Иван М. Ивановић Досије Квирија Аранђеловац 2009. 1
Иван Ивановић Досије Квирија Издавач Удружењеграђана НАШИ Тел: 064 992 77 44 Email: udruzenjenasi@yahoo.com www.nasi.org.rs 2
УВОД Грађани Србије 2009. године дочекали су да републичка Скупштина донесе један од најсрамнијих закона у историји српског парламентаризма ``Закон о дискриминацији``. Посланици Демократске странке, Социјалистичке партије Србије и Либерално Демократске партије изгласали су закон о правима хомосексуалаца и отворено ступили у сукоб са Српском Православном Црквом и њеним верницима, као у време док су били у КПЈ, наводећи да је Србија секуларна држава и да се Црква не пита ништа око доношења закона. Председник Србије Борис Тадић и његова политичка марионета Мирко Цветковић, у сарадњи са телевизијом Б92 и низом прозападних невладиних организација покренули су кампању за усвајање Дискриминационог закона, којим се даје право да слободно могу да се дискриминишу сви припадници СПЦ и српске нације. Закон који су објашњавали као антидискриминациони је у ствари закон којим се даје легитимитет нападима на СПЦ од стране хомосексуалаца. Као предводник антихришћанске дискриминационе алијансе у јавности се појавила хомосексуална организација Квирија, која већ дуги низ година води прљаву кампању против Републике Србије и верника свих конфесија, где се кроз текстове њених активиста Бобана Стојановића и Предрага Аздејковића износе гомиле најпрљавијих псовки и увреда намењених верницима, светитељима, српском народу.. Јавност је упорно обмањивана да Србија неће доћи на белу шенген листу, и неће ући у европску унију, уколико закон не буде усвојен. Сви који су имали другачије мишљење искључени су из јавне расправе, на медијима су присутни различити ``стручњаци`` за људска права, обучавани по Сорошевој идеологији отвореног друштва, која је заправо идеологија отворене ране која се не лечи, већ се излаже новим вирусима како би организам што пре оболео и умро, у овом случају српско друштво. Овај закон представља покушај да на мала врата уђе и закон о венчавању особа истог пола и усвајању деце од истих. Такође, хомосексуалцима је омогућено и слободно вршење пропаганде кроз школски систем. У једном војвођанском месту родитељи су после једне посете припадника невладине организације која шири ``љубав и толеранцију`` од свог синчића могли да чују како ће он када порасте имати момка а не девојку. 3
На питање родитеља ко му је уопште причао о томе, дечак је одговорио чике и тете који су данас били у вртићу. Уколико не дође до промене садашње ``демократске`` власти и повлачења закона, у блиској будућности можемо очекивати све више хомосексуалаца међу омладином, као и људи оболелих од различитих психичких болести. Ова књига представиће више текстова и покушаће да објасни шта је прећутано грађанима од такозваних демократа и шта је заправо циљ Бориса Тадића и његових политичких истомишљеника. Авантура у коју су се упустили усвајањем овог срамног закона, надамо се да се неће обити о главу српском народу, већ онима који су га усвојили. КВИРИЈА О СЕБИ Квирија је основана 27. новембра 2001. године као радна група при Социјалдемократској омладини у СДУ, чији је циљ био друштвена видљивост ЛГБТ особа као и њихова како наводе једнакост пред законом, под именом Квирија ЛГБТ (Queeria LGBT). За координатора изабран је Предраг Аздејковић. У време оснивања била је прва група основана при некој политичкој странци која се јавно залагала за права ЛГБТ особа. Прва велика акција била је медијска кампања под називом Легализација геј бракова. Акција је започета у децембру 2000. године, а насилно прекинута 9. марта 2001. године, када су чланови неонацистичке групе Крв и част упали у просторије СДУ. 2000. У том упаду је повређено три особе лакше и две особе теже, а просторије су демолиране. Полиција је након неколико дана ухапсила седам лица, од тога двојицу малолетника. Овај догађај обесхрабрио је један део активиста па се група привремено повукла и обуставила свој рад. Просторије СДУ су поново демолиране за време прве геј параде у Београду 30. јуна 2001. године. У септембру 2001. године као одговор на насиље над ЛГБТ особама Квирија је започеле билборд кампању Стоп насиљу, дискриминацији, хомофобији и неједнакости. Већина билборда, постављених у Београду и још шест градова у Србији било је поцепано током прве две недеље кампање. Због лоше политичке и културне климе у Србији Квирија је своје активности преусмерила на интернет..од децембра 2001. године са радом почиње први интернет геј магазин у Србији. На интернет сајту организације, магазин је објављиван једном месечно, све до јануара 2003. године када је динамика објављивања са месечне прешла на дневну. 4
Поред интернет магазина у периоду од 2001. године Квирија је била активна у неколико медијских кампања као што је Заједно различити која је реализована у сарадњи са Лабрисом и Гејтеном током јануара 2003. године. Такође, у периоду од 2001. до 2006. године Квирија је одржала велики број радионица, организовала или била коорганизатор бројних семинара, конференција и уличних акција. Квиријапостаје независна невладина организација почетком 2006. године под називом Центар за промоцију културе ненасиља и равноправности. За председника је изабран Бобан Стојановић. Незадовољни лошим третманом ЛГБТ тима у медијима, активисти Квирија центра одлучили су да своју пажњу фокусирају на медије. У новембру 2006. године Квирија центар представила је јавности календар за 2007. годину под називом Пријатељи. Календар је настао као активистички одговор на наводно насиље и неправду којима су изложене особе које су на разне начине другачије у односу на доминантне друштвене обрасце. Календар чини дванаест фотографија познатих јавних личности и активиста различитих невладиних организација. За календар су се фотографисали: Александра Ковач, Биљана Србљановић, Марко Видојковић, Мирјана Карановић, Светозар Цветковић и многи други. Аутор фотографија је Биљана Ракочевић. Овај пројекат медијски су подржали ТВ Б92, Данас, Јелоу Кеб и магазин Стандард. Шта је Квирија заиста Да се рад Квирије не завршава само на величању сатанистичких и окултних организација и личности, већ да су и сами кренули у озбиљан рат против Цркве и верника, уверићемо се кроз следеће текстове. Интересантно је да је писац ових редова месецима пре уласка закона у скупштинску процедуру слао тексове које ће те прочитати на адресе многих министарстава, од министарства полиције до министарства вера, мећутим изгледа да никоме није сметало кршење закона, и да су Срби изгубили сва права у сопственој држави. Из тог разлога организација НАШИ покренула је кампању у којој је јавност обавештавана шта спрема демократска влада, више градова у Србији излепљено је плакатима на којима се налазио председник Квирије Бобан Стојановић, уз натпис ``ДОК СРБЕ ОТПУШТАЈУ ПОГЛЕДАЈТЕ КОМЕ БОРИС ТАДИЋ И ВЛАДА СРБИЈЕ ДАЈУ 5
НОВАЦ``, читава акција била је усмерена на уплату од 256.000. динара на рачун Квирије за одржавање њиховог интернет сајта. Такође на интернет сајту FACEBOOK отварају се многе групе које упозоравају јавност на опасност од усвајања оваквог закона. Само делић текстова који је процурео у јавност преко појединих медија изавао је бурне реакције, а ``демократе`` су се трудиле да се закон што пре изгласа, како истина не би дошла до шире јавности. СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ БЛОГ Као српски православни педер овог српског православног кишног дана нисам имао паметнија српска православна посла, осим да српски православно клечим на српским православним коленима и српски православно обрађујем један српски православни велики необрезани #БИП#. Усред те српске православне радње на мој српски православни ум пала је српска православна идеја. Из свег српског православног гласа повиках Српска православна еурека и у том српском православном тренутку попрска ме српска православна света водица. Устадох, кврцнуше ми моја стара српска православна колена, дадох српском православном момку 20 српских православних еврића и избацих га кроз српска православна врата. Док је српски православно одлазио рече ми да се можемо српски православно видети опет следеће српске православне недеље. Али ја српски православно не обратих пажњу на њега, јер ми је на српском православном уму још увек била српска православна идеја. Узех у српске православне руке српски православни телефон те српски православно позвах свог српског православног брата Бобана, те му српски православно испричах о својој српској православној идеји, да би био српски православни ред да преименујемо овај блог у српски православни блог. Мој српски православни брат Бобан је био српски православно одушевљен, тако да вас у духу српског православља обавештавам да овај блог носи ново српско православно име. 6
Као што знате овај блог већ има дугу српску православну традицију, српског православног свеца заштитника Светог Сисоја Великог и чак га је српски православни патријарх два пута српски православно посетио и српски православно освештао. Овај српски православни блог је то српско православно име носио још од свог српског православног оснивања 1564. српске православне године, али је комунистичко-сатанистичка власт насилно преименовала 1947. године. Данас је српски православни тренутак да ту неправду српски православно исправимо, што и ми српски православни блогери и српски православно чинимо. Такође српски православно желимо да повећамо српску православну видљивост српског православља ини српски православно станемо на пут насиљу над српским православљем и српски православно покажемо инист српски православно поносни на наше српско православље. Неће нама нико бранити да свуда српски православно заденемо наше српско православље, чак и где му српски православно није место. Ми српски православни блогери вам српски православно шаљемо један велики српски православни поздав. На српском православном интернету 22. српског православног октобра 2007. српске православне године.србин православац Предраг М. Аздејковић. 1 На мети хомосексуалаца нашла се и Света Литургија: Док вам не стигне стручни православни брат из српске православно-кефалне епархије, ево ја ћу из Божанствене литургије 1 http://blog.b92.net/text/1168/sprski%20pravoslavni%20blog/ 7
Свјатаго Квирије Златоустог да вам очитам свршетак исте, неће се ни примјетити да сам ја из ове сусједне непризнате а мени то није ни важно. Ја: - Буди имја Господње благословено от ниње и до вјеки вјеков. Сад Ви : - Амиииин! Опет Ја: - Слава Тебја Христе Боже, надо наша, слава Тебјаа! Опет Ви : - Амиииин! Сад Ја: Спаси Христе Боже и помилуј, високопреосвјашчењејшаго митрополита нашего и свјатјејшаго патријарха нашего Квирилохија, христољубивоје воинство, kтитори и приложники свјатаго храма сего Квирилово и всја православнија христијани, и сохрани их на многајаа љетаааа! Па јопе Ви: - Амиииин! 2 Амин А сад и мало свете водице: Карикатура хомосексуалца који онанише и благосиља Српску децу. Па православни српски брате, Јеси ли користио српску православну заштиту? 3 2 http://blog.b92.net/text/1168/sprski%20pravoslavni%20blog/ 3 Коментари и илустрације на: http://blog.b92.net/text/1168/sprski%20pravoslavni%20blog/ 8
Па православни српски брате, УВЕК Српска православна ХБ оловка пише српским православним срцем 4 4 http://blog.b92.net/text/1168/sprski%20pravoslavni%20blog/ 9
Молим те владико, освештај ми силиконске груди! Значи... но комент! Оно мало цивилног друштва у Србији која се упорно супротставља цивилизацији, покушава да изгради неки нови, врли свет, за који се питам коме? Све се устежемо да не будемо насилни, агресивни, да на другачији начин комуницирамо са осталим светом, са напаћеним и изманипулисаним народом, а онда ти тај народ пљесне такав шамар да три дана нема опоравка. Попови иду и покрштавају све некрштено: чварке, пиксле, зидове, принтере, мајице, силиконске сисе, па и Интернет странице. Зауставимо Црквено насиље док још можемо!!! Хајде да пређем преко тога што на вестима слушам и гледам све црне хронике, али од количине глупости која тамо продефилује тешко се живи!!!са друге стране, незабележено је и непамћено негде је логично и важно да се (и глупост) чује. Дакле, где су ми данас фркензи настали. Замислите око епископа бачког Иринеја. Од данас, стављам на знање народу, наша је земља под окупацијом! То што је Иринеј благосиљао сајт ЈСО, у то не улазим, човеку је вероватно плаћено, или је одрадио посао волонтерски, како год му драго. Није ни први пут да попови благосиљају којекаве етички дискутабилне ствари способни су за све. Боље да мало народ поведу у катарзу, да му саопште да није народ крив већ Ратко Младић, да почну овој држави да плаћају порез, а не да држе елитна (православна) обданишта и то дебело наплаћују... Познато је то да су нас научили да о Цркви ћутимо, ипак није лепо, има то везе са Богом, а ми ћемо једног дана сви Богу на истину! Е, брига ме, ако га има биће то дуга расправа. Мене се Бог не тиче, нит у џеп нит из џепа, али то шта се ради у његово име много је! Пре неко вече у Народној библиотеци на отварању изложбе о пријатељству Србије и Америке (сиц!), највећа је звезда био један од тих поп-супер-старова, сви му нешто улазе под мантију, и што је запрепашћујуће клањају се на неки нов начин, нешто јако дубоко. 10
И политичари, и културни посланици, и сва та дипломатија, а попу душа на мржњу мирише... То што су попови највећи људскоправаши у овој земљи само понижава појам људских права и слобода. Њима се све може осталим грађанима ништа! Све у име верских права! Ма дај... Геј парада никако - градска слава (чуј: градска слава!!!) илити Спасовдан може. Овамо мала група слободарски настројених ентузијаста не може, овамо и Војска и Полиција и Црква може! То што скандалозно парадирање литије вређа остале верске групе и атеисте, нема везе, само да се Црква не љути... И тако је Црква, без критичког односа према себи самој и грађанства према њој, постала параметар етике и исправности. Ја не верујем Тадићу да ће испоручити Младића док се год крсти и љуби руке поповима. Не верујем ни поповима док се год манастири користе као маска за завођење младих и којекаква искоришћавања (свашта се прича!!!). Не верујем у правду српских попова док год шетају у луксузним аутомобилима купљеним сумњивим новцем. Како се то Црква обогатила баш током ратова!? Не верујем им ништа док год краду народ! Не желим да поменута библиотека страда јер храм св. Саве има милијарду тона! Не желим да слушам попове и вернике док говоре о сиромаштву, а 300 кила злата на крстовима Храма. Против сам црквене политике државе која сав новац даје за Цркву само да се попе не љуте. Уа и за Коштуницу који је најавио да ће фокус културне политике бити православље и све то...фуцк офф култура је и оно што је настало после 15.века. На крају крајева, НЕЋУ да се православни верски фундаментализам финансира од мог пореза! Зауставимо насиље цркве над грађанима, пре него што морамо да пријавимо и помолимо се пре одласка у WЦ, и пре него нас одведу у тамницу због маструбације! 11
И слажем се са Биљаном Србљановић која је у (бтw одличном), интервјуу за Плејбој изјавила (а ја парафразирам), да јој замерају јер не поштује другачије мишљење, али (често) га заиста не треба поштовати! Бобан Стојановић 5 Педофилија на православни начин Поштовани читаоци, Имамо част да вам представимо две приче из збирке прича за децу Педофилија на православни начин. Пред вама се налазе приче Чича Јовина колиба и Авантуре Томе Палчића. Надамо се да ћете уживати у њима. Чича Јовина колиба Некада давно, иза седам мора и седам гора у толерантној Војводини живео је један чика Јова, који је јако волео мале дечаке. Волео је њихову нежну кожу, затегнуте гузе и малене пише. Чика Јова је живео на Фрушкој Гори у свом манастиру Хопово, где су га често посећивала мали дечаци, који су волели да се играју с њим, јер им је после сваког играња давао златнике. Чика Јова се посебно радовао екскурзијама. Аутобуси пуни деце испуњавала су његово старо срце срећом и његове старе гаће ерекцијом. Посебно је волео школску децу, тако да је знао често да оде до школског дворишта и да се игра. Некад с децом, некад сам са собом. Игрању је дошао крај када су се деца похвалила својим злим родитељима како је чика Јова диван и како им даје златнике. Дигла се родитељска кука и мотика и претукли су јадног, немоћног чика Јову, који је само волео да се игра с децом. Али муке јадног чика Јове се ту не завршавају. Зли родитељи су га пријавили полицији и у читаву причу се укључио и суд. Чика Јова није знао шта га је стрефило, јер је он само желео да се игра с децом. Неправедни суд је осудио јадног чика Јову на десет месеци затвора, само зато што је волео да се игра с децом. Али злим родитељима то није било довољно, па су се жалили и тражили оштрију казну. Неправедни суд, који љубав према деци не разуме, попустио је и повећао казну на годину дана. Страшна је земља у којој суд може да осуди једног чика Јову на годину дана тамнице само зато што воли да се игра с децом. 5 http://blog.b92.net/arhiva/node/5964 12
Али, Србија је показала да није сасвим пореметила памећу па је неправду исправила. Врховни суд Србије поништио је неправедну пресуду којом је чика Јова осуђен на годину дана тамнице, јер је уложен ванредни правни лек. Након што је Врховни суд Србије добио ињекцију правног лека у дупе, чика Јова је опет слободан да се и даље игра с децом. Живели су срећно све док деца нису постала пунолетна. 6 Авантуре Томе Палчића. Био једном један Тома, рођак чика Јове који је живео на југу, који је имао јако мали, те су га звали Тома Палчић. Тома је био јако тужан и несрећан што му је био мали, тако да се осамио у свом манастиру. Живео је повучено, али га је поред све муке, мучила и несаница. Данима није могао да заспи. Окретао се и обртао у свом кревету, али сан му није долазио на очи. Једино што је могло да му помогне јесте да му млади дечаци певају успаванке. Нашао је неколико дечака који су имали дивне гласове и који су свако вече певали Томи успаванке. За кратко време вратио му се сан и почео је да сања мирне снове. Али деца бејаху зла, као што обично деца и јесу, па су приметила да је Тома јако богат, па су одлучила да Тому уцењују све док им не да паре да сниме албум за Цитy рецордс. Рекла су Томи да ће свима испричати да их је терао да га пипкају за Палчића ако им не да довољно златника. Тома је знао да је истина на његовој страни и није хтео да пристани на такву уцену. Прича се брзо ширила градом, многи су у њу поверовали, тако да је Тома стигао и до суда. Али српски суд, професионалан и независтан као што јесте, ослободио је Тому Палчића и наредио да дечаци за казну до краја свог живота морају да певају Томи успаванке. Тома се сажалио на њих и тражио да им се ублажи казна и да певају само док не постану пунолетни и тиме показао да је Тома један добри и племенити Палчић. 7 6 http://blog.b92.net/text/590/pedofilija%20na%20pravoslavni%20na%c4%8din%20(update)/ 7 http://blog.b92.net/text/590/pedofilija%20na%20pravoslavni%20na%c4%8din%20(update)/ 13
Ја, неверник С обзиром на то да сам/смо последњим постовима произвели друштвене скандале који су проузроковали обајвљивање критика у медијима на рачун Квирије, ипак, у свом том хаосу, имао сам прилику да сазнам нешто важно. Блог је заправо - интернет дневник. Управо зато, данас желим да са вама поделим неколико момената са којима се сусрећемо ми, ничим изазвани скандал мајстори. Пре свега, желим да овог пакленог дана, поделим сву душевну бол коју ми је нанело провлачење мог имена кроз медије у контексту сатанистичког блаћења Његове Светсости Патријарха Српског Господина Павла. Ево, стављам црну чипку преко лица, у рукавицама од сатена склапам ручице и молим за опрост. Опрости им оче, не знају шта раде. Дакле, у чему је данас проблем!? У фашизацији, или ако хоћете просто - у просеравајућој толеранцији. Мало критике на рачун власти и Патријарха, гледе њихове стеге у секуларној држави, било је довољно да се алармирају таблоиди и почну прозивања о демократији. Питања попут : 1. Да ли је то отворено друштво у коме желите да живите? 2. Како да ОСТАЛИ буде ок према геј популацији ако ви пљујете Цркву!? 3. Да ли је то демократија?...одмах падају у воду, све по систему написано-обрисано, јер су, напросто, неаргументована или још једноставније глупа. Одговори могу бити различити (па и глупи), но ја сам се одлучио за оне политички некоректне. Ако бих морао да одговорим на горе наведена питања, наравно да...:...ово није друштво у коме желим да живим попови силују децу, попови благосиљају ратне злочине и њихове извршиоце, попови утерују мржњу, страх и нетрпељивост, праве харач међу сиротињом, Црква се богати на фенси вртићима за децу новопечених верника...то је понајмање друштво у коме желим да обитавам, али шта да радим, ту сам где сам, волим ову земљу и пуно људи у њој и не пада ми напамет да из ње бежим због попова и СПЦ. 14
Тачка. 2....никоме није потребна милост, па ни геј људима. Иако је већина педера у Србији православне оријентације, има и нас агностика, атеиста, како-год-неверника, па шта сад...да малограђанска политка да када педер каже нешто против цркве - то је хаос! само показује како Црква систематски искључује политички однос према њој. Ма пали... Ако могу да се жалим на Министарство здравља или да упутим писмо Министарсвтву културе, зашто не бих могао да дотичем и СПЦ и њене запослене. Ти исти људи могу да блате геј особе сваког дана, да их стављају у различите категорије, али ми о њима морамо да ћутимо. Никада ћутање није штитило, а мени се ни у чије дупе не увлачи, ако баш морам да кажем. Да ли ћу бити фин зато што ћутим и трпим не верујем. Када осећам не-слободу тежим ка слободи и нетолерантан сам према нетолерантнима (колико фраза, а!?). Тако и према СПЦ и свакој цркви која шири некакву нетрпељивост... Да ли ће Иларион или Пахомије дочекати Божију казну, то је њихова ствар, ја хоћу да знам како је то овоземаљским законима регулисано. Моје одређивање иде од страха деце која су претрпела злостављање, од неугоднсоти жена да одлуче о абортусу и од осећања (хришћанске) одбачености према геј особама... све то долази из цркве... 3....па јесте. То је између осталог демократија, која би само требала да буде један од свих могућих начина на путу ка Слободи. Демократија је моје право да, када се осетим угроженим о томе говорим, а не да ћутим и подржавам нове Аушвице или Сребренице. Не пада ми напамет. Демократија није само безрезервно поштовање свега и сваког, болестан однос према ауторитетима већ и спремност на критику, способност критичког мишљења и могућност да се понекад загребе по кожи система... Сад, шта ја да радим што се Црква нашла на тој истој кожи... И тако, док ја лајем каравани и литије пролазе, људи су све сиромашнији (лето у Београду никада није изгледало бедније), тек се половина грађана тушира а тек 40% пере зубе више од једном дневно. Људи и даље умиру јер немају лекове, наталитет опаде не због беле куге него због лоших финансијских услова, школство нам је у ћорсокаку, а школе - скоро па рушевине... У том хаосу од друштва и државе, могу да поштујем само прогресивне и напредне идеје, ништа ретроградно још мање репресивно, као што пропагира Црква... 15
Педер сам али, сори, нисам силовао ни једног дечака, попут Илариона или Пахомија. Сори, нисам убио никог бранећи своју веру, као отац Гаврило, старешина манастира Привина Глава. Жао ми је и што не могу да оправдам насиље као Жарко Гавриловић. И, да, сори што нисам, као Атанасије, приметио да Муслимане смрде јер једу лој. А питам се, питам се хиљаду пута, зашто се овде раја диже да брани само Караџића, Младића, СПЦ и Косово!? Мора бити нека тајна веза међу њима, или штогод слично... Док народ то не открије, одох да скрушен, са црном чипком преко очију и рукавицама од сатена, попијем шољу чаја од хибискуса, погледам још који порно сајт, а после одем до Храма да видим хоће ли се куполе срушити на мене!? Мене грешног.. Преподобни новомученик: Бобан Стојановић из манастира Квирије 8 www.queeria.co Абецедна песма благослов блогерима Абецедна песма промовисана је на Квирија блогу, као поклон блогерима за почетак нове блог сезоне.одбор за блогерску наставу Квирија центра, чији је председник Предраг М. Аздејковић, промовисао је Абецедну песму, по тексту умировљеног порно глумца, Rona Jeremya, на музику умировљене порно глумице Ciccioline, у аранжману и продукцији још увек добродржећег порно глумца Rocca Siffredia. Глумци Peter North, François Sagat, Belladonna и војни хор Butthole Whores 3 учествовали су изведи ове песме. Умировљени порно глумац Ron Jeremy, написао је песму, чији сваки стих прати слово абецеде и представља основу Квирија блога: Не приступајте блогу методолошки, приступајте му срцем, саветовао је порно глумац. Умировљени порно глумац претио је блогерима дилдом, а они су му се смејали, зашто је тако, питао се и сам. 8 http://blog.b92.net/text/622/ja%2c%20nevernik%21/ 16
Конференција за новинаре отворена је блогерском песмом, а умировљена порно глумица Цицциолина објаснила је шта ју је инспирисали у стварању музике за ову песму: Идеју за ову композицију сам добила једно вече док сам с породицом гледала филм Weapons of Ass Destruction и одмах у руке узела удараљке и металофон. Креативни врхунац достигла сам после свега 3 минута, изјавила је глагољива порно дива. На крају је уживо отпевана Абецедна песма. Благослов Jenne Jameson блогерима Поводом нове блогерске сезоне Qуеериа преноси благослов Јенне Јамесон и поклања вам Абецедну песму. Драги блогери и блогерке, На почетку нове блогерске сезоне и током вашег блоговања нека вас прати мој благослов. Трудите се да будете добри блогери, добри коментатори и добри другови. Молите се Богу да блогерско градиво успешно савладате. Живите развратним животом. Клоните се конзервативног и досадног друштва. Чувајте здравље, физичко и духовно, и увек користите кондом. Вама, драги блогери на корист, вашим партнерима на радост, Квирији на понос. Секс чините и сексу се надајте. Нека вам је Бог у помоћи и нека вас чува у све дане вашег живота! С благословом, Jenne Jameson Абецедна песма - лирикс С благословом Њене Светости Jenne Jameson Абецеду, абецеду, абецеду Боже волим, Абортус, Бисексуалце и буље, Цице, Ћелаве,Чмар и Девице, Ерекцију, Фалус, Гузу, Химен, Импотенцију, Јебање и Кондоме,Лезбејке и лизање, Абецеду, абецеду, абецеду Боже волим, Абецеду Боже волим, Маштање и мастурбацију, Нежност, Орални секс, Педере, Редаљке, Свршавање и стерилитет,шездесет деветку, Трансвестите, Уринирање Везивање,Задњице Жвалављење, И све друго волим, Што блогери на свету воле, И све друго волим, Што блогери на свету 17
воле, Абецеду, абецеду, абецеду Боже волим, Предраг М. Аздејковић www.queeria.com Вазелин за Уроша Не може да се сними затворски филм, а да се у њему макар на неколико секунди не појави неки хомосексуалац. То некако иде заједно. Као што војска, интернати, манастири, семеништа, карантини и хомосексуалност иду заједно. Као што су некад полиција и хомосексуалност ишли заједно све док се жене нису масовно упослиле у истој и све поквариле. Све те истополне институције и дружине имају предзнак хомо, и тај предзнак је све већи што се они више труде да га се отарасе. Хомосексуалци у затвору су постали стуб популарне културе, и то су махом напаљене чике с брковима, који исколачених очију гледају своју жртву док се тушира. Они облизујући језиком усне чекају да жртви испадне сапун, како би је заскочили. Та прича о испадању сапуна је толико популарна, да је преживела упркос чињеници да већина већ годинама за туширање користи искључиво shower gel. Постоје теорије завере да је shower gel створен како би се стало на пут инцидентима са испадањем сапуна. Проклет био изумитељ shower gel. Наравно, затвор није место где се може родити љубав између затвореника, већ је то место где се затвореници међусобно туку, малтретирају, силују, а у међувремену смишљају план за бекство, копају тунел зарђалом кашиком или штрајкују глађу јер суд жели да им наметне браниоца. Макар је то најчешћи мотив затворских филмова и reality showa. Филмски затворски силоватељи се махом, политички коректно, регрутују из тзв. категорије привремених хомосексуалаца" - стрејт мушкарци који су због истополне средине одлучили да нађу дечка, да им затворски (војнички) дани брже прођу. То су оне чике који су силовали Тим Робинса у Бекству из Шошенка", Едварда Нортона у Фаталном курсу X", Едварда Фурлонга у Фабрици животиња"... 18
The Shawshank Redemption: Andy Dufresne: I have no enemies here. Red: Yeah? Wait a while. Word gets around. The Sisters have taken quite a likin' to you. Especially Boggs. Andy Dufresne: I don't suppose it would help if I told them that I'm not homosexual. Red: Neither are they. You have to be human first. They don't qualify. (Америцан Хисторy X) Моји омиљени ликови када су у питању хомосексуалци из затвора су ипак теткице и трансвестити. Луис Молина (Wилиам Хурт) у филму Пољубац жене паука", који доказује да се у затвору ипак може родити мушко-мушка љубав; Jan the Actress (нашминкани, ботоксирани Мики Рурки са вештачим ноктима у врелим панталоницама) у филму Фабрика животиња" и Бон Бон (Џони Деп који гузу користи као поштанску торбу) у филму Пре него падне ноћ". (Wилиам Хурт, Џони Деп, Мики Рурки) Али, по мом скромном мишљењу најлепши затворски филм је немачко остварење кој ostvarenje Der Boxer und die Friseuse"и прати везу двојице затвореника, стрејт боксера и геј фризера. Њихова веза је запала у велику кризу када су се нашли на слободи и када је боксер одлучио да се поново виђа са женама. Наше сестре лезбејке су такође омиљене када су затворски филмови у питању. Оне махом имају улоге злих, кратко ошишаних чуварки затвора, које садистички малтретирају затворенице. Суптилнији приказ лезбејки у затвору можемо видети у британској тв серији Бед Грлс", која прати живот унутар зидина женског затвора. Да сумирамо, филмови нас лепо уче да су затвори пуни педера (правих или кривих), и зато сматрам да је акција Правда за Уроша" скроз дебилна. Шта ће човеку Правда" у затвору? Разумем ја да људи желе да буду информисани, али где баш Правда"?! Што није Курир за Уроша"? Ако је којим случајем у питању недостатак тоалет папира, онда је Политика" много бољи избор. Не због садржаја, већ чисто практично - има највише страна. Једна Политика" може да траје скоро месец дана (проверавао сам). 19
Зато апелујем на све, ако већ желите да правите неке акције, узмите горе написано у обзир и покрените акцију Вазелин за Уроша" - требаће. И што би рекао престолонаследник без престола: Ја сам са вами!" - још увек. Предраг М. Аздејковић - пас који лаје и уједа - www.queeria.com Слобода: шта од тога има ја, а шта моја држава? Драги и драге, Елем, пре неколико година када је овај блог почео са радом усудио сам се да његовим уредницима пошаљем линкове за неке од текстова на сајту Квирије. Добили смо зелено светло и то је било кул. Од тада па до данас, корисник квирија објавио је на десетине блогова од којих су неки скренули пажњу, махом таблоидне и десничарксе јавности. Као један од аутора поменутих блогова, поред Пеђе, увек сам наглашавао важност постојања слободног места које може да поднесе и само/иронију, и ошру критику друштва и спрдање мањине над већином, као што се већина редовно спрда са мањином. И још неке креативне ствари приде. Но, последњих месеци ствари су се промениле. Неколико мојих текстова доживело је оштре осуде уредништва/модератора блога. Писати за медиј као што је блог и имати велики осећај самоцензуре не уклапа се ни у политику блога ни у мој лични однос према слободи изражавања. Сматрам да су неки од овде објављених постова садржали и садрже много више увреда, мржње, скривеног говора мржње и дискриминације, него неки од наводно спорних текстова на блогу Квирије. Сматрам да је овај блог изгубио своју јачину коју је имао у почетку и да је његов садржај потпуно разводњен у име једнакости и тзв. демократије. Управо из тих разлога желим да се као аутор одјавим са блога и да виртуелно перо препустим мом другу, колеги и брату Предрагу Аздејковићу :) За све другаре доступан сам на маилу: boban_stojanovic_wib@yаhоо.cом Кисс свима, Бобан 20
пс. Одјавни текст који следи писан је за сајт pescanik.net и објављен је 4.10.08. Ових дана, након свих скандала везаних за фамозна queer дешавања у региону, неки од медија (и то посебно оних оријентисаних на десно), декламују фразе о грозоти насиља које се дешава, о важности уздржавања се насиља, о томе како је народ необавештен и неупућен, па ето нама узорним грађанима немеђу неку тамо хомофобију. После свега тога, бленем у огледало и питам се ко је мене заправо претукао на улици? Ови моји нису, а ако прихватим све то што читам и чујем биће да нису ни њихови. Зато ми је, као quееr персони најбоље да се пазим и мојих и њихових! Одавно су изгубљена упоришта, савезници, они који се безрезервно солидаришу. Но, да се вратим на тему напада на qуеер фестивале, на њихове посетиоце и да избацим једну фразу. Она гласи: Геј парада је лакмус папир демократије! Онда из те фразе извучем још две геј парада и демократија. Око ове прве нема спора: људи се боре за своја права, веселе се и парадирају, и тачно је поносно показују своја тела, груди, голе задњице и испољавају своју сексуалност на улицама, трговима, у парковима. Око ове друге могло би много више да се прича. Који се фактор у демократији заправо интересује за слободу грађана? Председник Тадић нас још није удостојио, позвао и питао како смо. Дакле, он вероватно није тај фактор. Министарства разна такође. Тек смо недавно позвани од стране представника Министарства за људска и мањинска права, да видимо шта и како даље. Наравно, тек након бруталног напада на учеснике фестивала Queer Београд. Полиција је још и коректна: зову нас редовно, штите, преклињу да им под обавезно сваки наш скуп најавимо и пријавимо. Опет, не знам колико све те полицајце који обезбеђују qуеер дешавања занима било шта везано за људска права они тек обављају свој посао. Друге друштвене институције и даље ћуте. Као да их нема. Оно што би овде могло да се именује као доминантни интелектуални круг такође ћути. Можда боље и да нас не брани - половина њих испадоше јатаци Радована Караџића. О СПЦ да и не говорим - ако је неко у име љубави више раширио мржњу од њих, постаћу верник. 21
Невладнин сектор опет селективан мањи је број оних који подржавају него оних који се ограђују и критикују насиље над онима који носе префикс qуеер. То опет спада у малограђанску политику незамерања да се случајно не помисли како смо и ми, у нашој невладиној организацији квирија. О представницима других мањина и да не говорим. Солидарност унутар мањина не постоји постоји једино борба да се буде ближи власти и моћи. Тужно је што представници мањина преузимају матрицу већине, па су представници малих народа често највећи хомофоби. Сетимо се Иштвана Пастора и његове експлицитне хомофобије. Опет, све ради подобности. Са друге стране власт је увек фина према националним и верским мањинама, није лоше имати их у случају нужде 1% на изборима је ипак 1% у скупштинским клупама. Оно мало моћних индивидуалних пропагатора демократије такође држи воду у устима, кокетира између нас доле и оних горе, није згорег бити подобан када треба да се убаци на неко место амбасадора. Да није нешто мало појединаца који се одваже да подрже, били би још усамљенији. Бојана Пејић, овогодишња уметничка директорка Октобарског салона, уврстила је Queer Cabaret у званични програм, али о томе да се кабаре десио ни трага ни гласа у јавности. Свашта смо тамо радили, сигурно је тешко оптужити уметност да је непристојна, да нарушава наталитет, да угрожава децу и да није у духу српске традиције, вере и културе. Понекад се питам шта бих без моје другарице Биљане Србљановић која увек пренесе оно за што јавност не чује када ја, мали грађанин говорим. Негде између, постоји онај фини, етички прочишћени део грађанства који се згражава над сваком врстом насиља, каже како је то страшно и ужасно, стављајући том приликом на свој образ длан у сатенској рукавици. И ту, баш ту, почиње да ме хвата панични страх од овдашњих демократа. Све је сведено на фразе и ужасавање од насиља. То може свако да каже. Већина оних који су упаковани у поштовање демократије и људских права о томе расправљају заваљени у салонски намештај. Исти намештај има и радикалка Лидија Вукићевић. 22
Званична демократија лети законима, конвенцијама и параграфима опет нема људи, нема солидарности, нема бројности ни масовности. У таквој клими, према свему што може да се повеже са појмовима: геј, лезбејско, сексуална слобода и на крају qуеер, постаје легитимна мета и место за пражњење свих других фрустрација. Онда та нека квир раја остаје сама и незаштићена, препуштена себи и оном малом броју горепоменутих који је подржава несебично и безрезервно. Ипак, то не значи да је иста qуеер раја и безнадежна. Организовање квир фестивала је доказ да отпор постоји. Спремност неких појединаца и појединки да изађу у јавност и кажу да јесу такође је помак. Избор да се у Србији деконструише идентитет, и још више да се не прихвата и одбацију чиста је субверзија унутар параноичног националистичког друштва.чврсто верујем да хомофобија на овим просторима није само мржња према нехетеросексуалним особама - то је само група људи у које је најлакше уперити прст. То понављам увек када за то имам прилике, па и сада. Јер демократија базирана на незамерању мањине ка већини суштински подржава само оно што је већинско. Тако постављена демократија (на којој се касније заснива читава држава и која даје пример читавом друштву), прихвата само оно што је подобно за већину. Самим тим друштво прихвата само ону мањину која прихвата матрицу већине. Тек тада смо способни смо да се рукујемо, да се прихватамо и да правимо коалиције. Али, истовремено, онда нема различитости, нема другости, има само егзотике: насиље над мањинама и испразни мулиткултурализам који се своди на двадесет седам начина кувања грашка сваки у традицији друге етничке скупине.резултат те просте једначине је свођење појединца на гласача, а не искрена брига о њему. Последњих месеци хтео сам да питам неке демократе и десничаре, да ли су препланули тен добили на Косову за које се толико залажу, помажући оно нешто Срба у окопавању кукуруза!?због тако постављене демократије плашим се када оно што именујем као десничарске новине покажу емпатију према насиљу над геј особама. Бојим се да суштина није осуда насиља, већ демократско прање руку од одговорности. Све по оној логици: најпре створим климу да те неко пребије, а онда кажем како ми је жао. Нека хвала. 23
Оне који не пристају најлакше је туђи. Над онима који не пристају најлакше је уперити прст. Јер: они који одлуче да не пристају и да не припадају, не подлежу страховима, малверзацијама, уценама, претњама. И управо зато су највећи непријатељи државе, система, режима, а посебно климавих демократија каква је овдашња. И да завршим фразом: лично је политичко. У контексту да је мени моја сексуалност, моја слобода да волим кога хоћу. једнако важна као што су некоме важне вера и нација или ратни хероји. Део онога што ћу назвати мојом културом, кроз коју се идентификујем и признајем и коју наравно желим да наставим је побуна у Стонеwаллу, протести геј активиста, то су параде и веселе поворке обучених, полуобнажених или нагих људи. Ја се њих не стидим то је мој народ без стега, без граница, без страха, без осећаја безнадежности. Увек када се отвори дискусија о Геј паради, па као аргумет добијем питање: Ето, ми као родитељи не знамо како би нашем детету једног дана објаснили голе људе на улицама!?, ја обично узвратим питањем: А како би деци објаснили тенкове на улицама током деведесетих? Одговор на ово питање обично је везан за осећање личне одговорности. А одговора обично нема. Бобан Стојановић И Бог створи секс играчке Дивно је имати пријатеље докторе, урологе, гинекологе, ветеринаре... нарочито у ово доба кад здравствено осигурање не може да има свако, и када су услуге приватних лекара прескупе. Осим што су ту да помогну кад нешто заболи, засврби, почне да гноји, одбије да обавља своје функције како је прописано, ту су да причају занимљиве приче из докторске ординације. Посебно добре приче имају уролози и гинеколози. Људи им често завиде јер имају романсирану представу да су они по цео дан у блиском контакту са оним органима, наравно само са лепим и трофејним примерцима, али то је далеко од стварности. Они су махом по цео дан окружени спарушеним пишама и кокама, којима је одавно прошао рок употребе. Њихове приче су најчешће перверзне и екстра бизарне. Мене највише радују приче о томе шта су моји пријатељи гинеколози и уролози (и њихове колеге) извадили из нечије пећине". Чиме се све то људи играју, па то случајно склизне и заглави се, па то стручна лица морају да ископају"? 24
Скоро ми је другарица причала како је једној бакици ископала" мандарину, а једној фанцy госпођи мобилни телефон (Нокиа н95) с два пропуштена позива. Затварачи од дезодоранса, фломастера и остала ситна дрангулија је постала свакодневница. Другар уролог најчешће извлачи сијалице од 40W из задњица, и то оне нештедљиве!!! Е пошто Срби евидентно не воле да сврате до секси шопа и купе оно што им треба, изгледа да их је срамота, одлучио сам да им помогнем, јер сам ја ипак експерт када су у питању секс играчке из кућне радиности. Оно што је битно код секс играчака из кућне радиности, јесте да морају бити фалусног облика, никако оштрих ивица, и да не постоји велика опасност од упадања у рупу без дна". ШРАФЦИГЕР Американци и Енглези су одмах провалили чему служи СЦРЕWдривер Моја прва љубав био је шрафцигер. Онај велики, за велике шрафове. Да сам на вашем месту, шрафцигер би био мој први избор. Наравно, није сваки модел шрафцигера погодан за играње. То мора бити модел са глатким држачем (као на слици), без набора и удубљења. Оно што је нарочито добро јесте да шрафцигер има супер заштиту на крају (обележена словом А на слици) која не дозвољава да упадне у рупицу и тако завршите код специјалисте са срамотним црвенилом на лицу. КРАСТАВАЦ- ЦУЦУМБЕР (читај како је написано, баш звучи секси цуцумбер) Ништа лепше од цуцумбер салате Ако вам шрафцигер није довољно велики, или га после одређеног времена прерастете, као што је то код мене био случај, јер је он ипак за почетнике, време је да пређете на цуцумбер. Цуцумбер понекад може имати ситне иглице по себи, које треба уклонити, осим ако се не палите на С&М или можда имате хемороиде. Предност цуцумбера је у томе што има мале кврге, које могу додатно стимулисати. Нажалост, цуцумбер има рок трајања, тако да немојте се много везивати за њега. После недељу дана мораћете набавити нови, а стари можете послужити као салату. Ех, када би мушкарци били тако лако заменљиви. Краставце препоручујем онима којима је битна дужина. Али опрезно, не желите да заглавите с краставцем и родите мале корнишоне. Тиквице могу бити добра алтернатива. 25
РАСПЕЛО Све је то од Бога Неколико пута до сада сам чуо у филмовима да су неке неваљале цице мастурбирале распелом. Чак се и наша другарица Јелена Карлеуша сликала са распелом у свом међуножју. Ја нисам могао да одолим, па сам пробао. Проблем је што распело махом има оштре ивице, али сам ја успео да нађем обло. Морам признати да је занимљиво, помало перверзно, али је непрактично ако долази у пакету са гимнастичарем". Оно што је екстра практично, јесте да због крстастог облика нема шансе да упадне скроз у рупицу. ДЕЗОДОРАНС Розе за секе, плави за бате Након што потрошите дезодоранс остане вам амбалажа, која се може искористити у секс сврхе. Али, мора бити дезодоранс са округластим затварачем, којих је све мање на тржишту (завера?!) и мора бити без рамена". Код дезодоранса постоји велика опасност да поклопац остане унутра, зато га пре коришћења треба изнутра залепити супер-лепком. Проблем са дезодорансима је што су хладни и препоручљиво је користити кондом. Дезодоранс препоручујем онима којима је дебљина битна. УПОЗОРЕЊА Људи се често играју свећама, миришљавим, славским, дебелим, танким, али ту постоји ВЕЛИКА опасност да се свећа сломи. Фломастери, оловке, маркери, не никако. Прво што је танко, друго постоји опасност од затварача. Код кратких фалусних предмета (као што су шпицасте сијалице) постоји опасност, усред алавости (јер нам никад није доста) да склизну и упадну, не дај Боже сломе. Ако вам све ово звучи компликовано и непрактично, онда скупите храброст и правац у секси схоп, који нуде велики избор дивних модела - памет да вам стане. Ваш експерт за секс играчке, Предраг М. Аздејковић www.queeria.com www.quееriacentar.org 26
Председник Квирије Бобан Стојановић обучен као православна монахиња Молебан за Квирију још једно изругивање СПЦ 27
Манастир Милешева и натпис да се у њему одржава конференција о геј правима Кампања Квирије за отцепљење Косова и Метохије Косово је сусед Србије 28
Плакат Предрага Аздејоквића на којем се пали застава Републике Србије, уз натпис ``Важно је бити издајник`` Илустрација из текста Велики ђока са мудишта у којем Квирија представља полни орган ``Светог Ђорђа`` 29
ШОКАНТНО: Велики Ђока из Мудишта! Ових дана у новинама читао о чуду појави лика Богородице или Свете Петке на неком дрвету у селу Рудовцима. Кажу, пила девојка кафу са другарицама (алкохол искључен), кад не лези враже, уочила да се је на корену дрвета гледа Мајка Божија лично и персонално. И тако је кренула прича, од 4.августа до данас на хиљаде верника долази у село Рудовце да види ту мутацију на кори дрвета. Е, зашто то мене занима? Зато што и ја нешто знам! Нешто пре појаве у чуда у Рудовцима, око годину дана, у селу Мудиште код Великог Доњег Кривог, сеоцету у западној Србији у које редовно одлазим на одмор, појавило се на дрвету чудо интимни део Св.Ђорђа, одмах у народу прозван Велики Ђока, онако из милоште. Велики Ђока се појавио ничим изазван, након једне олујне ноћи. Сутрадан, мој комшија Миљко и ја, пијемо пелинковац и кафу на ште срце, кад, ма гледам ја, није то нешто баш уобичајено...нешто мени ту није најјасније...гледам и да не поверујем. Ни више ни мање,него се огромно мушко споловило појавило на оближњем дрвету. Шта сад, куд сад. Ја се презнојио, није то да свакодневно виђам тако круцијалне ствари попут огромног споливила, још на дрвету трзнем неколико пелинковаца и кажем Миљку: Ја га видим! Ал не верујем! Пита Миљко: Шта видиш? Ја кажем: Велико и дебело, мајке ми Миљко, јаче од твог хибридног клипа кукуруза! Миљко на то скочи, узме нож, па рече како хоће да ме убије, напсује ми мајку педерску, после толико година гостопримства ја да изнесем нешто тако!!! И тако... Стадох ја Миљка молити и кумити, ми смо као род рођени, па зар због чуда Божијег да ме убије и хомофобично дискриминише. Кажем ја Миљку: Гледај Миљко, гледај! Кад Миљко погледа, а оно ни више ни мање него мушко споловило, бар седамдесет сантима дугачко и дебело к о буткица од буцкасте бебе. - Ауууу рече Миљко ово је чудо! -Чудо рекох ја право је то чудо Миљко мој, видео сам гомиле и гомиле споловила, али ниједно није било тако велико као ово. Ово је право чудо.- Да би испоштовали овај чудесни догађај, ми се брже боље прекрстисмо. И то са обе руке, да види Бог. -Чији ли је? рече Миљко -Не знам. Да није Божији? узвратих ја. 30
-Не верујем да би Бог послао свог, није ваљда тако глуп? Ја лењ не бејах, већ потрчах да се јавим локалном свештенику Никофору. -Оче Никофоре прозборих оргазмичним гласом оче Никофоре (ммммм, даддy), чудо се десило, послао нам Бог своју киту!!! -ГДЕ? упита отац Никифор, на шта му ја све у детаље изнесох и упитах да ли би био вољан да самном крене и освешта то чудо како би стекли сва ауторска права на Божији дар. Чим смо дошли, отац Никофор констатова: Није ово Божија работа, Бог има већи! Ми се згранусмо: Па чији је, чији је? -То може бити само од, хм...светог Ђорђа! -Ђокин ђока!? ничице падосмо на колена пред овим Божијим чудом, превише је то било случајности да не би схватили да се ради о правом божијем дару и небеском чуду. Отац Никофор обави све потребне радње, прописно попрска светом водицом, обриса га нежно хигроскопном тканином. Прича о овом чуду прострујала је Мудиштем попут урагана, те сељани похрлише да га виде. Кроз неколико сати, испод дрвета на коме се појавило чудо, било је пуно дарова: од сетова шољица за кафу, преко јастука и постељине, до телевизора и најновијих компјутера. Ово божије чудо, чији ја бејах први сведок, сељани назваше Велики Ђока или Ђока Велики. С обзиром на то да Црква још увек није установила посебан празник намењен овом чуду, решили смо да га обележавамо о Сисоју Великом. После неколико месеци око Великог Ђоке накупило се толико ствари да су се дрво и сам Ђока једва видели. Зато смо Миљко и ја решили да преузмемо иницијативу и обрнемо капитал: продаћемо све то за цену мању од тржишне, уговоримо све са оцем Никифором и како Црква не подлеже разним порезима и таксама, у локалном црквеном киоску, почели смо да продајемо телевизоре, ДВД плејере, веш машине, машине за пеглање и прање судова. Тако је Црква и отац Никофор заједно са њим добио на угледу. Сељани су били срећни, а отац Никофор је коначно купио квалитетну климу за просторију у којој је обично држао печење са слава, свадби и сахрана. Веома често Миљко, отац Никофор и ја разговарали смо о овом чуду. Закључак је увек био јединствен Бог је хтео да нам помогне послао је чудо у село, а сплетом околности (које је он уредио), ми смо дошли до одређених средстава помоћу којих смо успели да проширимо вест о овом чуду. 31
Тако је, само наизглед нешто што изгледа као мушко споловило, постало велика светиња.од тренутка када сам Га угледао, па до данас Велики Ђока је постао један од највећих домаћих брендова, а село Мудиште једно од највећих туристичких атракција. Толико је постало популарно да су недавно и Ратка Младића тражили у дрвету. Гребали, гребали, све смо се плашили да нам не оштете Великог Ђоку, шта би сељани после, од чега би живели. Ето, видите како је после моје приче мало, мало па се у Србији наводно појави неко чудо. И због свега тога, наш Велики Ђока почиње да пада у засенак. А има ли шта лепше од њега, има ли шта блиставије и Богу ближе. Да ли нешто може да пружи више задовољства и радости од Великог Ђоке? Да ли нешто може да више испуни од Великог Ђоке? Одговор је једноставан не може! Нажалост, држава, посебно Министарство за туризам није препознало у великом Ђоки капитал вредан државних инвестиција. ЕXТРА: У новом броју првог српског луxурy магазина за православни лифестyле можете да прочитате исповести сељана из Мудишта. -Чика Јова: Нисам могао да верујем од када се Велики Ђока појавио у Мудишту нама је кренуло на боље још само да нас види Београд, па да процветамо. -Баба Милка: Велики Ђока ме једном ударио у главу, нисам га приметила. Слабовида сам, а ако је од Бога, нека је! -Бобан Стојановић (Центар за промоцију феномена Великог Ђоке): Велики Ђока мора да буде уврштен у Светска чуда. Знате како се већ говори: Нико нема што Србин имаде Великог Ђоку. У име сељана позивам све државне институције да се прикључе нашој акцији давања прилога Великом Ђоки, јер једино на тај начин може дођи до трајних промена, једино ће се тако престати са испоручивањем наших сељана Хашком Трибуналу а наталитет ће порасти за 180%. ПС. По Божијем закону овај пост не смете да скинете са насловне стране јер се тако истина спречава!!! Кисс Бобан Стојановић 32
Хоћемо наш део, нећете нас преварити! Храм Светог Саве обојен у дугине боје, тј. заставе хомосексуалаца Не знам за вас, али мени читава против-природна хистерија везана за хороскоп жестоко иде на живце. Не бих сада да звучим српски-православно, али делим став СПЦ-а када је у питању хороскоп. Зло, децо драга, зло. Када се упознајем с неким геј мушкарцем обавезна питања која ће ми (кад-тад) поставити су - Колики ти је? - А или П? - Имаш гајбу? - Шта си у хороскопу? Када мирно, без узбуђења, што досадније и смореније одговорим да сам рак, креће клиберење и мучење мојих ионако танких живаца. - Ооооооо, па ти си емотивац. Ааааа то је тако сатко. Еееее па ти си ломантик. Уууууу, бући, бући, бућ. На то се само насмејем док у себи урлам све постојеће псовке и смишљам нове. Ј*б*м (* = е) му све по списку: хетеросексуално, хомосексуално, бисексуално, транссексуално, интерсексуално, асексуално, и замишљам како га дуго, дуго и болно мучим. Али шта ћу, морам да ћути и трпим, све док не искористим ту чврсту, затегнуту и мишићаву гузу. Након тога могу да покажем своје право, одвратно, третирам мушкарце као стоку, лице и да га емотивно, ломантично и сатко избацим напоље. Наравно, некима није довољан знак, већ крећу да се распитују шта сам у подзнаку, у кинеском хороскопу, која планета ми је дванаестој кући. Толико толерантан нисам, те их одмах избацујем напоље. 33
Али, као што кажем наша другарица Схарон Стоне, карма, карма, карма увек дође по своје. Нашао ја тако дечка. Млад, сладак, гладак и најважније, богат. Заљубио се скроз емотивно, ломантично и сатко, као што је недељни хороскоп у Сцандалу предвидео. Као што традиција налаже, и он је свршавао на чињеницу да сам рак у хороскопу. И пошто сам ја тако емотиван и романтичан, натерао ме је да му пишем љубавна писма, јер, ако нисте знали, то ови романтични и емотивни још увек раде. Нисам имао куд. Морао сам да пристанем. Ипак је у питању кућа с базеном на Сењаку, стан на мору и бесна кола. Тако сам, уместо да пишем смс поруке и е-маилове, као сав нормалан свет, кренуо да шаљем љубавна писма. И то не одштампана, у Wорду откуцана, већ писана Монт Бланц Специал Едитион Марлене Диетрицх пенкалом, које ми је он поклонио за недељу дана везе. Немате појма какво је мучење писати љубавна писма. Чист смор и тешка кичерица. Пошто нисам нарочито талентован да пишем љубавне бљувотине, већ еротску-порно прозу, нашао сам нека љубавна писма на нету и почео да их преводим. За сада раде посао. Набавио сам и неке педер-розе коверте које прскам смрдљивим парфемом (љубавна писма морају да буду миришљава) који сам добио за рођендан и који користим за освежавање тоалета након велике нужде. Скоро сваки други дан сам се шетао до поште у Змај Јовиној и слао фуцкинг писма. Након десетог по реду, приметио сам да тета удара неке свеце и крстаче на моја писма. Наравно, мени се ту одмах дигао притисак, помутио ум и смркло пред очима. Ти ћеш мени да скрнавиш педер-розе писма неким свецима, црквама и крстачама?! Направио сам скандал мањих размера, јер су моја атеистичка људска права угрожена, те дознах да је то драга нам и мила доплатна маркица за Храм. За онај већи од свих највећи и онај бели од свих бељи - Храм Кренуо тако да сабирам, множим, додајем и у глави израчунавам колико сам им до сада пара дао за Храм и колико ћу им дати, ако овим темпом будем наставио да пишем љубавна педер-розе писма. Читаво мало богатство. Почео сам да се бавим и вишом математиком и израчунавањем колико ли су педерске и лезбејске организације дале паре за Храм и остали педери, лезбејке, бисексуалне, транссексуалне, трансродне особе које користе услуге поште. Дошао сам до резултата да: 34
ХОЋЕМО НАШ ДЕО, НЕЋЕТЕ НАС ПРЕВАРИТИ! Хоћемо једно ћоше. Педерско-лезбејско-бисекс-транс ћоше. Вала заслужили смо колике паре смо им дали. Хоћемо да висимо и на табли. Да пише: Српска православна црква се захваљује педерима, лезбејкама, бисексуалним, транссексуалним и трансродним особама који су помогли изградњу овог храма. Такође, охрабрујем све атеисте, агностике, католике, Јевреје, муслимане, будисте, адвентисте, Јеховине сведоке, баптисте да захтевају своје ћоше. Ми градимо храм. Храм гради нас. Хоћемо наш део, нећете нас преварити! Предраг М. Аздејковић Мањински (0,000000000000000001%) власник Храма светог Саве на Врачару www.qуеериа.цом www.qуеериацентар.орг Ако данас мрзиш педере, сутра ћеш цео свет! Веома често се питам, како је могуће да смо у ери обележавања свакојаких празника: државних, међународних, верских, важних и неважних, пропустили да у календар истих унесемо и 27.јун - Дан поноса? Није то само реда ради. Још мање ради демократије или поштовања људских права. Сама чињеница да једно друштво у календар својих догађаја нескривено уврсти дан посвећен правима геј особа потврђивала би то сама за себе. Тек да подсетим: 27.јуна почеле су велике, вишедневне демонстрације за права геј особа. Резигнирани непрестаним насиљем од стране полиције, амерички хомосексуалци, лезбејке и транвестити подигли су свој глас. Али, ова је прича имала две јасне стране: насиље и његове жртве. Ова борба траје и данас паралелно доносећи поштовање права и односећи људске животе. У Србији хомофобија није само мржња, није још једна фобија са прецизно и јасно одређеним границама у којима делује. 35
Хомофобија у Србији није нетрпљејивост усмерена према једној групи људи, према једној заједници или неком одређеном културном обрасцу. Хомофобија у Србији је део опште, политичке, културне климе, која непрестано продукује непријатеље како би сачувала привид исправности, заједништва, колективитета, али и себе покушала да представи као исправну и здраву. Оваква поставка не одражава се само на припаднике геј заједнице, она се рефлектује и на оне који нису припадници поменуте заједнице овдашња хомофобија је место исказивања опште мржње према свима са којима се не слажемо, према свима које не уважавамо, и што је најгоре, према свима са којима желимо да се политички обрачунамо. Уперити прст у неког и назвати га хомосексуалцем (или користећи читав спектар израза, како год вам воља), ефектно је средство дисквалификације, ишћлањивања из заједнице, чињења те особе неподобном. Хомофобија је неизоставни и саставни део антиевропских тенденција, која развоја друштва и његов излазак из патријархалних матрица проглашава неприхватљивим. Део (али само део), политичке елите научио је да се политички коректно односи према мањинама, често веома невешто уважавајући националне и/или верске заједнице, декламујући претходно увежбане честитке и изјаве за овај или онај празник, поводом овог или оног догађаја. Но, постоји нешто што се у позоришном жаргону зове подтекст то је она суштина из које говоримо и често нема блискости са речима које изговарамо. Чизма насилника не бира главу коју шутира, мржња према хомосексуалцима није смањена јер смо почели да их именујемо геј а не педер нити је расизам смањен јер Ромима називамо Цигане. До оних којима је политичка коректност упућена, до њих су инфромације и садржаји већ доспели, њима је већ свеједно. Уосталом, нико нема права да ми отима језик, а политички коректан говор (или приближније именовања), су показатељи да застрашивања насилника имају успеха; то је свакако, мали вид бежања и држања по страни. Спољне непријатеље смо одавно потрошили. На разне начине. Оно што нам је остало од мржње и оно што још можемо да урадимо у име одбране и отписивања сопствене одговорности је да проналазимо непријатеље унутар наше мале, стешњене, затворене заједнице, инхибиране, упаковане у себе саму. Хомофобија је била и остала део политике рата. 36
У модерном друштву нема заједнице која је била у рату а да није била хомофобична. Нема тог јачања нације а да хомофобија није део тих истих мишића на којима се национални колектив гради. Нема ни те одбране злочина а да та одбрана није производила нове жртве. Најмање чему могу да се надам је да је овај садашњи, хомофобични тренутак у коме живимо, само пролазни део једне транзиције (или чега год), и да ће проћи. Како би овде традиционално рекли: Због наше деце!. Страх који се геј заједници и њеним припадницима намеће свакодневно је страх који води ка даљем затварању, стварајући нове блокове оних који су за и оних који су против и оних који су равнодушни. Нас неколицина која се јавно усудила да каже ко је, да поносно изнесе свој идентитет и политику, да се супродстави коренима различитих мржњи, се само хомофобији, непрестано је изложена претњама, насиљу, провокацијама, застрашивању. Пишу нам претеће поруке преко телефонских и интернет порука, на зидовима кућа у којима живимо. Са друге стране, друштво се пита о бројевима, колико (заиста), има гејева, лезбејки, бисексуалних, трансродних, транссексуалних особа у Србији. Вероватно пуно (ако је веровати статистикама око 12% укупне популације), али им горе наведене поруке непрестано говоре да ћуте и да се крију. И зато није могуће бити јачи, бити видљивији, бити гласнији, бити борбенији, бити на улицама, трговима и славити свој дан. Агонија II Светског рата и ужасног Хитлеровог режима почела је креирањем пожељног друштва у коме су најпре затворени геј барови, забрањене нудистичке плаже и порнографија, похапшени геј мушкарци, проституке и транвестити. Ипак, рат се завршио милионима оних који су убијени јер су били друге нације, вере, јер су припадали другим политичким опцијама. Број геј жртава је био велики, али знатно мањи него других. Зато је хомофобија озбиљна. Данас је то геј заједница, геј појединци, а сутра било која друга заједница, било који други појединац. Ћутање, затварање очију пред налетима мржње, пред претњама које су део свакодневице геј заједнице у Србији, води у продубљивање нетрпељивости према свему што једног дана може бити окарактерисно као Друго. Волим вас, Бобан Стојановић 37
Пристојна понуда Слободану Антонићу За годину дана, Слободан Антонић ставио ме у уста и набадао својим пером десетак пута. Фини дечаци, попут мене, то не заслужују. Фотографије Бобана Стојановића у склопу текста Б Нисам ја Антонићу ни мајка ни жена да ме провлачи кроз своје текстове, нисам му ни љубавница, ни сестра, ни друг... Најмање сам неваспитани ученик веронауке који би да пред Антонићем клечи на кукурузу. Но, како год, моје је срце велико.. Ја се Антонићу нудим ко од мајке рођен у нади да можемо да превазиђемо све транзиционе проблеме. Текст који следи не препоручујем деци испод 16 година. Моја је савест чиста. Ењоy. Ваш, Бобан Стојановић 38