ИЗБОРНОМ ВЕЋУ БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ На IV редовној седници Изборног и Наставно-научног већа Универзитета у Београду - Биолошког факултета одржаној 26. јануара 2018. године одређени смо у Комисију за оцену научно-истраживачког рада и утврђивање испуњености услова за избор др Иване Јанковић, истраживача сарадника, запослене на Катедри за екологију и географију биљака Института за ботанику и Ботаничке баште Јевремовац, Биолошког факултета, Универзитета у Београду, у научно звање научни сарадник. На основу приспеле документације која је обухватила биографију и библиографију, као и на основу личног увида у рад кандидаткиње, достављамо Изборном већу следећи И З В Е Ш Т А Ј 1. Биографски подаци Ивана Јанковић је рођена 08. марта 1987. године, у Београду, где је завршила основну и средњу школу. Биолошки факултет Универзитета у Београду је уписала 2006. године, а дипломирала 2011. године, са просечном оценом 9.81. Дипломски рад под називом "Морфолошка диференцијација изофилоидних звончића комплекса Campanula pyramidalis L. (Campanulaceae) на подручју Динарида" је урађен под менторством проф др Дмитра Лакушића и одбрањен је са оценом 10 (десет) на Катедри за екоголију и географију биљака. Докторске студије на Биолошком факултету Универзитета у Београду, модул Екологија биљака и фитогеографија, уписала је 2011. године. Као стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја била је ангажована на пројекту под називом Биодиверзитет биљног света Србије и Балканског полуострва - процена, одрживо коришћење и заштита. Од октобра 2012. године, у оквиру истоименог пројекта, запослена је на Катедри за екологију и географију биљака, Биолошког
факултета, Унивезитета у Београду и стекла звање истраживач приправник. У звање истраживач сарадник је изабрана 2014. године, а 2017. године је поново изабрана у исто звање. Члан је Српског биолошког друштва. Говори енглески језик. Била је ангажована у извођењу наставе на основним академским студијама на Биолошком факултету Универзитета у Београду, на предметима Основи екологије и Теренски практикум 1 као и на мастер академским студијама, на предметима Екосистеми и станишта Србије и Балканског полуострва и Теренски практикум 2. Била је члан комисије за преглед, оцену и одбрану једног мастер рада. 2. Учешће у реализацији научних пројеката Од 2012. године до данас, кандидаткиња др Ивана Јанковић учествује у реализaцији пројекта основних истраживања Биодиверзитет биљног света Србије и Балканског полуострва - процена, одрживо коришћење и заштита (Програм основних истраживања Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Ев. бр. 173030). У 2016. години учествовала је у пројектима Подаци и услуге везани за успостављање еколошке мреже на територији Републике Србије" (ЈН бр. OП 01/2015) и Подаци и услуге везани за израду Црвених књига и Црвених листа флоре, фауне и гљива на територији Републике Србије" (ЈН бр. OП 02/2015). У 2017. години учествовала је у пројекту "Мониторинг станишта и флоре на подручју Националног парка Тара финансираног у складу са чланом 2. Уговора о суфинансирању Програма управљања Нациoналног парка Тара од стране Министарства пољопривреде и заштите животне средине (број: 401-00-563/2016-17). У 2017. години учествовала је у билатералном пројекту "Диверзификација биљака на Балканском полуострву филогенетске и филогеографске анализе Ranunculus sect. Leucoranunculus sensu Florae Europaea (Ranunculaceae) и комплекса Sesleria coerulans (Poaceae)" (AT-СРБ, бр. СРБ 07/2016). 2
3. Научно и стручно истраживачки рад Др Ивана Јанковић се бави истраживањима из области екологије и географије биљака, а посебно: - филогенетичким и филогеографским истраживањима таксономски комплексних група, укључујући откривање и описивање скривених таксона, утврђивање морфолошке и еколошке варијабилности таксона, као и таксономском ревизијом, - хоролошким истраживањима аутохтоних, нарочито ендемичних, реликтних и ретких таксона васкуларне флоре, као и бриофлоре, картирањем флоре и станишта, а посебно истраживањем станишта и таксона приоритетних за заштиту у оквиру заштићених природних добара. Резултате свог досадашњег научно-истраживачког рада др Ивана Јанковић је објавила као аутор или коаутор у 18 библиографских јединица. Библиографија, поред докторске дисертације, обухвата и 5 радова у међународним часописима, 1 рад у националном часопису међународног значаја, 1 рад у истакнутом националном часопису као и 1 карту у публикацији међународног значаја, 2 саопштења на научним скуповима међународног значаја, 6 саопштења на научним скуповима националног значаја и 1 предавање по позиву са међународног скупа. Категорија (категоризација урађена на основу вредности ИФ за Број Вредност Укупно три године, тј. године у којој је рад објављен и претходне две) радова М16 Лексикографска јединица или карта у публикацији 1 2 2 међународног значаја М21 Рад у врхунском међународном часопису 1 8 8 М22 Рад у истакнутом међународном часопису 2 5 10 М23 Рад у међународном часопису 2 3 6 М24 Рад у националном часопису међународног значаја 1 2 2 М32 Предавање по позиву са међународног скупа штампано у изводу 1 1,5 1,5 М34 Саопштење са међународног скупа штампано у изводу 2 0,5 1 М52 Рад у истакнутом националном часопису 1 1,5 1,5 М64 Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу 6 0,2 1,2 М71 Одбрањена докторска дисертација 1 6 6 Укупно 39,2 3
Потребно Остварено M10+M20+M31+M32+M33+M41+M42+M43+M44+M45+M51+M52 10 31 M11+M12+M21+M22+M23+M24+M41+M42+M43+M51+M52 6 27,5 УКУПНО 16 39,2 Стручно усавршавање: 2011 Радионица Станишта Србије обука за идентификацију и картирање одржаној у циљу формирања тимова за картирање станишта Србије, као једне од активности у оквиру IGIS пројекта који конзорцијум IGN France International и Astrium SAS спроводи у сарадњи са Републичким геодетским заводом Србије. 2013 Курс Геометријска морфометрија, Институт за зоологију, Биолошки факултет, Универзитет у Београду (проф. др Ана Ивановић). 2014 Курс статистичке анализе молекуларних података, Завод за сјеменарство, Агрономски факултет, Свеучилиште у Загребу (проф. др Златко Шатовић). 2017 Курс Геометријске морфометрије биљака, Центар за трансфер знања и иновације, Биолошки факултет, Универзитет у Београду (проф. др Christian Klingenberg са Универзитета у Манчестеру, УК) 2017 "Training in developing and applying methods for habitat mapping and species surveys for the purpose of establishing Natura 2000 in Serbia". - TAIEX Expert Mission on Establishment of Natura 2000, Organised in co-operation with Ministry of Agriculture and Environmental Protection, Beograd 17 21 July 2017. 4
4. Библиографија радова Радови из групе М10 Радови из категорије М16 1. Janković, I., Lakušić, D., Barina, Z. (2017) Campanula pyramidalis agg. In: Barina, Z., (ed.) Distribution atlas of vascular plants in Albania. Hungarian Natural History Museum. Budapest, p. 179. Радови из групе М20 Радови из категорије М21 2. Janković, I., Šatović, Z., Liber, Z., Kuzmanović, N., Radosavljević, I., Lakušić, D. (2016) Genetic diversity and morphological variability within the Balkan endemic Campanula secundiflora s.l. (Campanulaceae). Botanical Journal of the Linnean Society 180: 64 88. Радови из категорије М22 3. Vukojičić, S., Jakovljević, K., Đurović, S., Kuzmanović, N., Janković, I., Stevanović V. (2014) Typification of the plant names described by Nedeljko Košanin from the Balkan Peninsula. Phytotaxa 163(2): 104 112. 4. Janković, I., Lakušić, D., Di Pietro, R., Kuzmanović, N. (2017) Nomenclatural notes and typifications in Campanula versicolor (Campanulaceae) and related names. Phytotaxa 323(3): 264 274. Радови из категорије М23 5. Janković, I., Drobac, M., Lakušić, D. (2014) Leaf methanolic extract as taxonomic marker in Campanula pyramidalis species complex (Campanulaceae). Acta Botanica Croatica 73(2): 481 490. 6. Radosavljević, I., Jakse, J., Satovic, Z., Javornik, B., Janković, I., Liber, Z. (2015) New Microsatellite Markers for Campanula pyramidalis (Campanulaceae) and Cross- Amplification in Closely Related Species. Applications in Plant Sciences 3(3): 1400117. Радови из категорије М24 7. Janković, I., Kuzmanović, N., Clementi, M., Lakušić, D. (2015) Lectotypification of Campanula secundiflora Vis. & Pančić (Campanulaceae), a species of European concern. Botanica Serbica 38(2): 296-271. 5
Радови из групе М30 Радови из категорије М32 8. Lazarević, M., Tomović, G., Rakić, T., Kuzmanović, N., Aleksić, J., Janković, I., Niketić, M., Stevanović, V., Lakušić, D., Sabovljević, M. (2015) Plant diversity drivers in the Balkans: ploidization, hybridization and cryptic speciation. 2 nd International Conference on Plant Biology, 21 st Symposium of the Serbian Plant Physiology Society and COST action FA1106 quality fruit workshop joint meetings., 17-20 June 2015. Petnica, Serbia. Радови из категорије М34 9. Janković, I., Nikolov, Z., Kuzmanović, N., Lakušić, D. (2015) Morphological variability of isophylloid bellflower Campanula versicolor Andrews (Campanulaceae) from the Balkan Peninsula. In: Bogdanović, S., Nejc, J. (eds.): 6 th Balkan Botanical Congress, Book of abstracts, Rijeka Croatia, p. 26. 10. Pantović, J., Nikolić, N., Janković, I., Sabovljević, M. (2016) An insight into Mediterranean component of the Serbian bryophyte flora. 5 th Congress of Ecologists of the Republic of Macedonia with International Participation, Book of abstract, Ohrid, Macedonia, p. 85. Радови из групе М50 Радови из категорије M52 11. Pantović, J., Milanović, Đ., Janković, I., Sabovljević, M. (2017) Towards the bryophyte flora of the Sutjeska National Park (The Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina). Glasnik Šumarskog fakulteta Univerziteta u Banja Luci 26: 51 74. Радови из групе М60 Радови из категорије M64 12. Janković, I., Lakušić, D. (2011): Morfološka diferencijacija izofiloidnih zvončića (Campanula L., Campanulaceae) Pyramidalis kompleksa na području Dinarida. Naučni skup sa međunarodnim učešćem Zaštita prirode u XXI vijeku, Zbornik referata, rezimea referata i poster prezentacija, Knjiga 2, Ţabljak, Crna Gora, p. 913 914. 13. Kuzmanović, N., Đurović, S., Jakovljević, K., Janković, I., Lakušić, D., Surina, B. (2013) Geometric morphometrics - a useful tool in grass taxonomy. A case study on representatives of Sesleria sect. Calcariae. In: Ranđelović, V., Stojanović-Radić, Z. 6
(eds.). 11 th Symposium on the Flora of Southeastern Serbia and Neighbouring Regions, Book of Abstracts, Niš, Serbia, p. 26. 14. Janković, I., Drobac, M., Lakušić, D. (2013): Leaf methanolic extract as taxonomic marker in Campanula pyramidalis species complex (Campanulaceae). In: Ranđelović, V., Stojanović-Radić, Z. (eds.). 11 th Symposium on the Flora of Southeastern Serbia and Neighbouring Regions, Book of Abstracts, Niš, Serbia, p. 29. 15. Janković, I., Kuzmanović, N., Lakušić, D. (2013): An insight into the morphological variability of the Balkan paleo-endemic species Campanula secundiflora Vis. & Pančić (Campanulaceae) inferred from traditional and geometric morphometrics. In: Alegro, A., Boršić, I. (eds.). 4 th Croatian Botanical Symposium with international participation, Book of Abstracts, Split, Croatia, p. 181. 16. Janković, I., Lakušić, D., Kuzmanović, N. (2016): Nomenclatural notes on Campanula versicolor (Campanulaceae) and related names. In: Ranđelović, V., Stojanović-Radić, Z. (eds.). 12 th Symposium on the Flora of Southeastern Serbia and Neighboring Regions, Book of Abstracts, Kopaonik, Serbia, p. 22 23. 17. Nikolić, N., Pantović, J., Janković, I., Sabovljević, M. (2016) Arctic-alpine elements in the Serbian bryophyte flora. In: Ranđelović, V., Stojanović-Radić, Z. (eds.). 12 th Symposium on the flora of Southeastern Serbia and Neighboring regions, Book of Abstracts, Kopaonik, Serbia, p. 58 59. Радови из групе М70 Докторска дисертација M71 18. Јанковић И. (2017) Morfološka i genetička varijabilnost izofiloidnih zvončića grupe Versicolor kompleksa Campanula pyramidalis (Campanulaceae). Doktorska disertacija, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, pp. 1 247. 5. Кратак приказ радова Кандидаткиња је учествовала у филогенетичким и филогеографским истраживањима таксономски комплексних група (Реф. бр. 2 и 18), укључујући откривање и описивање занемарених и скривених таксона (Реф. бр. 2, 8 и 18), решавање номенклатурних проблема (Реф. бр. 3, 4, 7 и 16), испитивање генетичке (Реф. 7
бр. 2, 6 и 18) као и морфолошке и еколошке варијабилности таксона (Реф. бр. 2, 9, 12, 13, 15 и 18). Део свог научно-истраживачког рада кандидаткиња посвећује хоролошким истраживањима аутохтоних, нарочито ендемичних, реликтних и ретких таксона васкуларне флоре, као и картирању флоре и станишта, посебно оних приоритетних за заштиту у оквиру заштићених природних добара (Реф. бр. 1, 2, 10, 11, 17 и 18) као и хемотаксономска истраживања (Реф. бр. 5 и 14). 5. 1. Квалитет научних радова Према бази података Web of Science, 17.01.2018. године, цитираност радова др Иване Јанковић износи 5 цитата (без аутоцитата). Janković, I., Šatović, Z., Liber, Z., Kuzmanović, N., Radosavljević, I., Lakušić, D. (2016) Genetic diversity and morphological variability within the Balkan endemic Campanula secundiflora s.l. (Campanulaceae). Botanical Journal of the Linnean Society 180: 64 88. Цитирајући рад 1. Spaniel, S., Marhold, K. & Zozomova-Lihova, J. (2017) The polyploid Alyssum montanum-a. repens complex in the Balkans: a hotspot of species and genetic diversity. Plant Systematics and Evolution 303(10): 1443 1465. 2. Jones, E.K., Korotkova, N., Petersen, J., Henning, T., Borsch, T. & Kilian, N. (2017) Dynamic diversification history with rate upshifts in Holarctic bellflowers (Campanula and allies). Cladistics 33(6): 637 666. 3. Vuksanović, S., Tomović, G., Niketić, M. & Stevanović, V. (2016) Balkan endemic vascular plants of Montenegro critical inventory with chorological and life-form analyses. Willdenowia 46(3): 387 397. Radosavljević, I., Jakse, J., Satovic, Z., Javornik, B., Janković, I., Liber, Z. (2015) New Microsatellite Markers for Campanula pyramidalis (Campanulaceae) and Cross- Amplification in Closely Related Species. Applications in Plant Sciences 3(3): 1400117. 8
Цитирајући рад 4. Jones, E.K., Korotkova, N., Petersen, J., Henning, T., Borsch, T. & Kilian, N. (2017) Dynamic diversification history with rate upshifts in Holarctic bellflowers (Campanula and allies). Cladistics 33(6): 637 666. 5. Vieira, M.L.C., Santini. L., Diniz, A.L. & Munhoz, C.D.F. (2016) Microsatellite markers: what they mean and why they are so useful. Genetics and molecular biology 39(3): 312 328. Према бази података Scopus, 17.01.2018. године, цитираност радова др Иване Јанковић износи 7 цитата (без аутоцитата) од чега је један хетероцитат. Звездицом (*) су означени цитати пронађени у бази података Web of Science. Janković, I., Šatović, Z., Liber, Z., Kuzmanović, N., Radosavljević, I., Lakušić, D. (2016) Genetic diversity and morphological variability within the Balkan endemic Campanula secundiflora s.l. (Campanulaceae). Botanical Journal of the Linnean Society 180: 64 88. Цитирајући рад * Spaniel, S., Marhold, K. & Zozomova-Lihova, J. (2017) The polyploid Alyssum montanum-a. repens complex in the Balkans: a hotspot of species and genetic diversity. Plant Systematics and Evolution 303(10): 1443 1465. * Jones, E.K., Korotkova, N., Petersen, J., Henning, T., Borsch, T. & Kilian, N. (2017) Dynamic diversification history with rate upshifts in Holarctic bellflowers (Campanula and allies). Cladistics 33(6): 637 666. * Vuksanović, S., Tomović, G., Niketić, M. & Stevanović, V. (2016) Balkan endemic vascular plants of Montenegro critical inventory with chorological and life-form analyses. Willdenowia 46(3): 387 397. Radosavljević, I., Jakse, J., Satovic, Z., Javornik, B., Janković, I., Liber, Z. (2015) New Microsatellite Markers for Campanula pyramidalis (Campanulaceae) and Cross- Amplification in Closely Related Species. Applications in Plant Sciences 3(3): 1400117. 9
Цитирајући рад * Jones, E.K., Korotkova, N., Petersen, J., Henning, T., Borsch, T. & Kilian, N. (2017) Dynamic diversification history with rate upshifts in Holarctic bellflowers (Campanula and allies). Cladistics 33(6): 637 666. * Vieira, M.L.C., Santini. L., Diniz, A.L. & Munhoz, C.D.F. (2016) Microsatellite markers: what they mean and why they are so useful. Genetics and molecular biology 39(3): 312 328. Vukojičić, S., Jakovljević, K., Đurović, S., Kuzmanović, N., Janković, I., Stevanović V. (2014) Typification of the plant names described by Nedeljko Košanin from the Balkan Peninsula. Phytotaxa 163(2): 104 112. Цитирајући рад 6. Niketić, M. (2017) Professor Dr. Vladimir Stevanović, full member of Serbian Academy of Sciences and Arts (SASA) - On the occasion of his 70 th birthday. Botanica Serbica 41(2): 109 121. Janković, I., Kuzmanović, N., Clementi, M., Lakušić, D. (2015) Lectotypification of Campanula secundiflora Vis. & Pančić (Campanulaceae), a species of European concern. Botanica Serbica 38(2): 296 271. Цитирајући рад 7. Clementi, M., Vukojičić, S., Lakušić, D. & Kuzmanović, N. (2015) Typification of the names published by Roberto de Visiani and Josif Pančić in Plantae Serbicae Rariores aut Novae Decas I. Phytotaxa 202(2): 121 134. Према подацима Google Scholars, 17.01.2018. године, др Ивана Јанковић има укупно 9 цитата (без аутоцитата) од чега је један хетероцитат. Звездицом (*) је означен цитат пронађен и у бази података Web of Science. Janković, I., Šatović, Z., Liber, Z., Kuzmanović, N., Radosavljević, I., Lakušić, D. (2016) Genetic diversity and morphological variability within the Balkan endemic Campanula secundiflora s.l. (Campanulaceae). Botanical Journal of the Linnean Society 180: 64 88. 10
Цитирајући рад * Spaniel, S., Marhold, K. & Zozomova-Lihova, J. (2017) The polyploid Alyssum montanum-a. repens complex in the Balkans: a hotspot of species and genetic diversity. Plant Systematics and Evolution 303(10): 1443 1465. 8. Caković, D., Stešević, D. & Jovićević, M. (2017) New chorological data for some rare plants in Montenegro. 7th International Symposiium of Ecologists of Montenegro. Book of Abstracts. Sutomore, Montenegro, p. 29 38. * Jones, E.K., Korotkova, N., Petersen, J., Henning, T., Borsch, T. & Kilian, N. (2017) Dynamic diversification history with rate upshifts in Holarctic bellflowers (Campanula and allies). Cladistics 33(6): 637 666. * Vuksanović, S., Tomović, G., Niketić, M. & Stevanović, V. (2016) Balkan endemic vascular plants of Montenegro critical inventory with chorological and life-form analyses. Willdenowia 46(3): 387 397. Janković, I., Drobac, M., Lakušić, D. (2014). Leaf methanolic extract as taxonomic marker in Campanula pyramidalis species complex (Campanulaceae). Acta Botanica Croatica 73(2): 481 490. Цитирајући рад 9. Baubin, C. (2016) The impact of different size herbivores on plant biomass in Yamal (Russia). PhD thesis. UiT The Arctic University of Norway. 10. Jaradat, N.A., Abualhasan, M. (2015) Comparison in vitro of Antioxidant Activity between Fifteen Campanula species (Bellflower) from Palestinian flora. Pharmacognosy Journal 7(5): 276 279. Radosavljević, I., Jakse, J., Satovic, Z., Javornik, B., Janković, I., Liber, Z. (2015) New Microsatellite Markers for Campanula pyramidalis (Campanulaceae) and Cross- Amplification in Closely Related Species. Applications in Plant Sciences 3(3): 1400117. Цитирајући рад * Jones, E.K., Korotkova, N., Petersen, J., Henning, T., Borsch, T. & Kilian, N. (2017) Dynamic diversification history with rate upshifts in Holarctic bellflowers (Campanula and allies). Cladistics 33(6): 637 666. 11
* Vieira, M.L.C., Santini. L., Diniz, A.L. & Munhoz, C.D.F. (2016) Microsatellite markers: what they mean and why they are so useful. Genetics and molecular biology 39(3): 312 328. Janković, I., Kuzmanović, N., Clementi, M., Lakušić, D. (2015) Lectotypification of Campanula secundiflora Vis. & Pančić (Campanulaceae), a species of European concern. Botanica Serbica 38(2): 296 271. Цитирајући рад * Clementi, M., Vukojičić, S., Lakušić, D. & Kuzmanović, N. (2015) Typification of the names published by Roberto de Visiani and Josif Pančić in Plantae Serbicae Rariores aut Novae Decas I. Phytotaxa 202(2): 121 134. 6. Закључак и предлог комисије Научни рад кандидаткиње др Иване Јанковић се може оценити као изузетно квалитетан и успешан. Од почетка бављења научним радом, од 2011. године, др Ивана Јанковић је публиковала 5 научних радова у међународним часописима (М21, М22 и М23), 1 рад у националном часопису међународног значаја (М24) и 1 рад у истакнутом националном часопису (М52). Научној јавности је презентовала 2 саопштења на међународним скуповима, штампаних у изводу (М34) и 6 саопштења на скуповима националног значаја, као и једно предавање по позиву са међународног скупа (М32). Осим тога, аутор је и карте у публикацији међународног значаја (М16). Радови публиковани у међународним часописима су до сада цитирани 10 пута, што иде у прилог мишљењу Комисије да је др Ивана Јанковић својим радовима већ пружила значајан допринос решавању неколико интересантних хоролошких, таксономских, номенклатурних и филогеографских проблема. У досадашњем раду др Ивана Јанковић се показала као веома квалитетна и вредна сарадница, која поседује способност препознавања интересантних научних феномена, самосталност и креативност у свом истраживачком раду, као и особину критичког мишљења и става у при решавању комплексних научних проблема. Њена кооперативност и комуникативност се огледа у сарадњи коју је успоставила са многобројним националним и међународним институцијама и водећим истраживачима. 12
Поред тога, др Ивана Јанковић је била члан комисије за преглед, оцену и одбрану једног мастер рада. Такође, учествује у реализацији наставе и успешно сарађује са студентима основних и мастер студија Биолошког факултета што говори о томе да кандидаткиња поседује и значајне педагошке квалитете. На основу података и аргумената који су представљени у извештају, Комисија сматра да др Ивана Јанковић испуњава све услове за избор у звање научни сарадник, који су предвиђени критеријумима за стицање звања од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и законом о научно-истраживачкој делатности, и предлаже Изборном већу Биолошког факултета да подржи предлог за избор др Иване Јанковић у научно звање научни сарадник. У Београду, 29. јануар 2018. Комисија др Дмитар Лакушић, редовни професор Биолошки факултет, Универзитет у Београду др ГорданаТомовић, ванредни професор Биолошки факултет, Универзитет у Београду др Марјан Никетић, научни саветник и музејски саветник Природњачки музеј у Београду 13
Прилог 5. Назив института факултета који подноси захтев: Универзитет у Београду - Биолошки факултет РЕЗИМЕ ИЗВЕШТАЈА О КАНДИДАТУ ЗА СТИЦАЊЕ НАУЧНОГ ЗВАЊА I Општи подаци о кандидату Име и презиме: Ивана Јанковић Година рођења: 1987. ЈМБГ: 0803987715087 Назив институције у којој је кандидаткиња запослена: Универзитет у Београду - Биолошки факултет Дипломирала: 2011. године: Универзитет у Београду - Биолошки факултет Докторирала: 2017. године: Универзитет у Београду - Биолошки факултет Постојеће звање: истраживач сарадник Научно звање које се тражи: научни сарадник Област науке у којој се тражи звање: природно-математичке науке Грана науке у којој се тражи звање: биологија Научна дисциплина у којој се тражи звање: ботаника Назив научног матичног одбора којем се захтев упућује: Матични одбор за биологију II Датум избора-реизбора у научно звање: III Научно-истраживачки резултати (прилог 1 и 2 правилника): 1. Монографије, монографске студије, тематски зборници, лексикографске и картографске публикације међународног значаја (уз доношење на увид) (М10): број вредност укупно М11 = М12 = М13 = М14 = М15 = М16 = 1 2 2 М17 = М18 = 2. Радови објављени у научним часописима међународног значаја (М20): број вредност укупно М21a = М21 = 1 8 8 М22 = 2 5 10
М23 = 2 3 6 М24 = 1 2 2 М25 = М26 = М27 = М28 = 3. Зборници са међународних научних скупова (М30): број вредност укупно М31 = М32 = 1 1,5 1,5 М33 = М34 = 2 0,5 1 М35 = М36 = 4. Националне монографије, тематски зборници, лексикографске и картографске публикације националног значаја; научни преводи и критичка издања грађе, библиографске публикације (М40): М41 = М42 = М43 = М44 = М45 = М46 = М47 = М48 = М49 = број вредност укупно 5. Часописи националног значаја (М50): број вредност укупно М51 = М52 = 1 1,5 1,5 М53 = М54 = М55 = М56 = 6. Зборници скупова националног значаја (М60): број вредност укупно М61 = М62 = М63 = М64 = 6 0,2 1,2 М65 = М66 = 2
7. Магистарске и докторске тезе (М70): број вредност укупно М71 = 1 6 6 М72 = 8. Техничка и развојна решења (М80) М81 = М82 = М83 = М84 = М85 = М86 = 9. Патенти, ауторске изложбе, тестови (М90): М91 = М92 = М93 = број вредност укупно број вредност укупно IV Квалитативна оцена научног доприноса (прилог 1 правилника): 1. Показатељи успеха у научном раду: (Награде и признања за научни рад додељене од стране релевантних научних институција и друштава; уводна предавања на научним конференцијама и друга предавања по позиву; чланства у одборима међународних научних конференција; чланства у одборима научних друштава; чланства у уређивачким одборима часописа, уређивање монографија, рецензије научних радова и пројеката) 2. Ангажованост у развоју услова за научни рад, образовању и формирању научних кадрова: (Допринос развоју науке у земљи; менторство при изради мастер, магистарских и докторских радова, руковођење специјалистичким радовима; педагошки рад; међународна сарадња; организација научних скупова) Др Ивана Јанковић је била ангажована у извођењу наставе на основним академским и мастер академским студијама на Биолошком факултету Универзитета у Београду, на предметима: Основи екологије (2012-2017), Теренски практикум 2 (2012-2016), Теренски практикум 1 (2014) и Екосистеми и станишта Србије и Балканског полуострва (2014). Учествовала је и у изради једног мастер рада и била је члан у комисијама за његов преглед, оцену и одбрану. 1. Анђелка Јовановић Е1003/2014 (2015) Варијабилност морфолошких и анатомских карактеристика листа у популацијама врсте Campanula lingulata Waldst. & Kit. (Campanulaceae) са кречњачке и силикатне подлоге Комисија: др Тамара Ракић, доцент-ментор, Ивана Јанковић, истраживач сарадник, члан комисије 3
3. Организација научног рада: (Руковођење пројектима, потпројектима и задацима; технолошки пројекти, патенти, иновације и резултати примењени у пракси; руковођење научним и стручним друштвима; значајне активности у комисијама и телима Министарства за науку и технолошки развој и телима других министарстава везаних за научну делатност; руковођење научним институтцијама) 4. Квалитет научних резултата: (Утицајност; параметри квалитета часописа и позитивна цитираност кандидатових радова; ефективни број радова и број радова нормиран на основу броја коаутора; степен самосталности и степен учешћа у реализацији радова у научним центрима у земљи и инхостранству; допринос кандидата реализацији коауторских радова; значај радова) Од почетка бављења научним радом, од 2011. године, др Ивана Јанковић је публиковала 18 библиографских јединица које, поред докторске дисертације, обухватају 5 научних радова у значајним међународним часописима (М21, М22 и М23), 1 рад у националном часопису међународног значаја (М24), 1 рад у истакнутом националном часопису (М52), као и 1 карту у публикацији међународног значаја (М16), 2 саопштења на научним скуповима међународног значаја (М34), 6 саопштења на научним скуповима националног значаја (М64) и 1 предавање по позиву са међународног скупа (М32). Према подацима база Web of Science, Scopus и Google Scholars, кандидаткиња има укупно 10 цитата (без аутоцитата; један хетероцитат), од чега је 6 у радовима са SCI листе. V Оцена комисије о научном доприносу кандидата са образложењем: Комисија је мишљења да се у свом досадашњем раду др Ивана Јанковић показала као веома квалитетна и вредна сарадница, која поседује способност препознавања интересантних научних феномена, самосталност и креативност у свом истраживачком раду, као и особину критичког мишљења и става при решавању комплексних научних проблема. Њена кооперативност и комуникативност се огледа у сарадњи коју је успоставила са многобројним националним и међународним институцијама и водећим истраживачима. Поред тога, др Ивана Јанковић је била члан комисије за преглед, оцену и одбрану једног мастер рада. Такође, учествује у реализацији наставе и успешно сарађује са студентима основних и мастер студија Биолошког факултета, што говори о томе да кандидаткиња поседује и значајне педагошке квалитете. На основу података и аргумената који су представљени у извештају, Комисија сматра да др Ивана Јанковић испуњава све услове за избор у звање научни сарадник, који су предвиђени критеријумима за стицање звања од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и законом о научно-истраживачкој делатности, и предлаже Изборном већу Биолошког факултета да подржи предлог за избор др Иване Јанковић у научно звање научни сарадник. 4
ПРЕДСЕДНИК КОМИСИЈЕ др Дмитар Лакушић, редовни професор Биолошког факултета Универзитета у Београду МИНИМАЛНИ КВАНТИТАТИВНИ ЗАХТЕВИ ЗА СТИЦАЊЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ НАУЧНИХ ЗВАЊА За природно-математичке и медицинске струке а) Научни сарадник Категорија Неопходно Остварено XX= Научни сарадник Укупно 16 39,2 Обавезни (1) M10+M20+M31+M32+M33+M41+M42 10 29,5 Обавезни (2) M11+M12+M21+M22+M23 6 24 5