Zbomik radova YU INFO 2008

r.v"u Info - 20081

Zbomik radova YU INFO 2008 Page 1 of2 Radovi po programskim oblastima: PRIMENJENA INFORMATIKA Broj radova: 33 ILiC OLIVER, JOVANOVIC BILJANA: ANALIZA TOKA PROIZVODNJE SA PFAST JOVANOVIC SASA, MARKOVIC ZORAN, RAVLlC MIROSLAV, E>ORE>EVIC MILAN: AUTOMATIZACIJA TROOSNE KOPIR-GLODALICE VUKOVIC MARINA, MILOVANOVIC VLADIMIR, ZIVKOVIC MIROSLAV: EKSPERIMENTALNA ISPITIVANJA I NUMERICKA ANALIZA DO SLOMA TACKASTO ZAVARENOG NOSACA SKOLJKE AUTOMOBILA POPOVIC PREDRAG, KOVACEVIC LJUBISA, GRAHOVAC JELlCA: INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I ZAHTEVI NAJNOVIJIH STANDARDA SISTEMA MENADZMENTA ALEKSANDROVIC SNEZANA, JOVIC MIHA,ILO: KONTINUALNO PRACENJE PROTOKA ZAPREMINE MATERIJALA NA TRANSPORTNOJ TRACI STEFANOVIC GORDANA, PETKOVIC LJILJANA: MATEMATICKI MODEL OPTIMIZACIJE SADRZAJA LETECEG PEPELA U CEMENTNIM SMESAMA PEKOVIC VLADIMIR, UZELAC MARINKO: MERENJE ZADOVOLJSTVA KORISNIKA INFORMACIONOG SISTEMA VUKADINOVIC IVAN: METODOLOGIJA ANALIZE INFORMATICKOG RIZIKA BUDIMIR JELENA, PAVLOVIC KRISTINA, sum'; VLADIMIR METODOLOGIJA I TEHNIKA IZRADE RASPODELE BIRACKIH ODBORA ZA PREDSEDNICKE IZBORE REPUBLIKE SRBIJE, 2008. DORE>EVIC MILAN, JOVANOVIC SASA: MODELIRANJE ODNOSA OTPORA KOTRLJANJA I EKONOMICNOSTI POTROSNJE GORIVA KROZ PROGRAMSKI PAKET ADVISOR RANCIC DEJAN, ANTOLOVIC IGOR, MIHAJLOVIC VLADAN, BABIC ZORAN, KOVACEVIC MARKO: MODELIRANJE ZAPREMINE IIZRACUNAVANJE PARAMETARA ZA ZASEJAVANJE GRADONOSNIH OBLAKA BONDZULIC BOBAN, ANDRIC MILENKO: MULTISENZORSKO SJEDINJAVANJE SLiKA PUPOVAC NEBOJSA, BLAGOJEVIC RASTKO, KARAPANDZA ISIDORA: NAPREDNE ETHERNET TEHNOLOGIJE U TRANSPORTNIM MREZAMA PAVLOVIC RADE OBJEKTIVNE MERE ZA PROCENU SJEDINJAVANJA SLiKA UROSEVIC VLADE, NIKEZIC DRAGOSLAV: OPTIMIZACIJA PROCESA MERENJA RADONA METODOM KONACNIH ELEMENTA RAKIC DRAGAN, NIKOLIC ALEKSANDAR, CUKANOVIC DRAGAN: PAK-T INTERFEJS ZA SOFTVER GID STEFANOVIC MILUTIN, MILOJEVIC MILETA, GARILOVIC ZORAN: POTREBAZA SAVREMENIM METEOROLOSKIM OSMATRANJEM NA PODRUCJU SKIJASKOG CENTRA NA STAROJ PLANINI GREDIC VESELlN: PRIKAZ PROBLEMATIKE VERIFIKACIJE SOFTVERA REAL-TIME VAZDUHOPLOVNIH SISTEMA GRUJOVIC NENAD, GRUJOVIC E>ORE>E, DIMITRIJEVIC VLADIMIR, BOROTA JELENA, MILlVOJEVIC VLADIMIR, MILlVOJEVIC NIKOLA: PRIMENA 3D STAMPE U PROCESU REVERZNOG INZENJERINGA file://e:\html\pi.htm 7/7/2010

Zbornik radova YU INFO 2008 Page 2 of2 VREKIC SNEZANA: PRIMENA NUMERICKIH METODA ZA ODRE )IVANJE NAPONSKO-DEFORMACIONOG STANJA OSLONACA MOTORA MILOVANOVIC VLADIMIR, ZIVKOVIC MIROSLAV, CUKANOVIC DRAGAN: PRIMENA SIMBOLICKOG PROGRAMIRANJA U RAZVOJU ELASTO-PLASTICNOG MATERIJALNOG MODELA PANTOVIC VLADAN, SAVKOVIC MARKO, PETKOVIC BOJANA, JANJIC RUZICA: PRIPREMA ZAPOSLENIH ZA IMPLEMENTACIJU ERP RESENJA. KORISCENJEM SISTEMA ZA OBAVESTAVANJE I EDUKACIJU MARINOVIC MILOS M., MINIC SINISA G., ALEKSIC SLAVOLJUB R.: PROGRAMSKI PAKET KPKV V4.0 NYERS LEHEL: RACUNARSKI SISTEM ZA EFIKASNU NASTAVU REALlZOVAN POMOCU VIRTUALNIH MASINA SAVKOVIC BOJAN, MILOSAVLJEVIC ZELJKO: REALIZACIJA KVALITETA SERVISA U WCDMA SISTEMU U ZAVISNOSTI OD RESENJA U SISTEMU PRENOSA JOVANOVIC LJUBISA: SISTEM ZA AKVIZICIJU I MERENJE SIGNALA SA ROTIRAJUCEG OBJEKTA SA OPTICKIM PRENOSOM I SERIJSKIM RS232 INTERFEJSOM JOVANOVIC DRAGAN, STANOVSKI STEVAN, TOMIC GORAN: SISTEM ZA KONTROLU PRISTUPA VOZILA POMOCU PASIVNIH RFID TAG OVA KOLAREVIC DEJAN, BRANKO KOLASINOVIC, BUBULJ MARKO, MOSIC SLAVOLJUB, JOVANOVIC MILAN: SOFTVER SIKUB SISTEMA ZA NADZOR ELEKTRICNIH BROJILA MILOSEVIC VOJKAN, MIJAJLOVIC MIROSLAV, MILCIC DRAGAN: SOFTVER ZA PRORACUN I MODELIRANJE RADIJALNIH KLlZNIH LEZAJA POPOVIC NENAD, JOVICIC RATKO, VUKOJICIC PREDRAG SOFTVERSKI PAKET..SPRING" KAO ALAT ZA DVO I TRODIMENZIONALNO HIDRODINAMICKO MODELOVANJE SANDIC STANKOVIC DRAGANA: TRANSFER FUNKCIJA ZA VIZUELIZACIJU 3D SLiKA TEHNIKOM VOLUME RENDERING JOVANOVIC BOJAN, BLAGOJEVIC MARJAN UPRAVLJANJE ELEKTROMAGNETOM ZA KALiBRACIJU MAGNETNIH SENZORA POMOCU SOFTVERSKOG PAKETA LABVIEW MILOVANOVIC MILAN, SPASOJEVIC SASA, BEGOVIC DRAGAN UTICAJ PROGRAMIRANJA SISTEMA ZA UBRIZGAVANJE GASA NA RAD MOTORA vrh strane povratak na meni sponzor CD zbornika:..........~...-...-..... ~~.~.. ~. Copyright ID 2008. file:iie:\html\pi.htm 7/7/2010

Izdavac: DRUSTVO ZA INFORMACIONE SISTEME I RAGUNARSKE MREZE 11000 Beograd, Kneza Milosa 9 Za izdavaca: prof. dr Miodrag Ivkovie Odgovorni urednik: mr Dusan Korunovie Redakcija: Programski odbor Tehnicka obrada: Mile t. Randelovie, dipl. ing. Stampa: "SVEN", Nis Tiraz: 500 primeraka

PROGRAMSKI OOBOR ~ Prof. dr Bozidar Radenkovic, FON Beograd iff~ Prof. dr Borko Furht, Florida Atlantic University ~ Prof. dr Branimir loraevic, ELF Nis ~ Doc. dr Branko Milosavljevic, FTN Novi Sad f.w Prof. dr Bratislav Milovanovic, ELF Nis ~ Prof. dr Dragan Domazet, FIT Beograd ~ Mr Dusan Korunovic, Informaciono drustvo ~ Prof. dr Dusan Surla, PMF Novi Sad ~ Prof. dr lorde Paunovic, ETF Beograd ~ Prof. dr Miodrag Ivkovic, Telekom Srbije ~ Prof. dr Miroslav Trajanovic, MF Nis ~ Prof. dr Natasa Gospic, SF Beograd ~ Mr Radovan Cvetkovic, Telekom Srbija ~ Doc. dr Sinisa Neskovic, FON Beograd ~ Prof. dr Siobodan Jankovic, TF Zrenjanin ~ Prof. dr Siobodanka loraevic-kajan, ELF Nis ~ Prof. dr Veljko Milutinovic, ETF Beograd ~ Prof. dr Zora Konjovic, FTN Novi Sad ~ Prof. dr Zoran Jovanovic, ETF Beograd ~~ Doc. dr Zoran Stankovic, ELF Nis ~ Prof. dr Zivko Tosic, ELF Nis ORGANIZACIONI ODBOR ~ Prof. dr Miodrag Ivkovic, predsednik ~ Mr Dusan Korunovic ~ Prof. dr Bratislav Milovanovic ~ Prof. dr Veljko Milutinovic ~ Jelena Panteli6

PRIMENA 3D STAMPE U PROCESU REVERZNOG INZENJERINGA 3D PRINTING IN PROCESS OF REVERSE ENGINEERING Prof. Dr Nenad Grujovic\ Mr Nikola Milivojevic\ Vladimir MilivojevicI, Vladimir Dimitrijevic 1 Jelena Borota 1, Borde Grujovic 2 1 MasinskiJakultet, Univerzitet u Kragujevcu, Kragujevac, Srbija, mjkg@)cg.ac.yu 2 IBM United Kingdom Limited, London, Velika Britanija SadrZaj - Ovaj radje nastao kao rezultat upotrebe 3D stampaca i 3D skenera u Centru za informacione tehnologije na Masinskom Jakultetu u Kragujevcu za brzu izradu prototipova. U radu su prikazane osnove tehnologije 3D stampe i osnove procesa reverznog inienjeringa. Posebna painja je posvecena sprezi 3D stampe i reverznog inienjeringa, uz prikaz iskustava stecenih u praksi. Abstract - This paper is a result ofconstant use oj3d printer in Centre for information technologies at Faculty ojmechanical Engineering ojkragujevac for rapid prototyping. This paper presents basics of 3D printing technology and basics ojreverse engineering process. Special attention is devoted to the relation between 3D printing and reverse engineering processes with representation ojexperiences gained in practice. 2. TEBNOLOGIJA 3D STAMPE Kompanija ZCorporation je osnovana 1994. godine u Masacusetsu, SAD. Na osnovu patentirane tehnologije[2], koja je razvijena na Institutu za tehnologiju, Masacusets (MIT), ova kompanija je razvila i komercijalizovala 1997. godine svoj prvi 3D stampac, Z402 sistem[3]. Ova tehnologija spada u postupke sa praskastim materijalom, a koristi princip vezivanja cestica praha adhezivima. l.uvod Brza izrada prototipova (eng!. Rapid Prototyping - RP) je relativno nova pojava u industriji koja treba da resi probleme i ogral1icel1ja tradiciol1all1ih metoda izrade prototipova. Postoje razne metode brze izrade prototipova i sve one imaju jednu zajednicku osobinu: kratko vreme proizvodnje prototipa. Umesto da se odredeni delovi izraduju nedeljama, sada je potrebno par dana, u nekim slucajevima i nekoliko sati, da se dobije gotov deo. Pored nedostataka koje ima, tehnologija brze izrade prototipova iz osnova menja shvatanje procesa razvoja proizvoda, omogucujuci soo ucesnicima razvojnog ciklusa konkretnu razmenu ideja i blagovremenu optimizaciju dizajna i tehnologije, pre nego sto se ude u skupe procese izrade alata i nultih serija[ 1]. Poseban znacaj RP moze imati ukoliko se koristi u sprezi sa reverznim inzenjeringom. Reverzni imenjering (eng!. Reverse Engineering - RE) predstavlja proces umnozavanja postojeceg dela, sklopa iii celog proizvoda, kada nisu dostupni crtezi, tehnicka dokumentacija iii racunarski model. Obuhvata metode za akviziciju 3D geomterijskih podataka sa stvamih predmeta, ali i odredene softverske tehnologije za naknadnu obradu dobijenih podataka. Generisani 3D model objekta moze poslliziti za ukljucenje u CAD/CAM/CAE sisteme iii u RPIRM procese. Slika 1. ilustruje tok operacija u RE, kao i mogucu upotrebu RP sistema u izradi fizickog modela. IL ~ Slika 1. Spregnuta upotreba RP ire procesa Vezivno sredstvo nanosi se na prah kroz glavu za stampanje. Sitne kapljice veziva se izbacuju kroz otvore glave termalnim inkdzet postupkom. To postavlja odredena ogranicenja u izboru vezivnih sredstava, ali sam princip izrade je dovoljno svestran da se nove primene stalno pojavljuju. Sa druge strane, analogno 2D inkdzet stampacima, ovakav sistem moze izradivati i predmete u boji, sto predstavlja jedinstvenu mogucnost u svetu RP tehnika[ 4]. Na slici 2. prikazan je po stupak stampanja jednog sloja[5]. Na sematskom prikazu treba uociti sledece delove: sa leve strane je spremiste praha i klip za' dodavanje materijala, valjak je prikazan kao krug pored koga je kvadratom prikazan pokretni most, u sredini je radna komora sa platformom, a sa desne strane je otvor za prihvatanje viska

materijala. Most moze da se krece u oba smera, a glava se krece duz mosta, tako da je omoguceno nanosenje veziva u horizontalnoj ravni. Na sledecoj slici su prikazani neki od prototipova izradenih u Centru za informacione tehnologije Masinskog fakulteta u Kragujevcu. Slika 3. Primeri izradenih prototipova Slika 2. Postupak 3D stampe U prvoj operaciji pokretni most koji nosi valjak i glavu za stampanje krece se sa leva na desno. Valjak se okrece u smeru prikazanom na slici i odnosi odredenu kolicinu praha. Zatim taj prah u drugom koraku razvlaci u tanak sloj preko prethodno izradenog sloja na platformi radne komore. Na kraju hoda udesno, valjak odnosi visak praha do otvora koji ga prihvata i sprovodi u spremiste. U sledecem koraku, most se kre6e sa desna na levo, a pritom glava stampa aktuelni poprecni presek. Pri dolasku mosta u krajnji levi polozaj, klip za dodavanje materijala se podize za jedan korak, dok se platforma spusta za debljinu sloja, i sve je spremno za ponovni ciklus. Prah na koji nije naneto vezivno sredstvo sllizi ujedno kao oslonac. Kada je postupak gotov, izradeni deo se nalazi u nevezanom prahu. Platforma radne zapremine se podize, ideo se vadi iz suvisnog praha. Visak materijala se usisava i prosejava i ponovo upotrebljava za sledeci model. Za odredene primene, takav deo moze se upotrebiti uz krace susenje. Za upotrebe dela u svrhe provere dizajna i funkcionalnosti, potrebno je postprocesiranje. Ono se svodi na infiltriranje modela cijanoakrilatnim lepkom, iii za izdrzljivije modele, epoksi lepkom. Tako ojacani delovi mogu se peskariti, bojiti iii metalizirati radi boljeg vizuelnog efekta. Kombinacijom osnovnog materijala i infiltranta u vidu uretana mogu se dobiti i savitljivi delovi[6]. Primene delova izradenih 3D stampom su brojne, i stalno se umnozavaju[7]. S obzirom na raznovrsne mogucnosti postprocesiranja, lako je modelu dati zeljeni izgled i karakteristike. Neke od primena su: izrada koncepcijskih i funkcionalnih modela i prototipova, sablona za livenje, direktno livenje obojenih metala i izrada kalupa za R TV formiranje. Kompanija ZCorporation stalno radi na novim materijalima i usavrsavanju postupka 3D stampe. Nedavno se pojavio materijal koji nakon izrade ne zahteva dodatno ocvrscavanje infiltracijom, jer su mu mehanicke karakteristike zadovoljavajuce. Takode, u najavi je i materijal za izradu kalupa i jezgara za direktno livenje zeleznih livova. Sto se razvoja novih sistema tice, dobar primer je najnoviji 3D stampac Spectrum 510, koji je ujedno i najbdi RP sistem danasnjice. On ima povecanu rezoluciju u horizontalnoj ravni, a time je obezbeden bolji kvalitet povrsine i finiji detalji na izradenim delovima. Slika 4. ZCorporation ZPrinter 310 System u prostorijama Centra za informacione tehnologije Masinskog fakulteta u Kragujevcu 3. POSTUPAK IZRADE PROTOTIPOVA NA 3D STAMPACU Izradom prototipova na 3D stampacu se upravlja uz pomoc aplikacije ZPrint Software. ZPrint softver poddava vise formata fajlova 3D modela za stampanje, od kojih je najpoznatiji STL format. MoguCi su problemi pri uvozu STL fajlova, posto ovaj format ima nedostataka usled kojih moze doci do gresaka u izradi. Otklanjanje gresaka u STL fajlu je moguce u ZPrint softveru sarno kroz jednostavne operacije, dok se ozbiljniji problemi moraju resavati uz pomoc specijalnih aplikacija. VaZili

parametri procesa koji se mogu podesiti su: "Layer Thickness" - debljina sloja, "Saturation" - parametri vezani za kolicinu veziva, anizotropno skaliranje i kompenzacija razlivanja veziva. Takode, kod manuelnih CMM uredaja, moguca je upotreba u CAD modeliranju, gde se uz pomo6 uredaja preuzimaju sa stvamog predmeta sarno karakteristicne tacke, a model se moze formirati i CSG entitetima. Mane CMM uredaja su sporost, velike dimenzije uredaja, i ogranicenja koja postavlja kontaktna priroda postupka. Slika 5. Izgled ZPrint Software Osnovno postprocesiranje sastoji se u uklanjanju viska praha sa odstampanog dela i pazljivog vadenja iz radne komore. Nakon toga, vrsi se odstranjivanje ostatka praha sa dela u komori za izduvavanje, susenje (slobodno iii u pecnici na temperaturi od 90 C) i ojacavanje odstampanog dela upotrebom odgovarajuceg sredstva za infiltraciju. 4. REVERZNI INZENJERING Reverzni inienjering objedinjuje procese kojima se od fizickog modela prikupljaju 3D digitalni podaci 0 geometriji objekta. U samom procesu RE razlikuju se dye faze: prva koju cini digitalizovanje podataka iii merenje posmatranog objekta, i druga, u okviru koje se vr~i 3D modeliranje objekta na osnovu podataka prikupljenih u prvoj fazi. Kao rezultat ovog procesa se dobija STL fajl koji moze posluziti za ukljucenje u CAD/CAM/CAE sisteme iii u RPIRM procese. Koriscenje RE tehnika u cilju 3D digitalizacije i rekonstrukcije objekata ima brojne primene u oblastima koje ukljucuju proizvodnju, virtuelnu simulaciju, nauku, medicinu i marketing. Za digitalizovanje podataka, tj. za merenje dimenzija posmatranog objekta, u postupku RE koristi se vise razlicitih tehnika: koordinatne meme masine, lasersko skeniranje, kompjuterska tomografija i magnetna rezonanca. Od navedenih tehnika u Centru za informacione tehnologije Masinskog fakulteta u Kragujevcu koriste se prve dye upotrebom sistema prikazanih na slikama 6 i 7. Slika 6. Manuelni CMM uredaj firme Immersion (gore), i automatski CMM uredaj kompanije Roland (dole) Lasersko skeniranje predstavlja bezkontaktni po stupak akvizicije 3D podataka, najcesce po principu laserske triangulacije. Laserska triangulacija je aktivna stereoskopska tehnika gde se rastojanje od objekta izracunava uz pomo6 usmerenog izvora svetla i video kamere. Laserski zrak se odbija preko ogledala na objekat skeniranja. Predmet rasipa svetlost, koja se zatim sabira u video kameri na poznatoj udaljenosti triangulacije od lasera. Upotrebom trigonometrije mogu se izracunati X, Y i Z koordinate povrsinskih tacaka. Koordinatne meme masme (engl. Coordinate Measuring Machine - CMM) koriste kontaktne metode akvizicije 3D geomterije, i mogu biti manuelne ili automatske. Za oba tipa se koristi neka vrsta memog pipka kojom se prelazi po povrsini predmeta, i na odredenom rastojanju se odreduju koordinate tacaka. Zatim se od oblaka tacaka dalje formiraju poligoni, a po zelji i NURBS povrsine. Prednosti ovih sistema su nezavisnost od karakteristika povrsine i materijala, kao i velika preciznost merenja. Slika 7. Sistem za lasersko 3D skeniranje predmeta, marke Roland

Sistemi za lasersko skeniranje mogu se koristiti za akviziciju 3D geometrije predmeta raznih velieina, od sitnih delova do fabriekih hala. Po prirodi procesa skeniranja predmeta, izlaz iz ovih sistema su oblaci taeaka. Njihovom naknadnom obradom, uglavnom automatski, dobijaju se upotrebljivi podaci. RezultujuCi 3D modeli su uglavnom sastavljeni od poligona, mada se mogu dobiti i kao NURBS povrsine. Pogodno je to sto veeina sistema moze da izveze STL fajlove za direktnu upotrebu na RP masinama. Prednost upotrebe ovih sistema je brzina akvizicije, i automatizacija procesa skeniranja. Mana laserskih sistema za 3D skeniranje je sto postoje ogranieenja u primeni, a koja se odnose na providnost materijala, boju predmeta, mrtve uglove, i s1. RE pocinje skeniranjem fiziekog objekta. Svaki deo koji se skenira zahteva jednu liniju vidljivosti za jedan prolaz, sto dovodi do toga da se jedan deo skenira vise puta i to iz razlieitih orijentacija. Uobieajen broj za jednostavnije delove je 10 do 20 skeniranja, dok kod kompleksnih delova taj broj moze da ide i preko 100 skeniranja. Za svaki korak skeniranja kao izlaz se dobija Dblak iacaka, pri cemu se za svaku taeku belezi X, Y i Z kddrdinata, ddk se kod nekih skenera upisuje i dodatna vrednost kdja ukazuje na boju iii intenzitet. Uobieajeno je da svaki prdlaz skeniranja sadrzi izmedu 50.000 i 2.000.000 individualnih taeaka. Vecina sistema za digitalizaciju 3D Dbjekata kao rezultat skeniranja (merenja) daje oblak taeaka koji sadrzi ogromnu kolicinu pddataka, ukljueujuci i greske merenja (sum). Da bi se ddslo do. pddataka pdgddnih za dalji rad potrebnd je najpre dobijeni oblak taeaka precistiti filtriranjem suma, odstranjivanjem pikova i gresaka skeniranja. Preeiseavanje podataka se mdze vrsiti automatski updtrebom softvera za obradu podataka, ali i ruenim brisanjem pdjedinaenih taeaka prema proceni korisnika. NakDn preeiseavanja vrsi se pridruzivanje (registracija) podataka i njihdva integracija u sirovu poligonalnu mrefu, koja zahteva dalju obradu i fino podesavanje. Fino podesavanje obuhvata popunjavanje generisanih otvdra koji realno ne pdstoje, izostravanje ivica i izravnavanje povrsina. Karakteristieno je da se ostre ivice i ugldvi ne mogu generisati skeniranjem, vee se mdraju naknadno softverski kreirati. Za poboljsanje povrsina koriste se algoritmi koji vrse repoziciju taeaka na osnovu proseene vrednosti susednih taeaka. Poboljsavanje povrsina moze biti od znaeaja kod laserskih skenera, jer omogucava uklanjanje efekta "pomorandzine kore" koji moze da se javi. Dobijena glatka poligonalna mreza predstavlja se u obliku STL fajla kdji se mdze iskoristiti kao ulazni fajl za bilo kdju RPIRM tehnologiju. Sa druge strane, ovakd dobijeni poligonalni modeli nisu pogodni za dalji rad u CAD sistemima, pa je eesto pdtrebnd pretvdriti pdligone u pdvdljnije geometrijske entitete, kao sto su NURBS pdvrsine. Na osnovu Dvakvih podataka, moguce je i mddeliranje CSG entitetima upotreba parametrizdvanog dizajna. 5. PRIMER SPREGE RE 13DP Cesta primena tehnologija brze izrade prototipova sa RE je kontrola taenosti CAD mo.dela dobijenog reverznim iilzenjeringom[s]. Izrada CAD modela o.d Dblaka taeaka ddbijenog postupko.m digitalizacije predstavlja slozeni _n.c'i'hll...o'lr 1"\0 pv~~u.j:lu.n....l-'u. con.:lu ~n....nhct....o~l... L't. ~.L.lV5"\.I\.I Y\.I,;)a""...~1" UHV 1I...1"'A Ui).l\.fU l... X... lui:)'ii;'... IT...,~... ~... -=~... a1.\..vl l'--'lj~ geo.metrije, bilo us led po.gresne interpretacije dobijenih podataka. Zato je pozeljno. nako.n RE po.stupka izvrsiti proveru modela izrado.m prototipa neko.m RP metodom. Mozemo demo.nstrirati navedeni postupak primerom iz prakse Centra za infonnacione tehnologije MasinskDg fakulteta u Kragujevcu. Na osnovu originalnog poklopca kucista Cija tehnicka dokumentacija nije bila dostupna bilo je potrebno izraditi CAD model sa izvesnim izmenama detalja. Prvo je izvrsena digitalizacija na laserskom 3D skeneru marke Ro.land. Ovaj uredaj moze vrsiti skeniranje u dva mdda: rotacionom i planarnom. S obzirom na topolo.giju dela izabran je planarni mdd gde se predmet skenira paralelnim zracima iz eetiri projekcije. Rezolucija skeniranja je izabrana 0,4 mm po. horizontalnoj osi i 0,4 mm po vertikalndj osi. DDbijen je oblak sastavljen o.d 1590339 taeaka. Pored toga sto je kolieina podataka bila prevelika za obradu, uoeen j e i veliki broj dislociranih taeaka koje su posledica prozracivanja i nepotpune refleksije. Stoga je bilo potrebno izvrsiti eliminaciju suvisnih i repozicidniranje dislociranih taeaka. Slika S. Oblak taeaka dobijen digitalizacijom originalndg dela na laserskom skeneru Upotrebom softverskog alata PixForm postignuta je visestruka redukcija broja taeaka bez gubitka detalja. Takode, u ovom softveru je izvrseno i spajanje eetiri projekcije u jedinstvenu povrsmu. Pikovi usled prozracivanja lasera bili su izrazeni zbog prisutnih brojnih supljina, ali su Dni otklonjeni automatskom korekcijom maksimalne udaljeno.sti susednih taeaka. Nakon obrade digitalizovanih podataka dobijen je referentni model na osnovu koga je u Dassault Catia softveru izraden CAD model updtrebom NURBS geomterije. Ovaj postupak izrade CAD modela bio je iterativan, tako sto je kreirana geometrija poredena sa referentnim modelom, pa su se mogle korigovati uoeene razlike. Kada je postignuta pdtrebna taenost CAD modela i izvrsene zeljene izmene oblika, pristupilo se izradi fiziekog modela na RP uredaju.

Slika 9. CAD model dobijen postupkom reverznog inzenjeringa U Centru za informacione tehnologije Masinskog fakulteta u Kragujevcu u upotrebi je 3D stampac ZCorporation ZPrinter 310 System, na kome je izraden pomenuti prototip. Da bi se model mogao izraditi na 3D stampacu, bilo je potrebno generisati STL fajl na osnovu CAD modela. Kako je za ovaj zadatak bila potrebna veca kontrola parametara procesa generisanja STL fajla nego sto je to dostupno u Catia sofiveru, koriscen je softver Magics RP kompanije Materialise. RezultujuCi STL fajl je ucitan u namensku aplikaciju ZPrint Software koja upravlja izradom na 3D stampacu. Nakon podesavanja parametara izrade (na pro debljina sloja 0,09 mm) i pripreme uredaja pokrenuta je izrada dela, koja je trajala nesto vise od 2 casa. Slika 11. Fizicki model dobijen postupkom 3D stampe lako kod materijala koji je koriscen za izradu (materijal ZPI02 na bazi gipsa) ne postoji promena dimenzija usled susenja, izvrseno je poredenje fizickog modela sa CAD modelom. S obzirom da nije uoceno neslaganje dimenzija, izradeni deo poslat je na ugradnju u originalno kuciste. Ovaj zavrsni test je prosao uspesno, a uocene su moguce dodatne modifikacije koje se sada relativno jednostavno mogu sprovoditi na nivou CAD modela. 6. ZAKLJUCAK Savremeni RP sisterni su razvijeni na bazi proverenih i usavrsenih tehnologija i, kao takvi, mogu imati siroku primenu u procesima razvoja proizvoda. Kada se razvoj nekog proizvoda oslanja na postojeci proizvod, a moguce je primeniti postupak reverznog inzenjerina, upotreba RP sistema za kontrolu tacnosti tog po stupka znacajno umanjuje mogucnosti greske i troskove koji bi nastali u kasnijim fazama razvoja. S obzirom da se RP tehnologije stalno unapreduju po pitanju tacnosti i kvaliteta izradenih delova, a imajuci u vidu i Cinjenicu da svi proizvodaci RP sistema teze da prosire svoju ponudu materijala za izradu, ne treba iskljuciti i mogucnost sire primene ovako dobijenih prototipova. U tom smislu treba pomenuti tehnologije brze izrade alata, kao sto je telmika vakuumskog livenja plastike, gde se za najkrace vreme i sa najmanje troskova moze doci do proizvodnje malih serija funkcionalnih delova. Isto tako, ne treba zanemariti i mogucnosti primene ovakve sprege RP i RE tehnologija u medicini (na pro za izradu implanta skrojenih prema pojedinacnom pacijentu) i drugim netehnickim oblastima. Slika 10. Model spreman za stampu u ZPrint softveru Nakon izrade u 3D stampacu, deo je izvaden iz praha, ociscen od viska praha i stavljen u pecnicu na susenje, koje je trajalo 1 cas. Konacno, naneto je i sredstvo za impregniranje (tzv. infiltrant), koji poboljsava mehanicke karakteristike dela i kvalitet povrsine. LITERATURA [1] Jacobs P.F., Rapid Prototyping & Manufacturing Fundamentals of StereoLithography, Society of Manufacturing Engineers, (ISBN 0-87263-425-6), Dearborn, MI, USA, 1992., s. 4-23 [2] Lauder A., Cima MJ., Sachs E., Fan T., Three Dimensional Printing: Surface Finish and Microstructure of Rapid Prototyped Components, Synthesis and Processing of Ceramics: Scientific Issues, Boston, MA, USA, 2-6 Dec. 1991., s. 331-336.

[3] Venuvinod P.K., Ma W., Rapid Prototyping Laser-based and Other Technologies, Kluwer Academic Publishers, (ISBN 1-4020-7577-4), Norwell, MA, USA, 2004., s. 294-300. [4] Gebhart A., Rapid Prototyping, Hanser, (ISBN 3 446-21259-0), Mlinchen, Germany, 2003., s. 178 183 [5] Grujovic N., Brza izrada prototipova - Rapid Prototyping, MaSinski fakultet, Kragujevac, 2005., s.53-60 [6] ZPrinter 31 0 User Manual, ZCorporation, September 2003. [7] Pham D.T., Gault R.S., A comparison of rapid prototyping technologies, International Journal of Machine Tools and Manufacture, Elsevier Science, (ISSN 0890-6955), Volume 38, Number 10, October 1998,s. 1257-1287 [8] Trajanovic M., Grujovic N., Milovanovic J., Milivojevic V.: Racunarski podriane brze proizvodne tehnologije, monografija u stampi, Masinski fakultet, Kragujevac, 2008