходи (приход од закупнина и чланарина); Набавна вриједност продате робе; Промјене залиха готових производа и недовршене производње; Субвенције на производе. Након преузимања података од АПИФ-а, врши се анализа и контрола података из финансијских извјештаја, као и контрола књижења одређених ставки директним контактима најзначајних предузећа, а у циљу досљедније примјене ESA 95 методологије. Сљедећи корак подразумијева даља подешавања која се односе на НОЕ и податке који нису приказани кроз рачуноводствене извјештаје (подизвјештавање, необухавт, статистички недостаци), који ће бити објашњени детаљно у одјељку 3.2. Подешавања вриједности производње за непокривеност износе око 1.8 % укупне вриједности производње за предузећа. 1.4.2.3. МЕЂУФАЗНА ПОТРОШЊА Међуфазна потрошња се, у првом кораку, израчунава из података садржаних у Билансу успјеха а чине је: Трошкови материјала за израду; Трошкови осталог материјала; Трошкови горива и енергије; Трошкови производних услуга и Нематеријални трошкови. Због неодговарајућег садржаја ставке Нематеријалних трошкова, који је детаљније објашњен у поглављу 1.2.4.1., а која у свом саставу садржи и трошкове накнада за запослене као и трошкове премија осигурања, врше се одређене концептуалне поправке и то корекције бруто премија осигурања, трошкова накнада запосленима, а које се укључују у средства за запослене. Поред тога концептуалне поправке се врше и за дио трошкова пореза. Концептуалне поправке су детаљније објашњење у поглављу 1.2.4.1. На крају се врши и поправка за подизвјештавање, која је детаљније објашњена у поглављу 3.2.6.

Description of sources and methods used to compile non-financial National accounts 19 1.4.3. ФИНАНСИЈСКИ СЕКТОР S12. 1.4.3.1. УВОД Финансијски сектор обухвата финансијска предузећа и све финансијске институције (комерцијалне банке, дио Централне банке који, према договору, припада РС, микрокредитне организације, приватизационо-инвестиционе фондове, поштанску штедионицу и осигуравајућа друштва). Базу са финансијским показатељима за финансијска предузећа и финансијске институције доставља АПИФ, осим дијела који се односи на Централну банку БИХ, чије податке доставља БХАС. 1.4.3.2. ПРОИЗВОДЊА За обрачун вриједности производње код банака користе се приходи и расходи по основу камата и накнада. Код организација осигурања узимају се бруто премије осигурања кориговане са преузетим штетама и расходима за техничко резервисање. 1.4.3.3. МЕЂУФАЗНА ПОТРОШЊА Обрачун међуфазне потрошње за финансијска предузећа се врши на исти начин као код предузећа у другим подручјима, што је детаљније објашњено у поглављу 1.4.2.3.. За остале финансијске институције, осим осигуравајућих друштава и дијела Централне банке, приликом обрачуна међуфазне потрошње се узимају сљедећи трошкови : Расходи накнада и провизија; Трошкови материјала; Трошкови производних услуга; Нематеријални трошкови; Остали трошкови; Други остали расходи. Као што је објашњено у поглављу 1.4.2.3. нематеријални трошкови садрже и дио накнада за запослене који су као концептуална поправка изузети из међуфазне потрошње финансијских институција и укључени у накнаде за запослене. Обрачун међуфазне потрошње за дио Централне банке који припада РС добијен је као већ израчуната категорија од стране БХАС. За обрачун међуфазне потрошње код организација осигурања, поред стандардних трошкова, још се укључују трошкови провизије, остали аквизитерски трошкови, трошкови реосигурања, остали технички расходи и нетехнички расходи. 1.4.4. СЕКТОР ДРЖАВА S13. 1.4.4.1. УВОД Сектор државе чине нетржишна предузећа, фондови обавезног социјалног осигурања и влада и њене јединице као директни буџетски корисници. Извори података су: извјештај буџета за локалне и ентитетске нивое власти (директни буџетски корисници), извјештаји фондова обавезног социјалног осигурања и финансијски извјештаји за јавна нетржишна државна предузећа (болнице, домове здравља, школе, итд.). Извјештаји буџета који се односе на приходе засновани су на cash принципу, док су трошкови обрачунска категорија. Обрачун БДВ за овај сектор се врши трошковном методом. 1.4.4.2. ПРОИЗВОДЊА Вриједност производње сектора држава је сума међуфазне потрошње, средстава за запослене, осталих пореза на производњу и потрошње фиксног капитала. 1.4.4.3. МЕЂУФАЗНА ПОТРОШЊА Међуфазну потрошњу сектора држава чине : Путни трошкови; Трошкови енергије; Трошкови комуналних услуга; Трошкови набавке материјала;

Description of sources and methods used to compile non-financial National accounts 20 Трошкови услуга превоза; Закуп имовине; Трошкови текућег одржавања; Трошкови осигурања и банкарских услуга; Уговорене услуге. Концептуалне поправке, које су детаљније објашњене у поглављу 1.2.4.1., вршене су у међуфазној потрошњи и чине је корекција за бруто премије осигурања, корекција за средства за запослене и корекција за остале порезе на производњу, гдје се водило рачуна и о текућим трансферима као и о осталим субвенцијама на производњу. 1.4.5. СЕКТОР ДОМАЋИНСТВА S14. 1.4.5.1. УВОД Сектор домаћинства обухвата предузетнике, индивидуалну пољопривреду, индивидуално грађевинарство и импутирану ренту. За предузетнике не постоји поуздан извор података. Самостални предузетници још увијек немају законску обавезу предавања годишњих финансијских извјештаја. Број поднијетих финансијских извјештаја, за предузетнике који воде двојно књиговодство је веома мали, тако да је већи број оних који воде просто књиговодство и плаћају паушални износ пореза. Подаци у пријавама за паушално опорезивање нису на задовољавајућем нивоу за потребе националних рачуна. Обрачун за тај сектор у претходним годинама, прије 2007. године је вршен експертском процјеном преко броја предузетника из статистике рада који своје податке заснивају на подацима Фонда здравственог осигурања. Сектор домаћинстава обухвата још и индивидуалну пољопривредну производњу која се заснива на подацима добијеним из статистике пољопривреде и индивидуално грађевинарство која се базира на подацима из АПД 2007, као и импутирану ренту. 1.4.5.2. ПРОИЗВОДЊА У намјери да се унаприједи обрачун за подручје предузетничке дјелатности, реализовано је аd hoc истраживање за самосталне предузетнике за 2007. годину, које је објашњено у поглављу 1.2.1.4.. Вриједност производње је израчуната као збир продаја, промјена у залихама и производње за коначну потрошњу. Продаја у трговачкој дјелатности је коригована за набавну вриједност продате робе. На основу података из узорка за област самосталних предузетника извршена је оцјена података за укупан број регистрованих самосталних предузетника, користећи истовремено и расоположиве податке из статистике рада по дјелатностима. 1.4.5.3. МЕЂУФАЗНА ПОТРОШЊА Међуфазна потрошња за самосталне предузетнике представља збир трошкова материјала, трошкова услуга и других трошкова. На основу података из узорка за област самосталних предузетника извршена је оцјена података за укупан број регистрованих самосталних предузетника користећи податке из статистике рада. 1.4.6. НЕПРОФИТНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ КОЈЕ СЛУЖЕ ДОМАЋИНСТВИМА S15. 1.4.6.1. УВОД У оквиру непрофитних правних субјеката, који припадају сектору непрофитне институције које служе домаћинствима (НПИСД), су обухваћени разни клубови и удружења, културна и друга друштва, синдикалне организације и све остале установе чије је пословање нетржишно. Главни извор података за непрофитне институције су финансијски извјештаји, који су засновани на обрачунском принципу и добијају се од АПИФ-а. Обрачун БДВ за овај сектор се врши трошковном методом као што је напријед наведено код сектора државе. Подешавања непокривености у овом сектору се односе на процјене за вјерске заједнице. Како вјерске заједнице немају обавезу подношења финансијских извјештаја, извршена су подешавања за њихов необухват. 1.4.6.2. ПРОИЗВОДЊА Вриједност производње за НПИСД је сума међуфазне потрошње, средстава за запослене, осталих пореза на производњу и потрошње фиксног капитала, тј. користи се трошковни метод. Вриједност производње је увећана и за процјене које се односе на дјелатност вјерских заједница.

Description of sources and methods used to compile non-financial National accounts 21 1.4.6.3. МЕЂУФАЗНА ПОТРОШЊА Међуфазну потрошњу сектора НПИСД чине : Трошкови материјала за израду; Трошкови осталог материјала; Трошкови горива и енергије; Трошкови производних услуга и Нематеријални трошкови. Због неодговарајућег садржаја ставке Нематеријалних трошкова, који је детаљније објашњен у поглављу 1.2.4.1., а која у свом саставу садржи и трошкове накнада за запослене као и трошкове премија осигурања врше се одређене концептуалне поправке и то: корекције бруто премија осигурања, трошкова накнада запосленима, а које се укључују у средства за запослене. Концептуалне поправке су детаљније објашњење у поглављу 1.2.4.1. На крају, подешавање се врши за необухват вјерских заједница, што је детаљније објашњено у поглављу 3.2.6. 1.5. УЛОГА ДИРЕКТНИХ И ИНДИРЕКТНИХ МЕТОДА ЗА ПРОЦЈЕНЕ Обрачун БДП по производном приступу се углавном базира на директној методи и то на годишњим финансијским извјештајима који су доступни путем АПИФ-а и Министарства финансија РС, као и на доступним статистичким изворима података. Годишњи финансијски извјештаји, који углавном покривају све секторе, осим сектора домаћинстава, су доступни након три до четири мјесеца по завршетку календарске године. Обрачун за област предузетника је базиран на аd hoc истраживању, које је детајније објашњено у поглављу 1.2.1.4. 1.6. УЛОГЕ BENCHMARKS И ЕКСТРАПОЛАЦИЈА Benchmarks и метод екстраполације се користе за процјену компоненте БДП за импутирану ренту. Процјена вриједности импутиране ренте заснива се на ОЕCD методологији, а извршена је у оквиру пројекта ЕUROSTAT-ОЕCD To improve of the exaustivenees of the national accounts за земље западног Балкана, а у који су били укључени БХАС и ентитетски заводи. Процјена је изведена по user cost методи као сума процијењене потрошње фиксног капитала, међуфазне потрошње, пореза на производњу и оперативног вишка. Процјена је урађена за 2004. годину (benchmark year), а затим су урађене годишње серије података од 2000. до 2007. године у текућим и сталним цијенама. Обрачун импутиране ренте ради БХАС и доставља је ентитетима. 1.7. ГЛАВНИ ПРИСТУП КОРИШЋЕН КОД НЕПОКРИВЕНЕ ЕКОНОМИЈЕ 1.7.1. УВОД Током 2004. године почео је Пројекат непокривене економије (НОЕ) у сарадњи са ЕUROSTAT-ом и ОЕCD-ом, који је био фокусиран на побољшање исцрпивости извора за процјене БДП. Реализација пројекта извршена је у двије фазе користећи Tabular approach процјене НОЕ по типовима необухвата (N1 до N7) за период од 2000. до 2007. године које су укључене у обрачун БДП по производном приступу. Илегалне дјелатности нису укључене. Укупне процјене НОЕ у БДП за 2007. годину износе 518 085 хиљада КМ и чине 7,1% од укупног БДП (без илегалних дјелатности). У овом дијелу се приказују основне категорије подешавања за: необухват, подизвјештавање, нерегистроване дјелатности домаћинстава и за статистичке недостатке. Процјене НОЕ ће се детаљније објаснити у поглављу 3. У табели 1.3. су приказана подешавања по типовима необухвата. 1.3. Подешавања по типовима необухвата, 2007.година хиљ. КМ N1 Произвођачи намјерно избјегавају регистрацију 5 823 N2 Илегалне дјелатности N3 Не захтијева се регистрација 109 920 N4 Необухват предузећа 33 209 N5 Необухват предузетника N6 Подизвјештавање 355 261 N7 Статистички недостаци 13 872 УКУПНО 518 085

Description of sources and methods used to compile non-financial National accounts 22 1.3. Подешавања по типовима необухватности, 2007. година (наставак) % од БДП N1 Произвођачи намјерно избјегавају регистрацију 0,1 N2 Илегалне дјелатности N3 Не захтијева се регистрација 1,5 N4 Необухват предузећа 0,5 N5 Необухват предузетника N6 Подизвјештавање 4,8 N7 Статистички недостаци 0,2 УКУПНО 7,1 1.7.2. ПРОИЗВОЂАЧИ НАМЈЕРНО ИЗБЈЕГАВАЈУ РЕГИСТРАЦИЈУ (N1) Прилагођавање за тип необухвата N1 је јако мало, али ипак постоји. Укључено је у област предузетништва. Процјене су изведене примјеном одређеног процента на вриједност производње за област предузетника, у зависности од врсте дјелатности на коју се односи. У укупном подешавању непокривености тип необухвата N1 учествује са 1,1 %. Детаљније је објашњено у поглављу 3.2.1. 1.7.3. НЕ ЗАХТИЈЕВА СЕ РЕГИСТРАЦИЈА ПРОИЗВОЂАЧА (N3) Нерегистроване дјелатности домаћинстава чине важан и значајан дио подешавања подешавања непокривености. Ове процјене се односе на сљедеће ставке: Изнајмљивање станова и кућа (стварна рента); Туристичко изнајмљивање приватног смјештаја; Студентски рад; Ауторске хонораре; Рад по уговору; Рибарење за сопствене потребе. и износе 21,2% од укупног Тип необухвата N3 је детаљније објашњена у поглављу 3.2.3. 1.7.4. НЕОБУХВАТ ПРЕДУЗЕЋА (N4) Стопа необухвата за 2007. годину износи 6,4% од укупног подешавања. Обухват у административним изворима података је прилично добар и комплетан је за владу и њене јединице и за финансијске корпорације. Процјене за необухват за нефинансијске корпорације постоје и износе 1.1% од укупне БДВ за нефинансијска предузећа. За сектор НПИСД необухват износи 6.6 % од БДВ за тај сектор и односи се на необухват за вјерске институције. Детаљније објашњење је у поглављу 3.2.4. 1.7.5. ПОДИЗВЈЕШТАВАЊЕ (N6) Подизвјештавање за 2007. годину износи 68,6% од укупног подешавања. Приликом израчунавања процјена за подизвјештавање пошло се од анализе вриједности производње и БДВ по запосленом. Процјена за подизвјештавање за нефинансијска предузећа износи 7,5% БДВ за нефинансијски сектор и за сектор домаћинства 7,7% од укупне БДВ тог сектора. Детаљније објашњење је у поглављу 3.2.6. 1.7.6. СТАТИСТИЧКИ НЕДОСТАЦИ (N7) Статистички недостаци се састоје од подешавања у подручјима: D-занатска производња, G-трговина (поправка аутомобила), H-хотели и ресторани, I-саобраћај (такси превоз), N-приватно здравство и О-остале услужне дјелатности ( фризери) и односе се на процјене напојница у тим областима. У укупном подешавању тип необухвата N7 учествује са 2,7 %. Детаљније објашњење може се наћи у поглављу 3.2.7.

Description of sources and methods used to compile non-financial National accounts 23 1.8. ПОЉОПРИВРЕДА, ЛОВ И ШУМАРСТВО (А) 1.8.1. УВОД Највећи дио дјелатности пољопривреде чини производња индивидуалних произвођача којима припада 85,5 % од укупне БДВ ове дјелатности. Индивидуални произвођачи немају обавезу регистрације. Пољопривредна и шумарска предузећа као и предузетници чине мањи дио БДВ ове дјелатности односно 14,3 %. Ако се посматрају само предузећа, 75 % БДВ се односи на предузећа из области шумарства. Субвенције које влада дозначава пољопривредном сектору су значајне. Табела 1.4. приказује вриједност производње, међуфазну потрошњу и БДВ овог подручја појединачно за предузећа, индивидуалне произвођаче и предузетнике. 1.4. А Пољопривреда, лов и шумарство, 2007. година Производња Међуфазна потрошња Бруто додата вриједност укупно структура % у БДВ хиљ. КМ % УКУПНО 1 998 400 1 080 601 917 799 100,0 15,7 Предузећа 301 477 170 550 130 927 14,3 2,2 Индивидуални произвођачи 1 687 749 902 949 784 800 85,5 13,5 Предузетници 9 174 7 102 2 072 0,2 0,0 1.8.2. ИЗВОРИ ПОДАТАКА И МЕТОДЕ За предузећа извор података су годишњи финансијски извјештаји (Биланс стања, Биланс успјеха и Анекс) док су извори података за индивидуални сектор статистика пољопривреде. Извори података су детаљније објашњени у поглављу 1.2. и 1.4. 1.8.3. ПРОИЗВОДЊА, КОРЕКЦИЈЕ И ПОДЕШАВАЊА Обрачун вриједности производње за индивидуални сектор изводи се на основу физичких показатеља о производњи и просјечним откупним цијенама, по појединачним пољопривредним културама, које води статистика пољопривреде. Главне компоненте пољопривредног оутпута су: продаја пољопривредних производа, субвенције на производе, промјене на залихама и трговачка марже. Оутпут пољопривредних и шумарских предузећа коригован је процјенама НОЕ за необухват и подизвјештавање. 1.8.4. МЕЂУФАЗНА ПОТРОШЊА, КОРЕКЦИЈЕ И ПОДЕШАВАЊЕ За пољопривредна и шумарска предузећа извршене су позитивне и негативне концептуалне поправке. У оквиру негативних концептуалних поправки извршене су корекције ставки који се односе на бруто премије осигурања и новчане накнаде запослених. Позитивне концептуалне поправке подразумијевају корекцију ставке- Трошкови пореза из финансијских извјештаја за предузећа, која поред осталих пореза на производњу садржи и порезе који по SNА 95 методологији нису остали порези на производњу, те су сходно томе укључени у међуфазну потрошњу. Све концептуалне поправке су детаљније објашњене у поглављу 1.2.4.1. Подешавања су извршена укључивањем необухвата и корекцијом на ниже по основу подизвјештавања. У табели 1.5. су приказане концептуалне поправке и подешавање НОЕ за вриједност производње и међуфазну потрошњу. Статистика пољопривреде не располаже са подацима о међуфазној потрошњи за индивидуалну пољопривреду, тако да је извршена експертска процјена вриједности а износи 54 % од вриједности производње индивидуалне пољопривреде.